P. 1
Vujaklija

Vujaklija

|Views: 64|Likes:
Published by Isgude Gude
Recnik Milana Vujaklije
Recnik Milana Vujaklije

More info:

Published by: Isgude Gude on Aug 04, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/01/2013

pdf

text

original

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — gra ñevinarstvo — gramatika — grafika — gr č ki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lova č ki logika lokativ M metar ma ñ arski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksi čki

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mleta čki milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonema čki novogrč ki nema č ki neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinisti č ki — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skra ć enica — sli č no — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonema čki sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronema č ki stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, č as haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— č eški

t

— — — — — — —

tona tatarski tahi ć anski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrova č ki švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr č. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. ume ć e se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr č . abaks) l. sve č ani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otu ñ enje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di vo če (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) se č a drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogu ćeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da u čini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr č. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poreme ć aja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispo č etka, sasvim ispo četka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naro čito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim ku ćama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razli čitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naro čito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ku će, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmo ćnost, prevaga, preimu ćstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji č eka da bude unapreñ en za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañ i sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñ enje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_ će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolaze ć i ispred njegove lože u ereni, pre nego što će zapo četi borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna la ñ a poštanska lañ a za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna lañ a; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašć uje, koji zarašć uje, koji zale či; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren re či. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvili čnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji par č e hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr č . a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razli čite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnosti č ar (gr č . a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plasti čnijeg izvo ñenja muzi č kog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sa č injavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, o č ajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmi čar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmi čenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenau čenjak. agrar (gr č . a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradni č ke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se ti če zemlje, zemljoradni čki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñ enja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradni čkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopč a, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomo ć ni u č itelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju pot č injavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañ uju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da č , napada č ka ili izaziva č ka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neugla ñe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (gr č . agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludač ka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divlja či. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kra ć e vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvani č no odre ñ uje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na č uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privla č no kretanje miši ć a. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjedna čiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksi čkim značenjem ozna čava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljuć i njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr č. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašni čnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskra ćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema naho ñ enju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje č etiri nedelje pred Boži ć. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da ć e Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put do ći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, na činska, uzro č na). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuć e); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cev č ica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mla ñi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoć no nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenja č a. adjutor (lat. adjutor) pomo ć nik, pomaga č. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o gr č kim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grož ñ e. adkredulirati (nlat. adcredulare) odre ći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomo ćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; tako ñ e: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzi č kom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusova č kog reda: za ve ć u slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simboli čna uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoli č koj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siro č adi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji č asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje že ñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa že ñ) med. sredstvo za gašenje že ñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji ozna čava kretanje prema nekome ili ne č emu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koli činama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoć no sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budu ć eg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, o čigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladi ćko doba, mladi ćstvo; mladež, mladi ći, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, č ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, ki ćenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. anti č ki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoj če, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgrani č na ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. doga ñaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-č enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prili čno, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta na č ina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksi č kim znač enjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim re č enicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolni čke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, zna čajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naro čito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa zna č enjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomo ć u vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr č. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinami čkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (gr č . aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne la ñ e. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivi čno delo vezuje i jedan privatno-pravni gra ñanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomo ć na sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privo ñ enje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u č ast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomo ć nik; mla ñi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) peva č i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (gr č . aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aeg. geokarpija. aeromshanika (grč. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñ en da ne može podržati let aviona. aeroza (grč. aeromagnetometrija (grč. navigatio) plovidba po vazduhu. aeg. vazduholik. plasso obrazujem. . terme toplota. aerotonometar (grč. v. lithos kamen) meteor. aeg. aeg. aeg. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. nautikos brodski.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. lat. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. emballo ubacim) stvaranje gasnih. Ićgos reč. aeroplan (grč. aeg. aeg. bakterija u vodi. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeg. aeg. aeg. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aerosoli (grč. naus brod. kamen koji pada iz vazduha. aeroterorizam (grč. therapefa lečenje) med. aeg. naročito vazduha. aerobije. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeg. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. aeg. fr. aeroport (grč. eng. eksploatacijom i istraživanjima). aerokarpija (grč.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. statćs stajaći. od istemi postavim. aeg. aerotaksija (grč. aeg. aerotehnika (grč. helikopterom i dr. aeg. stručnjak u aerolo-giji. aeg. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aeg. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aeg. lat. klinein naginjati. aerologija (grč. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. vazduhoplovstvo. taxis ureñenje) vazdušni taksi. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. meeting. aeg. razvijanje vazduha u telu. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. uvo) ned. lat. aerozoli v. zbor. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aerosoli. aeg. terror strah. aeg vazduh. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeroplast (grč. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. izgaranje. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeromiting (grč. aerootitis (grč. npr. aeroskop (grč. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. metrfa) merenje vazduha. Magnes. aeg. aerometrija (grč. aeg. aeg. aerostat (grč. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. koja se drži potiskom. vazduhoplovstvo. mechanike) fiz. tćnos napon. istemi) nauka o ravnoteži gasova. eng. meteorski kamen. čvorište vazdušnih linija. aeg. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aeg) ned. aerokartograf (grč. aeroidan (grč. lat. pomorski) vazduhoplovac. maglovit. aerostatika (grč. us. aerolit (grč. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeg. aeromedicina (grč. zagrejavanje letilica itd. koji stoji. aeg. aeg. aeroplan. aeg. planos koji luta. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aerokar (od grč. aerokonvoj (grč. asronavigacija (grč. lat. aeg. skok padobranom itd. aeg. aeg. aeronaut (grč. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aerostacija (nlat. veliki aerodrom. asroklub (grč. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. portus luka) vazduš-na luka. asroklinoskop (grč. aerotermodinamika (grč. eng. taxis ureñenje) zool. naus. aeropauza (grč. aeromantija (grč. v. aeg.). oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri ve ć im i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeg. zoon životinja) zool. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aerotaksi (grč. kartograf. karpos plod) v. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aerometar (grč. aeroterapija (grč. aeg. aerolog (grč. aeroskopija (grč. aeroeides) koji ima vid vazduha. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeg.). avion. pneumatika. aerozoe (grč. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. u vidu magle ili dima.).

neman. plašim se) strah od vazduha. aeg. npr. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. agio) trg. aerofon (grč. odnosno kiseonika. profesionalni igrač na berzi. lat. phobeo bojim se. aeg. višak. bujan. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. a-. magneziju-mov silikat. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. azbestoza (gr č. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. ažistaža (fr. hartije od vrednosti i sl. izbegavanje vazduha. hartijama od vrednosti.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. a-sylos neopljačkan. osion. a jour) tačan i brz u poslu. ažija (fr. pravac) bog. azelija (grč. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. aerotunel (grč. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. udešavanje mere. aeg.. utočište. aerofite (grč. igrati na berzi. aeg. služi kao rñav toplonoša. filatelija. aeg. pomo ću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. aeg. jedna vrsta nesagorljivog minerala. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. ital. pr. aerofobija (grč. asbestos neugasan) med. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). akcije. na utočište u nekoj stranoj državi. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. tćpos mesto. aerotropizam (grč. azilum ignorancije (lat. doterivanje.: bog. asbestos neugasan) mm. azigija (grč. aeg. ala. ejderha) zmaj. deo-nicama i sl. Asia. aeg. naročito zemljišta (terena). neprikosno-ven. azijanizam ret. hartija od vrednosti i sl. preterano kitnjast govornik. berzanske zelenap!enje. bombastičan. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomo ću snimaka iz vazduha. aeg. aeg. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. . aerofor (grč. baviti se ažiotažom. phagem jesti) med. entelehija i mnogi drugi. zygon jaram) neženjenost. od nominalne vrednosti. igranje na berzi. trćpos obrt. aerofotografija (grč. takoñe: epifite. metrfa merenje) 1. za izolaciju. vojnih begunaca i sl. v. nezavidljivost. aerofagija (grč. pa i kod tuberkuloznih. phos svetlost. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. zavese u pozorištima i dr. agiotage) špekulacija. doplata. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. phytcn biljka) bog. besan (obično o konju). inače. aeroturbina (grč. ažuran (fr. azil (grč. nem. ažioter (fr. tzv. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. praviti šupljike.. aerofilatelija (grč. ažiotaža (fr. čudovište. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. ažurirati (fr. jedne deonice. azeličai. lat. metafizičke. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. Azijat (lat. nezauzetost. phos svetlost. veća vrednost jedne vrste novca. azgin (tur. nameštanje. azbest (gr č. Asianus) stanovnik Azije. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. 2. aeg. phoros koji nosi) donosač vazduha. koji je pronašao Edison. ažio-kovto (fr. Takvi su pojmovi npr. phoneo zvučim) instru-ment. pomeranje. . ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. aeg. aeg. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. flotta) „vazdušna flota". trgovanje novcem. Aeroflot (grč. i 2. antički besednički stil. aerofotogrametrija (grč. aerofilter (grč. gutanje vazduha. neudatost. aždaja (tur. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. geofite). „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. a-. pun života. azgm besan) 1. ajour) šupljikati. životna sila. azelia) neljubomornost. kao i pod vodom. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. duvački instrumenti. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. 2. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. ret. obaviti posao na vreme. končastog sastava. pribežište. ažur (fr. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. stvoren u maloazijskoj Joniji. aeg. plahovit čovek. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze uto čište. gramma slovo. agio-conto) trg. ažiotirati (fr. silovit. aerofoni instrumenti (grč. sloboda. phone glas) kuz. aeg.

urem mokriti) med. ajam (tur. ropsko podražavanje antičkih uzora. azotos. neradnik. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). naima krv) med. dobro. aKademia. GGlato-nova filozofija. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). zadužbina. ljubavnica. hazir) 2. ajskastn (nem. azur (fr. ajkuva (tur. znak Es. aygir) pastuv. a-zoon. aylik) dohodak. spreman. lat. rednog broja 7. azur. eins jedan) v. haydamak) batina. actus čin) pozorišni komad u jednom činu.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. logia nauka) v. tur. poludeo i ubio se od žalosti. ajman. akademski (grč. kralja salaminskog. praznik beskvasnog hleba. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). Eis led. azurit (fr. azzurro) l. gfgnomai nestajem. školski. ajdamak (tur. azotometar (grč.bez. Ajas (grč. azimut (arap. aitiologija (grč. dynamis snaga. 3. dakle. hayir) sreća. nebesko plavetnilo. ajnzac (nem. pl.bez. plav mineral. motka. a-. arhaik. uplitanje. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. gde su akademski držali kongres 1869. plava boja neba. azotos.) vrsta plave boje. hazir ola) spremajte se. zyme kvasac. najstariji period Zemljine kore. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. airli (tur. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). a. air (tur. ajluk (tur. Einsatz umetak. sperma seme) med.-tur. ajnleger (nem. as-samt strana) astr. azoodinamija (grč. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat.19 azima (grč. azotos. periodos) geol. vent-en. znak N.) v. a. azotemija (grč. azoturija (grč. Ajša (tur. aKademia od osobnog imena AKademos. azo-bojs (gr č. ili organskoga iz anorganskog. više-manje. akademija (grč. ua. a-. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. grč. azurala (arap. akademičar (grč. azur (tur. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. krut. ajzenaši pristalice Karla Marksa. aKademikos) koji pripada visokoj. v. trovalentan. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. radnik koji stavlja drvo pod testeru. čestit. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokra ći. azoospermija (grč. ajnakter (nem. hemijski element. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. akademičar. haymana) 1. gotovan. ajvar (tur. koji se ti če ove. nedostatak snage za život. 5. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. sila) med. pripravan. aKademikćs) v. dobar. azotos. pilu. domaća životinja. azoik (grč. sin Telamona. uložak) muz. a-zoon. obrazovan na visokoj školi. skitnica. azot (grč. azur. nastavak ites) tin. akademska rasprava strogo naučna raspra- . budite pripravni. slabljenje.) v. na noge! azurii (arap. zoon život) kol. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. 2. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. malaksavanje. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. gotov. element atom-ske mase 14. korist. ein jedan. »sena ljubimica Muhamedova. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. ajnc (nem. te je. koji pripada akademiji. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. egiologija. zb<zg toga. 1. hajvan. akademik (grč. usiljen.067. stoka. visoka škola za nauku ili umetnost. azuran. 4. a. ajnštajnij(um). hajvar. koji nije u stanju da održava život) hem. Eisberg) ledeni breg. zoo živim. fig. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañ ivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. hayirli) srećan. slojevi bez organskih ostataka. ždrebac. plata. azoogenija (grč. ajvan (tur. a ostali je deo pod vodom). dobrotvorne ustanova.. ajmana (tur. bitanga. aitfa uzrok. azojski period (grč. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. marva. dušik. velikoj školi (univerzitetu). Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. ogrlina. redni broj 99. akademija. 2. Aias) kit. ajgir (tur. Ayse živa) muslimansko žensko ime. ital. 2. karbonat bakra.) draga. akademizam (grč. 3. akademik. zoon živo biće. einlegen staviti) štamp. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. Otkriven 1954. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. koji se tiče akademije. Lavoazijeov naziv za nitrogen. atomska masa 254. Platonova škola. radioaktivan. plavetnilo. ajsberg (nem.zoon. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje.

marinus morski) min. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. accarezzevole) muz. planus ravan) sp. akatagrafija (grč. pravo odvoñenja vode. ukrućenost udova. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. od koga se dobija gumarabika. akataleptičan (grč. agere voditi) prav. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. nemogućnost pijenja ili gutanja. akvabatik (lat. nezapaljiv. akarpija (grč. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. assarageg) zakupljivati radi dobiti. naročito na Veliku subotu. med. akarecevole. akatalektičan stih (grč. nestalan. neuredan. četvoroglasno. pravo isuši-vanja zemljišta. aqua. akantopelvis (grč. akatastatičan (grč. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. akacija (grč. akarecevolmente (ital. a-Katastatos) nepostojan. aKairos nezgodan. fig. stojeći. destilacijom prečišćena voda. aquaplaning) sp. . koja se peva. nečistoća krvi. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. ned. nepoi-manje. omanje trnovito drvo koje raste u ist. a kvadro (ital. a. aqua voda. praćena hipertrofičnim promenama na koži. tj. bodljikava karlica. nego stojeći ili u hodu. Kata. malodušnost. akatarzija (grč. Kardfa srce) fiziol. reč akakJa znači nevinost). akantoza (grč. nepravilan (za groznicu). akalkulija (grč. akvanautika (lat. akatist (grč. akarecevole (ital. aqua) voda. a-Katalektikos) poet. podrugljivih pesama. logia govor) nezgodan. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). akatističan (grč. kao što su bradavice. a-. umiljato. student univerziteta. aqua Binelli) farm. koji se ne peva sedeći. Etiopiji. akvarel (ital. akantologija (grč. zakupac robe radi cphekulacije. prekapnica. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akaparer (fr.ne. po svom ćefu. aqua. vrsta berila. logia govor) lit. akaša (ind. axampsfa) negipkost. kao „prostorna supstancija". akaparisati (fr. akardija (grč. neshvatanje. akademski grañanin slušalac. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. akatalepsija (grč. akvagij(um) (lat. zbirka satiričnih. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akvadukt v. akairologija (grč. aqua. Hristu i svetiteljima. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. akva Bineli (nlat. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. a-Kaustos) nesagorljiv. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). a. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. akvamarin (lat.) fil. graphfa pisanje) med. lat. akampsija (grč. akagrJa) neplodnost. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. nena-klonost prema čistoći. akvaplaning (eng. v. a-. akvalung (lat.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. u četiri glasa. akva (lat. med. a-. pelvis karlica) med. axantha bodlja) ned. akatapozis (grč. samovoljno. nautika. aqua destillata) hen. papilomi i dr. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. accapareur) nakupovalac. akvarelirati (ital. nepojmljiv. a kapele (ital. eng. akvedukt. Kathfzo) ne sedeći. naročito protestant. aKataleptos) nedokučljiv. akapLja bodlja. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. a kapričo (ital. nemanje srca. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. potres mozga. Kataposis pijenje) med. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. pes. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. akvaplan (lat. tj. akvatikum. bez. u nezgodan čas. fr. grč. akatolik (grč. v. neshvatljiv. nepriličan. po učenju Upanišada: etar. axantha bodlja. ljupko. neprikladan govor. snabdeveno reflektorima. aKathars(a) nečistoća. calcul račun). akaša je starija od svih njih. akvaped (lat. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. akak!a) bog. aqua. nedostatak razumevanja. akvarelist(a) (fr. aqua. pedis noga) podvodni bicikl. akaustičan (grč. a quadro) muz.ne. a-. accarezzevolmente) tuz. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. med. a capella) kuz.akairologija 20 akvarelist(a) va. kamerama i dr. akva destilata (lat. a capriccio) nuz. zgrčenost. mekuštvo. aqua.. acqerellare) slikati vodenim bojama. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). Africi.

par acclamation) izvršiti izbor. z. aklimatizirati (nlat. navikavanje na tuñu klimu. 1. barovit. bez pojedinačnog glasanja. akinezija (grč. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. akvatilije (lat. collum vrat. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. akug£a) neprava upotreba jedne reči. a-. akvozan (lat.akvarij(um) akvarij(um) (lat. a medved za žute kruške. moč varan. stečeno dobro. mesto u apoteci gde se drži voda. 3. poznavanje sredstava za lečenje rana. acquisitio) tekovina. kuapbv zagasito-plav. aqua. kišovit. aidestos nezatvoren) Opt. akvizitor (lat. sprava za merenje stepena ja č ine č ula sluha. 3. pristankom svih. a-. acclimatatio) v. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). arh. gnojnica. fig. a ć tak) glupan. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevo ñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. v. atiline (lat. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. akvatičan (lat. 2. blepo vidim) ned. acenonoet. spravlja se od šalitre i razre ñene sumporne kiseline. jednoglasno. med. aklastičan (grč. Kyesis trudnoća) ned. god. Akvarij(us) (lat. farm. šiljak) med. akvizicija (lat. aquaticus) podvodan. koji živi u vodi. pokraj vode. akedija (grč. akov lek. aquaticum) prav. 21 akolada akianoblepsija (grč. bubuljica. slepilo za plavu boju. ili usvojiti kakav predlog. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu.adobivanje. astr. aklimatizacija. vodeni. stečeno. aquosus) pun vode. fig. izmirenje nekog dugovanja. aquiescentia) umirenje. acezija. akvila (lat. akenonoet v. gnosis poznavanje) med. nabavljene. npr. uz platu ili proce-nat. akio čujem. akijezis (grč. acquisitor) čovek koji nešto sti č e. akvatikum (lat. umirivanje. aquatilia) zool. klicanje. aklimatacija (nlat. acclimatisare) prila-goditi. prelomio stanje u razvoju bolesti. aklamacija (lat. nabavljanje. akvagijum. akiurgija (grč. sticanje. aquositas) bogatstvo vodom. akizam (grč. akognozija (grč. kri-ti čno. aquiscere) umiriti. akumetar. vodovod. zadovoljiti. akvijescsncija (lat. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. aquarius) astr. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). kad lisica kaže da je grož ñ e kiselo. fortis jak) hen. nabavlja ili zadobiva. akvizitum (lat. akolada (lat. pozdravljati klicanjem. odoma ćiti. prilago ñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. tinta boja) gra-fi čka tehnika duboke štampe sli čna ba-kropisu po na činu štampanja. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. bogat vodom. ne lomi zrake. akik (tur. akviziter (lat. uzetost živaca. snažna voda. vodene biljke. aklamirati (lat. skupljač oglasa (za novine). koji ne prelama. stari rimski vodovod. akvadukt. acquisitor sticalac) trg. acquit) plać anje. ovlašćeno lice koje. acquestus conjuga-lis) prav. v. zara ñ uje. aKinesfa) nepokretljivost. aceridi. acquisitum) nešto što je zadobiveno. akvijescirati (lat. acclimatio) v. vlažan. tj. kad se neko pravi da nešto ne mari. anne (grč. . akoemetar (grč. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. nesposobnost »sene da bude oploñena. kišovitost. akte vrhunac. ital. akvafortis (lat. slatkovodne životinje. aqua.. akvedukt (lat. ime jednog sazvež ñ a. kanal. aklimatizacija. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. zarada. ducere voditi) 1. par aklamasjon (fr. akpe) med.. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuć e zavode). bez pojedinačnog glasanja. ukočenost jednog uda ili više udova. akirija (grč. naviknuti na neku tuñ u klimu. zool. ergon delo) ned. uzvikivanje. ukras u obliku orla na zabatu ku će. aKephalos bezglav) sanjalica. orao. odomaćivanje. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". aklimacija (nlat. aKedeia) v. acedija. metron mera) med. priznanica. aquila) pl. prilagoñava™ podneblju. aqua. akmak (tur. zajednička tekovina muža i žene. fr. akme (grč. oblik ruskog larpurlartizma. akvestus konjugalis (nlat. aqua. ake lečenje. akvatinta (lat. aki (fr. 2. upotreba reči u prenesenom smislu. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akvozitet (lat. aklimatiziranje. aklimacija. aklimatacija. budala. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. aKesis) v. akezija (grč. accollata. č ovek koji ne trpi ni č iju vlast. akefalos (grč. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. vodovodna cev. aquila) zool. akvaterarij(um) (lat. nauka o hirurškim operacijama. aklimatizacija (nlat. orlovi (orao suri i orao krstaš). nauka o le čenju se č enjem. ret.

jakrep. akranija (grč. overenje. akratos jak. fet akompli (fr. a conto) uzimanje na račun. spojiti. pripadanje. accordeur. priznati. a conto) trg. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. a kong» (ital.. namestiti se udobno. punomoćje. fr. opunomoćiti. akotiledone (grč. udešavanje muzičkih instrumenata. fr.8 t2). asge) engleska mera za površinu. akordando (ital. accommodement) udobno ureñivanje kuće. = 4840 kvadratnih jardi (4046. predujam. sprovoditi. akordamento (ital. akosmizam (grč. dati posao u rad s tim da se pla ć a po svršenom poslu. unapred. sporazumeti se. akolit (grč. povećanje. utvrñenja i sl. kuz. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. akrescenziJa akorder (fr. krateia nemoć. zagrada. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. sprovodnik. bolestan izgled lica. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. urediti. med. svršen. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. accreditare) ovlastiti. po dešavanje. u ime predujma. accordatore) kuz. priseo jiti. nl. zglaša-vati. vansudsko poravnanje. namiriti se. zagrliti. ne nadnicom. poverenje. akonitin (grč. dati kredit. složiti. akreditiranom. ćelavost. Aconitum napellus) hem. accorder) zglasiti. akorporirati (nlat. a ne nadnicama. accrementum) poraštaj. pridružiti. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. sloga. akratija (grč. pronañena 1829. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. združenje. a-. accordando) kuz.. akompanjist(a) (fr. glas.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. accompli) završen. viljuška za zglašavanje. akontirati (ital. o sredstvima za lečenje rana. bez istinske stvarnosti. ove-riti. accompagner) pratilac. akrep (arap. samo bog. a-. assogrogage) prisajedi-niti. vezati za ggritke. npr. a-. na ime. predujmiti. unapred. akordirati (fr. akolirati (fr. kuz. poravnati se. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. kćsmos uredan) neurednost. akordoar (fr. koji je u punoj snazi. uvaženje. ugovor. poravna™ se. accordoir) muz. akolast (grč. priraštaj. akomodacija (lat. . dok su sve ostale stvari. na ime zarade ili primanja. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. accord. fait accompli) svršen čin. ckrku-larni akreditiv akreditivno. suprotno: ateizam. uroñena nakaznost glave.crescere rasti) prira-štaj. zglasilac. bledilo. accordamento) muz. akorporacija (nlat. naročiti način plaćanja radnika. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. udešavajući. tačkati. pripojiti. saglasnost. akoz lek. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. na račun. accorporatio) sjedinjenje. o plaćanju nekog duga. trg. aKolastos) neumeren čovek. udešavanje instrumenata i glasova. a-. plaćati taj posao po parčetu. udesiti (glasove. accreditivum) punomoćstvo. akompli (fr. žderonja. aceordium) kuz. akord (ital. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgova čkih ku ća u raznim mestima. accoler) obgrliti. tur. aKĆluthos) pomoćnik. v. kote kosa) ned. akomodman (fr. bog. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. tip. god. kao jedino što doista živi. akomodirati se. porav-nati. samo modifikacije božanstva. zglašavajući. a ne nadnicom. terme. 'aqrab. otuda: dati neki posao u akord. udesiti se. akontacija (ital. nlat. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. kranfon lubanja) fiziol. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. kotyledon udubljenje) il. akr (eng. uopšte svaka otrovna životinja. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. udešavanje. zagraditi. sobe i dr. voj. „štimer". upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. zglašavanje. akreditirati (nlat. suma koja se uzima na račun. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). akonto. odobriti. zglasilo. proždrljiva!]. akosmija (grč. slaganje. a-. uzimanje unapred. po svršenom parčetu. akdniton jedić. assoglmoder) podesiti. akreditirati se steći ime. akompanjirati (fr. akrement (lat. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada.22 ramenu novoproizvedenog viteza. accommodatio) udešavanje. sporazum. nečistoća. udesiti. accommodare. staviti u za-grade. na ime zarade ili primanja. akreditiv (nlat. tj. slagati. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. ital. žice). dovršen. akratoterme (grč. akomodirati (lat. akomija (grč. izgladiti. akrescenzija (lat. akologija (grč. poverenje. accordo. izravnati. akordion (ital. logia nauka) nauka o lekovima. a-. okončan. akrep) škorpija. pogodba. pa i sam svet. accompagner) pratiti. uzimanje predujma. bezdlačnost. poravnanje. dopustiti. ad. voj.

acrimonia) oštrina. akropostija. bazipetalan. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akroterija (grč. akros. akromonosilabike (grč. ljutina. znat. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akroamatičan (grč. <upr. ple ć ka. akros. nekritičan. akros. akrije (lat. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. u obliku predavanja. teško razumljiv. akromegalija (grč. uopšte. metron) tačno merenje. akroterion vrh. akros. lopatica. nosa. akrobacija (grč. aseg oštar. ple ć e. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. phagos žderač) skakavcojed. akrisfa) nerasudnost. akroliti (grč. akribologija (grč. akros. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akritičan (grč. savesnost. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se č uje. slemenu gra ñevina. akrilna kiselina hen. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akrosofija (grč. glavica) ark. akros. rasuñivanja. akroama (grč. donje vilice. akropetalan (grč. ljuti. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. sophia mudrost) najviša mudrost. mikrćs mali) med. akronim (grč. ruke i noge) od kamena. postupak pri radu kiselinama. temeljitost. akrotizam (grč. pisanje) tip. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plasti čne mase (poliakrilne smole). kolon ud) št. usnica. med. akrokolije (grč. kephale glava) znat. akromion (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. onaj koji se hrani skakavcima. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. ahromatin. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akromatopsija v. akropatija (grč. akros. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. oleum ulje) hen. akrolein (lat. gipko-sti i okretnosti. neodlu č nost. akrostih (grč. akrfs skakavac. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. krajnji udovi tela. akros. jezika. akros. akros. . akromikrija (grč. odseca. akribes. akromatin v. akribeia) tačnost. gornji. tj. graphfa. prevrta č. predavanje. šiljatost glave. odyne bol) ked. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. ta čan metron merim) sprava za ta č no merenje veoma malih predmeta. monos jedini. akro. akros) fil istraživanje prauzroka. akroazis (grč. akrokarpičan (grč. megas velik) med. akrobatika (grč. ahromazija. aseg ljut) farm. gradska tvrñava u Atini i ostalim grč kim gradovima. pisanju. oputa ime) veštač ka skraćenica sastavljena od početnih slova ili po č etnih slova neke složene re č i ili više reči. brižlji-vost. akrobistija. razgovor koji prija uvu (naro č ito za vreme jela kod starih Grka). akromfa) znat. akrokefalija (grč. karpos plod) bog. pri obre-zanju. vrh zgrade. optuživanje. akrografija (grč. neodre ñ enost stanja bolesti. Akropolis (gr č . takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. kratko ć a jednoga ili više udova. kiselina. stfchos niz. pelivan. akrobistija (grč. opori lekovi. akrobata) (grč. ahromatopsija. akribes. pathos bolest) med. avij. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akrobystfa) v. akros. čitanje. u životu. akros. polis grad) gornji grad. redak) pesma kod koje po četna. akrimonija (lat. akriminacija (nlat. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akros. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. predavanje. krajnji. koji nosi plod na vrhu. tačnost u govoru. istraživanju i. oporost. gorčina. gornji deo. otpornost. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akromion. petalon list) bog. npr. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. akrogrami (grč. usmen. akribometar (gr č. akribija (grč. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). koji se. šiljat. akros) predmetak u složenicama sa zna č enjem. akribometrija (grč. akropostija (grč.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. ruku i nogu. akrizija (grč. naro čito krajnjih. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akros. akromazija v. accriminatio) optužba.(grč. akro.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. poslednjeg uzroka stvari. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akridofag (gr č . akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akros. kljun la ñ e (kao pobedni znak na novcu). veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akrćasis) slušanje. okrivljavanje.

morske životinje iz porodice anto-zoa. act. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. activi) pl. manteia proricanje) proricanje po sekirama. ili su mu č ak od štete. Aktentasche) torba za spise. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čove čjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktivi (nlat. activare) staviti u dejstvo. acteur. radinost. activus delatan. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. spisi koji se tiču nečega. njegovim stalnim nastojanjem. Achse osovina) „osovinaš". osovina. akrćcholos jarostan. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. aktivan (lat. aktinos) hek. praktično. v.) med. pospešavati. aktiv 2. aktis. raditi) fil. fr. eng. očevidna istina. svaka svečana javna radnja. uvesti u aktivnu službu. koji radi. okretnost. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. dela apostola. živ. hemijsko dejstvo sun č anih zrakova. akta (lat. ubrzati. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. stopala. uč esnik u nekoj radnji ili u nekom doga ñ aju. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. svojstvo sunčanih. activare) v. aksiom (grč. razjarenost. gram. u dejstvu. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. šake. pregala č ki. axilla pazuho) pazušni. radi u nekoj oblasti (npr.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. osovina. delanje. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. cijanoza. ahbp oca. ne raditi po njoj ništa. mekanog tela. „osovine Berlin—Rim—Tokio". pozitivni sastavni delovi jednog imanja. actor vršilac. dejstvo. koji dejstvuje. 2. akroholija (grč. aksungija (lat. od kojih sopstvenik ima koristi. ubrza-vati. bez kostura. zrak) fiz. javne radnje. istinit. okretan. v. aktivist(a) (lat. activus delatan) radan. activus.. aktivator (lat. agere delati. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. naročito sudska radnja. radni. tj. bradva. aksiologija (grč. teorija vrednosti. aksist (nem. radnja. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili poja čava delovanje neke druge supstance. axis osovina. gram. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. aktivizam (lat. hem. aktfs. Kad su dve količine jednake tre ć oj. akta apostolorum (lat. aksenija (grč. dela. aktivnost (lat. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ č ovek kao pregled. activitas) živost. koji označava delatnost) 1. akrofobija (grč. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. tj. aksiomatičan (grč. pretres. pospešiti. farm. acta od agere delati. koji se ne dokazuje. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. radni. vredan. aktivitet (nlat. aktivitet. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. pristalica aktivizma. aktivisati (nlat. rasprava. aheša) negostoljubivost. 1. aktinije (grč. negostoprimstvo. aksiom. delovanje. radan. actus. acte) delo. actum. trg. uši. salo. politički aktivist). čin. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. potraživanje (suprotno: pasiva). aktive (lat. razjaren) jarost. activus delatan) onaj koji je delatan. suprotno: inaktivi. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. .: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. fil. za razliku od pasiva. naročito u sudu. nedokažljiva istina. pogurnuti. ustalač ki. imovina. activus delatan. os) osni. nadljubiča-stih. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. aktivacija (lat. 2. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. one koje se ti č u države. activa) trg. imanje (novac. očevidan. pojačavanje delatnosti. akseničan. aktivirati. akros. onda su i me ñ u sobom jednake). lat. aktiva (lat. osovinski. revnost. mast. zrakova da izazovu hemijske promene. stavljanje u delovanje. nekretnine). acta publica) pl. aksiomatika nauka o aksiomima. delatnost. timologija. aktfs. axioma ugled. axine sekira. axis oca. još u službi. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. akros. moruzge. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. pl. javni spis. poz. akt (lat. v. activa) trg. axios vredan. akrocijanoza (grč. aktivirati (nlat. aksinomantija (grč. nlat. actinaria) 3001. radan) 1. aktentašna (nem. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. activus) v. aksonometrija (gr č . aktinizam (grč. acta apostolorum) pl. odstraniti je. aksilarni (lat. up. usta). aktinos sunčani zrak. istina koja se ne može dokazati (npr. koji vredi. aktinidi (grč. radno stanje (suprotno: pasiv). radnje. marljivost. aksijalni (lat. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. akta publika (lat. aktiv-nost. 2. logia nauka) fil. raditi) pl. državnim nad-leštvima itd. akter (fr. učenje o vrednostima. izvršilac) glumac. hartije od vrednosti.

aktis. čin. aktuacija (nlat. svečan čin. actus) radnja. aktuelan. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. therapeia lečenje) med. optužni. accusativus) gram. accusatorius) prav. jesu aktinski. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. Actinomyces) biol. aktinimetar (grč. oni koji stanuju na obali. aktinografija (grč. aktualizo-vati. stvarnost.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. princip prirodne istorije. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. teorija aktualiteta psi*. actrice) glumica. aktinograf (grč. poluvreme raspada 3. aktinometar (grč. kinetička energija. aktinoidi v. ostvarenje. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomo ću selena. agere raditi. accusare optužiti. skopeo gledam) med. aktis. optužljiv. koji se odnosi neposredno na današnjicu. aktualan (lat. grapho pišem) fiz. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. energeia delo. actualiser) v. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova.. aktinoterapija (grč. graphia opis) nauka o zracima. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. actualis. prozračavanje rendgenom. redni broj 89. što). zrakast. aktinoelektricitet (grč. actor) prav. sparivanje. naročito geologije i bio-logije.). aktualizacija (lat. ispoljava se na organima za va-renje. rentgenogram. kažnjiv. aktualizovati (fr. a ne nešto supstancijalno. fr. aktinski (grč. aktis) hen. aktinometrija (grč. savremenost. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). koji je na dnevnom redu. zastupnik. današnja zanimljivost. danost. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. actualis) sadašnjost. dat. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aktis. tužilac. advokat. optužilac. dejstvo nekog leka na organizam. optuživanje. tuži-lački. ispitivanje. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. aktinidi. metron mera) 1. suprotno: akuzatus. aktinij(um) (grč. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. radioaktivan element. aktualitet. ostvariti. aktualizam (lat. prenošljiva i na ljude. actualisatio) privoñenje u delo. aktinomicete (lat. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. optuženje. aktis. znak As.92 sek. aktis. aktuar (lat. oštrina. aktinomikoza (grč. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). gramma slovo) rendgenska slika. aktovka (lat. ostvarivanje. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. današnji. aktis. privesti ili privoditi u delo. accusator) tužilac. dan. delo. savremen. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. morphe oblik) bog. nevidljivi. hem. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. zarazna bolest najpre opažena kod konja. aktualitet (lat. 2. ascusa-bilis) tužljiv. actualis) fil. lečenje zracima. sadašnja važnost. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. koji hemijski dejstvuje. aktis. aktus (lat. aktis. accusatio) tuženje. aktor (lat. . aktis gen. akuzatorski (lat. svečanost. aktuelaost. aktinična energija (grč. akuzacija (lat. današnjica. metron metar) fiz. aktinos zrak) fiz. aktuelan (nlat. aktis. stvaran. odista. redni broj 86. naro čito: oštrina tona. primorci. bodljikast. akuleiforman (lat. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. aktinomorfan (grč. actuarius) sudski pisar. činjenički. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. supr. actuel) v. aktu (lat. actualis) v. akte strma obala) pl. accusatus) tuženik. akuzativ (lat. akuitet (nlat. izdavalac punomoćja. spol-no sjedinjavanje. aktualizirati (fr. koji hemijski razlaže. znak Ap. mykes gljiva) ned. aktis. akuzabilan (lat. aktis. akuzatus (lat. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. metron mera) fiz. prouzrokovači aktino-mikoze (v. med. akuzator (lat. actuatio) med. atomska masa 219. aktfs. istinit. aktinoskopija (grč. rad. nlat. aktinon (grč. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktinogram (grč. zrači H-zrake. akuzator. ostvariva-ti. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. acuitas) šiljatost. tužitelj. školska svečanost. optuže-nik. aktrisa (fr. goveda i svinja. aktuelnost (fr. actu) u istini. aktuelna energija živa sila. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. aculeiformis) žaokast. stvarno. aktis. actuel) sadašnji. atomska masa 227.

2. akcept. primljena menica. accentus naglasak. akuširati (fr. akoemetar. slušam) fiz. akcentuacija (fr. akcen(a)t (lat. pri izgovoru. . spojiti. način lečenja nekih bolesti. a obično traje do 40 dana. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". crkva). akcentus gravis (lat. akustikos. prihvaćen) primanje menice. grč. accentuation) gram. accelerare ubrzavati. skupljač. acceleratio) fiz. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. accentus) gram. akceptilacija (lat. acutus accentus) gram. novac. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. accumulatio nagomilava-nje) 1. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). savestan. akustičan (grč. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. acculturation) l. oštrougli. acceptabilis) primljiv. gramatici). akulturacija (eng. akceptibilitet (nlat. akcelerometar (lat. akumulator (lat. akupiktura (nlat. akutangularan (lat. acus igla. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. acutus oštar. accoucheuse) babica. akumetar (grč. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. isticanje. akcepta (lat. primalja. od dveju ugovoračkih strana. cirkumfleks. acceptibilitas) pri-mljivost. gramatici. nagomilavač. akcentus cirkumfleksus (lat. akcentovati (lat. naglasak (sloga ili reči). akceptor (lat. gram. acceptatio cambii) primanje menice. acceptus primljen. odobriti. prihvatljivost. akuratan (lat. acupictura) vezenje. ubr-zavati. znak za obeležavanje naglaska. accoucher) babištvo. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. jedna je promitent — ponu-ñač. odobra-. ubrzavanje. primaljstvo. accepti latio) trg. kao u molra. poroñaju i babinjama. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. trasat. „sprejeta". teški naglasak (u grč. akcentus akutus (lat. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. accentus acutus) gram. „prihvaćena". acceptare) primalac. acceptare) v. koji prisiljava na brzo rešenje. spajati. akcelerirati (lat. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. ubrzavajući. nagomilavanje (reči i izraza). akcept (lat. priznati. koji ubrzava. nauka o trudnoći. angularis ugaoni) kom. porañati se. up. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. paciscenata. vezivati dva po dva. valac. akutia bolest ona koja ć e se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. akut (lat. uredan. akceptirati (lat. babičiti. accelerativus) ubrzavan. accelerare) ubrzati. poroditi. jednog glasa. nagomilavač) fiz. stavljati ak-cente na reči. modernizacija (primitivne) kulture. accentus circumflexus). slog ili neku reč. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. sloga ili neke reči putem naglašavanja. poroditi se. i fr. spa-riti. akušer (fr. acutus) oštar. akcentologija (lat. 2. akceptant (lat. akcent. accoupler) sparivati. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. sticati. logia nauka) gram. accentus naglasak) gram. pozori1pte. a druga akceptant— primalac). gravis. dohoci. grč. v. akupresura (lat. nauka o akcentima. primalac jedne na sebe vučene menice.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. akceptabilan (nlat. aparat za skupljanje električne energije. akcentuacija. ret. staviti. akušersko odeljenje med. accepta) pl. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akušerstvo (fr. ubrzanje. dvornice. akumulirati (lat. acceptare) primiti. oštri naglasak. punctura bod) med. prihvatiti. naglašavanje. accuratus) brižljiv. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akceptacija (nlat. akuo čujem. akceptirati. reč kojom se izražava primanje menice. izvijeni naglasak (u grč. metron mera) v. vez. nauka o zvuku. akutan (lat. usvojljiv. akuo čujem. akuplirati (fr. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akupunktura (lat. akut. akustika (grč. nlat. accoucher) pomoći ženi da rodi. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. prihodi. tačan. prek. akceptovati (lat. akceleracija (lat. oštri akcent. ispravan. prihvatljiv. akumulacija (lat. accumulator gomilač. steći. akcentovanje (lat. accumulare) nagomil(av)-ati. accentus gravis) gram. primljen od Kineza i Japanaca. acupressura pritisak iglom) med. akušeza (fr. acceptans) primalac (kod svakog ugovora.

alabastros. pomoćni. accise) onaj koji plaća prirez. alaj (tur. accessus. acceptio) primanje. lat. delatnost. accidentalia) slučajnosti. Al-kuran itd. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. alabastrum) št. actionator) tužitelj. optuživati. alaj-barjak (tur. pri-laz. poput (čega). accidens. 2. akcipirati (lat. desiti se) nebitna. lat. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. na probu. što je promenljive ili slučajno u njoj. odn. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). priraštaj. izbor jela po jelovniku. accidentialis) nebitan. po zalasku sunca. alabandizam umetničko ošljarenje. a 1a) kao. napad groznice. akcesoran (nlat. a la (fr. jezičara. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . med. nlat. op-tužiti. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). akcioiiradi-jus avij. ala breve takt (ital. raspusna. trg. ono o čemu niko ne vodi računa. alajka (tur. alabastar. po. alkohol. Aladinova lampa v. poreznik. poluprovidno staklo.akcepcija 27 privreñivanje. druga nagrada. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. trošarinu. čuti. sporedna. actio rad. akcidencijalan (nlat. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. akšam (tur. accisia. gomila. stupanje na vlast. akcidens (lat. al-kali. svetina. accise) trošarinac. ono što još pripada glavnoj stvari. alay) vojska.(ar. shvatiti. sporedan. opažati. osećati. accise) odrediti prirez. prvi mrak. actio tužba) tužiti. slu čajne osobine neke stvari. akcionirati (lat. posrednik. (arap. akcidence (lat. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. alev. sluškinja. sreća. a la kart (fr. akcidentalije (lat. opaziti. naroč iti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. a la bon-er (fr. sporedan posao. 2. al-) arapski član. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. tužilac. pristup) početnik. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. akces (lat. delanje. po ugledu na nešto. alabastersko staklo mutno. naučiti. nemoralna žena. svečana povorka. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. deonica. mnoštvo. alabaster (grč. akcizant (fr. action) radnja. trošarina. accise. pokvarena. gde je vladao rñav umetnički ukus). slučajna zarada. akcesit (lat. razumeti. alay bayragi) glavna vojnička zastava. accedere) pristup. preduzimlji-vost. sporedna nagrada. slučajan. delanje) radni. halayik) 1. accidere. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). akcizirati (fr. Aladin. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. akcidencijalan. trošarinu. Aladnnova lampa. dejstvo. accedere pristupiti. alal. koje nisu bitne. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. robinja. akciza (fr. accessorius) sporedan. akcesist(a) (lat. prila-zak. alaj-beg (tur. fini. udeo. ružičast. alajbegova slama ono što nema vlasnika. accidentalis) v. al (tur. parada. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. de-latni. veoma tvrda vrsta gipsa. ak§am) l. akcionator (nlat. eng. hartija od vrednosti i sl. accessio) pristupanje. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). koji nema veze sa suštinom stvari. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. zalazak sunca. »sena opaka jezika. al) otvoreno crven. a la carte) prema jelovniku. često se upotrebljava i el i ul. sporednosti. fr. izrada tablica. senzal. accidere dogoditi se. rumen. accidere) pl. accessus pristupanje. u vodi teško rastvorljiv.. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. član nekog akcionarskog društva. naro čita. osetiti. npr. oporezovati. usvojene znač enje neke reči. prihvatanje. actio. slučaj. deoničar. acctionnaire) trg. akcidentalan (nlat. 3. tip. usvajanje. a la bonne heure) u dobri čas. akcesija (lat. al. akcioni (lat. tur. halal. akcionar (fr. akcija (lat. akcidencija (lat. accidere dogañ ati se) prirez. pripravnik u službi ili zvanju. akcizor (fr. vreme četvrte molitve muhamedanaca. koji se tiče dejstva. odeljenje konjanika. obrazaca. accipere) primiti. uzgredan.

allatratio) lajanje na. miraz. alarmant) uznemiravan. zastrašiti. albus beo) med. albacija. supr. alla prima) slik. oruñe. albatross) zool. spomen-knjiga. albinizam (lat. „brdska zemlja") staro. najednom slikati. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. albino (um. albugo) med. alatio. alat (tur. albedo (lat. Alba Greka (lat. album (lat. nemir. začedna bešika. islamskog). knjiga za skupljanje fotografija. . posrebravanje metala. 2.. vid. alat) pribor. al crven. orijentalskog. albacija (nlat. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. albumen belance) hem. pozvati ka oružju. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. botulizam. allas. alumen) stipsa. all'arme) voj. pokloniti. spomenar. obespokojiti. alaun (nem. albumen. alaturka (ital. ribar. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. tj. miraz. zabrinutost. alatura (nlat. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alafranka (ital. albus beo. lat. koju treba ispuniti slikama u boji. donositi. do zemlje duga. oprostiti se. albugo (lat. nazvane po pronalazaču.000 listova). maraka itd. zapadnjačkog). uznemiriti. a-. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. afferre doneti. alativ (fr. strah. albertotipija tip. materija koja u sebi sadrži belančevine. a-ilah) bbg. Alemanne) gladnica. crtežima i sl. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. sjajanje metala. alaliti. albus beo. eidos izgled. belančevina. albolit (lat. alantoidna tečnost zool. alatus krilat) davanje krila. napad na nekog grdnjama.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. albus beo) med. beli feldspat. onaj koji boluje od albinizma. usled čega koža i kosa izgledaju bele. alantotoksikon (grč. alarm (fr. alla franca) na evropski način. allas. alla marcia) iuz. odmah. u zbunjivati. začednica. ubrzanje. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). alas (mañ. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. alarmist (fr. svetao. praviti uzbunu. ala prima (ital. belančevina. neobuzdan čovek. alba (lat. ala marna (ital. alaman (nem. po zapadnjački (za razliku od turskog. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. poštanskih karata sa slikama. riba i gmizavaca). riñan. koračnice. požurivanje. pustahija.: alafrZnka. alantijazis (grč. alamanka (tur. na kome će se ostvariti neka radnja. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. lat. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. albanolog stručnjak za albanologiju. po evropski. albuminat (lat. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. alarmer) uzbuniti. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. instrument za odreñivanje količine belan čevine u mokraći. allantos kobasica) med. pozdraviti se. alatracija (nlat. metron mera) hem. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. grč. jer bi odbilo svu svetlost. albus beo) min. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. alat (arap. alat. danas samo pesničko ime Velike Britanije. nasledio odsustvo bojene materije. a o či crvenkaste. Alaun. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. supr. afferre donositi) prav. lat. oprostiti se na rastanku. naro čito ru čni. toksikon otrov) hem. alarmirati (fr. albumen (lat. allatus donesen) pl. albifikacija. ital. albatros (eng. at konj) alatast konj. prćija. alacija (nlat. gramežljivac. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. albuminimetar (lat. uznemirujući. književnosti i kulture. halaliti (tur. alata (lat. allatura. knjiga sa belim listovima. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. sve što je potrebno za rad. uzbuna. halas. naročito bakra. koji uznemiruje. albumin (lat. fig. allantos kobasica. Albion (kelt. bela mrlja na rožnjači oka. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. allas. pravi bog. albumen) hem.: alaturka. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. obespokojavajući. alantoida (grč. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. oboljenje usled trovanja kobasicom. bez prethodnog gruntiranja. od helal) l. grč. albumen) hem. album belo) belina. albatio) beljenje. poziv ili znak ka oružju. albifikacija (nlat. alah (arap. tur. alarme. bela. albit (lat. albino. albification) v. nespokojstvo. oblik) zool. belančevinasta materija. po turski (za razliku od evropskog. alarmantan (fr. lalein brbljati) med. alla turca) na turski način.

algema) med. dakle. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. alea kocka. algorizam (arap. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. veština računanja. nastao usled bola. albuminurija (lat. plamene boje. god. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). algologija (lat. belančevit. idi. ćelijski. alvus (lat. algolagnija (grč. alea kocka) muz. ležišta za zube u vilicama.. algos bol. ćelijast. male duplje. udžbenik algebre. okreni. bolesti bubrega i dr. allegata) pl. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). algebra (arap. okrecima. rythmos odnos) 1. u sazvežñ u „Bika". alkohol lišen jednog dela vodonika. rythmcs) v. igrač na sre ću. algrafija (grč. „volovsko oko". alvaluk (tur. alga. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. ra čun simbolima po odreñenim zakonima. algaritam. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. aleatorium) igračnica. kockar. algoritam. trbuh. požuda za bolom. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. bol. mat. pozivanje na neki zakon. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. „sastavljanje razdvojenih delova". nauka o algama. aleatorni (lat. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. alvearij(um) (lat. alegata (lat. algae) bot. albuminoidi (lat. algos bol. grč. neuralgija. mesta navedena iz drugih dela. allegatum) navedeno mesto. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomo ću opštih znakova. lagneia obljuba) med. jasno crvene svetlosti. spasmos grč) med.) crven. nagrada. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. konačno sam se odlu čio na neko delo. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. napred! alea jakta est (lat. aldim) zlato. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . pče-lanik. alge (lat. na-vod. aleator) igrač kockom. kukuruznog brašna i dr. aldumaš (tur. gr č mišića praćen bolom. alea jacta est) posl. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve re č i kada je prešao Rubikon. koji odgovara litogra-fiji. algetičan (grč. aleatiko (ital. algoritam. aldum (tur. anat. č ast koju daje obi č no onaj koji obu č e nešto novo. izlučivanje belančevine mokraćom. algama (grč. phonos ubistvo) med. ureo mokrim) med. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. albus beo) fiziol. albuminosus) koji sadrži belančevinu. kriptogamne vodene biljke. algeo osećam bol) med. aleator (lat. 2.'. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. alveole (lat. grč. izvo ñ enje. alvadžija (tur. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. Aldebaran (arap. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. albus beo) ned. alveoli) l. aldehid (nlat..albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. algos bol. albuminozan (nlat. algaritam (arap. algofon (grč. naj češć e algi. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. trnka. alea kocka) slučajan. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. alegat (lat. bol živaca. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. rythmos) v. npr. algija (grč. aleatorika (lat. grč. allez) hajdete. alveolaran (nlat. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. slastičar. al-veolarni živci vilični živci. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. grč. kao znak šećerne bolesti. alea kocka.. logia) bog. ale! (fr. napojnica. bolešljiv. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. 2. al-gebr) kat. algoritam (arap. helva) v. alvearium) košnica. alcohol. algeo osećam bol) bolan. uživanje u bolu. graphfa) tip. halva. zvezda prve veličine.. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. albumen. algospazmus (grč. helvahk) napojnica. znalac algebre. (boza). tj. alvus) anat. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. otuda i naziv. alva (tur. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606.) astr. kockarnica. izmet. bescvetnice. med. aleatorij(um) (lat. nastala je u novoj muzici svo ćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñ ača. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. albumoze (lat. grč. voštane ćelije u pčelinjem saću. stolica. kocka je bačena. uputstva. alev (pere.

protivotrovni.) nauka o protivotro-vima. štitim) hem. hallal. č ist rad (u bakrorezu). alegro kon mogo (ital. aleksifarmakon (grč. alegorisati (grč. aliluja. alexo branim) med. sredstvo protiv groznice. tvrñ enje. uticaj) nauka koja se bavi prou čavanjem biohemijskih uticaja izme ñ u biljaka. allegorikos) iskazan slikom. alektriomantija (grč. delo ili pisca. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. alegro maestozo (ital. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih nau čnika-tumača. lexis govor) psih. allegrettino) muz. allegramente) v. u prirodi i životinjskom svetu. allee) drvored. dvanaesterac. alegro non tango (ital. i dr. u pono ći kao u po dana" (nar. aleloftorija (grč. koji poti če iz Aleksandrije. koji je osnovao 331. Septua-ginta. alejkum selam (tur. v. alelopatija (grč. pat-hos doživljaj. »sivo. pesma). pesma u slavu boga. alexo pomažem. po-morskog grada u Donjem Egiptu. manje brzo nego u alegro. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alam znak. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. allegrissimo) muz. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegretino (ital. alegramente (ital. delovanje. alegro. sa žarom. alegorizirati (grč. vrlo veselo. aleksipiretikon (grč. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. vrlo »sivo. allegoria) poet. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. alektryon petao. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. živahno. pre n. navoñ enje činjenica. allegro ma pop troppo) muz. brzo. aleksifarmacija (grč. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). uzan prolaz. allectatio) mamljenje. sa dostojanstvom. aleluja (hebr. alegrisimo (ital. aleksandrijski gramati-č ari. aleksin (grč. zavijen. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). alektacija (lat. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegro kon brio. umereno veselo. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ć elice. iz HP veka. uzburkano. alegro asai (ital. aleksiteričan (grč. uzaja-mni. strasno i brzo. aleksandrit (grč. allegro con fuoco) muz. allegro) muz. alem (arap. alegro kon brio (ital. allegro pop tanto) muz. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. primamljivanje. alegro kon fuoko. veselo. v. allegretto) muz. klasi č an stih Francuza. alegro kon spirito (ital. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. v. vatreno. sredstvo za spasavanje i pomoć. alegrisimo. alegro asai. allelophthorfa) fil. alegro vivače (ital. naročito protivotrov. allegro assai) muz. alegrisimo. allegro con spirito) muz. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. aleksandrinac poet. umereno alegreto. pozivanje na spis. lek protiv trovanja. ova reč zna či i pozlać ene jabuka na vrhu minareta. allelon meñusobni. izazivanje draži. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). alegro kon fuoko (ital. . slikovit. alexo branim. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grč kog obrazovanje i gr č ke književnosti. alegoričan (grč. vrsta dragog kamena. alegro kon brio. allegro moderato) muz. protivotrov. aleksiterijum. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. phtefro unittavam. slikovito. v. a-. vrlo veselo. izražavati misli zavijeno. živo i brzo. alegramente. slikovito objašnjenje pojma ili misli. alegro di molto (ital. manje veselo. alegro vivace) muz.e. suva u čenost radi u čenosti. pored ostalih mnogih značenja. aleksija (grč. alegro (ital. ne odviše brzo. manje živo. alegorija (grč. alegorisati. slikovit govor. alegro furiozo (ital. alexo branim. allegatio) navoñenje. a ne direktno. rug vatra) med. alektryon petao. u HUP veku.alegacija ZO alegacija (lat. allegro maestoso) muz. aleksit (grč. brzo. u slikama. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. alegreto (ital.) min. što življe. alegro kon spirito. šetalište izmeñu dva reda drve ć a. u arapskom. up. alegro ma non tropo (ital. alektriomahija (grč. alegro moderato (ital. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir me ñ u vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. aleja (fr. allegro con moto) muz. ne mnogo brzo. allelon naizmeničan. kao npr. allegro con brio) muz. alegro di molto. bez ikakve veze sa stvarnim životom. umereno brzo. hitro. pharmakon lek) med. drukčije prikazujem) v. allegro di molto) muz. odmereno hitro. alegorist(a) (grč. allegoreo drukčije izražavam. allegro furioso) muz. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati.

alloios. odlučno (npr. alimfija (grč. drugim putem. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. aletiologija (grč. 4. aletheia istina. razmena. alijevacija (lat. aleiteza (grč. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. otuñiti. alimentarna intoksikacija med. aleuronat (grč. okruglasta i kristalizovana organska tvar. v. sem toga. alibi) prav. belle alliance). aleuromantija (grč. u odreñeno vreme tobože bila. aleuron pšenično brašno. alizari) bog. duhovno ra-strojstvo (lat. prodaja. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". ua. alijenizam (lat. izdržavanje. aligacija. alizarin (šp. alergeni (grč. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alemanda (fr. metanje) med. snabdeva™ hranom. allos. pathos) ned. Z. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alizari) hen. levantinske broć. aleuron pšenično brašno) bog. alen-tato. aligirati (lat. vanbračne dece. legura. alimentare) ishranjiva-ti. a. aligacija (lat. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alizari (šp. trovanje hranom. pathos bolest) lged. odbiti neki predlog. alkkvotan. alergičan (grč. v. alergija (grč. aleopatija (grč. .). alija (arap. alethes istinit. onaj koji voli istinu. aleluja. savez. obično: aliirati se. alijaža. alentando. alikvota (lat. allentato) muz. a limine (lat. alentato (ital. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. popuštajući. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. koren broća. svezati brakom. gde je ta ista osoba. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. belančevina koja se nalazi u pšenici. alef (hebr. up. Alemani (nem. aleuron pšenično brašno) bog. fr. opri-jateljiti. otu-ñenje. Sveta alijansa (fr. odstupanje od prirodnog stanja. zadržavajući. otu-ñivati. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. ergon) med. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. duševno rastrojstvo. alias) inače.alemanda 31 alimfija smesa. alikante (šp. alienare) prav. izdržavati. alibi (lat. npr. alimentar (lat. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. alijenist(a) (fr. ergon delo) ned. s praga) odmah. zemlja u kojoj žive Alemani). alijaža (fr. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. aletofil (grč. alieniste) lekar za duševne bolesti. u biljnim ćelijama. alloios drukčiji. Pruske i Austrije 1815. alimentatio hranjenje) ishrana. alienus tuñ. allemande) muz. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. supr. aleopat (grč. aliquantum) mat. bez. thesis položaj. allos drugi. dok je ranije dobivana iz korena broća. alimentacija (lat. alikvotan (lat. američki krokodil. primesa. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. 6 su alikvote broja 12. el lagarto) zool. prijateljstvo. svečana. lat. aleuron brašno. ponudu. drugde. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. alizari. med. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. alliance) spajanje. na drugom mestu. alijas (lat. usporavajući. sklopiti savez. slična zrncu. drukčije. alimenta) pl.ne. sme-šati. alijenirati (lat. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. prema tvrñenju neke druge osobe. allos. alliage) v. nedostatak limfnih žlezda. alopatija. savet i sl. kajman. smesta. aleuron (grč. slivati. odvratiti. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alikvaitan (lat. filalet. philos prijatelj) prijatelj istine. tj. udružiti. alopat. poludeti. koji se sadrži u većem broju. ludilo. iste vrednosti kao i indigova modra boja. aliquoties) mat. allentando) muz. 2. aliment(a) (1. umerenog tempa (nemačkog porekla). allier) vezati savezom. lyrnpha voda) med. ergon) med. aligator (ital. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. alentando (ital. slitina. bračna veza. alimentirati (nlat. šp. zalog. alijansa (fr. aliluja. po časna haljina kojom je sultan darivao vezire. primesak. premamiti (mušterije). legirati. aleurometar (grč. allos drugi. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čisto će brašna. alienisme) med. koji pati od alergije. god. alienatio) otuñivanje. hhilat) odelo. fig. oroñavanje. alligare) sliti. udruživanje. aliirati (fr. dodatak. npr. alimentarius) prav. alienatio mentis). alet (arap. v. alligatore. v. alfa. a limine. npr. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje.

vladanje. npr. god. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. razlažu vodu. po sadašnjoj vrednosti novca. grč. nikotin. alka (tur. alefpho mažem. alkoholat (arap. trag divljači. rakije i dr. alkoholizacija (arap. alcalisare) hen. alkoholič ar (arap.. rubidijum. udubljenje u sobi sa posteljom. alcalescentia) hem. alifatična jedinjenja hem. alere hraniti. alkaloidi (arap. alkovn (arap. kroz staklena vrata i prozore. gr č. koji je živeo 600. otrovni i gorka ukusa. strihnin. lat. palata. hemijski najreak-tivniji. Al-qur' ap) v. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. nešto uvu čenim redom. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. novi pasus. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). allure) hod. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. al ingroso (ital. alkejski stih (grč. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. od kore kina-. halka) v. al korzo (ital. alitura (lat. hem. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. 2. ponašanje. skaphos lañ a) vozilo s krilima. alkalizirati (lat. alcoba) odeljenje odreñ eno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. alkoholometar (arap. natrijum. od kojih su prve tri i poslednja jambi. odeljak koji počinje novim. a od.) hem. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom.) nauka o odreñ ivanju količine alkohola u nekom opojnom piću.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pi ć a. alkoholatura (arap. šp. železa i dr. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. dvor. aliteratio) poet. halkah) hen. up. postrojiti. poravnati po koncu. jedan deveterac i jedan deseterac. potaša. alkejska strofa strofa od četiri stiha. metron mera) hem. fig.. po kursu. alir(a) (fr. Koran. osloboditi od vode. aliterirati (lat. izlu čiti špiritus iz neke tečnosti. Alkalos) poet. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. alcalisatio) hem. grč. efdos) hem. npr. halkalf. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. pomešati sa alkoholom. al-qohhlu) l.) pl. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. najbolji. kofein.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. alkalni metali hem. nauka o ispitivanju sode ili potaše. Korav. amoni-jaka. alkoholizam (arap. alkazar (arap. urediti. savršeno pre čiš ć en prah. alkoholizirati (arap. doterati pod konac. pš. alkalimetar (arap. npr.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. pre čišć avanje alkohola. potaša. od kojih dva jedanaester-ca. atropin. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. opojno pi ć e. grč. po slavnom gr č kom liri č aru Alkeju. aliskaf (lat. alkohol (arap. vodokri-lac. proizvoñ enje (ili: dobivanje) lužne soli. al-qubeh. ad littera slovo) praviti aliteraciju. halkah.) dvorac. ka-lijum. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. hidroksidi alkalnih metala. gr č. alkoholometrija (arap. alkalije (arap. način kretanja..). na veliko.) hem. alkalescencija (nlat. Alkuran (arap. ložnica. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkalizacija (nlat. trljam) veština masiranje. Alkoran (arap. metron mera) he». piva. al corso) trg. neki prah. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. način hoda i držanja nekog č oveka. hidrokrilac. alkoholi (arap. nego tek iz drugih odeljenja.. pre naše ere.) pl. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. od kojih su neki veoma lekoviti. ali ingrosso) trg. morfin. alcalescere) hen. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. ishrana. alkali (arap. Al-qur' ap) v. aliptika (grč. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alitura) hranje-nje. sa osnovom od vune i svile. cezijum i francijum. iz Mitilene na Lezbosu. . alinjirati (fr. ko-kain. a č etvrta anapest i-i-i-i i-i-). alkalij (arap. organska hemijska jedinjena ugljenika. vodonika i kiseonika. hem. gr č. iste slogove. osloboñenje špirituse od vode.: „Ona poji po putu putnike". alineja (lat. novi paragraf.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. prečista™ do stepena najve ć e fino ć e. stih od pet stopa.. teobromin i dr. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. aliteracija (nlat. halkah) hem. alkalescirati (nlat. halkali. nauka o le čenju trljanjem. an gro. svrstati.) hem. metron mera) sprava za odreñ ivanje koli čine alkohola u nekom opojnom piću.drveta. linea red) nov red. pijanica. potpuno prečiš ć en špiritus izlu č en iz vina. ala krilo. slu čajno ili hotimično ponavljati ista slova. alkalimetrija (arap. aligner. naro č ito rakije. alkatifa (arap. halka.

nazvanog. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. allos. allos drugi. pravljenje omašaka u govoru. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. alolalija (grč. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa razli čitim kristalnim oblicima. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. aloe) vot. almukantarat (arap. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alomorfizam (grč. alogfa) nerazumnost. krug na nebu para-lelan sa vidikom. tj. prelaženje jednog glasa u drugi. alotriofagija (grč.(grč. razli čit. alopecija ned. genos rod) stranac. kratka beseda. alogen. megale syntaxis. allos. pathos bolest) med. logos um. ćelavljenje.) astr. aloplastika (grč. alodijalan (nlat. alopat (grč. uobličavati) med. nerazuman. dug konopac pomoću koga se konji u č e kasanju. allocatio) dodavanje. allos. alotriodontija (grč. alogen (grč. thesis postavljanje) lšlv. prema čistoj težini zlata i srebra. prijatelj. nepri-stojnost. alograf (grč. allos drugi. bolest opadanja kose. alo. alotrije (grč. plassein uobli-čiti. elmas. gen-pab ra ñ am) koji je postao drugde. odobravanje nekog računa. up. allonge) trg. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. ćelavost. alokucija. alokvij(um) (lat. almarada) bodež sa tri reza. produžak. alopekia opadanje dlaka. alodijalna dobra (stnem. alokvijum. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. godišnjak. ili stavke docnije unesene u rač un. almada. allotrios. almadet (arap. sporedne (ili: tuñe) stvari. alogija (grč. od koga se spravljaju lekovi. po grofu Almavivi. allćtrios. alogos protivan svrsi. al-. allos. oslovlja-vati. ono koje nije dobiveno u leno. vepggač kih zuba. melos ud) zool. besmislica. alokacija (nlat. trg. transplantacija. phagein jesti) ned. tur. naziv za univerzitet i veliku školu. odtis zub) nameštanje tu ñih. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. magna constructio veliki sklop. pogrešan govor. nasleñeno dobro. al-6t) slobodno dobro. . glupost. nesmišlje-nost. v. alloquium) v. alma mater (lat. nelogičan. aleopat. aloe) hen. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. allos. allotrios. megfste. tuña zanimanja. aloniman (grč. alomorfija (grč. allocutio) oslovljavanje. alodoksija (grč. allothi na drugom mestu.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. nered. alogičan (grč. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. istočnjačke. verovatno. pristalica alopatije. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. al-manakh) kalendar. naročito afri č ka. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. alon (fr. up. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. al marko (ital. alotigen. dodatak. lat. alopateki metod lečenja. alotriologija (grč. allos drugi. kratak govor. pathos) ned. lekar koji leči pomoću alopatije. alogandromelin (grč. allons) hajdmo!. allos drugi. alopatija (grč. allos drugi. alopecija. npr. produžetak. morphe oblik) hen. al. a-. allos drugi. alma mater mati koja hrani) „časna majka". almarada (tl. govorim) ned. ap-dros čovek. alotigen (grč. napred!.: homeopatija). asamas. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. Almagest (arap. ura! alonž (fr. a na koji se stavljaju indosa-menti. materija koju sadrži u sebi liš ć e biljke aloje. arap. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. kose) ned. zbornik koji izlazi godišnje. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove sli č ne č ove čjim. grč. allodialis) slobodan od pla ć anja danka. grč. aloteza (grč. almoraham (arap. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". apeg. al marco) trg. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. drukčiji. alokucija (lat. almaz (grč. alopekija. nego koje je potpuna sopstvenost. alodij(um) (stnem. list koji se prila-že uz menicu. almanah (arap. alopekija (grč. tuñinac. up. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. v. allotrios tuñ) pl. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. na nekom stolu). nastavak (npr. horizontom. zadužiti ih. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). alokvirati (lat. heterodoksija. aleopatija. almas) dijamant. alogotrofija (grč.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. alloqui) osloniti. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. aloin (grč. tuñ potpis. laleo brbljam. biljna vrsta iz č ijeg se liš ć a cedi gorak sok. grapho pišem) tuñ rukopis. alotropija. allos drugi.

allos drugi. lat. alohroičav (grč. al punto) u tačku. iste vrednosti ili sadržine. apunto. alpinizam. al piacimento) muz. rasrditi. altana) apx. npr. alter ego (lat. alpini) voj. alpacca) l. alter ego drugi ja) 1. alternativni sudovi su 1. protivnička strana. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. Alpes) v. alpijski lovci. uzbuditi. altus. supstancije. alpinistika (lat. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. svaña. alrauna (stnem. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. raspravljanje. uplašiti. log. alterativa) pl. autotrofija. ital. preina-čenje. alternativus) naizmeni-čan. zbuniti. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. pogled na glečere.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. alohorija (grč. koji postepeno poboljšavaju sokove. pogoršati. istomišljenik. al rigore di tempo (ital. nego im je potrebna organ-ska hrana. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. preobraćanje. alternativa) izbor izmeñu dvoga. po tome nazvan koren mandragore. alta otava (lat. strogo u taktu. ned. al piacere) muz. alteracija (nlat. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. alternativan (nlat. osobina ljudi. gatalica. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. al punto (ital. koji se preliva. oštećenje. alte-rativa. supr. alternativa (lat. kordiljerska tkanina od alpakine vune. altan(a) (lat. savršeno tačno. zamenik. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. galvanski posrebrena elitna. pogorp!anje. oltar. althaea) vot. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. beli slez. alterantia) pl. alterare) menjati. uzbuñivanje. penjač na Alpe. al rigore di tempo) muz. allos. alterirati (nlat. allos. v. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañ en alpijskim biljkama. hen. viši srednji glas. od- . alternacija (lat. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. uzbuñenje. kako se ho će. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. planinski sport.pari (ital. mali. protivna. up. planinarstvo. alta ottava) muz. gnev. promena. Alpes. alterativa (nlat. diskusija. ulster. izomerija. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alpijska rasa. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. koji ima oblik Alpa. alotrofija (grč. alruna. raspro-stirem se) bkol. isggust. alterancije (nlat. kvariti. muz. pokvariti. tropos) he*.: „Galilej je otkrio zakone padanja". alpijski (lat. odmenjivanje. postali ti patuljci--proroci. gr č . planinar. orao gledam. drugi glas. altera pars drugi deo) druga strana. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. alohroizam (grč. ital. koji ima jednaku vrednost. med. alternator (nlat. Alpes. allaka (per. allos. alt (lat altus visok. 2. novo srebro. alternatio) smenjivanje. prema dopadanju. iz koga su. životinjama. naročito: penjanje na Alpe. al seko (ital. naročito kod novca. odmena. vodom. italijanske i francuske trupe. alohton (grč. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". pevač koji peva alt. alporama (lat. alteratio) menjanje na gore. npr. koji je sličan čovečjem liku. ra-spra. alta aga visok žrtvenik) v. alterkacija (lat. trophe hrana) bkol. alster v. promeniti. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. užasavanje. alpinist(a) proučavalac Alpa. lednja-ke. nem. zool. alternator) fiz. balkon.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". al pjačimento (ital. allos drugi. u istočnoj i južnoj Evropi. al pari) trg. po starom verovanju. lekovi koji izazivaju promenu. izmeniti na gore. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. smena. mezosopran. kratke lubanje i smeñ e boje lica ljudi koji žive oko Alpa. zastupnik. izmena. smenjenost. alomorfija. al pjačere. al segno) nuz. čarobnica. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. lice koje je od drugog nekog lica ovlaš ć eno da može potpuno u njegovo ime raditi. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. vrsta peruanske late. npr. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. v. alpinus) koji pripada Alpima. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. alpinum (lat. tropos način) heh. altercatio) prepirka. od 1872. jednak. altar (lat. alotropija (grč. altera pare (lat. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. al pjačere (ital. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. alpinizam (lat. potpuno saglasno. althaia. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. 2. alto) muz. 2. allohroos) koji menja boje. al. 3. po volji. alpini (ital. svojstvo tvari. choreo idem. alteja (grč.

alumen stipsa) hem. početnik u čitanju i pisanju. sve i sva. više stvari. procesu alfaraspada. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu.alternirati 35 alciora alumen (lat.). alterni-raju ća groznica povratna groznica. tegljiv i kovan. svetlost (titula). aluminozan (lat. lat. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. kumulus. da nešto prepisuju. govorka figura u kojoj se. altus visok. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. aluvionog prava. za merenje uglova. altes (fr. alfabet (prva dva grčka slova alpha. altum silencijum (lat. najgornji. tj. aluvijalan (nlat. metron me-rilo. početak i kraj nečega. alumneum) v. više nauke. druge imaju tzv. altin) l. altokumulusi (lat. čovekoljubac. viša znanja. alternare) smenjivati se. deo nonijusa. Al-hamrah) „crvena kuća".v. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. alterum tantum) još jednom toliko. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. kolebati se. način osećanja. Alhambra (arap. al-qimia) v. altus visok. alphiton ječmena pre-krupa. alciora (lat. alterum tantum (lat.) islandski parlamenat. visost. a. crtaju i sl. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. pr. kvantitativni. altist(a) (ital. alhimist(a) (arap. d . up. alludere) smerati. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. npr. b. al fresko (ital. altiora (lat. tj. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. dukat. ići naviše. kazuje njoj sli č na koja lako može da podseti na onu pravu. naročito kod Arabljana. . alluvium naplava. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih.98. tvrñi od cinka a mekši od bakra. naziv po pronalazaču. ruski bakreni novac. ljubav prema bližnjima. beta) gram. 3. altostratusi (lat. aluvij(um) (lat. altiora) v. v. stip-sat. turski zlatni novac. . alumin. alumin (lat. menjenost. početnik u čemu (u nekoj nauci. nišaniti. sprava za merenje visina. redni broj 13. alfa (grč. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). znak A1. aluzivan. alluvialis) nanosni. pokretni lenjir. kamate koje su se popele do visine glavnice. u odreñenom redu. fig. alhemija (arap. 2. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. aluzija (lat. alpha a. sleteti na Mesec. hemič aru Al-fenu. tj. 2. fr. pored vaspitavanja. pevač koji peva alt. aluminijum) (lat. altiora) pl. mera) visinomer. alunirati (lat. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. up. al fresco po svežem) slik. alumen) min. stipsa. altimetar (lat. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. alludere smerati) nišanjenje. termin potiče od O. altiora. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. alhimija. alto) «uz. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. tobožnja veština pravljenje zlata. aluminijum. ječmeno brašno. dvostruko. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. altruizam (od ital. suglasnički). zanatu i dr. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. ciljanje na koga ili što. aluminari vaspitavati. duboko ćutanje. tuizam. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. onda dok se jednoj predaje. ped. ZO delova cinka i 10 delova nikla. 1. altimetrija (lat. i hrane. pansion. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. grč. alternirati (lat. altin (tur. altum silentium) duboka tišina. Konta.. aluminium) min. veštini. aluvio (lat. metrfa) veština ili nauka merenja visina. aluminat. al-hadat) re. alhimija (arap. allusio. prevoj (kvali-tativni. trg. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. osim ćirilskih i glagoljskih. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alciora. beta b) 1. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. aluminat (lat. aluminosus) stipsast. fig. zlato. pod alfa. alfitomantija (grč. početak. mavarske kraljevska palata u Granadi. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. alfabetar (grč. težiti za višim stvarima. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. 2. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. ako u jednom razredu ima više grupa. . spisak izrañen alfabetskim redom. ciljati na koga ili što. altus. pa i celoga čovečanstva. element atomske mase 26. gram. mesto prave stvari. aludirati (lat. med. alting (dan. nesebičnost. alfa i omega (a. grč. ići od altiora (alciora) ići napred. tiho zanimanje. alteri huic ovom drugom) fil. c. alumneum (nlat. latinska ili koja druga slova. altus. altrui drugi. alluvio naplavljenje) prav. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. stratus. altesse) visočanstvo. bocka-ti. alumneum. docnije. naplavljeno) geol. alhemija. odmenjivati se. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. samoglasnički. alfa-zraci v. alhidada (arap. al-qimia) naziv za najstariju hemiju.

zavet. amaksofobija (grč. nakupiti. amalgamirati. amateur. farž. nagomi-lati. amarella. poverenje. crna mrena u očima. phobos) med. amalgam (arap. spoj. malassein smekšati) hem. Amadis de Gaule) lit. legura žive sa drugim metalima. naukom. lat. fig.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. malassein) v. amandman (fr. lat. umilno. amaurozis (grč. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amarulentus) gorak. bile su veoma ratoborne. talisman. ambactus sluga.ne. hammam. junak iz romana. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. traženje preduj-ma. pobolj-šanje. gorka sredstva. manjak. amandirati (fr. ataha kola. amazonsko odelo sp. slepoća. žensko odelo za jahanje. prilagoñavanje delova celini. amasser) gomilati. amajlija (tur. čuvanje. emmagasinage) smeštanje u magazin. fig. prijateljica umetnosti. okrilje. amarus gorak) bog. hrabro su branile svoju državu. amandin (fr. nagomilavati. a ne profesionalno. amartia) grepšost. iz ljubavi. hamam) tursko kupatilo s parenjem. gorki lekovi. bakrom. ambažura (fr. Amazon) sp. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. diletant. hammal. amarulentan (lat. nežno. popraviti. ostaviti na čuvanje. Amadis (fr. krasuljak. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. . stapanje. fig. budala je. amatrisa (fr. amabilmente amabile. taman) bolestan u očima. a-mauros mračan. amalin (arap. emmagasiner) smeštati u magazin. muškobanja. srebrom i dr. malagma olakšavne sredstvo. predujam. amanet (tur. amarant (grč. hamartija. spojiti sa živom. a manko (ital. amabile (ital. predmet koji se daje na čuvanje.. tur. hamal) nosač tereta. „one koje nemaju dojki". bez. Amharaca. ambalaža (fr. a. varalica. amara (lat. amalgamirati (arap. armagan grč. amabilmente) muz. emmanchement) slik. amarantos neuvenljiv) bog. lat. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. tj. amasirati (fr. pakovarina. poboljšavati. amans-amens (lat. amaurosis zamračenje) med. v. gubitak. ambassade. veštinom itd. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. združiti. stanište ambasadora.36 ambasad a alčak (tur. potraživanje. amballage) pakovanje. smela jahačica. amorevole. amaurotičan (grč. amalgamisati (arap. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. zamračavanje vida. amazonke (grč. lat. aldžamija (arap. grč. amari&a (etiop. alcak niskog rasta) nikakav čovek. ratobor-na žena. tesno otopiti (u jedno). amatrice. krivica tragičnih junaka. hamail. sliti živu sa drugim metalima (v. amabile) kuz. amazon (grč. amandine) bademov sapun. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. slitina. popravka. nečistota. a-. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. pun gorčine. nemogućnost žvakanja hrane. ambasada (fr. amazonsko odelo. strah od vožnje. npr. amazon. amorozo. amender) poboljšati. fig. amatrix) ljubiteljka. neobrazovanost. ostava. amam (arap. amabilmente. svetinja. gorka materija. junakinja. zlatom. a manco) trg. sargija. amarin (nlat. hamayli) amulet. mazos dojka. pribor za pakovanje. amagazinaža (fr. slepilo. sa kalijumom. hamajlija. nagrada za pakovanje. npr. grč. amathia) neznanje. umetnošću. tur. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. amans-amens) koji je zaljubl>en. sa vladavi-nom majke i žene. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. natrijumom. armagan. amagazinirati (fr. ljupko. dug. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. malassein smekšati) hem. amazezis (grč. Amazon) mit. bezbednost. amalgamatio) hen. prepredenjak. junak žena. slep. amarinum) hem. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. (ital. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. amanšman (fr. amatija (grč. upakivanje. spajanje metala sa živom. amalgam). amarela (ital. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. amara) pl. emanet) preporuka. v. lopov. amater (fr. Po priči. amartija (grč. embouchure) muz. ljubitelj. masaomai žvaćem) med. amalgamacija (nlat. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. amaterka. kletvenik) poslanstvo.

amebv (grč. grč. na soleji. ambulatoria) ned. dvosmislica. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ambo oboje. ambitus (lat. sskr. embouchement) utok. amblosis pobačaj) med. pisak na rogu. ambirati (lat. amburere ogoreti. logia) dvosmislen izraz. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. izvrsno jelo. dvostruka privlačnost. ambiguitas) dvosmislenost.. ambloma (grč. voj. ambrosis) bogovski. od pet. nem. ravan hod konja. amblys tup. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. ambulans. muz. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambulantia) med. oboje. ameblirati (fr. ambrinirati (fr. okolina. molilac. stremljenje čemu. . embleme) znak. usta topovske ili puščane cevi. slavoljublje. fig. ambara mirisna smola. ambulanza. ambire obilaziti. pobačaj. amvon (grč. obgr-liti. ambulare hodati. opekotine. dulac. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambulanta pošta putujuća. amblozis. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. ambra (arap. ambire) tražiti službu. kružna putovanja. jelo koje daje besmrtnost. ambulanca. celivati. loqui govoriti) dvosmislen govor. ambloma. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. dvosmislica. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ambulanta (lat. fig. naročito nedozvoljenim načinom. amrel. ambigvitet (lat. ambitiosus) častoljubiv. amblijafija (grč. ambyssos) bezdan. potamniti. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. slabost čula pipanja. težiti za čim. propast. amblotika (grč. ambulare hodati. koji pripada bogovima. abortus. natprirodan. ambo oboje. otvor klanca ili tesnaca. ambidekster (nlat. nestalan. ambivalencija (lat. dovesti izmeñu dve vatre. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambloma pobačaj) med. ambulanta. ambulans) trg. v. up.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. oko) med. ambonoklast (grč. ambušman (fr. med. neosetllvost. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. embrasser) zagrliti. pobacivanje. ambl (fr. ponor. emblema. nego dolazi lekaru na lečenje. amblys. železnička pošta. fig. amblem (grč. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena plo ča. ambiciozan (lat. pokriven hodnik oko crkve. embuscade) zaseda. nego dolaze na lečenje po potrebi. med. ambijenat (lat. opaliti) pl. slavoljubiv. kuću namestiti potrebnim stvarima. abortiva. ambulancija (ital. ops. ambo oba. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. fig. jelo koje okrepljuje. znamenje. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ambusta. pokretni. licemer. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambi. slabovidost. obadvo-jica. ambulatorija (lat. amoibe promena) zool. amblosko pobaciti) pl.(lat. ambrasirati (fr. ambrel(a) v. ambulant (lat. ušće (reke). ambivalentan (lat. ambrozija (grč. licemerstvo. ambon katedra. ambrozijski (grč. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. simbol. predikaonica. voj. hrana višnjih bogova. Ambulanz) v. ambijent (lat. amb. opkoljava-ti) sredina. svirali itd. slab. tur. opticaj. težnja za nečim. ambilokvija (lat. 'anbar. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. traženje čega. ambicija (lat. ambrosfa) kit. propovedi i pomeni. ambiologija (lat. društvo u kome neko živi i radi. ambitus) obilaženje. amble) jax. putem podmićivanja i sl. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. sredstva za izazivanje pobačaja. emblem. molitve. divan. ambroid (arap. obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambulantni (lat. prevući tamnom bojom. ambusta (lat. provalija. 'anbar. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambo (lat. busija. ambidexter) dešnjak u obe ruke. nek-tar. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ići za čim. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). u istom redu jedne tombolske karte. bolesnička stanica. amblozis (grč. ambis (grč. embrunir) slik. čaršije. 6p6s vid. božanski. arće pipanje) med. poljubiti. grč. na sve četiri strane. obeležje. sskr. ambitio) častoljublje. ambliopija (grč. ići) putujući. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. amber. eldos izgled) presovan ćilibar. ambrotipi pl. pokretna ili poljska bolnica. valere vredeti) pst. fr. ambideksteritet (nlat. ambiskada (fr. oba.

naglo ludilo. insekti koji nisu podložni metamorfozi. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. ametabolan (grč. amusant) zabavan. rheo tečem. zemljišta. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. delimično ludilo. ametropija (grč. nepravilnost. organsko jedinjenje SvN10O5. amelioratio) pobolj-šanje. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mese čnog pranja. kajsija. amencija (lat. farn. a-. melior bolji. amentia occulta) med. oko) med. popravljanje. amiloidva degeneracija med. izostajanje ženskog mesečnog pranja. završiti. amylum. manfa) ned. ameboidno kretanje zool. igra č ka. americaine) otvorena kola na č etiri to č ka. voj. v. nenau č an. amizeta (fr. amygdale badem) med. amencija simpleks (lat. aminokiseline hen. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. amebni (grč. nesrazmernost. a-. amin. zanimati. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. amicabilis compositio) prav. štirak. mfmesis podražavanje) med. amidin (nlat. amenija. amerikanka agr. ned. ludilo. amizirati (fr. amikabili mode (lat. ametabolni insekti zool. jetre. amylacea) pl. men. glikozid u gorkom bedemu. prijateljska nagodba. skrobno brašno.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amentia partialis) ned. amoibe promena) koji potiče od amebe. god. popraviti (zemljište). amentia senilis) med. ametist (grč. amilacea (nlat. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. atomska masa 243. amizantan (fr. vrsta lubenice. amencija aktiva (nlat. a-methystos) pl. amygdalon badem) bademova gorčina. 2. prouzrokovan amebama. prijateljski sporazum. planu. nepravilan. vrsta lakog poljskog topa. vrsta platna. amilum (lat. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. ops vid. skriveno ludilo. npr. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. a-. amicabili modo) na prijateljski na č in. vrsta košnice ameri čkog tipa. amen. a-mfmetos) nepodražljiv. imanja. bez. na lep na č in. ametabolija (grč. amid (nlat. pripada grupi trans-urana. amivi hem. a-. skrob. amimija (grč. nejednakost. nesrazmeran. 1. amentia simplex) med. . unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. nejednak. 3. amigdalitis (grč. hemijski elemenat. metabole) biol. razonodan. amicalis) prijateljski. men. preobražaj) koji se ne menja. lekovi koji sadrže u sebi skrob. zajedni čki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amerikanizirati (fr. amencija okulta (nlat. koji je bez reda i na č ela. amylon) hen. amin (hebr. amentes cit. med. ametaboličan (grč. ametrija (grč.ne. amigdalin (grč. ametodist (grč. drugarski. mana oka u prelamanju svetlosti. a-metrfa) neravnomeran. men mesec) ned. amenomanija (grč. razonoda. potajno. metabole ) biol. curim) med. ili mnogogubo toga. nepromenljiv. amen (hebr. grč. jednostavna. trešanja. tuha sluz) ned. amiksija (grč. amenorea. otrovan. zapaljenje krajnika. a. razono ñavati. amuser) zabavljati. amenija (grč. amentia activa) med. ameliorer) poboljšati. amicus prijatelj. amimetičan (grč. ametista (grč. amelioracija (nlat. poboljšavati. amerikanizmi pl. amencija senilis (nlat. a-metrfa) neravnomernost. amentia) med. amikalan (lat. a-metron. vrsta vinove loze. a-. a-. znak At. poboljšavanje. nepromenljiv. amusette) zabavica. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. doterivanje. amenorea (grč. opšta duševne slabost. a-. staračka slaboumnost. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amiloidna degeneracija. amida) hen. skupljanje belanč evine izmeñ u ćelija svih organa. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). v. nazvane po tome što je najpre vi ñ eno kod ameba. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. koji nije podložan metamorfozi. ameliorirati (lat. zanimljiv. amerikav (fr. sredstva koja spre čavaju pijanstvo. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. bubrega i creva. a-. jezgru šljiva. fr. naro č ito slezine. bresaka. prijatan. metabole promena. amen) v. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenau č no. amikabilis kompozicio (lat. amylon skrob) hen. uveseljavati. vepggački napravljen 1946. amida) hen. americij(um) hem. poameri čavati. otuda: reći amin privesti kraju. redni broj 95. amiloza (grč. ošljar. americaniser) poame-ri čiti. amencija parcialis (nlat. ametričan (grč.

haima krv) med. amytto param. grč. amnikolist(a) (lat. amoreti. simbol stvarala č ke snage i ra ñ anja. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amortirati (fr. deda. kratkotrajan. jedinjenje azota i vodonika. morphe oblik) bezobličan. starac. po zakonom utvrñ enom planu izvoñ eno vra ć anje duga. kod koga postoji amitoza. grañ. gubljenje. amoriti (lat. postepeno. a-. lat. trovanje krvi amonijakom. empatement) slik. mos. supr. predati zaboravu krivicu. nekristalisan. razdirem) biol. dugotrajan ili stalan. amortizirati. amnos jagnje) med. amnos) med. oblast u Libiji. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. ampatman (fr. amniona. amortisare) v. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). mamiti. ljubav je jača od svega. vab (za divljač). amnionova voda. amnestirati (grč. zapaljenje vodenja-č e. amorsirati (fr. lekovi koji služe za predohranu. amorfizam (grč. amortisare) tehn. Ammon) kit. poprašlja č . a-. nakazan. nlat. amnion (grč. v. min. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. zupčasta ivica zida. amortizirati (nlat. otplaći-vati. amorevole (ital. bezobličan. muz. zaljubljeni. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. koje odbacuje dotadanji moral). amnestija (grč. a-mos. amonijak (grč. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. ljubav sve pobeñuje. bezmoralnost (ovako je nema č ki filozof Ni č e nazvao svoje etičko shvatanje. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). ammoniakon amonijak. nlat. 2. amorfija (grč. amorce) mamac. amortizman (fr. slikanje debelim slojem boja. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko za č etka u materici. vrh. jedinjenje azota i vodonika. med. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. emisija (lat. amoreti (ital. bog ljubavi. delimi čan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amynteria) pl. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amorfan (grč. Amon. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. kao posledica teških promena u rtenja čnoj moždini. moriš) fil. amirante (tl.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. trophe ishrana) med. mnesis sećanje) med. amoralizam (lat. amytto param. amiotrofija (grč. amortizacija (nlat. amorevole) muz. 2. amissio) gubitak. 3. amortisatio) l. bezbojan gas. amorozo (ital. složenih jedinjenja. amortizator (lat. bezobličnost. up. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). nakaznost. otuñ enje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amoroso) l. ukras na vrhu grañ evine. amica. amortissement) l. amortizovati (nlat. Amor (lat. amortizer.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uro ñ enika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. 2. 4. amortizman. fig. morphe) bezobličnost. Amon. amidža (tur. . koju odvaja od za č etka tzv. amoralan (lat. mys mišić. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. vraćati neki dug postepeno. amabile. potprašiti. bogu Amon-u). oprostiti kaznu. amnestia zaboravljanje) prav. supr. barut za poprašivanje. amortisare) 1. kristalnost. koji ne zna za moral. salammoniacus) hem. amortir) v. min. potpraši-vati (pušku). naro č ito državnih zajmo-va. ammoniakćn. v. razdirem) biol. amoniti (hebr. kristalan. Amon. amnezija (grč. amor vincit omnia) posl. staviti kapelu. amor ljubav) v. a-. amnestika (grč. amitotič an (grč. vodenjača. amortirati. 3. v. amok (mal. a-. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. moriš običaj) koji je bez morala. amoretti) št. koja je dobila ime po eg. atupb branim. amnitis (grč. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amoniemija (grč. amore (fr. Amon (hebr. nakaznost. odbranjujem. amonij(um) (lat. amitoza (grč. gr č . bezmora-lan. 2. amor cer) metnuti mamac. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amortizirati. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. amnicola) stanovnik pokraj reke. amor vincit omnija (lat. amca) stric. Atog) mit. fig. kao sastavni deo nišadora i dr. zaštitna sredstva. glavno božanstvo starih Egip ćana. kap-sla za paljenje mina. ljubavnik. amabile. amonium) hem. amoriti. amortizacija. vabiti. ljubav. a-. nekristalnost. a-morphos) bezobličnost. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. nastavak -ites. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima.

bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. fig. planuti. amplificativus) proširivan. proširivano. otcepiti. oko. emporter) voj. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). razmetanje. amplitudo obimna veličina. osvojiti. amfibije (grč. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amplificare) proširiti. otimanje. obično na vratu. amputirati (lat. a svet je samo treperenje. amphibios. amplectivus) koji obuhvata. ombrello) računi štit od kiše i sunca. ampulla bočica) ispupčena. prav. amplifikacija (lat. dvojak. amrela (ital. bog je apsolutni duh. amfi (grč. amphibios. amplifikovati (lat. unaokolo. ampermetar (fr. razgranavati. razmrskanih. ambrel. proširiva™. mrežnjača oka. logos) zool. inat. nazvana po slavnom franc. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. fig. amplificatio) proširi-vanje. potpuno odvajanje. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. uveličavanje. način izražavanja nadugačko i naširoko. amphi) predl. amphi. amphiblestron mreža) ned. amfibijski (grč. neobrazovanost. a svet ne postoji. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. oteti. amputatio odsecanje) med. koji uveličava. izložiti. amploaje (fr. pomoćnik. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amplifikativan (nlat. vodozemci. sa svih strana. žustriti se. kalfa. razgranja-vanje. prolazna ljubav. amfibiolog (grč. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. ampelurgija (grč. bokasta bočica za mast. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. ampli-ficirati. amportirati (fr. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. zapaljenje mrežnjače oka. nasilno odvojiti. avion snabdeven i točkovima i čamcima. empire) carstvo. amfiblestroditis (grč. ampelurnfa) vinogradar-stvo. shvatanje po kome samo bog postoji. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amplektivan (vlat. u složenicama: s obe strane. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. amourette) mala. ret. amplitude (lat. empirance) trg. amportiranje (fr. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. onaj koji se bavi prou čavanjem amfibija. obuhvatan. amper fiz. amusia) koji ne uživa ljubav muza. najvišeg stepena. uveličavajući. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. nameštenih. suncobran. ampir (fr. za razliku od superlativa. lat. amuzija (grč. anportirati se. employe) službenik. bios život) aaij. ampliare proširiti) širenje. prevrtljiv. odseći. razvijati. tj. a-. uvećati. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. zool. amphibios. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. vinograd. ambrela. amputare odsedati) med. amphiblestreides mre-žast) anat. teh. amplijativ (lat. okolo. metron mera) fiz. amplijacija (lat. nepesnički. amfibija (grč. amulet (lat. amplificare) v. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. up. ampullae) pl. grč. ampliativus. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. zauzeti. amputacija (lat. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. kišobran. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. odsecanje ranjenih. razvijanje. opširno izlagati. mundus svet) fil. logfa) nauka o amfibijama. na jednoj skali. igra toga duha. ri-srditi se. ljubav bez strasti. npr. carevina. amrel. koji proširuje. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. zauzimanje. ampule (lat. Hthos kamen) pl. razgranato. ampliare povećati. amfibiologija (grč. širina) geogr. amfibioliti (grč. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. amfibije. ampule (lat. . na oba načina. odvojiti. niži činovnik. Ampere. matemati č aru i fizi č aru A. ampirans (fr. proširenje. pojačavanje. belilo. uveličati. razrada. staklo električne sijalice. bombaste reči. amuzičan (grč. meteor.. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. emporter) voj. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. amuletum) amajlija. amusfa) nenaklonost muza. amfiblestroida (grč. amundizam (grč. amphibios) vodozemski. fig. razviti. nadute. šteta na brodu. amureta (fr. šira obrada. osvajanje. jedinica za merenje jačine električne struje. prostranost. ulje. ampelos čokot. neobrazovan. fiz. amplificirati (lat. iscrpio govorničko izlaganje.

ops) med. amphitomos) dvorez. amfigeneza (grč. tru ćalo. amfibolija (grč. amphi-theatron) polukružna pozornica. diploos dvostruk. anaglypha) v. dakle. gledaoci. anabolizam (grč. amphfbolos dvosmislen. kretikus. groznica koja hvata svakog dana. ali svakim okom drukč ije. amphilogia) spor. amfigonija (grč. amfiteatar (grč. polureljef-ni umetni č ki radovi. anaglipti (grč. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañ uje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. oko.. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). atr ć ogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispup čen glineni krč ag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. vrsta minerala iz reda složenih silikata. amfigurist(a) (grč. dvostruko gledanje na oba oka. karpos plod) bog. amphfbolos) dvosmislen. anabafno uzlazim) koji se penje. sipnja. anaglifi (grč. ribolika morska životinja. v. anabatičan (grč. amphi-gignomai) zool. amfiteatralan (grč.. amphoteros. dvostruko gledanje. uzvišeno mesto prema pozornici. genesis rañanje) zool. amfibrah (grč. amfoterodiplopija (gr č. naro čito za anatomsku upotrebu. amfilogičan (grč. anagnozma (grč. ana (grč. dvosmislica. diploos. koji raste. do. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amfora (gr č . amphi. amphibrachys) poet. geogr. oxys oštar) zool.itd. amfilogija (grč. amfisciji (grč. amphflogos) sporan. amphi. amfigonija. um. bog. v. amphimakros) poet. trćpos obrt) koji se obr ć e na obe strane. anagliptika (grč. amphi. amphibolfa) dvosmislenost. anaglyptike) veština ra-ñ enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. med.(grč. amphi. srca ni pravog mozga. slika i sl. amfibol (gr č . jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kič menjaka objasni. skia senka) pl. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. koji napreduje. sumnjiv) min. pneuma dah. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñ ivali gladijator-ske predstave. uz. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao č elik. meter mati) pl. anabaptist(a) (grč. amfikarpičan (grč. amfiboličan (grč. amfipatori (grč. kroz. teško disanje. nemačkom il. amšir (tur. spolno množenje. amfiguri č an. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. pater otac) pl. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amphi. anabioza (grč. amphi. ap) u grč kim složenicama. slušaonica polukružna oblika koja li č i na stepenice i na kojoj su . pr. sinovi dveju matera a jednog oca. amfitropičan (grč. a U Drugo prema jugu. amfigurija (grč. latinskom in-. amfipneuma (gr č . metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). koji ra ñ a plodom iznad i ispod zemlje. amphi. amfioks (grč. sa dva reza (nož). amfo-terne tvorevina kol. na. amfimiksis (grč. disanje) med. fig. razvijanje i ja č anje bolesti. uspon) biol. anaglifi. apa) predl. ispred samoglasnika. razvoju i obnavljanju tkiva. ana-basis penjanje. amfimacer. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza.) poet. anaba-tična groznica med. amphi. daje reči odrično značenje. amfidiplopija (gr č.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. zbrka re č i i pojmova. deca dvaju o č eva a jedne majke. an. odgovara našem ne-. anabole uzlazak.) šesti mesec u turskom kalendaru. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. stalna groznica. amphi. smetenjak. apa. amphoteros) hem. veoma važna za nauku. amphi. amfimakros. anabaptizam (grč. dvojak. po. amphideum) ned. bog. od pravih kič menjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavi č avog skeleta. baljezgalo. anabaza (gr č . gyros) onaj koji govori bez repa i glave. prepirka. besmisleno brbljanje. duž. velika nekoliko santimetara. amfoteran (grč. amfismila (grč. anaglypta) pl. astma. amfimakros (grč. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. penjanje. najprostiji kičmenjak. amfideum (nlat. amphi. anaglipti. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. amfigeneza. amfimacer (grč. ops oko) med. i lužni i kiseo. meignymi mešam) biol. anagnosma) štivo. spajanje rasplodnih ćelija. amphi. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amphi. protivrečnost. koje su. amfimetori (grč. sumnjiv. otvor (ili: usta) materine. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. ana baptistički. amfitomičan (grč.

med. analgesia) med. probava. anaklastos prelomljen) ot. propis leka. anakamptika (grč. anaka-tarti čna sredstva. ana-kathafro) pl. ana-dosis) fiziol. anakamptičan (grč. ana-gnostes) pl. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. zool. akuo čujem) med. ana-grapho) med. anaklastika (grč. anakufizma (grč. anagogija). ili usled izostavljanja reči. udvostručiti) udvajanje. bai'no idem. kata odozgo dole. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. kratko ponavljanje nečega. čišćenje grudi od sluzi. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. anakrisis) ispitivanje. dolazim) meteor. varenje. neosetljivo«1. v. iskašljavanje. anadiploza (grč. alegorično značenje. bfos život) pl. anagogija (grč. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. nauka o odbijanju zvuka. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. analni otvor zadnji otvor creva. analan (lat. čitali pojedine glave iz Sv. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. anakreontika (grč. anakteza (grč. pri duvanju jakog vetra. anakriza (grč. anakovda zool. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. ana-kampto) o d bojni. radi ponovnog otiska i umnožavanja. anagvosti (grč. anakampterija (grč. pevali ljupke. anakatabat (grč. ana-klfno nasloniti se) med. naglašavanje. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. naslanjanje leñ ima. anakoluthon) gram. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. kašljanje krvlju. bfos život) pl. udva-janje napada grozničnih bolesti. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. koji odbija (svetlost. mir od Rim. aeg. bezbolnost. anaktesis) med. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. obično pored crkava i manastira. avaklaza (grč. anakolut. nemanje veze) gram. anagraf (grč. an-ago) uzdizanje. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. anaerobe (grč. anadema (grč. po ugledu na Anakreonta. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. med. bacanje krvi. an-ago uzvodim) tajni smisao. npr. anakoluthos) nepravilan. mast za zaraš ć ivanje rana. ana-gnostes) pl. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anakoluthia nedostatak u vezi. skrećem) sklonište za sirotinju. v. ana-dipldo udvojiti. anaerobe. . ahust. udaranje glasom na slog. anakuphisma dizanje. pisma. poluležeći položaj bolesnika. anaerobionti (grč. rob je anagram od bor. katoptrika. anakreontičari pl. piše obratno. aeg vazduh. anakojnoza (grč. anakalipterija (grč. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. inat. anakolutičan (grč. a ne za prikazivanje. zvuk). nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. recept. ozdravljenje. anakliza (grč. anakruza (grč. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. prethodna istraga. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. avadoza (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. analgezija (gr č. prelamanje svetlosnih zrakova. anakrusis) četr. anakolutija (grč. okrepljenje. ana-grapho napišem) sprava koja. ana-kampto) ont. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. rekapitulacija.) koji se odnosi na anu s. anakatarzis (grč. alegorično tumačenje Biblije (up. v. najveća zmija tropske Amerike. za vreme službe. anakolut (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. nauka o dobijanju svetlosti. apa. sporazumevanje. dijadema. apa. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. analgetik (grč. apa. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. ap-. katkada i frivolne pesmice. ned. ana-kathafro očistim) med. anakefaleoza (grč. ret. ponavljanje reči. oduševljenje. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. ap-. bez veze. anakolutija. ana-kampto savijam. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. algos bol) med. anakuza (grč. zool. čmarni. anagnostici (grč. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. analgija. anakatartika (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. anagrafa (grč. anagoga (grč. avagram (grč. ana-kollao nalepiti) med. diopgrika. anakolema (grč. koje se onda moraju po smislu dopuniti. ana-klasis prelamanje) ont.

analgezija. kvanti-tativna analiza hek. v. odgovara re č i drugog jezika. saglasnost sa pravnim načelima. polari-zator. sredstva za ja č anje i okrepljenje. odreñ ivanje sastojaka nekog tela. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. avalhtika (grč. anamartetičan (grč. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analizirati. ispitivati potanko. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). analogos) sličan. pravilu. veština i metoda raš članjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. oporavljanje. nepogrešnost. analytikos) filozof. sravniti. morfološki itd. analitičar. zaklju č ak po analogiji log. analist(a). raš- . analdija (grč. nožem — sintetički oblik i nem. algos bol. analog (gr č. analogfa) sličnost. avalist(a) (grč. letopisac. anamartezija (gr č. v. uspostavljam) ned. analiti čan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi.) nepismenost. uporeñ ivati. up. podaci koje bole- analgija (grč. Nikolova prizma). analitič kim oblicima. sudovima i zaklju č cima. hemi-č ar i dr. fizi č ke analogija delimi č na sličnost izmeñ u zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. nepismen. što je u skladu sa razumom. avalekta (grč. apa-Gub) 2. supr. podoban. slično (ili: odgovaraju će) stanje. ocenjivanje. ana-lambano) l. semantički. nauka o popravljanju zdravlja. nepogrešan. analogismos) fil. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u re č enici izražavaju u najveć em broju slu čajeva tzv. ocena. analisati (grč. npr. an-amartesfa) bezgrešnost. analambano podižem. avali (lat. analistika (fr. moderna analiza rešavanje problema svo ñ enjem njihovim na jedna čine. hranim. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. annus godina) pl. elementarna logika koja se bavi pojmovima. odgovaraju ći) lingv. analeptičan (grč. 2. analogon racionis (nlat. analepsis. tipom. rasta-vljati. supr. pl. tipu ili obrascu. ra-zložiti. stara analiza dokazivanje nekog stava raš. srodan. saglasan. koji se bavi razglabanjem. an-amartetos) bezgrešan. razglaban. zakržljavanje. analogan (grč. ozdravljenje. suda u njegove delove. beta) onaj koji ne zna azbuku. tela itd. razlaganje celine na njene delove. sravnjivati. annales. analekta) pl. onaj deo polariskopa koji služi utvr ñ ivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analogfa) predstavnici pravca u klasi čnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. analogon sličan. analogizirati (grč. analogisti (grč. srpskohrv. analeptikos) osvežavan. odgovarajući. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomo ću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. istovrsan. alpha. analepsija (grč. odabrana štiva. sa njime je identično vezan. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sli č nom. ispitati. reč jednog jezika koja. annales) l. anamneza (grč. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. obrascem. ana-lyo) rastaviti. ap-. koji odgovara nekom zakonu. logi č na analiza razlaganje pojma u njegove oznake. raš članjavati. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analfabetizam (grč.) ned. kvalitativna analiza hek. analfabet (grč. aldafno potpomažem. analysis) raščlanjavanje. med. rapgčlaniti. analeptika (grč. analogija (grč. istovr-snost. razglabanje.. godišnjaci. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analitički (grč. neznalica. analytikos) raščlanjavan. koji se osniva na analizi. mat. analize (grč. analist(a) (lat. analytike) teorija analize. analysator) fiz. osvežavaju ći.analpca 43 anamnez a č lanjavanjem na sastavne delove (misli. analogija jurio (nlat. pisac godišnjaka. ap-. ned. koji ne zna ni čitati ni pisati. letopisi. analou rapgčlanjavam. anamnesis sećanje) fil. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. podoban. sličan. jačanje. analogizam (gr č. sva su tela rasprostrta. okrepljuju ći. mit dem Messer — analitički oblik). razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). koji je postao putem analize. letopisima. prestanak rastenja i razvijanja. tj. analogon (grč. analitički jezici IKKð. analistique) rad na analima. sinteza. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). odgovaraju ći. okrepan. sintetičan. ned. analogič an (gr č. dokaz (ili: zaklju č ak) na osnovu sli čnosti. prikaz. analogia juriš) sličnost pravna.). koji razgla-ba. tj. analizirati (grč. dokazivati ili zaklju čivati na osnovu sličnosti.članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. analizator (lat. ana-lyo) v. koji raš članjava. koji se odnosi na analitiku. analitičar (grč. etimološki. razlagati. analitičan (grč. ana-logizomai) uporedi-ti. ap-. jačam) med. tj.

apa-rpeb) pl. i rukovo-deće uloge proleterske partije. sredstva koja pomažu disanje. naročito krvi. anaplastika (gr č. preobražavanje. arthron) 2. odmor. morphe oblik) izokrenut. aiantičan (grč. disharmonija. potpun nered. anapnoična sredstva. nemuževnost. obrnut daktil. samovolja. anamorfotičan. anaptoza (grč. reda. penjanje sokova. anarhista) (gr č . iskašljavanje. phagein jesti) med. anaptiksis (grč. dolazi usled uzetosti miši ć a za govor (jezika. ap-. južnoameri č ka biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. fig. anamnesis sećanje) fil. osnivači su Prudon. anapleroza (grč. neorganizovan. lica kao posledica moždane kaplje. koji pripada sećanju. organizovane politi čke borbe. ananke nužnost. ispljuvanje. anamorfotičan v. marksizmu neprijateljska. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. nameštanje slomljenih kostiju. unazad. arthron ud) med. anaprozelit (grč. anapetes raširen. anarhističan. po dijeti. bog. ap. pogruženost. uzimanje hrane po propisu. nedisciplinovan. lekovi za ja č anje pam ć enja. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. plašljivost. kukavi č luk. anamorfoza (grč. zamenjuje. arche vlast) bezvlaće. ždrela. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. izopačena oblika. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). ostrag. prema gornjim delovima tela. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. bez cveta. anarmonija (grč. ananeozija (grč. ja č anje pam ćenja. an-anthes) bog. anarea (grč. Bakunjin i Stirner. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. anandričan (grč. otvoren) ned.: Ako li ne učiniš. anapest (grč. anaplerosis) dopunjavanje. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. up. an-apto obesim) utučenost. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. med. npr. plašljiv. an arijer (fr. ap-. naopak. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. v. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. proširenost krvnih sudova. anankofagija (grč. ana-plasso preobrazim. anamnestičan (grč. bog. progresivne i bulbarne paralize). čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. anarhičan. anantapodoton (grč. anaplastična sredstva med. bez ikakvih obzira. anapneuzija (grč. an-andria) nemuškost. koji dopunjuje.anamnestika 44 anarhi čan. haoti č an. nepriznavanje autoriteta. arthron) bezudnik. grla. en arriere) nazad.ñen. anarhički (grč. anapneusis) med. veština se ć anja i pam ć enja. anamorfičan. u odsustvu. anartrija (grč. nakazan. iske-žen. povećane disartrija. anartros (grč. anapnoika (grč. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anarhizam (grč. apa. ap-. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). . anaplazis (grč. anamnestika (grč. razvoj) lingv. plastična hirurgija. anarchia) bezvlašće. anapetija (grč. med. nesre. anaptyksis razvitak. 1. pamćenju. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. ana-neosis) podmlañivanje. anamorfičan (grč. ana-ptyo ispljujem) med. anandrija (grč. an-andros) koji je bez muškosti. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. anarhičan. natrag.). odušak. iza le ñ a. apa. ananas (nlat. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. malograñanska teorija za koju je karakteristi č ne svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anarhi č ki anavlerotika (grč. anarhistički v. ned. izbacivanje sluzi. usana. prećutkivanje završne rečenice. apa. discipline. bezvlaš će. zbog čega se zove i anti-daktilos. charmom'a) kuz. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. anartrija (grč. preinačenje) preobražaj. koji nema prašnič-kih niti. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. fiz. ana-morphosis preobražaj. anarroia) med. ana-pler66 ispunim) pl. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anaptiza (grč. koji je ponovo zadobijen za nešto. anamnestična sredstva med. an-archos bez poglavara. ananassa sativa) vot. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. anarhija (grč. rastenje mesa. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. — vide ć eš šta ć e ti biti. duboko disanje. anaplerotičan (grč. anarhičan. koji ne cveta. apa. plastična hirurgija. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. ana-plasso preobrazim) med. arche) koji se odnosi na anarhiju. nedostatak (ili: nemanje) udova. uobli čim) med.

anatomizirati. stezanje želuca. anastigmatičan (grč. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prouč avanjem sastava sklopa tela »sivih bi ća. npr. ušća. razuñivati. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. anatomirati (grč. stoma) med. naplaćivanje interesa na interes. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anatemisati v. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anarhoidan (grč. istočnjački. koji zasušuje ranu. prevrtanje želuca. anatematizirati. anarhoindividualizam (grč. pr. anatripsis (gr č . veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. ustajanje iz bolesni čke postelje. anastrofa (grč. prevrtanje. uglavničenje interesa. anatrepsis (grč. anatripti č na sredstva. koji je bez poreme ć aja u oštrini vida. ana-temno rasecam) para-ti. 2. anatema (grč. anatimijaza (grč. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. prenosim. anatripsologija (grč. menjanje mesta rečima. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anaspazmija (grč. npr. anatolijski (grč. med. baciti prokletstvo na koga ili što. izvrtanje reči. fotografski objektiv od naročito kombinovanog so č iva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. otvaranje bušenjem. apa. kožna vodena bolest. radi mirisa. lat. apa. fig. nlat. fig. trepanacija. anastaltika (grč. ana-spao izvlačiti) med. apa. anaseizam (grč. koji daje punu oštrinu slike. apa. anarchla bezvlašće. anatomizirati (grč. trljanje udova. anastaza (grč. anatreza (grč. uskrsnuće. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). koji podmlañuje. v. dimljenje. ana-trope preokret. a-. ozdravljenje. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otu ñ enju č oveka i društva. do sitnica. archos. anastomizirati (grč. isklju čiti iz crkve. up. med. anaspazmija. anatom (grč. zemljotres) geol. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. „drugi neki čovek"." ana-temno rasecam) v. životinja i biljaka. sredstva za trljanje. anisum) rakija u koju je pomešan. umnožavanje. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. biljka iz porodice štitara. spojiti. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-sti čki pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez u č eš ć a u politi č koj borbi. apa. ned. ujediniti. prenop!enje. anason (nlat. seismos trus. anisum) bog. anastatikć s) koji odvodi ono što je nezdravo. jako povrać anje. . ana-stello suzbijam) pl. ana-triptica pl. anathema esto). anastomoza (grč. anatropa (grč. obrt) ret. trljanjem. apa. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. anaspazis. anatresis) med. zelenašim) prav. okretanje. anatomirati. anaspazis (grč. kletva. ana-tribo) med. ana-tribo trljam. anatomija (grč. naročito rakiju (anasonlija). osušen plod ana-sona. anathema) prokletstvo. u Makedoniji. anatocizam (grč. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. anarhosindikalizam (grč. sredstva za zaustavljanje krvi. eiods izgled) sli č an bezvlaš ć u (anarhiji). ana-tribo trljam) med. . stigma tačka) ont. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. proučavati u tančine. anatriptika (grč.isključenje iz crkve. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. anatocistički. kao začin za hleb i opojna pi ća. tj. med. anatema esto (lat. prenosan. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. raščlanjavati. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. med. ana-spao) med. tokizo dajem pod kamatu. podrigivanje. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. mesto „neki drugi čovek". anastasis ustajanje) uskrsavanje. rastavlja-ti na sastavne delove. ana-trepho) med. anastrophe) ret. a-. sarx meso) ned. stćma usta) sastaviti otvore. anastaltičan (grč. ana-thymfasis) isparavanje. lečenje trljanjem. anathematizo) prokleti. ana-stello) koji zaustavlja krv. anasarka (grč. anasonlija (nlat. anastatičan (grč. tip. neka je proklet! anatematizirati (grč. stoma) pl. bakroreza. med. izvrtanje materice i mokraćne bešike. gr č želuca. preklinjanje. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). apa. telegrafska. č ešanje kože. sredstva za otvaranje zapušenih ušć a krvnih sudova i dr. oštrovid. stigma) opt. anatole istok) istočni. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. med. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anastigmat (grč. arche. 1. anfstemi. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. oporavljenje (rekonvalescencija). koji obnavlja.

. davanje u zalog. angeion. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. obe ć ati. krvni sud) med. ćutu-re. npr. „iznošenje spreda". angiografija. voj. a l'envers) naopako. angitis. antiektazija (grč. med. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. brod i dr. zaštićavanje) ned. mag. isposnik. engleski muz. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. voj. anversen (fr. angiokarp (grč. poreme ć aj u č ulu pipanja. za ratne svrhe. pogoditi. angeion. npr. an blan (fr. angeion sud. pektoralna angina. apa. po-buditi. zapleten u borbu. ap-. angeion sud. za ples. lat. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. an-aphroditos) med. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u č ove č jem telu. neispisano mesto za cifre na nov č anim uputnicama. akgiostenoza (gr č . nesavremenost. koji se obećao. skloniti koga našto. instrumeng slič an gitari. obaveznost. natraške. angažirati se zauzeti se. angažirati (fr. anahoretski. angiospermije (gr č. ned. npr. angarirati (lat. angioteničan (grč. čarka. upustiti se u nepggo. anahronističan. enversins) trg. en blanc) trg. — Kosu reže pa vinograd veže (up. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. anahoret(a) (grč. angeion. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belan čevine koja mu je ranije ve ć jednom bila ubrizgana. angarijapija (nlat. pr. elektroforeza. pr. anaphonesis) med. pathos bol) med. angažman (fr. uzan) med. angiitis (grč. inversus) naličje. en bloc) naveliko. ponavljanje istih reči u po četku rečenice ili rečeničnih delova npr. angažirati. zalaganje. envers. pogodba. usamljenik. engager) obavezati. opis krvnih sudova. uzeti u službu. angelika (grč. ono što je u protivnosti sa hronologijom. onaj koji nije sposoban da oplodi. grub vuneni serž.angelos anñeo) bot. dogañ aja. jedno na drugo. angioneuroza (grč . angeion sud. angažovati. obaveza. angiosarkom (grč. stesniti) med. — Kulu gradi od dvadest tavana. sarx meso) med. angiografija (gr č .. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. neispunjene. angeion. uplesti se u borbu. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. angažovan (fr. anafrodizijaka (grč. logia nauka) fiziol. najmiti. opasan rak krvnih sudova. angina (lat. astr. antologija (grč. epifora). zalagati se (za kota ili što). Cezar na automobilu itd. oboljenje živaca krvnih sudova. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. arće pipanje) ned. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. angeion. omot. neko pla ć anje itd.: Kulu gradi crni Arapine. angeion. pl. angiospasmus (grč. zauzimati se. otpravnik poslova. sperma seme) bot. anvsr (fr. anñeoski koren. zastarelost. zapaljenje vrata. nisko utvrñeno. angeion. uzeti u kuluk. topovi u Kosovskoj bici. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. pogañ ati. gušobolje. praćeni smrtnim strahom. stupanje u službu. nepomična kriva na koju neka ravna pomi čna kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). kola. založiti se. stezanje grudi. sredstva za otklanjanje i spre čavanje spolnog nagona i prohteva. pojavljivanje znakova na nebu. nagovoriti. navesti.anafija 46 angioteničan anafija (grč. sukob. datuma. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angere suziti.. angina pectoris) med. na nali č je. angeion. sudar.) protiv volje sopstvenika u službu državi. odsekom. za ples. anachronismos) pogreška u računanju vremena. voj. anafoneza (grč. služba. v. angiopatija (grč. jaki bolovi u oblasti srca. Kosu reže ostarela majka. proširenje krvnih sudova. angaria) kuluk. engager) obavezan. brodova i dr. blanko žiro. angeion) med. pustiti se. anafora (grč. uzano spoljno utvrñenje. anahronizam (grč. grapho pišem) fiziol. anafilaksija (grč. kulu čenje. engagement) obvezivanje. enveloppe) zavoj. angaria) uzeti u kuluk. ap-. pustinjak. najmljivanje. . stenos tesan. angejologija. npr. ucelo. karp6s plod) bot. koji je uzet u službu. anafrodizija (grč. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopg ć u krvnih sudova. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. skrivenosemenjače. kuz. anvoaje (fr. angiom (grč. angažovati v. zapaljenje krvnih sudova. redovna dužnost. angeion. vežbanje i ja č anje plu ć a i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. angina pektoris (lat. anafrodit (grč. spasmos grč) med. neuron živac) med. anvelopa (fr. a l'anver (fr. an blok (fr. envoye) izaslanik. zaostalost. jedan registar na orguljama. anaforeza v. angarija (lat. vremenska poremećenost. gr č krvnih sudova. naro čito krajnika. obavezati obe ć anjem. vrsta ženskog ogrtača. ektasis pastezanje) med. poslanik drugog reda. phylaxis čuvanje. ap-. otvoreno. obvezati na besplatan rad za državu. boj. anaphora) poet.

angustacija (lat. hrabrost. hermafroditizam. andreceum (gr č. andrak (pere. operacija krvnih sudova. pokretan č ovečji lik. kephale glava) min. andosirati (fr. ancrogenija (grč. endosser) trg. genos roñenje) v. angulus) ugao. Anglia. androidan (grč. andros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek-muškarac. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. osobenost engleskog jezika. angulus. malo laganije. nevolja. andros. anglicizirati (fr. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. dronjci. zlo. uglavnom (ispri čati nešto). geol. kao imenica: komad u laganom tempu. grč. ćoškast. anglicizam (nlat. deo jedne fuge. anglofob (lat. oploñenje muškoga gameta ženskim. rogljast. jezika itd. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tu ñ jezik i odoma ćila se u njemu. bolno. avgusta (lat. grč. Anglia. andro. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. dvospolac. angosciosamente) muz. angster (ital. angošjozo (ital. onaj koji mrzi Engleze. andana (ital. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. grč. angusta) muz. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andarini (ital. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). apeg. uškopljenik. anguistara. en groš) trg. andamento (ital. episkopalna crkva. umereno. andramolje (grč. lithos kamen) pl. muž. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. endossement) trg. logi'a nauka) med. andros čovek. angustrum) visoka boca ili vr č za pijenje sa uzanim grlićem. temno režim) med. brižno. do tančina. androgin (grč. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. angularis) uglast. prenos menice. androginija (grč. andana) niz brodova povezanih u luci. iscrpio. slabi ć. grč. pečalno. andaluzit min. engleza (fr. poengležavati. Anglia. angloman (nlat. anglofobija (lat. apeg. lagano. na kvantum. apeg. anglikanac pripadnik anglikan-ske. an detaj (fr. sečenje. apeg. eidos) sličan čoveku. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. androgonija. gyne žena) dvospol-nost. apeg. anglofil (nlat. android (grč. apeg. en ñetail) potanko. anglaiser) potkusiti konju rep. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. kut. an gro (fr. v. okamenjene ljudske kosti. adrogenija. anglist (lat. trg. oikion kuća. vrlina. andamento) hod. andante) muz. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. šonja. apeg. nesre ća. andantino) muz. angitis (grč. androgamija (grč. nauka koja se bavi prou č avanjem bolesti svoj- . andragathia) muževnost. apeg. andros) pl. jad) ñavo. gone rañanje) stvaranje čoveka. drangulije. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko.angiotomija angiotomija (grč. an gro). andare i ć i. anglikan. anglomavija (nlat. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. stanište) bog. naročito prvog čoveka.(grč. protestanske crkve. angoscioso) ran. naviše. podrobno. ugao. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. androkefaloid (grč. nlat. angeion) med. nesreća. hermafrodit. androliti (grč. andezit min. grč. andantino (ital. rasploñavanje ljudskog roda. muz. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. andrek tuga. angustura-kora. angeion. andristi (grč. androgonija (grč. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. Anglia. phćbos strah. Anglia. fil. eidos lik) veštački napravljen. andosman (fr. gamos brak) biol. potpis menice na pole ñini. vrag. kulture. opširno. semenjem miši ća spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. v. andarini) pl. angostura-kora v. angostura-kora. ženskonja. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. anglizirati (fr. tj. angiitis. namalo (supr. apeg. apeg. andro-gynos) dvospolnik. čestitost. andrologija (grč. angliciser) poengleziti. apeg. angošjozo. andante (ital. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. naveliko. gde je prona ñ en). napravljen u č ovečjem obliku. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. andragatija (grč. angulus (lat. apeg. angularan (lat. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. skup svih prašnike u cvetu. nazvane po gradu Angostura. kao u hodu. prnje. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. jedan registar na orguljama. do sitnica. angošjozamente (ital.

annexus) zavisan. uteloviti. vetromer. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. anelektričan (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. grapho) v. močvari itd. phobos) strah od ljudi. spis koji. metron. anemos. ili je namerno zadržan od štampanja. dodatak. anemologija (grč. temno sečem) znat. nesposoban za život. sve što je dodano ili vezano za nešto. andro-phagos) ljudožder. gamos) pl. aneklogist(a) (grč. phflos prijatelj) bog. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. polubožansko biće. žrtvovana je morskom čudovištu. . pridružiti. androsteron (grč. haima. popuštanje. anemos. an-energeia) neradnost. androtomija (grč. anemometrograf (grč. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anemos. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). apeg.ne. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. pathos bol) med. anemofilan (grč. Andromaha (grč. anemofilija (grč. anemometrija (grč. up. haima) beskrvan. anesis) med. sporedan. anemičan (grč. anenergija (grč. elektron ćilibar) fiz. andramolje. baino idem) igrač na konopcu. tj. anemometar (grč. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. bled. proučavanje vetrova. phonos ubistvo. anemobarometar (grč. anematoza (grč. pripajanje. slab. pustinje.) mit. androfag (grč. mama strast) med. nimfomanija. androfob (grč. aneks (lat. pri-svojiti. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. anemos. anemos.) muški spolni hormon. skopeo gledam. haima) med. aneksije (lat. koji se plaši ljudi. mati Astijanaksova. ergon delo) med. odnosno vetra. metali). u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. anemija (grč. anemograf (grč. annectere) prisajediniti. još nije objavljen. annexio) prisajedinjenje. anematurgija (grč.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). anemos. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. a-. angelos vesnik) teol. metron mera) sprava koja pokazuje. npr. andromolje v. Tragedije od Euripida i Rasina. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. pridodan. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. antropofag. vezan za. anekumena (grč. anemos. anemidrija (grč. ap-. anemo. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. anemogame (grč. aneksan (lat. anemostat (grč. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. npr. kod kolere. Andromache) mit. Andromeda (grč. anñeo (grč. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. anemoskop (grč. anekdotos neizdan) 1. lečenje vazduhom. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. odnosno meri. androfobija (grč. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. slabljenje. ma iz kog razloga. haima krv) med. oskudica u snazi. upaljenost »sene za muškarcima. a-. nastavak. a-. utelovljenje. utelo-vljavati. sečenje čoveka. anemos. a-. phobos strah. anemograf. od muškaraca. barys težak. phflos) biol. anegdota (grč. npr. hydor voda) med. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. beskrvnost. nauka o beskrvnim operacijama. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. oploñavanje). apeg. anemos. apeg.(grč. annexus) prilog. biljke kod kojih vetar. veština merenja brzine i jačine vetra. malokrvnost. logfa nauka) nauka o vetrovima. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. bolesti. anemopatija (grč. lit. anemos. šaljivo: krasti. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. haima. androfonomanija (grč. muškaraca. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. ukrasti. anemos. bog. fig. nova i kratka priča. 2. aneksionist(a) (lat. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. anemogaman (grč. anemobat (grč. prinadležnost. vidim) vetrokaz. tj. naljutivši bogove. strujanja vazduha. jačinu vetra. pripojiti. pripremni. apeg. anegertika (grč. anemos. tromost. anektirati (lat. andromanija (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. šaljiva ili duhovita pričice. malokrvan. lenjost. aneza (grč. statos postavljen) ureñ aj za raspršivanje struje vazduha. metron) merenje. anemografija (grč. božji glasnik. a-. prevrtač. anemos. gamos brak) bog.). olakšavanje. a-. anemos. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemogamne biljke. anemos. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. spasao je Persej. astr. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. pridruženje. ap. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja.

godišnja proslava. anairesis) ret. erythros crven. ap. animalizirati (nlat. grañu. aerobni. a-. metron. anniversarium) godišnjica. enkephalos mozak) ned. i'sos jednak. nepažljiv. anil) bog. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoli č koj crkvi. nemoća. općenito. anilitet (lat. uron mokraća) med. an-aisthesfa) med. anizometričan (grč. animalizam (lat. anizurija (grč. anilinske boje. nejednaka veli č ina listova na istoj grani. anizofilija (grč. phyllon list) bog. jaja itd. aneroid (grč. a-. anilitas) bapskost. supr. anestetika (grč. reč. animal) živo biće. an-nil) hem. blos život) bial. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. isos. bapsko ponašanje. anima (lat. a-. a. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (gr č. anervia) ned. anaerobni. ap-. supr. apa na. tzv. ani kurentis (lat. anilizam (arap. ravnodušnost. animalis) životinjska priroda. tupoglav. an ženeral (fr. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazli č an (kristali. anaistheteo ne osećam) med. a-. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju.ne. v. epi na. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. nesposobnost jednog čula da primi č ulne nadražaje. ove godine. aneorobni (grč. anžambman (fr. ap-. ap-. a-. epos reč) med. ansrvija (nlat. anima) duša. anilin (arap. obi čno. ap-. anisette) rakija za činjena ani-som. anizokorija (grč. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. ne jednakost zenica. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. nesposobnost govorenja. metron mera) neravnomeran. tromost žila. aneritropsija (grč. koji je bez bola. med. anepitimija (grč. en general) uopšte. anepigraf (gr č. . isos. anima-rum dijes (lat. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. dobiva se od indigo-biljke (anil). životinjska tela. anhidrija. anizometropija (grč. naj češć e. kristalni. isos. med. enkephalos) med. bapska starost. prelaženje. enjambement) poet. bezbojno. aneurija (grč. uzrujanost. slabost. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anaisthesia. uzbuñenost. animalizacija (nlat. erethfzo dražim) 1. fig. animalis) životinjski. opiti. u materije živog tela. životinja. chroma boja) med. kao islandski kristal). poži-votinjiti. u zvečećem novcu. enjeu. u organima za varenje hrane. fig. tupoglavost.TeKyhe. a-. živi stvor. anaistheteo ne osećam) med. anizeta (fr. indigo biljka u Indiji. an espes (fr.ne. anizohromija (grč. učiniti neosetljivim. isos. a-. anaistheteo) pl. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima ( č esta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). anspija (grč. neosetljivost prema bolu. animalije (lat. anesteziolog (grč. neros tečan) fiz. animalisare) zool. koji »sivi u sredini bez kiseonika. an-nil) med. rasejan. anydria) v. ap-. energija (grč. benzidam. idros znoj) med. zadušnice. anže (fr. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). pomen i dr. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. od koga se spravljaju razne lepe boje. a-. kore zenica) med. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anestetičan (grč. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. anni currentis). erethfzo) 2. u gotovu. jeu) ulog u igri. aniverzarija (lat. animalan (lat. ap-. mleko. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. fig. slabost (ili: malaksalost) živaca. anervičan. nejednako lučenje mokraće.: vegetabilije. nakaza ro ñena bez mozga. šp. duh. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. poživotinjivati. aneretizija (grč. nač in ishranjivanja tela. aromatič-no ulje. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. govor) med. anil (arap. neuron živac) med. aeg vazduh. uzetost. neosetljiv.aienkefalija avenkefalija (grč. svisveti. ano kurente. epithymia požuda) psih. anilan (lat. anima mundi) fil. ani-malna hrana meso. med. anestezije (grč. isos. animal (lat. ap-. logos. a-. anima mundi (lat. poživotinjenje. anestezacija (grč. aneretizija (grč. brz oko) med. od koje se dobiva anilin. animalia) pl. uroñeni nedostatak mozga. jela od mesa. ergon delo) med. isos. en espece) trg. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. aiereza (grč. anestezirati (grč. trovanje anili-nom. anenkefalos (grč. nemaran. uzbuñenje. grapho pišem) spis koji nema naslova. liker od anisa (onajsaž). bezbolan. anilis) bapski. duša sveta. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. kijanol. ops vid) med. anidroza (grč. anizotropan (grč. an-nil. ap-.

oživljenje. naredne godine. anketa (lat. ankoneji (grč. ap-. namera nanošenja uvrede. anlassen puštati u rad. anklav(a) (fr. anni praecedentis) prošle godine. anlaser (nem. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. delimična ili potpuna sraslost jezika. anni futuri) iduće. ispitati. ankylos kriv. anni praeteriti) v. animoznost (lat. anis (lat. zool. podstaknuti. ani futuri (lat. animalitas) životinjstvo. pimpinella anisum) bog. annihilatio) poništa-vanje. ankiloglosa (grč. animacija (lat. kod crtanog filma oživljavanje slika. iris dužica) med. anquirere) prav. ani precedentis. animozitet (lat. ogorčen. 50 anlaser ani precedentis (lat. znat. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. ani preteriti (lat. encrier) divit. ankylos kriv. hrabro. neprijateljski. animist(a) (lat. animalitet (nlat. oduševljeno. u nameri. apsoga) muz. anketirati (fr. pri zatvaranju elektri čnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . karakter. fiz. anienai peti se. vlada ili neka ustanova. aniridija (grč. složno. av>on (grč. podstrekavati.: katjon. zagrejati. anihilirati (lat. ogorčenost. tj. lenger. ankilometar (gr č . onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. živahno. ukočenost i sraslost zglobova. staro u č enje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. ankon lakat) pl. animozo (ital. animus (lat. namera. predlaganje kazne. animirati (lat. animosus) strastvenost. animus duh. ankvirirati (lat. razdražen. fr. supr. metron mera) sprava za merenje krivine. odluka i sl. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. tražiti (ili: predlagati) kaznu. animus ivjurandi (lat. ukinuti. srdit. kotva. ankvizicija (lat. apsoga. istraživati. povesti sudsku istragu. animatizam (lat. živost. mastionica. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugra ñen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. tip. anihilacija (nlat. ipo animo) jednodušno. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. animalkula (nlat. ankiloza (grč. animoso) muz. ponovo. animalkulizam (lat. 2. vatrenost. ankeser (fr. inquestia. opovrći. animare) dati dušu ili duh. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. avimato (ital. animoznost. 1. još jednom. sanduče za boje. opovrgavanje. animus) duh. anquisitio) prav. ankylos kriv) med. uno animo (lat. biljka č iji se plod upotrebljava kao za č in. duša) prav. pobudi-ti. zemljište koje zalazi u tu ñ u državu ili tu ñ e imanje. animalkulisti (nlat. ispitivati činjenice o ne čemu. raz-draženost. mišići opruža či ruke. žestina. mišljenje. o živiti. srčano. životna svežina. nakana. oduševiti. animus nocendi (lat. anima) fil. žestina. avkora (ital. animosus strastan) ozlojeñen. animosus. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). vera u duhove. 3. duša. srdžba. mržnja. animalculum) zool. životinjska priroda. animalcula životinjice) pl. ankyra) brod. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. animus injurandi) prav. ukidanje. Anlasser) teh. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). samopouzdan^.animalist(a) animalist(a) (lat. poruge. ljutina. podbadati. animalculum životinjice) pl. nazor. enqueter) vršiti. animozan (lat. fr. ose ć anje. animizam (lat. izvršiti anketu. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obr ć e u magnetnom polju. animatio) oživljavanje. rezervoar na mašini za štamparsku boju. ani prezentis (lat. glossa jezik) med. animus nocendi) prav. pristalica ani-mizma. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili č emu. onajs. enclave) prav. animo (lat. anker (lat. ljutnja. obodriti. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. anima to) muz. ankrije (fr. duša) fil. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. živahno. s predumišljajem. da je živo (kod primitivnih naroda). nedostatak dužice u oku. namera pri činjavanja štete. srce. odvažnost. davanje duše. anni praesentis) ove godine. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. oživljeno. metafizi čke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animosite) v. mikroskopske životinjice. opovrgavanje. encaisseur) sp. pustiti u rad. annihilare) poništiti. svest. anima duh. grč. veoma čvrst i otporan bokser.

organon) neživ. nepravilni glagol. ap. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anomizam (grč. ovarium jajnik) med. an minijatir (fr. ñ uture. grapho pišem) nauka o kamenju. beleška. anonsirati (fr. lat. neslikovan način govora. ćrganon. anoblirati (fr. koji je bez života. nepotpisati. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije.: Tišina je postala još tiša. nepravilan. odyne bol) ned. odyne bol. oglašavati. anodia) nevezan. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. primedba. appopseg. put naviše) fiz. organon. en miniature) u malom. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. zakona. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. anomalija (grč. anodija (grč. anosmi'a) med. anvarija (grč. u godini. anorganski (grč. neobičnost. anonymos) bezimen. nepotpisan. objašnjenje. organon) neživa ili mrtva priroda. avofeles (gr č . eruptivne stene. ap-. anomalon) gran.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. anomija (grč. tj. protivan pravilu. nlat. anomalia) (nepravilnost. opisivanje kamenja. an-odos uzlaz. ennoblir) dati plem-stvo. anorgavografija (grč. neobičan. istovr-san. norma pravilo) nepravilan. anogev (grč. neuredan. organon. mrtve prirode. anomalos nepravilan. ap-. ano ante Hristum (lat. elektroda. gignomai postati) ar. anoreksija (grč. neredovnost. anomaloi (grč. nezakonitost. protivan pravilu. odus) pl. plemićku titulu. u kapitalizmu bezimeno. anoftalmija (grč. izuzet-nost. genesis postanak) smanjenje. anorganizam (grč. anonymitas) v. anorganognozija (grč. svi zajedno. apodinum) med. anorganogenija (grč. zool. anovimus (nlat. koji odstupa od pravila. adnotirati. nemanje o čiju. žitni. mrtav. tal. lat. po-zitivni pol. običaja. anomfa) bezakonje. avosmija (grč. annotatio) napomena. ap-. deoničarsko društvo. neobuzdanost. ap-. nemanje poro ñ ajnih bolova. a imaju različito značenje. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anonsa (fr. ap-. anlevaža (fr. bezbol-nost. antinomizam. žudnja) nemanje apetita. anonimitet (nlat. koji odstupa od pravila. anormalan (grč. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. ap-. up. slepilo. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. ap-. anonaran (lat. a. anomičan (grč. anotirati (lat. bez potpisa. anoniman (grč. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. koji odstupa od pravila. anonymus) nepoznati. anomalos) neredovan. supr. objavljivati. anoksija (grč. organon. supr. anomalos) nepravilan. odstupanje od pravila ili zakona. anonymos) bezimenost. akcionarsko. anodinum (grč. avotacija (lat. ariomos) nezakonit. ano (lat. oreksis želja. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. obznaniti. zlo činački. ap-. smanjen. ophthalmos oko) med. . oplemeniti. anonimnost (grč. anonimitet. adnotacija. anodinija (grč. starter. anoblir. up. agšo) godine. objava. anno ante Christum) godine pre Hrista. nlat. nćmos zakon) v. sisari koji nemaju zuba. nedostatak volje za jelo.: katoda. anogena metamorfoza kol. ap. uro ñ eni nedostatak jajnika. obla-godariti. anoda (grč. ap-. anomalan (grč. naro č ito minerala. stavljanje jedne pored druge dveju re či koje glase jednako ili slično. anorhija (gr č. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). a-. skupa. obznana.bez. ap bez oksys kiseo. annonce) oglas. annominatio) ret. astr. namerno izjednačavanje reči. pre Hristova roñ enja. anopheles beskoristan. radi prenošenja na novo platno. en masse) u masi. nauka o nepravilnostima u jeziku. a-. hen. apo naviše. logia) nauka koja se bavi prou č avanjem anorganske. oštar. u gomili. paronoma-zija. tj. naro č ito uživanje u jelu. annuntiare) oglasiti. anomeomerija (grč. nepoznat. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. npr. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anonarni zakoni.: katgen. koji ne ulazi u sastav organskih tela. an mas (fr. orchis mudo) bezmudost. anodonti (grč. omos sličan. popis zaplenjenih stvari. annotare) v. ap-. nepravilnost u kretanju planete. ap-. objaviti. anonimnost. obznanjivati. škodljiv) med. anonimno društvo trg. u maloj srazmeri. put kojim elektri čna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). npr. anomalistički (grč. annonarius žitni) koji se ti č e prometa i dobijanja žita. anorgavologija (grč. nepoznatost. anomalologija (grč. nastao bez dejstva životnih sila. logia) gram. anomalon.

anti. južni. naro č ito protiv kiseline u želucu. enceinte) voj. ned. logos govor) pred. naravoučenija. antena (lat. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. opkoljavanje divljači. up. anti. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. spoljašnji delovi jedne tvrñave. koji se nalazi u toku trudnoće. antemeridlanus) prepodnevni. entablement) apx. ante-ludium) predigra. asthma) med. suprotnost. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. delanje u suprotnom smislu. antalgika (grč. anti. anteludij(um) (lat. antediluvijumci (lat. boriti se protiv koga ili č ega. ante. izložiti) poet. antarktikos) geogr. uzgredno. ante (lat. antablman (fr. antenagium) prav. koji leči zglobobolju. suparnik. ante. anti. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antacida (grč. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. an profil (fr. antediluvijumski (lat. ant. anteniforman (nlat. nasip. algos bol) pl.(grč. diluvium potop) pl. med. plesso) koji služi kao lek protiv sr č ane kapi. anti. mimogred. skup. antatrofičan (grč. enceindre. npr. lov. stubovi sa obe strane vrata) 1. ansambl-partija kuz. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antl. natus roñen) prvoroñeni. algos) koji ublažuje. trve-nje. apo. pre suñenog dana. ansambl (fr. antanaklaza (grč. ansilaža (fr. natalis koji se ti č e ro ñ enja) ked. apo. Čehoslovačke i Rumunije. entendre. ante. ante. sredstva protiv srčane kapi. antemion (grč. antenat (lat. antelokvijum (lat. takmac. ispred. ked. antartritika (grč. ensemble) celina. en profil) sa strane. protivnost. bedem. arktos sever. ranije. anteactum) ranije delo. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon.: postdiluvijumski. antennif ormis) u obliku pipaka. ante. sredstva protiv kiseline. antalgičan (grč. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. ante. anti. neprijateljstvo. pre. raditi u suprotnom pravcu. pipak kod insekata. antapoplektika (grč. ned.• govor. ante) predl. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. antagonizam (grč. antemeridijanski (lat. taj čovek je nikakav č ovek. ante. an pasan (fr. sloga. an pat (fr. supr. antagonist(a) (grč. loquor govorim) predgovor. kao pipci. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. u silose. antenna motka za koju se vezuju jedra. ante dijem (lat. ansent (fr. utrapljavanje vo ć a i povr ć a. antf. bojene materije. priči. ant-. pretpotopni ljudi. antanta (fr. Velika antanta savez Rusije. antl. apo-didomi predati. anteakt (lat. opšivnica pod krovom. sredstva za ublažavanje bola. takmi čiti se) biti u opreci s nekim ili ne čim. pred. borba. antidatirati. sklad. tj. pužast zavijutak na jonskim stubovima. anthemion) cvet. savez (izmeñu država). sporazum. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. cvetanje. ant-angomzomai boriti se protiv. plesso udaram) pl. an-ago uzvodim) ret. izneti. antenupciJalni (lat. antafroditičan (grč. antapoplektičan (grč. prvenstveno pravo prvoro ñenog deteta. antagonizirati (grč. antenatalni (lat. suparništvo. med. raniji čin. uzgred. gledan sa strane. anteza (grč. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. antelogijum (lat. anthe cvet) bog. radi čuvanja. antarktičan (grč. anti. koji služi kao lek protiv sipnje. pravo nekoga da prvi govori. anti. antastmatičan (grč. 2. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. suprotna težnja. antagonismos opreka) oprečnost.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (gr č. antedatirati (lat. en pate) u obliku testa ili kate. u profilu. obim. anti. entente) sloga. arthron zglob) pl. antagonistes) protivnik. antartritičan (grč. grč. antanagota (grč. en passant) u prolasku. antapodoza (grč. antarktikos južni) geogr. lat acidum kiselina) pl. predak. pojas nekog utvrñenja. npr. umanjuje bol. doba cvetanja. antenuptialis) predsvadbeni. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). pervaz na vrhu stuba. ponovan napad groznice. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. antena™ ju m (lat. zajednica. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. anti. atrophos nehranjen) ked. ante diem) pre vremena. pradeda. anti. koji leži na Južnom polu. predbračni. slaganje. antagonizam). koji leži nasuprot Severnom polu. dodavanje pouke. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. anaklasis uzvijanje) ret. arh. diluvium potop) pretpotopni. sredstva protiv zglobobolje. napred. silo. pretporoñajni. .

antiartritičan (grč. sthenos ]anina. antheros) pl. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). anti. antf. ranije stvari. palimbahijus. dati (ili: davati) prvenstvo. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja ne č ega. antere (grč. tač ka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. savijenost napred. anteriora (lat. muški spolni organ u bescvetnica. anteflexio) med. antimaterija (grč. preteći. ante-cessor) prethodnik. antiastmatičan. oikos kuća) pl.: posteriores. pretho ñ enje. prioritet.: apeks. antf. up. antepositio) stavljanje ispred. antestatus) prav. raniji dogañ aj. prašnici. bat. antf. v. snaga) med.anteokupacija anteokupacija (Lat. ant-. učitelj. anti. arthron zglob) med. antivarvarus (grč. tu ñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezič ke pogreške. streptomicin. diaphoros razli č it) protivnik moralne ravnodušnosti. med. antecedencija (nlat. preteča. nadmašiti. koji uništava život. antf) predmetak u složenicama sa znač enjem: protiv. ante Hristum natum (lat. antf. barbaros negr čki. čistunac u pogledu jezika. antecedere) prethoditi. ante-testari) prav. antiasteničan (grč. neprijatelj aristokra-tije. anterija (tur. ante-ponere) staviti ispred. antestat (lat. antiaristokrat (fč. koji poveć ava životnu snagu. raniji život. ići napred. pretpostav-ljanje. antivenerea (grč. barbaros) v. anti. annexio) protivnik aneksije. antiborejski (gr č . raniji doga ñaji ili odnosi. antf. antestatio) prav. nea. antheros) bog. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antias krajnik) med. antera (gr č. mesto. anteponirati (lat. supr. antepenultima (lat. antf. anterioritas) prethod-nost. koji pomaže protiv padavice. koji služi protiv slabosti. lat. Bakchios) poet. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pi ć a.(grč. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antecedens) prethodnik. prošlost. materice. naro č ito ropstva. U antibioti-ke spadaju. raniji dogañaji. geotr. . tre ć i slog od kraja. anteriora) št. bfos život) supstanca biološkog porekla koja spre č ava razvijanje nekih klica i ubija ih. antf. fil. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antecedentia) ono što prethodi. materia) sup-stanca sa činjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antič esti-ce. protivnik upotrebe stranih re č i. antecedens (lat. veneri č nih bolesti. antiastmatičan (grč. penicilin. boreios severni) okrenut prema severu. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antestirati (lat. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. adijaforist. supr. a-. prethodnost. sredstva protiv spolnih. iza. antibarbarus. barba-rizme ili varvarizme. 53 antivenerea antecesor (lat. epileptikos). antf. raniji odnos u nekoj stvari. sredstva protiv ljubavi. antestacija (lat. antepozicija (nlat. npr. prema. tzv. preci. anti. antianeksionist(a) (grč. anteriores (lat. a-. prethodnici. arap. asthma sipnja) med. anti. v. putovo ña. zapaljenje krajnika. anteriores) pl. antiadijaforist(a) (grč. pored ostalih. arap. entari. antepenultima) gram. Venus boginja ljubavi. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. lat. antefleksija (lat. antibiotički (grč. anteci (grč. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s duga č kim rukavima. antf. preticati. itd. antiapeks (nlat. anteridija (grč. aristokratos) protivnik plemstva. anti. umesto. anterotika. antepileptičan (grč. antecedencije (lat. pozivanje za svedoka. prašnica. subjekt — predikat. pretpostavljati. prostitucije itd. med. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. anterotika (grč. prvenstvo u vremenu. dopretposlednji slog neke re č i. lat. antibarbarus (gr č. branim) ned. gram. anti. ante Christum natum) pre Hristova ro ñ enja. antecedentia) pl. nadmašivati. spolna ljubav) pl. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. anterioritet (nlat. antf. bfos život) koji je protiv života. raniji život. ant-erotikćs) pl. v. antivarvarus. trezvenjak. koji ubija. antecedirati (lat. neosetljivost prema anafilaksiji. areh) astr. muški spolni delovi cveta. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antiabolicionist(a) (grč. antf. pretpostaviti. prethodni slog. koji služi protiv zapaljenja zglobova. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antiaditis (gr č. antianfilaksija (gr č. antialkoholičar (grč. antibiotik (grč. anterotična sredstva ned. anteoccupatio) rat. antestari. anthera) bat. apa. naro č ito: aureomicin. hloromicetin i dr. phylatto čuvam. antibahijus (grč. antf. anti i lat. davanje prvenstva.

antikvarnica (lat. med. sredstva protiv povra ć anja. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antiemetika (gr č. kakos rñ av. antiquare) zastareti. platinski lim kod Rendgenovog aparata. umnim procesima koji prate jezi č ku realizaciju. up. stare. kathodos put na niže) fiz. polovan. antidatirati (grč. vrtlog. diabetes šećerna bolest. antiepileptičan. anti. zyme kiselo testo. med. datum) v. pr. anti. ante-datirati. lekovi koji služe protiv proliva. anti. lat. sredstva protiv nesvestice. daktylos prst) četr. starinski. farmakopeja. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. lat. antidizenterika (grč.54 avtigal (gr č. antikvitet (lat. anti. antiinokulist(a) (grč. antički. med. kod nas ga ima u Fruškoj gori. med. diexeimi prikazivati. . antidoton) ned. lat. antidotarij(um) (grč. izneti) ret. antikvirati (lat. kulture. dine. anti. up. antidemokratski (grč . anapest. jezič ko ostvarenje. antizimotikum (grč. kurziv). anti. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. sredstva protiv padavice. pelco-vanja. antikvus (lat. protiv demokra tije. emć o) koji suzbija nagon za povra ć anjem. lat. odnosno zastarele stvari ili ustanove. Grka i Rimljana. cariosus kvaran. sredstvo protiv povraćanja. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladaju ć em domu. anti. diegeza. utuk. antidijabetikum (grč. stari svet. fig. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. kupac i prodavac starina. raditi prema antič kim uzorima. lek protiv čega. lek protiv šeć erne bolesti. incrustare dobiti koru) aparat koji č uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i kre č ne naslage. emeo povra ć am) pl. sredstvo. med. sredstvo koje sprečava vrenje. protivtužba. antimentalizam (fr. eu. anti-kategoreo) prav. anti. antidinika (gr č . antiinkrustator (gr č. zakon. sapseg rak) pl. čime se dobivaju snažnija dejstva. neprijatelj Francuza (jezika. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo č oveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. anti. antidolorozum (grč. antiquarius) stari. anti. upotrebljavao antikvarijat (lat. protivotrov. antiquus) stari. up. stara ili zastarela ure ñ enja i sl. anti. angina (lat. Gallus) protivnik. v. avtigen (grč. podražavati ukus starih. politike itd. starinski. latini-ca. umetnost i va-spitni ideal starih klasi č nih naroda. antikataralije (grč. antidinastičan (grč. nastaje metamorfozom ampfibola. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. stanje) med. sredstva protiv kašlja. antiseptikum. starinar. starovremenski. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. anti. koji služi kao sredstvo za popravku r ñ avih sokova što izazivaju slabljenje. anti. dysenterikos srdoboljan) pl. anti. anti. antikatolički (grč. anti. npr. antikankroza (grč. epilepsija. diabaino prolazim) med. antikvizirati (lat. anti. anti. antiquus) ugledati se na stare. anti. antikvus antieutanazist(a) (grč. vrsta tamnozelenog serpentina. uspravna latinska slova (supr. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antikva (lat. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. lat. nagrada. protivsred-stvo. truo) med. stari vek. doron dar) uzdarje. antidramatičan (grč. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetni č kih predmeta. odbaciti. antidaktilos (gr č. antiemetičan (grč. antiepileptika (grč. anti. tip. eksis svojstvo. u gr č koj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posve ć enog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. fig. anti. antikariozan (grč. antiemetici (grč. dolor bol) med. sredstvo protiv bola. antiquus stari) kultura i filozofija klasi č ne starine. antidinična sredstva. anti. antikategorija (grč. anti. prikazivanje nekog doga ñ aja ili stvari od strane protivnika. antimentalisme) lingv. katarroos stakanje) pl. antikvaran (lat. ne vodeći ra č una o mentalnim. anti. lat. doga ñ aj ili stvar posmatrana s protivni č ke strane. antiquarius) istraživalac i prou č avalac starina. antidiegeza (grč. katholikos) koji je protiv katoli č ke vere. anti dynastes vladar. predmet stare umetnosti. kvasac) hem. epilepsfa) pl. okretanje) pl. emeo) med. anteme-tika. poznavalac starina i starih spomenika. pravac koji polazi od date reči. antidoron (gr č. starodrevnost. anti. sredstva protiv bolesti raka. med. antikvar (lat. antiqua) staro pismo. antidoton (grč. antiquitas) starina. proglasiti za zastarelo. proglasiti nešto zastarelim. antikahektičan (grč. lat.). umetnička retkost. anti. antikatoda (gr č. antiquus stari) trgovina starim knjigama.

npr. protiv obamrlosti. kolike trbobolja) pl med. loimos kuga) med. antikolika (grč. anti. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). antikosmetičan (grč. prigovor. constitutio) protivnik ustava. delovi Sv. anti. antilisa (grč. zamenjivanje jednog dela govora drugim. antiletargičan (grč. anti. odbrana.. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". metalepsis zamenjivanje.: „Jedemo da živimo. protivkritika. antimonium) mineral. atomska masa 121. žida u stadima po toplijim kopnima. antimetalepsija. . antimetalepsija (grč. anti. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. pobijanje. homolotumena. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. nephrćs bubreg) pl. elemenat. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. postupnost u izrazu) ret. na prestolu. u padati. antimon (nlat. anti. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. anti. lat. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). antilogičan (grč. pisma čija se. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). med. convulsivus grčevit) med. a ne živi da jedeš. ned. antilopa (grč. antilogikćs) nedosledan. lat. npr. consti-tutio ustav) protivustavan. važna njegova ruda. lat. koji služi protiv trzaja i grčeva. moriš običaj) fil. u kolibi. protivan moralu. redni broj 51. anti. antimovid (lat. lyssa pseće besnilo) pl. anti. sinklinala. dntinacionalan (grč. melancholikćs) koji razbija tugu. teol. antilemičan (grč. anti. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antičesti-ce. anti. anti. sredstva protiv psećeg besnila. anti. anthćlops) 3007. mos. nenarodni. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. „Demosten" mesto „govornik". antikonvulzivan (grč. antikritika (grč. anti. antimerija (grč. onoma ime) zamenjivanje imena. anti. antikontagioza (grč." antiklinala (grč. antimetabola (grč. kresis mešanje) prav. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. krino sudim) odgovor na kritiku. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. anti. contagiosus prilepčiv. upotreba osobnog imena mesto vrste. bolest spavanja) med. antiiefritika (grč. meros deo) ret. spuštam se) kol. antimetabola. anti. anti. lat." antimilitarizam (grč. antologija (grč. odgovor na napade. nationalis). nlat. koji razvedrava raspoloženje. anti. moralis) koji je u opreci sa moralom. mentalizam) lingv. veliki smo svuda.75. ukočenje) pl. anti. sul-fid antimona. antimonium) hem. originalnost osporava ili u koju se sumnja. antikonstitucionalan (grč. umesto interesa na dug.: „Jedi da živiš. suar. sredstva. anti. supr. nlat. anti. anti. koji služi protiv kuge. ali u protivnom smislu. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. pokret protiv rata i pripremanje za rat. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. anti. antimelanholičan (grč. lat. ali drugim redom. antimetateza (grč. antinomazija (grč. med. metal srebrnobele boje. npr. anti. antikritičar (grč. antilogia) protivrečnost. med. anti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. lethargfa dremež-nica. antikritičan (grč. antimoralizam (grč. lekovi protiv trbobol>e. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. pisac odbrane od napada. antikonstitucionist(a) (grč. antimentalizam (grč. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. protivnarodni. antimaterija (grč. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. klinč naginjem se. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). krino) koji odgovara na kritiku.-. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izme ñ u dobra i zla. anti. narke ukočenost. krino) pisac odgovora na kritiku. lat. antinarkotika (grč. antimoralan (grč. napad itd. fr. protivkužni.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. povijam) pl. antikonvulzivan (grč. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. protuslovan. militarisme) protivnost militarizmu. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. klimax stepenice. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. razmena) ret. antikreza (grč. anti. med. zaravan) pl. npr. anti. a padaju u suprotnim pravcima. v. npr. znak Sb (stibium). anti. antilegomena (grč. tj. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. sa logikom.: „Ako smo veliki. antimonarhičan (grč. antilego protivim se. anti. a ne živimo da jedemo". koji sprečava nastup krize (uticaj). pozitivizam u lingvistici. lat. odbrana pred sudom.: „Otkrovenje Jovanovo".

protivnožnik. antinomija (grč. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. patriotes) neprijatelj domovine. sepsis) heš. med. ravnokraki trapez. ratio razum) fil. antiparalitika (grč. antiseptikum (grč. fr. lat. nesimpati čan. anti. lat. antipiretičan (grč. antiperistaza (grč. med. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. antiskepticizam (grč. neslaganje sa trezvenim. a i s obzirom na prostor on je ograni č en" (teza). jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. lat. nerodoljub. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anti. koji služi protiv zapaljenja pluća. royalisme). sepsis trulež) med. protivnik. sredstva protiv uzetosti (paralize). antipatičan (grč. kod Kanta: protivre č nost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. nemarenje. anti. supr. anti. socialis društven) protivan društvenom poretku. pyr) ned. anti. koji suzbija vatru. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. anti. shvatanje da razum. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizi čkim sredstvima. dvoumica) fil. shvatanje da razum. antipleuritičan. anti. para-lyo) pl. pyr vatra) pl. oprečan. antireumatičan (grč. pus. antirepublikanac (grč. suparnik. sredstva protiv šuge. antiseptičan (grč. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. . antisepsa (grč. anti. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. antirepublikanski. spolna ljubav. nemio. geogr. npr. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. aspirin. sredstvo protiv groznice. antipiretike (grč. utuk. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. anti. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju.: simpatija. antipodan (grč. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antipatija (grč. anti. odnosno čovečje mišljenje. antipus) sasvim suprotan. protivnik revolucije. anti. anti. rug) med. anti. reuma) med. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. antiprotasis protivpred-log) ret. anti. antipi-rink dr. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. anomizam. koji služi protiv reumatizma. antiprotaza (grč. nije apsolutni izvor saznanja. odnosno čovečje mišljenje. protivrečnost. npr. 2. neslaganje sa trezvenim. nlat. plenus pun) fil. glavobolje. anti. anti. med lekovi protiv vatre. protivjevrejski pokret. septikos) med. lat. anti. antisocijalan (gr č . res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. antipsihologizam (grč. rebro) pl. antiskabioza (grč.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. aatipneumoničan (grč. antipatriot (grč. antisemit-ski. antipapizam (grč. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. psyche duša) fil. političkom i duhovnom životu. anti. antiracionalizam (gr č . razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. anti. teal. teal. antiseptika. antirojalizam (grč. fil. parasitos gotovan) pl. replika. med. antirevolucionar (grč. koji sprečava truljenje. nije apsolutni izvor saznanja. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. antiracionalizam (gr č . onaj koji živi na suprotnoj ta č ki pre č nika Zemlje. pr. gramma) geom. anti. groznice. ratio razum) fil. podos noga) č ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. antiplenisti (grč. lat. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antiparalelan (grč. antipleuritika (gr č . pl. nomos zakon) 1.ñenih zakona. pleuron bok. parallelos. pr. teal. koje se obi čno izražava jednim pitanjem. Semiti. scabies šuga) pl. pneumon pluće) med. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci preč nika Zemlje.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (gr č. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). vatre. anti. anti. anpšlatonska ljubav čulna. anti. lat. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). skepsis nedoumica. groznicu. anti. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. anti. antiparazitika (grč. anti. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. anti. antiparalelogram (grč.: „Svet ima svoj po č etak u vremenu. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). na čelno nepriznavana bilo kakvih utvr. lat. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u moguć nost ma kakvog saznanja uopšte. anti. antipirin (grč. antiparagraf (grč.

antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je po četkom VII v. toksine. odabrao papa Grgur Veliki. v. antithetikos) protivan.U. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. regnymi probijam) med. / labudovi već bi poletjeli. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. med. med. anti. anti. ned. anti. thermos topao) pl. anti. ljudi sa suprotnim senkama. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. anthelmintika. 5. anti. typos) otisak. med. antiflogistika (grč. trzav) pl. anti. hek. antitetičan (grč. antifermenti (grč. antipirin. zajednice. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. anti. 4. suprotno) 1. anti. ret. 57 antihemoragičan. antispastika (grč. antifebrilije (grč. anti. antistrofa (grč. anti. protivrečne. lat. 2. med. phlogos plamen) 1. anti. up. lat. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. logia. a drugi i treći dug: U ------.. antitipija (grč. med. antithesis suprotnost. teorija franc. ili kontrarna. antifonnja (grč. antispiritualizam (grč. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. v. elmis elmintos glista) pl. antiscii (grč. febris) med. ned. anti. antitypia protivudar. sredstva protiv sušice. antiflogistika 1. up. besmislica. antiunionist(a) (grč. antifebrilan (grč. antiflebotomist (grč . phleps žila. lat. antispastos vu ći na drugu stranu) metr. anti. opre čna). sredstvo protiv groznice. pl. anti. 3. hem. otrov) med. flogiston. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. lekovi protiv groznice. koji ublažava zapaljenje ili vatru. lat.: „Ide ludo. freeze zamrzavati. lat. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñ ene otrove. stanovnici na istom podnevku. antihemoragi č an (gr č . smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spre č ilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. up. spiritus duh) fil. npr. takoñ e: otpe-vanje. anti. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. komandant neprijateljske vojske. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. opre čnost dvaju karaktera. npr. ektikos jektičav) pl. koji je u suprotnostima. antiflogističari (grč. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. anti. nauka lat. antihelmintika (grč. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. sredstva protiv sušice. antistrateg (grč. anti. anti. med. anti. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. antifebrin (grč. protivnik ujedinjenja. antifrizi (grč. tj. iskazivanje jedne misli pomo ću dva suprotna pojma. eidos izgled) farm. antiflogističan hem. spasmos) pl. antiftizičan. med. protivgroznični. protivotrov. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. anti-strategos) zamenik vojskovoñ e. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. sinteza. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. anti. spectrum avet. loet. fermentum) med. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. sredstva koja ublažuju grčeve. pr. antifraza (grč. eng. (Hasanaginica). antiftizika (grč. antitoksin (grč. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. u smislu „vrlo ludo". progovara mudro". koji služi kao lek protiv krvoliptenja.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno str č i u njemu. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. phone glas) logič ka protivrečnost. thyreos štit. npr. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. anteci. četvorosložna stopa u koje je prvi i č etvrti slog kratak. antispastika. anti. phone glas) otpev. ove pesme su izvodili peva č i ili narod za vreme mise. lekovi protiv zapaljenja. anti. antitermika (grč. odboj) fil. skia senka) pl.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. haima krv. dveju težnji i sl. antihektičan. antiteza (grč. antispazmodika (grč. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. phthisis sušica) pl. ve ć bi okopnio. pristalice antiflogistike. antifon(a) (grč. .: „To bi bilo vrlo pametno". phlox. anti. febris) farm. jektike. / nego šator age Hasan-age. anti. pričina) nau čio pobijanje verovanja u duhove i aveti. antifonarij(um) grč. otpev. phlox) pl. geogr. antihektika (grč. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. antispazmodika. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. teza. spastikos koji vuče. antispektrologija (gr č. prototip. al' su labudovi? / Da je snijeg. febris groznica) med. antitip (grč. suprotan. v. toxikon. anti. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. 2. antiflogistika. lat. prepis. tuberkuloze. antispast (grč. pr. antitireoidin (grč. tome sečem) med.

s tim da će se kasnije dokazati. privremen prekid u nekom poslu. u. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. antonomazija (grč. antonimija (grč. antr-akt (fr.. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. predujam na robu. antodoitalgika (grč. anthologia) branje cveća. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". zoon životinja. počinka. ñavo. pre vremena. anthrax ugalj. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. anti. med. anti. anthos. antocijanini (grč. anticnklon (grč. osip. koji služi kao lek protiv šuljeva. sredstva protiv kolere. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. algos bol) pl. sprava za odreñivanje količine ugljenika. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. antologija (grč. entre nous) meñu nama. Ifthos kamen) pl. anthos) cvet. antišambr (fr. sredstva protiv navale krvi. anti. krečnjak obojen ugljenom. cholas utroba) pl. fig. antrakolit. . kol. civis grañanin) negrañanski. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. sredstva protiv očnih bolesti. cvetno žutilo. anthos. naro čito lirskih pesama. antoftalmika (grč. izmeñu. anthos cvet. lit-hos kamen) pl. upotreba jednog vremena umesto drugog. anticipirati (lat. starinski. inter) meñu. naro čito iz vremena starih Grka i Rimljana. kyanos zatvorenoplav) hem. anti. sredstva protiv zubobolje. antoftalmika (grč. listovima. nepomenik. koji potiče iz starog veka. u poverenju. predujmljivati. u četiri oka. paronimi. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. anticivičan (grč. po starinskom ukusu. samo na suprotnim stranama polutara. cvat. antihtoni (grč. leto-zima. naročito na licu. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. ned. cvetnjak. toile. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. anticipacija (lat. starog kova. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. antihronizam (grč. travnjak. u obliku predujma. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. unapred primiti (ili: primati). med. geol. antrakonit (grč. zool. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). up. antotipoliti (grč. oputa) lkngv. hemoroida. anthos cvet. preduzimati. činiti podvorenje starijim i mo ćnijim od sebe. lithos kamen) min. odus zub. zlič. anti. starovremenski. anti. besnilo itd. prostrel. entr'acte) poz. antografija (grč. stablu itd. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. stanka. antrakolit (grč. anti. up. hafma. vrtača.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. ned. antr (fr. kotlina. homonimi. antihipnotičan. ret. anti. plodovima. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. med. anthrak ć o pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antozoe (grč. v. ksanthos žut) hem. čekati prijem. fig. anthos cvet. anthrax. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. npr. preduzeti. antos (grč. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. chthon zemlja. fil. anthos. antoliti. lat. entre. anticipando) unapred. antonimi (grč. antikrist (gr č. hypnos san) pl. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. v. anticus. be-drenica. anthrax. odmor. usred. levkasta rupa od eksplodirane mine. avtihipnotika (grč. anti. zbirka na j lepšega. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. oputa ime) pl. hresis upotreba) prav. antoliti (grč. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). tle) pl. crni prišt. dobar-rñav. anticipaido (lat. lithos kamen) min. kol. kružno kretanje) meteor. tvrd-mek i dr. lat. zbirka odabranih. entonner. sotona. antrakoza (gr č . krasta. lažistina. antraks (grč. anti. anthrax ugalj) med. antotipoliti. anti. npr. antr lu (fr. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. redak. rheo curim) lged. antrakometar (grč. starodrevni. pr. antoalaža (fr. liig. sinotši. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. reči suprotne po značenju. antonomasia drugi naziv) reg. antički (lat. avtiholerika (grč. ophthalmos oko) pl. sredstva protiv očnih bolesti. up. protivgrañanski. geogr. antonoar (fr. odmor izmeñ u činova. entonnoir) levak. antonimi. typos otisak. antiquus) stari. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. korali. ophthalmćs oko) pl. med. metron mera) hem. 58 antr-akt antoksantin (grč. anti. orgazam. kyklos krug. fig. žuta bojena materija koja se nalazi u cve ću. bezbožan čovek. npr. antorgastična sredstva med. preduj-miti. anti. ned. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. antichambre) zadržavati se u predsoblju. živo biće) pl. antihreza (grč. govorni ukras. antišambrirati (fr.

a duh zakonu reinkarnacije. anthropos. lat. prostor izmeñu dva stuba. ulaženje. ulaz. opadanja itd. logismos) fil. kao podvrste su: istorijska. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. entree) ulazak. ulaznina. anthropos. antrpilastr. antropomorf (grč. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. antropogenija. anthropos. anthropos. težnji i ideala. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. želja. antropomantija (grč. saobraćajne. anthropos.: teosebija. majmun sli č an č oveku. predsoblje. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). „prosvetljenje" i „posvećenje". antropizam (grč. zemaljski. najbolja vrsta uglja. muz. antricid (grč. trgovačke i politička geografije. anthrax. antropobiologija (grč. poznavanje č oveka.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. antropozojski period. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropogeneza (grč. telo je podložno zakonu nasleña. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". antropografija (gr č. komad kojim počinje opera ili koncert. antropogenija (grč. upadanje jednog glasa. antropozojski period geol. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive uti če na obrazovanje ljudske zajednice. filozofije. latreia služba) obožavanje čoveka. zoon životinja) geol. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. psihologije. ulazni-ca. 1. naročito sveč anim. pod antr. antropozofija (gr č . ulazna cena. entrecolonne) apx. dobom kada č ove čji govor po činje da se razvija. plo-ñ enja. sophla mudrost) fil. anthropos. muški gamet kod biljaka. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antropozoik (grč. o odnosima izmeñu čovečjih udova. metron mera) sprava za merenje visine č oveka. anthrax ugalj) hen. odstojanje izmeñu stubova. eidos vid. antropolog (grč. sličan čoveku (o majmunima). npr. antropometar (grč. socio-logije. antropinski (grč. metron) merenje čovečjeg tela. predvorje. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. antracit (grč. supr. anthropos. pojava glumca na pozornici. uvozna carina. antropognost (grč. papagaj. anthropos) fil. anthropos. razmak. otprilike jedan milion godina. antropolatrija (gr č . množenja. antropareskija (grč. anthropos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek. oblik) čovekolik. istorijskog i sociološkog. nauka o čovečjem telu. pri-vredna. iatros lekar) nauka o leč enju ljudi. antre (fr. antrkolon (fr. arheološkog i dr. antropogsografija (grč. anthropos. antropogonija (grč. ukrpgganja. gone rañanje) nauka o postanku č oveka. očoveča-vanje. anthropos. arheologije i nauke o jeziku. bios život. S14N10. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. uvod. počinje sa diluvijalnim periodom. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. anthropos. antropoidan (gr č . anthropos. entre nous) v. nastavak ites) min. avtreozoid (grč. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. anthropos. anthropos. anthropinos) čovečji. 2. nauka o merenju čoveka.(grč. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. shvatanje da je čovek bi će sli čno bogu. antropijatrika (grč. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka.) vot. . tj. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. psihološkog i filozofskog. antracen (grč. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. anthropos. antropo. ulazna soba. avtr nu (fr. antropologizam (grč. istorije. anthropos. kulturne. fiziologije. antropologija (grč. glotta jezik) životinja sa jezikom sli čnim jeziku čoveka. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. pristup. uticaja okoline. anthropos. anthropos. duša sudbini koju sama stvara. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. prvo jelo pri obedima. antropogenetika v. predjele. antropognozija (grč. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. najstariji fosilni ugalj. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „ č ovek mera svih stvari". anthropos. anthropos. složen ugljenički vodonik. anthrax ugalj. po traje još i sad. anthropos. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. krmenadla. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". koji se ti če ljudi. antrkot (entrecote) kup. antropometrija (grč.

antropopeja (grč. obožavanje čoveka. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. tj. odstojanje izmeñu dva stuba . anthropos. nauka o spolnom životu č oveka. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. tj. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antroponimija (grč. antropocentrizam (grč. entrepot. spe-laion pećina. ital. biološki život. en tout č as) amrel srednje veli čine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. antropotomija (grč. anthropos. lat. u užem smislu. antropomorfizam. izvoziti ili upućivati.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. antrpo (fr. deliti. koje oseća i »seli isto kao čovek. antropohemija (grč. . antropomorfizam (grč. počovečenje boga. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je č ovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju č ove čje telo. polukas. antrpilastr (fr. antrfen (fr. rañanje) biol. antropospeleologija (grč. fizi č ke pojave. da misli. anthropophagia) ljudožderstvo. antrša (fr. antrtaj (fr. rañanje čoveka. anthropos. up.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja č oveka. phytefa sañenje. antropofag (grč. popravljati. umetanje) trg. rezanje čovečjeg tela u cilju nauč nog ispitivanja. logia nauka) nauč na disciplina koja proučava veze izmeñ u čoveka i pećine. antropoplastika (grč. morphe uobličavam) počovečiti. anthropos. tkanine osrednje fino ć e i kakvo ć e. deo nauke o jeziku koji prouč ava li čna imena. koja se može razvrstavati. anthropos. — an antrpo (fr. antropomorfozirati (grč. slabostima i dr. obi čno zvani čno. oseća i radi kao čovek. antrkolon. en entrepot) necarinjen. kanibalizam. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama č oveka. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sli č an č oveku. theos bog) obogočovečenje. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. anthropos. antroposfera (grč. vest ili saopštenje koje treba pročitati izme ñu redaka. lat. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropofobija (grč. antropofonika (grč. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. ne plaća carinu). shvatanje da je bog bi ć e koje ima sve ljudske osobine. interpositus metanje izmeñu. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. anthropopatheia) fil. a ova se pruži napred. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. u bačen u redakcijski deo lista. anthropos. anthropos. morphe. anthropos. anthropopathefa) fil. antropomorfologija (grč. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. smatranje onoga što je č ove č je božanskim. morphe oblik) fil. antropofagija (grč. antropopa tizam. razuñivanje. tome sečenje) med. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. anthropos. razmak izmeñu stubova. fiziognomika. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. entretaille) u bakrorezu: fini me ñ uzarez. dok leži u njemu. anthropos. anthropos. v. anthropos. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. kanibal. bog. morphe) fil. nomos zakon) fil. antroponomija (grč. talile. antrpa (fr. skladište. antropoterapija (grč. antropohorija (grč. anthropos. antropohistorija (grč. ponašanje životinja itd. anthropos. sphaira kugla. anthropos. neocarinjen. onoma ime) lingv. anthropos. sa ljudskim osobinama. intrecciato salto) umetni č ki skok u plesu. anthropos. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. theke pričuvi-šte. entrechat. anthropo-poia) stvaranje čoveka. anthropo-morphos) slič an č oveku. antropoteka (grč. antropomorfoza (gr č. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropopatija. anthropos. hod konja. koji ima č ove čji oblik. anthropos. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. antropomorfoza. dvornica slave. istorija čovečanstva. saopštenje vlade. soma telo. antropopatizam (grč. vrlinama. rasprostiranje plodova i semena od strane č oveka. an-tu-ka (fr. antropospeleologija je nauka o pe ćinskom č oveku. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. choreo pasprostirem se) zool. tj. entrefins) pl. entrepas) poluravan. anthropos. počovečavati. ljudožder. plastike) slikanje (ili: vajanje) č oveka. v. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. kratak članak. antroposkopija (grč. entrepilastre) apx. antroposomatologija (grč. anthropos. stovarište. anthropos. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. anthropos. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. antropoteizam (grč. antropofiteja (grč. antropopatija (grč. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. i odatle uvoziti.

godišnji prihod. poskupljenje. anuarij(um) (lat. v. dvostran. annumeratio) pribrajanje. žila srčanica. aorte) znat. anti. anti. godišnja renta. idi. pr. podizati cenu. enchanter) očarati. anti. po dužini. napraviti ćupriju (u trik-traku). mrtva straža. dahtanje. Petar u ribarskom čamcu. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. anšerirati (fr. iznad. per anum) med. džombast. anhidrit (grč. obična julijanska godina. anualni (lat. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. aorta (grč. anulirati (nlat. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. annus communis) prosta. Blagovesti. annulus magicus) čarobni prsten. annulus) prsten. annus ecclestiasticus) crkvena godina. npr. naročito Devi Mariji da će roditi sina. januara do 31. metr. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. završetak zadnjeg creva. osme miris) bezmirisan. annualis) godišnji. ukinuće. Anschluss) priključenje. koji se dogañ a svake godine. lat. dati više pri nadmetanju. enfiler) udenuta. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . ali koje izloženo vodi apsorbuje. nizati. anhidrija (grč. oglašavanje nevažećim. godišnji dohodak. bolja ponuda na javnoj prodaji. zadiviti. s lica. med. anceps (lat. nanizati. voj. neodreñen) gram. posredan dokaz. antihipnotika. oča-ravati. zaplesti nekoga u neko preduzeće. apagoge) log. neprestupna godina. annus currens) tekuća godina. apanage. preñašnje svršeno vreme. hydor voda) hem. opovrći. potpun prestanak lučenja mokraće. teško udisanje vazduha. anšantirati (fr. uništavati. nesiguran. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. anhidrid (grč. poskupl>ivati. godišnjak. anfan teribl(fr. Š. npr. poništavanje. anurija (grč. kalendar. ukinuti. annus solaris) sunčana. anthiperidrotikon (grč. zadivljavati. zaobilazan. yper nad. slobodan od vode. pribrojavati. enchere) trg. encherir) trg. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. apage) odlazi. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. uništiti. ushićivati. anus (lat. annuus godišnji) godišnja otplata duga. decembra. s boka. annus) godina. annullare) poništiti. anulus pi-skatorijus (lat. u opasnost. pravo u oči. hydor voda) hem. od 1. apagogičan dokaz indirektan. anumerirati (lat. anus eklezijastikus (lat. iskrivudan. anumeracija (lat. uračunavanje. anfan (fr. zapodenuti razgovor. anhidričan (grč. uračunavati. annullatio) poništenje. aorte med. anthelmintika (grč. uron mokraća) med. anulacija (nlat. aorist (grč. aortitis (grč. hypo-phero snositi) ret. soli i oksidi. vijugast. vragolan. opovrgnuće. a. izvoñenje i nabrajanje prigovora. anuncijacija (lat. enfants perdus) na. hydor) bezvodnost. tući topovima po dužini. anus civilne (lat. anthipnotika (grč. fig. anfilirati (lat. a-oristos neograničen. per anum (lat. zapaljenje aorte. kome je oduzeta voda. opovrgavanje. upija. opčišavati. opčiniti. čisti se! apagoga (grč. aiulus magikus (lat. anthelmintičan. glavna srčana žila. otići. anus solaris (lat. godi- šobran i kao suncobran. podizanje cene. preko. enfant) dete. kolebljiv. med. pridruženje. anus (lat. filum konac. red soba u jednom pravcu. ap. anus kurens (lat. posredan dokaz. ogla-siti nevažećim. pr. anulus palacii (lat. nlat. opovrgavati. čmar. apage! (grč. anšer (fr. annus civilis) grañanska godina. nestašica vode. anus) anat. voj. hypnos san) pl. pripajanje. anšlus (nem. apanaža (fr. o či u oči. an fas (fr. dobrajanje. helmins. ñavolan. annuarium) letopis. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. ribarski prsten.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. npr. biser. anus komunis (lat. helmintos glista) pl. poskuplji-vanje. suša. anulus (lat. vodonik i postaje kiselinom. anti. udevati. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. en face) spreda. hydor voda) hem. aosmičan (grč. dobrojavati. anuitet (nlat. an-šantiran. objavljivanje. annunciatio) nagovešta-vanje. s boka. anidrija. annus intercalaris) prestupna godina. anfractuosus) krivudav. po-ništavati. koji traje godinu dana. ubrajati. nesta-ško. anfan perdi (fr. ukidati. amrel za svako vreme. anhelatio) kratko. zadihanost. ushititi. appšpegage) pribrojiti. prisajedinjenje. fr. spa-janje. enfilade) dug red. anfilada (fr. neravan. god. ap. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. anthipofora (grč. nuditi više. sredstva za isterivanje glista. anus interkalaris (lat. ap. ap. prošlo trenutno vreme. pol. da bi se posle jedan po jedan pobijali. tj. ap. kroz čmar. anfraktuozan (nlat. anhelacija (lat. ap-ago odvesti. tučenje topovima uzduž. idros znoj) med. dvosmislen. anceps) dvostruk. annuitas. dobrojiti.

nevaspitan. neprihvatljiv priziv. veličina i sl. apeks (lat. areh vrh. sva oruña. prizivni sud za crkvene sporove. dražestan. apantesis) odgovor. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. neobrazovanost. čovek. pomoćna sredstva i dr. appellare. reč koja označava rod ili vrstu. otimač. sprava i sl. antropofobija. koji označava zajedničko ime. apanteza (grč. apartman (fr. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. očigledan. neupućenost u ono što je lepo. apatheia) neosetljivost. appellans) prav. zamršen. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. lažan. apatit (grč. kalcijev fosfat s fluorom. neosnovan priziv. prividan (npr. ceo pribor. apelacio frivola (lat. aparatorij(um) (nlat. prav. apatrid (grč. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). apantropija (grč. appellatio inadmissibilis) prav. bioskopa. apartan (fr. poznavanje. pri Zemljinom obrtanju. dopustljiv i prihvatljiv priziv. zločinac. npr. apelativ (lat. sa puno osećanja. pobijanje. gran. lažljiv) lažljiv. voj. apatao zavodim) št.: drvo. apedeugizam. apatičan (grč. vrh kupe. a-.: antiapeks. geom. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. kazivanje. stroj. apelat (lat. apanažirati (fr. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. a-. lat. ravnodupšost. verovatnoće. vidan. naprava. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. odvraćanje. nedopustljiv priziv. supr. lopov. svirepost. apelatorija (lat. apartheid (eng. apelacio inadmisibilis (lat. znak. rod. aparat (lat. aparencija (lat. apelant (lat. neznanje usled slabog školovanja. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. veoma rasprostrt. stan sa više odeljenja. sva mehanička postrojenja (npr. spoljašnji izgled neke robe. a-. spoljašnjost. ret. apart naročit. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. paideyo vaspitavam. apatao. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. neobičan. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). appellatio temera-ria) prav. apelacio admisibilis (lat. appel) poziv. appelare) viši. npr. apedeutizam (grč. zaziranje (ili: strah) od ljudi. zbor. životinja. jasan. jedinstven) naro čit. poslušnost kod pasa. odeljenje. ljubičaste ili zelenkaste. apelacio dezerta (lat. nomen appellativum) gran. appellativus) gram. utrnulih osećanja. po č etak. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. . višim sudovima i traži njihovu pomoć. neke radionice. apaideysia) nevaspitanost. tj. boje sive. žalba višoj vlasti. soba. ne odaziva se na poziv gospodara. apeiron (grč. apedeuzija. appellatio admissibilis) prav. arasće) velegradski razbojnik. priziv višem sudu. astr. oruñe) sprava. zadocneo priziv. izgled. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. appellatus) prav. apeiros neograničen. ravnodušan. posle nižih. apelativan (lat. apatije (grč. za-pleten. apeirokalija (grč. trg. appellatio deserta) prav. nemaran. apedeutičan (grč. prepušten. apatetikos prevaran. appellatio frivola) prav. aparatura (lat. odrediti stalan godišnji prihod. apart odvojeno. appartement) stan. nepromišljen priziv. apparens) vidljiv. paideytikos vaspitni. beznačajan i ništavan priziv. taj pas nema apela. appassionato) kuz. godišnji prihod. npr. apeiros neiskusan. pun draži.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. izdvojeno. privid-nost. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom.). pozivanje na viši sud. nedostatak ukusa. apparentia) privid.). obezbeñen prihod. apelacija (lat. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). braće). apparatus sprema. beskrajan) fol. apaš (fr. pozivanje. patria domovina) lice koje nema državljanstva. pozorišta i dr. neškolovan. zaključak. vrstu. nesvakidašnji. zajedničko ime. apasionato (ital. apelacio temerarija (lat. odvratnost meñu ljudima. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. odgojim) v. up. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). strasno. doziv. prevaran. apatetičan (grč. imenovanje. utrnu-lost osećanja. aparentan (lat. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. odgojni) neobrazovan. očevidan. apel (fr. nemarnost. odstojanje. npr. apathes) neosetljiv. mač.

volja za jelom. na prečaga. planao) opt. perfodos) fiz. peira iskustvo) 2. apireničan (grč. appetere. a-. pčela. zagladiti.ne. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). shvatanje. bez groznice. aperiens) koji otvara volju za jelom.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. apistija (grč. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. zaklona na optičkim aparati-ma). bez (sferne) aberacije. aperfu kratak pregled. podozrevanje. apersi (fr. apiarium) pčelanik. pl. med. a ne one koje počivaju na asocijacijama. slobodan od njihanja. alelovati (lat. tečan. apiričan (grč. applaudere) tapšati. apeptičan (grč. apices juris (lat. bez visoke temperature. primamljiv. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. kao složene sočivo. irreg gornji. a-. uvideti. a-. apeiria) neiskusnost. apendiks (lat. sumnja. žudnja. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. osećanje gladi. bujica praznih reči. aperijencije (lat. odnosno mi-šljenja. appetitivus) željan. apetencija (lat. apetalan (grč. pohotan. neprobavljiv. sladak. aperijentan (lat. aplaudira™ (lat. otvor npr. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. slabo varenje u organizam unete hrane. a-. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. planao lutam) fotografski objektiv. zool. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. appellare) v. appetitio) težnja za čim. pljeskati u znak odobravanja. prohtev. bez lišća. a-. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. za-pažanje. aperijens (lat. sredstvo za čišćenje. sveti bik. koji pati od slabog varenja želuca. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. loša probava. pomoću kojih se jedan predmet shvata. apetitivan (nlat. drugo. apehema (grč. koji nema iskustva. apiretičan (grč. simbol zemljoradnje. aperientia) pl. rugep kopggica) bog. uobličenje. ješnost. appendicula mali pri-vezak) pl. aperitivan (lat. apis (lat. appellare) moliti koga za pomoć. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. koji izaziva želju za jelom. appetentia) čežnja. konstruisan 1866. težnja. aperijencije. crvuljak. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. sažetak. pozivati se na nešto. apurement) trg. aperijens. požu-dan. opt. apiričan (grč. nem. apikultura (lat. rug vatra) med. appendix) ned. a-. tj. otvor (izdubenog ogledala. med. aperitivan. koji su bez latica. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. apijarij(um) (lat. apetit (lat. kratko i pregledno izlaganje. prilog knjizi ili delu. da ga (ili: je) pojedeš. bez. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). a-. uložiti (ili: ulagati) priziv. ad-perceptio) fil. linkejoskop. požuda. apistia) neverovanje. Alis mit. apetitlih (lat. aperantologia) preterana brbljivost. aperiodičan (grč. izdužen produžetak sa površine nekog organa. alat. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. jasno shvatiti. beskrunični. naklonost. otkloniti smetnje. aplanatičan (grč. pčelinjak. apices juriš) pl. pepsis probava. težnja za čim. koji nema sferne aberacije. aperijentan. zapažati. sklonost. overavanje. nevičan. apelirati. apertura) anat. aperkat (ept. apeticija (lat. nezapaljiv. apepsija (grč. aperire otvoriti) med. apercepcija (lat. apercipirati (lat. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. rug vatra) 1. ap-echema) odjek. saznaje i tumači. varenje) med. aplanat (grč. dovesti u red. čut udarac) sp. pravničke dosetljivosti. apendicit (lat. nlat. apis) zool. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. apis pčela. proveravanje računa. apirman (fr. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. odnosno mišljenja. a-petalos) bog. aplanir) poravnati. uložiti (ili: ulagati) protest. siguran od vatre. cultura gajenje) pčelarstvo. appetitlich) ukusan. aplanirati (fr. neiskusan.. rug) med. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. ad-percipere) zapaziti. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. aplazija (grč. letimičan pregled. v. da se jede. a-pyros. živo odobravati. tvorenje) anat. aperantologija (grč. apirija (grč. oni akti parenje. jasno shvatanje predmeta pomo ću akata pažnje. suština. appetitus) prohtev za jelom. a. stanje bez groznice. aperire otvoriti. aperitivus) v. suprotno dejstvo pada. a-. appendix) dodatak. zaključak. apendikularije (lat. apireksija (grč. apertura (lat. aperitiv (nlat. dopuna. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. želja. a-. žudnja za nečim. načelo na kojem počivaju druge. . plašiš obrazovanje. koji nema koštice (o plodu). areh. nagon. više veze duševnog života. apeiros.

apojovium. applicare) namestiti. dodati. appositio) gram. a-. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. plaćati. apodiksis (grč. menica. brižljivo izučavati. apodiktičan (grč. aplikativan (nlat.: Dete bolesno mora da leži. Jov-od Jupiter gei. podesan. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. npr. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. arropege priložiti. Jovis) astr. itd. grč. upotrebiti. a-. apodeixis) prikazivanje. applicans) v. aplikativ (lat. appositivus) gran. . apojovijum (nlat. koji stoji kao dodatak. apograf (grč. uneti. podćs. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. aplikatorika (lat. nedisanje. nemanje nogu od samog roñenja. u nekim kavkaskim. primeniti. nameštanje. applicatura) kuz. arb) predmetak u složenicama sa zna č enjem: od. završnica. apodeiktikos) koji dokazuje. aplikacija (lat. arb. dati npr. apokaliptika (grč. arb od. prileplji-vanje. prilježnost. zagonetan. Dušan.: . aplauz (nlat. poravnati se u nečemu. apoñatura (ital. apoda (grč. pus noga) med. gran. a-. L0g. glasno odobravanje. apogej (grč. modalitet. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. upotreba spoljnih sredstava. apodoza (grč. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. applicatio) način izvoñenje. primenjivanje. apodikti-čan. kopija izvornog dokumenta. može da ga zameni (npr. svaka. neoboriv. zavoj. pus. rpeo dahćem) ned. 18). sitan novac za potkusurivanje. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. aplicirati (lat. Apokalypsis) 1. ogledni govor. appoggiatura) muz. utiskivanje. perigej. buduć nost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. starati se. čita knjigu). beznožan. Čovek pošten ne bi to nikad uradio.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". kao apozicija. opet. applicata) geoi. apoen (fr. apodiktičan sud log. ned. npr. apodemia boravak u tuñini. tj.-. marljivost. proble-matičan. asertoran. npr. apodeiktikos) v. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. sud koji izražava logi č ku nužnost. up. prilepiti. natrag. naro čito u vojnim naukama. prio-nuti za neki posao. npr. noga) zool. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razvi će vrši samo pomoć u jedne vegeta-tivne ć elice. applicare približiti. apnea (grč. poslednja knjiga Novog zaveta. oblog. dokazivanje. mat. ordinata (kod kupinih preseka). pojava opažena kod naj-nižih jedno ćelijskih životinja. applicativus) v. primena. tvoj mlañi brat. sravniti ra č un sa trgova č kim knjigama. odrediti ročište. dodavanje. pljesak. apozitivan (nlat. ukrašavanje melodije sitnim notama. apogamija (grč. neminovan. beznož-ni vodozemci. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoć u prakti čnih primera. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. a ne Sunce (up. prišiti. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. a-. pohvala. tajanstven. rat.(grč. poslednji deo složene re č enice. glad i smrt. aplikata (lat. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hriš ćanstva. applausus) tapšanje. apodosis) ret. lek. koji se može lako namestiti na. staviti. bezuslovan. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. gameo ženim se) zool. Jupitera. apodejktičan (grč. ukras na haljinu. obraća-ti jaku pažnju na nešto. rañanje bez nogu. appositi-vum) gran. aplikativan. kada se još smatralo da je Zemlja središte. 1—8): kuga. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. neopovrgljiv. apoentirati (fr. neopovrgljiv dokaz. beznožnost. apo-gaion) acrp. aplikant (lat. aplikabilan (nlat. ucrtati. apokaliptični broj misti č ni broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. mračan.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. Apokalipsa (grč. pravilan položaj prstiju pri sviranju. tačka na putanji Meseca. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). apokaliptični konjanici četiri simboli č ne prilike iz Apokalipse (6. združiti) liši. supr. izlaganje. raz-. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. Otkrovenje Jovana Bogoslova. applicabilis) primenljiv. appointer) odrediti platu. dokazan. naročito inostrana. drugi. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. stavljanje. metanje. metnuti. kandidat. za razliku od prvog dela (protaze). algos bol) bol ili tuga za zavičajem. aplikabilan. apozitiv (lat. priljubljiv. apunto. apokaliptičan (grč. kraći ili duži zastoj u disanju usled poreme ć aja centra za disanje. predudar. apodija (grč. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. 2. afri čkim i dr. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. appoint) fin. arb. aplikatura (nlat. apozicija (lat. pljeskanje u znak odobravanja. pus) koji nema nogu. vrednoća. grapho pišem) prepis.. afelijum). apodan (grč. apo.

apologetičan (grč. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apologist(a) (grč. pronañen 1828. apokriza (grč. pitagorejci). spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". apokapnizam (grč. npr. odgovorim) 2. apologija (grč. apolis. od kojih se svaki razvija u po jedan plodi ć (npr. apolonikon (grč. karpćs plod) bog. u Engleskoj. fil. otkrivene. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. kod ljuti ća).. odvajanje. apolepsis zadržavanje. izdvajam) 1. rešenje. apo-krypto skrivam) pl. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. poremećaj. apokrizijar (grč. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. povratak u isti prividni položaj. babušina. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u ve č no blažene zo. apolćgema) odbrana. vrsta fortepi-jana. sprečavam) med. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. govora. postepeno. apologeomai branim) v. skrham) med. apomiksija (grč. potpun prestanak neke bolesti. živac) znat. zdravlje. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. držati odbrambeni govor. koji ima karakter odbrane. apokatastaza (grč. apokrifan (grč. svojevoljna smrt od gladi. naro čito: branilac hrišćanstva od napada never-ni č kih i jevrejskih. sumnjiv. apo-kopto odsečem) skratiti re č na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vra ćale u pre ñašnje stanje. apologet (grč. apokspa (grč. spokojstvo. apćlogos priča) poet. apolitoza (grč. aponija (grč. u isto vreme. arb. krvokapni. Apollon) nuz. apo-kopte odsecanje. skamenjavanje. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. kanoi-ske. mixis mešanje. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). sklon kaplji. lažan. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. sin Zevsa i Lato-ne. ned. sličan kaplji.sid (ili: smetnja. bog sunca. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne te č nosti iz tela. vraćanje zdravlja. sufumigacija. apoklazma (grč. lekarstva. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. astr. obaveštenje. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. branilac. aponia) bezbolnost. miši će. istraživači Otkrovenja. apokarpija (grč. apologfa) odbrana. aiokritičan (grč. poezije. Aiolon (grč. disanja. muzike. ozdravljenje. apo-krmo izlučujem) med. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. apolithyo skameniti) kol. odluka. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. apo-krinomai obavestim. u č enje o vra ć anju svih stvari i o ksna č nom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apokriza (grč. apolog (grč. stojici. apokrifi (grč. apokartereza (grč. odrezivanje) gram. Apollon) muzički instrumenat. apologizirati (grč. snošljivo stanje. apolid (grč. Apollon) nit. naročito rimskog. koji luči. kaplja. postupno.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. odbrambena tač ka. apoliza (grč. apokrino izlučujem. bila. koji pomaže luč enje i izbacivanje suvišne tečnosti. . apo-krypto skrivam) nesiguran. nauka o tome kako treba braniti veru. sparivanje) zool. takoñ e: dela nepoznatih pisaca. apolonion (grč. 5 Leksikon apolepsa (grč. poučna pri čina. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. spis. neuron žila. pret . npr. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apokopirati (grč. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. med. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. skraći-vati. med. arb. apologet. naro čito hriš ć anske u č enje. rečitosti itd. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili uč enja. koje nisu prave. apologetika (grč. apologeomai) braniti. religiozni zanesenjaci. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. apologeomai branim) teol. odgovor. prestanak. poreñenje u pri či. a poko a poko (ital. apoplexia) ned. izostanak) neke organske funkcije. prona ñ ena u Darmštatu. poput navlake. apoplektičan (grč. skratiti. grupe miši ća i cele udove. sličan orguljama. arb. od IV veka titula biskupskog. arolambano zadržavam. nepravi. podmetnut. mračan s obzirom na svoje poreklo. malo po palo. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. pretvaranje u kamen. aponeuroza (grč. a roso a roso) nuz. apologema (grč. apoplesso udarcem oduzmem) ned. apopleksija (grč. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apologeomai) odbramben govor i dr. arb. kapnos dim) ned. zauzimati se za. aro-Mab slomim. prelom kosti.

apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. sporno pitanje. odmetanje. grditi. apostrophe odvraćanje. med. teškoć a. koju je osnovao apostol Petar. apostrophos) gram. grdnja.: Jao. lat. „Ja ć u tebi" . aporematičan (grč. a-poreutos) zabranjen. na osnovu iskustva. imanje doneto u brak. nač ela. onaj koji širi neko uč enje. preveriti. . propovednik hrišćanstva. apoetolikum (nlat. nedopušten. apostazirati (grč. apostolska stolica (lat. apportare. aporizma (grč. papinska vlast. aporija (grč. tj. nlat. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. apostolos) sistem neograni č ene crkvene vlasti. osloniti nekog življim. 1. aposiopeza (grč. apostolicitas) teol. 2. aposterioran (lat. ukor. apostat (grč. donositi. naro čito hriš ć anske. ideje i sl. odvojiti se od pravog uč enja ili vere. aporetika (grč. aporos neprohodan) fil. nejasan. arogeb) v. apostates. naročito od hrišćanske vere ili crkve. težak zadatak. apostolicizam (grč. apostol (grč. zavisan od iskustva. zvanje propovednika vere. apostateo otpadam) otpa-sti. apostolat (nlat. stvoren na osnovu iskustva. apporte) daj ovamo. ali ne u gotovom novcu. supr. a posteriori) fil. kolebati se. nepokretnostima ili pokretno-stima. prinositi. ili nekoj stvari. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. apostematosus) koji ima oblik čira. apostilirati (nlat. sumnjiva (ili: sporna) stvar. . „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. neprolazan) pl. odre ći se vere. duboka nesvestica. apostematozan (grč. dodatak nekom pismu ili povel>i. arogsb u zabuni sam) sumnja. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih isti č u. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. naročito kod obučenih pasa. gnojenje. apostolsko dostojanstvo. zagnojavanje. bespomoćnost. aporem. aporizma. npr. aporetikos) onaj koji sumnja. ulog) trg. bog. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. fig. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. apport prinos. apostrofa (grč. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. a posteriori. odmetnuti se. koji odgovara učenju apostola. bilo prisutno j ili odsutno]. aporem (grč. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. donesi! (kod obučenih pasa). pisma koje su napisali apostoli. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. aporetičar (grč. . oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. 4. kao pe č at. Bogom sestro. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. ua. pribegavanje) ret. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. da se nepojamno od pojamnog odvoji. figura kojom se neko obra ć a odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. stvari zabranjene za izvoz. aporetičan (grč. koji se gnoji. apostil (nlat. onaj koji je sklon kaplji. tj.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. apo-siopesis zanemljenje) ret. okrenuti) gram. aro. apo-stema čir. a-poreutos neprohodan. arogeb) zagonetan. skeptičar. oštrijim tonom. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. 3.! apostazija (grč. apo-strepho odvratiti. u č enja. ukoriti. Dela apostola. apostolicitet (nlat. prav. apor (fr. a posteriori) fil. apostolos odaslan) poslanik. gnojav. fr. npr. fig. Dela apostola. preporuka priložena uz pismo ili molbu. roba zabranjena za izvoženje. apoplšsso udarcem oduzmem) med. obamrlost. aposfragizma (grč. apostemacija (nlat. apostolski (grč. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. apporter) doneti. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. otpadništvo. čistim uč enjem apostola. apopsihija (grč. goro i planino. a posteriori (lat. logi čka teškoća. logična teškoća. aporia) zbunjenost. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. nejasnoća. apostolos) koji potiče od apostola. papski. apostasia) odvajanje. aport! (fr. fig. apo-psycho izdahnem) izdisanje. ispuštanje duše. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. apostrofirati (grč. apostata) otpadnik. arogeb biti u nedoumici. aportirati (lat. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. aporeta (grč. otklanjanje.: a priori. Julija Apostata. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apćrema. apostilator (nlat. apostrof (grč. preć utkivanje. Hristov uč enik. apostematio) med. sphragis pečat) lik urezan u prsten. težak za razumevanje. prevrnuti verom.

ali tako da ne izgleda da se to ho ć e. kao izmeñu ~U~2p 1. apraxia besposlenost) pskh. approbatorius) v. bilo u teoriji saznanja. koža. ocena. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tač ki. uzimanje u posed. apre (fr.a izmeñ u dijagonale i strane kvadrata. a prima nista (ital. igrač koji u igri dolazi posle drugog igra č a. skidanje. therapefa) ned. predudar. up. apoche odstojanje. označava lo-gi čku prethodnost značenja. sa č uvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. hartija. fr. aprobacija (lat. zatim. min. apophysis izraštaj. apres) posle. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. koštani izraštaj. nlat. v. apprehensio) fil. apriorizam (lat. nezavisan od iskustva. aro. apotithemi odvojim. approbator odobravalac) lice koje vrši stru čan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. produženje lečenja i posle bolesti. zabrinutost. apofaza (grč. brašna. aro. apraksija (grč. vezano. appretiatio) odreñivanje cene. aro. procene. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. skloniti. sjajnost). apofiza (gr č . aprekacija (lat. podignutih na kvadrat itd. odobrenje. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. razlika izmeñu celog i narednog polutona. apoftegmatičan (grč. thanatos smrt) potpun prestanak života. razdaljine. mlečnih prerañevi-na i dr. žice koje odra-žavaju vezu izmeñ u intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apophasis) davanje saveta. aro. apotekar (grč. npr. apprecatio) preklinjanje. apotropejon (grč. koji izražava odobravanje. a priori (lat. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. usrdna molba. dopuštenje. mladi-ca. alodžato (ital. skinem. u običnom životu: unapred. a prima vista) trg. apotheke. kratak a misaon. aprehenzija (lat. izdanak) med. hen. . aprobatoran (nlat. kutija u kojoj se drže lekovi. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. strahovanje. kuć na. apotema (grč. ablaut. moj apre. apotoma (grč. apofonija (gr č . obožavanje. pro-cenjivanje. strah. metria) merenje odstojanja. popis imetka. apoteoza (grč. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. sredstvo za zaštitu od nesre ć e. hapšenje. apoteka (grč. apotithemi ostaviti na stranu. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. (»sita. aro. a priori) fil. aprobator (lat. epi-fiza). a priori) fil. apothesis odvajanje. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. pojam. trgovac lekovima. pristanak. prevoj. appoggiatura) kuz. veli čati. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i ta č nog shvatanja zna č enja nekih stvari. vina. da se knjiga štampa. nezavisno od iskustva (supr. pravilna srazmera u grañi jednog muzi čkog instrumenta. theos) uzdizati do božanstva. kol. approbativus) odobravan. appoggiato) nuz. ukidanje. apoftegma (grč. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. uroka i sl. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. im.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. aproba-g tivan. pori-canje. apotemno odsecam) mat. sliveno. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). vezivanje. zatvor. npr. chroroa boja) opt. u državinu. potom.: a posteriori) te. sjajnost itd. koja je razli: . povoljan sud o nečemu. apoteza (grč. apoteozirati (grč. tj. a priori. razumevanje. a ne vremensku prethodnost (psihološku). poslovica. aprioran (lat. chroma) opt. bilo u etici. v. obožavati. stanicama. dati mu glatkoć u. apofize pl. sentencija. aprobatoran. apophonie) lingv. apohromat (grč. apoterapija (grč. aprobativan (nlat. pohvala. npr. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. up. apophthegma) kratka i duhovita izreka. ocenjivanje. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. muz. vrednosti nečemu. veli čanje. potpuno izlečenje. kuz. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. aro. nesumnjiva smrt. apo-tithemi) geom. apretirati (fr. poljo-privrednim dobrima. ukinem) lipti. putni č ka apoteka. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. inventar. apohometrija (grč. ar . aprecijacija (nlat. misao. apotropaion) amajlija. prema tome. slivanje tonova. prima nista. phone glas. approbatio) odobravanje. sa košću spojen koštanom masom (up.). predstava. fabrikama itd. duhovit. apretura (fr. apprecari. gubljenje glasa. prav. apopatura (ital.

ocenjivanje otprilike. primicati se. približavati. samodržavlje. rovove. ab-solvere odrešiti) razrešiti. absolvere) neograni č e-nost. baš kad treba. a propos) zgodno. prosto. up. duh. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. approximativus) približan. apsidna linija astr. naprosto. pril. savršeno. u ap-solutnom smislu. dopustiti. aproksimativa (lat. 2. povodom toga. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita.. ili predstavljati nešto kao apsolutno. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. appropinquatio) približavanje. approximare približava™ se) približiti. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. alkohol čist od vode. imati pristup. apsychfa) nesvestica. udesiti. approcher) približiti se. absolutum) činiti. neogra-ni č ena vladavina jednog č oveka. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg opti če. v. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. duž koja spaja obe apside. apsolutan (lat. u zgodan čas. apsenteri (eng. bezuslovan. apsmthion) bog. aproširati (fr. samovolja. razumeva™. a prope (fr. apsolutan (lat. supr. za vinograd i sl. aproksimativan (lat. apsens (lat. za masu: gram. apsolutni broj. savršen. abest. mala horska kapela. aprovizacija (lat. apsolut (lat. npr. bezodnosno. kao poručeno. apsolutna vrednost mat. prokop. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. fkl. shvatati. rasejanost. agr. iako se u njemu podrazumeva. absenterS) pl. materijali-stički: materija). apsida (grč. tj. podesiti prema čemu. uslova. povoljno oceniti. broj. apsolutna težina težina tela koja se dobija obi čnim merenjem. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. prvi osnovni uzrok svim pojavama. up. apsolvent (lat. apsidiola (nlat. apsentizam (lat. bog. aproksimirati (lat. svršiti. pelen.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. neku . neprisustvo duha. rov. apsint (grč. pod apsenti-zam. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. ograničenja) nezavisan. absolvere završiti. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. relativ. aproprirati (lat. školu. vrednost bez obzira na znak + ili —. prilagoditi. apsihija (grč. dodirna ta č ka. udešavanje. pohvaliti. approfiter koristiti se) v. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. apsentan (lat. dakle. približavati. neograni čeno. apsidos okruglina. naročito onih koje su gra ñ ene u romanskom stilu. astr. velika oca eliptične putanje. prisvajati. čist. afelijum i perihelijum za planetu. fkl. pelenja č a. neuslovljeno. aproš (fr. apsintizam (grč. prosto-naprosto. relativno. v. absens) odsutan. approximativa) tačka zbliženja. grč. naro čito u crkvama romanskog stila. samovlaš će. bez obzira na njegovu zapreminu. apsolutni alkohol hen. kao poručen. absens) odsutan. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. stvar po sebi. apsolutizam (lat. nešto. saobra-ziti. aprofiter (fr. udaljen. apopsihija. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. fiz. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. indikativ. appropriatio) prisva-janje. apsmthion) ned. apsolutna temperatura ona čija se nulta ta č ka nalazi na -273°S. apropinkvacija (lat. voj. polukružni delovi crkava. večno i nepromenl>i-vo (idealisti čki: bog. prisvojenje. appropriare) prisvojiti. npr. za vreme: sekunda. eng. bezuslovno. absolutum) l. u filozofiji religije: apsolutno biće. absens. učiniti nešto apso-lutnim. neuslovl>en. apropinkvirati (lat. supr. fiz. približna ocena. aprobirati (lat. oblik vladavine kod koga vladao č eva vlast nije ograni č ena ustavom. priznati nekome sposobnost za nešto. rakija sa pelenom. približno izra č unavanje. približno iznalansenje korena. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. appropinquare) približiti. absolvere razrešiti) gram. apsidiola. aprovizionirati (fr. praviti prokope. apsolvirati (lat. potpun. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. prilagoñavanje. tim povodom. osloboditi od (greha ili krivice). aproseksija (lat. apsolutivirati (lat. apsis) vrh. no samo za jednu. završiti. aproksimacija (nlat. profitant. neprisebnost. aproksimitet (nlat. naročito nekog trenutka ili dogañaja. 2. aproprijacija (lat. apsis. neograni čen. strašljivost. svod) 1. approximitas) približ-nost. approche) voj. mat. approximatio) pri-bližnost. gorka rakija. gram i sekundu.

apsolucija (lat. progresivne parali-ze itd. abstergens) med.. prelaziti u gnoj. obuzimati. apsolutist(a) (lat. absolutus) bezodnosnost. med.: relativnost. razrešio pismo. razrešni. pojmovno odvojeno. absorptio) fiz.). prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apsumpcija (lat. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. odustajanje od nasledstva. dubokomi-slen. što biva usled piemije. čist pojam. ab-sorbere) usisati. apsces (lat. sasvim zauzeti poslom nekoga. savršenost. čista misao. zatvoren. npr. zamršen. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. ispirati. nepodoban. potrošiti. čista misao. abstinens) pristalica apsti-nencije. doći u sukob sa zdravim razumom. ekstrakt nekog soka ili alkohola. nejasan. ispiranje. apstencija (nlat. mesu. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. abs-trahere) v. absolutorium) razre-šenje. potpuno zaposliti. primanje u sebe (supr. nerazložnost. čistiti (ranu). absorbentia) pl. apsurditet. abstersivus) med. absolutorius) koji osloboñava. okaniti se toga. apstraktum pro konkreto (lat. istrošenost. apsorbencija (lat. uzdržavanje od alkoholnih pi ća. apsterzivan. gram. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome ra č una. dubok. rasejan. gnojnik. apstraktan (lat. apstergencije (lat. otići. usisiavanje. usov. mesa. apstinentan (lat. abstergentia) pl. apstrahirati (lat. ad absurdum) otići u besmislenost tj. sredstva za ispiranje rana. metastatič-ni apsces. besmislenost. misaona imenica. abstergere otrti) prati. usisa-vati. misaonih predstava. apstrakcija (lat. abs-trahere) odvojiti. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). absurdum nemoguće) v. supr.: emisija). sredstva za čišćenje spolja. apstinirati (lat. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. izmučenost. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. pomilovanje. zamišljenost. abstractum) log. čist. obuzeti. misao- . apsterzivan (nlat. absurditas) logi čka nemogućnost. trezven. spolnom opštenju. progutati. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. neprili čan. apstraktan broj mat. duvanu. specijalno. in abstracto) u opštem. koji postoji samo kao pojam (supr. ne obazirati se na to. udaljavati se. gnojno zapaljenje tkiva. apstinent (lat. negledanje. upijati. teško razumljiv. grč. apsolutorij(um) (lat. apstergirati (lat. opšte. čist akt mišljenja. apsurdan (lat. gonoreje. absumptio) trošenje. abstractus) log. ispolj. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. med. zagnojavati se. uvlačiti u se. linea. grañenje pojmova. teorijski. potpuna zauzetost (poslom. ono pggo je u mislima. abstinere) uzdržavati se od alkohola. absolvere. apsurdnost (lat. diplom-skog ispita. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost teč nosti za upijanje gasova. otpusni. neuslovljenost. apstrahovati (lat. absorptio. apstraktne (nlat. otići ad apsurdum(lal. bezuslovnost. duvana. apsorbovati (lat. mislen. koji služi za ispiranje. apsorptivan (nlat. radi lečenja sepse. mesa. v. abs-cedere) odlaziti. abstractio) log. apstrahirati. apsorbirati (lat. absolutum) v. mislima i sl. nerazložan. in apstrak-to (lat. taman. živeti trezveno.: in konkreto). nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno.apsolutizirati 69 apscisa ni. apsorpciometar (lat. abstractivum) xex. upojan. mis leno (supr. odvajati u . spolnog opštenja itd. abscissa tj. abstentio uzdržavanje) prav. ubrizgavanjem mleka i dr. apsurd (lat. osloboñenje. apsolutoran (lat. apsurditet (lat. neosvrtanje na. apscedirati (lat. zamišljen.mislima. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. spolne ljubavi. odseći) geom. duvana. apstergevtan (lat. apsolutivira ti. apstraktum (lat. abstersio) med. pranje. čiš ć enje (rana). oslobo ñenje. usisan. apscisa (lat. samo u mislima. koji razrešava. udaljiti se. napon. abscessus) odlazak. glupost. upiti. odvojiti. ovladati. neograniče-nost. trezvenjak. apsorbirati. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. smešan. apsurdi-te t. mudrovanje. besmislen. apsorpcija (lat. apstinencija (lat. absurdum nemoguće) v. graditi misaone predstave. absurdus) logički nemoguć. viši. fig. težak za razumevanje. absolvere) pristalica ili vršilac neograni čene vladavine. abscindere otrgnuti. med. trošiti. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. ab-sorbere) v. fiziol. metron mera) fiz. koji č isti (ranu). besmislica. rela-tivitet. upijanje. abstrusus) skriven. neime-novani broj. gnojnica. fiksacioni apsces. udubenost u misli. apsolutnost (lat.: konkretan). apeterzija (nlat. raseja-nost. odvajanje. apstruzan (lat. odvajanje. zagnoj. uzdržljivost. hen. razreš-nica. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela.

v. arbitražni posao (lat. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. grapho pišem. hara č . zool.) 2. menica za izmi-renje nekog duga. povraćati. v. buvama i dr. glavna. blju-vati. žrtvenik. aranžman (fr. aptijalizam (grč. odvajanje. apscisija (lat. lat. poravnanje. slik. 4. lat. sreñivati. araba) orijentalska kola na dva to č ka. šećera ili od soka kokosovog oraha. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arrangement) ureñivanje. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. od plate na ime otplate duga). aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). osobenost. a punta d'arco) kuz. vrhom gudala. arahnologija (grč. arancini) pl. opisujem) opisivanje pauka. oblik) pl. arabotedesko (ital. naro čito za »sene. arapske književnosti i umetnosti. arabist(a) znalac arapskog jezika. daktylos prst) ned. oduzimati. arbitrari presu ñ ivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. ar (lat. arahnide. arahnoide. arabizirati udesiti po arapski. gen. appunto) trg. arachne. eldos vid. . logos) poznavalac (ili: prou č avalac) pauka. arbiter (lat. veština da se po pau čini predvidi kakvo će biti vreme. ukras u arapskom stilu. grč. araneologija. arba. arahnoditis. a-pteros beskrilan. ureñiva-ti. trg. arahnolog (grč. nauka o paucima. arahnodaktilija (gr č . arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. pretakati (vino). izravnati. prekidanje. mode i dr. arachne) med. zraka vrsta jake rakije od pirin ča. arka tabak (hartije). sudija u nekom sporu. karbonat kre ča. prireñ ivati. arahniti. v. aga) oltar. tip. ureñ i-va č . napraviti sporazum. prisutni svedok. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñ ivanja položaja neke ta č ke ili osobine jedne krive. arahnologija. apcigovati (nem. abscissio) odsecanje. agapea pauk. aranžirati (fr.). arahnoliti. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. neograničeni gospodar. raspored. arak (arap. pol. lithos kamen) geol. najuticajnija. arabesco) l. arahnide (grč. arranger) urediti. u baletu: figura kad igra č (ica) stoji na jednoj nozi. fantastične linije u slikarstvu. ugledati se na Arabljane. udesiti. arbija (tur. naro čito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arabicitas) suština. apscisna osovina prava koja obi čno zauzima horizontalan položaj. v. a po utvr ñ enom kursu za obe takve valute. posmatrač. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. a punta darko (ital. grč. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arahnitis. smanjeno lu čenje ili odsustvo lu čenja pljuvačke. eidos vid. ara (lat. arachne. arapske književnosti i dr. arachne. sporazum. npr. složiti. logfa) zool. arbitrage. logfa) zool. poravnati. odbijati (npr. arcus luk) 1. apterologija (grč. 2. spremiti. prire ñ iva č . arachne. arbitrari) fin. 3. pokrajini u Španiji). suñenje izbornim sudom. kuz. re č uzeta iz arapskog jezika. udešava č . radnja kojom zavañ ene države rešavaju spor pomo ću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañ enih strana i delegati neutralnih strana. eidos) pl. osušene i poše ć erene naran č e. grč.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. araneolog. zapaljenje paučinaste moždane opne. zapravo slike iz biljnog sveta. arachne) med. rasporediti. aragonit poš. kol. abziehen) l. arbitraža (fr. a. udešavanje. arachne. red. arrangeur) upravlja č . male. izmirenje. ukusa. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arabizam osobenost arapskog jezika. arahnoida (gr č. fig. arahniti (grč. obrada. aratura (lat. udešavati. arak (lat. presuda izbornog suda. harbi) šipka od gvož ñ a ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenja č a. araneologija (lat. oblik) zool. bezbojan ili žućkast mineral. paucima slične životinje. izabrani sudija. agapea. arancivi (ital. arabicitet (nlat. ureñenje. govoriti arapski. ret. araneografija (lat. pauci. prirediti. haram. ptyalon pljuvačka) ned. posao kojim se traži na čin kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. rum (od ove je postala reč rakija). zool. upotrebljavati u govoru arapske reči. logfa) zool. arachne. agapea pauk. arahnoliti (grč. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . apunto (ital. verovnike zadovoljiti. despot. otakati. paučinaste moždana opna. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). ten. arahnoide (grč. araba (tur. kamenje sa otiscima morskih zvezda. u umetnosti. arbiter) izborni sudija. srediti.). 2. arabeska (ital. aram v. arahnoditis (grč. arachne pauk) pl. otki-danje. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. i poznavanje arapskog jezika. arahnitis (grč. arachne. ara č v.

arbor drvo. svojevoljan. raspravljen. pakvon. argonauti (grč. atomska masa 39. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. slobodan izbor. zaključivanje. argentum folijatum (lat. argental (lat. rodoslov. arbor genealogika (nlat. zaključivanja. argyrion. arbor vite (lat. arborist(a) (lat. mangupski. odrvenjavati. znak Ag. koji zaključ uje. ñuture procena. približan. arbitra tor) sudija koga biraju zava ñene strane radi rešavanja nekog svog spora. odrvenjavanje. arbitracija (lat. Argo. trg. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argyrion. argyrion) dged. nautes brodar) zool. arborin (lat. argat (tur. pretvaranje u drvo. ludilo) želja (ili: žeñ. samovolja. v. argentum) srebro. argentometar (lat. oblik) veštačko srebro. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. arborikultura (lat. arborescirati (lat. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arboretum (lat. pro-cenjivati. sloboda opredeljivanja. arbitrarius) izbornosudski. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. vrsta glavonožaca. živa. izabrani sudija. Argo. argyrion srebro) ned. cultura gajenje) poljoprivrede. argentan. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. kao drvo. argental. argirija (grč. god. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. otkriven 1894. način dokazivan>a. bubrega i jetre. veština dokazivanje. nautes) kit. argyrion) med. argumentacija (lat. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. Argo. metalna smesa sli čna srebru. argirijaza. argotirati (fr. argumentum) dokazno sredstvo. argentum vivum) živo srebro. neon. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. plemeniti (inertni) gas bez boje. argirokratija (grč. argirijaza (grč. izbornog sudije. argyrion srebro) ned. obrazloženje. biljni otisak. argonaut (grč. pakfong. arbitrium) presuda. vrt (rasadnik) sa drvećem. pakvon. argyrion. argentum. argumentatio) dokazivanje. proizvoljan. arborizacija (nlat. argentum) v. mirisa i ukusa. nazvani po svojoj lañi Argo. dokazni. up. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drve ć a (ili: voća). arborescentia) rastenje (ili: razvijanje.948. argon (grč. arboriforman (nlat.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. izborni sudija. argentum srebro) legura bakra. zbirke drveća. arbitralan (lat. argirizam (grč. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argentum (lat. arbor) teč nost za prskanje rastinja i drve ć a u cilju zaštite od zaraznih bolesti. argiroida (grč. arbitrator (lat. porodično stablo. efdos vid. krip-ton. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. volja. razlog. pojave hroni čnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluć a. šatrovački govor. grč. tj. mišljenje.. dokaz. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. arbitraran (lat. argonautika (grč. cinka i nikla. argumentator) onaj koji navodi dokaze. v. argirijaza. argotizam (fr. arvikultura (lat. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. arborescencija (nlat. zaključivanja. proizvoljna procena. shvatanje. arbitrirati (lat. „životno drvo". arbitralis) koji se tiče izbornog suda. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. sud. argiroza (grč. arbitrari) ceniti. argentan (lat. presuñivati kao izabrani sudija. argiromanija (grč. obrazlaganje. izbornosudski. arborescere) pretvarati se u drvo. elemenat. novac. . odrvenjenje. argentum foliatum) lisnate srebro. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. stari grčki junaci. arbitrimn liberum) slobodna volja. arbitrij(um) (lat. arbor vitae) aiat. vladavina novca. arbitrijum liberum (lat. suditi. ocena. arboriformis) koji je u obliku drveta. neradan. argo (fr. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. sadržaj ili izvod iz nekog dela. argot) izraz ili osobenost šatrovač kog govora. strast) za novcem. govoriti jezikom koji svako ne razume. arvus njiva. mam'a pomama. obrazloženje). redni broj 18. argos nedelatan. bogatstvom. argumen(a)t (lat. lopovski. ksenon. samovoljan. arbor genealogica) rodoslovno stablo. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). moždana masa malog mozga koja je u preseku sli čna drvetu. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. slobodno opredeljivala. argumentativan (lat. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. koji obrazlaže. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. argit) puškarnica. zemljodelstvo. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. lenj) hen. argumentator (lat.

Arej. argumentum ad hominem (lat. zatočenik. Argus (grč. areometar (grč. 2. ubio Hermej. revnostan. metria) fiz. dolazak laña u pristanište. bogat razlozima. zažaren. areola) malo. arena (lat. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). Areios pagos) 1. lat. arestacija (nlat. uhapsiti. supr. silan. argumentisati v. zadrhtati. areal (nlat. silom. sr-čano. ardus strm) strmost. astr. arrestatus) prav. 72 arivaža arenda (nlat. dokazivati. naoružan ru č-nom bombom i kamom. ardito) muz. Ares) mit. arz-mahzar) pismeno. obustavljati. plaho. sin Zevsov i Niobin. med. sin Zevsa i Here. vreo. arduitet (lat. uvek otvorene o č i kojima ništa ne može promaći.argumentirati argumentirati (lat. 2. čije je sedište bilo na tome brežuljku. ardasa (fr. prsten oko bradavice na sisi. aretirati (fr. gravimetar. arrestare) v. nemajući drugih dokaza. arest (ital. dokazuje nešto batinom. bog rata. zaključivati. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. fig. agea) površina. arendar (nlat. metron mera) fiz. areraže (fr. argumentari) navoditi kao dokaz. araios redak. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. 3. gradilište. areola (lat.) rasprostranjena na Zemlji. haps. . arendator (nlat. polje borbe. arza (grč. rešt. Argus) mit. peščano kupatilo. argumentum ad veritatem (lat. usijan. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. argumentum ad hominem) 1. arivaža (fr. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. arzi-mahzar (tur. pažljive. zaustavljati. arreter) zaustaviti. zadržavati. areotektonika (grč. agea. zatvor. arrendator) zakupac zemljišta. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. argumentum e konsenzu gencijum (lat. arenacija (nlat. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. rvač. dolazak. dokazima. velika teškoć a. arenatio) med. areražirati (fr. ardito (ital. nlat. arena) borilište posuto peskom. argumentirati. Argos. arsa (lat. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. rada i sl. deo etike. rata i ratnih užasa. jer je predlagač rñ av č ovek". ugovor o davanju zemljišta u zakup. staviti zabranu na. vrsta grube svile iz Smirne. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. ardito) voj. ardasina (fr. vrsta fine per-sijske svile. neplaćene zakupnina. dovoz robe. logia) fil. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. uhoda. npr. zatvoriti. simbol surove hrabrosti. Areopag (grč. araios. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. muka. kolektivno javljanje. Arej (grč. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. arete vrlina. aretologija (grč. Ares. dovezena roba. ardit (ital. slobodno mesto. uzapti-ti. smelo. muz. vatren. ne biti ispla ć en. up. ardassine) trg. kažnjenik. tj. arrestatio) hapšenje. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. obra-zlagati. ardens) gorući. molba. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. arestat (nlat. javno prozivanje poverilaca (kod ste č aja). arrestans) uhapšenik. haps. Areios Aresov. nepla-ć ena kamata. arrivage) pristajanje. arestirati (nlat. Ares) mit. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. zakupiti. fig. crven krug oko zapaljenog mesta. veština. plah. tektoniki) voj. arendirati (nlat. žarki. arrenda) zakup zemljišta. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. v. špijun. veoma oprezan i revnosan čuvar. kupanje u pesku. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. ardasse) trg. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñ enih istina. Argusove oči vrlo budne. naredba o hapšenju. žustar. zaostala plaćanja. argumentozan (lat. boga rata Aresa. po Zevsovoj zapovesti. arestatorij(um) (nlat. arresto. prav. argumentum bakulinum (lat. strastan. nauka o napadanju i odbrani utvr ñenih mesta. arrerages) pl. najstariji i najugledniji sud u Ateni. znat. areometrija (grč. gumno.teza. fig. zatvaranje.. nauka (ili uč enje) o vrlini. mala šupllna izme ñ u tkivnih snopi ć a. zapadno od Akropolisa. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. arrestatorivun se. Ares (grč. arena) borac na areni. arrestum) zatvor. lako razumljiv. arenant (lat.. poprište. arestant (nlat. dugovi. u Ateni. tegoba. dizanje glasa. popularan dokaz. mandatum) prav. obustaviti. fig. tr-kalište u cirkusu. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. arsis) metr. argumentosus) bogat grañ om. hidrome-tar. argumentum e consensu gentium) log.: „Taj predlog nije dobar. krug oko Meseca. optuživanje. aretirati. ardentan (lat.

arriver postići) osobina onih koji. naročito čišćenje porodilje. arijski jezici svi indoevropski jezici. vlast) vladavina plemstva i naroda. Arijevci (sskr. aristolohika (grč. spržen. osiguranje života. love zvanja i položaje. vladavine plemi ć a. pristalice i pobornici arija-nizma. mršavljenje. aridura) med. arka (lat. kratak melodi čan komad koji se ume ć e u re č itativ. u starohriš ć anskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. Arijci (sskr. odstupnica. ariozo (ital. koji je tvrdio da Hristos nije bog. v. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. 2. nepravilno kretanje. agua. Ahriman) ion-. arijanci pl. dragocenosti. fig. aristos najbolji. up. arriver postići. aria. med. arithmos. pere. nauka o brojevima. aristarhski. zaštitnica. pesmica. progresija. arcade) l. gurgurstvo. bog i praizvor svega zla. naro č ito kucanja bila. arijergarda (fr. zaštitno odeljenje. na čin pevanja. nego obi čan č ovek. i njegovih pristalica. arriere-garde) voj. arija (ital. sanduk) 1. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. . arija) pl. fig. e arithmetike tj. aritmomanija (grč. aritmologija (grč. Arijci. agua) pretvaranje u Arijce. agua) pl. ariditas) suvoća. suvoparan. veštak u ra č unanju. mala arija.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. relikvije i dr. aristokratia) vladavina plemstva. logla) nauka o brojevima. na-pev. sušenje. aritmogrif (grč. prijatelj i član aristokratije. anat. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. arithmos. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i sva č ega. večni protivnik Ormuzda. ih. pomoću jednog klupka konca da iza ñ e iz lavirinta i pobegla s njim. Aristoteles) fil. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. aridus) suv. Arijadna (grč. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. pr. jalov. plemi ć ki stalež. aristokratizam (grč. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se plove ći zaustavio na vrhu planine Ararat. rythmos takt) med. karijerist. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. aritmije (grč. bez ikakvih obzira. slabost. a-. niz lukova na stubovima. Aristarh (grč. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramati čar. arithmos. ariditet (lat. aritmus (grč. nesklad-nost. plemstvo. locheia porañanje) pl. uč enika Platonova. arioso) muz. arythmia) nedostatak ravnomernosti. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. deo čeone kosti (očna). aristokratija (grč. Persije i ist. arijevci pl. arkada (fr. jalovost. neplodnost. aritmetičar (grč. u vidu arije. sušan. poglavica zlih duhova. veština računanja. arijanci. aristodemokratija (grč. aritmometar (grč. laktaštvo. gurgur. računaljka. arijevci. melodija. u novije doba. de-mos narod. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacisti čki režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). techne) mat. poslednja odbrana. aritmetike (grč. geometrijska sredina. aritmomantija (grč. arivist(a) (fr. fig. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim na č elima. Arijevci. laktaš. suvoparnost. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. Ariadne) mit. Ariman (pere. aridan (lat. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. v. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. aristos najbolji. čuven kao kriti čar pesama Homerovih i Pindarovih. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. lutrije i dr. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. otuda: Arijadnin konac. arriere-ban) voj. računski. Irana sami sebe nazivali. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. arijer-ban (fr. arivizam (fr. pošto je ubio Minotaura. aritmetički (grč. mršav. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. metron mera) sprava (ili: mašina) za rač unanje. pre naše ere). mit. pulsa. suša. iz IV veka. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. v. mršavost. 2. nepravilnost. arizacija (sskr. ned. arithmetikćc) koji spada u računanje. arietta) muz. neplodan. arhit. kratos moć. arithmos broj. pomogla Tezeju. sredstva koja pomažu pora ñanje.). arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. fr. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. mršavost. agsa kovčeg. arithmos broj. aridura (nlat. a rijega (ital. mania ludilo) med. sušnost. arithmos. pevajući. aristotelizam (grč.

najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. naro č ito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. Arkañani (grč. muz. armorale) knjiga sa grbovima. arrogantia) nadmenost. obasipanje vatrom. arkosolij(um) (lat. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. potporni poluluk. arctatio) ned. voj. tj. oružje. zaobilazan. fiz. armater (fr. polivati. arlekinada (fr. arkuacija (lat. bezobrazan. nlat. pesnici pastirske poezije. arkeo izdržavaš) geol. arozirati (fr. trg. naoružan trgovački brod. arktički (grč. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. lučni stub. voj. arkcijus mandatum (lat. Pola. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u ku ć u sa ulice. ratna sprema. naknadno plaćanje. obasuti (ili: obasipati) vatrom. arkanist(a) (lat. grañ. najedanje. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). stub podupirač. prav. armija (lat. aroma) miris. artiljeriju i dr. mor. prevrtljivac. šaljivčina. mala ratna flota. armadilla) kor. aromatizacija (grč. pravo prvenstva. Arkadla. arktacija (nlat. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. ovlažavanje. agta oružje. sopstvenik gusarske lañe. nlat. snažiti. arctius jus) prav. prevrtljivost. arkcior citacio (lat. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. arcuatio) med. arcus luk) nuz. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. so čna materija kod biljaka. nego su »siveli samo od službe u vojsci. prisvojiti. opre-miti. 3. prisvajati. usiniti. oružati. veliko mnoštvo. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. kol' arko (ital. arlecchino) lakrdijaš. lakrdi-ja. arroser) zalivati. agta) pl. metodski bombardovati. morski razbojnik. poza. Armida lit.. kako se prave sredstva za ulepšavanje. čovek koji često menja mišljenje. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. idiličai. vrdalama. jačati. naduven. povećanje nosivosti zida gvožñem. prijatan miris što ga puštaju od sebe eteri č na ulja. polivanje. „armija nezaposle-nih". pozadi kuće. navodnjavanje njiva. arozman (fr. agta oružje) pl. naročito carinski. armalis. armada (šp. armatura (lat. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. ohol. arcus luk. potez gudalom. uzeti pod svoje. tj. arko (ital. drzak. armorial. nadutost. arlekin (ital. arrogare) usuditi se. doplatiti. arktikos severni) Severno Ledeno More. mali naoružan brod. arctior citatio) prav. armare) voj. arozija (lat. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. lat. . arrosement) zalivanje. drskost. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. u Španiji: oružana sila. arozaža (fr. gusar. od srednjeg veka: porodični grb. armorist(a) (nlat. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". podlivanje ulica. nagrizanje kostiju. naknadno platiti. pastirski. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. arrodere. nepravilan. armirati (lat. arktos (grč. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ . arc-boutant) arh. fr. arkcijus jus (lat. e arktos Veliki Medved. oru-žana sila. arma (lat. arkoza (grč. agso. npr. trg. arcanus) tajni lek. arlequinade) šala. naivan. drznuti se. seoski. navodnjavati. bombama. osvežavanje. grañ. arcanus tajanstven. bezobzirnost. arogancija (lat. aroma) metanje mirisa (ili: za čina) u lekove. naoružanje. fig. nao-ružati. arkato (ital. poslao protiv Engleske). gord. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. muz. pooštrena zapovest (ili naredba). povećati nosivost zida gvožñ em i cementom. armada) oprema. arrosage) zalivanje. fig. arogirati (lat. nego iz avlije. vazduhoplovstvo. Velika Kola) astr. god. 2. arogantan (lat. bliže (ili: preče) pravo. armorijal (fr. metodič-no bombardovanje. arctura) med. stanovnici Arkadije. fiz. arctius mandatum) prav. oholost. „armija besku ćnika" itd. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. fig. Arktik (grč. sužavanje. vojska. armorale) poznavalac grbova. so!G agso) gudalom. doplaćivanje. sever. arktura (lat. fig. aroma (grč. arcato) muz. arrogans) nadut. nadmen. arkadikćs) koji je iz Arkadije. arkapija (tur. Arkadoi) pl. armadilja (šp. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. agtee) 1. uraslost nokata u meso. snabdeti ratnom spremom. armateur) mor. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. tenkove. arkanum (lat. nepropisan put. krivl>enje kostiju u obliku luka. gudalo. lat. fig.arkadski arkadski (grč. tajno sredstvo. »sena sposobna da zavede. granatama. uobražen. npr. onaj koji se razume u grbove. arkbutan (fr. razmetljiv. vinski cvet. prevlačeći guda-lom. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. stezanje nekog dela tela zavojem. gusarska laña. armatura) voj. arrosio) med. jela i dr. vrdanje. podmlañivanje itd.

arostija. arseniti (grč. up. arterijski (grč. artes liberales) pl. naročito knlževnog. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. uvećanje. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arpentage) zemljomerstvo. ono što je veštački napravljeno. arsen muški. aromatičan (grč. za-činjavati. krvna žila. zaokrugljenost. premeravanje (ili: merenje) zemlje. ektasis pomeranje) med. fiziol. artefakt (lat. arsevofagizam (gr č . arrondissement) zaokrugljivanje. gone rañanje) rañ anje muške dece. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. arpeñato (ital. arteriole (nlat. arrostema slabost) med. svirati na harfu. proširenje arterija. arterioreksis (grč. artelj (rus. nlat. arterfa. arteriozitet (nlat. hem. ars nova) nova umetnost. arterfa. muški porod. začini. u razlomljenim akordima. arteriektazis (grč. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. aromatica) al. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. zaokruživanje. agra. a život kratak. eurys širok) med. operativne otvaranje arterija. ars) umetnost. soli arse-nikove kiseline. mirišljave materije. arterija (grč. prskanje) med. arteriolae) pl. arpeñatura (ital. arpihord. jak otrov. arterijalizacija (nlat. arterialitas) fiziol. artis umetnost) način umetničkog. struka) muz. zanatlij-ska radna zajednica. izražavanja . arsenikćn) hem. nauka o arterijama. arteriotomija (grč. kvart. ital. posle kojih dolaze kapi-lari. arsenik (grč. darsonvalizacija. podrugljivo: tandrkati. arterfa. tvrd) med. arterfa. niz razlomljenih akorada. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arsenal (fr. gde je veoma rano bilo takvih bunara). najsitnije arterije. chorde žica prevara. artefactum) veštački proiz-vod. zapaljenje arterija. deo grada. slobodne umetnosti. vita brevis) umetnost je duga. arsenik ć n. arpadžik (tur. zanat. arteriositas) fiziol. grč. are longa. veština. arterfa žila. vita brevis (lat. aroma) namirisati. v. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. oksidisana krv. artizam (lat. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do po četka XIV v. arpeggiato) muz. bilo. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). damar. muzički stil u XIV i XV v. arpeggiatura) muz. elemenat atomske mase 74. ars mnemonica) veština pamćenja. arteriografija (grč. are vova (lat. naročito u morskim pristaništima. sklerćs krt. arterfa. arterieurizma (grč. magacin za smeštaj ratne spreme. redni broj 33. kao na harfi. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. stenćs tesan) med. aroma) mirišljav. srez. nlat. sa začinom. arteria. prskanje arterije. muz. arsenogonija (grč. arterijalitet (nlat. znak As. arteriologija (grč.9216. arsen muški.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. fig. arsenikćn) pl. ars longa. arterfa. arostija (grč. arostema. mala harfa. arsenale) oružnika. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arteriozitet. arsenijati (grč. rexis kidanje.čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. posao. trovanja akutna i hronična. v. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. bilo iz srca u ostale delove tela). arpeggiare) muz. ludilo. bogatstvo u arterijama. koji prijatno miriše. lomljenje tona kao na harfi. mirisan. arsena. jak) hen. arsentrioksid (As2O3). opis (ili: opisivanje) arterija. sičan. phagein jesti) med. aroma. are angina (lat. arpikord (ital. arpihord (ital. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. zaokruženje. arpantaža (fr. metnuti mirisa u nešto. tj. graphia) anat. arsenikćn) pl. arteritis (grč. arsen (grč. arrostia) med. arsonvalizacija (nlat. ars antiqua) stara umetnost. lepe veštine. slabost uma. artes liberales (lat. logfa) anat. are (lat. v. are silogistika (lat. arterijalitet. arterijska krv otvoreno crve na. artelB) radna zadruge. začiniti. arostema (grč. v. arpikord. arpaneta (itzl. jedinjenja su mu jako otrovna. arteriektazis. arterfa žila) anat. arsenik. arpeggio) muz. sužavanje (ili: suženost) arterija. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. arterfa žila) koji se tiče arterije. ars. spinet. arterioekleroza (grč. arsonvalisatio) v. tome sečenje) med. harfica. arsenal. aromatika (grč. arpanetta) muz. arterialisatio) fiziol. arpeño (ital. zaokrugljenje. arpeñirati (ital. are mnemonika (nlat. arteriostenoza (grč. arteria) med. žeš. proširenje. arondismav (fr.

artritis (grč.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. giht. nlat. osnivač. articulatio) anat. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. articulus zglob. lek).(grč. izveštač en. artrokarcinom (grč. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. artikulirati. drevan. pathos bol) med. artizan (fr. arthron. arhelogija (grč.). emballo ubaciti. jestastvo (priroda). artistički (fr. artificialis) veštački. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. up. arthron. arhaizirati (grč. karpos plod) pl. artropoda (grč. zapal>enje zglobova. mekani otok zgloba. starinski. articiocco. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. arthron. artista. trg. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. arche početak. arhejski (grč. artralgija (grč. LIŠð. umetnuti) kec. artist(a) (ital. kolence. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). sastav tela koji je sklon gojaznosti. jedan po jedan. kostobolji. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. logos re č . arundinosus) trskovit. artremboleza (grč. logia) početna nauka. topništvo. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. odsek. kompozicijom i dr. archaios star. karkfnos rak) med. artificiozan (lat. poglavar. phagos) hlebojed. algos bol) med. lukav. prastari) star. pus. prepreden. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arthron zglob. pravilan i ta č an izražaj svih delova slike. arhaističan v. zastareo. glumac. glavočika sa cevastim cvetovima. liigv. arthron) predmetak u složeni-cama sa zna č enjem: zglob. arundinozan (lat. artrodinija (grč. harun. artrozoa (grč. arhegonije (grč. uzglobljavati. archaios star. slik. neprirodan. polza (korist). arheopteriks (grč. artofag (grč. fosilni ki č - . artritizam (grč. arche početak. zglavkari. izgovarati. šećernoj bolesti. zglobobolja. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. bol (ili: trganje) u zglobu. artolatrija (grč. ruop gnoj) med. arthron zglob. stilom. archaios star. pregib. neuralgiji. tj. da(va)ti arhai čan oblik. bog. docnije: topovi. nameštanje iščašenih zglobova. roba u trgovini. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. arthron. arch-egetes) voña. archaios stari. arhaičan. opšte ime za kukce (insekte). reči i slogove jasno. articularis) zglobni. zoon životinja) zool. arheget (grč. artik(a)l (lat. arthron. latreia poštovanje) služba za hleb. drevni. arheolog (grč. artos hleb. artrofima (gr č. igrač na konopcu (u cirkusu). arhaičan (grč. član. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. napis. archakos) starinski. archaios star. arheografija (grč. koji odista potiče iz starog vremena. artilleur) vojnik koji rukuje topom. artos. izneti. predmet. obrastao trskom. zglob. fig. pterix pero. iznositi nešto član po član. rak u zglobu. bogat trskom. arthron. glumac. arhaičan. bol zgloba. čvor. artos. pauke rakove i crve. arheologija (grč. arhajski period v. arthon zglob. oblik ili izraz. zglavak. artro. arthron) med. up. veštački. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. artropatija (grč. bol zgloba. trganje u zglobovima. arthron) med. artiljerac. jasno i razgovetno iz-govaranje re či i slogova. osnovi nauke o č oveku. „igra re či". arthron zglob) med. poznavalac umetnosti. arheopteriks. vot. rod vojske naoružan topovima. gonos) pl. poglavlje. vinovnik. arhaizam (grč. artillerie. artrofioza (grč. drevan. stvar. veštak u jahanju. sastavni deo jednog spisa. azojski period. trganje u zglobovima. veštak. zglobni. artisan) zanatlija. pokretač. artificijelan (lat. prevremenoj arterio-sklerozi. članak) članak. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. zool. bog. grapho pišem) opisivanje starina. gaji se kao veoma cenjeno povr ć e. krilo) zool. gnojenje zglobnih kostiju. archaios star. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. naročito anti čku umetnost i nauku. astmi i dr. vešta č ki. tome sečenje) med. artichaut) vot. fr. artikulacija (lat. phyo stvaram) med. phima izraštaj. tobdžija. priključenije (doživljaj) itd. pro-či (drugi). odyne bol) med. gran. artilerac (fr. podćs noga) pl. tačka ugovora. artikulirati (lat.ke. npr. umetni č ki. fr. arthros. logos reč. artiste) umetnik. prastari) gram. artroze (grč. artikulisati v. artificiosus) umetnički. artrotomija (grč. artistique) umetnički. životinje sa zglobovima. otok) med. articulare) uzglobiti. artropioza (grč. archaios star. prastari. artišoka (ital. zglobobolja. artokarpi (grč. bol u zglobu. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artikularni (lat. anat. zastarela reč. arun v. artiljerija (fr. operativno otvaranje zgloba. arthron. artikulisati. zagnojavanje zglobova. zglavak. arheornis v. hlebno drveće i hlebne bil. paragraf.

dokumenti. dobro očuvano. po izvesnim delovima sličan reptilijama. koji se tiče jednog naučnog sistema. mitropolit. nadbiskupa. arch-iereus) vladika. arhi. assis) 1. asai (ital. veština izrañ ivanja jednog naučnog sistema. a salve (ital. zametak) zool.(grč. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. povel>e. naročito u avijatici i raznim granama sporta. nauka o grañevinarstvu. archimandrites) starešina manastira. Archilochos) poet. archivolto glavni luk) vrh. trešnja (plod i stablo). v. spisi ili akta. arhivski (lat. 3. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. a po drugim opet ptici. arhont (grč. original. koji pripada arhivu. prodor zadnjeg creva. grañevinarski. abiogeneza. arhigonija (grč. arhijerej (grč. archo prednjačim. koji radi u arhivu.) arh. prvi služitelj jedne crkve. up. 5. arhitip (grč. najjača karta. veličine goluba. lat. neimarstvo. 4. prapočetak. lični lekar. aršin (tur. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. archo početak. arhivist(a) (nlat. assai. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. raspored i grañenje jedne grañevine. arhivist. prauzor. archon) vladalac. archos čmar. grañevinski stil. up. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. renesansnoj i barokno j arhitekturi). arslama) bog. neimarstvo. arhipelag (grč. zajedl>iv. archos. vrhovni sveštenik kod Jevreja. prazametak. sada potisnuta tzv. arhoragija (grč. arhesporijum (grč. arhimagija (grč. arhimandrit (grč. as (lat. spora sejanje. arhitekt (grč. archos. naročito: prvi otisak. alhimija. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. architektonikos) grañevinski. spontano postanje života. episkop. lat. arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhitektonika (grč. način zidanja. gfgnomai stvaram) biol. iatros lekar) prvi lekar. archos. prapismo. grč. viši lekar. archo. arhetip. rif. . architec-tura) grañevinarska umetnost. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izme ñ u 680. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. grañevinar-stvo. arhiepiskopija (grč. archos voña. arhijater (grč. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. trabs greda) ar*. službenik arhiva ili arhive. nadbiskup. žučan. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. veoma. a salvo) trg. archivum. architekton) grañevin-ska umetnost. potiče iz preistorijskog doba. arhivar. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. arhitrav. tj. najbolji u nekoj struci. arhitrab (grč. dvorski lekar. arhetip (grč. aršlama (tur. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. lat. arhiñakon (grč. archi-pelagos more) ostrvlje. as. fig. počinjem. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. dioikesis gazdin-stvo. podrugl>iv u govoru ili pisanju. architekton. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. episkopos) prvi vladika. archo. prvosveštenik. setva) bog. fr. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta.). arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. arche početak. u početku od pola kg bakra. arhiblast (grč. archetypon prauzorak) prasli-ka. pra-. arhivolt (ital. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. ptosis pad) med. arhivalije (nlat. koji se nalazi u arhivu. prvak. neoštećeno (na tovarnim listovima). spadnutost zadnjeg creva. nauka o sistemu. arhihijerarhija (grč. arhiepiskop (grč. archivista) v. arhiv(a) (lat. pre n. prvi nad. kele prosutost) med. arhitip. arhoptoza (grč. prosutost. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. vrsta crnog luka. i 640. školovan grañevinar. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. archos čmar. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. archeion vladino nadleštvo. prvosveštenik. najmanja jedinica za merenje zlata. koji su često ukrašeni kipovima. archos. arhitektonski (grč. metričkim me-renjem. „kec" na francuskim kartama. archo prednjačim. izmeñu Grčke i Male Azije. blastos klica. archivum) koji se tiče arhiva. arhihijerarh (grč. arhidijeceza (grč. 2. arhitrab. neimar. visoko sveštenstvo. arhivar (lat. assez) kuz. anorgakske materije.arhesporIJum 77 menjak. arhitekture (grč. arhilohijski (grč. rimskoj. arhitrav (grč. kod starih Rimljana: novac. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. vrlo. poglavar. prastvaranje. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. e. arhocela (grč. archetypon) v.

up. lat. assibilare) gram. čišćenje od zaraze. lat. asertivan (nlat. mučko ubistvo. pohrana. a-. assecurare) osigurati. sanus zdrav. asebeia) bezbožnost. isušenje moč-varnih mesta itd. zvanično tvr ñenje da je neko slobodan. koji nema spola. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se.. u nekom gradu. bez trabanta. assensio) odobravanje. dakle. assassinator) prav. aservat (lat. a-septikos) koji nije sklon truljenju. sačuvati. a-.bez. ascenzor. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. asasinat (nlat.asamar 78 asignatar asamar (lat. asignant (lat. up. asemija (grč. nlat. kraju (ili državi). aseptol (grč. aseptičan (grč. fil.ne. aseptin (grč. nekoj državi' zavo ñ enjem niza higijenskih mera: čistoće.). assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. nasilje. umorstvo. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. asservare) čuvati. asekuracija (nlat. npr. asekurat (nlat. npr. sepsis) hem. asesor (lat. tvrdnja. asebija (grč. apodiktičan). papirni novac za vreme francuske revolucije (19. ostavljanje u pohranu. aseksualan (grč. pri vršenju operacije. protiv požara. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzap ćena u korist države. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. one koja se polaže pre davanja iskaza). kora od hleba. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. asekurancija (nlat. koji nema zaraznih klica. zeta znak) ned. nesposobnost razumevanja znakova. ulagivačko odobravanje. prav. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. antiseptičan. asertoran (lat. udva-ranje. asacija (nlat. aseksualizacija (grč. asibilacija (nlat.) ned. assibilatio) gram. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. up. asentacija (lat. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. problematičan. aseitas. bolesnikove kože i dr. isušivanja podvodnih mesta itd. asesura. nlat. aselgija (grč. pozdravl>avanje naselja. uspinjača. a-selenos) bez Meseca. amarus gorak) hen.bez. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. asanzer (fr. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). sexualisa-tio) uništenje. asercija (lat. podstrekač na izvršenje mu čkog ubistva. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. a. . spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). aseleničan (grč. asibilirati (lat. securus bezbedan. pristajanje uz koga. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. doznačilac. sexus spol) bespolan. sanus. a se esse biti tj. potvrdan. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. fr. aservacija (lat. oleum ulje) hen. a. fil. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. sepsis trulež:. asekurancija. unutarnjem nagonu. sudsko pomoćništvo. aseveracija (lat. a. asignatar (nlat. assecurantia) osiguranje. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asesorat (nlat. assertio) tvrñenje. assignans) onaj koji šalje novac. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. koji je bez oznake. bez ikakvog podsticaja spolja. pohotljivost. asertoran. assessoratum) prisuditelj-stvo. aservirati (lat. fr. asekurirati (lat. aselgeia) razvratnost. asekurant (nlat. nepriznavanje bogova. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. razvrat. primalac novca po uputnici ili nalogu. assignatus) lice na koje glasi uputnica. npr. assus pečen. pohraniti. ascenseur) dizalica. assertorius) kojim se tvrdi. kraju. doznaka. sepsis trulež. aseitet (nlat. primanje nečega kao istinitog. tj. asepsija (grč. za-klinjanje u nešto. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. a-. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. aseverativan (lat. obezbediti. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". površina pečenja i dr. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. bezverstvo. bez pratioca. zvanje pomoćnog sudije. assecuratio) v. pomoćnik starešine nadleštva. asseverare dokazivati) potvrdan. asanirati (lat. npr. asemičan (grč. lift. ad-. dokazivanje. otklanjanje mogu ćnosti da zarazne klice. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. pomoćnik sudijin. dokazni. u pohranu. smrti i sl. asasinator (nlat. assecuratus) osiguranik. asemos) koji nema znaka. assentatio) laskanje. asservare) čuvanje. assassinatum) prav. asanacija (lat. nalog. asenzija (lat. postojati sam sobom) samostalnost. bez obeležja. assecurans) osiguravač. asignat (lat. kastracija. asertorna zakletva prav. assertivus) v. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj.

asimetričan koji nema simetrije. asimptotičan (grč. askeza (grč. askesis) isposništvo. vrsta vežbe u mačevanju. askariodoza (grč. mestu ili načinu tvorbe). asistencija (nlat. assalto) napad. assignatio) d oznaka. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. a-. bogougodnih spisa. stezanje) ned. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. askaride (grč. asignirati (lat. askeo) pisac pobožnih. primati u se. asindet(on). primiti u se. fiziol. syllogismos posredni zaklju čak) log. tur.: „Misli mlada. pokajnik. gladovanje) post. asjeraža (fr. asklepijadski stih četr. isti. prisustvo glista u stolici. istrajnost. zbivanje kojim ćelije preo-bra ćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). aso (fr. prilagoditi. asker (tur. jezik. asindetičan (grč. asimilovati v. nedostatak hrane. neješnost. neravnomernost. symphonia) nesklad. pratiti nekoga. assimulatio) pretvaranje. syn sa. pokajnički. pomo ćnik. prisustvo. asli. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. supši. assaut. asimetrija (grč. napad. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. verovatno. — (ali) Slušale je momč e č obanine. asignacija (lat. nejedna-kost. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñ u dveju ili više rečenica. licemerstvo. asker) vojska. doista. a-. (da) niko je ne čuje. asindet(on) (grč. revnost. nedovoljno saosećanje. ital. vojnik. a-. systole skupljanje. č eli č enje. asimilirati. ua. assimilatio) izjednačenje. pomo ć. neistodo-ban. asjeracija (fr. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. a-. neskladan. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). a. assimilare) izjednačiti.ne. asimilirati (lat. asyndesia) nevezanost. asistent (lat. udarac u dvoboju. asket(a) (grč. sympatheia) nenaklonjenost. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. neskladnost. asitia nejedenje. pr. ali se nikad ne dodiruju. uputni-ca. prilagoñ ava-ti. neskladnost. asimfoničan. moguće. bez svezica. a-. potpora. juriš. trudoljubivost. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). psih. asketizam (grč. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". assistere) pomagati nekome u poslu. preobratiti hranu u organ-sku materiju. npr. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sr č anog miši ć a. pomaga č uopšte. asimulacija (lat. a-. zaista. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). symptotos koji se ne poklapa) mat. npr. marljivost. ash) pravi. vrednoća. askaris) pl. detinje gliste. asignatura (nlat. a-. a-. mu č enje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. asimpatija (grč. nejednak. dela. askaris) med. asketski (grč. gram. asketes) isposnik. pokajništvo u mu čenju tela odricanjem.asignatura 79 asinhroaičan (grč. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. askeo) u čenje o askezi. symptotos koji se ne sti č e) koji se ne poklapa. assignatura) v. asitija (gr č . asimptota (grč. acieration) pretvaranje u čelik. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñ enih slova u slogove. nesrazme-ran. nepoklopljiv. assistentia) pomaganje. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. prisustvovati čemu. nemanje saučeš ć a prema kome ili č emu. asiriologija nauka koja prou čava književ-nost. asilabija (grč. zood. nestezanje srca. gran. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. fiziol. nejednovremen. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mu č enjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. vaspitni. nespojenost) ret. asistirati (lat. nalog za isplatu. isposništvo. jednačiti. asiduitet (lat. nevezanost. a-syndeton) pong. . asketika (grč. asimilacija (lat. asilogističan (grč. iz koga se ne može izvesti zaklju č ak. nedostatak veze u rečenicama. upravo. izjednačavanje. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čove čje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. pokajniš-tvo. asindezija (grč. u po četku sa trohejom ili spondejom. pritvorstvo. asketos) isposnički. chronos vreme) neistovremen. jednačenje glasova (po zvučnosti. asimfonija (grč. i sa jambom na završetku. ugañ anje bogu do krajnjeg samoodricanja. bogougodan. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. asignacija. bubine. ili izmeñ u članova jedne rečenice. nazvanog po grč kom pesniku Askle-pijadu. asklepijadska strofe četr. vrsta klasičnog stiha. assiduitas) tačnost. asistolija (grč. nedostatak volje za jelom. postojanost. bez sveza. asli (arap. acierage) galvansko po čeličavanje bakarnih plo č a. asketičar (grč. izjednačavati.

aspermija (grč. udisati. aspirirati (lat. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. astateo. špargla. asosje (fr. bacakanje teškog bolesnika. kod ljudi se pojavljuje u obliku plu ćne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). pri č emu se č uje glas sličan glasu h. zadrugara. asortisaža (fr. associe en commandite) trg. v. assortir) srediti (ili: sreñ ivati) po vrstama. muz. aspergillus) med. nepostojan) koji nema pravca. aspik (fr. asomatičan (grč. udi-sanje. asocijativan (nlat. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. dve pod-jednake magnetne igle utvrñ ene tako jedna . društvo. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. asperifolia) pl. assonantia) v. oštrokonña. gram. usisavati. naro čito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. fil. asonirati (lat. gasa ili tečnosti. gledište. neotesa-nost. ventilator. ase prezasi ć enost) med. hladetina. asocijacija (nlat. up. med.ne. pojava. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. asoti'a) razvratnost. sperma seme) med. aspirare) tražiti nešto. izgovarati iz grla. asperitet (lat. aspirant (lat. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. dobro znamenje.) v. razvrat. člana. usisač. v. spojiti. lat. asosje an komandit (fr. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). biranje. uorta č iti se. a. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. rospija. associare združiti. udruženje. izgovaranje s hukom. aspirin farm. asocirati se združiti se. tajni ortak. onaj koji teži za nečim (položajem. zla i opaka žena. asonanca. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. somnus san) med. asparagus (lat. činovnički pripravnik. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. nesanica. rod biljaka iz fam. muz. sisanje. a-.) med. grubost. astakolit (grč. s dahom. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. težiti za nečim. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. lat. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. nepotpun slik. fig. koji nadovezuje na nešto. koji nema semena. aspida (grč. asomnija (grč. asocijalnost (grč. aspirata (lat. as-6des koji ose ć a gañ enje. kada se pojavi. assonantia) post. koji ne može da izlu čuje seme. zbirka razne robe iste vrste (npr. aspra (grč. asocirati (lat. lat. oporost. samoglasničko podudaranje. assonare) biti slič an po zvuku ili glasu. a-somatos) bestelesan. aspermizam. astazija (grč. aspermičan (grč. \ asonancija (nlat. suglasnici s dahom. astr. reumatizma. izazove u svesti i neku drugu. aspergiloza med. zvanjem). uvlačenje u sebe. aspiratio) gram. neravnina. koji izaziva ga ñ enje. associe) drug (ili: ortak) u poslu. nepostojanost. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. nedruštven. up. asotija (grč. a-. sa dahom. bez odreñ ene orijentacije. č ežnja. uvlačiti u sebe. aspirator (lat. littera) pl. aspidos) zool. biljka sa hrapavim liš ć em. aspic) kup. socialis) nedruževan. asortirati (fr. vid. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. težnja. nazeba i sl. knjiga). astatične igle fiz. gram. aspermičan. pihtije. aspermatičan (grč. aspiracija (lat. fig. ima ih više vrsta. bunilo. astakos rak. aspermizam (grč. bog. u organizmu ljudi i životinja. primiti za ortaka. usisaljka. asonavca (nlat. socialis) nedostatak ose ć anja za društvenu zajednicu. asolirati (fr. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. aspirans) kandidat. Convallariaceae. asortiman (fr. asocijalan (grč. aspek(a)t (lat. s hakom. asparagus) bog. asperitas) hrapavost. opre-miti. egipatska nao čarka. usisavanje. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. astatičan (grč. krutost. a-. asodična groznica groznica sa povraćanjem. aspi's. astatos nestalan. associare) pridružiti. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. vezati. aspermatizam (grč.) ned. para. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. sli čno zvu čati. surovost. odabrati stvari jedne prema drugima. aspermizam. raskalašnost. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji ho će sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. astasia) nemir. aspectus) izgled. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. aspermos) med. odabiranje. aspergioloza (lat. žel>a za ne čim. izdvajanje (ili: sreñ ivanje) robe po vrstama. uroñena ili stečena nemogu ćnost izlu čivanja semena iz spol-nih žlezda. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. assortissage) trg. tvrdo ća. associatio) udruživanje. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se č uje. aspermatizam. vezivanje. strana nečega. spajanje. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. aspirata se. pust život.asodičan 80 astatičan asodi č an (gr č. asperifolmja (nlat. udružiti. guja otrovni-ca.

astralit (lat. astragal omanti ja (grč. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bi ća. ipak kaže. astmatičar (grč. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. up. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. astenična groznica živčane groznica. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. astragalizam (grč. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. skočna kost. grañevina bez stubova. a-. zvezdast. stigma. asteroidi (grč. smrt ili obamrlost od udara munje. asteroeides) zvezdolik. dosetljiv govor. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. usled interferencija svetlosti. lako zama-ranje očiju. astrafobija (grč. grč. a. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). fini ton u ophoñenju. slabija no na ostalom nebu. orao vidim. asthenes) nemoćan. npr. nadzor nad ku ć ama. asteroidan (grč.) igra kockom. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. v. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živč a-nog. zadevanje. med. astenomakrobiotika (grč. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. aster. pun zvezda.ne. aster zvezda. astralni duhovi. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. mana oka koja počiva na razli čito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetri č no oko iste ose rožnja č e i kristalnog so č iva. eteri čno telo č oveka. logia nauka) ned. asterizma (grč.) geol. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. a. Palas. uprava grada. udar sunčanice. grapho pišem) opisivanje gradova. zvezdani. sjajan. makros dug. drugo.). stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. astralno telo. psih. astma (grč. asterismus. astenopija (gr č. asteričan (grč. geodezija. zvezdani. astrobolizam (grč. astro. Ceres. astron. astralna svetlost. asthenes. prostim okom nevidljive planete izme ñ u Marsa i Jupitera. grč. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. eidos oblik. aster) sazvežñe. npr. osobina nekih vrsta liskuna koje. astilon (grč. up. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñ u neba. astigrafija (grč. astheneia nemoć. preterano velik strah od groma ili grmljavine. Vesta i dr. posle svakog bacanja kocaka. zvezdano nebo. svet zvezda. astheneia slabost) med. aster zvezda) fiz. astragal (grč. 6 Leksikon . sunčanica. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). npr. srčanog. astenija (grč. izbegavanje vojne obaveze. tj. sipnja. astigmatizam (gr č . Juno. služi za pravljenje raznih ukrasa. aetigmatičai (grč. teško i kratko disanje u nastupima. uticaji. nemoć. stigma bocka. nauka o asteničnim bolestima. astrogeodezija (grč. astragalos) kocka. oronuo. duše umrlih. grupa zvezda. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. slab. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. naro č ito prizra č ak izme ñ u zvezda Kumove slame. asthma) sipljivac. telo bez zemaljskih. telesnih osobina. steničan afekt. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. Astrea. po u č enju okultizma. uglañene radnja. astralni (lat. male. alat. gledam) med. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. plane-toidi. asteroeis) zvezdast. stylos stub) vrh. koji potiče od slabosti. phobos strah) med. astenologija (grč. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. asteismos utančan. astralni svet. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. u srednjem veku: pali anñeli. astr. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. astron) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: zvezda. asteizam (grč. duhovit govor.(grč. astmatičan. zemlje i pakla. piljak. asterizam (lat. koji poti če od zvezda. nomos zakon) upravljanje gradom. a. astinomi)a (grč. tačka) fiz. astrobolismćs. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. slabost vida. zvezdana svetlost. astralis) koji se tiče zvezda. u obliku zvezde. zaptivanje. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. želudačnog). obru č. kockanje. ret. npr. astron sazvežñe. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. zvezdan. vrh. slab vid. zadirki-vanje. oblika zvezde. asty grad) velikovaroško ponašanje. astratija (grč. vid) pl. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. zvezda. koji poti če od zvezda. astrum zvezda. asty grad. oronu-lost. asty grad. asthenes.ne. asteničan (grč. tuga.ne.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. supr. ned. gležnjača. asteriskus (grč. astragalos kocka.. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. slabost. asthma) med.

astrofotografija (grč. phytcn) zool. astronom (grč. položaja planeta. npr. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). astrofizika. astron. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. v. srditi se. assourdir. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. naročito astrofotografijom. zvezdozna-nac. uzeti na sebe. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astron. glas). do č asti. razumeti. manteia prori-canje gatanje) proricanje budu ćnosti iz zvezda. astrograf (grč. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. uzimanje. astrofit (grč. astron. up. assumptio. assouplir) učiniti gipkim. morska zvezda sli č na biljni. metron mera) zvezdomer. itd. okamenotina u obliku zvezde. astron. tj. rasrditi se. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. vrlo velik. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astrognost (grč. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. ublažiti (svetlost. Ifthos kamen) zvezdast kamen. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. astrografija (grč. astrum. astron. asumpsit (lat. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astron) zvezda. lat. slik. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. paklina. astro. astronomski mesec tačno izra čunato vreme op- . grapho) opisivanje zvezda. phos. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. a-. naziv za ritmič ku pesmu koja nije podeljena na strofe. astrometeorologija (grč. shvatiti. gr č. astron. tj. asurdirati (fr. up. fil.500. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. assumtio) primanje. Sun čanih pega itd. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astroteologija (grč. zeml>ina smola. fig. astroskop (grč. physike) deo astronomije koji se služi fizi č kim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. 149. astrofotometrija (grč. okretnim. posmatranje zvezda pomo ć u velikih dogleda.) veština posmatranja zvezda. astrolit (grč. hasir) prostira č od rogoza. astromavtija (grč.000 km. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astrum (lat. asuplirati (fr. astrofičan (grč. slomiti (volju. tako je astrologija postala č itanje iz zvezda.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. tj. služba zvezdama. astro. astron. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. sprava pomo ću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako na ć i i na nebu. dan smrti nekog svetitelja. astrodiktikum (grč. asumcija (lat. neku misao. thećs bog. asumirati (lat. fil. astrolog (grč. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na č ove č ji život. zakon) nauka o kretanjima. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astronautika (grč. astron. asphaltos) hem. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. kometa. podelu na sazvež ñ e i nazive. uzeti k sebi. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. ogroman. prav. astron. aetronomija (grč. ret. hasimak) žestiti se. primiti odgovornost. zvezdo č atac. astrolabijum (grč. astronomski (grč. načiniti popustljivim.) v kosmonautika. astron. gnosis spoznaja. astrometar (grč. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñ u njima vlada. n ć mos. astrolatrija (grč. astrofizika (grč. meteorolo-gia. astrometrija (grč. aetronomija. astron. astrologija (grč. sik itur ad astra (lat. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. asura (tur. umeriti. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. veličini nebeskih tela. slave (Vergil). photćs svetlost. surdus gluv) zaglušiti. poznavanje) poznavanje zvezda. astron. astroskopija (grč.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. pomešan sa krečnjakom. azota i sumpora. metron) nauka o odreñ ivanju položaja nebeskih tela. druga (minor) premisa u silogizmu. asfalt (grč. asumiti (tur. obaviti kakav posao i sl. primanje duše na nebo. astron. astro. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. karakter) ukrotiti. labi's držak. upotrebljava se za astrognozija (grč. astrosofija (grč. onaj koji se bavi astrotozijom. nemein upravljati. assumpsit) primio je na sebe. photćs. dati blaži karakter. podneblje. astro. astron. astron. astron. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. astrodeiktikon) pokaziva č zvezda. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. assumere) preuzeti. astronomia. phos.

otuda: učeno društvo. ascendentia) prava. sphyxis bilo) med. npr. atalsko blago ogromno. nosos. umeravati. atak. drhtanje. spopasti. napadanje. uzlazna linija srodstva. attaccare. ataktičan (grč. suprotno: des-cendenti. navala. ascenzor (lat. asfiksija (grč. vajara. ateknija (grč. ascendentes) pl. duševni mir. 133. osloboñenje od poreza i državnih nameta. bezbožništvo. atanatologija (grč. ateist(a) (grč. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. trbušna vodena bolest. uzlazak. at) konj. attemptare napasti. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. naviknuti se na nešto. atelier) umetnikova soba za rad. atavus napredak) sličnost sa precima. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. primamiti. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. a. onaj koji ne veruje u postojanje boga. ataktična groznica. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. nem. asfaltirati (grč. ateleia) besvrhnost. juriš. ublažiti. ataman-v. npr. atanizam (grč. ascites (grč. ascensio) penjanje. a-. med. uzlaženje nebeskog tela. napadati. ataraksija (grč. attacher) pridati. atheos bezbožan) bezbožnost. ataxia) med. preci kao rodi-tell. mat. nagrizati. a-taktos) neureñen. amovi. nemanje dece. ataše (fr. po legendi nikla iz njegove glave. voj. pokušati) protivpravan napad na život. penjanje igrača na konopac. neiznenañenje. nadmoćnost. ataraxia) fil. zaštitnica umetnosti i veština. asanzer. atheos bezbožan) bezbožnik. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. viša škola. Spasovdan. ascenzija (lat. pre naše ere. polumrtav. ataširati (fr. atanazija (grč. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. osobina predaka.sphyktos) ned. atentat (lat. kći Zevsova. atelija (grč. pretežnost. ateizam (grč. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). koji je u dubokoj nesvestici. topovski pribor. naročito konjice. ravnodušnost. attaque) voj. a tempera) slikati vodenom bojom. tj. napasti. napadati. a-. a tempo (ital. zločinački napadaj. najviši stepen nesvestice. asfiktičan (grč. atambija (grč. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. . zavoleti nešto. lekara i dr. a tempore) upravljati se prema vremenu. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. stanje bez strasti. geogr. kod vojske. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. atanatizam. prav. atakirati (fr. naročito grada Atene (Atine). Vaznesenje Hristovo. atavizam (lat. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. asciji (grč. boginja rata. duševno spokojstvo. ascendenti (lat. imanje ili čast nekoga. uzilaže-nje. attemperare) umeriti. obamrlost. ublažavati. napad neke bolesti. Athena) mit. athanasfa besmrtnost) v. (fr. attentatum od attentare. vreñati. ataka (ital. tačno po taktu.asfaltirati 83 ataman (rus. atemperirati (lat. up. fig. attache) na rad dodeljeni službe-nik. brak bez poroda. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. nasleñe. a-. „besenča-ni". nekog poslanstva. askos koža) ned. napredovanje. boginja. fig. nepravilan. pradedovi. atanizam. ascendencija (nlat. najedati. astr. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. attacca) kuz. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). attaquer) napasti. up. fiz. atelje (fr. hetman. obamro. divim se) nečuñenje ničemu. zaštitnica junaka i gradova. athambfa) neplašljivost. polet. skia senka) št. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. srodnici po uzlaznoj liniji. atavistika (lat. neumrlost. (kod Rimljana: Minerva). kozački harambaša. po staroitalijanskom načinu. athanasfa) besmrtnost. obično u činu pukovnika. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. atelaža (fr. a-thanatos besmrtan. ataumazija (grč. penjanje. attelage) zaprega. dedovi. neposredno veži. thaumazo čudim se. privrženik. a tempera (ital. uzlazak. astr. dodeliti na rad. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. napad. besciljnost. zaprežni pribor. prilagoñavati se duhu vremena. muz. odan čovek. atemporirati se (lat. prema prilikama. penjanje. radionica slikara. ataksija (grč. udariti na nekoga. neuredan. naročito ženskih. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). nepravilnost. ascensor) v. navaliti. neustrašivost. a tempo). Atena (grč. atanatizam (grč. neurednost u toku bolesti. ustati otvoreno protiv koga. necelishodnost. utišavati. utišati. uzdizanje. u pravi čas. Ateneum (lat. at (tur. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. neizmerno bogatstvo koje je. askites tj. spopadati. zločin. atavistički (lat. ra-stenje. med. udar. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane).

Atlas) mit. duhovit. naro čito na olimpijskim i drugim igrama. hodanje. atički (lat. thermaino) fiz. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. uverenje. ležalo u Atlantskom okeanu. »tipičan (grč. sime. attestatum) v. pokušani ali neizvršeni zločini. zapadnoafri č ki. koji odstupa od utvrñenog obrasca. pismena potvrda. atika (nlat. borac. attestari posvedo čiti) pismena potvrda. atimirati (grč. spustiti se avionom. znat. atmijatrija. oko 9000 godina pre njega. attica. drži na svojim ple ć ima nebesni svod (Atlant). ital. v. atmijatrija. atlanticus) gorostasan.atentator 84 atmidometar atitida (fr. poništavanje. mor. neumešan. atehnič an (gr č. atentata krimina (lat. sjajna svilena tkanina. atterage) mor. priteri-vanje obali. držanje tela. ne popggovati. ati č ki fini ukus u na č inu mišljenja i izražavanja. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. titan koji. nepravilnost u razvoju neke bolesti. po grčkoj mitologiji. pristati. stav. pravo ja. pesničenje. atipija (grč. naro čito: ukrašavanje grañ evina stubovima. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. . jednog lekara). u baletu: stav na jednoj nozi. uverenje. attitudine). poništaj. attestatio) overavanje. a-. aterman (grč. dosetljiv. v. tj. položaj. atestirati (lat. attentata crimina) pl. teško varenje hrane. mor. pristan. ukidanje. Atlas) geogr. atticus) svojstven atičkom duhu. athletes) takmičar na javnim gimnasti č kim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atlas (grč. izdati svedodžbu. v. nevešt. po verovanju starih Grka. najunutar-njija suština li čnosti ili stvari uopšte.) med. potvrdu. athetesis) odbacivanje. trg. aticizam (grč. atlanti (grč. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. životni dah. atestat (nlat. ugla ñ en. atila kratak konjički ogrta č opšiven gajtanima. divov-ski. izvršiti zlo činački pokušaj. Atlas (grč. tanan. atterir) avij. Atlas) ark. attikismos) atički način govora. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". uverenje. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. veoma jak i lepo razvijen č ovek. a-. atest (lat. atmidos para. lepo i pravilno razvijen. a gesta t. aeroplanom ili balonom na zemlju. mesto pristajanja. Atlantik ' (eng. svedodžba. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. teška atletika rvanje. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. neupu ćen. atmidometar (grč. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. lišiti koga gra ñ anskih prava. atterrissage) avij. aeroplanom ili balonom na zemlju. čast ili imovinu nekoga. overi-ti. priploviti obali. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. a-. planina u severozapadnoj Africi. attestari) potvrditi. Atlantida (grč. atehnikos) neiskusan. atmidijatrika (grč. svedodžba. svedočanstvo. posvedočiti. ateoretičan (grč. atmis. attique) ark. nazvan po džinu Atlasu koji. fig. spuštanje avionom. teramnos tvrd) med. atman (ind. atlete (grč. atman) dah. skakanje i dr. atest. Atlant (grč. ateteza (grč. atehnfa) neumešnost. bacanje. dizanje tereta i natezanje konopca. atletski (grč. napadati. aterirati (fr. atlotet (grč. prvi vrat-ni pršljen. atletika (grč. pa potonulo u more. ati č ka duhovitost i dosetljivost. Atlantic) Atlantski okean. atlantski (lat. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. nevičan čemu. atentator (nlat. atletske igreboračke igre. proglašenje nevažećim. ateraža (fr. pristanište. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti.: duša. koje su mnogo negovali još i stari Grci. napasti. po Platonu. priterati zemlji. Atlas) mit. koji ima osobine jednog atlete. typos oblik. a-theoretes) koji ne zna. nespretnost (npr. fr. ponašanje. uzor) med. velik i snažan. athletike) skup viteških narodnih igara. nasrnuti na tuñ e pravo. u indijskoj fil. atimija (grč. aterisaža (fr. prav. atmis. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. atička so duhovit i fini način izražavanja. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih gra ñ anskih prava). duša sveta. ia-treia lečenje) med. ateramnija (grč. geogr. veoma snažan. attitude. Atlas. v. atestacija (lat. prezirati. plivanje. atehnija (grč. nepravilan.) neuredan. nespretan. rvač. stva. pršljen-nosač. koji pripada planini Atlasu. potvrñivanje. princip sveta. otuda koji pripada Zap. laka atletika trčanje. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. atentirati (lat. metron mera) sprava za merenje koli č ine isparavanja vode. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. neve-štost. r ñ ava probava. adijater-man. sletanje. pristajanje. čovek koji se bavi atle-tikom. obali. duša. atmidijatrija (grč. Africi.

hevisajd. pristalica atomizma.033 kg na 1 st .) filozof. atmosferografija (gr č . up. atonifikacija (grč. tj. atraktoran (nlat. padavine: kiša. atofai hedg. alfa-čestica. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atraktivan (nlat. atom (grč. pojava. lat. nenaglašena reč. fig. 2. atraktibilan (nlat.) kol. slabost tela. čin. atoničan (grč. atoksičan (grč. up. veoma sićušna stvar. atonon) gram. rasparčavanje. lat. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atmosferologija (grč. neutrona i dr. atolmija (grč. privlačnost. atomos. čep. mislilo da je nedeljiv. attractorius) privlačan. koja su postala usled naslojavanja korala. klonuo. uspavlji-vanje. grad itd. atmosfera (grč. mlitav. supr. jalov) med. atrabilitet (lat. atonia) bezglasnost. attractivus) privlačan. sphaira. atmidometar. deutrona. elementa za koji se. razdvajanje u sitne delove. atomistika. crna. atraktibilitet (nlat. neobičan. neplodnost. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. veoma sitan. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. nesposobnost rañanja. atocija (grč. atomologija (grč. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). iatreia lečenje) ned. slab. v.) koji se tiče atoma. reumatizma i dr. prstenastog oblika. atmosferilije (nlat. atmos. logia) nauka o atmosferskim pojavama. atmosferski elektricitet v. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. fiz.: repulzivan. fiz. metron mera) v. a-tokos koji ne raña. a u praksi te dve atmosfera znač e isto.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . nepriličnost. fig. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. up. ato di kaden-ca (ital. atomvolum (grč. bilis žuč. atmometar (grč. malaksao. le č enje pomo ću pare.) bezglasan. atra tamna. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. atokos) ned. volumen zapremine) fiz. attractibilis) privlačljiv. o najsitnijim deli ć ima iz kojih su tela sastavljena. neplodan. at-mijatrika. atom. atomologija. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atonos olabavljen. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. elektricitet. gram. primamljiv. atto di cadenza) muz. najsitniji delić nečega. ono se sastoji iz progona i neutrona. nenaglašen. atmidijatrija. sve do po četka XX veka. atmos. nedeljiv. atomistika (grč. atoli (mal. troposfera.) fil. fenilhinolin-karbonska kiselina.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. med. odnos atomske težine prema gustoći. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. attractibilitas) privlačljivost. klonulost. žutica. atom. logia) fiz. stratosfera. agonija (gr č. atonon (grč.) fig. atonija (grč. atmologija (grč. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. primamljiv. sphaira.000 km debljine. sphaira lopta) vazdušni omotač. nenaglašenost. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). bojažljivost. atolmia) strašljivost. lečenje inhalacijom. atmos. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. sredstva koja č ine nesposobnim za rañ anje. parnih kupatila. atokija. razdvajati u sitne delove. atrabilitas) med. atomos nedeljiv) 1. v. sneg. fig. žu ćkasti kristali gorka ukusa. agonija (grč. up. neotrovan. skopeo gledam) v. kukavič luk. protivrečnost. logia) nauka o isparavanju. nauka o atomima. naro čito komada za pevanje. atomizam (grč. atmos. atmos. malaksalost. tehnička atmosfera oz-n2a č u je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . atmis. atomos. primamljivost. nlat. kadencom. atopia) nepristojnost. atomska masa fiz. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo po č iva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobañ a ogromna količina energije (nuklearna energija). atomizirati (grč. up. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. najmanji deli ć hem. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotač a Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. atmis. jezgro ima isto tako složen sistem. atmidoskop (grč.) fiz. umoran. atomski (grč. atmosferski (gr č . facere činiti) med. atomizacija (grč. atocia) pl. omlitavljenje. a-. o pretvaranju vode u paru. atocija. nepriličan. ato (ital. atmosphaerilia) pl. atmidometar. završetak muzi čkog komada. atopos) koji nije na pravom mestu. što iznosi oko 1. gram. atmos. atto) poz. atmijatrija (grč. atomističar (grč. niska ostrvca.) fig. atocije (nlat. atopi č an (gr č . mlitavost. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. rasparčava™.

znamenitost. tih. mir. up. augere) v. mekani otok zgloba. ne uzrujavam se. supr. cenu. pojačavati.). augment (lat.v. 31. atributivan (nlat. august (lat. (za razliku od deminutiva. u kojoj je bilo 3. atrocitet (lat. tome sečenje) med. obeležje. dodati. suv. atrofija. uvećavanje. atrahencije (lat. trenje. augmentirati. e. gram. augnt (grč. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. atrofima (grč. augur (lat. atro-fija kod odojčadi. uzajamno privlačenje.) koji nema kose. zabava. nemilost. kosa) med. povišavati.: kontricija). augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. pojačanje. atremeo ne dršćem. osmi mesec u godini. attractio privlačenje) privlačnost. sastoji se iz silicija. a-. Her-kulo očistio za jedan dan. pre n. umnožavati. med. zove se i tirkiz. privlačan predmet. attributum. bezdlačan. predznaci (ili: vesnici) smrti. med. atrotomija (grč. augur. dodavanje. npr. augmentativum) gram. atronin (grč. predsrñe. uvećanje. predznak. slutiti. npr. augirati. dodatak. atropa (grč. atremograf (grč. stvar koja privlači. ojedanje.: repulzija. up. auge sjaj. konjić). obrazuju prošla vremena. užas. a-. tresis bušenje) med. umnožavanje. augmentacija (lat. nepomi č an. atribut (lat. pouzdanost. attritio) med. gatar. auguralis. čiju je štalu. ath. slab. prednji deo hrama. pojačavanje. koja izvla č e gnoj). fr. volina itd. augmentatio) umnoženje. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. atremia nepokretnost. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. zrak) min. atremičan (grč. povećava™. pojačati. predskazivati. atrihija (grč. — 14. primamljivati. augmentum) povećanje. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. kurjača. auguralan. magne-zija. mršavost) usled slabe ishrane. auguriozan. astmatič-nih. a-. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. atrofija (grč. atrijum mortis (lat.ne. strogost. melemi (npr. atrezija (grč. dvorana za primanje posetilaca. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. broju i graji ptica. očnih i spazmodičnih oboljenja). augural) proro čki. čvrstina.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. . augmentirati (lat. predskazivač. atrocitas) grozota. augurij(-um) (lat. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. avgust. atrofičav (grč. prirapggaj. atrahirati (lat. vinika (veoma otrovna biljka). loviti ca. povećanje. pogoršanje bolesti. svire-post. atropos neotklonjiv. znak. nedostatak kose. gvožña i kreča. dodavati. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno znač enje jedne reč i. atremija (grč. otok) med. mesec žetve. dodatak. ojedenost kože. predskazi-vanje. 2. Augije (grč. dlaka. cacynieH. pripisivati) svojstvo. naslućivati. po Spinozi). n. nadležnost. mir. tumač znamenja. kralj u Elidi. up. kataralnih. piroksen. phyma izraštaj. atricija (lat. sredstva za izvla č enje. atremes koji ne dršće. sasušivanje. arthron zglob. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. thrix dlaka. atribucija (lat. atrihičan (grč. e. up. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. augustus uzvišen) 1. attrahentia) med. operativne otvaranje zgloba. bezdlačnost. augurirati (lat. paskvica. attrahere) privlačiti. augmentare) umnožiti. zanimljivost. auguriozan (nlat. predskazivački. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. neustrašivost) mirnoća. po časno ime rimskih careva. kakvo ća. a. bledozelen dragi kamen. predmetak pomoću koga se. mršav. prorok. kolovoz. pogañ ač. augmentativ (nlat. attributivus) koji se odnosi na atribut. znamenje. Augeias) mit. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. koji se ne koleba. bitna. kopnjenje. nedostatak prirodnog otvora. velebilje. beladona. surovost.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. attribuere pridava-ti. odlučnost. prividno kajanje. auguriosus) v. fig. kod grčkih i staroindijskih glagola. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. neumitan) vot. augirati (lat. fil. pod adh-. atrepsija (grč. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. med. strahota. trajna osobina nečega. dlaka. oznaka. pravo. auguralan (lat. atrij(-um) (nlat. nepokretan. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. srčano pret-komorje. arthron zglob. povećati. sušenje. umnožavanje. gram. miran) miran. koji vrši službu atributa. trophe hrana) zakržljao. ku ćetina. npr. atropos) hem. trepho hranim) med. atrium mortis) predsoblje smrti. privlačna sila.

javno prodavati. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. kad č ovek normalno č uje. audientia) zvaničan prijem. a ne može da govori. auksilijaran (lat. proba glumca. zlatni. nlat. javno nadmetanje. učionice. aura vitalis) životna snaga. autoritativan. dvorski život i obi č aji. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveli č avanje. aura (gr č . audire slušati) elektronske cev koja služi za poja č avanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. sonometar. up. auditor (lat. auctio) trg. slušati. auditivni tip psih. vrsta nemosti. auditivus) koji se ti č e č ujenja i sluha. auditus sluh) slušno čulo. audacem fortuna juvat (lat. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). osvećen. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auletes) svira č u frulu. auditus (lat. množenje) biol. auratura) pozlata. saslušavanje. hrabrost. prestupa. aukseza (grč. prodavati najpovoljnijem ponu ñaču. slušaoci. onaj koji lakše pamti stvari koje je č uo nego one koje je pro č itao ili video. augustus (lat. audicija (lat. pre no što ć e biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). grč. nebo. pregaocu bog daje mahove. auns (eng. prijatan povetarac. ro čište. audire čuti. pregalaštvo. aula dvor. učenje o milosti sledbenika sv. probio pevanje. smelost. pevanje uz pratnju frule. pepevanje) čuz. auletike) veština sviranja u frulu. auraran (lat. mutus nem) ned. audijatur et altera pare (lat. auditivan (lat.) kec. javna prodaja. mirisan. auleum) prostirka. . auktor (lat. srčane. auletika (grč. plaćanje menice o normalnom. audace) «uz. vinovnik krivi č nog dela. aurum zlato. po običaju. auktor delikti (lat. naro č ito biljaka. auctor) v. sudnica. auleum (lat. slušanje. zasedanje. aulodika (grč. auksin (grč. aula (grč. saslušanje. opernog pevača. auratura (lat. baldahin. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). auleo sviram u frulu. aura vitalis (lat. auctionator) nadmeta č pri javnim kupovinama i prodajama. zborio mesto. slušalac. frulaš.. med. metod za ispitivanje sluha ili gluvoć e pomoć u naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). aulos frula. grč. naro č ito pozorišta. Smisao: niko ne može i ne sme biti osu ñ en pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko nač elo). č uvenje. audiometrija (lat. carski. auctoritativus) v. tj. hrabrome pomaže sreća. gr č. porast (ili: napredovanje) bolesti. auksilijarne mašine pomo ć ne mašine (na brodu). aihapb uve ćavam. autor. auxano umnožavam. vojni sudija. probio sviranje. aukcionirati (lat. de auditu (lat. auxiliaris) pomoćni. slušni. audacitet (nlat. prav. sudska sednica. nuz. smelo. aulodija (grč. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz u č enja sv. metron mera) opt. sveč ana dvorana univerziteta. augustinijanizam teol. sudija koji saslušava) vojni islednik. auksilijarne knjige pomo ć ne trgovačke knjige. tj. ode pesma. aukcija (lat. aukcionis lege (lat. auctor delicti) prav. laskanje. audire čuti. sprava za odre ñ ivanje stepena gluvoće neke osobe. pomažu ći. aulizam (lat. auksometar (grč. č ulo sluha. audire č uti. auxesis rast. auctionis lege) putem javne prodaje. auditio) čuvenje. pozlaći-vanje. aurarius) koji se ti č e zlata. audacem forturia juvat) poet. govorničko preuveli č avanje i preterivanje. aule lat. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. audacitas) srčanost. držati licitaciju. prostrana dvorana. veli č anstven (pridev rimskih cezara). licitacija. uzvišen. auditor slušalac. auditorium) slušaonica. de auditu) po č uvenju po rekla-kazala. protivna strana. ćilim. velika slušaonica. auditorij(-um) (lat. redovnom roku. auctoritate curatoris) prav. phone glas) med.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. nauka o pevanju uz pratnju frule. javnim nadmetanjem. hrabro. audače (ital. ulagivanje. audimutizam (lat. prodavati nad-metanjem. augustus) svet. up. a uso) trg. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadja č a ljubav prema carstvu zemaljskom. auctionari) trg. ko sme taj i uspeva. aura popularne (lat. audifon (lat. audiometar (lat. svirača i dr. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). auksilijarne trupe pomoćne trupe. aula) dvorište. aukcionator (nlat. Augustina. auxsesis) ret. metron mera) med. audijencija (lat. zavesa. ounce) v. dvornice) dvorjan-stvo.) muz. unca. čujni. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. životni dah. auktoritate kuratoris (lat. slušalica za gluve. predvorje. aura) prijatan vazduh. audire č uti. auksanomstar (grč. aulet (gr č. audion (lat. auktoritativan (nlat.

overiti. tj. ital. auriga) kočijaš. auscultare) slušati. znamenje. out) sp. aurum) zlato.aureatan aureatav (lat. up. grč. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. aurin (lat. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. spoljašnje uvo. fig. up. musis amica) zora je prijateljica muza. australopitek (lat. authadia) samodopadanje. Auslaut) lingv. auscultator) v. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). stoffa materija) opremiti. velik ugled. „ko rano rani dve sre ć e grabi". Australazija Indijski Arhipelag. odvratna žudnja za zlatom. autemeron (grč. authentica) pl. fig. . archo vladam) samovladar. auspicium. auris uho. završni glas. kašiči-ca za uvo. ubod u bubnu. pomoćni sudija bez prava glasa. zlatan. aurora. o. aurora) zora. auriforman (nlat. zadovoljstvo samim sobom. lat. auriskop (lat. namestiti (stan). auripunktura (nlat. ušni. aut — aut (lat. despot. deo uva za vešanje obodaca. auskultacija (lat. autos sam. aurora muzis amika (lat. aurist(a) (lat. istok. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). up. australis južni. živeo u pliocenu. austrijacizam (nlat.) samovlada. sreća. „Vozar" (sazvežñe). aurozan (lat. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoi čki mudrac „dovoljan sam sebi". originalni spis ili dokumenat. kao uvo. austrofobija (nlat. astr. trg. koji prolazi još istog dana. auripigment (lat. aut (eng. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. australopitek (lat. zaštitnik. krug oko glave svetaca. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. autemeran (grč.. auster južni vetar. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. veka do 1938. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. auriscalpium) med. slava. autevtike (nlat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. original. pod zaštitom. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. ispitivati šum pluća slušanjem. sub auspiciis) pod okriljem. Aurora) mit. prvobitni. aigšp zlato) hen. auri sakra fames (lat. moć. sogopa) svetli venac. kad je s nacisti čkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. emera dan) med. minñuša. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. auricula) uvence. samostalnost. auskultator (lat. odli čan. znak. autarkija (grč. auriformis) uvast. aureola tj. auslaut (nem. žut ili crven mineral arsenov sulfid. auscultatio) ned. authadeia. bubanjsku opnu. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. bez uvoza sa strane. ušna školjka. auripunctura) ned. auskultator. autarh (grč. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. aurum) zlatovit. pigmentum) mm. skopeo) med. ausštafirati (nem. steto-skopa. auskultant (lat. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sre ć u. auriskalpijum (1. apsolutizam. Austria. aurikularan (nlat. Aurora (lat. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. auspeks (lat. udesiti. samodržac. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. aus iz. aureatus) zlatan. aurikula (lat. pomoću stetoskopa. med. sub austt-cčjus (lat. austromantija (lat. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. pfthekos majmun) fosilni č ovekoliki majmun. srećan početak. autentificirati (grč. auscultans) slušalac. vlast. authenticum) izvorno delo. autos sam. auris) lekar za uši. auspicij(um) (lat. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. zadovoljstvo samim sobom. grč. autevtikum (nlat. aurum (lat. koji sadrži u sebi zlata. facere) potvrditi. autarkeia) dovoljnost samom sebi. samodrštvo. jutarnje rumenilo. auskultirati (lat. aurora (lat. okrilje. sudski pripravnik. po četnik.) ned. u obliku uva. istodnevni. iskititi. kraj reči. aureola (lat. zaštita. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. pokrovitelj. prav. autarhija (grč. prisluškivati. aut — aut) ili — ili. austromarksizam skup teorijskih reformisti čkih shvatanja o društvenim i politi čkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. grč. auskultant. auspicirati (lat. znat. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. augur. autadija (grč. apsolutist. pod pokroviteljstvom. uvce. up. god. aurum. sjaj. osluškivanje. fil. auriga (lat. phobos) mržnja na Austriju. uživanje u samom sebi. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izi ñe van igrališta. authentikos pouzdan. proricati. nezavisnost od spoljašnjih stvari. autentikum. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. prav. vrhovna uprava i zapovedništvo. australis južni.

autodinamičan (grč. autos sam. svojeru čno napisan. nepatvorenost. autodeterminizam (grč. samooprašivanje. autos sam) psih. autćs. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autos-didaktos) samouk. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . autos. autodigestija (grč. autodikija (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autos. gyros krug. omnibus. autogram (grč. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. gignomai rañam) biol. autograf (grč. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. umnožiti. infectio zaraženje) med. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autodrom (grč. autobiograf (grč. supr. lat. grapho. ital. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. (grč. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autovakcina (grč. fr. grapho pišem) samoživotopisac. izvorni. graphikos) svojeručan.autentičan 89 autoklav kopiranja pomo ću tzv. auto-dres (grč. naročito u crkvenom pogledu. gamia) bog. autobiografija (grč. autos.) samoživotopis. autos. up. dress) odelo za automobiliste. autos. autos. svojeručan potpis. autognozija (grč. autograf. gnosis) samoispitivanje. pisac autobio-grafije. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogu ćnost da izazovu bolest. autografija (grč autos. autointoksikacija (grč. autos. mašina za umnoža-vanje rukopisa. dromos put) automobilske trkalište. lat. autodefe. verodostojan. autos. autentikos) istinitost. autogamija (grč. autizam (grč. kata-luo drešim. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autogram. sam svoj. bezbožnika. jak) koji dejstvuje sam od sebe. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. basis) prostor za smeštaj automobila. istinit. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autoklav (grč. autobus (grč. autćs. razmekšavanje organskog tkiva. autos. sam sobom. autos. autos. graphia) veština umnožavanja rukopisa. umnožavati. učenje o samodeterminaciji. autodidaksija (grč. autos. nlat. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autobaza (grč. posle smrti. svečano spaljivanje jereti-ka. autos. autos. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autos. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autodefe (šp.: alogen. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autografski (grč. pravi. autoinfekcija (grč. izrañ en putem autodafe (port. autogol (grč. tj. autografomanija (grč. eng. autožir (grč. ličnosti i ideje. lat. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). autografirati (grč. autos. nepatvoren. bilo da priča samo svoje doživljaje. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. izvornost. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. determi-nare opredeliti. autografskog mastila. lat. autentičan (grč. autos. eros ljubav) psih. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. fr. samooploñivanje kod biljaka. autos. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. samo-. pravovažan. eng. autogramma) v. vežbalište (ili: put) za automobile.) samostalnost. autos. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. lat. izvestan. računa se u korist protivnika. digestio va-renje) fkziol. samovarenje. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. din. auto-de-fe) v. lat. autogen. autogonija (grč. pod uticajem želudačnog soka. kephale glava) samostalan. autodafe. autoerotizam (grč. poznavanje samog sebe. putem razumne volje. autentičnost (grč. autokefalnost (grč. v. eng. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autos. nezavisan. autos. autokar (grč.(grč.) uobičajena skraćenica za automobil. bios život. učim. autokefalan (grč. izvršenje inkvizicijske presude. stena). garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. auto. odrediti) fil. sag. proučavam) samouštvo. omnibus svima) automobil-omnibus. in) med. didakso. nezavisnost od drugih. autos. autos. toxikon. auto (grč. ili da. pravovažnost. auto-garaža (grč. dynamikos moćan. auto-da-fe. lat. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). verodostojnost. autodidakt (grč. autokataliza (grč. actus fidei) jeretički sud. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autos. authentikćs) zakonit.

autos. autonomni nervni sistem v. autos. prevo ñ enje i umnožavanje njihovih dela). autoportret (gr č. samostalnost. automatizam. mobilis) sve što se odnosi na grañ enje automobila.) neograničena vladavina. automatizirati (grč. maomai tražiti žudeti) fiz. fr. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. h'thos kamen. automatika (gr č.. vaga. autor (lat. samouprava. autos. sama sobom razbija kamen u mokra ćnom mehuru (u bešici). fr. postupaka. autopsija (grč. morphe oblik) biol.) v. samokretanje. nafta ili elektricitet. automatizam (grč. fil. hirurških instrumenata i dr. 90 autorizirati automacija (grč. motorni čamac. autopadeia) sopstveno oseć anje. up.) pristalica samouprave. odobravanje.) pril. temno sečem) med. autologaja (grč. automatikos koji se kre ć e sam od sebe) nau čno-tehnička disciplina koja prou čava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. fig. med. automatija. autonoman (grč. automahija (grč.. v. ocenjivanje samoga sebe. lat. auctor. autokratski (grč. auctor tvorac. zač etnik. samo gledanje. augere. za razliku od slikovitog. autos. vladanje sobom. autos. kišobran. tj. politička nezavisnost. bezvoljnik. auto. autopt (gr č. 2. med.) u gospodarstvu neograni-č en. automobil (grč. automatiser) pretvoriti u mašinu. besvesnik. grapho) pskh. vegetativni živ č ani sistem. samokret. aparat za sterilizaciju lekova. autos. npr. autos. auto-strada. umetnika. fil. biće koje nema duše. automobilski sport. sopstvenim očima. autonomija (grč. portrait slika ličnosti) um. za č oveka: onaj koji liči na stvar. nau čenjaka. vladanje samim sobom. koji radi automobile. samokretljivost. automatos) nauka o samokretanju. auto-riser) v. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autokritika (grč. viñenje) 1. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. pascho iskusim. odnos prema samom sebi. hem. Tintoreto i dr. autosomnambulizam. teranje automobila. auctor tvorac. glu-pak. putem otvaranja i pregleda leša (ua. već čisto fiziološkim uzrocima. auktor. lat. kritike) samokritika. u činiti da neko radi kao automat. automatizacija v. autorizacija (lat. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). go-spodarenje razuma nad č ulima. fr. pro-nalaza č a da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autoptes) o čevidac. tvorevina. lično posmatranje. koji se bavi automobilom kao sportom. up. autos. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. samodrža č ki. autonomist(a) (grč. automatija v. auteur) pisac. Rembrant. u čenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. nomos zakon) samozakonodavstvo. mobilis pokretan.. autos sam. gledanje (ili viñenje) svojim (ili ro ñ enim) o čima. puh. autos sam. automobilist(a) (grč. opsis gledanje. stvarni govor. autokratizam (grč. automobilizam (grč. automatos koji se kreće sam od sebe. Tici-jan. autos. autoptički (grč. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. puška. autoniktobatija (grč.). up. koji radi bez u češća svoje volje i razuma.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. automat (grč. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. autorizovati. automatograf (gr č . autonomos) samoupravni. slobodan. autoliza (grč. lično iskustvo. samovladar. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. baino idem) med. kola koja se kreću pomo ću motora kojeg pokre ću benzin. nož. autopatija (grč. pristalica samozakonodavstva. kratos vlast. fr. fr. mišljenju i pisanju). automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. tvorac nekog književ-nog. autokratizam. autonomfa. autokrat(a) (grč. autos. aparat koji automatski beleži nehoti čne pokrete. tj. automatos) samokretan. (Najpoznatiji: Rafael. autorisation) ovlašćenje. autorsko pravo isklju čivo pravo književnika. pronalaza č. pregled. nau čnog ili umetničkog dela. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. autos sam. na osnovu ličnog posmatranja. autos sam. maomai. mehanič ki. mahinalan. putovanje automobilom. samostalan. up. autos. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autos. samodrštvo. moć) samodržac. životinja (kod Dekarta). pri č emu ne dolazi do truljenja. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. Papinov lonac. vutomorfoza (grč. tako reći. logia) ret. med. 1ub rastvaram) samorastvaranje. slika. autolitotom (grč. ovlašćivanje.) onaj koji tera automobil. automatski (grč. lišiti samoradnje. samostalnost. sprava koja. autorizirati (lat. automacija. morfogeneza. odobrenje. . zvekan. nyktos noć. lat. neograničeni vladalac ili gospodar. koji sam od sebe radi. sistem apsolutističke vladavine. auto-put v. autokratija (grč. autopsija).

autosugestija (grč. auto-teles nezavisan) samostalnost. phagefn jesti) ned.) ovlastiti. autćs. autćs. lat. moralna. automatsko održavanje stabilnosti. alotro-fija. države bile: Musolinijeva fašistič ka Italija i Hitlerove nacisti č ka Nema č ka. autoseroterapija (grč. pozvan. pod heterotrofai. tome seći. autopsija. autćs. serum) ned. autćs. autotransfuzija (grč. ugled. supr. samoobrtanje. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. neuslovljenost. nadmoćnost (duhovna. na brzu ruku. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñ enje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autorizovan prevod. autohorija (grč. autoschediazo bez pripreme u činim) bez pripreme. lat. kod akrobatskog leta „kovit". thećs bog) obožavanje samoga sebe. autć s. samoubećivanje. he-mitipija. i njihovo umnožavanje. hemigrafija. autćs sam. zakonita vlast. zaljubljenost u samog sebe. autoritet (lat. trophe hrana) koji sam sebe hrani. auto-strada (grč. psih. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. v. autofonija (grč. autotrofija (grč. osakaćivanje samoga sebe u slu čaju opasnosti po život. fr. tvorac. autoskopija (grč. sticanje pogrešnog. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se me ć u njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. phone glas) 2. autos efa (grč. autos. autoritativan (lat. . therapeia leč enje) med. mršavljenje usled šećerne bolesti. up. kod zapaljenja plu ć ne maramice itd. v. smatranje sebe samoga bogom. npr. lat. pa se. philia naklonost. sama od sebe nastala magnetična budno ća za vreme spavanja. neograničenost. npr. 2. koji ho će i može da nametne svoju volju ili mišljenje. lat. strada drum) moderno izrañ en drum za automobile. autoshedijastički (grč. autofnlija (grč. autos. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. samoubistvo. transfusio pretek) ned. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. therapeia lečenje) ned. prevod nekog književnog ili nau čnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. therapefa. odobri-ti. autćs. lat. opunomoćiti. autorotacija (grč. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. jedenje samog sebe. skopeo gledam) v. čak kad su i pogrešna. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. epha) „on. autos. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. haima krv. autos. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. ljubav) samoljublje. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. auctor. rasprostirem se) bog. autos. ljubav prema samom sebi. fr. autos. omotaju elasti čnim vrpcama. priznat stru čnjak. autos. ugledan. pozivaju ći se na autoritet učitelja. autotomija (grč. Pitagora. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañ enja iz vene. autć-chthon) prastanovnik. starosedelac uro ćenik. takve su. autohemoterapija (grč. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autotelija (grč. autohipnoza (grč. up. autoritš) 1. stabilis čvrst. up.. je to rekao". nadležan.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autos. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñ enjima vo ñ stva mora se bezuslovno pokoravati. suggerere uli-ti kome što u glavu. autosomnambulizam (grč. rotatio okretanje) samookretanje. npr. uticanje na samoga sebe. autohirija (grč.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autotrofan (grč. improvizirano. autotip (grč. autćs. autos sam. zakon koji je na snazi. autotrofne biljke bog. autofonija (grč. npr. lat. novija fak-similna izdanja. hipnoza. nogu) u srce i mozak u slu čaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. autoteizam (grč. autofagija (grč. autoniktobatija. somnus san. autćs sam. autofizioterapija (grč. priznata veličina (u nekoj struci). autos.. autćs sam. autos sam. ital. autotipija (grč. therapeia) med. ambulare hodam) med. merodavan. tj. autorotacija krila aaij. phonos ubistvo) 1. ned. autohton (grč. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autoterapija (grč. physis priroda. tj. od vrha prstiju. hypnco uspavam) dovo ćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnoti čno stanje. autohirija. pravna). kad gušter žrtvuje svoj rep. autostabilnost (gr č . kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: oseć aj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. autos. samoleč enje. prvi otisak. uticaj. choreo idem. obrtanje krila oko vertikalne ose.) biol. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ć ivati isklju č ivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. nepomičan) fiz. heterotrofija. rezati) pojava koja se č esto može videti kod nekih životinja. auctoritas ugled.

afakija (grč. aut nihil (lat. affidavit) mor. afazija (grč. onaj koji je daleko od čega. psih. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñ eno lice ali ne za druge (porodična uspomena. affettuoso) muz. med.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. odanost. čuvstven. toplo. up. bolest. auto-chthonos) uroñen. aphe dodirivanje) lingv. mržnja na ljude. afijun (stgrč. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. stanje razjare-nosti. afektirati (lat. aut Caesar. aphaneia) glupost. koještarije. uzbuñenje. starosedelaštvo. traje obi čno samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. konj trkač nepoznatog porekla. antropos č ovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. afamirati (fr. spor. phflos prijateljski. afamiran. svaki utisak na telo. fr. razjarenost.) v. afagija (grč. autohtonija (grč. usinovljenje. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). koji se bavi prljavim poslovima. skidanje) gram.) čovek koji boluje od afazi-je. kla-dilac koji se kladi nasumce. afeleja (grč. afektivnost (lat. stanje raspoloženja. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. afiksacija (lat. fig. ganutljivo.. supr perihel(ijum). veoma strasno. način na koji izražavanje osećanja prati psihi čka zbivanja. obolelost. starosedelački. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. kon afeto. uroñeni čki. uzbudljivo. parnica. affectus. ljubazno. ačiti se. afefobija (grč. afazičar (grč. umiljato. iznenadno. samobitnost. v. afektacija (lat. srdačnost. skraćivanje početka. dvoboj. autsajder (eng. samonikao. ljubazan. afera (fr.) onaj koji ima ili pravi afe-re. a-. afanato (ital. velika naklonjenost. neupuć en č ovek. usiJ njenje. veoma naklonjen. affec-tueux) usrdan. ač enje. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. afine (lat. med. affectio delovanje) osećaj-nost. prenemaganje. arb od. samoniklost. dodavanje afiksa korenima ili osnovama re či. helios sunce) astr. affectio delovanje) izveštačenost. vrlo oseć ajno. tur. afion. na. a-. affectivus) uzbudljiv. mlatiti se. affiliatio) usvojenje. dodatak korenu. aferaš (fr. afeza (eng. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih re č i ili celih vrsta re či. zamršena stvar. osećaj. afanija (grč. affectare) biti izveštačen. phakos sočivo) med. prijatno. affigere pričvrstiti. na koga zbog toga niko ne računa. strasno. bolestan strah od dodira. affectio uticanje) naklonost. i afilijacija (nlat. posao. affamer) mu č iti (ili: moriti) glañu. afer d-oner (fr. težak položaj. afel(ijum) grč. naroč ito na ra č un države. afektuozitet (nlat. sukob. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. up. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. afakičan. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. koji je po strani. affectuosus. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čove čjeg tela. aut nihil) ili biti Cezar. affettuosissamente) muz. lingv. affabile) muz. apheleia) ret. afektivan (nlat. vazal. osetljiv. usiljenost. samobitan. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. afetuozo (ital. afetuozisimo.. oboljenje. nego i ce svojim putem. afetuozisamente (ital. nedostatak oč nog so čiva: up. nežnost. afetuozisimo (ital. duševni pokret. a-. osnovi ili reči. aut Cezar. zanemelost od užasa. aficiranje. osećajan. afektuozan (nlat. nešto veliko. affanato) muz. pretvarati se. dirljivo.). praviti se. affixum) gram. auf) predl. phobos strah) med. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom znač enju. auf (nem. aphesis) lii™. afilantropija (grč. affidatus) klevetnik. afek(a)t (lat. phasko govorim) med. neprirodnost. affettuosissimo) muz. prikovati. oset. afereza (gr č . afekcija (lat. ili ne biti ništa. a-. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. mlać enje. aphairesis oduzimanje. ljubav. prvo slovo. prvi slog. aphe dodirivanje. tj. primanje u neki red . affaire) stvar. affaire d'honneur) stvar časti. prirodnost (u govoru). gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. phagem jesti) med. tužno. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. uroñenipggvo. prenemagati se. nemoć (ili: nemogućnost) govora. npr. pretvaranje. poklon i sl. auto-chthon) prastanovništvo. afidat (lat. up. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. strasnost. afidavit (lat. affectuositas) usrdnost. prostota. afemija (grč. plašljivo. jednostavnost. outsider) onaj koji je izvan čega. bolno. sporna stvar. nemogućnost gutanja hrane. arap.

) uticati. obilje. phoros plodan. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. . up. društvo. afflictio) utučenost. zlato je skupoceno. ljubavni bes. afinirati (fr. aforija (grč. afrodizijazam (grč. stanji-ti. draž. afinitet (lat.) ljubavni. oroñavanje. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. affutage) voj. sveza. aflogistična lampa. tužno. affiner) prefiniti. fig srodnost. parenje. afluksija. affigere priku-cati. aphorismos) kratko i jezgrovito. afroditski (grč. oplon. ljubavno ludilo. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. nebojažljivost. ubrzavajući. prikovati. udariti na sva zvona. affretando) muz. kon aflicione. nesreća. pre-čistiti. ožalošćenost. rastrubiti. afflitto) nuz. alfresko. afitirati (fr. pokazni.) med. afformatio. pri-livanje. npr. afluks. affinage) profinjavaže. affirmativa) potvrdno mišljenje. dirnuti. č. fig. phyllon list) bog. afirmativav (nlat. spolna ljubav. affluentia) priticanje. Aphrodite) mit. afoničan. afirmacija (lat. obilnost. ljupkost. affirmare) tvrditi. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke već e lože. pripremanje topova za pucanje. zakupnina. iskaz dat pod zakletvom. afiniranje (fr. bratstvo ili društvo. prijatelj. odsečan. oštrenje alata. potvrda. sličnost. doterati. zet. afyon) mak. afyun. ta rafinerija. sagorim) koji gori bez plamena. javna objava. nešto putem oglasa objaviti. affirmatio) potvrñivanje. nagomilavanje. profi-niti. pridružiti. phone glas) ned. tur. afresko v. zakuplji-vanje lañe. šurak. dremak. aphobia) neosećanje straha. fig. uzbuditi. doj-miti se. sve brže. afirmativa (nlat. aforistički (grč. affirmativus) potvrdan. astr koji opisuje planetu Veneru. v.. aficirati (lat. nujno. stanjivanje. afroditografski (grč. affuter) voj. Afrodita (grč. a-. plemenitih ruda. opijum. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. afiš (fr. tvrñ enja. priliv. poučna izreka. glačanje. lat.afilirati 93 afroditski ili društvo. nedaća. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. affinerie) prečišćavaonica. afficere) v. doterivanje. afretozo (ital. bez listova. Aphrodite. muka. c. afonija (grč. radionica gde se prave žice. potvrda. a-. afrodizija. obljuba. afretando. pre^ čišćavanje. top ili pušku pripremiti za paljbu. zbratimiti. affluxio) v. afitaža (fr. puške na kundak. uveriti. afinis (lat. preterano razvijen spolni nagon. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. mudra. bratstvo. rodan) ned. gram. aflogističan (grč. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. affretement) kor. združiti. aflikcija (lat. log. potvrdan sud (S je R). afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. afiličan (grč. affiche) oglas. primiti nekoga u neki red. aficiranje (lat. afinaža (fr. neplodnost. odlučan. prečišćavati. složeni suglasnici. jad. afretando (ital. biti afitiran biti u pripravno-sti. jalovost. afretiranje (fr. afrodizijaka (grč. uobličiti. umnožavanje. navala čega. hen. potvrñivanje. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. a-. tajno udruženje. affretoso) nuz. npr.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. up. affluxus) priticanje. žalost. afficher. rastužiti. napraviti utisak. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). družba. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). ljubavno uživanje. affinis) roñak po ženi. afluksija (lat. srodnost. afekcija. aflito (ital. u obliku izreke. ad forma-ge obrazovati. obilje. neplašljivost. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. potvrditi. v. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. arap. bolno. a-. izo-bilje. ucveljenost. afilirati (lat. afluencija (lat. afluks (lat. bez čašičnog listića. afinerija (fr. afitirati (fr. aformacija (nlat. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. afion (stgrč. afobija (grč. imati pri ruci. bezglasnost. tuga. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. npr. prijateljstvo (suprotno: kognacija). affiliare) usiniti. afirmirati se uspeti održati se kao takav. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. oglas. aphyllos. lat. potvrñivati. afrikata (lat. ganuti. hol. affinitas) srodstvo. bol. napraviti lepšim. phlogizo zapalim. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. afretozo. afirmirati (lat. npr. morska gusenica. aforizam (grč. očistiti. afirmati-van sud. affricare natrl>ati) pl. nameštanje topa na lafet. afrodizija (grč. up. tast. up afrodizijazam.

koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). a-. afunde (lat. oboljenje na sluzokoži usne duplje. aserra) kutija s tamjanom. up. aftezan (grč. achromatos) bezbojan. ahromazija. ahemav (grč. chemeia) pr. grub. ahmedija (arap. orao vidim) med. chylcs sok) ned. Ahil (grč. magličaste mrlja na rožnjači oka. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. glas. reka žalosti u donjem. podzemni. nemanje sna. affront) otvoren napad. otklanjanje boja. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. a-. up. achronie) liti. potpuno slepilo za boje. up. surovost. donji svet. sprava za merenje vrenja. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. tur. . sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. besmislenost. farm. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. izraditi da izgleda kao ahat. uvreda. phthongos zvuk. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. ahromazija (grč. oskudica u žuči. ahronija (fr.) opt. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. after-diner (eng. Achilleus) mit. akedija. ned. affronterie) javna pogrda. ahromatizam (grč. afronterija (fr. aphtae) pl. akenonoet. acedija (grč. bezvučni suglasnik. ahromatičan (grč. sin Peleja i božice Tetide. Ahasfer (hebr. a-. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. a-. ahrea (grč. affundere doliti. Keros vosak) pl. aphthai. ravnodušnost prema nekom dobru. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. kadionica. after-dinner) odmaranje odmah posle ru čka. acervatio) nagomilavanje. ntis. opt. med. chroma boja) opt. ton) gram. Ahitofel (hebr. acerbus) gorak. noos razum. sramota. akezija. večernji. a-. afront (fr. do pete. aceridi (grč. grubost. acholos) med. a-. aphrosyne) bezumlje. chemeia) fiz. a-. pogoršanje. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. nego mora večito lutati. ahromatopsija (grč. Aherov (grč. chros koža.). ahidrija (grč. akromatin. a-. čalma. acera filologkka (nlat. v. ahat (grč. ahipničan. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. ogorčen. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. strog. chroma boja. otuda: slabost. ahlis (grč. opor. acerbatio) zagorčanje. a-.) biol. ahipnija (grč. chypnos san) med. boja kože) med. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. akesis) lečenje. prema životu. bezbojnost. acera turarija (lat. cheo sipam. hydor voda) nedostatak vode. ahromatin (grč. tj. melemi u masti u kojima nema voska. med. dobar i mudar saveto-davac. gomilanje. med. bezvodnost. bledilo. up. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. pomračenje vida. podzemnom svetu. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. affundere. aphros pena. up. acera (lat. akedeia) duhovna tromost. afuzija (lat. ahromatizam. ahatizirati (grč. acenonoet (grč. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. acervacija (lat. tako da mogu upijati boje. oskudica u vodi. fig. akeridi.) ime mudrog savetnika kralja Davida. turban. acerban (lat. achates) št. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. affunde) fari. mesnatog dela gnjata (lista). dosuti) dosi-panje. mana jednog čoveka. nlat. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. bledilo. ahmadiyya. strogost. buncanje u groznici. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. bezobrazna i drska prevara. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. lat. ahemanzija (grč. karneola i dr. acerbitas) oporost. achlys) tama. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. a-. ahilija (grč. zatupelost. a-. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. ahroničan (grč. i to na peti. Ahilova žila inat. afte (grč. Aheron) kit. a-. acerbacija (nlat. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. nesposobnost razlikovanja boja. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. ogorčenje. vrsta dragog kamena. služi za nakit. nesavremen. up. dolivanje. koinos zajednički. aholija (grč. aftong (grč. aphthosus) mehurast. up. bežučnost. slaba strana. aharistia) nezahvalnost. acezija (grč. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. fiz. afrosinija (grč. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. acerbitet (lat. besanica. aphtha. gorčina. surov. acera historika (nlat. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. koji nije u svoje vreme. malokrvnost.

adžustamente (ital. prisustvo acetona u krvi. acinozan (lat. sklonost prokišnjavanju. acetum. grč. acidofilan (lat. acescencije (lat. uzburkano. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. aceton (lat. koji ima oblik zrna grožñ a. acidirati (nlat. acetonemija (lat. acephalus. grč. ljutina. acetum) hen. acetum) farm. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. kiseljak. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acetum.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. kyanos plav. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acinozan. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acetum. acetum (lat. ocat) pl. acefalan (lat. grč. uskišnjavanje. acidum. acetate-star celuloze. kiselina. aseg. acetum sirće. acescentia) pl. grč. asik) voditi ljubav. acetati (lat. acidifikacija (nlat. soli sirćetne. dirll-vo. koji sadrži sirće. acidacija (nlat. acetum) hem. pretvaranje u kiselinu. sirćetno kiseo. acetoiurija (lat. aciditas) hen. . acetum) hem. grč. adžitato (ital. acetometar (lat. jela i lekovi koji lako prokisnu. acidum. acidatio) hem. acciaccatura) nuz. metrfa) merenje jačine kiselina.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acidimetar (lat. metron mera) hem. acinosus) pupast. aggiustamente) muz. ašikovati (tur. hen. žlezde. nesposobnost o č iju da zapažaju plavu boju. aciniformis) v. naročito kod šećerne bolesti. metrfa) hem. stapanje. haima krv) med. naročito kod šećerne bolesti. acidimetrijv (lat. acefalija (lat.) 1. kiselost. potpuno. npr. acetabulum (nlat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. agi ta to) muz. ukiseliti.) sirćetovit. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acetil (lat. prisustvo acetona u mokraći. acid (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acescentia) hen. acidificatio) hem. acescere. sasvim tačno. acetilceluloza (lat. acetaldehid hen. acetum) sirće. grč. ocatne kiseline. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. pretvoriti u kiselinu. kon adžitacione. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acidoza (nlat. tačno. acefalna se č esto zove i knjiga (ili zbornik i sl. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acidere) hem. acijanoblepsija (grč. asegeg) čeličiti. sredstvo. Uron mokraća) med. lek protiv žuljeva i bradavica. očeličiti. ocat. anat. proki-šljivost. bog. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. gasovit ugljovodo-nik S2N2. acidum) hem. blepein gledati) slepoća za plavu boju. stvaranje kiseline. npr. acetum. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. hrane u želucu. merenje jačine sirćeta. aciditet (nlat. kisela voda. fr. mineralna. ačakatura (ital. acetilen (lat. acsscencija (nlat. acetičan (lat. upotrebljava se za osvetljenje. aceterin (lat. okaliti. acstometrija (lat. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acidosis) med. bezbojan i otrovan.ne. grč. 2. lako isparljiva tečnost SN2SNO. aciniformav (nlat. tronuto. a. acetoza (lat. acetum) hem. sprava za merenje kiseline sirćeta. zglobna čaša.

Btto= bruto. Bi= bizmut. radi isušivanja zemljišta. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. Vg=bor. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. nečisto izrañen bakrorez. badem (tur. maslin-ki i dr. bedminton. arh. grad. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. baborok) omiljena češka narodna igra. 2. badava (tur. geod. pagat (ital. bagatella) sitnica. sitnica. fiz. razvrat. bagav (tur. mulja. ćopav. taroka ili aduta. tričarija.) ne mariti za nekoga ili nešto.B B. čistiti rečno korito od peska. nevaljalstvo. Babilon. sit-narija. ða=barijum. baguette štap. kanala i sl. huz. vajna spisateljka. bagmak) hrom. detinjarija. igračka. V. zabuna. uzalud. Vso= banko. bava) trg. vaditi pesak iz reke. bavela (ital. ba-ble (fr. bagdar. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. . izopačenost.) jaružariti. babel) nered. po čemu je i na zvana. uzimati koga ili što suviše olako. ba so. baborak (češ. nipodaštavati.) kraljev otac. fig. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. baba-kan (pere. taksa baždaru. babel (hebr. društvu je cilj da poja č a i održi tu jednakost. nečisto štampati. meraču. bagatela (fr. mat. traćiti vreme uludo. carina. Vavilon. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. baget (fr. moreuz. . kapija. bavella. šljiva. baždar (tur. baba otac. uče-na gospa. manguparija. bezbožnost. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. babu (ind. ital. merač. babiola (fr. bacdar od pere. baba otac. bedava) besplatno.) vrata. kom od grožña. bacdar od pere. fig. baggagium) prtljag. lenstvo-vati. bagat. ne obzirati se na .) besposlkčiti. češka brza mazurka. baždar) l. bavoširati (fr. V=predikat (dok A označava subjekat). malenkost. kontrolor mera. log. bavoche) nečist štamparski otisak. bagavata (ind. badavadisati (tur. slične bagdadskim šalovima. S. babo (tur. fig. V=sniženi ton N. bas-bleu) plava čarapa. Ve= beril. basis) osnova. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. bagasa (fr. ološ. bangav. baždarina (tur. geom. temelj. bavoš (fr. ba-breton (fr. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. bab (pere. zbrka. bhagavata) v. carinik. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. kantardžija. bagata) u taroku: prvi od 22. babiole) dečja igračka. podnožje stuba. koještarija. nlat. potencije ili loga-ritma. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . potcenjiva-ti. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. uzaman. ne radeći ništa. ð=bor. . knez. baza (grč. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. bonus. kao skraćenica: b= bene. otpaci od svile. b). osnova stepena. bagage. Bavijus (lat. badem) bog. Bavijus.) indijska titula: gospodar. pere. stvari. podloga jedne stvari. v. Bav (lat. bagatelisati (fr. Bavius) v. badminton v. bagasse) isce ñ ena še ć erna trska. Bk= berklčjum. bagerovati (hol. bagatelle. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. beatus. pomoću motaka za merenje. pančaratra. nečista izrada. vrlo jevtino. prava linija duga više kilometara koja se.= vaso kontinuo. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. deda) otac. bavocher) praviti nečiste otiske. kipa ili svoda. baždar) naplaćivač carine trošarinac. hen. bager (hol. bagaža (fr. bagger) jaružar. jevtina cena: mali i lak muzički komad. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V.

vašarište. glavna vena na pakoru-čici. ručni reaktivni bacač. bajadere (port. svojim pogledom zadavao smrt. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. bazar (pere. ovčija. ustajao. v. legendarni kraljevski zmaj koji je. dućan sa svakovrsnom robom. drhtanje prstiju. proliv. koji se upotrebljava naročito na Istoku. basis) pl. basen. predstavnik trgovaca. tripsis trljanje) ned. osloniti se. basis. up. tobože. 1799—1854. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. potom. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. bazergan) starešina trgovaca. glavna crkva (takoñe: vasilika). oslanja-ti se na koga ili što. četr. tribe trljanje) med. betilije. opsenariti (u svrhu lečenja). basis. baziotripsija (grč. bayagl) tobože. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. obojiti crno. kupa itd. hramovima (ind. tribo trljam) med. a druge za sudije (tribunal). basilike) u obliku bazili-ke. u isto vreme. bazrñan-baša (pere. bazen (fr. bazanit (grč. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. tvar (materija. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. basis) hen. i magnetita. basin. sem. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste.. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. baze (grč. varati. osnovno učenje. 19). basis) hen. baitilije (grč. mršavljenje i dr. kefalo-trib. bazen (fr. baziotrib (grč. bassin) v. bazeologija (grč. supstanca. koji „čine privrednu strukturu društva. nebesno kamenje. basis) pr. koje su. fil. voj. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. logia) nauka o osnovi-ma tela. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. tip prvih hrišćanskih crkava. pouzdati se. bazno kamenje. bazar) pijaca. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. v. bethel) pl. bazilisk (grč. bailadeira) pl. basis) ži. bazeitet (grč. pouzda-vati se u. (nazvana po nem. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. va triangulacije. basis) pl. objavljen 887. bajagi (tur. bazitst (grč. kefalotripzor. kod Grka i 7 Leksikon . bazeitet. javne igračice i pevačice u Indiji. realnu bazu. ovčiju. utemeljiti. baziotriptor (grč. v. odličan materijal za grañ evine bazana (fr. v. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. baziti (grč. Moje. basis. osnivati. pokrivena čaršija na Istoku. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). koji ju je prvi utvrdio i opisao). dolerita itd. modni list sa mustrama za haljine. baze. prisustvo jedne hemijske baze. hen. bazeitet. baitylia. bazirgan od pere. znojenje. augita.. Basileus) pl. bazarn (fr. uvodna stihovna stopa. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. baja™ (tur. i javne ženske. bombasin) trg. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. bayat) koji više nije svež. baziotriptor. bazni (grč. lekaru K. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. basis. bazanirati (fr. sličan bazilici. baza. Bazedovu. bazicitet (grč. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. igračice na službi u ind. basis) osnovati. odreñ en put na zemlji (npr. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). bazalni. bazilika (grč. basiliskos) zool. bajat (tur. jedne za publiku. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. brzine automobila ili drugog motornog vozila. hen. saborna. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. stari. bazilikalan (grč. kraljevski zmaj. Bazilike (grč. po čivati. up. mit. krupne buljave oči. ubrzan rad srca. u Evropi: radnja naro č ito sa luksuznom robom. pojačana probava materija. bazalt (lat. baziotrib. vrsta finog i jakog porheta. zasnovati. vrsta malih marama. Bazedovljeva bolest ned. javlja se u obliku slivova. bazirati (grč. bazrñan (tur. I. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. bazuka voj. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. konta na konjičkim čakširama. kol. god. baymak) vračati. aiat. teleću) za kori-čenje knjiga.-tur. 28. basaltes.

ital. krčma. baccalaureus. bakteriologija (grč. bakciforman (nlat. bakterfa. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. bakšiš (tur. bakterioze (grč. baccarat) francuska hazardna igra karata. bakteria. zlosrećan čovek. . baksuz (tur. lysis rastvaranje) hem. bakterion štapić. haima krv) med. arap. baidaki) pl. Barjam. baionnette) voj. pripadaju biljnom carstvu. bacca) bog. mlada devojka. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj u čvrstila. backwoodsmen) pl. uron mokraća) med. bejram) v. bakteria) biol. bakfiš (nem. dem. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. Bahus. ispit zrelosti. baculus) štap. jagodičast. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bacca bobica. baka (nem. 2. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. bahtsiz) nesrećan. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. bal. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. baclage) mor. batina. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. caedere ubiti) biol. Bajram (pere. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. Vasso Bahus. bakler (fr. prašume. palica. bajdara (rus. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. up. močenje. baka (lat. bacleur) zatvarač luke. bakalaureus (nlat. hem. prisustvo bakterija u mokraći. šaljivčina.bajaco 98 bal bajaco (ital. poklon.. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. up. bakulacija (nlat. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. caedere) biol. bakara (fr. klicomori. nlat. baculatio) batinanje. bakana (ital. bakvuds. dug nož sa dva reza ili više rezova. backboard) mor. bakteria palica. bakteriocidnost (grč. bakterfa. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. lešnika i dr. bobica. grč. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. metra) merenje pomoću štapa. šiparica. bakterioterapija (grč. najmanja. rakidžinica. bacciformis) u obliku bobice. v. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera.. therapefa) lečenje pomoću bakterija. god. baklaža (fr. bakbord (engl. močilo. barjak. bajaccio) lakrdijaš. lat. koji rodi bobicama. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. up. bakteriolizini (grč. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. i eng. uništači zaraz-nih klica. jagoda. boja. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. arlekin. gorštaci. fig. bakteriocidnost. bajc (nem.-med.) pl. Beize) hem. fr. univerzitetima: najniži akademski stepen. bakalaureat (nlat. bakalaureirati (nlat. bakraclz) stremen. prevučen kožama. phagos) pl. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. baklave (tur. bakulus (lat. ispit koji prethodi licencijatu. bakteriemija (grč. baccana) obična vinarnica. veoma sitna. Bakchos) kit. bajdaki (rus. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). bakteriocidi (grč. baklava. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. biol. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bal an mask (fr. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). 1. prut. bayrak) v. bakvudsmeni (engl. bakalin (tur. bakteriocidi. napojnica. bal en masque) igranka pod maskama. ballare igrati) igranka. bakterfa. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bakkai) trgovac namirnicama. zabava sa igrankom. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. motke. čovek koji drugome donosi nesreću. bakterfa. bobičast. bal (fr. osobina nekih živih bića. bakteriofagi (grč. bajlbrif (hol. pajac. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakterfa. bakteria. fero donosim) bog. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. bajonet (fr. Backfisch pržena riba). jednoćelična živa bića. hol. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. štapom. Bake) znak (obično komad drveta. balio.) bajrak (tur. ma-gistriranju i doktoratu. bakulometrija (lat. bakterije (grč. bakvuds (engl. bacca laureus lovorova bobica) na nem. bakterioliza (grč. Dnjestru i Bugu. bakreni kotao (i uopšte kotao). pristaništa. luženje. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. Bakhus (grč. mlevenih oraha. bakračlije (tur. bakterfa. nagrada za učinjenu uslugu. nesreća. bakteriurija (grč. backwoods) pl. kažnjavanje batinom. baksuzluk. klicožderi. bakrač (tur. baculum štap. od bakterfa batina) pl. bakciferan (lat. nevolja. uzengija. mokrenje zaraznim klicama. bakteriolog (grč. bah$i§) dar. up. lat.

balzamski lekovi. služeći se i dijaloškom formom. grč. balet (fr. lat. baladine (grč. neodlučnost. ital. preplitati jezikom. upotrebljava se za električne izolatore. zamuckivanje. balzaminke (nlat. prvi igrač u baletu. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). podaci mornara o robi koju su natovari li. balle) denjak. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. igra na pozornici. nem. bala (fr. balanoblenorea (grč. koje se posetiocima hramova nude za novac. umetnik u igranju. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balata (nlat. balada (fr. ital. bog. svaki nepotreban i suvišan teret. balagan. šatra. balanos. balbuties) ned. otmena igranka. Tanzer igrač) igrač u baletu. balzamika (nlat. biti neodlučan. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). ballerina) umetnica u igra-nju. ballerino) učitelj igranja. onaj koji se hrani žirom. balalaika) muz. igranka pod obrazinama. balanse (fr. Baldacco. balance. balalajka (rus. bilanx) ravnoteža. baraka. lakrdijaš. balansiranje (fr. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. balerine (ital. zapaljenje glavića i kapice. phagos) zool. glumac. ali elastičnija od ovih. ruski narodni instrumenat. ballet. balbutirati (lat. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. bajadere. nedoumica. balanos. mucati. ustezati se. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). treperenje. baletska igračica. balzam-ska sredstva. balancement) kolebanje. izrañivač terazija. bal-boj (eng. kit. baleioptera (lat. pesma uz igranje. uravnotežiti. ljuljanje. balander (hol. baleine. balzam (grč. baladin) šaljivčina. baletska igračica. nauka o kitovima. ravnoteža. žirolik. up. balazor trg. ballet. bilans. balbutire) med. balsamon. balanofag (grč. baleteza (fr. muz. slik. koja. up. sa trou-glastom kutijom. figura u plesu (u lansu i kadrilu). balancier) šetalica. naročito cirkuska. geb curim) zagnojavanje glavića. bal champetre) igranka u polju. stvar za odbacivanje. držati u ravnoteži. up. tepati. astr. baletski igrač. balancer) uravnotežavati. kole-bati se. balata (ital. trg. balanos. grč. baladen (fr. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. a delom i aromatičnim kiselinama. drhtanje. ballata pesma uz igru) džoet. sličan gitari. balast (kelt. balaena. nejasno izgovarati. nlat. jaka i većinom prijatna mirisa. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . ballade. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. baletski igrač. balsaminaceae) pl. balletto) umetnički ples. balenologija (lat. opis. balanoidan (grč. trg. služavke u azijskim hramovima. ballet. kolebanje. balzamirati (grč. blenna sluz. balaena) zool. balanos. balbucijes (nlat. balet-tencer (fr. balerina (ital. baldahin (ital. balanos žir) med. vrsta hljerodula. bal pesak. konačni račun. balena (fr. bilj-na vrsta. balsamica) pl. mašinske kaiše. balet-majster (fr. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). balansirate (fr. balagan (rus. bal rage). takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. kupi lopte i donosi igračima. balanopostitis (grč. Meister majstor) voña balega. far«. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. nem. balaena. ballata) 2. muz. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. fig. bal pare (fr. Terazija u Zodijaku. pesnička pripovetke. dečko koji. logfa) zool. zamuckivati. bal u svečanom ruhu. proučavanje kita i njegovih osobina. balleteuse) pozorišna. vaga. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. balansje (fr. ball-boy) ot. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. posthion kapi-ca) med. bilo kao umetak u operi. balšažgetr(fr. balanitis (grč. zool. ejdos) koji ima oblik žira. mucanje. svežanj. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). balata) l. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. žirožder. preplitanje jezikom. klatno. balave (fr. kod tenisa. baletski igrač. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balsamon) xex. ballare) pl. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balabane) daščara. bilans. balerina. kantara. kor. pere. njihanje.bala 99 balzamirati krabuljii ples. u kojoj je naročito poznat tzv. balio. lat. ili u vezi sa pantomimom. pterćn) pl.

sargija od vune. balneum cineris (lat. balo (ital. kupanje u toplom pepelu. balneum. lged. balkanijada sp. balo (fr. balkanistika v. kupanje znojenjem. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. grapho) opisivanje banja. kosije pada nego što se penje. pod pritiskom barutnih gasova. ballon captif) vezani balon. balustra. igranka. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. koji spada u balistiku. . balneotehnika (lat. Rumunije i Turske). književnosti. drhtanje. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. kupatilo. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). usled dejstva vazdušnog otpora. balsamum cordi-ale) far«. god. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balneografija (lat. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). grč. koji je 1746. balneum) banja. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balneum laconicum) znojno kupatilo. balizam (grč. balistkčka kriva (linija) fiz. ballotte) kuglica za glasanje. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balzamirati. balon kaptif (fr. produženje prve i druge galerije do pozornice. sojica.). Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. balotirati (fr. balon (fr. revolvera) i ispaljenog zrna. balustre. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. balzamovati v. balkanologija. godine u ðenovi. balsamum ophtalmicum) fark. okruglo telo. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balneum. balle. mor. balsamum anodynum) far«. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. geogr. balzamum oftalmikum (nlat. Grčke. fol-kloru. zadnji deo velikog parobroda. balio (fr. balnot) vrsta burgundskog vina. balio bacam. baluster (fr. grč . trzanje. balneum kupatilo. Balila (ital. bala trgovačke robe. balista (lat. gañenja. belina (fr. zbog čega se mora ponovo glasati. kupanje u pari. balneum lakonikum (lat. balistoskop (grč . balneum. ballot) 2. balio bacam. balzamum anodinum (nlat. kupanjem i dr. fig. utroba se ispere karbolnom kiselinom. utišavanje bolova. doksat. teorija bacanja. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. ballizo. balio bacam. balio) koji se tiče balistike. balaustion cvet divljeg nara) vrh. balneum arene (lat. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). logfa) proučavanje banja. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balota (fr. balneum vaporis (lat. naročito. balzam za oči. balkanologija nauka o Balkanu. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balio bacam) voj. muzički komad za ples. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balotada (fr. ital. baliotade) skok konja ispruženim nogama. kupališta. banjsko lečenje. bal. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. grč. balistogram (grč. za olakšanje poroñaja. ballon) šuplje. glasati kugli-cama. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balkon (ital. banjsko grañevinarstvo. nazvana po dečaku Ba l ili. grč. balzam za uminjavanje. poz. okrugla. med. Bugarske. balistike (grč. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. nepokriven. ballismos „igranje") bolesna. grčenje. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. hitam) bacačica. po običaju starih Egi-pćana. balistički (grč. ballista. balon d'ese (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". grč. ćuvik. balneologija (lat. grč. balneoterapija (lat. svežanj. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. baline) vunena materija za pakovanje. održavaju se od 1929. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balzamum kordijale (nlat. glavica. balcone) apx.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. denjak. glasačka kuglica. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balneum (lat. balle. balzam za jačanje srca. Jugoslavije. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balotaža (fr. ples.. bacakanje. balneum vaporis) nap-no kupatilo. lepo izrañen stubić. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balneum arenae) peščano kupatilo. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. bokasta boca za tečnosti. balio) l.

putujuće društvo svirača. čovek koji se upravlja prema vetru. Americi i Meksiku. banderole) kita ili gajtan na trubi. seljačke igranke i sl. bandonion muz. upotrebljava se naročito u Sev. bandit (ital. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bandeletette) uzan zavoj. veza. bambino (ital. banquet. bandist(a) (ital. banalnost (fr. banco. banket (fr. sp. vašare. bambus (malaj. svakidašnjost. pruga u boji. bandu ra (rus. banque) upla ćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. banderilla) koplje sa zastavicom. nota) vrsta menice koju neka nov čana banka izdaje na samu sebe. bankar. balčak (tur. filistarstvo. nevaljalac. banketa (fr. samo sa više žica (8^24). bandito) razbojnik. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. Hajnrihu Bandu). valuta) bankovni novac kao fingirana nov čana jedinica. banco. opšti. sopstvenik banke. kod nas i nov čanica od 10 dinara. balaustion. mandola. el bandola) muz. bank (ital. Bankier) v. pustahija. nem. banderilja (iš. zavijanje.. štedionica. bavalitet (fr. mala traka. banditisme) razbojniko-vanje. banco. eng. metnuti obruč na naplatak. unutrašnji naslon na prozoru. balhornizirati (nem. prinudno pravo (različito od jus kogens). gomila. banco. okov na to č ku. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. previjati. drumski razbojnik. da bi bila glatka i sjajna. reklamna traka na omotu knjige. ital.. a po ukusu dinji. balustrade) arh. banderiljero (šp. bandolin mast za kosu. ograda na altanima. bambočade (ital. mandora. zavoj. rñave. banale) običan. grañ. hajdu čija. plaćeni ubica. baikir (fr. banalna fraza otrcana. bandaža (fr. v. okov na to čak. propalica. bandažirati (fr. družina (lopovske).utega (kod mačevalaca i boksera). naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. bavana (šp. štampa-ru. gitari sličan muz. banausos) zanatski. bank. banauzijski (grč. svakidašnjim. banditizam (fr. izveštao. postaviti balustradu. malo dete. banaliser) načiniti otrcanim. banalite) v. fr. banque. banquette) voj. bambu. suviše ponavljana rečenica. fr. nevaljalstvo. balčak) drška od sablje ili mača. banquier) lice koje se bavi novčanim. balustrer) ograditi stu-bićima. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. fr. up. utega i sl. prosto. banalnost. banderola (fr. naročito zavoja. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banalizirati (fr. pljosnata mala šipka. lutka. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . banalan (fr. vojna muzika. hajdukovanje. previ j anje. bambocciade) pl. opasač na kome stoji fišeklija. menjač. konjička zastavica. up. 1531— 1599). staviti utege (u mačevanju i boksu). obru č na naplatku. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. bandoneon. saraf. remnik na pušci. bankar (fr. glumaca. bambino) detence. bamboo) vrsta trske. stepenicama. zaviti. priručje. ustanova koja radi s novcem. prodavac hirurških aparata. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. bankijeri (ital. strani novac itd. v. mambu. balkonima. bandager) ned. igra č koji drži bank. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. banka. banknota (ital. banda. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. lazaroni. up. pustahij-stvo. tračica. naslon. bankvaluta (ital. up. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. bandola (ital. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. bandagiste) proizvoñač. nem. vetrokaz. banchieri) pl. oproštajna gozba. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. bandonion. Bank) novčani zavod. gozba. trg. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. obično. banalite) otrcanost. bannarium) pravo prisiljavanja.balustrada 101 banknota balustrada (grč. bandoneon muz. redenik. daje zajmove uz kamatu. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. svakodnevni. bandažist (fr. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. šp. balustrirati (fr. banauzija (grč. č esto visoka do 20 m i po 60—70 st debela. banana) bog. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. kreditnim i efektnim poslovima. raste u Indiji. banka (ital. banquier. zastava na ka- tarci. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske kr č me. prima novac na štednju. zavojić. skitnica. banalitet. bandleta (fr. pre-viti. odred. tablica sa cenom neke robe. bandage) med. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. otr-can. sličan gitari i balalajci. spojnica. banda (ital. filistarski. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. posreduje u kreditnim poslovima. bandola. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. banda) četa. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. banarij (nlat.

bankrot (ital. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. v. bendžo. mašinska testera trač ara. pola tri. stanovati u logorskim kolibama. na štetu jasnosti i čistote jezika. baratto) razmena. kaldrmarina.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. lišće i kora služe i kao lek. baraž (fr. fr. visoko do 20 m i debelo do 9 t. rampa. barbarin (grč. barre) poluga. barato-trgovina (ital. baraterija (ital. mostarina. surov čovek. barbar. raste u žarkim krajevima Afrike.) bog. potpuna propast. naro čito za ona značenja za koja imamo našu reč. imate li što za jesti. grč. divlji. baobab (amh. baratteria) kor. papirni novac. baraque) daščara. varvarin. brana u sudnici. bez da sam znao. nazvati telefonom itd. rampe. obustava plaćanja. naročito protiv groznice (nlat. preprečna vatra. barbar (gr č. možda poreklom sa Jave). barrage) brana. danas: neobrazovan. livnica. baražist(a) (fr. barba brada) čika. prevara. baptizo) pl. baptisma) crkvena tajna krštenja. varvarizam. trgovina kod koje se daje roba za robu. džinovsko hlebno drvo. fr. grč. krčma. podvala. barragiste) čuvar brane. pogrešno upotrebljene reč. bonsek. trampiti. bancarotta. postradalost.. krštenje.: šnajder. krštavanje. rumpere slomiti) slom banke. banjo) kuz. barbarikos) prvobitno: strani. grešiti se o previla i č istotu jezika. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. šipka. banco. baraka (fr. banco-conto) trg. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. barbarizam (grč. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. bankokrat (ital. trampa. Band-sage) zan. barakan. ital. dućan od dasaka. pregrada. baraquer) smestiti u barake. bansek (nem. krateo vladam. straćara. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. nlat. greda kojom se zaprečava put. grč. sprud naslaga. stranac. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. dakle tuñinac. grub. bar (grč. fr. bankrotstvo. Adansonia digitata). baptisterij(um) (grč. bara (fr. teret) 1. trošna kućica. baptfzo.. tj.75 i 53. nepravilno. barbacana) voj. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. banko-konto (ital. baražna vatra zaprečna vatra. barbarski (grč. barakirati (fr. novčanica. var. pobarbariti.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. obično u blizini vojni čkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. u kojoj se pije i jede stojeći. propust za vodu. barracano. tj. barattare) trgovati davanjem robe za robu. baptisti (grč.. in barbam (lat.. bantam kategorija bokser. bantam (eng. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. ital. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. barba (lat. baptizma (grč. up. govoriti u kovanicama. bantam petlić) sp. surov. nlat. trampa. stradanje. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. barat (ital. baptisterion) krstioni-ca. baranda (tl. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. voj. motka. berkan. barat) trgovanje. nm. keltski i . ustava. iskvareno. bar (eng. nadenuta ime. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši.' varizirati. potkradanje. barbarski ornament gotski. gruba jezička greška. in barbam) u bradu. fig. barbakana (fr. barbarizirati (grč. veoma gusta i teška. barbarismos) gran. npr. barbacane. za svetlost. tuñinski. pritisak. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. stražarske kula. divljak. naročito uobičajena u knjižarstvu. varvarin. trgovati razmenom. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. u lice. baratto. traže da se krštavaju samo odrasli. baptizirati (grč. slična platnu. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. barakan (arap. grub. baratirati (ital. bar) 2. kri-jumčarenje. barba.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. baros težina. pregrada izmeñu konja u konjušnici. sa osvežavajućim plodovima. baptiser) krstiti. bancus klupa. bankokratija (ital. široka arabljanska haljina od te tkanine. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. u brk. protivan duhu i pravilima jezika. bandžo (eng. nečovečan. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. banco. plod. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. čiča (u Dalmaciji). bankokrat (ital. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. daščarama. razmena. barbaros) v. pregrada. ital. taksa za prelazak preko mosta. kovanica. šuster. krštava ti.

bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. seta. teškoća govorenja kao bolesno stanje.98 1 u SAD) bareljef (fr. barilja (um. barretum) kapa uopšte. barilla) hen. muz. ši-šati. mlada mazga. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. teško. barež (fr. barioni fiz. nlat. drveni. barkarola (ital. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. kakvu nose na službi sudije. barda. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. metria) v. kurban bar jam. ital. barikadirati se ograditi se. pesnik. barca. steg. Bajram. phone glas) muz. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. uz pratnju harfe. ulaz gde se plaća troša-rina. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. smetnja. bari. barythymfa) zlovolja. barys jak. soma telo) med. barilalija (grč. barytoneo naglasim gravisom) gram. suviše šareno slikarstvo. bariton (grč. nikla. ulična borba. barys. element. bard. baritonist(a) (grč. kelt. sastoji se. usamiti se. našara-ti. redni broj 56. otežano govorenje. sada: sve slično tkane materije od vune. prepona. barñelo (ital. lañica. baricentrum (grč. zaklon. šp. protkati šarenilom. brana. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". sveštenici itd. pregrada od rešetaka. tromost. grubost. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. arap. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. ital. albarda) tovarna životinja. barrette. bariolaža (fr. mostove) u cilju odbrane. koji je pevao. kuv. bereta (fr. divljaš-tvo. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. zatvoriti se dobro. četa vojnika. barrel bure. praznik žrtve. barijera (fr. baritimija (grč. eufonijum (u vojnoj muzici). guslarska pesma. bariolage) šarenilo. barytonon) gram. pogranične utvrñenje. barbarstvo (grč. bas. bas-relief) plići. verovatno. Barjam (pere. fig. barys težak. dubok. barys. grañanski rat. duboki tenor ili visoki bas. reljef.55 1 u Engleskoj. barys. glossa jezik) med. bardo (fr. muški glas izmeñu basa i tenora. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. odbrana. barij(um) (nlat. barilalija. tj. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. baritonirati (grč. fig. barricade) brana. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. muzički instrument sa žicama. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. naročito poslednji slog reči.) muz. barifon (grč. fig. ñeram. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. prepre č iti. teško izgo-varanje reči. dizati (ili: praviti) barikade. barisfera (grč. barditus) ubojna pesma barda. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. vrsta malih. v. baryum. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka.34.(grč. barifonija (grč. jedan slog. barjak (tur. tćnos) muz. berretta. zatvoriti uzane prolaze . crnih medveda u Sev. barys težak. baritonon (grč. Japanu i dr. atomska masa 137. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. branik. bardak (tur. ostaviti nenaglašen. bayrak) zastava. barimetrija (grč. svile i pamuka. varvarska. barbiton (grč. drugi. Zemljine jezgro. barys težak. bas. bajra«. barriere) pregrada. meña. barometrija. barque) čun. bardak) zemljani sud za vodu. barbaros) neobrazovanost. barys težak) hem. barricader) pregraditi. dubok glas. laleo govorim) med. varoška kapija. basist. pevač koji peva dubok glas. pepeljuga. smetnja. bariolirati (fr. velika trgovačka laña sa tri katarke. od teških elemenata. Americi. barioler) šarati. ua. neraspoloženje. barikadirati (fr. grč. i to za: nukleone i hiperone. barikada (fr. barister (eng. bardit (nlat. mostova) u cilju odbrane. med. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. pregrada uzanih mesta (ulica. tuga. bardot. u slavu junaka i bogova. varvarstva. barisomatija (grč. barbifier) brijati. neuljuñenost. prošarati. izdvojiti se. barel (eng. pevač koji peva bariton. naša-ranost. kćntron) fiz. prepreka. up. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. surovost. bard (eng. gvožña i dr. granica. bariglosija (grč. sphaira lopta) geol. skidati krljušt sa ribe. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. barbirati (fr. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima.. bardiljo (ital. znak Va. pevati bariton. ugojenost. tonos ton) muz. sličan liri. fr. barys težak.barbarstvo 103 barkarola (ulice. težište. fig. prepreka. barys. baribal zool. barbe. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. gojaznost. neukusno. barka (ital. mali čamac. 158. polihord.

barometrograf (grč. v. materije i forme. baromakrometar (grč. lañica. up. barketa (ital. najniže stanje barome-tra. ital. fig. metron) vaga za decu. pritisak. up. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. baros. bastaj. up. baros težina. baros. čudan. baronnie) v. baros. barkerola (ital. basist(a) (fr. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). barometarski (grč. gramma slovo. bason (fr. baset (ital. skopeo) stariji naziv barometra. basso. grč. paralelne (i vodoravne) motke. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. basson. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. barometar (grč. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. barok. gimnastičke sprava: dve okrugle. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje ho ć e li vreme biti vedro ili mutno.) koji se tiče barometri-je. tako ñ e: barkerola. razboj. mali čamac. barogram. cic. baso obligato (ital. basson) muz. barimetrija. mesto u pristaništu gde stoje lañe.(grč. bšros. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. basa otava (ital. fr. baronessa) baronova k ći. mali kontrabas sa tri žice. barne (nem. bas-lis (fr. jedrima i malim topovima. baroskop (grč. barotermometar (grč. barokni stil. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. pravac) bog. barokan (port. bariton. fagot. barotropizam (grč. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. čuz. barometar koji sam sebe registruje prave ći tzv. metron) fiz. voda vešta č ki ogra ñ ena (u parkovima i sl. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. zapaljenje bartolinijskih. barman) vlasnik ili poslovoña bara. dazimetar. basamak (tur. baronat. baronet (eng. veština rukovanja barometrima. up. usminskih žlezda. kelner u baru. stepenica na stepeništu. na dan sv. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. tanka šarena pamu čna tkanina. bassiste) pevač koji peva bas. bassetto) kuz. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. baskitbol (eng. baron. fr. barograf. basma) l. košarka. osnova harmonije. sprava za merenje vazdušne težine. barres) al. pismo). hrabar čovek. grapho) četeor. baronese (ital. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. barrocco. basma (tur. titula drugog arhonta u staroj Ateni. barmen (eng. vitez. baronija. grč. bazen. jak. smešan.). iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. 2. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. barkarola. baro.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. basamak) prečaga na lestvama. barometrija (grč. barofon (grč. vazdušnog pritiska. najviše stanje barome-tra. batino) rečno korito. barokna poezija učena. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. geotropizam. barchetta) čun. bassa ottava) pl. Bartolomeja. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti.) nepravilan. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. v. basen (fr.). baronija (fr. instrument koji proizvodi bastonove. hipsotermo-metar. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. barut) prah za vatreno oružje. baseto (ital. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. barokni stil (port. up. baros. duboki tenor. štampa. bas (ital. mandole i dr. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. up. izme ñ u barona i viteza. . baros. dvorske. svaka učvršćena na dva stuba. stepen plemstva izmeñu grofa i plemi ća. glas basa koji vodi melodiju. gondola. svira č koji svira bas. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. bartolinitis med. baro. avgusta 1572. v. basileus) kralj. baronat (nlat. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. kotlina. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. barogram (grč. basket-ball) sp. član nižeg plemstva. ital. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. barcherolla) šetni čamac bez katarke. barone) plemićka titula. barkica. baros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: težina. nastran. štampana knjiga. baros. barcaza) hor. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. baros. bassin. najve ći čamac na ratnim brodovima. barok (port. baros. barograf (grč. sa katarkama. barrocco) apx. Vaggep. najdublji muški glas. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. trćpos obrt. basso obbligato) mu?. basileus (grč. metron. makros visok. junak. barut (tur. thermos topao. barografsku krivulju. bassetto) kuz. izazivaju utisak ne čega na-stranog i ludog. barkasa (tl. noć od 24.

bastonare) batinati. bathos. bastovirati (ital. kopile. bataljon (lat. radi većeg električnog punjenja. bastion) voj. bastonada (fr. tovarenje i istovarivanje la ñ e č amcima. battre. razmnoža-vati se putem ukrštanja razli č itih vrsta. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju razli čitih biljnih vrsta. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. ital. baso ripijeno (ital. fr. phone) muz. bastion (fr. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. batibij(us) (grč. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. tući. udar po protivnikovom maču. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga).). više topova (4—8) iste vrste. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. utvrditi. vrsta starih topova. melez koji dolazi od spari-vanja razli čitih vrsta (npr. bastard (ital. okaniti se čega. metron) sprava za merenje morske dubine. . prevoznina. palica. koji donosi sreću. batterie) voj. bataliti (tur. konja i magarca. poremetiti. fig. bios život) biol. baton. federima. poluležeća francuska slova izme ñ u rond i anglez. zamajni udar klatna na č asovniku. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. zamuckivanje. batli (pere. truć anje. najslabija vuna na ov č ijem krznu. ponajvip!e grani-toidnih. trg. sphalra lopta. nm. laña) „dubinski brod". batoliti (grč. batardo (fr. brodarina. naročito maršalska palica. mač. tip. prut. lithos kamen) pl. battoir) mlat. nuz. batimetrija (grč. batman (fr. bastardo) vanbračno dete. basta! (ital. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. takoñe: ba-reljef. metron) merenje dubine. odred vojske koji predstavlja. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. zool. obično sa 800—1000 vojnika. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za sve ć njake i druge predmete). utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. vuka i psa). kugla) 1. nlat. batimetrija. bas koji prati. battere. batist (fr. basso ostinato) muz. batirati (fr. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. lupanje srca. praklja č a. mañioničarstvo. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. onaj koji živi u dubini. batelaža (fr. prevara. baso profondo (ital. lat. vot. bastille) tvrñava. 2. batarizam (grč. batologija (grč. batarde) pokrivena laka beč ka kola na gibnjevima. sa potpunom opremom i priborom. podignuti utvrñenje (ili grudobran). bahth) srećan. bastardna vuna. stalno ponavljanje jedne teme u basu. morska dubina. metrfa) v. u Berlinu). potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. basto) štap. glas izmeñu bari-tona i basa. battologia) nepotreban govor. bassetaille) muz. baterija (fr. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañ en 1829. ime dobila po gradu Bata-viji. lupetanje. brodski saobra ćaj. tuč ak za loptu. bastardo) bog. batiskaf (grč. nasip od kamena. izbiti protivniku ma č iz ruke. bathos dubina. bataillon) voj. morski omotač Zemlje. bastion) fort. batifon (grč. battuere udariti. dubok bariton. bastardna menice lažna menica. grudo-bran. električna baterija više lajdenskih boca koje se. batomstar (grč. skaphos brod. batelage) opsenarstvo. basso profondo) «ta dubok glas. batardeau) voj. geol. bastardirati (ital. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. muz. bathos dubina. bathys dubok. bastilja (fr. podeljenih u 4 č ete. voj. za vreme Luja XVI. napustiti (neku nameru. battarizo mucam) med. mucanje. battuere biti se. bathys dubok. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. hor. basso ripieno) kuz. bathys dubok.. prema formaciji. batoar (fr. naročito po tabanima. utvrñenje. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. sa potpisom lica koje ne postoji. batisfera (grč. bastonnade) batinanje. baton (fr. kula. batard (fr. jula 1789. borbeni ma č koji se u borbi držao u jednoj ruci. kremen. battalmak) pokvariti nešto. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. batavija polusvilena tkanina koja se izrañ uje na Javi. batometrija. bathys. pljosnata maška. brzoplet govor. vrsta fine i guste pamučne tkanine. naklapanje.-tur. dvostruki udar. batometrija (grč. bastionirati (fr. bathys. ognjilo na starim puškama. lupiti) mač. batinanje po tabanima u Turskoj. 3. zamisao i sl. privremen zaklon.

temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. zasebno. Bakchos. Bakchos)' mit. sprava za nameštanje iš č ašenih udova. baš. prednji kraj la ñ e. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bacili. bacilarije (nlat. Bauer seljak) u šahu: pešak. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bejaune) novajlija. baštovav (tur. strah od dubine ili visine. bahce) vrt. . beanizam (nlat. Bah (grč. pijanke. bašč a (tur. bašta (tur. bacillum prutić. Bauhaus (nem. kod Rimljana: u česnici u Bahusovim svečanostima. bacillum štapić. sin Zevsa i Semele. baš-č aršija (tur. obi čno belih katunskih tkanina. sedište) med. bacilofobija (lat. bec-jaune. licemerstvo. saltomortale napravljen preko konja. bogorodice. klupa. klupa. Bacchanalia) pl. batuta (ital. beatae memoriae) blažene. batrijum. bahanalije (lat. baš č a. bahce) v. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. grč. ba§car§z) glavni trg. mač. batrachos žaba) med. vino. dodiru nekog predmeta. poglavar. batrij(um) (grč. bašmalik (tur. bathron postolje. bacilarije. grč. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. obično pokriven. deo prihoda sultanije koji se sastojao od nov č anik kazni za šumske krivice. phćbos strah) med. baca (tur. baš-č auš (tur. srdobolje. poznavalac hebrejskih zakona. puškarnica. lat. iza-zivači tifusa. bacillaria) pl. vrenja buterne kiseline i dr. bašta. batrahus. srećna. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". pion. prostota u govoru i pisanju. lat. parodija Ilijade. bogomoljka.. baša (tur. bathos dubina) niskost. Bakchos) kit. bahant (grč. vrsta istočnoindijskih. najstariji: baš-knez. bage) dimnjak. u polu slože nicama: glavni. v. Batrahomiomahija (grč. brucoš.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. bašiboz(l)uk (tur. obi č no praćen vrtoglavicom. beaticum) poslednja pomast. terevenke. bachur) jevrejski student koji se bavi prou čavanjem Talmuda. batrahus (grč. batovda (ital. v. basmaklik) „novac za papu če". beate memorije (lat. student prve godine. staklena sprava za isisavanje krvi. tobožnje svetost. u Vajmaru osnovao arhitekta V.). dobar vinopije. nastavila rad u Č ikagu. pere. pri č est samrtnika kod katolika. prišt ispod jezika. bas) l. bacili (lat. fr. povrtar. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). batuta. batrachos žaba) med. bahio) zaliv. Bahus (lat. čuveni grč ki komični junački ep. bacchans) pl. baft) trg. fig. beata (lat. svete uspomene (pokojnik). pijanica. batrahijum. batofobija (grč. bdelometar (grč. v. bog vina. žutokljunac. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povr ć a. baska) napose. beata) blažena. basibozuk) ist. ba§hk) marama koja pokriva glavu. koji se pogrešno pripisuje Homeru. bahur (hebr. burno veselje. bakterije koje imaju oblik štapi ć a. up. Bahus. baca. početnik. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). beata virgo (lat. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. bahija (šp. vojnici neredovne turske vojske. beatus blažen) pravljenje svecem. beata virgo) blažena devi-ca. batos (grč. udarac za takt. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. baš (tur. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. a naro čito arhitekture. bahanti (grč. bakchos. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). vrtar. vrat i ramena. bdella. znak za mirovanje. Bacchus. bdella pijavica. nedisciplinova-na vojska. baft (pere. bahaizam napredni pravac u babizmu. odvojeno. v. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. bahijus (grč. phćbos strah) med. beatikum (lat. škola je raspupggena i 1937. bathron) med. tj. gradina. beatizam (lat. battuta) muz. metron) med. im. beanus (nlat. tetanusa. 2. bathos. god. fig. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. batrahij(um) (grč.) narednik u turskoj vojsci. u srednjem veku: putuju ći ñ aci (vaganti). batrum (grč. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bašlik (tur.č aršija i dr. majka božja. bauer (nem. beanus. hirurška postel>a. posebno. glup i neotesan čovek. Po dolasku na-cista na vlast 1933. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). štapić) med. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. bdelotomija (grč. jak udarac duž protivnikovog ma č a kome je cilj da se protivnikov ma č izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvo ñ enje udara na protivnika. vožnji javnim saobrać ajnim sredstvima i dr. baška (tus. basa) starešina.

negovanju bolesnih itd. beatificirati. 3. begenmek) l. besplatan rad raje na begovom imanju. naročito crno. naro čito u Carigradu. obi čno arapske. padzehr) fark. naravno. 2. fil. suprotno: Be-mol. nužda. bež (fr. koja su živela od sto č arstva i plja č ke. beatifikovati v. bedak tur. bez) 2. beba. begute. u kojoj na svakoj strani igra devet igra ča. beging (eng. priru čnik za turiste (prema imenu nema č kog izdavač a K. bedlamite) ludak. tvrdo zvu čanje sa osnovnim tonom b. begevisati (tur. uvrstiti u red svetitelja. beduina (arap.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. igra sa reketima i lopticama sa usañ enim perima na jednoj strani. beduivi (arap. beatitudo vestra (lat. bezette) crvena šminka. bedinerka. bediverica v. dopadati se. adres o bezoan (fr. begine (nlat. bedast. Baedecker-a). trg. vrsta katoličkih kalu ñ erica naro čito raširenih u XI i HŠ veku. 2. bebi (eng. deo trga pod krovom. bezemšon (hol. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. back) sp. bezbeli (tur. begging) platno za pakovanje. pokrajine u staroj Turskoj. bogomoljke. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañ anski. pomešano s vodom (u Dalmaciji). klevetni čko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. begluk (tur. knjiga. 2. bek (eng. plemić u staroj Turskoj. baga. dopasti se. fino tanko platno. bezistan. betuine. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. au besoin) u slu čaju potrebe. titula. 4. begine. fig. bedak (pere. uvrš ć enje u red blaženih od strane pape. bezoardika (nlat. levog i desnog). bezemschoon) trg. besoin. odobriti. upravnik jedne oblasti. proglašenje za sveca. prirodne boje. oda-brati nešto po svom ukusu. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. detence. bezisten. bezisten (pere. igra slična tenisu. ritska šljuka. bezistan) v. zapovednik. posle čega dolazi akt kanalizacije. siromaštvo. baby) malo dete. bezeta (fr. bez (hebr. badawiyyun) pl.. baisemain) celivanje ruke. biti saglasan s ne čim. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili buri ć ima pri ispražnjavanju. Bq) fiz. beatificare) posvetiti. beglerbet (tur. badawiyyun) kod. lopta za tu igru. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñ unarodnom sistemu. bez (tur. v. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). bezmen (fr. knez. veliki posednik i vlastelin. oskudica. platno. starešina neke oblasti. Be-dur (ital. pokrivena č aršija. najstariji red posvećen bogougodnom radu. bejzbol (eng. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). gospodar. one koje se prave sveticama. begoglija (tur. bezoardica) pl. vazalsko. bey) 1. 3. četvoroutlasto „V". bevanda (ital. tj. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kola č a. Bć-dur) kuz. stanovnici pustinje. 3. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. beatifikacija (lat. beatificirati (lat. beguine (eng. bezistan (pere. na menicama: adresa po potrebi. bedlemit (eng. badawiyy. barska šljuka. blago onima koji imaju. Bedienerin) ku ćna pomo ćni-ca samo u odre ñ ene dane ili sate. koja se stavlja obi č no iza imena. proglasiti svecem. tržište. o bezoan (fr. upu ćivanje menice na tre će lice. ako bi trasat odbio primanje. gospodin. tur. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). bevanda) vino. bedeker putni vodič. kad bude nužno. bezoard. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. bekasina (fr. preko mreže razapete 155 st od zemlje. beige) koji je bledosmeñ e boje. potrebnost.) begov sin. begum (tur. Bedlam. besbelli) dabome. begine. izabrati. titula jedne indijske kneginje. bedine-. stočni trg. bezoan (fr. rica. protivotrovi. predstavlja jedan . bedminton (eng. beggar) pl. begov posed (dobiven od sultana). Be-kvadrat muz. beze (fr. bedaf) glupak. beylik) 1. neobojen. beth-din) l. beg (tur.) udova-carica. ital. v. begute (eng. skitala č ka arapska plemena u arabijskim. bisogno) potreba. bedevija (arap. pere. adres-se au besoin). far«. beggar) hi. odobrava™. badminton) sp. ženski ogrta č sli č an arabljanskoj nošnji. bedinerka (nem. tursko državno imanje. zaista. baiser) poljubac. beggar) pl. svideti se. naro č ito kod neprerañ enog še ćera. beatificatio) posveći-vanje. eng. pr. jevrejska sudnica. luda. rukoljub. budala. kuv. bekerel (skr. tribunal koji sa činjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. bezoar (fr. razrešavaju ć i znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vra ć a na prvobitni stepen. becassine) zool. bezistan) trg. sirijskim i severoafri čkim pustinjama. udovica velikog gospodina. vrsta kola ča punjenih penom od jaja i še ć era.

bez glave. belanda. belvedere (ital. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). Belt) tesnac. glupan. belemniti (grč. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). zabavna književnost svake vrste. boginja rata kod Rimljana. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. nesreća. za vreme grañanskog rata u Rusiji. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. valjda. ni naučnim. Be-moll) «uz.—A. Vrangelove i dr. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. lisice. bungalow) jednospratna kuća. eng. zlo. »sena Marsova. up. bellum internecinum) rat do istrage. bellevue) v. bengalo (beng. ludača. karika. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. belos strela. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. Belona (lat. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. izvesno. bengal) polusvilena tkanina. . kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. kurjača. Bengal) pl. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. fr. Solomon ben David=Solomon. beletristika (fr. beladonin (ital. patnja. npr. bel canto) kuz. vojske koja se. ranija jedinica kiri. Bellona) mit. belčite (šp. (Atropa Belladonna) velebilje. borila protiv boljševike. belaj (arap. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. bel-espri (fr. bel kanto (ital. bilezik) 1. belandre) mor. belt (skand. bangla. belegi) brus za oštrenje kose. Davidov sin. grivna. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). ben (hebr. kičme. al. beledin trg. brokat. belvedere. muka. tj. bella donna) hen. belikozan (lat. belli) poznato. belegija (tur. ñavo. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. mus-lin sa prugama u više boja. nazvane po gradu Belčite. beletrist(a) (fr. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. nevolja. zabavni pisac. bala. bella donna „lepa žena") bog. bekuordejšn (eng. belles lettres. bema (grč. moreuz. belum internecinum (lat. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. fig. Baal-Sebub) mit. deport. Be-mol (ital. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. decibel. bekri) pijanica. glavni sastojak atropina. oznaka b. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. kao sredstvo za ulepšavanje. čardak na kući. belanda (ital. fil. bez sumnje. ñavolski poglavica. benares (ind. ratnički. bala tur. verovatno. Bengalija (eng. beladona (ital. belogardejac (rus. narukvica. Bembaša (tur. s krovom od slame ili crepa. bekrija (arap. feljton. beluga (rus. bekon (eng. ni praktičnim ciljevima. bena (tur. izumitel>u telefona). belki) možda. pametan i duhovit čovek. naziv po francuskom naučniku A. belćim (tur. belelaks trg. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. luda. pavta. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. bel-esprit) lep duh. nazvala po gradu Benaresu. 2. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. beli (arap. belmontin hen. paskviza. butne kosti i lopatice. belemnon oružje za hitanje. belomantija (grč. na Dalekom istoku. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. tur. bengal (eng. služi za turiste. suprotno: Be-dur. beluga) zool. belum omnijum kontra omnes (lat. belvi (fr. backwardation) trg. estetska i književna kritika. 3. bematin-sveće pl. belchite) vrsta španske vune. belvedere lep izgled) kula. bon) budala. up. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). lepo pevanje. opšti rat. Bekerelu (1852—1908). okovi na nogama. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. fig. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. strela) geol. tur. Belzebub (hebr. jasno. belogvardeec) „beli gar-dist". čist parafin koji se dobija od petroleuma. balan. zvučanje sa osnovnim tonom b. naročito vladičin sto. vinika. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. lovce itd. belenzuka (tur. bengali (eng. slične taftu. osušena polovina (strana) svinje. bela) l. bukraiyy. vrag. 2. radi povećanje zenica. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). riba jesetra-mo-runa. lola. bun. bellicosus) ratoboran. upotrebljava se. bacon) kora slanine. jad. božanstvo starih Filistinaca.

benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. bendi (eng. bergonizacija med. darežljivost. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. bezopasnost. krofna. kupatilo. beneficium) dobit. . blagosiljati. blagoslov. beignet) kuv. blagodejanje. kaluñerski red sv. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. beotski (grč. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. v. bendžo (eng.) dobit. benedictin.-tur. beneficians) dobročini-lac. glupaci. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. benevolens) blagonaklon. kupalište. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. blagosiljanje. benevreke (alb. bandy) sp. glupo. naklonjenost. spreda uzane. benevreci. benedicite (lat. benefice) predstava u korist nekog glumca. beneficijar (nlat. bergamota (ital. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. lako isparljiv i za-paljiv. bene (lat. poz. S6N6. aromatičan ugljovodonik. bergamo) pl. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. povlastica. nespretno. benedikpija apostolika (lat. benefic. beneficijat. benedicere) blagosloviti. praveći znak krsta. benediktinci al. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. rastvara se u alkoholu. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. kada za kupanje. 2. ben ñ eluk (pers. beneficij(um) (lat. milostivost. bencilik) 1. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. benefakcija (lat. korist. čini. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. prvenstvo. prihod. benevrek) uske suknene čakšire. tromo. prolaznost bolesti. benignitas) dobrota. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benedikpija (lat. izradi kalupa za livnice. tj. lepo. bain-marie) kuv. elektrogimnastika. daje triput godišnje celom katoli č kom svetu. bengal strajp (eng. sadrži više od 50% montmorilonita. industriji. uštipak. dobrotvor. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. igra se u Skandinaviji i SSSR. prete č a hokeja. SAD) vrsta gline. žutim. benevolencija (lat. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. korisnica. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. beneficiatus) v. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. Bene-dikta (480—543). bene) dobro. zelenim ili belim plamenom. dobija se iz katrana kamenog uglja. berat (arap. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benefis (fr. a onda i po celoj južnoj Italiji. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. napr. bentos (grč. bentlos dubina) biol. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. bergami (ital. beneficancija. bezbojan. beneficium) v. tečan. 2. benefic (lat. takoñe: ñak koji prima stipendiju. bene va lete! (lat. odan. dobrotvorstvo. benjovr (fr. č eli č ane i dr. benzin (nlat. beneficijat (nlet. berberiva (nlat. naklonjen. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. primalac prihoda crkve. benefactio) dobročinstvo. blagosiljanje. berberis (nlat. instrument sa 5—7 crevnih žica.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. banja. bengal stripe) trg. beraha (hebr. baignoire) l. od neke predstave korisnice. val>ano. povlastica. . opojna trava (napitak). osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benediktiner (fr. žutika. iz Beotije. benefactor) dobrotvor. zagrevalo vodom. zidni tepisi izra ñeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. benevolentia) blagonaklonost. up. bensficija (lat. nem. benemerit (lat. blagodejanac. tj. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. benignitet (lat. dobročinilac. upotrebljava se pri vañenju nafte. med. beneficijant (nlat. bezoe) hen. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. benevole lektor (lat. dobija se iz nafte.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. dobrodušnost. priganica. Boiotćs) pril. zarada. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. berberis vulgaris) bog. beneficijar. Beoćani (grč. bengilik. benefaktor (vlat. ma ñ ije. bentonit (po Fort Benton-. benedicirati (lat. belje (fr. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. lože u parteru grañene u obliku kade. otuda: ne-spretšakovi ći. a pozadi široke. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. ben-mari (fr. muslin sa prugama u više boja. beneficijalni (nlat. bergamotto) carska kruška. benzol hem. gori lagano crvenim.

holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. brelengo. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. berkan (ital. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. pesnika Bernija. proizve-denih ukrštanjem sijamske. berekin (ital. element. i odlikova-li se u borbi divljim besom. bursa koža. bereket) l. berceuse) kuz. plod. berkelijum v. bertijonaža (fr. ukras za glavu. Africi. Bersianer) pl. bernijeskan (ital. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. bere. god. 97. Indiji. ili zelenkastoplave (akva-marii). koji nema u sebi vitamina „be". proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). = beli skorbut. beo metal koji ulazi u sastav berila. vermut. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. vojsci. u Francuskoj. fig. na taj način. deran. atomska masa 9. napredak. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). berma (lat. bernesco) v. berretta) v. upotrebljuju ih kao putovoñ e kroz snežne mećave na Sv. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. beryllos) gatanje. bert-brodovi (hol. bernardinci pl. hem. berlingozza) italijanski narodni ples. bourse. bereta (ital. bersaglieri) pl. beryllos. v. ovčar-stvo. ugljem i sl. bernesco) ćudljiv. nem. berit savez. strelci (vrsta pešadije u ital. borsa. nlat. up. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. berseza (fr. obrezanje. berlina (fr. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. znak Ve. ljubavnica. berlinska kola. novčana pijaca. besni. up. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. berkšir (eng. redni broj 4. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). dragana. beržerak (fr. beryllos) min. redni br.veoma raširena krvna bolest u Sev. bergere) pastir ka. utiče na suzbijanje besposlice. berna (fr. rod. lake karuce sa dva sedišta. osnovana 1836. duge dlake. pod berza. pastirska pesma i igra. znak Bk. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. beržerija (fr. samo u medveñoj koži. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirin čem. Berdan) puška ostraguša. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. berlingot) polu-berlina. koji trguju na ber-zi. berzijanci (fr. berkovec) mor. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. ljudi koji. burza. birichino) raspušten dečak. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. nlat.02. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. nastran (po načinu pisanja ital. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. berklijum hen. berićet (arap. novčanik. plahovita ljudi i ratnici. up. bela braća. krzno. birma. mangup.). beril (grč. kitajske i napolitanske rase. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. neprovidan.805 kg. up. ital. berzanski uzvisi trg. bersaljeri (ital. transuranski element. ber-serkr) tig. uspavanka. beretka. bourse. beurt) pl. berlingare. heksagonalni mine-ral. letina. crvene i bele. berklijum. berzerkeri (nord. beret) plitka i okrugla francuska kapa. beri) med. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). beavitamknoza. berylliumj hem. bermet (nem. baraka. berza (fr. bez prednjeg sedišta. otuda i naziv. beriberi (ind. fig. (produktna berza). tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. bernijeskan. bergerie) tor za ovce. berit-mila (hebr. berkovec (rus. zavet obre-zanja. sreća. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). bernardinac (nem. široka. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. pelinkovac. berilistika (grč. firmare) krizma. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. Berni. postavljena naslonja č a. osnovanog 1098. mutnozelene boje. berilij(um) (grč.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. berne) kor. berneskan (ital. kada pobesne. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). zavet. berlengo (fr. 2. tur. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. Australiji i ist. bere (fr. beržera (fr. berlingoca (ital. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. berkshire) po eng. zatim sa robom: žitom.

tanjiri i ubrus. severnoamerička narodna igra loptom. v. grubo. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. bestia) životinjstvo. 1853—1914).čovek. up. bex. diarhija. časopis. bexos kašalj) pl. arhe vlada) dvovla-šće. greška. Besemerov čelik. bi-. besje. besli) l. bis. biandrija (lat. besar. beštek (nem. ist. gama-zraci. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. compromissum) koji ne pravi kompromise. zver-stvo. razboj (naziv po pronalazaču). fr.od grč. boca sa cuclom. bibere ad numerum(lat. bes-bol (eng.(lat. zverska priroda.najamni vojnik. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. kod Albanaca: tvrda vera. neženja. base-ball) sp. nepopustllv. zver. kao i robe koja se kotara na berzi. bi-kar bez posla. biberon) pijanac. bibi) ženski šešir sa malim štitom. 2. prednapregiuti beton ar- . kvart. beša (tur. up. aner. akcija i drugih hartija od vrednosti. bilupa itd. besik) detinja kolevka. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). bi-. biangularan (lat. bestijalnost (lat. vrsta radioaktivnih zraka. skotstvo. kada se u č ije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). bestijarijus (lat. bibacitet (nlat. Biblija (grč. stražar.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). med. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. behar (tur. lola. biblion. kašika. bi. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. bis. procesu beta-raspada. baisse) l. biandrija. besar (fr. beton (lat. beta-zraci fiz. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). surov. behar proleće. nečovečan. viljuška. dehaizam napredni pravac u babizmu. odeljak. list i cvet voćke) cvet. be ćar (pere. onih naroda koji se u Bibliji pominju. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. besa (alb. bibHon knjižica. v. mangup. angularis uglovni. cirkus. bešlija (tur. biarhija (lat. bestija (lat. divlji. bega (grč. nedostatak. bestialis) zverski. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. besje (fr. behika (grč. najamni radnik. životinj-ski. knjiga. bestseler (eng. besa (fr. 4. bibliognozija (grč. biarda mašina za tkanje. seli prodavati. bekar) l. umetnost i sl. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. grč. bibere graeco more) piti po gr č kom obi č aju (tj. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. bitumen. nekome dati besu dati nekome tvrdu re č da mu se ne ć e nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. muški šešir sa uzanim obodom. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. tvrda reč. bestijalan (lat. običaje. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). grub. articulus zglob) koji ima dva zgloba. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. padanje cena i kurseva državnih papira. i sa dva tima sa po devet igra č a. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñ e. beskompromisan (lat. Besteck) pribor za jelo: nož. bestia) zver. bešika (tur. bianuelan (lat. bibere) piti. bibere (lat. vindžija. biartikularan (lat. razumevanje u knjige. gr č. bekrija. bkblio. biberon (fr. nečovečnost. nem. fr. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. momak. skrać. sklonost piću. knjige) Sveto pismo. trg. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. 2. bestijarij(um) (nlat. 1813—1898). biblia knjižice. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. mehur. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. nečovek. a sastavlje-ni su od beta-čestica. skotološtvo. 3.) 2. bibi (fr. alfa-zraci. baisser) trg. besa) mana. sisaljka. beseže (po fr. tur. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. bibere greko stope (lat.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. životinja. skotsko ponašanje. npr. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. radi pojačanja. sredstva. pošto se ovlaži. dvozgloban. lekovi protiv kašlja. kutni) dvougli. naro čito cvet ia vo ćkama. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. nadničar. nepomirljiv. knjiga. Bezirk) srez. neoženjen čovek. to biblion u značenju knjižica. divlje. becirk (lat. annus godina. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. bi-. pripadnik plaćene konjice. npr. baissier) trg. best najbolji.

bibliotekografija (grč. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. išarati. bibliopeja (grč. rukovalac bibliotekom. bivariare) šarati. japanski narodni instrumenat. dvomužica. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. sro-dan lauti. grapho pišem) poznavalac knjiga. bivertin (eng. biblicitet (grč. genus rod. kao npr. bigotirati (fr. beaverteen) trg. bibliograf (grč. ukrasiti šarama. bibliolater (grč. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. njihove sudbine itd. tj. bigener). bibron (fr. grč. beaver) trg. bibliopol (grč. bis. bibliolatrija (grč. bogomoljstvo. bigarrer. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. stanovanje vojske pod malim šatorima. bivouaquer) okolovati. logorovati u polju. bibliopoles) knjižar. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. raskršća. tehničke opreme. hronološka ili sistemat-ska. bigot) praviti se svecem. biblicizam (grč. biberon. biblfon. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. biberon) v. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. biglizo) pevati. izvi-jati melodiju (ptice. biver (eng. bibliomanija (grč. geol. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika.) knjižničar. biglisati (grč. dvoženstvo. bogomoljac. verski zatucan. biblion. biblist(a) (nlat. starosti. biglao.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). zbirka knjiga. koji ima dve vrednosti. nauka o ureñenju biblioteka. up. bi-. upravnik. biblfon. taphos grob) . licemerstvo. objašnjavač Biblije. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. retkosti. dvovredan. bibliotheke. . po kojima se udara drvenim maljićem.) poznavanje knjiga. biblfon. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. biblioteka (grč.. biblioman (grč. naročito slavuji). okamenotine lišća. pretvarati se. bivium) mesto gde se stiču dva puta. ona može biti azbučna. biblion. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). pa su dobili mineralan izgled. biblioliti (grč. bibliografija (grč. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. nlat. rasprava o raznim izdanjima Biblije. poljski logor. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. bibliofilija (grč. pravljenje (ili: izrada) knjiga. prodavac knjiga. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige.sahranjivač knjiga". bibliotheke. bigotisme) tobožnja svetost. bibliotekonomija (grč. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. biva Jiuz. biblion. biti u okolu. biblion. bigotan (fr. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. nauka o Svetom pismu. biblista) poznavalac Biblije. valere vredeti) he*. bibliotekar (grč. dvoženac. valens koji vredi. preterana pobožnost. bigotizam (fr. bibliomantija (grč. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. npr. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bigeneričan (lat. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. nauka o Svetom pismu. bez obzira na predanje. licemer. sa 4 žice. grub vuneni porhet. bibliotaf (grč. bigamist(a) (lat. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. koji ima dva spola. licemeriti. ili celokupne književnosti jednog naroda. bibliologija (grč. licemerstvo. bakar. bigot (fr. kiseonik. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela.) poznavalac knjiga. raskrsnice. dvomužištvo. grč. biblion. sumpor.) koji preteruje u pobožnosti. spisateljstvo. bivalentan (nlat. bivijum (lat. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. bigamistki&a (lat. bivak (fr. bigarirati (fr. dvospolan.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. grč. železo i dr.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. engleska pamučna materija. radi origi-nalnosti štampe. hermafroditski. licemeran. bis. naročito Sveto pismo. bibliofil (grč. bigamija (lat. a reñe donosi i kritičke napomene. otisci lišća na kamenu.) čovek koji ima dve žene. cink. bivouac) voj. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. gamos brak) dvobračnost. bigoterija (fr. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. biblioteka (grč. bivakirati (fr. biblion. bigoterie) verska zatucanost. bigot) onaj koji slepo veruje. biblfon. od dve vrednosti. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. Ifthos kamen) pl. onaj koji se razume u knjige. nasumce otvori. knjigoljublje. onaj koji se drži samo Biblije.) žena koja ima dva muža. bogomoljstvo. olovo.

npr. atomska masa 208. dvozube vile. juvelir. dragulj. gde je neo-grani čeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. analistici. bikonkavno so čivo. . biduum) vreme od dva dana. business) posao. bikamerizam (lat. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. puzavač ki. bizantologija (grč. fig. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. zuber (u Evropi). osobenost. čudesan. biennis) dvogodišnji. bikonjugiran (lat. besoin) nužda. bizmut (lat. bikvadratii koren četvrti koren neke veli čine. billet) trg. bilet. bi-dens) dvozubac. dragocenost. filozofiji. mali konj. 2. bide (fr. osoben. juvelirska roba. nakit. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. pri le č enju od sifilisa i dr. neobi čan. bog. bijenalav (lat. Byzantion) 1. bidens (lat. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplać uje donosiocu. up. Bizantinizam. dragulji.980. bizon (grč. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. dvozube rogulje. bižugje (fr. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. bikvadrat (lat. proturanje lažnog novca. bi-convexus) om. tj. znak Bi (upotrebljava se i kao antisepti č no sred- stvo. bijou) nakit. bizar (fr. u dve boje. bizoialan (lat. bicarbonas) hen. i kao lek za jačanje živaca). intra biduum (lat. zone pojas. dragi kamen. biduum (lat. geografiji. al bisogno) trg. bijoner (fr. dragocenost. s obe strane izdubljen. 2. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. bikonkavan (nlat. vizmut. bizantinci (grč. bikarbonat (nlat. bi-conjugatus) dvostruko sparen. kada u kojoj se kupa sede ć i. biennium) vreme od dve godine. dvogubo spregnut. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. nastran čovek. bijon (fr. koji kadi. dvobojan. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. bižuterija (fr. bi-quadratus) kat. u slučaju potrebe (na menicama).) pl. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. biznis (eng. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. dvogodišnje biljke. ulagivački. bizantolog (grč.) 1. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. zlatarske radnja. up. bicolor) bog. 3. krivotvo-renje novca. bije d' bank (billet de banque) banknota. koji se sastoji od dve zone. na kome su 1946. ali sa znatno više bakra. bizantijski (grč. naročito u moškavca. ital. bisogno. zlatar. redni broj 83. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bižu (fr. billon) legura od srebra i bakra. teologiji. bizarre) č udak.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr.). bi-. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. pl. ameri č ki divlji bivo. hebr.dine. bizonjo (ital. neobičnost. menice koja se isplać uje samo izdavaocu. bijouterie) trgovina dragocenostima. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bikoloran (lat. grč. bijonirati (fr. potreba. bakarni novac sa nešto srebra. camera) dvodomni sistem u ure ñ enju države. fr. osobenjak. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. bizam (nlat. mošus. trgovački posao. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bidet. bikonveksan (nlat. konj č e. rok od dva dana. bikarbonat sode. vizantologija. bi-. bi-concavus) om. bizantijska umetnost. intra biduum) u roku od dva dana. fig. Byzantion. oblast) koji je podeljen na dve zone. retori-ci i poeziji. udvori čki.) v. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. koji se ulaguje starijima od sebe. od koje je ranije pravljen sitan novac. grč. bigotizam. bfson) zool.) v. nastran. element. al bizonjo (ital. bijenalije (lat. srebrni novac bez propisne koli č ine srebra. bisamum. dvogubo ispupčen. i radili na istoriji. bijenale (lat. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. bijonaža (fr. ar-heologiji. bizarerija (fr. bizarerija. vizantinci. čudnovat. v. bizarrerie) čudnost. vizantijske bizantinizam (grč.) ćudljiv. npr. npr. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. bikefalan (lat. bizarnost (fr. kephale glava) dvoglav. nov čanica. bizarnost. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). Byzantion. divlji bivo. up. bikonveksno so čivo. ukras. bije (fr. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veli čina svedena na najmanju meru. vi-zantolog. bicefalan. ispupčen s obe strane. bis. juvelirska radnja. do propasti Bizantijskog Carstva. bufalo. dvogubo izdubljen. bismutum) hen. I bizaran (fr. bijenij(um) (lat. zlatnici grčkih careva.

ballur kristal. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. billiarde) hiljadu biliona. zapovednik tabora koji je obi č no imao hiljadu vojnika. labium usna) gran. fig. prodavnica ulaznica. billa. ravno dno u sredini la ñ e. biletura (fr. bimetalizam (lat. dvousneni suglasnik (b. fig. biletar. bilansirati (lat. fig. prodavac ulaznica za predstave. Bilanjz) v. obično krajem svakog meseca i svake godine. fr. fr. rubinus) he«. ulaznica. bilupa (lat. služe kao podloga papirnom novcu. biletirati (fr. nlat. železni č ka (ili: tramvajske) karta. na-| prasit. bilboke (fr. major. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. loupe) opt. trg. bilateralis) dvostran. fig. izborni listić . listak. saldiranje. bis. kristalno staklo. beryllos beril) gorski kristal. bimenzis. bilabijalan (lat. takoñ e: pisamce. jednim udarcem udariti dve lopte. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilin (lat. bilateralan (lat. p. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñ enih trupa u Turskoj. bimester (lat. železni č ke karte i dr. žu čni.000). vert zelen) hen. završni ra č un o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. ital. biletarnica (fr. bilis. lat. nlat. bilardirati (fr. bilijariti (fr. bil (eng. bi-. bilis) med. bilingvitet. izdavati ulaznice. ulaznice. o sednici ministarskog saveta. biljur (ar. bille. bilingvitet (lat. ulvus. lat. žu čno žutilo. tip.). nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . manus. bilans. podnosi kralju. bilieran (lat. nlat. billard) igrati na bilijaru. up. bimembričan (lat. zaklju čiti neki posao. bimenzis (lat.000. kratak. bili. prepreden. bimestre. pun žu č i. bilifulvin (lat. bildž (eng. v. bilge) mor. biksin (nlat. žuč. bilis) žu čan. orlean.koji se izgovara uz u češće obeju usana. crvena bojena materija žu či. bimanus) dvobimbaša (tur. zakonski predlog (u Engleskoj). nlat. billet) blagajna. bilis žu č. lupa sa dva sočiva. pritvornost. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. o stanju zdravlja. menica. billet) pisamce. i oboje . bilokacija (lat. sa dva č lana. gnev.). bis. I bilion (fr. izvesti zaklju č ak o svršenom poslu. bileta (fr. knjigama. zvaničan dnevni izveštaj (npr. latus strana. upotreba dvaju jezika u govoru. prek. o aktuelnim političkim pregovorima i sl.) vreme od dva meseca. bilis (lat. crvenožuta bojena materija žu č i. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. ljutina. se. dvaput. fr. mrzovoljan. up.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilis) hen. bilet. billet) izdavanje ulaznica. bixa) ham. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. bis. bi-cornis) zool. beryllus. dvoličan. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. bulla) predlog. pritvoran. bilis. biletar (fr. dvorog. bilaroc) trg. bilingvizam (lat. bilijar (fr. cedulja. bilis. č etvrtasta i zarubljena. bilet (fr. lat. bilijarda (fr. igra na bilijaru. bis.000. up. billetier) poz. koji govori dva jezika. železni č kih karata. posetnice i sl. jed. prepredenost. potvrda. biliverdin (lat. žučno crvenilo. železni č kih karata itd. biliaire) koji se tiče žu č i.000. gr č. priznanice. bilingvičan (lat. prevu č ena zelenom č ojom. upravljen na suprotne strane. cedulja. fr. m). poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog ra čuna. bis. bimestran (lat. bilirubin (lat. tako da uvek stoji uspravno. mesto gde se izdaju karte. izvesti završni ra čun. žutozelen. lingua jezik) dvojezičnost. billard) vodoravna tabla na č etiri kratke noge. bi-lanx sa dva tasa) trg. zelena bojena materija žu č i. razdražljiv. obostran. fig. krajnji ishod nečega. tek pošto bude triput pro čitan i primljen u oba doma. metallum) dvojki nov č ani sistem jedne zemlje. bilans (fr. drveni prutić kojim se me ć e zlato pri pozla ć ivanju. sitni štamparski poslovi (karte. cedulja. bileter. koji se. bi-. bimenzan (lat. glavni sastojak žuči. bilanca (nem. billetier) v. dvo č lan. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovara č ke strane. billion) milion miliona j (1. donji deo lañ e. bulletin. dvousneni (suglasnik). biliosus. bilten (fr. bilan. o stanju na frontu. bullettino) dnevno saopštenje. etiketa. dvomesečje. biman (lat. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. izdavalac karata (želez-ničkih itd. bimemsis) dvomesečni. bilancio. dvoličnost. ital. bilabijal (lat. tempus) v. bilinguis) dvojezičan. biliozan (lat. žučno zelenilo. sa dva roga. saldo. bilinguis dvojezičan) v. bilabialis) gram. mrkožut) hen. bileter (fr. o konju: izbacivati prednje noge napolje. žustar. priznanice. bimembris) koji ima dva uda. bimestris) dvomesečni.) v. priznanica. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). bimester.).

binaire) v. up. dogled za oba oka. oculus oko) sa oba oka. bfos. grapho pišem) onaj koji opisuje život. krmanim) deo kibernetike koji prou čava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. graphfa). pozorište. bfos. bios. biografija (grč. koji se ti č e binoma. fotografski prikaziva č stvari i osoba u kretanju (kinematograf). naočari. pisac biografije.). bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. biologizam (grč. bineran. binjektaš (tur. binomski (lat. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. Binde) veza. nomos zakon) mat. genos) koji se tiče razvitka života. bio. sa dva člana. bini po dva. bioaritmetika (grč. biodinamički.) istorija razvitka života. pr. a i Srbi'. Bijhne) pozornica. binaran. biolog (grč. binda (nem. biograf (grč. binokularan (lat. biogenetičan (grč. genetički inžinjering. sophfa) v. bfos. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapre ñ enja života. kao i uticaj živih bića. pristalica biologizma. to klima nagib. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). bfos. vladaoca i dr. poreklo. bfos. grč. . svih životnih procesa. bfos. biblion knjiga. zbivanja. binen-regulator (nem. biozofija (gr č.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. bfos. biogeneza. binokl (fr.. logos) fil. okovratnik.(grč. životne jedinice manje od ćelija živih bića. povoj. biografika (grč. ra ñ anje) razvitak života. kibernao upra-vljam. raznih zrakova na čove čji organizam i uopšte na sve što živi. bioinžinjering (grč. bfos. biodinamika (grč. od dva) dvojki. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. na klimu. biogenija (gr č. opt. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. kolo-nija bioblasta). bios. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. up. ge zemlja. binerav (lat. eng.) fil. bioblasti (grč. dvoč lani. po učenju Altmana. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. biobibliografija (grč. bina (nem. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. veličina koja se sastoji iz dva dela. petlja. životni. biokibernetika (grč. biol. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. bfos) predmetak u složenicama sa znač enjem: život. binom (lat. padinom od dva č lana. dvo č lani izraz. biologfa) nauka o životu. logos) fil. nlat. binjiš (tur. binarius koji sadrži dva. energetika svega živoga. blaste klica) pl. i njima odgovaraju ći zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. filozofa. na kojima se osnivaju prirodne pojave. Ifthos kamen) kol. ona filozofija koja na pojmu „života" ho ć e da izgradi celokupni pogled na život i svet. bfos. bfos život. grapho) veština opisivanja života. bfos. bioklimatika (grč. npr. zavoj. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili si ñ e sa konja. biofori.. a+ br. binaran (lat. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belan č evinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. bini. Biinne. ibn. pojas. logfa) nauka koja prou č ava uticaj klime na živa bića. životopisac. bivomizam (lat. bfos. binocle) cviker. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. biogeografija (grč. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. zavoj za oba oka. nosila ga je poglavito turska konjica. klfma. med. koji se sastoji od dve jedinice. biosofija. (grč. posebno biocenoza i vegetacije. arithmetike) nauka koja se bavi sra č unavanjem prose čnog trajanja čove č jeg života. biologist(a) (grč. biogen (grč. bfos. kao sredstvo u borbi za opstanak. bfos. energefa) fil. veština pisanja biografija. dvojedinični. bi-. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. fr. bfos. bini. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. životopis. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. regulator) poz. mat. grč). koji čine preda č ki lanac doti čne jedinke" (Hekl). genos poreklo) biol. koji je udešen za oba oka u isto vreme. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju č oveka). biologija (grč. bfos. binub (lat. genesis postanak. grč. engineering) v. bioklimatologija (grč. biologos) nau čnik koji se bavi prou č avanjem porekla i uslova života. bin v. vrpca. bioliti (grč. binubus) čovek koji se dvaput ženi. bfos. bioenergetika (grč. od dva dela. zakonima nasleñ a i prilago ñ avanja uslovljeno. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja prou č ava uticaje atmosfer-skih promena. suprotno: monometalizam. naro čito nauka koja se bavi prou čavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika).

god. panpsihizam. biopsihologija (grč. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. bios) praktično učenje o životu. nlat. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. države itd. bionika (skrać. bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. biozofija. 2. logia) fil. delić a nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. biosfera (grč. poremećaji u razvitku. biotehnologija (grč. sudskolekarsko utvrñivanje. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. bionegativan (grč. biorizator (grč. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. biosofija (grč. slike stvari i bi ć a koje se kre ć u kao da su žive. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nau čniku Biot-y). naročito pojave nasleña. čista rasa. bios. bios. bioskop (grč. prema izvesnim znacima na telu. bfos. typos) čist tip. psihobiologija. psyche. sarkom). bios. biopsija (grč. razmnožavanja itd. tj. bios. bionti (grč. biotip (grč. v. biorizatora. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bios. lat. bios. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo.. techne. . biorizacija. pribora. aparata. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. bios. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. manteia proricanje) 1. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. biomantija (grč. bioontologija (grč. psyche duša) fil. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. prilagoñavanja. biosociologija (grč. jer živih bića ima i u vazduhu.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. bios. up. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. bios. lumines-centia hladno svetljenje) biol. bios. i u zemlji. tj. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. bios. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. biomagnetski. nastala u XX veku. ontos. biometrija (grč. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. bios. operativnim putem. svitci) sveta. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. organizama koji izazivaju vre-nje itd. lat. bios. pr. bios. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. up. biorizacija (grč. npr. bios. npr. bionomija (grč. neke oblasti. npr. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. člana društvene zajednice. i u vodi). bioskopija (grč. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. ovako je nazvao 1866. a čoveka.) v. on. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. biotika (grč. logia) nauka o živim bićima. bios. bios. socius drug. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. biomehavika (grč. stanovnika nekog grada. grč. litosferu i hi-drosferu. bioluminescencija (grč. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. biotit min. biol. bios) 1912. orao vidim) med. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. mehanike razvitka. biotehnika (grč. biomagnetizam (grč. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. biosinteza (grč. tu ontos postojeće biće) pl. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. bios. praktične eugenike i medicine. sophfa) životna mudrost. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). kao animalno biće. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. to on. bios. životni prostor (obuhvata: atmosferu. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). nem. osnovni oblik je fotosinteza. crta na dlanu i drugih nekih simptome. biostatika (grč. biomatematika (grč.

cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. birzeman (tur. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. biremis) čamac sa dva vesla. biohemija (grč. birenirati (fr. dvostopni.) mat. slikovito pričati. polovljenje. bis. vrsta lakih poljskih mostova. bios. logia) nauka o životnim pojavama. burette) hem. praviti grbove. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. staklena cev sa lestvicom. burin. krateo jak sam) v. biocentrično posmatranje (grč. . birger v. bureau. biseksan (lat. bis pes noga. bios. gostionica. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. techne umetnost. odeljenje. životni. bureau. burat) trg. birokratski koji se tiče birokratije. bios. austrijskom inžinjerijskom oficiru. biocenotika. bisegmentabilan (lat. bios. vrsta puplina od fine svile i vune. biratina (fr. biotop (grč. centrum središte) fil. utensilia) pl. biparticija (nlat. koinos zajednički) životna zajednica. burail) trg. bipsdan (lat. biplan (lat. naro čito u analitičkoj hemiji). bis) dvaput. ravna površina) avij. polovljenje. birtija. grč. nadlepggvo. anti č ka ratna la ñ a sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. purger. po drugi put. još jedanput. bisegmentacija (lat. biped (lat. vajalica. pretežno formalističkom duhu. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. birokratizam (fr. buratine) trg. bureau. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. spol) v. biotomija (grč. ital. bira (fr. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. buriner) rezati rezaljkom. polus stožer) dvopolan. kancelarija. sexus.. pisarnica. bir-zeman) staro vreme. biofizika (grč.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. veština) skup metoda. bfos. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. bisage (fr. gr č. bios. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). biofori (grč. biro (fr. pravila. predsednik mesnog odbora. bureau. bis (lat. grč. torba na sedlu. kancelarijske osoblje. bipolarav (lat. segmentum) mat. sa dva suprotna pola. bipedalis) dug ili širok dve stope. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. vajati. dleto. deo ekologije. lat. razuñivanju živih tela. birtija (nem. chemeia) deo fiziologije. biroutenzilije (fr. birotehnika (fr. biol. bireta (fr. bipedalan (lat. polovljiv. ta phainomena pojave. lat. bircaus. mania) želja (ili: težnja. nazvala po pronalazaču. krut i nadmen. birokratizam. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. razdvojenje. bureau. bis. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. bisegment (lat. bakrorezac. bi-pes. predsednik opštine. birokrat(a) (fr. od kojih je jedna iznad druge. koinos zajednički. bakrorez. tj. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. dvostruka torba (u Lici). logia nauka) v. davnina. bios) koji se tiče života. biren (fr. Wirtshaus) v. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. bi-pes) dvonožna životinja. birgermajster (nem. skup živih bi ć a koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). segmentum odsečak) mat. kao odsečak jedne linije ili površine. dvonožac. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. koji se može podeliti na dvoje. Wirtshaus) krčma. phoros koji nosi) pl. biofenomenologija (grč. fig. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. biraj (fr. birokratija. bigeneri-čan. grč. birato voj. bis. kancelarijske potrebe. Burger-Meister) gradonačelnik. burato) pisaći sto. biocenologija (grč. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bios. burino) bakrorezačka rezaljka. birokratija (fr. bissac) pl. biromanija (fr. vrsta polusvilene. ponovo. muz. biocenoza (grč. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. birema (lat. ital. bipartitio) deljenje na pola. ukočenost. bios. Karlu Birago (1792—1845). bis. bis.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. nosioci života. polovina. polu-vunene tkanine. bircaus (nem.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. bioblasti. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bipedis) koji ima dve noge. planum ravan. bios. biocevotika (grč. kancelarijski pribor. vunom ili kostreti. biofon (grč. bios. dvonog.

biformitas) dvoobličnost. thećs bog) verovanje u dva boga. bitta) brod. u dva niza.) pretvaranje u zemljanu smolu. biteizam (lat. grč. premazati) zemljanom smolom. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . bista (fr. obi č no dug 7—8 st. bisus (grč . konac) dvoni-tan. Keruak). u engleskoj muzičkoj terminologiji. ital. posle 28. biheviorizam (eng. lice sklo-no neuobi č ajenom ponašanju i odevanju koje č esto zastupa i nastrane poglede. asfalt i sl. buffetto) tezga u krč mi. pod biskup. hermafroditski. nem.) 3. bifilaran (lat. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. niz) koji ima dva reda. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameri č kog folklora i džez muzike. ital.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. filum nit. bit (eng. koji je svojim naro č itim izvo ñ enjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. naro čito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. metrič ka jedinica takta. behaviour vladanje. Dž. dvaput kuvan) dvopek. biskroma (ital. buffet. ital. dvolist. bit-muzika (eng. dvaput pečen porculan bez glazure. busto. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. bistoquet) bilijarski štap. dvosložan. Bitlsi (eng. u asfalt. asfalti-rati. biscuit. bifurcatio) račvanje. biscotto. Bit je uvek pa-ran. biskupije (gr č. bis. bit (eng. lat. grananje ili cepanje na dvoje. biscottino) mali. beatnik) l. bifepija (fr. dvospolan. koja istupa protiv konvencija grañ anskog društva. sa jednim prestupnim danom. biseksualav (lat. bis coctus dvaput pečen. biskoten (fr. ital. bit) l. ital. bitometrija (grč. bisekstus. biformis) sa dva oblika. prženo upola na jakoj vatri. bisextus) prestupni dan tj. npr. par č e gove ñ eg mesa od poleñ ine (slatke pečenice). bitnih (eng. biflorav (lat. dvorodan. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). naf-ta. (bitlsi) čupavci. biformitet (nlat. bifer) vot. bit (eng. biserijalan (lat. okrugao kolač i ć. epfskopos nadzornik. beat udarac) 2. šećerni dvopek. flos. buffet) sopstvenik bifea. beefsteak) kuv. polovljenje. mladići s dugom i neurednom kosom. dvoboštvo. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bifluevcija (lat. u džez muzici bit označava stalno. bituminizacija (lat. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. biscotin. po rimokatoli č kom u č enju biskup je naslednik apostola. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. bis. byssos pamuk. trideset drugi deo jedne note. bi-. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. npr. dvoličnost. 2. reke. buste. bitva (ital. bituminosus) sli čan zemljanoj smoli. bitumivozav (lat. bisilabičav (lat. okrugao dvopek. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñ u dve jednako verovatne al-ternative. februara. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. biftek (eng. bitumen (lat. Ginzberg. pravac u psihologiji. radnjica sa jelom i pi ć em bez stolova. bifluere) ra č vanje reke. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. bife (fr. onaj dan koji se svake č etvrte godine. fig. koji ima dva cveta. biferan (lat. up. bisekstus (lat. biskup (grč. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. bistrirati (fr. dome ć e. bistrer) slikati (ili: boji-ti. ponašanje) psih. bis. orman za stono posu će. bituminirati (lat. biskvit (fr. bisturi (fr. bis. dvoobličan. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bifti (eng. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. bistori) hir. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamu čna ili lanena tkanina starih naroda. grč. petrolej. biscroma) kuz.) prevu ći (ili: pokriti. Ifthos kamen) min. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metrič kih jedinica. bifoličan (lat. naro č ito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bifurkacija (nlat. dvoni-zan. orman sa srebrninom. bis. sa dva cveta. bistoke (fr. floris cvet) bog. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. a izvode ga udaraljke. bisekcija (lat. deljenje na dva kraka. naro č ito Egip ć ana. dvoredan. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. od dva sloga. bis. bythcs dubina. bistouri. The Beatles) nuz. u debljini od 4 st. series red. metron) merenje dubine (pomo ću niska ili proračunavanjem). osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. obojiti) č añ avom akvarelnom bojom. bis. Brust) poprsje. sexus spol) koji ima oba spola. folium list) bog. kr č mica. syllabe slog) gram. sto po železnič kim stanicama. koji visi o dva konca (kod fizi čkih aparata). u teoriji informacija. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. biformai (lat. peksimit. episkopfa) v. bisextilis) prestupni. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bisolit (grč.

lat. spolnih organa i dr. blastula (grč. povraćanje sluzi. rheo curim) med. kystis mehur) fiziol. kapavac. čist. potpuno odrešene ruke. blastos. blastomikoza (grč. blastos klica. bišof (nem. opt. korita. obesvećivanje. blenoragija (grč. sluz. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blenna. eteb povrać am) med. blenna sluz. blena (grč. grč. vrsta šampanjca. blanš (fr. španski zid. čist formular. kephale glava) v. zasić en i presićen.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. blastemia) vot. . udubljenje u zidu sa svodom. neosetljiv. blazon (fr. sulfid cinka. blaziranost (fr. to čkaš. kompozicija za dva glasa. blašpe (fr. bis. neosetljivost. belina) trg. blenotorea (gr č . blastula) fiziol. blenna. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. hartija. blastomere (grč. velosipedist. izdanak. regnymi izbijam. radi odstranjenja. kožica zametao g mehura. izneti na rñ av glas. obesvetilac. neispisan. Bucherschrank) orman za knjige. potpuna sloboda rada. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. huljenje. blanc. heraldika. blenna. blastos. blenna. blastos. tobožnje trgovanje. Blende) apx. blenengerija (gr č. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. fiziol. od dve boje. blenna. radi špekulacije razlikom u cenama. procurim) med. blamer) osramotiti. blaser. blasfemist(a) (grč. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. ophthalmos oko) ked. blanche) beo. ñerma koža) fiziol. rñav glas. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. pomorandžine kore i soka. kapavica. belilo. blenda (nem. bicintum. blastozoid (gr č. blanket (fr. bianco belo. min. blenna. blenna. pokuditi. bruka. aden žlezda) med.) otupelost. akutno i hroni čno oboljenje kože izazva-no naro čitim gljivicama (blastomycetes). kart blanš (fr. prema potrebi. preživeo. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blanche) pr. o č iju. zapaljenje sluzokožnih žlezda. i blastocistis (grč. bi-. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blenna) kec. nlat. chroma boja) dvobojan. gei. nauka o grbovima. beo. belo. blejzer (eng. im. belina. zametni mehur. nepopunjeno mesto na menici ili punomo ći. blamirati (fr. blastoderm (grč. carte blanche) čista bela neispisana karta. mali otvor na fotografskom aparatu pomo ću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. zasićenost. karta bjanka. grdnja. blasfemija (grč. 6t6s uho. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. huljenje na boga. preživelost.-fr. biher-šrank (nem. blamage) sramota. cyclus krug) to čak. velosiped. mladica. blastema (grč. oblik) biol. bicinij(um) (lat. meros deo) biol. sluzna srdobolja. prazno. belo ć a. bikefalan. bela boja. blasfeman (grč. zapaljenje veznice o čnih kapaka. lučenje sluzave tečnosti. metra materica) med. bizzarria) muz. slepa vrata. bjanko (ital. biciklist(a) (eng. bis. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plać anja. blamaža (fr. bicefalan (lat. zametni mehurić. blastule. blase) otupelih osećanja. blekvud (eng. blasphemos) bogohulan. bjanko. obrazac priznanice ili ovlaš ć enja (pre no što se ispuni). biceps (lat. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. svetlosti sa strane. karanfili ć a i še ć era.). ku ñ enje. bogohuljenje. blastos. klica. blenemeza (gr č. punomo ć samo sa potpisom. pogrdan. neispisan. neograničeno punomoćstvo. blanko (ital. blenadenitis (grč. obesvetila čki. psovka. blanko-ovlaš ć enje neograni č eno ovla-šćenje. canere pevati) huz. v. cimeta. bicyclist) onaj koji tera to čak. blenorea (grč. bicikl (eng. pupl>enjem). kredit bez pokrića. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. curenje iz ušiju. bihromatičav (lat. bicarija (ital. Bischof biskup) piće od crnog vina. us. tj. prekor. obrukati. blaziran (fr. sluzni proliv. sukno za filtriranje. blasphemfa) pogrda. blastos. blason) grb. čist. mykes gljiva) ned. kuditi. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). blanko-trgovanje prividno. blanko-kre-dit otvoren kredit. blenoftalmija (grč. blenometritis (grč. zapaljenje materice sa lu čenjem sluzi. alat. rheo tečem) med. biceps) koji ima dve glave. bjanko menica čista. bis. grč. slepi prozor. eidos vid. grditi. blanco) v. blastem (grč. enteron utroba) med. bicycle. tj. blastema) biol. dvoglavi ru čni miši ć. black (fr. blasphemćs) bogohulnik. ukor. nepopunjena menica (samo sa potpisom).

blokada (fr. blooming condition) sp. gomila (knjiga). dosetčica. nazvala zbog žu ć kastog sjaja. bacakanje. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. fig. ñ uture. trupac. Blitz munja) v. naro č ito o izborima i radi sprovo ñ enja izvesnih zahteva. plavuša. kulica. zatvaranje sa svih strana grada. bleh (nem. blondina. dobro. up. č amcu. Blume) poznavanje cveća. an blok (fr. avionu). udruženje više raznih stranaka iz takti č kih razloga. blindage) fort. kol. blondinka (fr. blepharon. ptosis pad) med. bluette) varnica. prevari. sveska za pisanje ili crtanje. osigurati od zrna. nemir kod teških bolesnika. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blepharon. obmane. Blue Book) „Plava knjiga1'. obmana. oklop (na ratnoj la ñ i. blonde) čipka od sirove svile. zatvoriti skretnicu. blefarotomija (grč. treptanje. biondo) plav. žu ć kast. hvalisati se.) voj. blond. mermera). bacanje prašine u o č i. žmirkanje. sluzave mokrenje. Blume cvet. ital. poza. pretvarati se. blinder) fort. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u o či pa da se time lakše prestraši. gomila. svetao. č elikom ili gvožñ em oklopiti (ratnu lañu. zapaljenje očnih kapaka. blond (fr. tvrñ avica (obično na planinskim prevojima i granicama). zatvor. od finog pšeničnog brašna. Blitzkrieg) voj. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. plomber) pogrešno. blepharon. blocus. avion). opsada. klada. šanca gredama. blefaroftalmija (grč. bluza (fr. municije i sl. ruski kolači. . bloki-ranje.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. npr. blondina (fr.) pl. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. bluming kondišn (eng. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blestrizo bacakam. farsa.) med. celina. povreda. blondin (fr. blepharon. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj na čin spre čiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). vojni č ki koporan. blomba (fr. praviti se. opsada. blepharon očni kapak. blondin) plavušan. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. blokflauta (nem. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñ unarodne politike. sli č an svirali. iskrica duha. blef (eng. hvatati na zbunjivanje. panj. Blockhaus) voj. zaštićivanje od zrna (projektila). i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. tvrñ ave. fleš. automobil. uron mokraća) med. suženost očnih otvora. blokada. treba: plomba. velika količina (robe). blokirati (fr. obmanjivanje. blefarizam (grč. tome sečenje. blindaža (fr. pivo. en bloc) naveliko.). blefarofimoza (grč. spasmos grč) med. aden žlezda) ked. oja č ati rov. otvorene boje. iskra. bluff) plašiti. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. zastrašivanje. blessure) ozleda. blesura (fr. bloc) veliki komad (npr. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. okloplji-vanje. blickrig (nem. veliki odlomak stene. ispuniti šupljinu kamen čićima i komadima cigle. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. zbunjivati razmetljivom reklamom. blefarospazmus (gr č . ko č ijaška (ili: šoferska) košulja u boji. phimosis suženje) med. gra ñ. blumistika (nem. blondine) v. čamac. duhovita sitnica. tip. plomb) pogrešno. mali pozorišni komad pun desetaka. osobito u sportu. varati. vojske. zatvaranje železni č ke skretnice. podizanje cve ća. oblaganje č eličnim plo č ama. blinji (rus. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. hrpimice. Blockflote) nuz. zavara. blista (fr. zaplašiti. rezanje) med. spadnutost očnih kapaka. blombirati (fr. hapsana. blepharon. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). bloccata) voj. up. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomo ć u ratnih brodova u cilju spre č avanja svakog uvoza i izvoza. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. fig. karaula. blindirati (fr. mnoštvo. zajednica. zapaljenje žlezda očnih kapaka. blokaža (fr. kicoš. mladi ć plave kose. treba: plombirate. oja č avanje rova. blumirati (nem. ital. blenna. plavojka. blokiranje (fr. mustrama od cve ća. blok (fr. blestrizam (grč. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. slični palačinkama. udvarač ženama. ucelo. bloquer) v. blouse) laka gornja haljina kod žena. blefirati (eng. blefaritis (grč. grč o čnih kapaka. ophtalmos oko) med. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. automobilu. Blu buk (eng. blondine) devojka ili žena plave kose. blonda (fr. blefaradenitis (grč. prevrtanje. munjeviti rat tj. zavaravati. blefaroptoza (gr č . bacam tamo-amo) med. šanac gredama. cveć arstvo. tip. blokhauz (nem. obmanjivati. blepharon očni kapak) med.

protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. kod anglosaksonskih naroda. pere. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. od danas do sutra. bahader) pl. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. npr. boduo (ital. bobslej. buza. po pravilu neuredno. proizvodi se u predelima severno od Liona. fr. duhovni poglavar u Tibetu koji. boj (eng. kalem od namotaja bakarne žice. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. prirodnim životom. kablova. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. Dalmaciji. up. bodega) podrum. bonrin) plemić koji je i ratnik. to bob) v. božur (arap. bodmeraj (nem. bojler. boiler kazan) kazan. boza (pere. boatu (fr. boemerija (fr. lažno optuži-vanje (po šp. fig. engleski til. v. koji »sive svojim naročitim. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). fr. dečak. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bogomili pl. u Rumuniji: plemić. kor. Bugarskoj. naročito plemić veleposednik. kajmaka i še ć era. planinski tesnac. ili na oboje ujedno. upravlja zemljom. bogdo-lama (mont. v. bobina (fr. kotao. Bodmerei. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. udav (najve ć a zmija u Africi i ist. Hrvatskoj. god. nadimak londonskih policajaca. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. fig. klanac. bogus) irsko narodno piće od vode. bottomry) trg. bojkotovati (eng. bobbinet. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. studenti i dr. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. bogumili pl. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bogatiri (tur. rakije. blue-stocking) „plava čarapa". koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. Bodriti pl. patareni. guša. bodul. zmijski car. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . induk-cioni kalem. božole (fr. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. bogaz (tur. crven kao krv. . ispičutura. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. bobinet (eng. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. bobine) kalem (za konac). v. kod bojkota strane robe u nekoj državi). busur) bog.Bob je.) bog. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. bodolo) ostrvljanin. bogaz grlo) grlo. baobab. boabab (amh. bova (ital. boa constrictor) zool. čergari. Makedoniji. + 1502. ždrelo. bogumili. Bosni. vinara. Obotriti. fig.. umetnici. bogus (ir. sluga. boy) dečko. magazin s robom u luci. uzimanje zajma na lañ u ili na njen tovar. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). momče. Džemsa Bojkota. moreuz. bohemes) pl. krčma. bu za. bojer (hol. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomo ćnih nauka. drevna pijanica. beaujolais) vrsta francuskog vina. boa. bojar (rus. skraćeno: bob. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. bobby) pl. književnici. život od danas do sutra. zajedno sa dalaj-lamom. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. raste na Kosovu. boi-najf (eng. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. boit-tout) čaša bez postolja. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. Indiji). fiz. boei) v. bodega (šp. boa (nlat. pamu čni til. eng. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). baka. bobslej (eng. deminutiv imena Robert). po nače-lu: dok traje nek laje. bobi (eng. kosovski božur divlji božur. boheme) način življenja boe-ma. boetetika (grč. boiler v.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. tur. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). šećera i drugih dodataka. bojkot (eng. bojler (eng. iznos berbe grožña. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. boja (hol. boemi (fr. neuredan život. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. prekid svakog op-štenja s nekim. bob (eng. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bobadiljizam nepravedno.

nlat. bolivijano (šp. bolero (šp. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. Bokseri (kin. boks. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bomba. pod. velika bokasta boca. hidrat čiste gline. bolonjska škola slikarska škola koju je. boksovanje (eng. bolites pečurka za jelo) kol. ušće.boka 122 bomba boka (ital. bocca. fr. bolus. boks (eng. gitarom ili tamburinom. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obu ću i dr. bocal. boxcalf) 2. lemnoska zemlja. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. srednje veličine. veća čaša s poklopcem. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bulletta) cedulja. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. bokal (fr. grč. bolstit (lat. bolus. 1555—1619). . kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. pesničanje u rukavicama razne težine. boling-grin (eng. nekog aromatičnog vo ćnog soka i dr. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. do struka. bokser (nem. kastanjetima. bokaža (fr. kratak. box) sp. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. do tetke kategorije (preko 79. zbog čega se mogu i danju videti. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". up. Voheg) 2. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). sp. glavom i leñima. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. ital. ma-njina. tući se pesnicama u rukavicama. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. moreuz. okamenjena gljiva. buldogu slična rasa nemačkih pasa. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. „plemenitoj veštini". lat. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. bolis. tzv. bolas (šp. boleta (ital. osnovana oko 1890. box) 3. grč. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. fr.. v.. bolometar (grč. ngrč. ručna granata. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. zatvor za potkivanje nemirnih konja. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. ital. bombe.000001 * °S). bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. strela) pl. potkraj XVI veka. boks (eng. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. jedan od glavnih izvora aluminijuma. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. grč. bolidi (grč. boksovati se (eng. bole zrak. razre ñ ene od strane Lenjina.800 kg). po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bolletta. boljševici (rus. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). bulengren. rudnjača. zračni termometar. bouche. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. ulaz. box) pesničati se. boks (eng. bolos) hem. bola (eng. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. šećera. bokser (eng. bascagium) šumarak. naziv po mestu Bo (Les Baux. bolvševiki „članovi većine".378 kg). bolus. boksati(se) v. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. metron) fiz. otvor. bokseri se dele s obzirom na težinu. bolldos hitnuto. boks. boccale. loža u pozorištu. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. koja je 1900. staklene bočice kru-škasta oblika. železna ili čelična lopta. bolonjske bočice fiz. grč. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bol. sp. bokskaf. boksovati se. šp. atomska bomba. lug. Francuska). praćen pesmom. boljševizam (rus. boxer) 1. bolos) v. priznanice. vrč. bocassino. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leñ a. bucca) usta. svaka runda 2—3 minute. pesničar. guranje i udaranje nogama. bolus (lat. bocage. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). kutija. balon. up. većina. pristalice boljševizma. bomba (fr. kineska tajna organizacije. astr. bok-sovanje. bollo. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. šumica. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. boletus pečurka. ital. up. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. boks-meč (eng. zaliv. bombos potmuo. bosco. bol (lat. box) 1. živa i okretna. oružje za bacanje. bokasin (ital. dubok ton) voj. v. boksit min.

odšteta. bombasin. bombyx. bonom (fr. u dobroj nameri (učiniti. trg. bondruk (nem. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bombaš. bond) pismeno jemstvo. proneti se. bombardirati (fr. bona adventitia) pl. bonton (fr. fig. boneta (fr. dosañivati kome (molbama. aromatiziranog i oboje-nog šećera. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. naiv čina. služavka. Americi. v. imanja. veritet). bombe) v. slada (malcbombona) ili voća. svila. popravljati. vojnik bombaškog odeljenja. bombarder. dobra (ili: imanje) maloletnika. po viñenju. nego potiču od neke druge strane. sigurnost nekog potraživanja (supr. bon (fr. sujeverni popovi. nlat. delovi imanja koji nisu ostali od oca. u kojoj se drže bombone. bonze (jap. bon pur (fr. bombast. vrsta keplovane svilene tkanine. fr. naknadno pridošle dobra. poboljšati. bonificirati (lat. svojim pesmama i sl. prirodna obdarenost. lat. bonne) 2. bon sens) zdrav (čovečji) razum. facere. bondir) skakati. bono modo (lat. visoko-paran. bona mente) u dobroj nameri. bonaca (ital. bombazen (fr. bonum dobro. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. često sa dodatkom želatina. nalog za izdavanje neke robe. bons a vue) pl. sveštenici Budini u Japanu. prav. bombikometar (grč. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. muskata i šećera u Sev. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bonum. dadilja. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji).. otmeno držanje. ljubavnim izjavama. dobrodušnost. poverljivost. mirnim putem. bombycinus. popraviti. priznanice. naivnost. bacati avionske bombe. propinjati se.) pl. devojka za decu. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bona adventicia (lat. bonsek. odobravanje Bonapartinog načina vladavine.. bona hereditaria (lat. bona hereditaria) pl. poboljšanje. na lep način. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bonificatio) naknada. bombastičan (eng. bond (eng. bonitet (lat. . bono modo) dobrim načinom. unutarnja vrednost. preterana prostota. vrsta ženske kape. nalog za plaćanje. nasledna dobra. bonbon) šećerlema. imanje.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bonaparte™ pl. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. tobdžija. bombyx pamuk. bonvivan (fr. bonhomme) dobričina. bonz a vi (fr. up. imetak.. nadmen. bombyx pamuk) zool. bonette) voj. svila) pamučna svila. bona fide (lat. osoliti koga. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bonhommie) prostosrdačnost. bombardeur) voj. ostavština. bombast) lit. pl. ukusno nameštena soba. pamuk. podskakivati (na konju). izvrsnost (u smislu izrade). važi za . bombardovati. platna sposobnost. onaj koji vrši bombardovanje. priznanice. bacač bombi. bona minorum) pl. poboljšavanje. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bombo) vrsta rakije od ruma. bombe (eng. naduven (način pisanja. Kini i istočnoindijskim zemljama. dit. bombardare) voj. preterano kitnjast. popravka. bonbon. bona dobra) 1. bona minorum (lat. lat. kazati). bonifikacija (nlat. bombyx svilena buba. obaveza. prostosrdačan čovek. bonitas) dobrota. popust u ceni. bon-sans (fr. bcmbyx) 1. grč. potvrda prijema. bona (fr. prav. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. bon ton) dobar ton. prav. odštetiti. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. vrsta pamu čne tkanine za podstavu. krupnorečiv. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. . svi-lasta materija. bombona (fr. vata za ispunjavanje haljina i sl. poslastica od istopljenog. bombiks (grč. svilena buba. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. čičica.). zatucane popeskare.. menica. bona fide) dobronamernost. konfetama). bombast (eng. dobronamerno. veseljak. . bona (lat. bombona. bondirati (fr. Wandriegel. bombardovati v. nalozi koji se isplaćuju odmah. bombardje. fig. ukusno namešten stan i sl. grč. bon) trg. izražavanja). bonvivant) veseli brat. bonomija (fr. bombardier) voj. fig. 2. bombardje (fr. bombonjera (fr. bo-nifier) naknaditi. bon pour) dobar za . bona mente (lat. istoč-noindijski kaluñeri. valjanost. nasleñena dobra. brašna. sviloprelja. bombaš (fr. dobra. bonbona v. preteran. bujica reči. obično ukusno i luksuzno izrañena. bansek. bombardirati. bombarder (fr.

borusomanija (nlat. burdelj. skučen. umeriti želje. bostan (tur. hrana. bordižati (ital. borne) ograničen. nešto uprošćenija vrsta valcera). lat. kvrga. ispup čen vajarski rad izliven od gipsa. botanike) nauka o biljnom svetu. hen. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. sred. tačka topljenja 2030°. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). gajtan za opšivanje. sprovodio pismo. bonum) dobro. Borussia Prusija. ital. porub. Muhamedov ogrtač. sreća. nevažno. boranija (arap. okrajak. igre (američka. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. fig. bosokteriti (od nem. Bohrer) burgija. buraniyya. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bordaža (fr. opus rusticum). Borussia. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). bossage) arh. bor-mašina (nem. borgis (nem.811. fig. zeleno. Aziji i Kaliforniji. čvrga. omeñiti. nemetalno čvrsto telo. bu ši lica. porubiti. Bord. botanikos travni. kor. mrke boje. način otesavanja kamena. border) ogoliti. borusofobija (nlat. manja laña u Ist. bordo-vino (fr. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. umeravati. krstariti. bordo-boja (fr. tamnocrvene. voska. botano. sudnica. jedna vrsta plesa. redni broj 5. kozmetiku i medicinu. phobos strah) strah od Prusa. borer (nem. bordura (fr. znak V. nešto sitno. bora (ital. element atomske mase 10. lista. severni vetar. gipsa. botaničar (grč. burani) zelen mlad pasulj. tj. spisak rač una. boraks (nlat. me- nica. Bohrmaschine) naprava za bušenje. bordro (fr. bortna. fr. boselaža (fr. igra karata slična vistu. bordage) oblaganje lañe daskama. botanizirati (grč. važan za industriju. rub. borda (fr. Borte) v. up. oivičiti. borani. bordel (fr. a manja od garmonda. board) l. trava. bostan) lubenice i dinje. bording-haus (eng. boreas. grč. glup. botanika (grč. oblo-žiti lañu daskama. borealis) severni. borealan (grč. ital. fig. javna radnja. šarama. bordereau) trg. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. javna kuhinja. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. laña. bording (dan. tur. biljni) poznavalac bilja i rastinja.(grč. kost. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. soli borne kiseline. talasastim figurama. sto. porubljivati. bortna (nem. pervaz. boston) l. bornirati (fr. novac za hranu. borax) hen. bosse.) v. šare. postaviti granične belege. boreas (grč. već a od pešta. botane trava) skupljati biljke. bozza) grba. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. boršč (rus. mali. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. bona. bordat (arap. bordat. borniran (fr.bonum 124 botano- bonum (lat. bord ov tred (eng. bosaža (fr. opšte dobro. okvir. gostionica. Borgis) vrsta štamparskih slova. venac. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). grundirati. opšivati. brežuljkastim. sud. bonum publikum (lat. materijal za oblaganje lañ e. . onaj koji se bavi prou čavanjem bilja i rastinja. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. borda 1. vrlina. boston (eng. grč. knjiga u kojoj su računi. boreiaios. borda 2.) 2.) pl. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. ograničen. kamene meña-še. pervaz. nerazumljivo. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. borda (arap. daska. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave goš ća mesta. odbor. sa četiri igrača. borati (nlat. jedinjenje bora. bordirati (fr. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. bording) kor. borax. neiskusne. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. pl. tj. fig. boreas) severac. nazvan po gradu Bostonu u Sev. bonum publicum) dobro države. up. 2. nadleštvo. boselirati (fr. bord (nem. ulublji-vati. Americi. borde) l. bord) 2. arap. bosselage) rad na ispupčenim. državna korist. širit. mržnja na Pruse i sve što je prusko. izvod. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. baviti se biljkama. o biljkama i rastinju. u grupi). pervaženje. savetovanja. borner) ograničiti. bosa (fr. ograni-čavati. dar. buraq) hen. bašta. porubljivanje. preimućstvo. korist. bore] v. ivica. mahune. sto za kojim se drže sednice. moru. raditi ispupčene. talasaste figure. bosko napasam. up. bordello) javna ku ća. bosirati (lat. bord (eng. vrt. sever. ograničiti se. ivica lañe. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naro čito zimi. bor (nlat. bosseler) ulubiti. bordel. board of trade) trgovačke komora. novčanik vrednosti. opšivanje. bordeaux) boja crnog vina. bordure) ivica.

logos) poznavalac i prou č avalac bilja i rastinja. bradifazija (gr č. bošerija. vinara. botanomantija (grč. odli č no. okamenotine grozdasta oblika. lalia govor) med. bradys. bošonerija (fr. psa i dr. v. botriotičan. ga ć e. bradys. bota larga. botane. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). r ñ ava probava. teško. r ñ ava. valjan i vredan čovek. 5. bradys. botrys grozd. vrlo lepo. botriitičan. hrabrost. . Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. bradys. bottega. botrys grozd. kamen grozdasta oblika. bradispermatizam (grč. kelner. hvastanje. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botelar (nlat. pričvršć en na kožu jednom pe-teljkom. braggard) razmetljivost. a ostali igra č i trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. -ites) pl. botulus kobasica) ned. teško. botarga. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naro čito velikim tehni č kim teško ć ama. bragerdizam (eng. bocherie) Nemci. mu čki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). grapho) opisivač bilja i rastinja. boutique. „Marseljeza" belgijske revolucije. botane.-tur. č amaca i dr. geol. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razli čitih plovila (jedrilica. botriomikoza (gr č . valjano. botrys) grozdast. najmljeni ubica. bradimaseza (grč. brabante) trg. biljojeda životinja. u južnoj Evropi i na Levantu. bradys. geol. 2. u obliku grozda. botulizam (lat. platno kojim muslimanke skrivaju lice. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. brabantski vojnici koji su. up. fr. bofl (ital. delija. akuein slušati) med. lak ribarski brod sa dva jarbola. bohca) l. bogće. pri mucanju). phemi kažem. ital. botel (od nem. lat. botanofil (gr č . botriotičan v. tunjevine i dr. sluga. širokočlana trakulja. nauka o biljkama. čuveni zbog svojih plja č kaških izgrede po Francuskoj. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. bradisurija (grč.. bavella. gluvo ća. boščaluk (pere. logia) poznavanje i prou č avanje biljaka. onaj koji voli da se bavi botanikom. teško slušanje. bothrion jamica. kardfa srce) med. apotheca) du ćan čić. bradys spor. bradiekoja (grč. biljožder. botrys grozd. pesništvo. furda. botane. Brabansona (fr. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. nešto izrañ ene ili izvedeno sa velikom veštinom i stru čnošću. neustrašivost. botanološki. odlično! bravo (ital. bradilalija. botarga (nm. bolesna usporena delatnost srca. živi u tankom crevu č oveka. bradilogija. bradys spor. bohfalik) svadbeni dar mladin (obi č no košulja. spor i težak govor usled mane u govornom organu. boche) v. brabanta (fr. bravura (fr. bošča (pere. uron mokraća) med. botriitičan (grč. otpaci. ital. botane. phagos) zool. usklik u znak odobravanja. brabansoni (fr. botriokefalus (grč. tro-vanje pokvarenom hranom. sperma seme) med. junačko delo. težak. bo ča (ital. mala trgovina. v. okamenjene biljke. up. Bafel) trg. botella. pokvarena roba. botane. bravur-arija (fr. od usoljene ikre morskog lipena. lithos kamen) pl. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. balota.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. marama. botanoliti (grč. govorim) med. bragura (stnord. bili u engleskoj ili francuskoj službi. bošerija (fr. hvalisavost. ital. bradipepsija (grč. povezača. varenje) med. bradilogija med. sjajno. sporo prokuvavanje hrane. brabancons) pl. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. botane. botanofag (grč. stranturija. botanologija (grč. naro čito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. botane. botanografija (grč. bravo) l. bragozzo) pop. bravisimo (ital. 4. nem. bradys.). teško žvakanje. č arape) uvijen u bošču. tur. vrsta duvana. bottarga) jelo slično kavijaru. tako je! bravo (ital. šamija. tehnička veština i okretnost izvo ñ enje naro čito u muzici. bravoure. bravura) valjanost. 3. bradilalija (grč. mykes gljiva) med. botroilit (grč. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj u čestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. junaštvo. botanika. bravour. naro čito u HP veku. vrsta holandskog platna. roba za odbaci-vanje. aria) »uz. pepsis kuvanje. pr. bradikardija (grč. philos) ljubitelj bilja. botanolog (grč. čuvar životnih namirnice na brodovima. botega (ital. botriiti (grč. up. pregača. crven izraštaj na ruci ili nozi. krčma. botane. bragoc (ital. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. botellarius) šef kuhinje. Mthos kamen) min. junak. masaomai žvakati) med. boš (fr. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). kepha-1e glava) zool. bragr) pesnička umetnost.) 2.

brandy) v. poreklo bolesti je. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. bracelet. branhije (grč. brazilejin v. Amerikancu Dž. brandi (eng. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brachlon mišica. ručni. brancard. kephale glava) ampon. brakadabra fbracadabra) v. brahmanac. brachys. priperak. grč. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. orao vidim) med. brahilogija (grč. braun. brankar (fr. brand (nem.) hvalisati se. prema tome. uroñena kratkoća prstiju. brahijum (lat. ruka. brahmanizam. 1789—1858). brahigraf (grč. sila. brakteja (lat. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. biti junak na jeziku. bramanizam (sskr. branche) v. brahmana) pl. čovek koji ima kratku lubanju. broad-side) kor. branche. brahidaktilija (grč. ital. . brašna (fr. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. koji ju je prvi objavio. stenograf. braunijanci pl. zapaljenje krajnika. kestenjast. brahilog (grč. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. bradys. brachys. barut. branža. smeñ. paljba iz topova sa jedne strane broda. moć. škrge. brahidromičan (grč. M. Bramahova brava. ručni) mišićni. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. nekog posla). brachialis mišični. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. bradifrazija (grč. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. naročito donji deo ruke. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brachfon) mišica. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. od prstiju do lakta. promuklost. brahikefal (grč. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. phrasis govorenje) med. ret. strana broda. brahibiotičan (grč. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. Brauningu). nejednake veličine. up. brahma) v. engleskom mehaničaru Bramah-y. braunijanizam med. brander (nem. naro č ita. brad-sajd (eng. bractea list) bog. npr. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. brachys. Brand) med. brankar-kola teretna kola bez lotri. brachys. junak na jeziku. lokalne izumiranje jednog dela tela. tj. brachys. uža oblast zanimanja. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. odsek. brauning (eng. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. koji je kratke staze. deo. poziv. Brahma) v. abrakadabra. rukunice (na kolima).(grč. brachys. odćntos zub) zool. sitan. nasilnički. brazilin. brahi. koji je smešten u kundaku. tj. branhus (grč. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brahiodonti (grč. Brajtova bolest (nlat. Brahma) v. bramar) hvalisavac. ruka. v. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. Brand požar) brod na jedra. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. branche) nosila. brašna. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. brachy-katalekti-kćs) četr. brachium.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. u sisara. v. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. mali. 1735—1788). stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. nasilan. odus. šalitra i sl. 1749—1814). brahigrafija (grč. struka. Bramarbas (šp. brahibiotika (grč. branca) grana. nekroza. daktylos prst) ampon. braon v. kratkovidnost. brachys. grivna. suprotno: makrobiotika. ogranak (jedne nauke. ali se krije u samom smislu rečenice. obično 6 do 7. branža (fr. brahimetropija (grč. braunijanizam. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). up. brendi. Brama (sskr. Brahma. fig.) kratkovek. bramarbasirati (šp. lat. zool. brachys. brahmanizam. branchos) med. nepotpun. lat. bramaizam (sskr. v. brazletna (fr. brazilejin. morbus Brightii) med. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brachiale) narukvica. koji živi malo vremena. gangrena. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). me tron. brahijalan (grč. bramani (sskr. med. pristalice učenja Džona Brauna. brachys. braun) otvoreno mrk. brahikatalektičan (grč. nizak. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. branchion) pl. list u čijem se pazuhu nalazi cvat.

brevet d'invention) pronalazačka povelja. kratkih krila. komanda za prekid borbe u boksu. povlastica. brahit opt. cikloida. brahihroničan (grč. kratak izvod. loqui govoriti) kratak. sa poveljom. brevilokvij(um) (lat. brahma) indijska religija. brevete) pr. breve (ital. sa patentom. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. linija pada za najkraće vreme. a'. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brahmani (sskr. dajući oduvek sveštenike. grč. brachys. brevis. brevijarij. naročito papino pismo državama. kočnica. koji ima kratke cvetne listiće. Brahma) starije učenje o Brahmi. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. brevijar (lat. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. skraćenje. kratke latice. brev(e)te (fr. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. v. brevipedan (lat. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. breakfast) doručak. brahipodav (grč. brachys. podos noga) kratkonog. izdati dekret. brevijar. brahipteran (grč. pes noga) kratkonog. brandi. brahiptera (gr č. brek (eng. kočiti. brachys. breviarium) kratak pregled. pesnike. brahikefal. brachfon ruka. g. chronos vreme) kat. bremza (nem. brachfon. (fr. breda vrsta mašinske puške. brachys. kratkih nogu. brahmaizam (sskr. brendi (eng. brahicefal antrop. temno sečem) hir. kratkokrilan. kraća improvizirana fraza u džezu. dekret. ruke. brachy-pneuma) med. . životinje kratkih krila.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. i po tome liče na školske. kratak dah. brahmanizam (sskr. brevijatura (nlat. muz. bremsen) teh. otprilike osam vekova pre naše ere. sažet i jezgrovit govor. kratkih nogu. up. brachys. bredizam med. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. = hipnotizam. imaju dva kapka. viola di braccio) muz. brachys. odsecanje ruke. koji ima kratke metričke stope. skopeo gledam) opt. breviarium) v. neku vrstu komentara Vedama. bremza™ (nem. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. bremzovati (nem. brahipneja (grč. nauč-nike i političare. brahipetalan (grč. brevijarij(um) (lat. osnovana. fil. tele daleko. brevis kratak) muz. patent. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brahipneuma (grč. brachistos najkraći. štampanje nota. sp. brevet) diploma. srednji deo lubanje. brahiopode (grč. a izvode je obično trubači i saksofonisti. brevis kratak. pods. petalon list) bog. metron) med. breve) svaki zvanični pismeni akt. brevijatura. brachfon. kratkovremen. breviatura) v. patentiran. breveter) dati. brahistohrona (gr č. 1795—1860). brevis (lat. breviatio) skraćivanje. zool. kratak spisak. up. brsvi manu (lat. brevijacija (nlat. bregma (grč. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). breviotipija (lat. sa diplomom. Brahman (sskr. patent. typos otisak) ouz. brachys. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. breve d'envansjon (fr. brandy) rakija prepečenica. brevijacija. uzetost grudi. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brahisilabus (grč. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. bremzati. Brahmana (sskr. brev(e)tirati (fr. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). skraćen naziv za brahiteleskop. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. povelju. točkanica. vladaocima i dr. diplomu. podos noga) zool. kratak izveštaj. brevis. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. teme. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. zakočiti. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). bremsen) v. brahiotomija (gr č. pus. pteron krilo) pl. rpeb dišem) med. chronikos vremenski) kratkotrajan. vrsta tambure za pratnju. nota koja vredi za dva cela takta. insekti koji imaju kratka krila. pismo. Brahman) ind. sprava za merenje mišice. četr. odmah. d'. brač (ital. break) otvorena kola na 4 točka. povelja. bez uvijanja. patent. astma. tj. brachys. Brahma (sskr. brekfest (eng. bregma) anat. lovačka kola sa 3-6 sedišta. na razdaljini. Bremse) teh. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. molitvenik. kratkih latica. veoma rasprostranjene morske životinje. ukočiti. uspravno). štimuju u s. skia senka) geogr. brachys. koji su. kratkim putem. brevi manu) otvoreno. brahiscijan (grč. up. viola. brahiteleskop (grč. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. sipnja. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji.

ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. brigmos (grč. uštrb. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brizantan (fr. odska-kati od ostalih. blistati) sjajan. prodor (u zidu. voditi računa o nekome. krasan. sijati. „krštenje" brucoša na taj na č in pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. koji razmrskana. nem. briza (fr. fugovanje. bretona (fr. — št. v. brigade. odsko či. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. briljantina (fr. sabijen u obliku opeke. manteia prorica-nje) veština tuma č enja snova. buntovnik. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). šteta. . brisant) koji lomi. cigle. povetarac. mantis prorok) veštak u tuma č enju snova. jajeta i sl. veoma vatreno. briser. telalnica. kod bilijara: odskok. starinarnica. brigg) mor. brefotrofeum. brig (eng. brizomant (grč. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. starež. brigata) l. brigma. briller.. remen. brigadir (fr. brillant) sjaj. brigada (fr. bretela (fr. brig. cigle sitan. brillantine) kozi. bradu i brkove. bricola. velelepnost. brephos. breccia) kol. plahovito. razara. brigade) član radne brigade. brigantina (eng. hozntregeri. hajduk. kaiš za nošenje tereta. brezza) blag morski vetar. brigadist. brigmos. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. odličnost. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. tropheus hranilac) nastojnik. obzirati se na nekoga. odlič an. bretanja (fr. brizo. brigante) drumski razbojnik. veličan-stvenost. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brikabrak (fr. brigg. briše. vrsta mirišljave masti za kosu. blistav. brygmos) med. brefotrofij(um) (grč. fig. zarezivati nekoga. tropheus) v. voj komandant brigade. ital. veli čanstven. bricoler) odbiti. vidno se isticati. brennen) l. prolom. presovati u obliku opeke. lopte. brephos novoroñ en če. brigant (ital. par bricole) posredno. v. briljirati (fr. brefotrofij. sposobnost rasprskavanja. živahno. poznato drvo i voćka iz familije ruži č astih biljaka (prunus persica). blistavost. 3. kovrdžati kosu vrućim gvožñ em. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. razbijač. rasprska-van. brigantine. naro čito starinske. par brikol (fr. ital. brigadist (fr. brikola (nlat. u prah pretvoren materijal. lukavo. prelivati se u svetlosti. brig) mor. vetrić. za sto naoružanih ljudi. breša (fr. brik (eng. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. brizo spavam. fr. brillare) sjati. raditi zaobilazno. fig. breccia) voj. divota. mala jedrilica sa dve katarke. brefotrofeum (grč. brilijant. bric-a-brac) starudija.brener 128 brimada brener (nem. briketaža (fr. naročito brilij aktima. up. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brillant. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brizantnost (fr. briser) rasprsnost. brigadier) l. bedemu. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. razne umetničke stvarčice. oramenice za držanje č akšira. briljantin (fr. ital. pokrajini u severnoj Francuskoj). 2. svetleti se. briketirati (fr. prednji valjak na spravi za predanje. brephos. fr. brillante) iuz. vrdati. brimada (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje. briquette) nešto u obliku cigle. brizomantija (grč. fig. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. svetao. ne raditi č asno. tropheus) zavod za naho čad. breche.) bog. brilaite (ital. ital. naro č ito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. bretelle) uprta. Brigantine) tor. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. otuda fig. plja č kaš. 2. utvrñ enju). 2. raskoš. brillantine) gusto tkana pamu č na materija u mustrama. blistati. razornost. fig. vo. konjički podoficir u francuskoj vojsci. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. bre č a (ital. brycho škrgu ć em. brig. briseur) lomilac. up. rasprsan. odboj lopte od ograde. odskočiti. zavod za ishranu i podizanje dece. lopte ili jajeta. up. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. bretele naramnice. rukovodilac radne brigade. brillanter) od dijamanata glač anjem praviti brilijante. briller sjati. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brigma (gr č . izrada lica grañ evine (fasade) tako da se vide cigle. prekoramnik. brenovati (nem. učiniti da se nešto odbije. divan. brikolirati (fr. voj. breskva (pere. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. briljantirati (fr. brilijant (fr. rasprskava. briljant v. razorna snaga. sa strane. briqueter) popločati ciglama. zaobilazno. brizer (fr. briljantan (fr. brefotrof (grč. briljantnost (fr. fig. briket (fr. upravnik bre-fotrofeuma.

bromural (grč. bromatometar (grč. srebrom. element. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. bojiti (ili obojiti) mrko. brnistra (ital. bromatika (grč. broma jelo. briozo (ital. ulepšavanje. broyon) tučak za mrvljenje. senzarija. brokanter (fr. bryon. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. broder) vesti. bromos) ned. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. broiler) vrsta pileta za pečenje. starinar. cinka i gvožña. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. upotrebl>ava se. bryon. bromos) fark. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. bučno. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). fig. bromos smrad) hem. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. brunir) metalne predmete mrko uglačati. hteti nešto brzo sprovesti. trgovina vezivom. telalin. znak Vg. bromos smrad. utisnutim u zlatu i srebru. bronze. šumno. brodet (ital. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. pre n. brunet) crncurast. bronzana bolest med. bromatografija (grč. e. bromid (grč. brumaire. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. obično industrijske proizvodnje. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. tečnost veoma sli čna hloroformu. briologija (grč. vezivo. brokat (ital. fig. osnovan 1753. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. ili samo od pamuka. garavko. brinet (fr. nauka o sredstvima za ishranu. osnovanom 1805. prenagliti čime. bromatologija (grč. makleraža. so bromovodonične kiseline. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. figurama i sl. srebrnaste boje. oktobra do 24. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. oseći se na nekoga. tela-liti. brokantirati (fr. poznati lek za živce. pocrniti. kulturno središte. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. briozoe (grč. teška. mahovinast. broajon (fr. reñe slatkovodne. bromoformium) farm. ital. brokeraža (eng.909 redni broj 35. plameno. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. brion (fr. živahno. obrec-nuti se. jako nadražajnog mirisa. mesto srebra. up. bronzo. naročito slikama. trovanje bromom. ginestra) bog. crvenkastomrka teška tečnost. prebiti preko kolena. bronza (fr. briskirati (fr. slična vistu. brion) vrsta dobrog francuskog vina. legura (slitina) bakra. bromov preparat. magleni mesec (18. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. bele. trljanje boja. logia nauka) bog. kićenje. broker (eng. brunette) garavuša. sličan mahovini. Brodway) „široka ulica". makler. ulep-šavati izmišljenim dodacima. grub metalni prašak od legure bakra i cinka.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. novembra. bromoform (nlat. crnka. bridge) igra karata. brokule (ital. eidos oblik) bog. od svile i pamuka. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. morske. srebrotkanica. god. brojler (eng. god. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. od 23.. nlat. Brodvej (eng. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. — 9. broma jelo. nlat. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. za izradu stonog pribora. brom (grč. broma jelo. svilom. broker) trg. bridž (eng. nauka o mahovina ma. brodirati (fr. Britiš mjuzeum (eng. brinete (fr. krasiti. vezenje. lat. naročito slikama. zoon životinja) zool. nazvan po izdavaču. bryon mahovina. broker) trgovački posrednik. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. broccato) zlatotkanica. bromium) xex. bronzium) tuč. životinje iz porodice „pamekušaca". brioidan (grč. kon brio. seizal. nemetal atomske mase 79. broderie) vez. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. vrsta žutog. logia) nauka o jelima. vladu u svoje ruke). sa utkanim krupnim cvetovima. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . Brokhaus (nem. brioso) muz. bromizam (grč. up. brimera UŠ god. crnomanjast muškarac. brokatel (ital. izvesti zlatom. velikom nem. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. brusquer) brecati se. up. brodsrija (fr. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. brinirati (fr.

slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. brumalan (lat. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. skopeo gledam) med. bronhopneumovija (grč. brochure) sveska. bronhospazmus (grč. logi'a) nauka o grmljavini. up. brutalizirati (fr. rheo tečem) med. koji se tiče dušnika ili dušnica. fr. obojiti modrikastim prelivima na vatri. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. crnom. nacrt. suprotno: nego. bronchos dušnik. blenna. bronhoskopija (grč. . koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. brochure) v. brontologija (grč. brujar (fr.). bronhoblenorea (grč. broš (fr. grč u dušnicama. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. bronholitija (grč. brćnchos dušnik) dušnički. meko povezana knjižica. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. sluz. iz perioda krede. dve cevi. mykes gljiva) med. stvaranje kamena u dušnicama. phone glas) med. brust-halter (nem. brutoprihod celokupan prihod. temno sečem) med. brćnchos. aparat za pregled sluznice bronhija. klinasto pismo i dr. bronzirati (fr. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. bruto (ital. luksuzna igla za skop čavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). rheo tečem) med. brćnchos. brujon. nameštaju) mrku boju. dušnik. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brutalan (nlat. učiniti da podivlja. potpuno zanemari™. tuberkuloze pluća. fig. prvi sastav. brustbild (nem. bronho. bruderšaft (nem. bronhije (grč. cedefastog sjaja. polomim) med. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). brutalis. leva i desna. brutalitas) surovost. brošurist(a) (fr. bronhoplegija (grč. bronze. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. bronhijalni katar. brutalitet. mine-ral. brujar. gnojavo zapaljenje dušnica.(grč. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. krvarenje dušnica. brutificirati (nlat. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. osuroviti. brutalitet (nlat. brcnchia) med. bronteum (grč. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. dušnice. grub. Bruderschaft) bratstvo. uraditi nešto na brzu ruku. životinjsko ponašanje prema kome. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. bakarnom bojom (drvo. brutal) živo-tinjski. spasmćs grč) med. bronhoskop (grč. protkati. poživotinjiti. pneuma dah) med. Bruch lomljenje) med. uzetost (ili: paraliza) dušnica. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). bronhotomija (grč. bront (nem. bez odbitka troškova. briinieren) davati nečemu (metalu. regnymi skrham. brćnchos. brćnchos. brocher) prošiti. brošura (fr. mrkom. brontotherium) kol. brumalis) zimski. skotski. bronhus (grč. bronhocela (grč. bronc. bronhofonija (grč. brujon (fr. grubijanski. piskutavost glasa (kod promuklosti). bratimstvo. v. brontofobija (grč. zapaljenje bronhija. bista. brutaliser) zlostavljati. Brand) med. bronzer) obojiti bronzanom. tako da tkivo truli i raspada se. srebrom. hernija. bronchos. bronchos. brošira (fr. brćnchos. tj. gips. plesso udarim) med. lithos kamen) med. npr. brćnchos) alat. bronhijalni (grč. bronte. bronhorea (grč. broširati (fr. dnevnik pazara. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. brontoterij(um) (nlat. Brust-bild) poprsje. bronzo) v. brćnchos. brouillon) koncept. bronchos. surov. zverski. protkivati tkaninu (zlatom. broche) zapinjača. divljački. životinjska požuda. guša. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. bronce (ital. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. up. prošiva-ti (knjigu). brutalnost v. dug preko 18 t. skopeo gledam) med. brunirati (nem. grubost. drvetu. brontosaurus) kol. brum (eng. na brzu ruku i privremeno. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi.). pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. bronchos. neotesan. trgovačke beleške. brutificere) napraviti nekoga stokom. posutost dušnika. anat. bronhije. bronte grmljavina. bronhomikoza (grč. brošura.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. grkljan. brutto) trg. bruh (nem. bronhijalni katar = bronhitis. štraca u koju se unose. bronhitis (grč. ogromni kičmenjak. bronchos. brćnchos. bronhoragija (grč. svilom). brochurier) pisac brošura. knjiga dnevnog troška. o nepogodama uopšte. brćnchia) pl. kele posutost) med. kožu i dr. bronhostenoza (grč. bronchos. operativne otvaranje dušnica. povezati knjigu u mek povez. brouillard) v. divljaštvo. brovtosaurus (nlat.

religija koju je osnovao Budha. pastirski. kele) med. budhisti (sskr. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. Život je patnja. budhizam. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bubon preponske žlez-de. bukolski (grč. bouquin) ljubitelj i sakuplja č starih knjiga. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u de č ka. bu ñ (tur. v. bujom. zverokradica u Sev. bukmeker (eng. aden žlezda) med. gume. bubonulus) med. bukanirati (ind. bez strasti i patnje. Buddha) „probuñeni. električna sve ćica. bujirati (fr. bubikopf (nem. afrički jelen. . že ñ za životom. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bus. kila. neprerañ eno zlato. algos bol) med.bubonulus (grč. bus. bukagije (tur. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obi čno u blizini spava ć e sobe). bukmeking (eng. glupak. bougie. nlat. antikvar. biige) plesan. pena na pivu. bukardija (grč. vrsta tkanine. nicine. onaj koji voli da rije po starim knjigama. bužija (fr. bugia sve ća) med.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. buboni (grč. Budhizam (sskr. topuz. bubreg (tur. bugzirati (hol. bubon. „sveti mudrac". Budhizam. Bukefal (grč. bouquet) lepo probrana i ureñ ena kita prirodnog ili vešta č kog cve ć a. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. up. valjkasta šipka od voska. up. . hipertrofija srca. ned. buksiren) mor. pisac pa-stirskih pesama. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). buzdovan (tur. za razliku od totalizatora. melitensis. književno delo. narediti) izvolite. bubonadenitis (grč. le č enje goveda. bukoliazmos (grč. bukolike) post. govedo. budala (tur. fiz. nm. pristalice religije i filozofije budhizma. bub-njice. bukanir POJI. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. bubon) pl. pastirska pesma. budala) ludak. limfati č ni triper (kapavac). bus govedo.. u č enje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). cvet. stanju blaženog mira. obi čan na čin klañ enja na konjskim trkama. bukoliasmos) pastirska pesma. budizam. Budha. bouquiniste) prodavac starih knjiga. Buddha). bouillon) kup. bukolika (grč. miris od vina. čija se filozofija sadrži u dve ta č ke: patnja i spasenje. seoski. tj. pamu č na tkanina za postavu. ro ñ en oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. bolest prepona. volja za život). bujatrika (grč. bukiner (fr. vući lañu pomo ću parnog broda. Budha (sskr. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. antilopa. morski razbojnik. iatrike lekarstvo) sto čno lekarstvo. kephale glava. bujrum (tur. bukolikos) poet. antikvarnica. bukagi) pl. bouquinerie) trgovina starim knjigama. ital. zapovedajte! buk (eng. Bruchgold) izlomljeno. v. bouquineur. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). bogurek) bubreg. u Indiji poštovan kao bog. prosveće-ni". zatim zadnjeg creva i jednjaka. kao posledica jačanja srčane muskulature. bujon (fr. Buda (sskr. bukolska cezura četr. bukinist(a) (fr. bubon. bouille. pomo ću čamca na vesla za koji je la ñ a vezana konopcima. kaučuka i sl. buvoličar (grč. idila (naro čito kod rimskog pesnika Vergila). uvećanje. Buddha) pl.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. budoar (fr. buljon. book) knjiga. book-making) sastavljanje knjiga. biibalos) zool. bubonalgija (grč. lista. profesio-nalni kladilac. Buddha) v. glupak. kardia srce) med. gusar. suis i Vg. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). posrednik pri klañ enju. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. budizam (sskr. bozdogan) vrsta starinskog oružja. uzroci patnje su strasti (tj. buyurmak zapovedati. budisti (sskr. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. figura u vatrometu. spisak. bukanje (fr. pastirske pevanje. bukinerija (fr. bubonocela (grč. buj (fr. Br. Americi. ind. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. bubalis (grč. boucanier) lovac na bivole. Buddha) v. zapaljenje žlezda u preponama. prosutost prepona. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru gr č kih bukolič ara. okovi na nogama zatvorenika. put ka osloboñ enju vodi ka nirvani. za proširivanje suženih kanala naro č ito mokra ć nih. bu ñ a. bukolikos) poet. bubon. fig. budhisti. Buddha) pl. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv poti č e od francuske re či: boucan divlje govedo. um. tj. micine. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañ enja ili se sam kladi. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. bukasen (fr. buket (fr.

velika gomila. Ch. jagnjeća koža". bujon. papirići. naro čito na dorskom frizu. glavica. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. društvo. potvrñen pečatom. bul-finč (eng. bukcinator (lat. bus. daš Bund) svežanj. jelo od nje. buljen (eng. bulimija (grč. urnebes. buccinator) trubač. četrdesete deo rijala. buljuk (tur. veliki engleski pas širokih grudi. vrenje. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. bullitio) klju-čanje. books) pl. pljačkaš. bull-finch) sp. krompirast. uzana. nlat. boling-grin. široka i lepa ulica zasañena drvećem. napomena ili kratka priča. f ero donosim) bog. bula. tuñi. buljubaša. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. Džon Bul. verski obrazovana muslimanka. očna jabučica. bul (eng. rad od drveta sa metalnim umecima. bulbozan (lat. nazvan po francuskom rezbaru A. bulbus okuli (nlat. izbacivanje mehu-rova. bulevar (fr. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bul dog) 1. boule. kugla. na povelji. buldog (eng. buleuterion) većnica. bulbus (lat. obrazni mišić. bulengrev (fr. neodoll-va. buli) l. bularij(um) (nlat. fig. krasti. npr. ukrasi. pločama ili grudvama. bulist(a) (lat. bullterier) vrsta engleskih pasa. glupost. 2. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. zavežljaj. bulbiferan (lat. bungur (tur. bula (tur. pečat od voska ili metala na povelji. lopta. buckskin) „jelenska. zlatna bula (lat. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). bulbus) lukovica. kratke i duboko usečene njuške. bul (fr. bouillon) kup. na trkama s preponama. sabornica. izdao nemački car Karlo IV. tj. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. gomila ljudi. voj. hartijice. bulbosus) lukovičast. glavna ulica. boulingrin) v. gusta trnovita živica kroz koju konj. bukskin (eng. bulterijer (eng. bulbus lukovica. bum (eng. bulla. bulom zove šegrt majstorovu ženu. hladnokrvnosti i dr. plik. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). bik. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. snabdeven bulom. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. mnoštvo (obično stoke). bulbul (arap. liga. buliran (lat. kapetan. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. buleuterion (grč. sitan papirni novac u Rusiji. krvava ili gnojna tečnost. bulla) l. mutna. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. bund 1. čorba. bulbiforman (lat. oko 60 st duga č ka daš č ica od tvrdog drveta. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. zbijeno) 1. buke (eng. bulla) 2. talasanje. vreva. bulla) 2. muslimanska žena. tako da mu se vide prednji zubi. glavičast. boulevard) šetalište. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. anat. zapovednik jednog buljuka. 2. Bundesver (nem. a odlikuje se naročito time što se. . buljon (fr. BulbulderSlavujev do. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. foltamente gusto. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. der Bund) savez. mera za konac. bumaški (rus. (nem. kap-sla koja služi kao pe č at koji visi o vrpci. nepošteno trgovati. 2. fig. kranion lubanja) arh. bola strina. Služi kao oružje. bulumenta (ital. bunda (mañ. bungalov (eng. up. bullire. ako ne pogodi u cilj. lat. gomila. glavičast. bulbul) slavuj. bulla aurea) zakon koji je 1356. boliik) l. smotak. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. bunda kaput) krzneni kaput. tetka) 3. bulbus. skupštinska zgrada. oličenje engleskog naroda kao celine. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. mišić duvač. buljuk-baša (tur. bulimfa) med. neotesanost. tvrñava. bumerang (austral. bulicija (lat. 2. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). onaj koji nije u opticaju. bula (lat. (nem. boltikbasi) četovoña. mera za staklo. velika. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. mora da projuri. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. ned. stran novac. luk. čvornovat. velika količina (nečega). bulinirati (fr. bulbus oculi) anat. povelja sa takvim pečatom.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. Boule (1642—1732). odličan lovac na miševe i pacove. forma) koji ima oblik lukovice. god. bouliner) mor. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. zimski kaput postavljen krznom. bulla) pisac papskih bula. udata žena. metež. bedem. vraća onome koji ju je bacio. bula (lat. životinjska glad.) pl. rulja. bullatus) zapečaćen.

bourre.) savezna skupština SR Nemačke. buntdruk (nem. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. duboki bas na orgulji. pe č albar. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. bunt (nem. besmislica. bordel. Bunker) l. bourdalou) traka. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. Burg) zamak. byrsa) v. burek (tur. bura 2. tur. burka (rus. koji isklju čeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. betonsko sklonište (ku ćno. buranj (rus. pripadnik buržoaske klase (v. gr č . pošto se. mesom. bu-rime (fr. izostavljanje reči pri sla-ganju. S ekonomskim jačanjem buržoazije ja č a i njen politi č ki položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. prvobitno: naziv za grañ anstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). vrsta šarenog francuskog platna. burlak (rus. predstavnički dom parlamenta. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. pere. mala tvrñ ava. bursae muscosae) pl. imu ćna žena. bourgeois. Buridanov magarac fil. burka. burg (nem. up. v. voj. burg) 1. nemački Burg. burda (arap. burma od burmak zavrteti. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. buržujka grañ anka. a tek posle stihovi. jabukama. izliv zlovolje. burazer (pere. ć iftinica. bourgeoisie. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). buržoa- . zamka. burletta) mala vesela igra." buržuj v. buržoa) 1.) savezno veće. burze muskoze (nlat. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. vune. takoñ e: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. bourse. buržoa. burleska (nlat. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. up.Bundesrat 133 burma zija 2). bouts-rimes) pl. Bunt savez) buna. burza (fr. (ital.. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burrasca. 3. burleskni (fr. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. burdalu (fr. 3. 2. fr. bunker (nem. gazdaška žena. buricu pupak) želudac životinje. burgus. ital. ćifta (u ovom zna č enju više je u upotrebi buržuj). buret (fr. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. buraska (ital. Afrike holandskog porekla. burag (rum. fr. dvorac. mala burleska. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañ u stihovi. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. šaljiv. burla. burma (tur. buržoazija (fr. borra) otpaci od dlake. koji se pripi-suje francuskom sholasti č kom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burlesque) poet. šala. lakrdijaški. Bundestag (nem. burlesco. fig. prema tome. berza. Buntdruck) štampanje u više boja. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. bourdon) ouz. nezadovoljstvo. malograñ anin. muzič ki komad humorističkog karaktera. burgija (tur. boer) „seljaci". mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. nagao vihor. bourrette) tkanina od otpadaka svile. izmišljotina. burra. sluzne kesice. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. lakr-dija. bordel) v. tip. kor. seljaka i plemića. ljutine. burdelj (fr. up. 2.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. stanovnici Juhe. birader) brat. burlesque) smešan. podvala. (fr. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlu čiti da priñ e nijednom od ova dva snopa. med. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. nlat. s jedne strane kapitalista. bunting (eng. Bundestag. i s druge strane proletera. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. borek) vrsta pite sa sirom. Bundesrat. Buri (hol. prostor. tvr ñ ave. jedan od dva doma parlamenta u SR Nema čkoj i Republici Austriji. naro čito kao la ñ arski radnik na Volgi. buraš. veseo i nestašan muzič ki komad za ples. cement. birader. 4. bourg. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. burda) Muhamedov ogrtač. uli čno) od napada iz vazduha. bordižati. kapitalisti čku. bourrasque) bura. burdižati v. pesak i dr. nakaradan. burdon (fr. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. gajtan na šeširu sa kopnom. prvobitno: (francuski) grañ anin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. burleta (ital. dlaka za punjenje stvari. iznenadna nepogoda. bura 1. 2. ital. bora) severoisto čni vetar s kopna na severnom Jadranu. usukati) 1. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. fig. buržoa (fr. varošanka.

ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). butik (fr. buljook. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. bucak) ugao. bufeta (fr. bussola kutijica. omnibus svima) v. 2. up. bursa (ital. butirin (lat. buftalmičan (grč. bouton. bik. najmiliji konj Aleksandra Velikog. ophthalmos oko) ned. na mahove. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. sastavljati budžet. sluga. bushel) engleska mera za žito. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. puxis kutija od šimširovine) fiz. puxis kutija. bouteselle) voj. bottiglia) boca. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. dućan. budžet (eng. bivol. = kapričo. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. lat. detić. bus. bušerizirati (fr. staklo. puce. buffalo) zool. trgovina na malo. butikaža (fr. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. obi č no od bele vunene tkanine. buffer) odbojnik (na vagonu). bulga kožna kesa. buda (ital. volook. upotreblja-va se za obloge kod rana. Bucefalus (grč. otoka i dr. butsel (fr. mornarski kompas. butiin) sav. momak. butyron. bušel (eng. 134 buš-tru burnetirati v. butiga (ital. butonomantija (fr. finansirati po budžetu. ital. dućan. merov. lat. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). burnetizirati (eng. rastvor baznog aluminijevog silikata. vrsta rečne košljoribe. butyron maslo. bucov (mañ. burmut (tur. lakrdijaš. čireva. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. budžak (tur. butyrum. neobuzdan. dvorska budala. nazvana po nem..burmut snog kamenja. sa kapom. burnetizirati. flaša. butirometar (grč. nlat. računska godina. ceo. stvarčica slična dugmetu. butan (grč. ital. a drugi — obrnuto. bufov (ital. bubuljica. borsa) kesa. strophe okret. kurir. butada (fr. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. čep. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. za ušmrkivanje. fr. bottone) dugme. bouchon) zapuša č . bouteille. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. buton (fr. lakrdije. buczo) zool. biityron. boutiquage) torbarenje. bradavica. Aspina gaga i Alburnus mento. potpun. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. zavrtanj. boutique) prodavnica. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. bursa. maslena kiselina. sastaviti. bolgia. boutonniere) rupica za dugme. par boutades) prema ćefu. predračun prihoda i rashoda uopšte. bezbojna tečnost. trubni znak za sedlanje (kod konjice). lat. Bu-kephalas) „volovska glava". burova voda farm. bouton. busola (ital. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). butun (tur. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. butonjera (fr. buter (gr č . sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. komične opere. neravnina (na svili). bufa (ital. lakrdijanje. laka komedija. bufo (ital. puter. budžetirati (eng. med. ven č ani prsten. doset-ka. ćošak. nem. sa volovskim očima. sladunjava i opora ukusa. butelja (fr. burunotu) sitan duvan i dr. opera bufa komična opera. bus (eng. up. bufoverija (fr. par butad (fr. bottega) prodavnica. burnus (arap. šraf. Butter) maslo. gr č. vrsta gasa. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. bufo karikato (ital.. bufon. merica. bursitis (fr. burš (nlat. radi uspomene. brzi soloples bez pripreme. veseo. prebrojavanje dugmeta na kaputu („ho će-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. 36. Bukefalos.349 1 (u SAD 35. zasićeni ugljovodonik (S4N10). nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. minñuši. bufalo (eng. trgovanje na malo. butum. neke ustanove i dr.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. biis govedo. lat. budget. komi čar. posilni. but (eng. ital. mappš. biis vo. . (krupan) brilijant u obocu. buter) hen. busija (tur. bouffette) kićanka. bouffonnerie) šala. futrola za karabin. kiselina putera. omnibus. vitica. maslac. boutade) duhovita šala. sirćetna mirisa. bustrofedon (grč. buš-tru (fr. burnus. pupoljak. bourse) med. muz. butrola (fr.239 1). operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. hirurgu Burovu (1809— 1874). u Indiji). nov čanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. temnjak. pusu) zaseda. pun života student ili mladić uopšte. butyrum) hai. grč. bournous) ogrtač bez rukava. nem. kao što idu volovi pri oranju. lakrdi-ja. buffa) šala. fr. budget) l. buxula. boot čizma) sprava za mu čenje u obliku čizme. bufer (eng. buton (fr. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. . up. kut. zatvara č . buffone) šaljiv čina. kojem je. 2.

jedan od najstarijih kulturnih. eng. pre n. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. vagina. prestonica Vavilonije. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. sveti sudovi. . verne prevr-ni. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. može. vagonet (eng. rok dolaska na sud. v. vagas) l. I. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). kao skraćenica: V= votum. pre ne. tzv. terazije. rodnica. vagaš (mañ. vadimonij(um) (lat. haos. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. vaga (nem. skitnice.= vide vidi. fr.A E I L O RU 147/ V V. \Č=vat. v. vagiva (lat. vas. vas sud. vasallus. lat. igrati va bank staviti sve na kocku. pometnja. waggon. po Bibliji. fig. trgovačkih i političkih centara. vaginizam (lat. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. grčevito stezanje miši ć a vaginalnog ulaza i karličnog dna. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. va bank (fr. posuda. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). fiz. jemčenje. vagon restoran (fr. zidana s namerom da dopre do neba. dvadeset osmo naše latinice (V. vagati (nem. va) vredi. \. vaganti (lat. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). protuva. vadimonium) prav. UP> = veber. val. zapaljenje vagine. za ukras. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). va! (fr. novac koji se polaže na ime jemstva. klevetnička zakletva. rov. nered. Babel. vadla (nem. važi. vaginalni (nlat. = vi-ce versa. vagina) med. vagon-li (fr. vaginitis (lat. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). Vavilon (hebr. lutalice. vol. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". skopeo gledam) med. meriti na kantar. vagabund(a) (lat. e. vagabundus) skitnica. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. probisvet. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. vadimonii desercio (lat. zbrka. zigurat. tumarale. vazalagijum (nlat. vagina) ned. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vagon-salon (fr. fr. vassal) klevetnik. dolazak na sud. tj. \=aanadijum. fr. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. 2. god. fig. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. \9=volfram.. kantar. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. zbirka priča (ili: anegdota). hem. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vaše) uzan sud za cveće. vagina) alat. \=volt. lutalica. vade mecum) „hajde sa mnom". v). vaza (lat. vademekum (lat. vaša sacra) pl. jarak. stidnični. vadium. 2. tj. wagon-salon) salonski vagon. Mojsije kn>. vadiš jemac) prav. vaza sakra (lat. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. podsetnik. ili ostati ili propasti. Wade) list noge. bitanga.. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. god. naročito kod mladih žena. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. e. tumači. uputstva. stidnica. vazal (nlat. salonska železnička kola. vagon (eng. kolovoz. sveto sasuñe.— valuta. vazna. ro-dulja.. leventa. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki).= volumen. čisto živčana pojava koja dolazi. v treće slovo naše ćirilice. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. grč. vaginoskopija (lat. vadij(um) (nlat. jaža. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. podanik. vavilonsko ropstvo 1. jemčevina. vagari skitati se. va banque) „važi za ceo bank". metež. mali vagon. beskućnik. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. za odreñivanje težine tela.

sama molitva. vacare) 1. vakat (arap. poja čanim krvotokom. waqt. prekookeanska parobrodska linija izme ñ u Liverpula i Njujorka. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vasodilatatio) med. živci što sužavaju krvne sudove. fayda) korist. dobit. vas sud. vajandotka (eng. slobodno je. znat. fr. vasoconstrictio) med. vacatura) upražnjavanje. kresta ružičasta. tur. vaktiyle) u staro vreme. Bazedova bolest i dr. taština. upražnjenost (npr. npr. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naro čita poslastica. vaiz (arap. sada: široka ulica u zal. raspust. vazektomija (lat. od 1760. vakuist(a) (lat. mineralna mast bez mirisa i boje. vajsmanizam biol. nepopunjenost. vazokonstrikcija (nlat. beli momci. vazna (lat. upražnjenje. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vakeri (šp. tur. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. znat. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istoč nom kraju Londona. vazokonstriktori (nlat. up. poznavalac verske literature (kod muslimana). vaqueros) pl. vacuolae) pl. prazno je. vaccus nezauzet. vakuirati (lat. kao ii. nosi 140—160 jaja godišnje. <•«. Vaisya) treća indijska kasta. po nekima Mavara. teška do 3 kg. neuron živac) med. vakat (lat vacat. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. vazelin (fr. ništavost. vacare biti prazan. omanja. vakuole (nlat. vajkaunt (eng. doksat (u seoskoj kući). vacantia) upražnjenost. vajda (arap. ili žuć kasta smesa polučvrstih ugljovodonika.) pl. praznina. vasodilatatores) pl. grč. nezauzet. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vo ć a i sl. upražnjen. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. u koju spadaju trgovci. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. evakuirati. vakantan (lat. sujeta. vreme. nekada. teoriji kli-cine plazme. zool. ispražnjavati. vikont. tehni-ci itd.. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). grč. nezauzeto je. Vajtčepel (eng. vakacija (lat. neštampana strana (iza naslovne). vajtbojs (eng. vaseline) he«. vreme muslimanske molitve — namaza. osloboñe-nost od neke obaveze. fa j da. vajtbet (eng. poreza. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vaišnave (ind. interes. školski odmor. vakatura (nlat. hayat. vajzbratna (nem. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. 2. prazno mesto (naročito parohijsko). čas. nekog mesta). vazoneuroza (lat. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. hayat) 1. White Star Line) „Linija bela zvezda". vazodilatatori (nlat. vacatio) osloboñenje. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. Vajl-Feliksova reakcija . povišenom temperaturom). up.vazektomija 136 vakuole smann. vakancija (nlat.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. stezanje krvnih sudova (sa pove ć anjem krvnog pritiska. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). i kao takvi prezreni. vazomotorna neuroza ned. vas. nameta i dr. vaktile (arap. trem. nedostaje. vasomotores) pl. viscount) v. imanje bez zakonitog gospodara. naslednika. whiteboys) pl. zemljoradnici i zanatlije. vakant (lat. ispunjene vodnjikastom tečnošću. upražnjenost. vaišja (ind. vasoconstrictores) pl. iz kojih se stvaraju nove ćelije. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vakantno imanje prav. zbog svojih odli čnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. bog. vacuitas) praznoća. nezapremljen. Weissbraten) belo meso sa obe strane ki č me. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). nepopunjen. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. Wyandotte) vrsta kokoši. vaše) v. vakit) 2. sudski odmor. vazodilatacija (nlat. Vajthol (eng. činovnike i dr. vacuare) isprazniti. tur. Vajnbergova reakcija med. nema. znat. upotrebljava se mnogo u farmaciji. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. noge žute. višnujit. opadanjem temperature). tur. vaiz) propovednik. poreklom iz Amerike. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vaza. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se spre čilo oploćavanje (uškopljenje). Vajt star lajn (eng. slobodan) imanje bez vlasnika. potomci rimskih robova. oboljenje živaca krvnih sudova.. kod knjiga: čista. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija.-tur. ektome isecanje) kec. vajat (arap. srednje veli čine. usporenjem krvotoka. fa'ida. pastiri. vacans) prazan. vas posuda. vakuitet (lat. vazomotori (nlat.

u Lionu Petru s Valdus. sirotišta. valva (lat. utvrñivanje u polju. pelcovati. tur. biti punovažan. valvere) ocepiti. sabatati.mleka u prahu". valable. 2. crevni zalisci. e baš. biti previo voljen. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. zalistak (na srcu. muz. jedna lekovita biljka. prevna važnost. vakuum (lat. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valui-rati. bolnice. vaccina sc. pravio valjan. v. podizanje nasipa. vacca krava. valvacija (nlat. vale-dictio) pozdrav na rastanku. oblik) med. grč. prav. valvula (lat. val (fr. valencije. valabilan (fr. validitas) prav. valutirati. variola kravlja boginja) ned. cepljenje. tatara. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. overevenje. dugačka uska dolina. bolesnička sobe. valvirati (nlat. vakcinirati (nlat. vaccina. prav. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . izvršiti pravnu formu overevenje. zaista. zdrav. valetudinarij(um) (lat. leonisti. čarobnica. validitet (nlat. nlat. valvatio) fin. koji važi. utvrditi cenu nečemu. valvule intestinales (lat. vaccinatio) med. valvaciona tabele fin. u propisnom obliku. voile) l. snažan. mati. valvula) znat. odrediti vrednost. vodene boginje. mahuna. eidos vid. vakcinoida (nlat. cepiti. valenca hen. vaccina) med. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. valiza. vale! (lat. vallahi) bogme. valensija (šp. overa. valva) krilo vrata. lat. vredan. npr. valanske čipke različite vrste. potvrñivanje. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. valacija (nlat. vale. vala (stnord. validacija (nlat. nlat. vakuum. zatva-rač. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. košuljice. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vakuum-metar (lat. vidovita žena. vodovode i dr. krepak.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. naročito zvani č no utvr ñ ivanje vrednosti izvesnih . do sedam atoma jednovalentnog elementa. valetudinarium) bolnica. junaštvo. cepivo. ital. kravlja maja protiv velikih boginja. valer (fr. vacuum) prazan prostor. škole. hartija od vrednosti. pravio važan. grč. neprave kravlje boginje. valere biti zdrav. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. validare) overiti. odista. podizanje bedema. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). priznanje pravne važnosti nekog akta. valeur. zaliv. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. valdenzeri pl. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. punovažan. u obliku monograma. bog. živeo! valedikcija (nlat. vakcinacija (nlat. vaccina. valansjen (fr. kalemiti. valenciennes) pl. hen. vakcinoterapija (nlat. v. bezvazdušni prostor. ostajte zdravo! bene valete! (lat. trajanje note. prevna vrednost. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. valeur en attente. hrabrost. validet) roditeljka. punovažan. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valerijana (nlat. lažne. valiža v. validatio) potvrda. vacuum prazan prostor. ljuštura (u školjke). uvala. vakcinisati= vakcinirati. vakcina (lat. važeći. vala (ital. valere) jak. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). oproštajni govor. eventualne buduća vrednost. v. valeriane officinalis) bog. valvulae intesti-nales) pl. valiza (fr. vakuf (arap. mati bivšeg turskog sultana. reformatorska sekta. vala) l. pelcovanje. valle) 2. tur. kalemljenje boginja. zaklopac. važnost. sa dva atoma. gradu Valensiji. izražava se empirijskim brojem koji označ ava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. waqf. odeljen. valida (arap. valere vredeti) valjan. valise) putnička ru čne kožna torba. up. vallatio) voj. lečenje vakcinama. venama. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. cena. nazvanih po šp. providan pokrivač za lice. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. valor. gr č. potvrditi. koju je osnovao 1176. ljuska. stavljaju ispod svojih bula). validirati (nlat. biti jak) zdrav bio. valah (arap. valentia) vrednost. vrednost koja se očekuje. en recouvrement) trg. validan (lat. va lete! (lat. valore) vrednost. ošančavanje. baš. praznina. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. thera-peie lečenje) med. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valencije (nlat. velidus. javne biblioteke.. valete) budite zdravo. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. crevima). wa-llah.

u Valhali. vanadij(um) (nlat. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. valor (nlat. germanskogotsko pleme koje je. walorisieren) izvršiti. vanille. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. Vanadis) hen. ptice. vanadium) hen. vanadin. one su. vandrovati (nem. Grka i Rumuna. vampir (slov. ital. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. v.valija 138 valcer (nem. IX do 21. u V veku pusto-šilo Galiju. Vandali. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. kao zamena prirodne vanile. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. kaca) širok kuhinjski limeni sud. valvirati. vanilin (fr. sa pojavom proliva. muzički komad za ovu igru. valuirati (fr. odreñivanje vrednosti. valutni damping (eng. vale. nem. valija (arap. ital. naročito u jelu. hartija od vrednosti. kao vesnice. wali. u rudama gvožña i olova. i sisa im krv. (nlat. vandalismo) vandalska ćud. vandemijer (fr. H. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. tj. usled toga što je protivnik postao nesposoban. zbog čega im je kurs nestalan. Vandali. fin. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca.. Walpurga) svetiteljica katoli čke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. u službi boga Odana i.. aromatična materija vanilinog ploda. vandrovkaš. vandla (nem. „Faust"). vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. Gete. vavdrokaš v. valcer. lat. Španiju i Italiju. s druge strane. gde je kao opatkinja jednog manastira. Valhala. vampiro. sedište bogova i junaka. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. pesma vandrovaca. atomska masa 50. a 455. skitnica. probisvet. wandern) čovek koji putuje. maja.. Wanne kada. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. vandrovkaš (nem. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). Valpurga (nem. valkyrja. valpurgijska Hoh prva majska no ć (v. umrla oko 780. vale (fr. fr. vanille) med. novac koji je. izvršavati valorizaciju. vanilija (fr. skitnja. valutare) v. ad valorem (nlat. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. valkire (stnord. napada sisare. valor intrinsekus (nlat. cena. up. vapdalizam (lat. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). procena. valuta) „vrednost". valuta per dato (ital. Vandali) pl. novac. vanille) hen. valuta per dato) trg. nem. valuer) v. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. u nedostatku hrane. zanata i sl. vanadin (lat. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. valvirati. vile. u svom sastavu i obliku. valor) vrednost. tj. ratovalo s Rimljanima na Rajni. carev namesnik. zaštitnica od vradžbina i veštica. vampirizam med. šp. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. vandrovka (nem. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. up. dobiva se i veštačkim putem. skitati. proceniti. up.942. valor ekstrinsekus (nlat. boginje bitaka i suña je boraca. ad valorem) prema vrednosti. zanata i sl. vampir. valkover (eng. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. otuda fig. .žena-demon". po njegovoj zapovesti. valkire. zavodnica. valjenke (rus. po tome zool. valorizirati (nem. vami (eng. valenki) čizme od sukna. valorizacija (lat. vali) guverner. valor vrednost) trg.. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). procenjivati veću vrednost. vallomas iskaz) poreska prijava. . pa i čoveka pri spavanju. tur. vanadijum.. čovek sklon divljačkom uništavanju. pri dnu uži. valse) v. povrać anja i sl. Walhalla) u nord. vapila. Walkuren) pl. pesma o vandrovanju. valutni papiri fin. Valhala (stnord. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. za pranje posuña. od 22. Vandali (lat. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. donose pobedu. vanilizam (fr. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-ju ći sva umetni č ka dela i spomenike. divlji i surovi varvari. valutirati (ital. dovode mu one koji hrabro poginu i. e. up. vrsta novca. luta po svetu radi trgovine. dumping) devalvacija novca. valovvica (mañ.. vrednost od danas. up. trovanje vani-lom. znak V. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. valuta (ital. otisnuti se na vandrovku. vindemia) „mesec berbe". od Š veka n. gr čeva. Valholl. element. pronañen 1830. redni broj 23. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. vainilla) bog. metal. wandern putovati) lutati. vendemiaire. prekomerno puštanje krvi. vandal(in) fig. divljaštvo.

promenljive. listić. kvrgav. vapor. varaq. varijabilnost (nlat. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. naredba. variabilitas) promenlji-vost. koja se razlikuju jedna od drugih. vaporosus) parovit. kolebanje. Španiji i Južnoj Americi). vanitas vanitatum) taština nad taštinama. oduška. prazan govor. prividno. prazno. jedna vara iznosi 0.. 2. pun pare. odlika. nevaljalac. vaporatio) isparavanje. varijabilitet. ital. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. vankos) jastučnica. vantoz (fr. vrebati. variae lectiones. nejednakost. fiz. varikocela (lat. promena je prijatna. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. v. variatio) promena. one jedan. praznina. varijato (ital. varicosus) med. nestalan. vaporisatio) isparavanje. raznovrsnosti. vanilokvencija v. proširenih vena. vaporirati (lat. ote č enih vena. od 19. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. svaštarije.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. grč. vanilokventnost. grč. vantuza (fr. sujeta. propalica. razmetljivost. stara. pretvaranje u paru. varikozitet (nlat. barbaros) v. variantes) pl. nalog za hapšenje. vanitas vanitatum (lat. variabilis) promenljiv. varvarin. evaporacija. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. varijacija (lat. tur. napor (lat. varicositas) med. prolaznost. sklon menjanju. varius različit) pl.84 t. probisvet. varia (lat. vaporizacija (nlat. barbarizam. variatio delectat) posl. vanitet (lat. nož. variks (lat. warrant) trg. prskalica. espapna založnica. varikozan (lat. vanjkuš (mañ . up. pretvarati se u paru. lit. vari jete (fr. podvrsta. verijeteti (lat. npr. uan-step. proppfenje pup-č anih vena. parni. brbljanje. varikomfalus (lat. gimnastičke produkcije. zarijetet (lat. hulja. 2. 2. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. različit tekst (v. raspr-šivač. varietates) pl. svaštice. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. menjanje. varix. promena veseli. hvalisavost. svakovrsno-sti. štrcaljka. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. proširenje vena. promenljive količina. nepoetojan. variato) muz. vetrenje. u stanju barometra. varak) list. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. biol. varix proširenje vena. vaporacija (lat. vaporiser) ispariti. nejasan. . P do 20. ventose) „mesec vetra". ništavno. raznovrsnost. žonglerske veštine i sl. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. vaporizirati (fr. ples. parna lañ a. pretvoriti u paru. omphalgos pupak) med. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. varijabilan (nlat. ništavnost. različitosti. sredstava za pro čišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. raznolikosti. varzilo (prema zemlji Brazilu. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. čuvati se. vankos) jastuk. varix) med. vaporare) pušiti se. vanstep (eng. varant (eng. razreñ ivanjem vazduha u njoj. ili britva. raznolikost. kele) med. tj. kupica. varak (arap. pismo. pretvarati u paru. Š. razbiti u kapljice. ventouse) ned. prividnost. varia. arh. vapor. varijabilnost. ispa-ravati. varijacioni kompas fiz. deklinatorijum. muz. lit. step korak) v. varijante (lat. 1. delimično odstupanje od jedne teme. uobraženost. slavoljubivost. koje su kod ove odvojene jedinke drukč ije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. vanitas) taština. vaporizater (fr. naduve-nost. poprskati prskalicom. vara (port. variable) promenljive vrednost. tupa sekira. pome-šane stvari. guardare) pokr. isparavati. mutan. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). vapore para) parobrod. vardati (ital. sve je tašto. grč. varvarizam (grč. varijabl (fr. punomo ć . varijanta (lat. vanilokvencija. barbaros) v. maglovit. v. paziti. pesmu. razne stvari. metron) instrument za odreñ ivanje zapremine ili pritiska pare. varietas) različnost. vaporimetar (lat. vanjkušnica (mañ. vaporozan (nlat. up. pisamce. Bandsage) l. vancaga (nem. varanted (eng. oticanje vena. varijante). proširenost vena. svaštine. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. vaporisateur) sprava za izbacivanje te č nosti (mirisa. bolesno oticanje vena. varvarin (gr č. astr. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. zool. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bi ć a). bog. varius) l. raspršiva č em. preinačeno. vaniloquentia) hvalisanje.

koji se tiče krvnih sudova. varmeñija (mañ. eidos vid. pun krvnih sudova. vater-mašina (eng. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). vasculosa) bog. prave boginje. variolis) ned. vaskulum (lat. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. fig. unositi izmene u što. variolacija. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. prot-kanost krvnim sudovima. vaskulozan (nlat. zgrada u kojoj se on nalazio. viruela) pl. waterproof) materija koja ne propušta vodu. vodotisak. pustogl. ned. bog. vasculosus) zool. vasa sp. vasculum mali sud. vaskularan (lat. promeniti se. mćtron) fiz. vasculum) alat-. bogat sudovima. vata (nem Watte) higijenski pamuk. variolizacija. water-polo) sp. vaservaga (nem. kravlje boginje. libela (ravnjača). ned. bazilika. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). vaskuloza (nlat. W) fiz. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vater-klozet (eng. oboljenje od velikih boginja. vaskularizacija (lat. čovek s takvom glavom. variolatio) med. fig. županijski ured. water-ballast) odeljenje lañe. Wasserwage) zan. male boginje. najduža skijaška trka na svetu (86 km). varices) pl. vastitet (lat. postaviti vatom. prostranost. sudić) ned. variolacija (nlat. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. Vatikan (ital. water-closet) moderni higijenski nužnik. sudov-ni. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. variolosus) ned. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu.000 soba. variolizacija (nlat. vater-tvist (engl. stvaranje krvnih sudova. sudovit. bog. razlikovati se. velike boginje. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. neizmernost.. vaskulitis (lat. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). vaterman (eng. varius razli č it. . sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. sudi ć . imati promenljiv uspeh. sastavljen od sudova ili kanala. vodene boginje. engleski nužnik. vaterpruf (eng. v. varioloide (nlat. variole (nlat. vaterpolo (eng. zapaljenje krvnih sudova. Vasermanova reakcija ned. vas. glavni sasto-jak biljnih sudova. papska vlada. naročito podmornice. boginjav. proširenje vena. water. svaki aparat pomoć u koga se mogu meriti kolebanja jedne fizi čke veli čine. variole vakcive (nlat. velike boginje. žilica. variolisatio) med. vaterpolist(a) (eng. blaži oblik velikih boginja. grč. varicele (nlat. v. kišni ogrtač od takve materije. bolestan od boginja. * vater-balast (eng. biti raznog ili drugog mišljenja. up. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. vastitas) praznina. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. delimično odstupati od čega. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. papska politika. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. 1000 W čini 1 kilovat (kW). water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. grč. vascularis) alat. flebektazija.varivas 140 vatirati varinas (tl. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. avij. variolae. wattieren) podmetnuti vatu. oblik) pl. water polo) igrač vater-pola. variolozav (lat. izgrebenata i pre čiš ć ena vlakna finog pamuka složena kao listovi. vaserdruk (nem. vater-linija (eng. šp. proširene vene. donnijeg švedskog kralja. glupak. vas sud. rošav. HP 1869 — 18. rukomet u vodi sa sedam igra č a u svakom timu. varmegye) župani-ja. tako da sada ima 11. mechane) mašina za predenje koju kre ć e voda. med. vasculari-satio) biol. variola. varmeñe. vatelin (nem. vat (skr. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. fatelin. razvijati ariju ne menjaju ći osnovni motiv. ne slagati se. varicellae) pl. vasilika v. nuz. UP 1870). varinas) najfiniji ameri č ki duvan. ned. početa u VI veku i stalno proširivana. Vasilike (grč. nlat. mali sud. gr č . menjati se. varirati (lat. razilaziti se u mišljenju. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na gr č kom jeziku. varices (lat varix. variolis (nlat. variolae vaccinae) pl ned. belim robl>em. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. variare) biti različit. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. vaserkopf (nem. održan u Vatikanu. vatirati (nem. naziv po škotskom fizi č aru Džemsu Vatu. up. variometar (lat. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže la ñ e. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vrhovna uprava rimokatoli čke crkve.

pod vo ñ stvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. ishrana hranom isklju čivo biljnog porekla. koji vezika (lat. slavan glumac ili č uvena glumica. Watte) pl. ali manje obavezne nego farbi ć a. vesicantia) pl. sla č ica i sl. biljke. wey. velikih filozofskih sistema Indije. tj. sve vegetacija (nlat. napravljen od bilja. jedan od vaška (tur. stavljam sve na kocku. Wachtmeister) voj. koji se tiče vatmetar (eng. životariti. vedantizam učenje Vedante (Bede). mleč nim prera ñ evina-ma i jajima. naziv po nema č kom fiRig-. vegetabilitas) biljna priroda. strogi vegetarijanac hrani se isklju čivo vezikancije (lat. mćtron) fiz. bez duha. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kra ć nog jede samo biljnu hranu. na Rig-vedu. zovi. . ljuljaju ć i se. tj. sposoban (ratna la ñica). u Arabiji koji su. spomenici sanskrtske književnosti. a obič no i ne pije i ne mehura. slika grada ili osobenost biljaka. izvi ñ a č biljnom carstvu. up. imaju č etiri dela: magnetnog fluksa. u zi č aru V. vedette. straže. biljke. koji unamerenje efekta elektri č ne struje. vaccetto) muz. vegetirati (lat. bešič-nik. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih elektri č nog rada i energije. 3. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. vegetabilitet • (nlat. npr. kojoj su bogovi podeljeni na č etiri klase. watt. umeci od vate tla). vesica urinaria). sprava za rastenja. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat.554 kg. narednik. vacillante) muz. biljni svet. pelce-ra. život i rastenje rizikujem. fig. biljaka. u sav novac lozice i sednice). (pri kartanju). mehur. fig.veduta (ital. vedanta (sskr. watt) el. čio) tela. vegetabilia) pl. grč. U upotrebi i danas = 82. u vezi sa rastenjem. deo nerv-nog vatsat (eng. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. vid) „znanje". osobito električne. svete veber (skr. rasti kao vahtmajstor (nem. bujnost. 2. ostati ne rade ć i ništa. filozofije. sekunda. va tout) igram u sve. za popunjavanje oblika tela. koji životari. živeti koliko da se živi. vahabiti (arap. vegetarijanac (nlat.) pl. simpatikusnogcela. vesica) aiat. Veberu (1804—1891). sposobnost ra-stenja. jastučići. koji ima sposobnost rastenja električ nom automobilu. koji me ñ usobno dejstvuju vatsekunda (eng.141 vezikator vatmen (eng. Veda. lat. konjanik stražar. izazivanje plikova na koži radi odjaja. va§ak ris) pas. Sama-. med. koji č ini te bilje raste. istucanih zelenih bubaka (špan- . obič no: ishrana bez mesa i životinjske masti. povr ć e. mirisa i crnkast. vrsta melema u obliku šipke. vegetalis) biljni. vehabiti. vegetus živahan. tj. konjič ka izvidnica. ital. vedska religija najstarija faza indijski* religija. ibn Abd el-Vahaba. naro č ito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. vačilante (ital. merenje rada i energije. fig. vegetabilije (lat. E. znak 1 Wh. vae victis) jao si ga pobeñenima. watt. neprijatna mlekom. zemlja vrtova i njiva. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. veduta) izgled. vegetabilki život život biljaka. vegetabilis) biljni. bujanje. životna snaga biljaka. najstariji vunu. organa. starešina biljka. vegetare oživeti) živeti. pristaništa. mokra ć ni mehur. vegetarijanizam. pseto. (nlat. vegetativni živčani sistem znat. koji raste.) „kraj Beda". rastinje. pristalice religioznog pokreta bilje. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. plo ñ avanje biljaka (pomo ć u kalema. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. sistema ind. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. užem smislu. rastinje. trepereći. stražar na bedemu tvr ñ ave. jedan od šest kolebljive. vedetta. stroge verske dužnosti Indiji. predstavi. najpopularniji u vadžibi (arap. vegetabilna pozorišta „zvezda". ve (eng. mali torpiljer za stražu oko da raste. pergament-papir. bešika. vegetatio) bog. vegetalan (lat. 4. naro č ito je sposoban da raste. prospekt. videre) voj.i Atharva-veda. Yajur. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. Wb) fiz. puši. vegetus) l. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju č uven.) jedinica za suprotno. reproduktivnom sistemu). ned. wattman) vozovo ña na vegetativan (lat. puter i sir. živeti životom načeto (ital. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. vezikator (nlat. jednostavnosti. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. umerenom biljke. umereno. teško pobe ñ enima! vegetabilan (lat. poz. hrana biljna hrana. nespolno rasznak Ws. sredstva za biljem. umereni vegetarijanac jede i mleko. vesicatorium) farm. va tu (fr. v. koji pripada vedeta (fr. živeti o biljnoj hrani.) pl. fig. vegetativno rasploñavanje bog. autonomni nervni sistem. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji.

Wecke) hleb duguljastog oblika. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velleitas. vitulus) pergament od teleće kože. velociped (lat. velutirati (fr. mučenje. vector) kat. cimeta i paprice (korijandra). velarije pl..) anat. ven brile (fr. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. velociped. Wecker) budilnik (časovnik). ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velosport (lat. metron) sprava za merenje brzine aviona. prodajnost. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. velur satane (fr. velvetin. pesnička snaga. velours) somot. veloče (ital. velocitas) brzina. fr. velter kategorija boksera tetkina 63. velum (lat. upravljena veličina. vena arterioza (lat. dati tkanini izgled somota. veker (nem. velosipedist(a) (fr. šuplja vena. izgovor. uzne-miravati. velar. smole. zadirkivanje. žutog voska. uznemiravanje. vrsta nekeplovanog mančestra. ili lovca. vena arteriosa) anat. velvet. v. reumatizma i DRvezikularan (lat. welter velika težina) sp. volja koja još nije prešla u akciju. sport) v. veksla (nem. k. pesnički dar. up. venatoran (lat. ubrzanje. grč. vin brule) kuvano vino. vendetta. velarij(um) (lat. velementum) pokrivalo. veksirogledalo. štruca. velodrom (lat. velveteen) trg. somota-sta pamučna tkanina.) kinjiti. venalitet (nlat.) gram. vena poetica) pesnička žica. razastrto radi zaštite od sunca. venalitas) potkupljenost. vesicularis) mehurast. velur (fr. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. sila. fina alansonska čipka. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. vezir (arap. velosimetar (fr. veo. velen (fr. veloutine) kozi. skalar. velocipede) točak. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. teška. dovodnica. veleitet (nlat. peckanje. vecchio conto) trg. mučitelj. nlat. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. velutina (fr. bicikl. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvla č i mehurove. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). velocipediste) onaj koji se vozi na to čku. velin. plućna vena. velocissimo) kuz. npr. velaire) gram. dosañivanje. vezirat (arap. kinje-nje. . fina i glatka. vena kava (lat. velaran (fr. veksir (lat. velveret (eng. velocitet (lat. honorar koji prima umetnik za svoje delo. meko nepce. terpentina. velluetum) trg. velosiped. rudi-mentarno htenje. koji se tič e lova. pedis noga) v. velleite) tih. pergamentu slična hartija. velosiped (fr. vekio koito (ital. želja na čijem se ostvarenju ne radi. veločisimo (ital. opnasta cev kojom se vra ć a u srce krv. otkati) u vidu somota. tur. supr. velours satine) atlasni somot. nad kojom se zapali kašika ruma.) zvanje i vlast vezira. brzina. vendeta (ital. lat. velar (fr. zlostavljati. tako postoji i veksir-doza. šećera.) fon. izmišljen razlog. velouter) raditi (ili: izraditi. velur de koton (fr. velter (eng. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. velox brz.. vexatio) zlostavljanje. staza za velosipedske trke. vrlo brzo. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velarizacija (fr. slaba i nejasna težnja. hitro. velutoar (fr. dosañivati. kore muškatnjaka. električna struja itd. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. vena porta) anat. Wechsel) menica. vektor (lat. kadifa. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). to čkaš. wazer. velox brz. všloce brz. brzo. velvetin (eng. mastiksa. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. arterija. zadnjonepčani glas (g. lova čki.5 do 67 kg. podmitljivost. vena porta (lat. tkati. zadnje. venatorius) lovni. h). stari račun. vekna (nem. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. vena (lat. somot. vena poetika (lat. vena) anat. mešavina od crnog ili crvenog vina. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velveret. veloce) nuz. prohtev. veksacija (lat. lat. pes. veksir--kocka. kupllvost.vezikularan 142 vendeta skih buba). velours de coton) pamu čni somot. velament (lat. grč. velox brz. brzino-metar. hitrina. veksir-pehar i DRveksirati (lat. velo (fr. kadifa. u obliku mehurića. velveret) trg. ona koja dovodi nepre č iš ć enu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. vrsta štofa sa dugom dlakom. velvet (eng. zadnjonepčani. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. veloutoire) slik. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. vena cava) anat. eng. supr. biciklizam. up.

venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. naro čito sifilis. fig. alta vendita) visoka loža karbonara. ajni. ventrilokvenciJa (lat. neka je dopušteno reći. vendita prodaja) mesto gde se trguje. časni.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. načiniti odušku na čemu. venija legendi. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. vingt-et-un) „dvadeset jedan". vici) „Doñoh. venerabilis) veoma pošto-van. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. veneficus) onaj koji spravlja otrove. polio bolestan. svestrano razma-trati. thrombos grumen. ventus vetar. venozan.. venevozan (lat. venenum (lat. venski (lat. dostojan poštovanja. ventriculus) anat. vena. predavanje. koji se tiče vena. venta (šp. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. lovačka kuća. pare i dr. venosus) alat. koji se nalazi na trbušnoj strani. venedienne) trg. fig. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma.u. boginja l>ubavi) 1. otuñenje putem prodaje. vendicija (lat. želudac. venter) znat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. pijaca. grč. ventilogij(um) (lat. trbušni. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. venenum otrov. venijat (lat. venija (lat. venerabilan (lat. vetriti. Venus Venera. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. ventilirati (lat. tj. pun vetra: med. naredba. ventozitet (lat. loža. logos govor. venedjena (fr. venia) odobrenje. v. ventrilokvija. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. ventilator) vetrilo. obožavanje. tj. sectio sečenje. objašnjavati u tančine. reč) med. sa dopuštenjem. grč ep. koji pripada trbuhu. fina vrsta tkanine grodetur. koji se tiče trbuha. sit venija verbo (lat. Venus. sit venia). ventriculi cordis) pl. Venedik (tur. puštanje krvi iz vene. lovl>enje. ventil (lat. polio zaražen. vendita (ital. Venedik. veni. kum venija (lat. one koje se najčešće prenose snošajem. Venera (lat. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). Vendi. med. vidi. hajka. grč. neko pitanje pretresati. vendere prodavati. prethodno pretresanje. boginja lju-bavi. veneracija (lat. vidi. ventilare) obnavljati vazduh. prečasni. ventus vetar. ventilacija (lat. ventozan (lat. odobrenjem. trg. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. nlat. komore srca (desna i leva). strahopoštovanje. zalistak. venija docendi (lat. venter (lat. nlat. ventositas) med. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. koji nadima. ventrkku-li kordis (lat. lekar za venerične bolesti. obično od metala. snabdeti ventilom. grč. vena) znat. veledostojni. venski. venski. veni. venerie. nadimanje. zborio mesto. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. dozvola. bona venia. grudva) med. nem. v. vena. venari loviti) 2. tj. venia aetatis) prav. venire doći. uopšte svaka šupljina na telu. venerologija (lat. vetropirstvo. fig. provetravati. provetravanje. lat. ventilator (lat. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venter trbuh. venerija (fr. Venedik. ventile) oduška. triper i meki šankr. tečnosti. vici (lgt. častan. vetrokaz. venija etatis (lat. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). lat. veneratio) duboko poštovanje. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. . Vindi). venedički mletački. venditio) prodaja. dopuštanje. naziv za polne bolesti. venenosus) otrovan. ventiliranje. fig. zgrušavanje krvi u venama. venereus) med. ventosus) vetrovit. ventralis) aiat. ventiliranje v. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. vetrokaz. gasove. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. ventarola. mehana. venta. rpaij. vetrovi-tost. venija legendi (lat. Venus) mit. lat. venerija (lat. nagomilanost vetrova u želucu. venenum) otrov. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. Venus. Venus Venera. rezanje) med. venozan (lat. mehanička naprava. venerabile (lat. ventilacija. alta vendita (ital. vetrenje. ventarola (ital. pobedih!". venia legendi) v. venija docendi. ledenica. koji pripada venama. poziv pred sud. venenum facere otrov spravljati. precenjivanje imanja koje treba deliti. spravljač otrova. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. venefik (lat. veniat neka doñe) prav. bogat venama. venetromboza (lat. veneričan (lat. ventrikulus (lat. koji truje. Venedi v. videh. venerolog (lat. zadak. v. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). ventralan (lat. lov. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. bona venija ili kum bona venija (lat. sprava za obnavljanje. venesekcija (lat. trbuh. vent-en (fr. koji izaziva vetrove u želucu (za jela).

venula) znat. od reči do reči. opširan (u pri č anju ili izlaganju). verbi gratia) v. verberatio) batinanje. sastavljati protokol. od reči do reči. blagoglagoljivost. tanji sloj nečega. kazati i sl. verberirati (lat. glagolska reč. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. verbum auksilijare (lat. potresati. nečed-nost. nešto što prikriva stvarnost. pronañen . gei. verbalitet (nlat. bukvalno. pri čanje utaman. ventuza (fr. ventrilokvencija. tumačenje reči. požuda. naklapanje. baranda. Venus vulgivaga. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. ispravnost. tru ć anje. gram.). oblju-ba. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. verbum anomalum) gram.1820. v. veras (lat. prijatno. pun reči. verba (lat. »sena Vulkanova. govoriti. bukvalnost. pohotljivost. v. zvezda Danica. zastor (od magle. venusto (ital. na ostrvu Milosu. uzvišena. grč. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. fig. verbalizam (lat. istinoljubi-vost. verbi causa) na primer. doslovan bukvalan. iš. Miloska Venera veli čanstveni mramorni kip Venere. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. verberacija (nlat. realna injurija. verbalan (lat. svačija »sena. Večernjače (Hespe-rus). nlat. venter. nlat. usmeni. tru ć alo. mati Kupidonova. verbi gracija. što ometa da se nešto sazna. verbalisatio) prav. verbalnost v. razvučenost (stila). govoriti u vetar. vere. verbalitas) doslovnost. u obliku masti. neveste nose na venč anju. Venus. nepohotna ljubav. verberare) šibati. sada u pariskom Luvru. Zornica. veratrum) hem. Venus. veracitas) istinitost. razvratnica. vantuza. mlać enje gloginja. tući. nlat. gram. sskr. pan-demos) v. usmeno raspravljati. pomoćni glagol. verbozitet (nlat. Venus vulgivaga (lat. ver blan (fr. Venus (lat. velo) l. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. u cilju da se pred slušaocima pokažeš u č en i pametan. koji se tiče reči. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. rañen u P veku pre naše ere. doslovno. v. verbum auxiliare) gram. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. uzvišena Venera. veratrin (lat. trošenje re či uludo. opširnost u izlaganju. pismeno saslušavati. kao znak žalosti. Veneris) mit. radi primera. versus) poet. verbigeracija (nlat. veo (ital. poduži komad bele tkanine koji. koja se vidi i po danu. verbum deponens (lat. verbum activum) gram. omota č oko ne č ega. grč. verbum. fenyii) bog. . mali krvni sud.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verbalizacija (lat. šibanje. verba) pl. mraka i sl. veranda. verbatim) pril. fenyo. venusto) muz. verbum anomalum (lat. Venus vulgivaga) obična pohota. verbalna egzegeza objašnjenje reči. pismeno saslušanje. kleka. glagol. verbositas) prekomerna rečitost. verbalis) koji se sastoji od reči. ljubavnica. veran liberi. od reči do reči. ljupko. Zornjača (Fosforus). verbalizam. pri čati utaman. verbaliter (lat. prekla-palo. glagolski. Venera. ljubav koja se svuda skita. verbum reč. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. parenje. verbalizirati (lat. fiz. besmisleno ponavljanje re či. verbaliter) pril. verbum (lat. verbi gracija (lat. verbalna definicija objašnjenje reči. nakla-pati. verbum infinitum — neodre ñ eni glagolski oblik (infinitiv). 3. 2. ventrilokvist(a) (lat. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. čista. doslovno. veka (mañ. kao plašt. Venus pandemos (lat. radni glagol. poet. venica. stihovi bez slika. Venus pandemos. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znač enje. usmeno. verbi kauza (lat. verbum aktivum (lat. umilno. odložim glagol. fig. varanda) doksat. tj.. vers blancs) pl. nota jedne vlade drugoj. odredba reči. batina-ti. up. klekinja (drvo i plod). verax koji istinu govori. mala vena. oblaka. Venus. Venus uranija (lat. nepravilan glagol. bujica reči. prebačen preko glave i niz pleć a. kao lek protiv živ čanih bolesti i reumatizma. verbalna injurija prav. verbum reč) prazno razmetanje re č ima i re č enicama. ulična ljubav. verbum) gram. verodostojnost. lepotica. služi. verbatim (lat. otvoren trem na ku ći. verbali-sare) prav. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. fig. uranios nebeski) visoka. sastavljanje protokola. supr. venula (lat. polna ljubav. veracitet (lat. verbigeratio) med. verbosus) rečit. verbalna nota pol. verbozan (lat. verbum) pričalo. verbalist(a) (lat. uvreda nanesena rečima. onaj koji više drži do re či nego do njihove sadržine. šamaranje. fig. verbum. verbi kau za. ventouse) ned. astr. ljubav prema istini. veranda (eng.

tuga. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ru čke. overiti. obrtati robom. versali. glistav. versus) pl. veretizav (arap. rumenilo (za usne. verbum tranzitivum (lat. vatrenocrven dragi kamen. obraze). vermicularis) crvast. družiti se. u vatri pozlaćeno srebro. sprava za ispitivanje jačine metala. bezličan glagol. verem) l. obrnutost materice. verizam (lat. vermeil. vermes (lat. verso folio) na drugoj strani. verkštat (nem. verzio in utilitatem (nlat. tip. verificare) proveriti. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. obrt. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. ver-librist(a) (fr. veritas. istine. veresi) kupovina ili prodaja na veru. fr. jad. . zazirati. porotska odluka.) poštovati. verz (lat. verbum intranzitivum (lat. glisna bolest. da zahteva naknadu vrednosti). iskusan. proveravati. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. veritas juridica) prav. bolest od glista. veriste) umetnik pristalica verizma. fil. versicolor) raznobojan. verifikacija (nlat. crvolik. verv (fr. polni organi. verificator) utvrñivač istine. vergija (tur. vermijon (fr. onaj koji nema svih oblika. slikarstvu. verzurirati (lat. o tome tata mnogo verzija o tome se različito pri č a. vermis. prodaja na kredit. verem (arap. vitriculum. vergi) porez. versus) poet. verbum primitivum (lat. verdikt (lat. verbum inchoativum) gran. presuda. verzali (lat. verifikator (nlat. verbum inhoativum (lat. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. med. versifikacija. veritas juridika (lat. veritas (lat. proña robe. verbum transiti-vum) gram. pun glista. vericle. verite) istina. veresija (tur. zanos. npr. versio. raditi na čemu. verificatio) proverava-nje. sušica. plaćanje duga zajmom. v. nepotpun glagol. menjanje. vero. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. prevod na maternji jezik. okrenuti) ina č ica jedne pripovetke. v. versatio) okretanje. verzifikacija v. vertere obrnuti. obavešten. veredictum. ital. overavanje. verve) polet. verminacija (lat. lat. zool. gliste. odluka. dokumente. bojati se. versio uteri) obrt deteta u materici. verikl (fr. prevod. ili. koji boluje od glista. zanimati se čim. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. neprelazni glagol. vermes) pl. (nlat. verdict) prav. waram. waram. zool. verminosus) med. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. trpni glagol. verbum intransitivum) gram. tuberkuloza. verminatio) med. verist(a) (fr. verzo folio (lat. vere. upotreba stvari u tuñu korist bez punomo ći sopstvenika upotrebljene stvari. verenda (lat. stvarnost. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. versatus) upućen u nešto. vitrum staklo) lažan dragi kamen. versio in rem) prav. verificirati (nlat. pravna istina. promena. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verzo šolto (ital. veritet (lat. rumenica). verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od po četka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. versus istinit. baviti se. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. ver-librizam (fr. pa onda potvrditi ispravnost. primitivum.). lat. zamah. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. v. verzikolorav (lat. danak. istinitost. 2. versio in utilitatem) prav. vergl (ital. verziran (lat. utvr ñ ivanje pravog stanja. putem iskustva. verbum impersonale (lat. Werkstatt) radionica. fermati. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verbum passivum) gram. verbum primitivum) gram. versi liberi. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. eng. veritet nekog potraživanja. žar. vergula) kuz. up. verminozan (lat. na obratno j strani (lista). vermej (fr. veritet. verzio in rem (nlat. V. tur. književnosti i muzici moderne Italije. versari) dolaziti u dodir. verziran» (lat. versura) trg. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. verbum defectivum) gram. overilac. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. harač. izvež-ban. vermati (tur. ital. versura) vršiti promet robe. verbum imperso-nale) gram. 10 Leksikon verzura (lat. tj. Vermaht (nem. prelazni glagol. vi č an č emu. verzacija (lat. punomoći i dr. obrtanje. pregledati (račune. verenda) pl. verso sciolto) v. promet. verzija (nlat. veritas) istina. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slu č aja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. vešt. vermikularan (nlat. šaren. pozlaćen bakar. verbum pasivum (lat. verzio in rem. hipoteze. grč. pesnik koji piše slobodnim stihovima. mešanje poverioca.

ver) pr. vrtoglav.čas. zvezda Večernjača. bradavičavost. strofa. glazirati. versifikacija (lat. vertikale (nlat. VI 1919 (Ver-sajski mir). vermiforman (nlat. versi liberi (lat. versificatio) stihotvor-stvo. pun bradavica. se. naročito na oku. vernatio) podmlañivanje. verre staklo. verotipija (fr. variola) tec. vrh. prostota. verticalis) kat. prestonice francuskih kraljeva. 2. nesvestica. versifikator (lat. vermicelli) pl. praviti (ili: pisati) stihove. vertikalan (nlat. pisac stihova. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. stavljanje u stihove. okretan. vertigo) ned. niz metrički sreñenih ritmova koji. versetto. premazati firnajzom. . vermoute. nauka o stihovima. vesper (lat. pravl>enje glupih šala. berlinskom stolaru Vertikou. dati (ili: davati) sjajan izgled. bradavičav. teme. ulagivanje. versta (rus. velika početna slova. vertebrata) pl. versi liberi) pl. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñ ne moždane. vermifuga (nlat. prava linija. vemalis. stihoklepac. versus memoriales) pl. užina. versus cancrinus) post. versifeks (nlat. matematičaru Vernier-y (1580—1637). tj. astr. rtenjačni. fig. verzija. Versaj (fr. versifex) nadripesnik. koji pati od vrtoglavice. vertebralis) zool. vertiginozan (lat. uspravna. perpendikularan. šuga. vernisaž (fr. sedište republikan-ske vlade. pršljenski. vermug (fr. remedia) pl. skidanje svlaka. verrucosus) med. brava. pretposlednji kanonski . vermifuga. grč. vertatur (lat. gr č. verofon (fr. vertex) vrtlog. koji izaziva vrtoglavicu. verukozitet (nlat. nazvan po pronalazaču. versatilan (lat. ned. kičme-ni. vertigo (lat. verteks (lat. izreka iz Biblije. vernije (fr. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. vertikalan položaj. vernir) lakovati. crvolik. versatilitet (nlat. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. verseto (ital. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. verrucositas) med. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. početak geološkog perioda tri-jasa. versificator) stihotvorac. okomit. vešt. verthajmica. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. koga je uhvatila vrtoglavica. 1871—79. 2. okret-ljivost. vertebrata (nlat. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. pravljenje stihova. vis.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vertiko (nem. verz. bradavica. stožer na nebu. vertiginosus) l. vertebralan (nlat. vertere. vesper „ve če") u katoli čkoj crkvi: večernja. stihovi bez slika. versikul (lat. verticitas. tip. verticitet (nlat. vertatur) neka se okrene. vrsta finih talijanskih rezanaca. verset) kitica. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. verol (fr. vernalan (lat. verticite) fiz. promenljiv. dovitljivost. sifilis. breg. neotesanost. versatilitas) prevrtll-vost. veronal fark. kovitlav. vsrsali (lat. . versus) št. promenljivost. obnavl>anje. vrsta nonijusa. svrab. prolećni. neka se obrne (list). versus memorijales (lat. vrtoglavica. nem. veras. fr. typos oblik. kolebljivost. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. obrtati) prevrtljiv. nlat. verruca) med. glava. izbijanje mladica u proleće. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. presvlačenje nekih životinja. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. pesnik. lik) prenošenje fotografija na staklo. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). verole. vere (lat.) v. versificare) staviti u stihove. pomoću rimovanja. verfen geol. versus kankrinus (lat. verre staklo. versus) poeg. nazvana po svom pronalazaču. vermiformis) u obliku crva. kičmenjaci. predstavljaju celinu. obrni (list). odvesan. verukozan (lat. versare okretati. vrsta. versatilis. lekovi za isterivanje glista. vernirati (fr. verticalis) uspravan. verte (lat. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. fr. up. ra č ji stih = palindromos. veruka (lat. moć opredeljivala. verthajmovača. crvast. vir. upravljanja (npr. verte) okreni. 1672—1789. asonancije ili aliteraiije. vernilitas) ropsko ponašanje. versificirati (lat. vsrnacija (lat. stih. vsrnilitet (lat. zool. vesnjanka (rus. magnetne igle). u pravcu dejstva Zemljine teže. crvići. npr. slobodni stihovi. zmija. versiculus) mali stih. versija v. tj. vernier) geom.

pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. vehementnost v. žustrine. nekad turski ministar. vešplav (nem. vehemencija. vestigije (lat. veš (nem. letargija. 2. garderoba. veterina (lat. g. odeća) trgovac haljinama. njihavost. Waschblau) plavilo za rublje. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. veterancija (nlat. vestis odelo. da se njihaju. vestibul. kod katolika: nadzornik svešteni č kih odežda i crkvenih utvari. udaranjem bati ća o pločice proizvodi se karakteristi čan treperav zvuk. plahovitost. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. phone glas) muz. mrtvilo. ulaz u kuću. vecozamente. Vedžvudu (1730—1795). fiziol. treptaj™. plah. farm. naročito onaj koji je u č estvovao u ratu. drhtav. veterinarski fakultet. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. veto (lat. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vecozamente (ital. haljinar. Indijanci. vestalke. Wasche) rublje. bušenje betona i dr. vehter (nem. Vetus testamentum (lat. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameri čki . ne primam. vestibule) trem. revolveraši. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. vedžvud (eng. vestern (eng. vestigia) pl. šerifi. Wachter) č uvar. bila je živa zakopana. v. vestalinks (lat. vehikl (lat. telo koje vrši mehani čke ili elektri čne treperenje. živinar. vibrare vitlati. vestalinke. vibratoran (lat. vestijarij(um) (lat. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vestibil (fr. čednosti. njihav. njihati se) 1. veterinarius) marveni lekar. veteranstvo v. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. isluženi vojnik. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. vibrato) muz. vezzoso) muz. vestibil. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. iznositi prljav veš. tragovi. stari ratnik. vestiarium) soba gde stoje haljine. dršćući. vibralitet (nlat. vibralitas) fiz. vehiculum) kola. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevaže će. ili odbijanje. planetoid otkriven 1807. veteranstvo. fr. neobuzdanost. teh. (Ceres 1801. vestitura) oblačenje. sveč ano oblačenje manastirsko? iskušenika u kalu ñerske odelo (kod katolika). via (lat. treperavost. nazvana po pronalazač u Dž. vibrant (lat. strastan. spisi St. npr. vahabiti. vibrare) l. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. zaveta. obi č no destilovana voda. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. glas r. silovi-tost. zakalu ćerivanje. džez-instrument sastavljen od metalnih plo č a nanizanih na pokretnom stalku. vetus star) stari vojnik. vehementnost. fig. Vesta). vibrare. wakil tur. oblik i dr. grč. stražar. astr. via) v. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. vestibulum. vekil) punomoćnik. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekuti će. veternus dremljivost) med... u ustavnim državama vladaoci imaju. za to vreme morale su živeti naj čednijim životom. Juno 1804. trepereći. neobuzdan. veto zabranjujem) lipti. marveno lekarstvo. 2. vecozo (ital. vibrater (lat. Palas 1802. mlitavost. na č in zabrane. pustolovi. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. sprovodnik. vod. fiz. predvorje. veteranus. tragovi nogu. čovek ostareo u službi. vehabiti (arap. vibrafon (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima. oblačionica i svlačionice. ako se koja ogrešila o nevinost. vetativ (lat. koji se sastoji u trepe-renju. prevozio ili prenosio sredstvo. većil (arap. njihati. stanje jednog veterane. dremljivost. vehementan (lat. vibrator (lat. veteran (lat. nežno. vestibule) v. Vetus Testamentum) Stari zavet. vatrenost. vibrare tresti. vibrato (ital. provodnik. vecozo. blago. fig. vestales) pl. med. sredstvo za prenošenje. veterinar (lat. škola za marvene lekare. veterancija. domaće sloge. vibrant) ustreptao. fig. bolesna želja za spavanjem. kauboji. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vibrare trepereti. Vahabi) up. stope.divlji zapad". veto) zabranjujem. vija. preobuka. rimska boginja ognjišta. meko. vestalke (lat. žustar. njihanju. vatren. fajansa. Vesta) mit.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. vestales) pl. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. vestigium. liberum veto (lat. zastupnik. vibratorius) treperav. haljinarnica. vestiarius. zabran-ski na č in. veternus (lat. vestitura (nlat. vezzosamente) muz. takav je. treptav. tre-pereti. vehementia) žestina. vestibul (lat. srpskohrv. vehemencija (lat. . vehemens) žestok. nlat. ode-vanje. odbacujem. prenosilac. vestijar (lat. vibrantan (fr. predsoblje.

jak. up. ragege rañati) zool. videre) vidi. vigovci (eng. bdenije. vibratio) fiz. vivisecirati (lat. up. vigorozo (ital. viva voce (lat. vivacitet (lat. grapho) fiz. treperenje. žestina. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). usmeno. krepko. živahno. pažlji-vost. viva) živeo! viva voks (lat. što življe. vigilancija (lat. nastojnik. pogledaj. fina. marketender. vive r (fr. vigogne) peruanska ovca. vigorozamente. krepak. pukovski krčmar. treba da ga budno čuva. živom rečju. sa žarom. veoma brzo. protivnici torijevaca. vi vat) živeo! vivat. lama. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vide. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. članovi engleske liberalne stranke. vivace) ouz. eupr. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigorozan (nlat. uporedi. floreat) živeo. up. vivo) kuz. kratke. vibrografija (lat. pažljiv. vrlo živo. vigilantan (lat. vigilia) bdenje. v. vivifikacija (nlat. vatreno. vigilans) stra»sar. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). vivo (ital. vivus »siv. vivače (ital. npr. snažno. grč. viviparan (lat. grč. bonvivan. zoološka bašta. vivacissimo) kuz. fonautogram. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. sector koji seče) naučnik koji para. vibrograf (lat. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. up. vivat (lat. obično od bivolskih koža. zverinjak. vigor (lat. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. viva vox docet) živi glas pou čava. fulgura frango (lat. sprava za posmatranje treperenja. vibrare. viva (ital. vigorozo. bri»sljivost. kon viveca. usmeno poučavanje. živahnost. vivisekcija (lat. vibriones) pl.vibracija 148 videant konzules. viva voks docet (lat. vivandjerka (fr. mrtve oplakujem. kon vi-gore. vigor) »sivotna snaga. naročito medicinskog ispitivanja. vibroskop (lat. živa reč. grč. sravni. vibrare. tj. nlat. da- . da raste. smotren. da živi. whiggism) načela i program vigovaca. mahati. kolere. vibracija (nlat. podrhtavanje. viviparizam. vivos voco mortuos plango. oprezan. vigilantia) budnost. viviparija (lat. životinja koja se živa rañ a (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). nauka o treperenju zvučnih tela. donosio odluku da se konzulima dade ve ća vlast).) budan.). vigonja (fr. viva vox) živi glas. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. videant konzules . up. munje lomim". žar. floreat (lat. slobodnjaci. njihanje (šetalice). v. obazriv. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. jačina. viviparizam zool. svilaste vuna ove ovce. vibrare) drhtati. grč. sve»s. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. živahno. dan uoči praznika. vigilant (lat. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vivus živ. marketenderka. čuvar. klaćenje. njihati se. fig. up. vide (lat. silan. vivače. drhtanje. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vigilija (lat. viva voće) živim glasom. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. (lat. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vivus živ. gramma crta) fiz. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. tj. v. vigorosus) snažan.. zavojite bakterije. vibrirati (lat. krepkost. viviparija. vivos voko. up. vibrare. silno. oživljenje. pukovska krčmarica. živa reč ima poučnu snagu. vibrogram (lat. fonautograf. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). živahnost. kreskat. da cveta. vibrare. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. u opasnim vremenima. vivat. navečerje. oviparan. vigorozamente (ital. klatiti se. treptaj. vivandje (fr. vigere. vivipar (lat. sakagije i dr. vivus živ. vitlati. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. kod Rimljana: vojni č ka no ć na straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. živost. izazivači kolere. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vivandiere) vojnička. pun »sivotne snage.. graphia) fiz. mortuos plango. vigorosamente) kuz. rastao. skopeo gledam) fiz. vivant! (lat. opreznost. viva čitaš) životna snaga. nadzornik. tj. fulgura frango) „Žive dozivam. Vidalova reakcija med. silina. vivo. vigizam (eng. vigoroso) muz. vivus živ. brižljiv. vibrioni (lat. prijatelji slobode. vivisektor (lat. trepereti. vibrare trepereti. vivačisimo (ital. paratifusa. ovipar. srdobolje. whigs) pl. oscilacija. vivificatio) oživlja-vanje. vivipar) hol. noćno straža-renje.

pri-državač listova. via. za stvaran opaža]. rgo vidimatione) taksa za pregled. videlicet (lat. poho-dilac. utvara. težiti za nečim. nišanska gajka. udovičko stanje. vidni. primetan. viser) l. overen prepis. vizorij(um) (nlat. vija gracije (lat. sproću čega. smotra. prekoputa. copia vidimata) overen prepis. vide infra) vidi dole. visuel) v. vizionar (nlat. imati u vidu što. fr. videtur) izgleda. videatur (lat. Byzantion) v. gañati. kao kh. vidi (lat. zakonskim sredstvima. čini se. poha-ñanje. staviti vizu na pasoš i dr. malo kanabe za dve osobe tako da su. videlicet =videre licet) pril. vizitkarta (nem. 5. pričina. videatur) neka se vidi. visere gledati. 2. grč. pro vidimacione (lat. zvanična overa. 2. vidi) video sam. predstava koju smatramo. sravnio. obudovelost. vidimiran. vidua udova. prema čemu. fig. vidi niže. visum viñeno. pregledanje (lekarske. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. očevidnost. fr. vizantinizam (grč. visualis) ont. jasno. viduitet (lat. vizir (ital. zanesenjak. vizis aktis (lat. visibilitas) vidljivost. predstava. pohañati. pasoše). vizitacija (lat. za overu. kao im. takoñ e: viza. putem milosti. uzana kočija sa dva sedišta. kratak ženski ogrtač za posete. vizuelan (fr. videre) viñenje. vizualan (lat. npr. visis actis) prav. kopija vidimata (lat. 3. vija (lat. pohoda. prezimenom. nišan. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. carinsko). uobraženja. vizionoskop (lat. nalaženje. pregledava akta. vizibilan (lat. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. video. putem pomilovanje. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). visiter) pregledati. onaj koji može duhom da vidi. pojava. in vija jurio (lat. dići i spustiti. posetiti. fr. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. način. fr. vidualicij(um) (lat. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. bizantini-zam. na adre-sama: preko. vidimacija (lat. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). pesnik. nlat. prikaza. Visit-karte) posetnica. fig. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. halucinacija čula vida. visibilis. vidimirati (lat. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. očevidno. slika. vidualitium) prav. koji se tiče vida. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vidi ranije (u knjigama). zagledati. izvršiti pretres. via gratiae) prav. vizura (lat. naspram. preko puta od druge osobe. posećivati. vidi docnije (u knjigama). prema potrebi. preko puta jedno od drugog. vizita (fr. 4. videtur (lat. udovištvo. nadzornik imanja. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. nišaniti. viza (lat. spram čega. očevidan. voj. poho-diti. okrenute jedna drugoj. visorium) tip. praznim. slika uobrazilje. vide supra) vidi gore. vidi napred. primetnost. očigledan. visitator) posetilac. izvršiti pregled. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. vidimer) staviti na nepggo vidi. naročito potvrda da je prepis veran originalu.. pr. vidimus. udovički deo. vizirati (lat. treba videti. karta sa imenom. pretresa™. visionarius. in via juriš) putem prava. gledanje. odrediti zapreminu posude. poseta. osamljenost. visionaire) vidovnjak. tj. vizuelan. vizitira™ (lat. vizija (lat. visite) poseta. npr. prijavnica. polaznik. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vide infra (lat. visum) ono što je viñeno. videre videti. priviñenja. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. vizum (lat. kad sede. 3. visitare. vija Beograd preko Beograda. vis-a-vis) lice u lice. psih. videre videti) vidljiv.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. up. sanjarija. visio gledanje. via put) sredstvo. pregled. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. očiglednost. vizitator (nlat. zvanjem i mestom stanovanja. pošto su viñena. viduitas) udovanje. smerati nešto. fr. visio. prizor. vizibilitet (nlat. overa jednog akta. sanjalica. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. visitatio) posećivaše. vizavi (fr. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. mišljenje. shvatanje. vidit (lat. kao što se lako može videti. visum) opt. lekarska poseta. vidimus (lat. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. tenakl. vide supra (lat. vidimus) videli smo. sravnili smo. pregledač. . visiera) l. overiti putne isprave. vizualan. naravno. moralne beda. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. vidovit čovek. opsena. pregledanje. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. pregledane. razumljivo. pregled. overavanje. uzeti na nišan. vidit) video je.

najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. a obi čno se provodi van mesta stanovanja. vindicativus) osvetolju-biv. fr. vilajetlija (arap. unižavanje. vealsteak) pržen ili peč en komad telećeg mesa. rñav. pokrajina. viatorium) putomer. vilayetli) zemljak. IX u čast Venere i 22. viksati (nem. viktus (lat. vinalia) pl. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vi mandati (lat. asteroid otkriven 1850. vitalijanci. po zapovesti. delokrug namesni-kov. victualia. vicuna) v. vikunja (šp. slon. medicinska (ili: lekovita. vina medicata) pl. posednik vlastelinstva u Francuskoj.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. Viktorije (lat. wickeln omotavati. vikarni (lat. smanjivanje vrednosti. vikarijat (nlat. vikingr) borac. samovlasno. up. week-end) nedeljni odmor. za bojenje vune i svile. visoko svešteno lice u rimokatoli č koj crkvi. vilajet (arap. wilaya. vindikativan (nlat. vicecomes. vilifikacija (nlat. viktualije (nlat. zamenik. osetljiv. eng. vilayet) mesto roñenja. victualia) pl. vilio-ris kondicionis (lat. biljna) vina. gusar. vigonja. kod katolika: poslednja pri čest koja se daje samrtniku. vila (lat. pesma uz koju se igra. ital. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vikar (lat. vilj (tur. bez vrednosti. god. engleska teleća imi-cla. vijatorij(um) (lat. izdržavanje. samovoljno. Victoria) nit. dijecezi itd.) zool. vicariatus) v. poslednja pomast. vike (nem. naročito junak na moru. puta. vija fakti (lat. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoli čkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog uč enja. ratnik. male vrednosti. poputnina. seoska igra. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije.) muz. vivere živeti) pl. vilavela (fr. viking (stnord. viscount) francuska plemi ć ka titula izmeñ u grofa i barona. Wichse) mast za obuć u. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. papijota. viae-ductus) most iznad doline. prav. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". život na selu radi razonode. villeggiatura) letnje vreme koje se. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. victorieux) pobedonosan. vileñatura (ital. vindikacija (lat. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. provincija. vi mandati) prav. savijati) svitak za kovrčanje kose. victus. via facti) prav. po naredbi svog vojvode (hercoga). životne namirnice. od-mazdni. . vikarna krvarenja med. vikend (eng. zavi čaj. IV u čast Jupitera. odmenjujući. letnja svežina. vina (ind. vikont (nlat. up. vikarijat. ville) letnjikovac. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vijatikum (lat. villa. barovitog mesta i sl. hodometar. željan osvete. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vikend. vilstek (eng. viklifiti pl. viaticum) putni trošak. namesništvo. junak. vicomte. Vendi. sli čan mandolini. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. vilis (lat. tur. namesni čki. nasilno. victus et amietus) hrana i odelo. vikler (nem. bili na zlu glasu kao gusari. farm. patrijarha) u jednoj oblasti. viktualijanci (nlat. viktoriozan (lat. vikarijus apostolikus (nlat. vinalije (lat. sredstvo za život. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. kuća izra ñ ena u obliku letnjikovca. neznatan. hrana. vicarus) zastupnik. podgrof. provodi na selu. vicarius) namesni. prethodnika reformacije u XIV veku. wichsen) čistiti obuću mašću za čiš ć enje (viksom). u Engleskoj: niži sveštenik. Vindi v. viktorijaorandž hen. radi razonode i odmora. na osnovu naredbe. kazneni. zašti ćivanje.-tur. viktus et amiktus (lat. fr. viktorije (lat. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. vikendica kuć a za odmor. oblast kojoj stoji na č elu valija (u Turskoj). vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vikarija. namesnik (pape. imalin. kapelan. victoriosus.. villanelle. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. kapelanstvo. vikarija (nlat. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vre ñanje. vina medikata (lat. biskupiji. silom. astr. vikontesa (fr. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. zahtev za povra ćaj stvari sopstveniku. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. korpus vile (lat. vilis jevtin) prost. zastupajući. vilioris conditionis) slabijeg sastava. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. prvobitno grañ ani iz Rostoka i Vizmara koji su. vivere živeti) način života. pobednički. fr. od UŠ—XI veka. neznatnije vrednosti.

violentus) silan. violeta (tal. vino tinte (šp. prekomeran. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. slagačica. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromo čive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. prav. vinculare) spojiti. etiketa. nasilan. združivanje. hartije od vrednosti isklju čiti iz kursa. naprasitost. viola. viola di vindikaciona tužba prav. veza. Winkelhaken) tip. vindikaciono pravo prav. šp. združiti. prinudan. vinklag (nem. sla-galjka (mala metalna pregrada. povrediš sopstveni č ko ili zemljišno pravo.. Vindobone (lat. vincire. ital. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. sila. vrpca. primiti obaveze. violencija. ljubica i drugo cve ć e sa mirisom sli č nim mirisu ljubičice. phobeo bojim se) strah od vina. violončelo. kažnjavati. maramica-ma). vinkulum (lat. prestup zakona. ograni čenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. prav. vinifikacija (nlat. ljubičast. pre no što je isplatio. žustrina. vinkulum matrimonii (lat. gšja-nost. svezati. violentnost (lat. vino seko (ital. monopolski zavoj sa pe č atom (na duvanu. vrstač. violencija (lat. violet (ital. bra č-violina. vinograd. vint (nem. tinto. ga ñ enje od vina. mržnja na vino. sudskim putem tražiti svoje natrag. viola alta (ital. čuvar vinograda. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. desnom rukom. obavezati se. dosuditi. violetto. viola (lat. violentia) v. uže. oskrvnjenje. vitula) 2. vinolencija (lat. vincula okovi) vezivanje. ljubičica. izazivač. Vindobona) starorimsko ime za Be č . mala violina. bog. grč. obesvećenje. violica. docnije samo sa sedam drevnih žica. viola (ital. violetan (fr. vinificator) proizvoñač vina. vinkulum konjugale (lat. vinum misale (lat. vinifikator (nlat. vindjak(n)a (nem. vinktura (lat. brak. viola di bra č o (ital. vinja (fr. vigna) vinova loza. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vin č estera — Winchester) vrsta vojni č ke i lova č ke puške. fr. vinolentia) pijanstvo. violacija (lat. naprasit. violentan (lat. viola d'amore (ital. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. vincilir (mañ. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. spona. vinolentus) pijan od vina. vinkl (nem. prouzrokovač. vinkulirati (lat.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. na pismima. vinificatio) proizvo ñenje (ili: proizvodnja) vina. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. nlat. vinomer. gvint. u širini štampanog retka. vinum missale) pri česno vino (u katoli č koj crkvi). plahovitost. neobuzdanost. violetta) nuz. nlat. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. doznačiti sudski. vinum vino. tužba zbog nanesene štete. violin (nlat. opšti naziv za veći broj muzi č kih gudač kih instrumenata. vindicare) osvetiti. violata (lat. tako ñe: vindikta. u početku ili na kraju knjige. silovana devojka. ranije sa 12—14 žica. veza. vino tinto) v. pu-dar. v. Winzer) struč an vinogradar. muz. vinkulacija (lat. violata) obeščašćena. naprava pomoć u koje vino može previrati i kad je zatvoreno. violatio) prav. letnjikovac. viola di braccio) muz. povreda prava. osramoćenje. violinum) hem. violare jus territoriale) prav. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. vinovnik) krivac. up. prisiljavanje. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. materija koju sadrže mnoge vrste ljubi čica i koja izaziva povrać anje. opijanje. višega (fr. ljubičica. vinovnik (rus. ljubavna violina. viola alta. žigicama). koji se opija. vinum. nasilje. preteran. alt-violina. viola d'amore) muz. metron) sprava za merenje ja čine vina. poljska ku ća. spa janje. violet) ljubi čast. goropadan. viiolentan (lat. brano. vinczeller od nem. viola) l. viola di gamba (ital. bog. vinculum conjugale) bra č na veza. vinculum) konopac. violentia) silina. preteranost. od kojih su neke bile metalne. plahovit. violette) koji je boje ljubičice. sklon pi ć u. vindicta) osveta. braniti. violare jus teritorijale (lat. viola di gamba) muz. vindikta (lat. papiru. izmešan s vinom. žestina. fr. štititi. tužba za zaštitu svojine. vindicirati (lat. slaže slova). u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najja če lome. brač u sli čan muzi č ki in-strument veoma ljupkih tonova. . žestok. petlja. ital. sklonost pi ću. mešavina plave ili crvene boje. postao insolventan. vinctura. up. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. sekt. up. gr č. naročito zanatlijskih. viola alta) muz. fin. vinometar (lat.. vincire) vrpca. viole. kažnjavanje. vigne. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. veština spravljanje vina.

po ital. violino primo) muz. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. virilni glas v. mužev-nost. virgineus morbus) med. najmanja violina. virus otrov. devojka. virtuel. virtualis) sposobnost za rad. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. virus otrov) med. virilitas) muškost. ali se tom sposobnošću ne koristi. violončelist(a) (ital. govor) nauka o virusima. Č>JGvršiti obračun. violine primo (ital. deo nasledstva koji pripada pojedincu. devičanstvo. malokrvnost. uzajamno obračunavanje. virilizam (lat. zarazne bolesti izazvane virusima. devica. bašta. obepgčastiti. viri potentia) muška snaga. »seneka sposobnost za stupanje u brak. viper-in (eng. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja li či na muškarca: male grudi. muže-van. č elo. . sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. prividan. viribus unitis) sjedinje-nim silama. whip) toplo pi ć e od belog vina. spolna nevinost. violon) muz. realan. ginandrija. a. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. vir muž. odvažan. viridarij(um) (lat. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. oskrna-viti. virginitet (lat. virtuelan. instrument sličan klaviru. vi rescripti) prav. virgineus morbus (lat. jaja. virologija (lat. član nekog politi č kog tela po položaju a ne po izboru. virilescentia) zool. viraginitas) fiziol. virilis. vi presidii (lat. bradatost. violiiist(a) (ital. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. fiz. no ć delovanja. virginalis) devojački. virtuelan (fr. viraginitet (nlat. virtuelan lik virgo (lat. muškarača. zrelo doba. violinista) muz. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. mor. virilizam. koji je sposoban za rad. devičanski. viraž (fr. virola (fr. violonist(a) (ital. silovati. viridis zelen) bog. violone) muz. viridin (lat. virgimtas) med. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. whipper-in) nadzornik i gonilac leva č kih pasa. violino secondo) muz. valjanost. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. pogaziti ugovor. uobražen. odvažnost. ćemane. virtualitet (nlat. virago (lat. vii (eng. up. lat. fig. čistota. violoncello) muz. svirač u violon. prva violina. isplata koja se vrši bez gotovine. miruju ć a ili drema-ju ć a snaga. č etvrtina violine. na osnovu prava koje daje predsedni č ki položaj. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. svirač u violinu. virage) ani j. virilis) v. virilan (lat. svira č u violon č elo. sposobnost. virgo) med. čist. devojapggvo. virman (fr. muškost. viraginitet. preneti. violine sekondo (ital. limunova soka. promene u karakteru. virilis) pol. virole) spiralni svitak u satu. votum virile. virgo intakta nevina devojka. violon (fr. v. virago) muškobanja. violončelo (ital. violine pikolo (ital. virilna porcija (lat. virilis portio) prav. na osnovu naredbe. virement) fin. supr. celokupnom snagom. viroze (lat. poremećaj u polnom razvitku kod žena. viribus unitis (lat. prostim knjiženjem. virpinija vrsta duvana i cigara. virement) fin. vi reskript (lat. viola di gamba. narušiti.152 violina (ital. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. virilescencija (nlat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. virtualis) v. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. pol. devojačka bolest. violirati (lat. še ć era i za č ina. virtuelan lik ont. prebacivati (ili: prebaciti. hlorofilin. kružno spuštanje aviona. obavezu. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). zelena bojena materija u biljaka. snaga) snažan. fig. sa prikrivenom snagom. up. današnji kontrabas. nastrojen za delovanje. e). dubok glas. zrelost. u današnjem obliku izrañ en u Italiji u XVTI veku. naročito kod ptica. virmanisati (fr. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. violino piccolo) muz. vir muze) muški. obesvetiti. prestu-piti zakon. sposoban za dejstvo. virtus sposobnost. violino) muz. fig. violare) povrediti. č eli č ni kalup za kovanje novca. virtualan (nlat. viripotencija (lat. bledilo. virginal (lat. bitna ili pojamna važnost. po zapovesti. d. virilist(a) (lat. virilitet (lat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. nagao zaokret. mogu ć an. logos reč. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izme ñ u kolena. virginalan (lat. virga grančica) muz. gradila. druga violina. violoncello) muz. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz so č ivo. violina. spinet. okretati lañu. čednost. trg. čedan. mor.

vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizi č kim procesima u njemu. koji pomaže život. da luče otrovne produkte i da. viscacha) zool. vitalis) životni. sposoban za život. snalažljiv. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. pristalica vitalizma. naro čito srce. up. tok života. viskozitst (nlat. izazivaju oboljenja. pi ć e od č aja. vitalijanci (lat. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. jetra itd. na taj način. naročito otrov što ga lu č e mrtve ili žive bakterije. viscera) pl. dro-ban. plemenit. odličan. ital. virtuoskinja (ital. vis armata) oružana sila. Wurstel) vrsta male kobasice. virulentus otrovan) med. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. . vis absoluta) prav. vis major (lat. virtus (lat. snaga koja dejstvuje. vlast. menice.) 1. fig. vi-skoznost. vis vitalis (lat. mogućnih. vis probandi) dokazna snaga. lenivosna sila. dostigao savršenstvo. virus otrov. sa životnom snagom. vis maior) viša sila. viršafterica (nem. ars longa) život je kratak. velika umetnica. otrovnost. privla č na sila. vitalitas) v. savršen. vitalitet. opšti osećaj života. vrlina. oštrouman. vojska. vista (ital. celokupne zdravstveno stanje. zarazna klica. kineti čka energija. vista) trg. vis probandi (lat. koji se tiče života. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. lepljiv. pun ljutih i opakih sokova. virtuoznost (nlat. virulencija (nlat. onaj u kome se ogleda. živahan. virtus) muška snaga. jedak. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. viskozimetar (lat. u našoj svesti. prosečne trajanje života (npr. hrabrost. viskoznost fiz. virulentia) med. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. gust. veoma važan. viscera (lat. viscidus) židak. viscum. izazivač bolesti. virtuoz (nlat. tj. viscosus. kurikulum vite. fore mažer. grč. kod jednog naroda). fig. životnost. vis legne (lat. viršla (nem. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. vir. visceralis) utrobni. verovatno ć e življenja. virus (lat. otrovan. zagrižljiv. tj. viskača (šp. uzvišen. vita (lat. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). onda je zbir virtuelnih. artikl. vita brevis. nutrica. virus otrov) med. poglavito u tehni čkom pogledu. virtuozan (nlat. vis legis) prav. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. vis (lat. viktualijanci. celulozna masa (za izradu vešta č ke svile i filmova). mogućna. fig. sposobnost za život. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. zecu slična južnoamerička životinja. 2. vita) v. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. gnojenje rane. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). snaga dokaza. ulja i dr. vis armata (lat. opšte stanje našeg organizma. vitalitet (lat. fig. v. naročito u muzici. vis atraktiva (lat. gnojav. viskoza (lat viscum lepak) hem. oživljavajući. vis viva) fiz živa sila. svojstvo viskoznog tela. viscidan (nlat. otporan. virtuelna žiža ot. pun žestine. snaga.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. muškost. zakonska sila. naro čito u muzici. vitalist(a) fil. lepljivost. vita život) životopis. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. vispren (rus. a vista (ital. vitalizam (lat. vis inercije (lat. unutrašnji or-gani životinjskog tela. jetkost. vešt. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. viscum lepak) te-gljiv. vis inertiae) fiz. visceralan (nlat. vis viva (lat. vitalan (lat. neophodan. a vista) odmah po vi ñenju. med. otrov. pome-ranja napadnih ta č aka. virtuosis) valjak. virtuosis. tj. valjanost. vis) sila. drob. viscositas) fiz. tvrdoglav. sila lenivosti. duhovit. vita brevis. živ organizam. uvid. koji se ti če unutrašnjih organa životinjskog tela. whisky) engleska rakija od žita. viñenje. are longa (lat. moć. vitalnost (lat. creva. whist) engleska igra karata sa č etiri igra č a i 52 karte. še ć era. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). vitalitas) životna snaga. zagrižljivost. virulentan (lat. vis vitalis) životna snaga. virtuositas) savršena veština. tj. bitan. limuna i crnog vina. vitalni osećaj psih. pluć a. pokazi-vanje menice. viskozitet. sila zakona. krepost. koje predstavlja važan trg. utroba. viski (eng. vist (eng. viskozan (lat. vis attractiva) fiz. naro č ito lakova. tegljivost. vis apsoluta (lat.

žumancetu. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vicedom (lat. vitrotipija (lat. bakra (zvani plavi vitriol. rñavost. porok. vitraž(a) (fr. vicennium) vreme od dvadeset godina. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). sporedna železnica. sjajan. vi testamenti (lat. vicia etatis (lat. viciozan posed prav. vitriolisatio) hem. vitriolescere) hen.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu.). veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vitrificatio) postakla-vanje. fr. krivica. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. kristal. dućanski izlog. razne hranljive materije. kazniti smrću (u pobunama i sl. vicioznost (lat. vicijum nature (lat. vicinalne železnica. viciozitet. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. zamenjivanje. vicezimacija (nlat. vitreux) staklast. vitiligo lišaj) med. vicijum (lat. npr. vicies dvadeset puta. wischen brisati) brisač. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. najpopularniji bog u brahmanizmu. vitium) mana. vi cesionis (lat. vicijum kordis (lat. silom. izdvojiti. vitrum (lat. svežim plodovima i semenju. mane. vice verza (lat. šp. vitrum staklo. seoski. onaj koji vezuje samo susedna sela. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. pretvaranje u staklo. mleku i dr. želez-nica. vitrificare) postakli-ti. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitriol. vitrezan (lat. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. viciozitet (lat. Višva-karman (ind. fr. duhovit čovek. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. obično uzanog koloseka. vitrescibilitet (nlat. naročito u zelenim delovima biljaka. Vitleju.) „Tvorac vasione". zelena galica). prozorske zavese. vicijum kanonikum (nlat. oštroumnost. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. silom oporuke. i radnici u srazmernom delu dobiti. pokvaren. gresi (mladićkog) doba. vicemaher (nem. još neispitane dovoljno. vice-direktor. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitriol (lat. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. pl. pretvarati se u vitriol. gvožña (zvani zeleni vitriol. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. vi cessionis) prav. seoski put. vi testamenti) prav. sulfat (tj. eiter (nem. plava galica). tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. H. viče versa) obratno. bez mane. pogreška. biol. posed koji nije bez zamerke. cinka itd. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vitreus staklen. vicesimatio) dvadesetkovanje. . pretvaranje u vitriol. u protivnom slučaju. vitrum staklo. rahitis. vitreolus dei. vicinalan (lat. vitiligo (lat. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. oti-rač. vitiosus) pogrešan. od vitreus staklen.) v. duhovita šala. poročan. vitellus. nevaljao. upravnik crkvenih dobara. koji ima manu. vita život) pl. viciozan (lat. vitium cordis) med. greh. providan. beriberi. prozori. vitriolizacija (nlat. mana srca. tj. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vice-kon-zul.). testamenta. zamenik vladara. vitia aetatis) pl. vice (lat. vicia. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. vitulus) žumance. vicesimare) dvadesetko-vati. na osnovu poslednje volje. zabluda. vitriolescirati (nlat. vitrescibilan (lat. omaška. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. fil. grč. postakljenje. kristalast. vicenij(um) (lat. staklena pregrada. koja vezuje samo obližnja mesta. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. koji je sa ned ostatkom. Višnu (ind. zastupanje nekoga. u svežem mesu. nedostatak. vitrage) staklena vrata. putem prenošenja ili ustupanja. vicenalan (lat. osuditi. pored poslodavaca. vitrometar (lat. med. pela-gru itd. obrnuto. vitriolo) hen. vitrum) staklo. oličenje stvaralačke sile u prirodi. vicioznost. machen činiti) šaljivdžija. vitraj (fr. vicezimirati (nlat. vitelus (lat. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. nestajanje pigmenata u koži. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vic (nem. promašaj. nalaze se u većini namirnice. vitrine (fr. gresi mladosti. Witz) desetka. metron) ont. vitrifikacija (nlat. vitium naturae) med. dosetljivost. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). Witz. vicedominus) namesnik. prozor. vitrificirati (nlat. poročnost. vicinalis susedski) opštinski. prvobitno bog Sunca. pretvorljiv u staklo. vitiositas) pokvarenost. vicinalni put opštinski. grč.

sklonost (nekom zanimanju. vole (fr. i. Vuogan. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). teorija samoglasnika. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vocabularium) rečnik. voks akuta (lat. speak govoriti) meñunarodni. voks humana (lat. vokalna harmonija (lat. karner na ženskoj haljini. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. volatilisatio) hem. u smeni (dokaz). supr. voks virginea (lat. voks hibrida (lat. voks (lat. Vokalize. vokalizam (fr. volatilitet (nlat. zastor. dar. nestalnost. komad sa kupleti-ma. zanatu. vokal (lat. volatilizirati (nlat. grč. vokalna muzika pevanje. izraz. glasni. vokali-ziranje. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. bog vetra. dobre žetve i lekarstva. volant) pernata lopta. M Šlajera (Schleyer. čovečji glas (na orgulji). naro čito za veo. voile) prevez. vox acuta) muz. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). ge. vox populi. vrsta tanke materije za ženske haljine. leteći. koji može da se pretvori u gas ili u paru. zvuk. obešenjak. vokaliza (nem. tj. voks klamantis in dezerto (lat. fig. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. samogla-snik (kod nas glasovi: a. volatilizacija (nlat. vocatio) poziv. ton. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. o. voks populi. krilo vetrenjače. vocabulum reč) pisac rečnika. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). muz. isparava™. ad voćem) uz reč. ime. točak zamajac. Wodan) mit. fig. vocalis) gram. voks dei (lat. vocalisme) gram. fa itd. stariji naziv za Rumuniju. veo. vodviljist(a) (fr. pozivanje na neki položaj. lepršav. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. volabilitas) povrpšost. glas istine koji nema dejstva. dozivni padež. Jovana Krstitelja. za-interesovati. asa vode (lat. volta) zidni svod.) pl. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñ u Karpata i Dunava. pucati iz voleja u fudbalu. volatilitas) isparljivost. vokalize (ital. vokacija (lat. vokalski (lat. vocalizzo) muz. promenljivost. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. pretvaranje u paru.višnuizam 155 nestašno. položaj. tj. konstruisan 1933. vocalis. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). volva) bog. Vodai (nem. vokabulist(a) (lat. volatilisare) hem. re č sastavljena od re či dva ili više jezika. vocativus) gram. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). što narod ho će. volabilitet (nlat. samoglasnički. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. vox glas) gram. točak za upravljanje automobilom. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. to je svetinja. vežbe u pevanju sa slogovima ut. sub hak voce (lat. ispa-riti. uzaludno opominjanje. konsonant. (solmiza-cija). pri toj reči (pade mi na pamet). npr. volva (lat. reč. volans. naziv. volan (fr. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. volvulus) med.) vera u učenje višnujita. volapik (volapuk = eng. peti padež. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. vocale) muz. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. vaudevilliste) pisac vod-vilja. samoglasnički. vocalizze) muz. volantai (lat. vox virginea) muz. mrtvih. . volatilan (lat. volatilis) hem. vox Dei) posl. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. rang. danas: veseo. koprena. god. struci). pronalazak nemačkog sveštenika J. vox humana) muz. 1831— 1912). reč. opna na mladim pečurkama. ital. fr. voal (fr. assa voće) samim glasom. fiz. ot vole (fr. u). glas narodni je glas božji. vokale (ital. isparljiv. isparavanje. tj. vokalan (lat. u ovom pogledu. volant) koji leti. volee) let. vokabula (lat. vodvilj (fr. s obzirom na boju zvuka. vocabulum) lingv. višnuizam (ind. voki-toki (eng. world svet. vokabular (nlat. višnujiti (ind. e. zavezanost (ili: zapletenost) creva. vocalisatio) gram. spadalo. letenje (ptica). u SAD. izgovaran. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg u čenja napamet. nestalnost. zasvoñena prostorija. pobede. udariti loptu u letu. vokalizacija (nlat. prethodnik esperanta. volvulus (lat.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. walkie talkie) prenosni radiotelefon. mali poz. vokativ (lat. tj. vocalis) gram. bez pratnje nekog instrumenta. ad vocem (lat. mi. pevajući. fig. vocalis. visok (ili: oštar) glas. vox) glas. volat (ital. svetski jezik. koji je u letu. vox hybrida) melez-reč. koji se ti č e glasa. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima).

vitak. koji potiče od (ili iz) volje. volta-elektrometar (A. fig. električni napon. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). mesom. volenti non fit injurija (lat. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. bez obzira na li čno raspoloženje. spis ovijen oko štapi ća. obim. savitljivost. izraz volje. volvere okretati. A. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. volubilitas) gipkost. zapremine. volte. volo hoću) sik volo. volubilis. naponske razlike. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. lat. pre nego što dodirne tle. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koli čina supstanca. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. fr. volvere) rukopis. volta. željni. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. ko hoće da mu tako bude. volubilan (lat. grč. Ampere) fiz. Volta. igrati na konopcu. lat. služi za merenje prividne snage kod naizmeni čne struje. voltfas (fr. volens-nolens) „hteo-ne hteo". epikurejski način mišljenja. metron) fiz. jahač vešt u skakanju na konja. voltižer (fr. tj. brzo prelaziti s predmeta na predmet.: at. ital. fig. grč. inductio) fiz. voltiger. voltametar. up. volley) sp. volens-nolens (lat. tome je pravo. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. htenje. voltamper (A. tj. volitivan (lat. voltametar (A. galvanski elektricitet. volubilitet (lat. volitio) psih. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). jačina. sikjubeo(. dobrovoljac (vojnik). volumenometar (lat. volutus valjan. volvere okretati. volterizam. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. grč. voltametar. brzo okreni (na notama). prostor što ga zauzima jedno telo. voltižirati (fr. napon struje merene u vo l tima. voltage) napetost. slatkorečiv. punoća (glasa. M. bakra i sumporne kiseline. volumen. volicija (lat. sic volo. volti subito (ital. Volta. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. volo (lat. galvanizam. udarac lopte (u tenisu reketom. volta (fr. savitljiv. gljivama i dr. kad se nešto u svakom sluč aju mora učiniti. voltaža (fr. ital. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. v. Voltin elemenat fiz. volontaire. V) fiz.. Volta. Volta. grč metron) sprava za merenje zapremine č vrstih i te č nih tela. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. tečnost u govoru. v. voltmetar (A. vol-o-van (fr. elektron. igra č na konopcu. facies lice) voj. laki pešak. strelac (u francuskoj vojsci). pokretljivost. lisnate testo punjeno ribom. voltigeur) veštak u skakanju. okretan. volja. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. dakle. voltaizam (A. volumen (lat. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. metron) fiz. grč. volitio) l. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volterijanizam. voljni. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). volti subito) muz. Volta. volt (skr. volte-face. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koli čina elektriciteta. volta-indukcija (A. naglo promeniti mišljenje. fiz. najugledniji ljudi nekog mesta. voltera (fr. pojava izazivanja (indukovanja) elektri čne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. voltaisme) fiz. volej (eng. slatkorečivost. 2. Volta. volumetar (lat. govorljiv. obrtati) gibak. zvuka). metron) fiz. vol-au-vent) kup. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. muz. promenljiv. instrumenat za merenje potencijalne razlike. poluobrt. knjiga. voltairianisme) fil.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. nestalan. tečan. sveska. lat. galvanski elemenat sastavljen od cinka. praviti veštač ke skokove. teranje konja u krug. nepostojan. tj. naziv po italijanskom fizi čaru Alesandru Volti. Voltin stub fiz. kao kod Voltera. dopusni. promenljivost. up. frivolan. okretnost. tako zapove-dam. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. nestalnost. volterijanizam (fr. vrlo vešt konjanik. pojedina č ni akt volje. voltmetar. lisnata pasteta. volonter (fr. volumen. sic jubeo) tako hoću. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. gran. lat. . nagla promena mišljenja. poluokret. konj obučen jahačkom vežbanju. volumen. svitak. onda deoba izdvojene koli čine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koli činu. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera.

koji. voluminozan (nlat. fizkol. upotrebljava se za dobijanje volfram-č e-lika i za vlakna elektri č nih sijalica. votiranje. voluminozitet (nlat. vomikozan (lat. votum consultativum) prav. votant (lat. redni broj 74. topi se na 3400°. nazvan po mestu Bohinja (nem. volšeban (rus. zajedni č ki glas. voluntaristi čka psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. kabast.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. voluntas ultima) prav. ukras na stubovima u obliku zavojice. volum-teorija (lat. glomazan. vota. volšebnik (rus. po mom nahoñenju. debeo. veoma tvrd i otporan metal. voluntas volja) liigv. povraćanje. glas iz grudi. sinonim za mineral boksit. votum decisivum) prav. votatio) v. kum vot (lat. voluntas ultima (lat. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. na vaš račun. vohajnit (nem. votum. šara u obliku puža. objašnjava bitnost života pomoć u volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. velik. a vo če sola (ital. vovere) zavet. . votacija. votiranje (lat. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. voluptuozan (lat. koji je sastavljen iz više svezaka. zavetna žrtva ili dar božanstvima. tungstem. voluntas volja) fil. volfram (nlat. votum. vomitiv (nlat. wolframium) hem. spirale. pl. votivus) zavetovan. pristalice voluntarizma. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. sit voto) s pravom glasa. voluntaristi (lat. vomitirati (lat. votka (rus. vražda) 1. votare. fig. savetodavni glas. a ne intelekat. volutacija (lat. voluta) apx. vodka) popularne ruska rakija. plemenski mirovni sud (tzv. a voće sola) samo za jedan glas. Wochein) min. glomaznost. prišt. gro-fova u starom nema č kom parlamentu. gnojav. mañioničar. ova je afera kompromitovala i same vrhove ameri čke državne uprave. kurijski glas. krvno kolo). nezajažljivost. hem. strasan. peva č ki glas. kum vogo ilimitato (lat. voluptas pohota) sladostrasan. vo ć e) kuz. vomera) med. pun veselja. vomitivurn) med. protiv nečega. vo će di petto) muz. fr. votirati (lat. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. što se mene tiče. mañijski. sit voto illimitatio) sa neograni č enim pravom glasa. vovere zavetovati. vražda (rus.) čarobnjak. sub voto remissionis) sa željom za povra ća j. fig. ital. zavetni. meo voto (lat. voluminoznost v. vostro konto (ital. volumen. nestalnost. votum virile (lat. nego prema zapremini. sve-cima. pohotljiv. votivum) etn. bljuvanje. za razliku od kurijalnog glasa. Bunt). Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. vorax proždrljiv) proždrljivost. votum decizivum (lat. voče (ital. dakle. Votergejt afera (eng. votatio) glasanje. 2. grč. predata. votum curiatum) ukupan. zabavan. obe ćanje. zool. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. vomika (lat.. obi-man.85. v. vo-litiv. votum (lat. vomirati (lat. odlučujući glas. prijatan. votivan (lat. stat pro racione voluntas (lat. crkvama i dr. uvijeni puž. odreñivanje koli čine rastvorene materije. testamenat. povraćati. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). glas koji se daje za nešto. metria) veština merenja zapremine. opsežan. izglasavanje. glasanje.merenje promena u zapremini pojedinih delova č ove č jeg ili životinjskog tela. volutatio) valjanje. pun glas. vomitus) ned. atomska masa 183. skupljanje glasova. vomitirati. čir. gramžljivost. voće di testa) muz. voluta (lat.) natprirodan. voluntas volja) fčl. voracitas. vomicosus) ned. glas iz grla. zavada. opsežnost. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. čudotvoran. svaña. srebra ili voska. sub voto remisionis (lat. teo voto) po mojoj želji. zlata. voluntas. krvnika. sulr. voluntativ (lat. intelektualistička psihologija. up. voče di testa (ital. voracitet (lat. voluminozitet. volumen zapremina. vovere) glasač. voter) dati svoj glas za nešto. voluntarizam (lat. pun čireva. voluminositas) obi-mnost. votacija (lat. theoria) hek. izglasavanje. glasati za. vomitare) med. znak W. voluntas (lat. glasanjem odobriti. gde ima ležišta boksita. votiv (lat. votum kurijatum (lat. voluptuosus. u mnogo knjiga. voče di peto (ital. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih li čnosti te stranke. vostro conto) trg. 3. v. volo hoću) volja. neprijateljstvo. sredstvo koje izaziva povra ćanje. vomica) kec. vomirati. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvož ñ a. bljuvati. poslednja volja. votum konzultativum (lat. Wochein) u Sloveniji. uvojnica. nepostojanost. vomitus (lat. votans. izgla-sati. naroč ito: č ir u plu ć ima.

vulkanistički. vulcanus) kol. jezikom prostog sveta. svakidašnji) nizak. . sklonost bolestima. sin Jupitera i Junone. vulnerabilis) ranljiv. ruševina. vulgarizacija (nlat. vulvula) zool. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. vultispeks (nlat. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. gomila. slab. prosto rečeno. Na taj način ove materije. vulcanus) kol. u etru. prostački. nlat. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. objaviti. lat. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. prostački način izražavanja. vulkanizirati (lat. vulgarisare) uprostiti nešto. učiniti da nešto bude svima razumljivo. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. postaju. ieptu-nisti). vrsta (rus. vulkanizer. Vuotan (stnem. grč. med. vulva) med. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulkani-™ (lat. ozle-dljivost. vulgaris opšti svakidašnji) prost. pomešanih sa sumporom. kaučuka i gutaperke. vulgo) pril. vulneraria) pl. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. benzolu. vulcanus. vunderkind (nem. vulnus letale(lat. versta. učiniti nešto opštim. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. Wunder čudo. nlat. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulcanus) kol. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. sredstva za lečenje rana. vulcanus. vru ć pepeo. vulgarisatio) uprošća-vanje. dete bludnice. vulcanus) pl. vulva) inat. vulkanizacija (lat. narodski. olupina. prostakluk. niskost. opšte poznatim.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). činjenje opštim. puk. postanak (ili: poreklo) vulkana. uprošćenje. fig. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulnus) rana. stidnično-materični. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. vulgaritas) običnost. neotpornost. vulkan (lat. vulgirati. obnarodovati. fizio-gnom. sra-mnica. vulvitis (lat. vulkanisti (lat. vulkanolog (lat. vulgarizam (lat. Vodai. kol. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). terpentinu i dr. zajedničkim.066. vulvo-uterinski (lat. vulgus) narod. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. obično. činjenje da bude svima razumljivo. povre-dljiv. svetina. sa radionicom u vulkanu Etni. vulneraria (lat. vulcanus.78 km). vulgaritet. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulkanologija (lat. čudo od deteta. uterus) ašt. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulkanski (lat. nlat. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. obranljivost. logia) kol. neupotrebl>iva stvar. vultispex. stidvdšd. Wuotan) mit. vulnerabilitet (nlat. vulkord (eng. kod naroda. kao obično. logos reč. nepristojan izraz. v. vulkanitet (nlat. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. pulkanizam (lat. vulnus (lat. vulvus. pr. vulgaritet (nlat. neptunizam). vulcanus. vulgarizator (lat. naročito za čakšire. lice. vulcanitas) kol. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. up. preterano uprošćava naučne pojmove. vulgarnost. zajedničkim. neotporan. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulgare učiniti opštim. versta) ruska mera za dužinu (1. fig. vulnerabilai (nlat. u narodu. vulgarnost v. ozledllv. vulgo (lat. vulvula (nlat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. koji se može raniti. vulgarizirati (lat. povredljivost.vrak 158 Vuotan vrak (nem. grč. nepristoj-nost. vultus izraz lica. god. obranljiv. usijano kamenje i rastopljene stene. Vulkan (lat. Vulgata (nlat. vulkanizator v. vulgus (lat. Vulcanus) kit. uopšte. shvatanje da . vulgaran (lat. koji potiče od vulkana. elastične i ne rastvaraju se. vulnus letale) smrtonosna rana. na temperaturi od 130—140°S. prostakluk. vulgaris opšti. vulgaris običan. vulkanizer onaj koji vulkanizira. materica kod životinja. usled visoke temperature. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). u običnom životu. koji bljuje vatru. vulva (lat. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. prostaštvo.

srčanost. junak. gagiste) plaćenik. 2. živahno. osobito česta u književnosti istočnih naroda. gajde (arap. novine. gaietan ćn tur. gavota (fr. gabarden (fr. ital. borac za veru. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). qai'da. tur. gadlje. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gazeta (ital. gaio) muz. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. tečni deo sirovog petroleuma. gajret (arap. gazela. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. najamnik. plemenitost. gaip (arap. staklenih boca i druge robe. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. stalna nagrada. gayb. prav. up. gavialis) zool. gazi (arap. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). G—peti ton u dijatonskoj skali. Ge= germanijum. gazolin hen. primalac zaloge. tvrdica). g). gazal. tur. stanovnik pustinje. prema kome se nešto oblikuje. tajno. lignita. lan-tanida. dve ili više izolovanih žica za . fig. stalna zarada. krupnozrna erup-tivna stena. gabionada (fr. kavez. gage. poglavi-to ljubavne. gabarit) kalup. onaj koji drži zalogu. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. za kišne ogrtače. gazel (arap. narodni muzički duvački instrument. gadolinij(um) hem. gazal. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. natopljena gumom. gažist(a) (fr. kao skraćenica: g=ipaia. gagat (grč. gažiranje (fr. model u prirodnoj veličini ili umanjen. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gavun (ital. gabion (fr. gavijal (nlat. gaeta (ital. gabbro) mm. jedanaesto naše latinice (G. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. hem. gavone) zool. gazette) dnevni list. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. veselo. znak Gd. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. vrsta crnog ćilibara. ital. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gazzella) 1. rešetkast sanduk za prenošenje vo ća. ključa izmeñu 70—80°S. gazi) ratnik.A V E ILN D 166/ G G. a pamučne za lake haljine i. naročito se odlikuje velikom brzinom. gaibba) l. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. narnik. Ga = galijum. gabionnade) voj.. vrsta lirske ljubavne pesme. gajtan (gr č. torokuša. gayret) revnost. tamnozelene boje. gabro (ital. gayra. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. živi. gazela (arap. gajb. jemstvo. gaža (fr. odela i ženske tkanine. kaytan) 1. šp. atomska masa 157. dged. krt. Gd=gadolinijum. pobednik. gazal. gazirati (fr. g= skraćenica za gravitaciju. tur. hen. gabion) voj. g četvrto slovo naše ćirilice. zool. gavaz v. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. kao smola crn i voštanog sjaja. gazela (arap. gaytan. Atherina hepsetus. gabarit (fr. gagathos) min. čilo. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. metal. afrička antilopa. redni broj 64. vojnik musliman. gayda) nuz. pripada grupi retkih zemalja. sli č na srni. tur. uviti (ili: uvijate) gazom. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. veo. geman. drveta) u gas za gorivo.25. muz. up. mrki ugalj. gajba (ital. služi za grejanje i osvetljenje. fr. stvarajući zvuk. gayp) ono što je nevidljivo. tajo (ital. službenik. vrsta morske ribe. alapača. fiz. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. plata. grudobran od koševa punjenih zemljom. duhovna stvar. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. skriveno. gazzetta. gaza (fr. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. hemijski element. gazal) 2. krletka. ga'ib. sastoji se iz kožnog meha. kavaz. gaggio) zaloga. 2.

Galaktika (grč. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. može se bojadisati. ljubazan. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. in gala) u svečanom odelu. galaktocela (grč. galaktogen (grč. galant. radnja sa tzv. gala. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galantirati se (fr. trg. galaktopiometar (grč. galanterie) predusretlji-vost. gala.. izdašan. galaKtos mleko. ukusan. tapše. prividna učenost. upotreba galvanske struje. mlečni. prijatna ukusa. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. gala. galantan (fr. gala. uglañen. metria) merenje mleka. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". gala. em gala) ili in gala (ital. kosmičke prašine i dr. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. kao sredstvo za nagrizanje. rheo curim) med. naročito prema ženskom polu. galante) nadriobrazovanje. med.. uglañenost. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. veštačko oživljavanje. galaktozidi v. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. češljeva. galvanisati v. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galante) izdašnost. uslužnost. šp. učtivost. maramice itd. galantnost (fr. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. galaktakratija (grč. npr. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). lepo odeven. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje.). utvrñivanje valjanosti mleka. . metron) instrument za merenje masnoće mleka. Galaksije. mlečni kamen. pion mastan. izdašan. gala. tanak mlaz. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. Mlečni Put. koji je lake ruke. trošiti ne štedeći. galaktologija (grč. galaktorea (grč. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). gala mleko. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. sistema zvezda. fr. galanterie) trgovac galanterijskom robom. pristojan. veštački oživeti. fino ponašanje. udvaranje ženama.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. fin. ago proizvedem) med. galaktit (grč. mlečna groznica (kod porodilja). galaktagoga (grč. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. gala. jata. galakturija (grč. gala-predstava. fig. galakto. gala (ital. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. phoreo nosim) pl. 3. Kumova Slama. doteran.) pr. galante) uslužan. gala. prekomerno gubl>enje mleka. glikozidi. klavirskih dirki itd. gala. logia) nauka o mlečnim sokovima. učtiv. akratia neumerenost) med. galantna bolest venerična bolest. lithos kamen) hem. svidljiv. svečanost.(grč. svečan obed itd. lithos kamen) mlečni kamen. galabija (arap.) astr. bakra i cinka sa kiselinom). rug vatra) med.). lepeze. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta.. tj. elastična i sjajna. gala. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. gala. gala) svečani ukras. galaktoskop (grč. prijatan. gala. šp. galanterije (fr. galantizam (fr. svečana nošnja. galvanizirati. galaktopira (grč. gala-večera i sl. od galaksije ili talak-tike. galaktofag (grč. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. kele) med. gala. stasis zastoj) med.) beli ogrtač kod Egipćana. otmenost. fig. galanterist(a) (fr. galanterija. galaktofora (grč. skopem gledati) 1. galaktometrija (grč. galvanizam fiz. galalit (grč. Arapa i dr. sredstva za izazivanje mleka. gala. fig. gala. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. galaktoza (grč. ašikovanje. bolesno povećanje lu čenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. častan.pocinkovati gvožñe").. galaktometar (grč. u paradnom odelu. spletenih slično vrpci. an gala (fr. galaktografija (grč. la-skanje. galantan stil muz. čovek koji se hrani poglavito mlekom. v. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. uron mokraća) med.160 sprovoñenje električne struje. gala. tvrda. phagem jesti) mleko-jed. galante) pokazivati se darežljiv. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. gala mleko. galaktički (grč. galaktostaza (grč. gala. ljubaznost. galvanisati 2. zastoj mleka kod dojilja. „kratkom robom" (bižuterija. galaxias) astr. dvorska. maglina. gala. ital. dopadljiv. rukavice. pomoću usijane žice. Galaksije (grč. v. mlečni jaspis.

punctura bodenje. therapeia lečenje) med. galera. bod) med. galvanometar. grč. grč. struje. ital. galera (fr. kori-dor. slušaoci. 2. elektromagnetizam. galeonist(a) (ital.). posrebravanje bakra. zbirka umetni čkih dela. a ne hemijskim putem (naziv po starogr č kom lekaru Galenusu. galvanotipija (Galvani. galvanopunktura (Galvani. galenit (grč. pozlaćivanje srebra. medalja. up. galeria. e. grč. Faraday) med. veoma brza ratna laña srednje veli čine. galeotto) vesla č (ili: robijaš) na galiji. grč. da bi se dobila ja č a struja ili viši napon. grč. sečenje čireva i iz-raštaja pomoć u galvanskom strujom usijane platinske žice. up. fig. glyphis zarez. galvanomagnetizam (Galvani. grč. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. grč. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galvanoterapija (Galvani. up. grč. galletta) l.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galeota (ital. galvanski elektricitet fiz. galeta (ital. izrada vernih otisaka u metalu od plasti čnih predmeta (novca. galvanoskop (Galvani. Voltin stub. tropos obrt) bog.). grč.). galvanoplasti č kim putem. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). sagorevanje) hir. šp. lat. galenica) pl. up. gledaoci. galvanoglifija (Galvani. slika) v. galvanostegija (Galvani. galvanografizirati (Galvani. predmeta (od drveta. grč. istovremeno pokretanje jednog miši ć a ili živca galvanskom i Faradejevom. galvanoplastika (Galvani. grč. Galvaniju. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. plassein obrazovati. koji ga je otkrio). voska i dr. metron) fiz. galenski lekovi. koji su bili keltskog porekla. fig. naro čito slika. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. parlamentu i dr. skopeo posmatram) fiz. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). publika (u pozorištu. galiota. med. galijaš. galvanotropizam (Galvani. elektri čne. galeotta. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i še ć era i na taj na č i n . galizirati galvanohromija (Galvani. povijanje vodenih biljaka prema elektri čnoj struji. načela i način lečenja čuvenog starogr čkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. parlamentu). Gali (lat. grč. farm. galvanometar (Galvani. galvaiska baterija fiz. grč. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem.161 galvano (ital. galvanska struja (po L. spoj više galvan-skih elemenata. čahura svilene bube. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. dug hodnik. zatim se pospe grafitom i onda. Galvaniju) istosmer-na elektri č na struja. istosmerna elektri čna struja koja teče izmeñ u dveju ploč a (elektroda) razli čitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. pobakri galvanokaustika (Galvani. grč. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. galenika (nlat. sprava za proizvoñenje trajne elektri čne struje putem hemijske energije. gipsa. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). indukcionom strujom. galvanski elemenat fiz.). galenski lekovi farm. naro č ito takav kliše. Galli) pl. galvanskim putem. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. galvanoskop. zbog svojih dugih zidova. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. gr č . tj. naročito podesna za izlaganje umetni čkih dela. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. nlat. galvanometalurgija (Galvani. plaketa i dr. robijaška laña. kausis gorenje. da bi na taj na č in postali bolji i trajniji. galvano-faradizacija (Galvani. galenizam med. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. grapho) izra ñ ivati štamparske plo č e i slike pomoću galvanske struje. u utvrñenjima: pokriven hodnik. galerija (nlat. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. up. galenisti pl. šp. galvanografija (Galvani. ital. ital. galvanotehnika (Galvani. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. galeot (šp. galeote. pokriven balkon (u pozorištu. mornarski dvopek. magnetes)B. usiljena šala. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. v. instrument koji pokazuje postojanje struje. galgnhumor (nem. u rudnicima: prokop. galere. galvanoplastika. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. uobli čiti) postupak osnovan na elektroliti čkom taloženju metala: prevlačenje metalom. typos lik. poniklavanje gvožña itd.

u SAD=3.785 1. galop. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galiot. Gallus. ali mnogo kraće talasne dužine. 2. fr. robi-jaš. galijaš. nauka o ljuskarima (rakovima). Gallus Mathiae. gamarografija (grč. galimatias) zbrka od reči. grč. gajtani. galofobija (lat. gallina) kokoš. muz. galea.. nlat. galona) jedinica za merenje te č nosti i žita. nlat. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galli. galikomanija (lat. Gallus. trčati u skokovima. phobos) preteran strah od Francuske. galeone) lom. galion (ital. galijambus (lat.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galoni) pl. ital. vrlo su prodorni. igranje polke. galicizam (lat. grč. galikanizam (fr. galeot. kammaros. gama-globulin belančevina krvnog seruma. galopada (fr. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. lat. galoscia. galikus morbus (lat. Gallus. U Engleskoj = 4. u odnosu prema papi. med. galopira™ (fr. iambos) megr. nejasan i nerazuml>iv govor. Gallia) Francuska. grč. jahanje u trku. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galijun v. galea) veslač na galiji. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. galofob (lat. galopin) slušče za trčkaranje. gallon. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. l gal=l cm/s2. rojte. šp. galia. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. Gallia. fiz. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. gamarologija (grč. up. galionizam. graphia. gallicistes) pl. galop (fr. galiot (ital. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galochia) kaljače. lestvica. Gallus. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). spoljni konj u „trojci". Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. gamma) fiz. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galomanija. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). galoper) jahati u galopu (ili: trku). tama (grč. Galija (lat. Gallus. grč. s funkcijom antitela. ital. galilej (po G. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. gallique) koji se tiče Galije ili Gala.. galija (ital. jezika itd. galopen (fr. galeota. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galoman (lat. galeot. onaj koji objavljuje kurs na berzi. grč. 1791—1863). gallicisme) osobenost francuskog jezika. raditi nešto vrlo brzo. Gallio. galoppo) l. gamar (arap. ital. mania pomama. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko.) v. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. tj. sifilis. galomanija (lat. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). galošne (fr. katalektični anaklastični tetrametar. galina (lat. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. galofil (lat. . brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galion. ordonansoficir. galski petao petao kao simbol Francuske. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. grč. Imaju ogromnu prodirnost. galop. kammaros rakušac obični. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. halijak) v. fr. razvijati se vrlo brzo. skala. voj.546 1. francuski. galimatijas (lat. gallicus. galicisti (fr. širiti. igrati polku. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. ital. Galileju. mania) v. golijat (ital. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galski (lat. galon (eng. galoche. galons. logia) zool. galiota (ital. arap. nlat. dijal. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. galeotta) v. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galoni (fr. gornje cipele od gume za sneg i vodu. reči bez smisla. vrsta starinske morske lañe. up. niz od osam tonova. po eksploziji dveju atom-skih bombi. grč. Gallia. fig. gammarus) zool. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. galera. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galera. galo-romansko (l&~. v. Gallus. galski. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista).). francuska reč u nekom tuñem jeziku. gama-zraci (grč. fr. galikomanija. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. galikanski (lat. vrenga.

gamelan (mal. gangrenizovati se v. šegrt. uništavaju ći larve. kon garbo (ital. gamonomija (grč. garde. vagoni. agamogonija. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. incanto) trg. gambit (ital. gambusino (šp. kargi) koplje. rasprava o braku. biljaka. guarento jemstvo) jemac. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. štitonoša. gagglion) med. gard (eng. deran.-tur. garbo (ital. garansin (fr. gargarismos) med. jamac. zool. nekog političkog prvaka. za izvršenje izvesnog posla. gangrena (gr č . šp. razvijanje vučca. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gangrene. v. mor. vu čac. v. gargarismos) med. koji je u truljenju. obilje. sprečavaju razvitak komaraca. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. supr. gargarizacija (gr č. encant. gargarizo) med. zaraziti. u Meksiku. nadraženost kože. truljenje mekanih delova tela. garaža (fr.). elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. ital. koji sadrži čistu bojenu materiju. garantol (fr. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañ aju živ rod i brzo se razmnožavaju. garancija (fr. gangraenescentia) med. a time i prenošenje malarije. med. gažgrenescirati (nlat. gamache) pl. mrtva kost. primati odgovornost za nekoga ili nešto. gargarizirati (grč. fig. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. zigot. up.. fr. gametogeneza (grč. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. gamba) v. gurguran. skitnica. u čtivost. pokvariti. ganglija (grč. garant (fr. gant (nem. gargouillade) cifrast. gone rañanje) biol. gamogonija (grč. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gavgreiirati v.gamašne 163 garda gamašne (fr. da bi se propustio drugi brod. osiguranje. garant. obešenjak. odane i pouzdane pristalice. ganglion mrtva kost) zool. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. gavgrevizovanje v. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. gargalizam (grč. bespri-zorni. garantie) jemstvo. ispirati usta i gušu grgljanjem. zapaljenje živ-čanih čvorova. gamen (fr. telesna straža jednog vladaoca. banda. rañanje putem spolnog oploñavanja. genesis) biol. dokolenice. gangrenescencija (nlat. gangrenescirati. ganglionitis. sudska prodaja zbog prezaduženosti. stečaj. garbo) pristojnost. garbin (ital. koji boluje od vu č ca. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. ganilik) bogatstvo. imaju srebr-nast sjaj. odbrambeni stav u boksu. gametes) biol. fr. garant. garantir) jamčiti za koga ili što. svrab. ganglionitis med. garguran (fr. gargujada (fr. sigurnost. garantirati (fr. gargarizam med. ganglijski sistem zool. garantirati. golicavost. preparat izvañen iz korena broća. gangrenescencija. gamba (ital. uvi-jači. bronzanih plo ča. gang) razbojnička družina. gamin) slušče u kuhinji. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñ enja kakvog vešto smišljenog napada. rskavi čav izraštaj. grgljanje. gangster. gangraenosus) med. gargija (tur. gnjiležan. naročito odabrana. ganoidei) pl. gambusia) zool.. koji trune. graino glo ñ em. čapkun. garda (fr. licitacija.. garantovati v. izuvi-jan korak u plesu. oleum ulje) hek. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gargalismos) med. gangrenescirati. pristojno. gangraenescere) med. ital. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. grgotati. gamet (grč. lat. gangster (eng. fig. logia nauka) nauka o braku. spolna ćelica. up. štitonoše (vrsta riba). garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. izazivati vučac na nekom delu tela. gargouran) trg. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñ ne moždane. guardia) straža.) javanski narodni orkestar. garde) sp. guard. grgotanje. kamašne. prema trećem licu. Gant. jer. con garbo) muz. gangraina. ganiluk (arap. garantija v. ganglitis (grč. vrsta izumiranja tkiva ili organa. garancija. gangrenira ti. živa rana. ital. prelaženje u trulež. gamos brak. gargarizam. . gamos brak. gamos brak. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. npr. ganoidi (nlat. gargarizacija. ganoin (grč. garance) broćni ugalj. garantno pismo bank. ulični mangup. gang (eng. gambusija (nlat. ma čevanju i sl. vo ñ e i sl. grgljati. ganglitis. gamologija (grč. ispiranje guše i usta grgljanjem. čamci. jedem) med. bambusovih svirala i dr. gnjilež. viola da gamba. gangrenozan (nlat. prelaziti u truljenje. nomos) em. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. gargarizma (grč.

guarnire) snab-deti. svi kostimi pozorišta. fr. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. garmond) tip. garson (fr. lat. pomoću zamke bačene na vrat. motor) teh. B. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. garcx>n. garnizon (fr. ukrasiti. č uvanje i ispuštanje gasova. garderobar v. gardist(a) (fr. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. garmond til. biti odan pederastiji. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garmon. koja se gaji zbog mirisnog cveta. garnir. razvijanje vazduha. garderobarka (fr. posada. garoteri (fr. dodatak. chaos. garrotte. garotirati (fr. sprava za merenje koli čine gasa koji struji. nem. bećar. garnizonirati (fr. garofan (ital. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. muškobanja. krompir. gas-automat (gr č. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. vazduša-sto telo. plin. garsonjera (fr. garconner) ponašati se kao muško.. garniture) oprema. garota (šp. + 1644. chaos. prema gr č koj re či chaos nered). garcio) mladić. garderobe) soba ili orman gde se č uva odelo ili rublje. garnet) mor. chaos. čuvar obale. svečanost koja se proslavlja u bašti. garrocha. neženja. garnir (fr. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. naro č ito u Londonu. zbog stanja svojih molekula. dynamis sila) fiz. garderoba. chaos. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obi čno slažu knjige (naziv po francuskom pe č atorescu Claude Gara-mond. dugmeta i dr. garrotter) udaviti pomoću garote. biti u gar-nizonu. dame) pra-tilja. dečak. (u pozorištu. gas-generator (grč. ital. sprava za primanje. chaos. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. smrtna kazna davljenjem. nužnik. garde la ren (fr. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garretto) zavrtanj za davljenje. gas-dinamo (grč. kalfa. eng. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). eng. gaskonada (fr. nlat. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (ku ć ni i kuhinjski pribor. sve odelo i sve rublje jedne osobe. telesni stražar. Helmont. garter) čuveni engleski orden „podvezice". garočon (iš. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. garrotteurs. teh.). garden-party) sastanak društva u bašti. razmetanje. konobar. nameštaj. gasconnade) hvalisavost. ital. garnirung (nem. zahod. salata. sprema. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. garmon (fr. ruda nikla. razmetljivost. biti muškobanja. garofal v.. gasifikacija (nlat. garde-cote) obalski brod. garrotters) pl. garsonirati (fr. začiniti. obično bez kuhinje. moma č ki stan. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. uplinjavanje. garter-orden (eng. gasara. momač ka soba. kelner. gas-koks (grč. gas fiz. garnison) voj. ital. garofano) bog. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. telo koje. cortina. gasohemija (grč. garnirati. 1499— 1561). courtine. up. upotrebljava se za gorivo. koji svoj plja č kaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. vrsta opasnih uli čnih razbojnika. gasmotor (grč. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. raznim povrćem i sl. nlat. garnison) voj. garofan. momak. pratilac. ho-landski hemi čar i fizi čar J. gornje kapute i dr. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garnijerit min. garder č uvati. Rubiaceae. varoš u kojoj boravi vojska. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. opljačkati žrtvu koja se. gardina (nlat. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomo ć u gasne mašine. . gradini. naro č ito gasa za osvetljenje. pirinač i dr. nakit. garderoba (fr. dečko.). chaos. automatos) naprava za automatsku prodaju svetleć eg gasa. karanfil. garderobiere) čuvarica garderobe. Garnierung) ukrašavanje jela. ukras. naročito mesa.). garnitura (fr. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. i hem. vojska koja boravi u jednoj varoši. chaos. v. upli-njenje. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. mašina koja se kre će sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. pomo ć nik. gard-kot (fr. pribor.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. chemeia) hemija o gasovima. Americi). koncertnoj dvorani itd. gardn-parti (eng. metron) fiz. garnet (eng. gasometar (grč. garnirati (fr. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. garrotte. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). fr. gasificatio) fiz.

gastrologija. shvatanje da se život sastoji u je ć u i pi ć u. gaster) med. gaster. r ñ avo varenje. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. onaj koji voli dobra jela. gastroza (grč. tj. zool. gaster) med. . gaster želudac. gaster. bol u želucu. curim) med. sladokustvo. v. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gastropoda (grč. gastrilog (grč. puževi. gastralis) anat. gaster. vodom napunjenih i svećama opkoljenih č aša). gr č u želucu. gastrenteri č an (gr č. lithos. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. zapaljenje želuca i creva. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. tj. gastricizam (grč. gaster. gastrorea (grč. gastrosofija v. odnosno pomoć u mesnatog organa na trbuhu. gastroragija (grč. želudač na groznica.) med. gastroman. razmekšavanje želudač nog zida. gastrobrozis (grč. entera creva) koji se ti č e želuca i creva.) koji se tiče želuca i jetre. sladokustvo. opšti naziv za sve bolesti želuca. gaster. gaster. gastrimargija (grč. gastrologija (grč. gasteralgija. mania) preterano uživanje u jelu i pi ć u. gastralgiJa. gaster trbuh. grč u želucu. gaster. gastrizam (grč. proširenje želuca. bolesno stanje želuca. progrizenost) želuca. enteron crevo. razjedenost (ili: probušenost. ne pokrećući usta.(grč. apah gospodar) med. probava hrane u želucu. gasteropoda pl. v. gastrodinija (grč. piis noga) pl. gaster. prekomerno lu č enje želuda č nih sokova. gastralgija (grč. enteron crevo) med. koji pripada trbušnoj duplji. zapaljenje želuca i jetre. gastro. gurman. gastrikos) stomačni. praćen povraćanjem (kod sušenja ki č menja če). gastrostomija (grč. nomos zakon) sladokusac. gastroskop (grč. algos bol) med. gasteropoda. zapaljenje želuca. gastri čan (grč. gaster. gastroadenitis (grč. gastromanija. gastronomija v. gaster. stoma čni. gastromalacija (grč. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. ptosis pad) med. gastromantija (grč. gaster. gastrolatrija (grč. skopeo gledam) med. gastrepatičan (grč. gastrepatitis (grč. malakia mekoća) med. gastrozofija. latreia) služenje želucu. suženost želuca. zool. pokvarenost želuca. gaster. gastrozofija (grč. krvarenje iz želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. up. gastranaks. gastrodijafanija (grč. v. gastroptoza (grč. gaster. gastrimargia) proždrlji-vost. logos reč. aden žlezda) med. epar jetra) med. gastrilogija (grč. gastroplikacija (grč. krisis) med. puknem) med. gaster. gastroenteritis med. koji se tiče varenja. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastrolit (grč. trbušni. gastropatija (grč. nlat. varanje. želudac. koji može. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gaster. raphe šav) med. probavna delatnost želuca. brosis razjedanje) med. plicatio) med. gastrospazmus (grč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster. gastroplikacija. spad želuca. gastropoda. stenos uzan) med. koji živi da jede i pije. gaster. gaster. gaster. gastrorafija (grč. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. odyne bol) bol u želucu. gastromanija (grč. gastrokriza (grč. gastralan (grč. gastroman v. gastrenteritis (grč. želudač ni. gastrenteritis. povrać anje sluzi iz obolelog želuca. gaster) med. gaster) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem. gaster. ektasis proširenje) med. veštak u spremanju finih jela. gastrostenoza (grč. pathos bolest) med. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastrična groznica grozni čavi katar stomaka. gastronom (grč. gaster. gaster. gastrolater (gr č. koji se zove „stopalo". životinje koje se kre ć u na trbuhu. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. takoñe: gurmanluk. rheo tečem. gaster. otvaranje rupice na želucu. zapaljenje želuda č nih žlezda. diaphaneia providnost) med. v. tako ñe: gurman-luk. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastranaks (grč. gaster. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gastroenterolog (grč. napad bolova u želucu. gastroskopija med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gasteranaks med. želuda č ni. gastritis (grč. regnymi prsnem. gaster. utroba. gaster. rñ ava probava.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. naročito želuca. gaster. gaster. lat. gastrektazija (grč. pretrpavanje želuca hranom. gaster. gaster. stoma usta) med. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. nervozno oboljenje želuca. prekomerna ješnost. gr č želuca. gaster. gastrorafija. gastrolater. spasmos grč) med. v. gaster.

gauči. gaudeamus (lat. fr. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. prevara. glupost. Gueffi) v. gabr) pl. gvarani nov čana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). majstor-kva-riš. guardianus) čuvar. goauche) slik. žutoj groznici. po matematičaru i astronomu K. guardiano. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gvardijan (ital. gaus fiz. najvažniji sastojak kreozota. gvint (nem. gacher) praviti malter. smola toga drveta. gaster. vozi u Evropu i Sev. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. kila) želuca. gatirati (nem.) lju-bitelj želuca = gastrolater. gaucho) pl. zbog čega se. poz. giter. loza (na zavrtnju. rñavo slikati. fig. guanaco) zool. nesmotrenost. drljati. gatten. guazzo. gavarapo (šp. gaudijum (lat. gvajak (šp. „Zemlja". živi još i sad u divljem stanju. Gvelfi (ital. Gatter) teh. gaudium) radost. Guaiacum officina-le. guarana) farm. gedal (tur. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. ge zemlja) agr. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. guayaco. oleum ulje) farm. materija koja se dobiva od smole gvajaka. guayaco. . upravnik) pokrajinski voña."). rñav zanatlija. ošljar. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. podvala. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. . up. krivoverci. gaučo (iš. gastrula (lat. huano. gasiti kreč. Gibelini. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. med. obožavaoci vatre uopšte. žutosmeña i zemljasta masa. gaffe) l. raka i dr. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. u navrtnju). sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). grč. gvaranin (šp. 2. gvaš (ital. larslukod muhamedanaca: nevernici. rñav radnik. gvako (šp. naročito su poznati kao odlični jahači. Gea (grč. visoko do 15 t. pivo Južnoamerikanaca. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. fig. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). gaster. tuzno.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. prodor (ili: prosutost. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. guano) izmet od morskih ptica. veselje. kao trgovački artikl. guarana) h«i. gatofobija (lat. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. kele) med. pre topljenja. 2. prodati (ili: prodavati) ispod cene. uživanje.) rat protiv nevernika. gaf (fr. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. gatre (nem. gaster. lek protiv tuberkuloze pluća. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. Gewinde) meh. drugi stepen u razvitku blastoderma. gvajakol (šp. od 1840. sanctum) bot. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. nlat. smicalica. sveštenici obožavao-ci vatre. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). seljaci jahači u lampama. nlat. gastrocela (grč. gate-metier) trg. gebri (pere. upropastiti nešto rñavim radom. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gag) l. gaširati (fr. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. geg (eng. gvano (šp. Leiter voña. gvardinfante (ital. kafeni. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. slično kafi i čaju. gatmetje (fr.) gastrofil (grč. greška. kosmološko božanstvo starih Grka. dati u bescenje. lat. gaulajter (nem. gattieren) razne vrste ruda. temno sečem) med. Gau župa. uvojak. . upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. paradrksalnim. magi. gvanako (šp. gaudeamus) budimo veseli. Fr. oblast. gater (nem. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. guarapo) prevreo sok šećerne trske. guaco) bot. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. gastrula) visa. šala u slici. laž. stražar. vrsta pamučne indijske tkanine. gein (grč. s neočekivanim. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. ptičje ñubrivo. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). neobičnim. alkaloid koji se nalazi u gvarani. guardinfante) „čuvar deteta". „sveti rat" muhamedanaca. phobos strah) bolestan strah od mačaka. gvineja (eng. sman-drljati. catus mačka. gvaraia (šp. ge) mit. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. biljka u Novoj Granadi. philos prijatelj.

gemma. stvaranje. generalis. udvaja-ti. Knjiga postanja. gejša (jap. gemma. genea. geloskopija (grč. generaliser) uopštavati. gang) razbojničke družina. opšti podaci. generalni guverner (lat. rodoslovlje. javnost. u svim vojskama ima više stepena i rodova. praistorija. npr. udvojeni suglasnik. generalni (lat. geminare udvostručiti) lingv. generalisatio) uopšta-vanje. generalis. gelao smejem se. gem (mañ. voj. generalia) pl. gemmula pupoljčić. dobiva nasleñem. genealogist(a) v. geminacija (lat. vrsta antilope. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. deo odigrane igre u tenisu. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. gemula (lat. nem. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). geier. gekoni zool. game) sp. generali ja (lat. gelazmus (grč. mischen. generalizirati. generalissimus) voj. guinguet) trg. vrhovni zapovednik. generalni vikar (lat. ñeneral. genea pokolenje. genesis roñenje. velika kao koza. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. generalis.. klica koja pomaže razmnožavanje. genesis) roñenje. udvostručavati. genus. Gelander) ograda na stepenicama. teška 40-45 kg. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. generalis) pl. postojanje udvoje. blizanci. gelatio) mržnjenje. skopeo gledam) psih. u Sev. smržnja-vanje. gemelli) pl. uopštenje. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. generalis) opšti. poreklo. genge (fr. gevealogija (grč. generalitet (lat. zbližavanje. doba pupljenja. vrsta tkanine od kamilje dlake. udvostručiti.. dvojnost. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slu čajevima. glavnokomandujući vojske. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. generalne punomoć prav. ñeneralat. generalisare. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. smejanje. prime-niti (ili: primenjivati). divokoza. glavna proba.gek. poreklu i razvitku porodica. na Islandu. vrhovni. geminata (lat.šat. rodni. generalis) opštost. postanak. gušteri koji proizvode zvuk (. grč. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gšhtijanje. genealog (grč. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. fr. generalisim (nlat. geminare) udvojiti. od gemma pupoljak) zool. generalat (nlat. gem (eng. gemmatio) bog. gangster. logos) rodoslovac. Gemse) zool. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. u nemačkom: kommen. gelacija (lat. ledi. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. genealog. udvostručavanje. zbliženost. glavni. fig. rodo-slovni. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. geminirati (lat. Americi i Novom Zelandu. geneelogie) rodoslov. nasledne supsten-ce. generalisati. generalne proba (lat. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. v. uopštiti. poreklo. živi u Alpima. geneza (grč. gelsonimo (ital. geminatio) udvajanje. pl.at. generalizacija (nlat. gejzir (isl. geysir) geol. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. stezanje. naročito grčevit smeh. po Darvinu. gelsonimo) kicoš. . rod. gek"). svi generali jedne vojske. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. po dva. geng (eng. pupljenje. fićfi-rić. fr. gemacija (nlat. pelikan. promatranje (ili: proučavanje) smeha. prav. general . gemza (nem. gsnealoški (grč. gem) zool. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. genera) pl. gen (gr. nauka o postanku. naročito omiljen ukras u staro vreme. up. general koji za vreme rata. gevezimantija (grč. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog).. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. dem. više zapovedništvo. udvojenost. probare) poz. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. francuskom: immence. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. tema (lat. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. nesit. gelao smejem se) smeh. gtypho režem. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). postanak. generalatus) generalski čin. isterivanje pupoljke. gemeli (lat. generalisti (lat. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. zbir poena u igri tenisa. mostu i sl. uopštenost.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. generalisati v. gemogliptika (lat. smesa. gemišt (nem. gemischt) ono pggo je pomešano. generalizirati (nlat. voj. gelender (nem.

genijus (lat. koristeći generator (lat. generator) rañan. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. gsneracionizam (lat. generique) v. genetički inžinjering (grč. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. genetlijakon (grč. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. rodni. postanak živih bi ć a iz mrtvih darovit. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. genetička metoda fil. generatriks (lat. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. velikodušnost. gignomai rañam se. duhovna osobenost. eng. fr. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. mat. nem. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. up. površinu ili telo. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. stvaralački izvanredno samoza č e ć e. jak. stvaralac. fr. generički. Štab) voj. tj. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. engineering) rodilački. čvornovat. rañanje) stru čnjak za genetiku. koji se Francuskoj. genijalitet. pokolenje. genus. tvorački. genius patriae) dobri duh generičan. genetivus) gram. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. genijalan (lat. u grčkoj i generacio spontanea (lat. koja potpunom stručnom spremom. genius saeculi) duh vremena dušan. zajedničko ime za životinjsku. koleno. genijus loci (lat. podatljivost. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. proizvoñač. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. komandantima. su godina. genius) genije. procu. generatrix) roditel>ica. fkz. genijalnost. velik duhom. genetikos od genesis postanak. sa (za razliku od deskriptivne metode. rodim se) kolena. genethlios dan roñenja. izdčšan. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. genetičar (grč. genikulacija (lat. logia) proricanje dana i časa ro ñenja. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). božanstva (anñeli). generalis. karakter. geniculatio) klečanje. rañanje bez semena. darežljiv. genetikos) fil. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. višim kakva je sad). v. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. stvaranju. . izvanredna darovitost. (anorganskih) tvari. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. generativan (nlat. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. oznaka. ñanjem. doba. proizvoñenje. obeležje. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generosus) plemenit. bios. generički (lat. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. onakvu dodeljeni. kretanjem proizvodi liniju. pesma za uspavljivanje dece. generalis. generalni sekretar (lat. genikuliran (lat. darežljivost. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. genitiv. postajanje. otadžbine. sprava za biofizike i citologi-je. kao pomoćnici i savetnici. genius. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. biohemije. stvaralica. generique) koji njegov duh zaštitnik. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. prastvaranje. stvaranjem. oblast primenjene biologije koja. generatio) rañanje. ili veka. generositas) plemenitost. genije. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). stvoriteljka. roñenja. rodilac. genialitas) v. gsnerifikacija (nlat. proizvodan. genijus patrije (lat. rezultate molekularne ge-netike. uspavanka. pramajka. izražavanje poštovanja klečanjem. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. fr. nauka o nasleñu. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč.genetičan (grč. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. generacio ekvivoka. dečju i rañanju. v.genijus seku li (lat. genethlios dan roñenja. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. genus rod. izdašnost. koji se odnosi na postanak (genezu). generalis. naraštaj. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. generificatio) log. generozan (lat. višeg suda.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. glavni time što izlaže put i na č in na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. mesta. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. blagorodnost. tačka. kolenast. genetiv (lat. veliko.

lincura. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. geognostika v. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). oplodio seme. geniologija (lat. geografski (grč. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. ge. gencijanin (lat. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. vernost. genualni (lat. genitiv (lat. zemljomer. genitura) roñenje. jednak. genitalan (lat. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. bot. ge. genus (lat. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. genitet (grč. genuflexio) klečanje. genualis) koji se tiče kolena. thermos topao) linije ili površine koje . gram. narod. spolni. i'sos isti. spolni organi. porodica. genitalia. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. gentis) neznaboštvo. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. deo nečega ili poticanje od nečega. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. operacija koja se sastoji u krpljenju. same po sebi i s obzirom na čoveka. genos vrsta) lingv.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. klanjanje. dynamis sila) geol. koji spada u geografiju. kolenski. kretanju. ge. gignomai postajem) postanak Zemlje. logi'a) nauka o velikim. geodet (grč. rañanje. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. up. geognostički. gignere rañati) pl. geogonist(a) (grč. genocid (grč. stvarnost. caedere ubijati. oblik) istinski oblik Zemlje. obrazovanju i razvitku zemlje. geognostika. grč. genitura (lat. rod. geognozija (grč. genitalije (lat. eidos vid. bi'os život. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. geogonija. uobličujem) med. mnogoboštvo. koleno. geographikos) zemljopisni. botanike) biljna geografija. ponizno odavanje poštovanja. gens. nauka o položaju. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. pr. geogenija (grč. ge. grč. pleme. poniznost. neponovljivi i specifični genotip. biol. genufleksija (nlat. dinamička geologija. učenje o duhovima božan-stvima. ge. ge. tj. gens) rod. ge. geograf (grč. tačnost. nepatvorenost. genom (grč. gentilizam (lat. genos. poklon pred kim. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. ge. geognozija. geodezija (grč. genuinitet (lat. blassios klica. stvaranje. genotip (grč. geobiologija (grč. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. ge. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genoplastika (lat. genu koleno. nativitet. geoblasti (grč. genuinitas) istinitost. gena obraz. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. logia) nauka o životu Zemlje. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). nauka o postanku. graphia) opisivanje duhova. graphia) zemljopis. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. ge zemlja. geografija (grč. ge. zemaljski. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. rod. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). geognost (grč. genuinus. obliku i životu Zemlje i njene površine. organi koji služe rasploñavanju. geoid (grč. genius. gens (lat. genus) rod. plasso obrazujem. nlat. ge. geodinamika (grč. daiein deliti. geogenija.(grč. typos) biol. geneion brada. fizikalna ili fizi čke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. lat. genioplastija (grč. genos) biol. plasso obrazujem. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. vrsta. stvaranja i menjanja Zemljine kore. geogonija (grč. genitivus) gram. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. zemljomerstvo. geobotanika (grč. geo. ge. geoizoterme (grč. genius. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. izdanak) pl. genos pleme. Svaka individua ima jedan jedini. narod. proizvoñenje. uobličujem) med. gignomai) v. gentiana) hem. veličini. ili u pravcu juga (južna širina).

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: prou čavalac) sastava i grañ e Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja prou č ava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naro čito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slu č ajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i me ñ usobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i ta č aka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika č vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañ ivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prou čava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prou čavalac) vrsta, obrañivanje i iskoriš ć avani zemlje. geonomija (gr č . ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o na č inu obra ñ ivanja i iskoriš ć avanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje politi čkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imaju ć i u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politi č ki život. geoponija (gr č. geoponos trud) obrañ ivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplasti čni reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naro čito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botanič aru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr č . ge, skopeo gledam) posmatra č Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naro čito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja prou čava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñ ene i na koji način sklapaju celu njenu grañ evinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñ ivanje Zemljine temperature na raznim ta č kama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odre ñ en pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč . ge, physike) nauka o fizi č kim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naro č ito o njenoj temperaturi, gusto ći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, gr č . phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nema č ko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji ni č e, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naro čito: podmlañ ivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbr čkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, već a staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola č itanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) gra ñ evine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudno će (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naro čito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudno ć om (povra ć anje, prekomerno luč enje pljuva č ke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao vo ñ a antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñ iva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (gr č. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nema č koj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nema č kih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema u čenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (gr č. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smr č a, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamu čna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñ irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se o čekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i ki č mi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naro čito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezi čkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. gr č u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvo ć a hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraš ćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, sraš ć uje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. gr č lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hriš ć anstva.

ili nešto slavi i veli ča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veli č ati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u obi čnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naro č ito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpati čkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; re č nik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (gr č.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa zna č enjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u ku ćama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski č amac sa veslom; re č ni č amac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izra č unavanju uglova, deo trigonometrije i matemati č ke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski č inovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u gr čkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pri č vrš ć enim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teško ća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao ma č fi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñ u današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski č ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañ ivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je č esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemač ki jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomo ću zagrejanih metalnih plo č a ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naro č ito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvre ñ eni; tako ñ e: okrivljeni, osumnji- čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi prouč avanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privla č na sila izme ñ u materijalnih deli ć a u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveč ano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, sve čan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili č emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizi čkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); č in, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjač e, da bi se na nju obratila što ve ć a pažnja i izazvao što ja č i utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlač no. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pe čenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi korač ati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železni č ke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemi čan spis u cilju postignu ća nekog č ina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju elektri čnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu plo č u, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naro čito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naro č ito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafič ko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poplo čavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamla ć ivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañ ivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñ ivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañ ivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj na č in, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zape č e. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, po častiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog č ega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemi ćka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomo ću vru ćih plo ča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr č . graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetni č kih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaič ko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomo ću plo č a ili pe č ata: drvore-stvo, litografisanje, bakroreza č ka i č e-likorezač ka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafič ki (gr č. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se ti č e veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih prou čavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomo ću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naro čito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenč avanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva doma ć a haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Ameri č kih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgra ñe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi po č etni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da izi ñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa pre č nikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, bal č ak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetni čkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas pti čar čupave dlake, a duga č kih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov č ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izra ñ uje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obi č no nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), ome ñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveli č an detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvož ñ arska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koli činama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañ ivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema č emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćeliji čnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-sti čnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvori ća ili čvorova u veli čini kokoši-jeg jajeta, sifilisti č ni izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mle č ni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čiš ć enje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belan č evine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ć eliji č nog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sli čan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kola č, tur. gurabiye) 1. kolač i ć od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obi č no u značenju: onaj koji voli dobra jela i pi ća,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pi ćima; slatkiš, poslastica, prisla č ak, presla č ak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, pi će i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što ho ć e i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kau č uku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elasti čna u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kaplju ć i. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obu ću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se ti č e grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog č amca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udara č kog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naro čito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñ avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz poti če od nekoga feni čanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (gr č. didaskalos) u čitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñ ene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñ ivanja dana pla ć anja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja ra č una od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr č. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane ba č ene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazma č.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñ e: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganu će. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najve ć em neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

dabl). devitalizacija (lat.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. opadati. devovere. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. vulkanski rad bio veoma snažan. skrušen. pun poštovanja. degarnirati (fr. otpustiti iz vojske. izmetanje. degažirati (fr. degresija (lat. lišen čina i zvanja. davits) mor. proždiranje. pogoršavati se. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). devirginare) razdeviči-ti. poniznost (devotizam). devomirati (lat. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. v. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. otvoren. podzemnim bogovima. devonski period geol. ponizan. degenek (tur. de. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. degažman (fr. degradatio) poniženje. sp. spretnost. degommer) osloboditi od lepljive materije. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. de. neusiljenost. izmet-nut. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). izopačiti se. . izroñenje. bljuvati. odvojiti. devitalizacija zuba med. degrasirati v. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. devoluciono pravo (lat. degagement) sloboda. licemerstvo. degenerare) izroñen. smiren. degrader) zapostaviti. deglutitio) gutanje. mač. licemeran. koji se nalazi u stanju opadanja. devitrificirati (lat. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). potpuna odanost. izmeta™ se. smirenost. žderanje. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. železne dizalice za izvlačenje kotve. lišiti nekog čina i zvanja. izbaciti. propadanje. degažiran (fr. degradare) zapostavljen. naročito: ostaviti u nasledstvo. izbljuvati. vita život) lišavanje života. degradacija (nlat. devocija. degradare. u znak pokajanja. preneti nešto na koga drugog. u igru (obično o golmanu). izroñavati se. degage) slobodan. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. skinuti gumu sa nečega. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. degoržirati (fr. osloboñenje od neke obaveze. devovere) v. svoñenje na niže stanje razvoja. celokupne imanje pripada deci. degager) osloboditi. devonski period. skinuti ukras s nečega. skruše-nost. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. izroñenost. degoržiran (fr. devirginacija (lat. ponizan. propadati. deflorisa ti. degumirati. degredior) v. deflorisanje. okretan. degenerisati (lat. degnek) batina. povratiti. de. izopačavati se. degeneracija (nlat. devolutio svaljivanje) prav. devolvirati (lat. devoratio) gutanje. pogoršan. puzavičav. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. degenerare) izroditi se. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. degenerisan (lat. razrešiti. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. sporedan tajni izlaz. opadanje. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). rešiti. devolucija (lat. devotus) bogu posvećen ili odan. potceniti. izopačavanje. pobožan. udarac batinom po tabanima. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. porculanu slično telo (Reomirov porculan). a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. god. devomere) med. degradirati (nlat. uniziti. degarnir) ogoliti. lakoća. degeneratio) izroñavanje. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. lišavanje čina i zvanja. vitrum staklo. 1900. fiz. digresija. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). puza-vost. mač. izopačen. devoracija (lat. devitrifikacija (lat. devotan (lat. devits (eng. umrtvljivanje. izmetnu™ se. prezrivo: pritvorio pobožan. degomirati (fr. izopačenje. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. u stanu napraviti tajni izlaz. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). potcenjen. neusiljen. izbaci(vati) loptu u polje. privrženost de Golu. devirginirati (lat. veliko poštovanje. degarnirati tvrñavu voj. devotizam (lat. degorger) očistiti od mulja. žderanje. pročisti™. pritvorna pobožnost. kvarenje. fr. karbonske. ako umre jedan supružnik. degradiran (nlat. izopačenost. danas: pobožnost. vitrum. osloboditi mač od protivniko-vog mača. pokoran. devocija (lat. degresirati. izvući iz neprilike. degluticija (nlat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. žrtvovanje života.

pokvariti nekome volju za nešto. dedukcija (lat. zakidati. vršiti službu (naro čito za oficire. dežurati. dezaneksija (fr. okrnjiti. degumirati v. dedicatio) posveta. deduktivna metoda v. dedukcija. udvajanje. ugladi-ti. degrosirati (fr. dedublirati (fr. dati otštetu. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. sposobnost da se č ovek odvoji od svojih oseć anja. poklanjanje. „živi točak". pravni dokaz izvesti iz drugih. deetatizacija (fr. deditirati. dedekoracija (nlat. deducirati.(fr. izložiti. beščašćenje. deditirati (lat. posvećivanje. muz. dedit (lat. pokazati. deductis impensis) po odbitku troškova. udvostručavanje svoga bića. v. dao je. dedalski (grč. deshabille) noćna haljina. jedan odred vojske smanjiti na pola. posvetilac. Daidalos) fil. dead heat) sl. etati-zacija. degu (fr. deducere) izvesti. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. dedikator (lat. trg. zavaditi. ded hit (eng. poricanje. 1919). izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. lat. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dokazati. degustatio) kušanje. dedikacija (lat. dežurni (fr. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. lepo izrañ en. dedecoratio) sramoćenje. supr. iskorenji-vanje. naknaditi štetu. (fr. pošto se dokaže ono što treba dokazati. nerešene trka. tj.. nezadovoljstvo. brisati neki dug. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dedukovati (lat. lekare itd. odreći. degustator (lat. odvratiti nekoga od nečega. otac Ikarov. sprečavanje (npr. dezavuirati. deduplovanje (fr. desemballer) ispakovati. v. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. detrasirati. degout) odvratnost. deductivus) log. pokvariti skladnost. dedicare) posvetiti. ogaditi (nekome nešto). lat. des-. dare dati) trg. degraisser) očistiti od masti. degustacija (nlat. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. kad oba konja stignu na metu istovremeno. poremetiti zglašenost. nlat. dezavuisanje (fr. kitnjast. en deshabille) u -domaćoj. samo površno dodirnuti.mrtva trka". dedoubler) voj. deducirati (lat. dezakordirati (fr. deductio) log. pa da ih posmatra i analizira. an dezabije (fr. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. dedomažirati (fr. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). dedignacija (lat. graditelj lavirinta na Kritu. dedommager) obešteti-ti. desavouer) poricati. dezapoantirati (fr. deducere) v. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. izvoditi. raspakovati (npr. dare) trg. platu. dezabije (fr. degustirati (lat. dedaleum (grč. mirisa i vida. kakvoća postojanja kao deduktivan. desemballage) trg. desaccorder) izazvati neslogu. dedignatio) preziranje. već dokazanih činjenica. deduktivnost (lat. de jour) biti na službi. degustare) okusiti. nepriznavanje. degustacija vina odreñivanje ukusa. dezavuirati (fr. vešt vajar i neimar. pokloniti (npr. deditio) predaja. dezodoracija). dedicija (lat. obeštećivati. dedicare posvetiti. probanje. dedicator) zaveštač. dare dati. oprobati. po-svećivati. šaren. odricati. dedicirati (lat.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. objasniti. kapitulacija. koji vrši službu. dedirati. okušati. neraspoloženje. Dedal (grč. čelik). zaključivanje iz opštega o posebnom. brisati . platio je. zootrop. desavouer) odricanje. nameniti. deduktis impenzis (lat. odreći se aneksije. daidaleos) umetnički. gañenje. dezin-sekcija. kaljanje. poreći. de jour) koji je na službi. zaveštavanje. dezanbalaža (fr. degomirati. npr. izmirio je. degouter) l. kuv. degutirati (fr. nevoljenje izvesnih jela. dedoublement) psih. utanjiti (srebro. dezavuisati v. nemanje volje za jelo. nekome neku knjigu) zaveštati. zakinuti. 2. . dez.). nipodaštavanje. jelo. deduktis deducendis (lat. mirisa. skinuti penu. izvoñenje. otklanjanje.) lice koje proba pića. dedi) trg. desavantager) oštetiti. dedirati (lat. odbijanje od neke sume. masnih mrlja (vunu). gnušanje. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje.) slabljenje uloge države. dedit. naročito »seneka. raspakivanje. uneti nešto u knjige kao plaćeno. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. domaća haljina. robu). dezanektirati (fr. kućnoj haljini. openiti. opozivanje. ispaki-vanje. dezavantažirati (fr. ne priznavati. dezanbalirati (fr. osporavati nešto. dežurati (fr. uneti razdor. degrossir) doterati. des-. potcenjivanje.

razo č arati. lat. lat. desaffection) nenaklonost. nesnosan. napuštanje vojske. raskinuti. inflaci-ja. pathos patnja. pathem patiti. up. gr č . lice koje taj posao vrši. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. dezintegracija a toma fkz. raspuštanje vojske. ispod zastave. dezinformacija (fr. desmos. desmos. lat. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. vrlo bedan. desarmer) razoružati. bol u žilama zglobova. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. a ne roba novac). lat. lat. dovesti u nered. oxys oštar. dezodoransi (fr. dezarmiranje (fr. otkuživati. dezen v. ljut) hen. vojni begunac. dezinjolni barut (fr. dezercija (lat. des-. desmos) med. dezoksidacija (fr. rastrojavati. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. desinteresse) nekoristoljubiv. dezinfektor (fr. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naro čito po ku ćama i stanovima). dezolatan (fr. narušavanje neke celine. nered. gubl>enje ljubavi. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. bekstvo ispod zastave. dezertirati (fr. dezmologija (grč. pomesti. desarmer) razoružavanje. koju su Francuzi upotrebljavali naro čito za punjenje torpeda. dezorganizacija (fr. zbuniti.. osloboćavanje od kiseonika. otkuži-vanje. magnetiziranja. dezmopatologija (grč. sredstva protiv zatvora. des. zbrku. razdružiti. pobe ći iz vojske. npr. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dezorganizovati v. desolant) vrlo tužan. dozmalgija (gr č . dezertor maliciozus (lat. rastrojavanje. dezintegracija (fr. lat. dezorganiza-cija. odoratio mirisanje) sredstva pomo ću kojih se odstranjuje neprijatan miris. raspustiti vojsku. vazduh. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. lat. smanjiti stalni kadar. dezarmirati (fr. desequiper) raspremiti brod. dezinficirati (fr. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. dezertan (lat. integratio uspostava. des-. desertor malitio-sus) prav. des-. hig. razbijanje atoma. dezorganizirati. des-. naro č ito ženu. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i č iš ć enje od zaraznih klica i materija. izvla č enje (ili: izdvajanje) kiseonika. potpun preobražaj i poreme ć aj č ulnih organa kod nekog č oveka usled tzv. grapho) zool. odeur. deflacija. dosadan. sindezmologija. zapaljenje zglob-nih »sila. hig. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). bol žila i spletove. logfa) nauka o spletovima. desassortir) razdvojiti. opisivanje žila i spletove. des-. nenaseljen. npr. dezmopatija (grč. pust. logia) med. lat. dezasortirati (fr. žilama. pretrpeti) ned. dezerter (fr. inflatio nadimanje) fin. tome sečenje) med. lat. des-. dezmitis (grč. v. dezinfekcija (fr. des-. up. ruke itd. dezinflacija (fr. prostodušan. insectum buba. propu-štanje da se u č ini neka pravna radnja. dezekipirati (fr. obstructum) pl. opusteo. dezafekdija (fr. nesebičan. inficere) č išćenje vazduha (ili: tela. bol. prebeglica. odricanje (ili: napuštanje) svojine. dezmografija (grč. dezinteresiran (fr. integrare uspostaviti. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. lat. desmos žila. odela. dezinsekcija (fr. med. stan. des-. desmos veza. vrlo žalostan. rastaviti ono što treba da bude zajedno. položiti oružje. desertus) nenastanjen. designolles) voj. desorganiser) rastroji-ti. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. rasulo. grč. des-. odeur miris. napraviti nered. dezmotomija (grč. des-. iskren. uneti rasulo. otkužiti. raspariti. 13 Leksikon . odelo. reflacija. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. dezolantan (fr. r ñ ave stolice. sečenje žila i spletove. obstruere zapušiti. desoler) opustošen. tj. npr. u rastrojstvu.. desmos. vezama itd. žila. reducirati. dezintegrator (fr. neutešan. lat. des-. deserteur) begunac iz vojske. algos bol) med. dezodorizacija (fr. des-. utamanjivanje zaraznih klica. dezorganizirati (fr. kad novac traži robu. inficere) osloboditi (ili: o čistiti) od zaraznih klica i materija. dezoksidirati (fr. svojine. desertio) voj. jadan. u čovečjem telu. stana i dr. rasturiti. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežili častih materija. nemilost. dezodorizirati. nepristrastan. smesti. prav. oxys) hem. organske veze meñ u sastavili delovima. deserter) napustiti vojsku. osloboditi od kiseonika. desmos. dezaproprijacija (fr. des-. razdvajanje. nauka o bolestima žila i spletena. rastroj-stvo. dezodorizirati (fr. dezopstruktiva (fr. smanjivanje stalnog kadra.) od zaraznih isparavanja i materija. desen. obnova) uništavanje veze.

. deka deset) 2. dejektorij(um) (nlat. deiectio) prav. deset. metal. deiktikos) koji se osniva na primerima. zbirka ili delo od deset knjiga. 26. raspad. preuveli čavanje. decalvatio) o ć elavljava-nje. dekadencije (lat. deset komada. 'gr č. sa bakra ili kamena na drvo itd. zbunjivanje. u upotrebi od Karla Velikog). decadenza) opadanje. dekagon (grč. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. pod decimalan. na dokazima. curenja itd. cvetovi sa deset stubi ć a ili usta plodnice. dekados desetina) desetorica. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. pokrov. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. deiktičan (grč. deka. hemera dan) deset dana. dezorijentirati (fr. Livijeva „Rimska istorija". pod decimalan. guber. deka. mania pomama. deka. u nekoj prilici.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. izgubiti u težini usled sušenja. lim i dr. propast. de jure) po pravu. decalo) trg. nañena u okamenotin-skim ostacima. deus) fil.. navesti na pogrešan put. grč. u nekom mestu. desetougaonik. grč. dekagram (grč. deificatio) obožavanje. deka (grč. . ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. up.. up. pokrivač . dezorijentiran. decalquer) prenositi otiske. zabuniti. Dečke) l. dekas. deifikacija (nlat. deus) fil. broj deset. odavanje božanske počasti. zbunjen. deka. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. npr. izdvajanje. deinoterij(um) (grč. teizam.. pristalica deizma. Dekameron (ital. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. sedalo. deizam. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralač kih energija. pometnja. deus. litra) mera od 10 litara. dekas. deka (nem. dekados desetina) mat. dekametar (grč. dejekpija (lat. hedra. up. oterivanje. bog. dekaed. dekaginičan (grč. dekalkomanija (lat. desorienter) koji ne može da se sna ñ e i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. glavni predstavnici: Volter. decembra 1825. oćelavljenje. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. dezorijentisati v. deitet (nlat. du odi itd.-. pogoršavanje. lučenje. de fakto. dezorijentirati. zaveden s pravoga puta. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. u izvesnim prilikama. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. fr. Mendelson i dr. dei gracija (lat. de-cadere opadati. metron) mera za dužinu od 10 metara. deizam (lat. dekalitar (grč. deka.) pristalica dekadencije. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. gyne žena) sa deset žena.. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. osnova) geom. deka. facere učiniti) obožavati. med. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. izveden na pogrešan put. ispražnjavanje stolice. pometen. dekabristi (rus. dezorijentisan v. gubitak u težini neke robe usled sušenja. s pravnog gledišta. gonia ugao) geom. strana. curenja itd. decimalni sistem. dekametar — 10 m i dr. dei gratia) po milosti božjoj (uobi čajena formula u vladala č-kim poveljama. propadanje. do dekadi). deintegrare) oduzeti od celine. preteri-vanje. ital. zavoñenje sa pravog puta. udaljivanje s položaja ili poseda. deintegrirati (lat. Decamerone. dekadika (grč. preneti crtež na providnu hartiju. de jure (lat. dekalirati (ital. de-calare) trg. tucati. mera od deset grama. deificirati (lat. poliedar sa deset površina. u nekom mestu. izmet. ćebe. therion divlja životinja. v. ceniti više svega. Lesing. desetni sistem. dekalo (ital. dekalkirati (fr. tekst. deinoza (grč. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. v. pomesti. deiectorium) med. v. dekalvacija (nlat. sisar. ali ne priznaje nikakva č uda niti kakav božji uticaj na tok sveta. dejizam (lat. orijaška pretpotop-na životinja. dekadent (nem. v. deist(a) (lat. period od deset godina. suziti. mat lecimalni sistem. dekalogos) deset božjih zapovesti. deinos. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta ve ćeg (dekalitar — 10 1. dekalog (grč. pesnika Boka č a).. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. dekada (grč. Ruso. deinos strašan) ret. zver) zool. pomesti u nekoj prilici.). desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. deka. smanjiti. de-calcare ugaziti. skr. da. dejizam. telo od deset uglova. štampane na naro čitoj hartiji koja je prevu čena jednim lako rastvorljivim slojem. kožu. porculan. strast) veština da se slike u bojama. titulama itd. deitas) božanstvo. ukazivati čast kao bogu. bez orijentacije. koja se sastojala u tome što je osu ñ enik bio o ć elavljen. npr. dekadni sistem mat. smeten. staklo. dezorijentiran (fr. metahroma-tipija. deus bog) fil.

vežbanje u govoru u školi. izjavljivati. sa puno izražaja.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. deka. odstupanje. odbija. trg. dekastilon (grč. obezglavljenje. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. deklinator (lat. deklamirati. izraziti se. izjaviti. Dekham) v. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. dekapitacija (fr. razreda. deklamator (lat. dekarbonizirati (lat. dekandrija (grč. de-. dekapsulacija (lat. npr. de-classis. strofa od deset stihova. deklamacija (lat. 4. objava engleskog parlamenta 1689. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu.: Mislim da ćeš poslati. dekapitirati (lat. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. dekatisaža (fr. u Lineovom sistemu deseta klasa. skre će. dekanat (nlat. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. deklinabilitet (lat. dekanski jezici (ind. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. pronañen 1822. kuvanjem u sodi. agea površina) mera za zemljište od deset ara. deca-piter) odse ći glavu. decantation) hem. deka. izjavni. deklinabilan (nlat. veridbe. deklina torijum. odstraniti. declamatio) veština usme-nog izlaganja. prome-nljiv (po padežima). deset etera. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. caput glava. deka. dekaster (fr. dekantacija (fr. stylos) apx. u Parizu. rečito. deklamatorij(um) (nlat. č itanju. deklamovati v. dekarbonizirati. umetničko govorenje neke pesme. npr. stichos) lit. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. zvanje i položaj dekana. decanatus) dekanstvo. izjašnjenje. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. sposoban za skretanje. poniziti. fr. skretljivost. up. decarburer) v. deklarešn ov rajts (eng. odstupanja. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). obznaniti svoju odluku. govorenje sa puno izrazitosti. udaljiti. koji osporava. isključite) iz jednog društvenog staleža. deka. deklamatorski (lat. muž) bat. lat. promenljivost. predsednik fa-kultetskog saveta. fr. deklamando (ital. odmah posle biskupa. objavljivane. declamando) muz. fr. capsula) med. ili o veštini lepog bese ñ enja. sposobnost skretanja. deklinatoran (lat. v. skretl>iv. deklamira™ (lat. dravidski jezici. decantare. o osnovnim nač elima engleskog ustava. decapitation) odsecanje glave. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. deka. declinabilitas) gran. objavljivati. deklamatorika (lat. mesto službovanja dekana. declaratio) objava. trg. reda. decastere) deset kubnih metara. dekapod (grč. dekatirati. declamator) umetnik u govorenju (stihova). lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. dekastih (grč. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedni čkim tonom. klase. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). decanus) l. declinabilis) gram. 2. deklaracija (lat. dekapirati (fr. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedni č kom tonu. što odgovara deklamatorskoj veštini. grañevina na deset stubova ili svodova. obezglaviti. dekantirati (lat. izjava. declamare) besednički. ocediti. visokoparno. besedni čkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznač ajnim stvarima. decaper) površinu metala — zagrevanjem. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. decatissage) postupak pri dekatiranju. objavni. declaration of rights) izlaganje prava. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. kardinala itd. decanter) hem. declinare okretati) fiz. izlaganje. dekatirati (fr. dekar (grč. declarare) objaviti. dekarbirirati. npr. otočiti. de-charta.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). iskazni. carte) pošt. deklasirati (lat. deklarirati (lat. . deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izri če glago-lom glavne rečenice. deklarativan (nlat. dekarbirirati (fr. 3. više svešteno lice. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spre č ilo docnije skupljanje. fr. dekartirati (lat. declasser) brisati (ili: izbrisati. veoma izrazito. aner čovek. razbi-striti. declinare) koji odstupa. u rimokatoli čkoj i protestantskoj crkvi. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih konči ća.

decollage odlepljivanje) avkj. dekont (fr. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. declinare. dekolorirati (lat. deklinirati (lat. decolleter) obnažiti vrat. fig. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. ukrasni. gubljenje boje. sprava za merenje magnetne deklinacije.. obezbojenje. zamenice i brojeve). oduzimanje boje. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). poklopiti. ark. biti de-korisan dobiti orden. trg. dekoloracija (lat. imenska (lli: padežna) promena. dekolaža (fr. decoloratio) obezbojenje. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. rasipnik. raspadanje. ramena. izbledeo. prideve. lepota. decor) ukras. dekolorimetar (lat. dekoktor (lat. decken) pokriti. koji služi za ukrašavanje. decolorare obezbojiti. dekompozitum (lat. kombinirati. uzletanje. dekorisanje v. prekriti. dekoltirati (nem. dekomponirati. ukuvava. dekolonizacija (lat. dekomponovati v. odbiti od duga ili . ukrašavati. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. imati na sebi orden. ukras u boji. raščiniti. decolleter) izrez na haljinama.>ačuna. koji je izgubio draž. deklinograf (lat. declinare okretati) gram. oduzeti boju. izgubiti boju. ukuvavanje. bez udubljivanja u formu i značaj. ure-san. dekokt (lat. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. ostatak. završavanje uzletanja aviona. izgubiti draž. polet. bleñenje. odlikovati ordenom. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). odvojiti. raščlanjavanje. nakititi. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. popuštanje u boji. de. izbledeti. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. nag. naročito koji ukrašava draperijama. išča-šenje. dekorater (fr. dekorativni (lat. delovati (nem. declinare) fiz. ures. naročito u keramici. poz. poz. decolorare) obezbojiti se. popuštanje neke bolesti. pozorišni slikar. grč. hem. umetnički izrañenim nameštajem itd. dekoltovati (fr. ukrašavati. ne priznavati.. uresni. pozadine i dr. metron mera) fiz. kusur. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. vrat. tako da se vide grudi. truljenje. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. ukuvak. grč. ulepšati. odbitak od duga ili računa. fig. nameštanje pozornice pomoću kulisa. grapho pišem) astr. dekorirati (nem. izmiriti dugove. ekvatora. dekorieren) 1. otpisati. odlikovati ordenom. dekoltiran (fr. dekontirati (fr. obnažen. obezbojiti.. radnje i dr. dekoracija. decoctio) iskuvavanje. koji je izgubio boju. dekoktor bonorum (lat. koji krasi. kićenje. počasni znak. menjati po padežima (imenice. skretati. dekolirati (lat. uzajamni. kome je oduzeta boja. ukras. dekompozicija (lat. prav. decoctor) onaj koji prekuvava. dekomponirati (lat. kontrolni račun. polazak aviona. astr. decompter) trg. oslabeti u boji.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. med.). fr. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. odbijati. fig. dekolacija (lat. razgolititi vrat i grudi. bezbojnost. dekoktor dolozus (lat. dekoracije (nlat. decollete) sa izrezom na haljini. decor. naročito ženskim. ures. obnaženost. savijati. orden. odstupati. uresiti. 2. decorare) ukrasiti. gran. dekokcija (lat. sastavne delove. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. decoloratus) obezbojen. med. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. obezbojenja izvesnih tvari. odvajanje aviona od zemlje. otpis. declinare. decorativus) ukrasan. ukrasi™.) rastaviti. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. slik. pokriti. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. dekoloriran (lat. postaviti sto. koji resi. dekokt-infuzum fark. astr. dekombinirati (nlat. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. dekorisati (lat. odvarak. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. sve dekoracije jedne pozornice. urešavati. v. decoquere) fark. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. declinatio) gram. deklinometar (lat. fiz. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. deklinacija (lat. dekoltieren) obnažiti. zastrti. dekolte (fr. reč sastavljena od više reči. prav. odličje. prokuvavanje. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. . decompte) trg. decoctor dolosus) prav. takoñe: opadanje. de-combinare) rastaviti. dekolte. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). poletanje. sastavne delove. up. dekor (lat. grč.

dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. smanjiti. decourter) trg. projed od ležanje. suženje. naredba vlasti. januar 1624. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. decrescendo) muz. nametanje zakletve. dekuražirati (fr. rešenje. supr. skratiti. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. im. dextralis) desni. de-. bez pokrića. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. usled zagrevanje. koje su toga dana već stupile na snagu. način (ili: položaj) ležanja. dele) briši. za razliku od legista. dostavlječki. manjek. e decouvert) berz. deferre. dekurzus (lat. v. dekretisti (lat. taloženje sokova na nekom mestu. deksiografija (grč. čast. dekstroza. de-curtus. dekort. delacija (lat.dekort 197 delegant dekort (lat. inkrement. delatio iuramenti) prav. dekurt (fr. npr. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. de cujus od koga) prav. delator) dostavljač. opadanje bolesti. nemvnje. kao panonski zakonik. delere uništiti. de-corto) trg. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. stoji na desnoj strani. decretare) odlučiti. ležanje. potajni tužilac. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. rešiti. mala veličina za koju se promenljive smanji. delat (let. grapho) pisano sleva nadesno. delakrimacija (lat. decrescere) pl. odrediti. decurio) starešina nad deset ljudi. hem. obeshrabljiveti. decussorium) med. berz. uplešiti. deleatur) neke se briše. izdejnički. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. dekusorij(um) (lat. izbacuj! deleatur (lat. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. popleši-ti. deletio hereditetis) prav. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. neza-štićen. decouvert) otkriven. delacio juramenti (let. delaktacija (lat. decutere. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. grožñani šećer. mesto koje se tako svira. ocrnjivanje. u Vestfalskom miru. odeljak. svaka viša naredba uopšte. postepeno tiše. delabijalizacija (lat. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). nlat. decrepitatio) hen. klevet-nički. deksios. naro čito u korekturi). vodnik (u vojsci starih Rimljana). dekretirati (lat. decernere. decourager) obeshrabriti. lacrima suza) med. dekrešendo (ital. pr-skanje kristala. dekreditirati (fr. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. opadanjem. decubitus) med. deksios. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. dekret (lat. dekstrin (lat. dekurija (lat. dekstroza (lat. za sekularizacije. dexter desni) hem. dekretali (lat. delature) potkazivanje. rešavajući. dekurion (lat. npr. odbitak od računa za neku robu. mesto na levoj. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. decuria) klese. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. odbiti. decrediter) lišiti poverenja. delacio hereditatis (lat. dekstrin. delegant (lat. desetina (u vojsci starih Rimljana). de. opadak. dekurtirati (fr. dela gor (let. potkazivač. narediti. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. prav. dekrement (ital. decursus) tok. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. praskanje. ugled. deksiografski (grč. decretorius) odlučujući. potkazivanje. delatoran (lat. dostavljanje. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. dekubitus (nlat. deksios desni. prštanje. sve slabije. grapho) pisanje s leve strane na desnu. izdati naredbu. mat. deletus) prav. de-court) trg. ital. suze u očima. 1. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. da se izbaci (slovo ili reči. učitelja i pisaca rimskog prava. dekujus (lat. dekuver (fr. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. delatura (klet. glikoza. . labium usna) lingv.v. decretum) odluka. koji je s desne strane. klevetanje. neke bolesti. dekstralan (lat. dekre goran (lat. desetar. de. prodavati robu koje nema. kardia srce) med. dele (lat. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. puckaranje. optuženik. decurrere. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). deficit. odeljenje od deset članova. up. poverenje. delatum) potkazivač-ki. deksiokardija (grč. kuhinjske so. delatio) dostavljanje. decrementum) smanjitak. dekrepitacija (ital. zaključiti. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. a dekuver (fr.

nežno. deligatura (lat. preneti na koga (pravo. delegatus) izaslanik. ovlastiti. delegatarius) trg. delicatamente) «uz. ljubak. istup protiv zakona. deligatura) med. deleterij(um) (grč. položaj. rastopljiv. tugaljiv. pažljivost. delicato) muz. limes. onaj koji boluje od delirijuma. mio. delikatan (lat. gubiti se. delirans) onaj koji bunca. prestup. kao predmet za uživanje: poslastica. maženja. de. sa nežnošću. delibaša (tur. delirium tremens) med. delirant (lat. isporuči-vanje. delineatio) crtanje. delikatamente. član delegacije. delikvescencija (nlat. koji treba pažljivo raditi. laskave reč i. mladi ć plahe krvi. predstavlja ukupnost odnosa. trg. dug itd. delivrance) osloboñenje. kitnjastost. delikvijum animi (lat. deliquescens) topljiv. delicatus) nežan. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. načela i ustavnih ustanova kojima se omogu ćava i obezbeñuje radnim ljudima. delivrer) osloboditi. deli. limes. delimitirati (lat. delivraison) trg.). delimitirati (lat. predstavnik. trg. izabrati. izbaviti. poslati. delirij(um) (lat. isporučiti. zavijanje rane. izdati robu. poverilac koji je upu ćen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delineare) crtati. delikatamente (ital. pažljiv. deligere odabrati. nacrt. ukusan. škakljiv. deliberativus) koji savetuje. deliracija. prikraćivanje. opunomoćiti. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. delenimentum. da putem dele-gata i delegacija u čestvuju u odlu čivanju na svim nivoima. pijaničko ludilo. premišljanje. fin. limitis) grani-čiti. delikatese (fr. izdavanje. delibacija (lat. zavoj. dužnosti i odgovornosti i organizovanog u češća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. izdavanje robe. deleterion otrov) med. delivrirati (fr. delibacio hereditatis (lat. predaja. osetljiv. delectum) biranje. v. težak. delivrans (fr. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za pla ć anje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. ograničavanje. stvar). umirivanje). med. delinkvent (lat. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. deliberacija (lat. deligacija (lat. delekcija (lat. limitis) granigraničenje. utečniti se. delikt (lat. prestupnik. hrabar. da se na vazduhu rastvori. predati. utečnjavanje. delirium) med. v. deliquescentia) topljenje. lep. bunilo. delineacija (lat. per deliquium) ili skraćeno: r. delegare) odrediti. deliberatio) savetovanje. 2. u umetnosti: prefinjen ukus. Ae. materija koja truje i uništava život. god. delibatio) smanjivanje. smeo. delirijum tremens (lat. junak) 1. delegatio) poslanstvo. mahnit. zlikovac. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. predaja. med. deliquium animi) nesvestica. deliberato (ital. delikvij(um) (lat. delinkventkinja prestupnica. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. deli) lud. delivrezon (fr. d. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlu čuje. delinkvent. junak. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). zavijanje. srčan. deliberato) muz. im. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delinquere) v. delikato (ital. deleomai uništavam. delictum) prav. . po Ustavu SFRJ od 1974.) otrovni ili opojni med koji p č ele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. poslati. delineavit (lat. delinquens) optuženi. omeñavanje. delirijum. isporuka. delikvent (lat. deligatio) med. poslanik. delenimenti (lat. odlučno. obeležavati ili postavljati granicu. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. dogovaranje. rešavaju ći. delikanh) mlad momak. delegacija (lat. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. deliratio) med. prislač ak. omeñ iti. osetljivost. delibal (tur. turski konjanik. delegatar (nlat. samoupravne i politički organizovanim. veoma obazriv. rastvaranjem na vazduhu. zlo čin. skici-rati. ludak. ograničiti. otrovna materija. svojstvo postajanja te čnim na vazduhu. obazrivost. deliberativan (lat. obeležavanje ili postavljanje granice. delikvescirati (lat. skica. delinquere. previjanje rane. ve ć aju ći. delenire ublažiti) pl. delegirati (lat. per delik-vijum(lat. omeñ avati. neprijatan (npr. delija. deliracija (lat. prav. delikvescentan (lat. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. delineirati (lat. trabunja. delikanlija (tur. delibasi) starešina delija. izbor. izaslati.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. smisao za lepo. delinquere. delikato. ludilo. pojavljuje se sa delegat (lat. deli (tur. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. prav. razmišljanje. izaslanstvo. jelo prireñ eno naro čito lepo i ukusno. previjanje. topiti se.

rastrgati. demy) vrsta hartije maloga formata. umilan. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. deložman. isterati iz stana. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. tur. dementi) opovrgavanje. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. demegorija (grč. demos narod. razgolićavati. 41% cink. Delfi. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demagog (grč. izuditi. demarkirati (nem. podbada. brodske zavrtnje. mio. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. onako kako jest. delti sli č an miši ć gornjeg dela ruke. sladak. delkredere (ital. rečitošću itd. zanositi se. poreći. demagog. voj. muzi č ki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. tembelhane) zemlja dembela. odricanje. trougaon. delfijsko proročište v. dementia) med. postupak. bajan. demencija (lat. demarche) korak. dementia paralyti- . obeležavanje granične linije. mašinske delove i oru ñ a. poricanje. maloumnik. deložiranje (fr. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. demeblirati (fr. tj. demarquer) ograničiti. vršili velik uticaj na narodne skušptine. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). 3. ludilo. delta (gr č . trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demembrirati (lat. demanti (fr. bljava u prekornom smislu. i sa dijagonalama koje se upravio seku.) provoditi vreme u neradu. tur. delta. deliciozan (nlat. demagoški (grč. agein) voñenje naroda. demarkaciona linija granična linija. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. razgoliti™. demens (lat. na primer. graničari. ra-skrinkati. odlazak. tj. Marke. obeležiti granicu. demos. agein) koji rovari. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. demagogija (grč. demegoria. deluvij(um) (lat. demarkacioni kordon granični lanac.. uš ć e reke oblika delte). . delogement) izlazak. demen-cija paralitika (nlat. fr. deltoidan (grč. na podnožju Par-nasa. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. kao zavodnik naroda. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. delphinus) morska životinja. odseliti se. govor pred narodom. med. preduzeti korake. što bi se reklo . lenstvovati. delta) l. demos. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. delirirati (lat. delta-zraci fiz. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. deloger) izbaciti. logora ili trupa. sa položaja. delitescencija (lat. u narodnoj skupštini. iznositi. otkriti. vlasti. izneti) namešta]. omeñavanje. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. demantovati (fr. demembrare) raskomadati. morska svinja. demagogos) voña naroda. dernek) dakle. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. trabunja-ti. eidos oblik) med. voj. besneti. ukusan. 1% gvožñe. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. 2. povući graničnu liniju. zapravo: zavoñenje naroda. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. demek (tur. postupati po nekoj stvari. materica. rastaviti na delove. raskriti. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. izi ći. delcredere) trg. delirare) buncati. up. pokret. poricati. deltoid (grč. d. demos narod. radioaktivni zraci. demati. demarš (fr. npr. demarquer) ograničavanje. slična kitu. dome (grč. eidos oblik) kom. tur. prikazati u pravoj boji. demaskirati (fr. neradnik. dembelija (pere. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñ enom roku. završava se obično smrću. delitescere) med. buškara. demagogizam (grč. uti-canje na narod govorom. delta. biti lud. agoreyo govorim) javni govor. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. Delfi (grč. delfis (grč. v. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. . deložirati (fr. demarkacione trupe pogranične trupe. dembel (pere. tenbel. demet) naramak. demos. deltoeiaes) u obliku delte. dementir) opovrgnuti. demens) ludak. agein voditi. tembel) lenština. delkredere-provizion trg. deltoideus (grč. demaj (eng. 1% olovo. snop. ispraviti neistinu ili netačnost. de-. rasparčati. danas se upotre- dembelisati (pere. luere prati) geol. pliskavica. delfin (lat. delphys) med. delkredere. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. fig. č etvrto slovo gr č ke azbuke D . odricati. deliciosus) divan. potiskivanje neprijatelja. mor. demarkacija (fr. 5= D. recimo. odreći.

detektor. krateo moćan sam. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. kao posledica starosti. Ovako naziva Platon boga. demimontkinja (fr. polureljefni rad. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. dimittere. demiskija v. tvorac (ili: neimar) sveta. krateo) v. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demokratizovati v. demiparalela (fr. demodulator v. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. de-. državnim poslovima. supr. demos. mephitis kužio isparenje) med. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demilitarizacija (lat. demimond (fr. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demisija (lat. demilitarizirati. imanja. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demitur (fr. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demoiselle) gospoñica. željezo. demokratizirati. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. polušanac. demefitizacija (lat. demephitiser) provetriti. koja je u nekim zemljama utvrñena. demimondaine) dama iz polusveta. demilitarizovati v. demos. zgrešiti. demobilizirati. nekoj oblasti ili državi. demeriter) skriviti. demoazel (fr. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. domilitarizirati (lat. razoružati. razoružanje. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. bez obzira na imovno stanje. položaj. demograf (grč. demo. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. kratos vladavina. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demivolte) jax. demeritirati (fr. demimonde) polusvet. fr. militariza-cija. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demi-parallele) voj. narodni. doksa mišljenje. demir)) gvožñe. ostavka. diminutiv. de. deminutio) v. poluobrt (nalevo ili nadesno). dimisija. demibastion (fr. demergere. demireljef (fr. diminucija. demokratizam (grč. demersio) potapanje. dimiskija. de. demobilizirati (fr. demobilisati. ja-hanje u polukrugu. poluutvrñenja. demobiliser) voj. razoružavati. demefitizirati (lat.(grč. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demiurgos) fil. širokih pogleda. deminuere umanjivati) gram. demen-cija prekoks (lat. demos. od zagušljivog vazduha. nauku. up. demidžon (eng. polurov. demi-john. dimije. demivolt (fr. vlast. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. zahvaliti se na službu ili zvanje. devojka.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. deminucija (lat. grapho . demeškinja v. demikoton (fr. demobilisation) voj. dimije v. de-. demi-bastillon) voj. demokrat(a) (grč. demografija (grč. fr. zagnjurivanje. demograf (grč. ogrešiti se o nešto. demirelief) poluispupčen rad. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . sirće itd. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. tj. demir-kapija gvozdena kapija. dementia praecox) mladalačko ludilo. razo-ružati. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave.. Dime-Sina). raspuštanje. demitour) polukrug. demokratija (grč. demerzija (lat. čišćenje od škodljivih isparavanja. utuče-nost. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. klonulost. demos. demir (tur. kao tvorca sveta. u običnom govoru slobodoljubivost. krateo vladam. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. očistiti od škodljivih isparavanja. poreklo itd. fr. supr. javna žena. deminutiv (lat. demissi-onner) dati ostavku. razoružavanje. čistiti. poluoptok. demos. demencija senilis (lat. v. logos reč. militaris) voj. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. militaris) voj. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. npr. demisionar (fr. demisionirati (lat. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. nekoj oblasti ili državi. demos narod.pišem) onaj koji se bavi demografijom. malo utvrñenje. čovek slobodoljubivih. demodoksologija (grč. militarizirati. demokratija. demokratizirati (grč. razne veličine (do 60 1). demobilisan« v. dimiskija. senatori u današnjoj Grčkoj. za razliku od najvišeg boga. demos. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. demos narod. otpustiti. demobilizacija (fr. mephitos. demissio) skrušenost. demiurg (grč. razoružavanje vojske. službenik u ostavci.

o čigledno prikazivanje. naklonjen narodu. izla-gač. demoliran. ala. pokvariti. prodavati po niskoj ceni. demon (grč. povlačenje novca iz opticaja. razvaliti. fr. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. demoralizirati. demoralisation) kvarenje. demonolatrija (grč. taj. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. izrazito. gubljenje hrabrosti. demontaža (fr. demping (eng. narodoljubac. ovaj. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. vidno ispoljavati raspoloženje. demolir) rušenje. de. naro čito eksperimentiranje u prirodnim naukama. duh. mogu odmah razoriti minama. dumping) trg. sotona. most itd. demonstrativan (lat. demonomantija (grč. u demokratskoj Atini: opština. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period).mologija (grč. onaj koji tuma či. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. daimon. obaranje. demos) narod. demoralisati v. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). voj. tumačiti. demolirati (lat. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demoliri. daimon. demonstrativum) gram. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. voj. demoralizirati. de. demofil (gr č . demonstrans) tumač. to dump frljiti. demoliranje. javno ispoljavanje. demonetiser) fin. demolicija (lat. pored razliko-vanja formalnih oblika. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povu ć i iz opticaja. demoralizovati v. preturiti. daimon. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demos narod. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. slobodno. demonetiser. onaj. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. dokazivati. naro čito fabri č kih proizvoda. demonstrator (lat. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demonstrativum (lat. npr. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonstrare) pokazivati. demonetizirati (lat. lišiti MOJ. prikaziva č. demonstrare) javno. dokazivanje. verovanje u aveti. ovaj. pokvarenost morala (ili: naravi). koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. demolitio) v. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. živo. manteia proricanje) vra č anje pomo ć u demona koji se nalazi u onome koji vra č a. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demolicioni sistem fort. pokazivač. zla kob. demos (grč. demonomelanholija (grč. uništiti. demoliran. up. demotičan (grč. otvoreno. objašnjivač. demonstrator) dokazivač. logia) učenje o duhovima. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. malodušnost.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. taj i dr. daimon. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. koji nešto pokazuje. demoralizirati (fr. demonetizacija (fr. očigledno. demonstrant (lat. razvratnost. narediti da se sjaše. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. moneta. ubedljiva i silna rečitost. kad ih neprijatelj zauzme. demonima. demontirati. demotikos) koji pripada narodu. demolir) rušiti. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. akcija. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. narodni. npr. up. demonstrira™ (lat. pokvariti neku spravu. mageia) gatanje (ili: vrač anje) pomoć u duhova. soton-ski. odsek jedne file. predavanje robe. daimon) natprirodno biće. Socijalisti čka demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. ućutkati top. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. oboriti s konja. upropastiti. naro č ito zao duh. demonski (grč. . izlagati. natprirodan. demos. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demonstratio) dokaz. demoralizacija (fr. mania pomama. demonstracije.i moneta novac) fin. pokazna zamenica. demontirna baterija voj. Demosten (grč. upropastiti nekoga. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bi ća uopšte. upropašćavanje. voj. svog raspoloženja. demoliranje (fr. daimonios) ñavolski. izlaga č. daimon. gram. demontirati (fr. onaj. daimon. otuda: demostenska rečitost izvanredna. philos prijatelj) onaj koji voli narod. razvaljivan>e. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. demonomagaja (grč. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. v. fr. demonomanija (grč. lat. demonstracije (lat. uništavanje. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demonizam (grč. uterati joj strah. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñ avolu. demoralizirati. i dr. pr. porušiti. pojedinaca ili gomile. demonologija (grč. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. demoraliser) napraviti razvratnim.

pri izgovaranju. učiniti neupotrebljivom za ljude. gpaphia) opisivanje drveta. zubni glasovi. tj. zejtina). metron) fiz. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. oni kod kojih vrh jezika. dens zub. denacionaliziranje (fr. odnaroditi. pomodarstvo. dendi (eng. dendron. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. dandy) kicoš.) med. dendron. neizvršavanje bračne dužnosti. bez štete po prava nekog drugog. u vezi s tim. denationalisation) odroñavanje. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denaturer) svoju prirodu izmeniti. denotacija (lat. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. dendron. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. denaro (ital. instrumenat za vañenje zuba. dendrografija (grč. uskraćivanje. državi itd. dati podatke.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. dendroliti (grč. imenovati. natio narod. metron) veština merenja drveća. denominator ra-cionis (nlat. Dampfer) prigušivač. denaturalizirati (lat. lik) v. obe-ležiti.) i. denominativum) gram. s. fr. izopačiti. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. denotirati (lat. zbijen. damping. cenominator (lat. grč. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. davanje podataka. dendrometar (grč. lithos kamen) pl. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). špiritus i dr. npr. fr. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. de-. denegatio audientiae) prav. demulentia) pl. naimenovati. javlja se povremeno u toplim krajevima. trg. natio narod. prirodu neke stvari promeniti. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. logos) poznavalac drveća. smanjivanje broja stanovništva. lišavanje podanstva. po svršetku drugog svetskog rata. mera za svilu i zlato. kao i za odreñ ivanje njegove zapremine. de non prejudikando (lat. nlat. kao nagao nastup groznice. kao drvo. dendron. d. denegare) odlučno poricati. grč. . dentalis) zubni. „ribati" od „riba". de nihilo nihil (lat. kvocijent. naimenovanje. arpazo zgrabim. denatalitet (lat. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. vrlo zarazna bolest. denarijus (lat. imenitelj. denominare) nazvati. sličan drvetu. dendizam (eng. prijava. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. min. denzimetar (lat. de-. docnije 16 asa ili 4 sesterca. denikotinizirati (lat. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. denominare) kat. denotatio) označavanje. dendrologija (grč. odbijati. denegatio debiti coniugalis) prav. denationaliser) oduzeti narodni karakter. količnik. de. odroditi. uskraćivanje saslušanja. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. eidos oblik. dendrografički. denotare) naznačiti. lišiti nekog grañ anskog ili zavičajnog prava. denegacija (lat. med. dendroidan (grč. nasalisatio) lingv. up. dendron. densus gust. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. dempfer (nem. denominativ(um) (nlat. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. de-. denacionalizirati (lat. so. denaturalizacija (fr. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. odnaroñavanje. pomo-dar. kaćiper-stvo. c). samo leti. objavljivanje. denar. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. odbijanje. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. denegirati (lat. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. dendron. de pop praejudicando) prav. denominacija (lat. ščepam) med. fićfirić. dendrometrija (grč. z. vrsta areo-metra. demulencija (lat. dendrometar. denegacio debiti konjugalis (nlat. dendron drvo) u obliku drveta.) dodavanjem drugih materija (gasa. dendrolog (grč. ne nanoseći štetu. dentarpag (lat. denominatio) imenovanje. muzički češalj. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. pr. logi'a) poznavanje drveća. denominirati (lat. denacifikacija (fr. denpi-valjak (eng. dentalni (lat. natura. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. zavičajnosti. denegacio audijencije (nlat. dandy) kicoštvo. denazalizacija (lat. fr. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. gubljenje nosne artikulacije. koji je najpre sadržavao 10. njihovo podizanje i praktičnu primenu. dentritičan. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. denarius) stari rimski srebrn novac. dentales) gram. imenilac (u razlomku). denaturisati (fr. denga (arap. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. onaj koji proučava drveta. eko nihilo nihil. uskraćivati. obeležavanje. de nihilo nihil) v. dentali (lat. dendron. lat.

iogia nauka) 1. dolazi do snižavanja tla. potkazivanje. deplace) neumestan. fig. deplere isprazniti. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). 2. rasprostirati. de plavo (lat. de. depletio) pražnjenje. odvajanje kostiju od mesa. pertinecije. dentifricij(um) (lat. nazvan još i moralnim dokazom. pri čemu neza-si ćeni ili manje . palatum) lingv. deploajiranje (fr. zubar. telegra-fisati. zapremina dela broda pod vodom. denuntians) dostavljač. zubna kost. dens. koji se doga ñ a ili radi kada mu nije vreme. denuntians) dostavljač. brzojav. deplantacija (nlat. bez okolišenja. denuncirati (lat. pauper siromah) osiromašavanje. »saliti. denuntiare) dostaviti sudu. otkloniti uzetost. delokrug. smenjivanje. dentura) zubi. deontološki (grč. prinadležnosti. odelenje (stana). depandans (fr. depot) stovarište. potkazivač. postrojavanje za borbu. prokazivač. planta bil>ka. dis. npr. deparalizirati (lat. zubni lekar. deploracija (lat. depauperirati (lat. brzo dostaviti. deploajirati (fr. tužitelj. denudatio) otkrivanje. učenje o lekarskoj etici. prinadležnosti. deontološki doka z za postojanje boga. deplanta-ge) presaditi. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. sažaljevanje. prosto. denuntiatus) dostavljenik. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. zapremina istisnuća. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. depeširati (fr. sa svog mesta. prav. depedikulacija (lat. deplecija (lat. ital. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). deplantirati (lat. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. de.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. postrojavati se za borbu. dipennare) trg. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. tj. brzojavi™. osirotiti. naopako (ili: pogrešno r ñ avo) postavljanje. denunpijator (lat. dentis zub) zool. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. dentin (lat. deplorirati (lat. dependencije (lat. reppa pero. dentist(a) (lat. koji nije na svom mestu. deplantatio) presañi-vanje. v. denunpijacija (lat. zbog koje. mor. deontologija (gr. razvijati se. denuvcijat (lat. optužba. ispražnjavanje. depilacija (nlat. scalpere grepsti) sprava za čiš ć enje zuba. pertinencije. sažaljevati. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. prokazivanje. departitio) podela. gr č. rasaditi. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. raširiti. tužitelj. arh. depeša (fr. razvašljivati. pediculus vaš) hig. depilatorij(um) (nlat. dependere) pl. potiskivanje. dentura (nlat. žaljenje. osiromašenje. ukloniti. izlečiti od paralize. jednostavno.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. zub. deontos dužnost. denlasirati (fr. pediculus) hig. depilatio) opadanje kose. razvašljivanje. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. lat. deplorare) oplakivati. deplacement) premecJtanje. soba. depilatorium) med. promeniti mesto. razvijanje. dens) zubni tehničar. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. deplacer) premestiti. koje se obično šalje najhitnijim putem. depauperacija (lat. zvani čno pismo. pauper) osiromaši-ti. prokaziva č . depecher. dens. logia) teol. depilirati (lat. denuntiator) v. odeljenje. smeniti nekoga sa njegovog položaja. dentitio) med. srez. beži čni brzo-jav. prav. fil. de. po naro čitim kuririma. (etra). rasa ñ ivanje (bilja drve ć a). deplasiran (fr. deploiement) voj. optužiti. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. denticija (lat. deon. deploratio) oplakivanje. depenirati (lat. dependances) pl. optuženi. zubalo. rñ av položaj. ogolićenje. npr. ukratko. gubljenje palatalne artikulacije. departman (fr. kol. magacin za robu. paralyein klonuti) med. v. de plano) prav.si ćeni rastvor potiskuje potpuno zasi ć en rastvor. deon dužnost. deployer) razvijati. denuncijant (lat. vojska koja služi za . depo (fr. okrug. potkaziva č . glavna masa iz koje se sastoji zub. de. sredstvo za skidanje kose i dlaka. usled odnošenja zemlje. povu ći nalog. pogrešno ili rñavo postavljen. skidanje dlaka. de-. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čiš ć enje zuba. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. sklonište. potkazati. denudacija (lat. raz-dela. lišiti nekoga imanja. prokazati. denuncijant. voj. deplasman (fr. denuncijant (alt. dsntiekaliij(um) (lat. depedikulirati (lat. voj. farm. departicija (nlat. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. de. denticuli zubi ći) pl. depalatalizacija (lat. lišiti kose. zajedni čka delatnost erozije i raspadanja. potkazanik.

onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. polos stožer) fiz. lišiti polarizacije galvanski elemenat. hartije od vrednosti i dr. talog. Francuza u Novu Kaledoniju itd. prisilno upući-van>e u logore. depositeur) čuvar. in depozito (lat. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. depositorium) odelje-nje za čuvanje. prognati. depozitum v. in deposito) na čuvanju. depozit. grč. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. izgnanje. npr. nešto. depressio) psih. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. u ostavu. zauzimanje za nekoga. spuštanje. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). ulagač. fr. ulog. prav. deprekacija (lat. dati na čuvanje. polus. činovništvo. vladalac koji je zbačen s prestola. deport (ital. kad vanka prima na čuvanje. či-novništvu. depoiularizirati (lat. opadanje cena. deponere) v. opadanje stanovništva. depositarius. de. primiti ad cepozitum (lat. vojsci itd. depravacija (lat. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. izgnan. deprecatio) molba za koga ili za što. depolarizirati (lat. depolirati (fr. polos) fiz. deponentni glagol. vojni materijal koji služi za dopunu. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. posredovanje. iskvarenost. dspolitizapija (nlat. depreverbation) lingv. deportiran (lat. de polus. depozitorij(um) (nlat.). ulegnuće. bank. kol. oterati sa mesta. grč. baciti u bedu. oblast koja leži niže od morske površine. službenicima. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. pokvarenost. Engleza u Tasmaniju. deportirati (lat. v. deponens (lat. en depot) na čuvanje. deponirati. poslati po kazni u koloniju. depolir) oduzeti sjajnost. deposedirati (lat. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. depressio) voj. izvaditi iz prese. de. depresivna oblast meteor. opljačkati) raseljavati. oterati. deponere) odložiti. deponovati (lat. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. depresirati (lat. lišiti nekoga narodne naklonosti. svedok pred sudom. nlat. fiz. depopulacija (lat. de-posedirani npr. deponirati (lat. npr. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. deprefiksacija. astr. med.) i melanholijom. pred sudom iskazati. arhiv. depozit (lat. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. utučenost. proterivanje. da bi ga davao drugima uz ve ć i. padanje cena. zalog. iskaz pred sudom. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. depopulatio) raseljavanje. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. fr. upućivanje po kazni u neku koloniju. depozitar (lat. deponent. vojsku itd. uložiti. potištenost. deponere) v. pro-teran. . glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. nanos. deposse-der) prav. izgnati. deposter) voj. ono što je dato na čuvanje. deponens) gram. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. deportacija (lat. pogoršanje. npr. raseliti (stanovništvo). depolitizirati (lat. u pohrani. depolarizacija (lat. ulaganje. potisnuti sa položaja. depostirati (fr. poslati u zatočen>e. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. knjigu. dakle. meteor. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. an depo (fr. depositor) v. depolarizator (lat. izopačenost. grč. depozicija. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. de-possidere. topovsku cev upraviti niže. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. depo-posao bank. poglavito osetljivosti. položiti. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depreverbacija (fr. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. dati. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. preklinjanje. službe-nike. deportare) prognati. proterati. de. deponent (lat. klonulost psihičke energije. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. npr. glatkoću. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. deportatio) progonstvo.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. depozicija (lat. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. nizak pritisak vazduha. fr. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. depravatio) moralno kvarenje. deprimere. depopulirati (lat. depositum) povereno dobro. razvrat-nost. depono-vati. u sefovima. deponens) polagač. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. trg. depoviranje (lat. de poius. depopulari opustošiti. polos stožer) fiz. depozitor (lat. depresija (lat. deportatus) prognan.

izvoñenje. uputiti. izvoditi. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. depurgatoran (nlat. deputatio) izaslanstvo. oduzimati snagu. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. uznemiravanje u poslu. npr. depuratorius) v. derelicta) pl. derivatum) gram. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. voditi poreklo od. de-primiran puls pritisnut. sredstva za čišćenje. koji odvodi na drugu stranu. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. depuratoran (nlat. derivare odvoditi. oslabiti. po značenju i obliku. žito. koji zna či oslabelost. izazvane njihovim obrtanjem. v. med. poslanstvo. derivancija (lat. depurativan (fr. derivati (lat. depurancija (lat. de. . derivata) pl. pobrkati. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. depurativan. ugnjetavati. voj. nered. napuštanje. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. nov glagol patiti. izvoñenje. napuštene stvari. očistiti krv. derivare izvoditi) dolaziti. utući. derivometar (lat. derivacija (lat. derby) sl. med. derbi-krek (eng. predstavnik. depuracija (nlat. derivare. koji ju je osnovao 1779). deratizacija (fr.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. derby-crack) prvoklasan konj trka č koji u č estvuje u derbiju. koji je postao izvoñenjem. derivatum. derviš (pere. drva. de profundis) „iz dubina" (početak 130. v. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. deputat (lat. oneraspoložiti. proizlaziti. rivus potok. poremetiti. oduzimanjem predmetka za-. izvod. deputatist (lat. de-. stanovati — stanovnik. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. prima godišnje u stvarima. deputirac (lat. pored plate. pročišćavanje. kao jedan deo svojih prinadležnosti. deprimirana kapi-larnost fiz. depurantia) pl. deranžirati (fr. izabrati. instrumenat pomoću koga izvi ñač utvr ñ uje pravac i silu vetra i. obi čno na čuvenom trkalištu u Epso-mu. derivatus) izveden. deputacija (lat. lica koja. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. iznuravati. iz nečega. izvesti. kod katarakta. de profundis (lat. aden žlezda) med. tur. postati od. tlačiti. diferenci-jacija. depurgativan. derivirati (lat. derivirajuća sredstva. mat. depurgirati (lat. derivatio) gram. zapaljenje vratnih žlezda. deputare) odrediti. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politi č kom predstavništvu zemlje). poremećaj. prav. deprecijativan (lat. u ime neke veće organizacije. smetati kome. klasi čna trka u Engleskoj. omalovažavadeprimirati (lat. derbi (eng. u katoli čkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). grč. metron mera) avij. derwis. depurgacija (lat. depuratif) koji čisti. očistiti. deranžman (fr. odstupanje od pravog puta. slab puls. tj. depurgatorius) v. depurgatio) čišćenje. depurgativan (lat. depresorii nervi biol. sla-biti. dere vrat. deprimere) pritiskivati. potiskivani moždane opne. derivatum (lat. u sredu posle Trojice. derivat (lat. izvedena reč. nlat. derivatum) gram. poremetiti svoje imovno stanje. pritisnuti. vrši popravku kursa. nov prost glagol. prema tome. deputatum) onaj koji prima deputat. koja se održava. zadržavati (koga). vrednost) koji izaziva prezir. ko- dsradenitis (grč. cena. depurirati (fr. derivan-tia) pl. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. nazna-čiti. derelikta (lat. deputirati (lat. derelikcija (lat. nerv povući naniže. lor-du Derbiju. derivometar predstavništvo. derangement) smetanje. derivare. depuratio) čiš ćenje krvi. uznemiriti. derivativan (lat. otrebiti. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. depurgare) čistiti. med. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. derivare izvoditi. pogružiti. naročito lekovi koji čiste krv. npr. naro č ito koji pomaže č iš ć enje krvi. poremeć enost. pročisti-ti. izvedenica. derivatum. reč koja je postala od neke druge reči. instrumenat za svlačenje. trebljenje. pretium. remetiti. npr. deprefiksacija (fr. zadužiti se. derviš) pripad-nik derviškog reda. ostavljanje. hem. pasti u dug. u naturi. miševa. trebiti. prefixe predmetak) lingv. stan i dr. pokvariti. poslanici. derivare. depurgativus) koji čisti (ili: pro čišć ava) creva. depurer) čistiti. de. deputatum) utvr ñ eni prihod koji neko. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. sekte (tarika).. pomeriti. deputatus) zastupnik. depressorium) med. Npr. ona koja odvode sokove. derelictio) prav. psalma. dereglija (mañ. jugozapadno od Londona. depresorij(um) (nlat. derivativum gram. avij. derivare. jedne reči iz druge. stvari bez gospodara. deranger) uznemiravati. tj.

algos bol) ned. dermatoid (grč. muz. ñ erma. dermotilus med. ñerma. šara. dermotomija (grč. veština ggunjenja životinja. ñ erma. smesti. voj. tylos žulj) med. cilj. ukinuti. bora. dermatitms (grč. gljive gotovanke. nagib. osnova jedne kompozicije. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. silazak. dernier eri) poslednji krik. dermoskopija (grč. zbuniti. pobrkati nečije namere. tome sečenje) med. . dermatol (grč. dessinateur) crtač mustara. ñerma. smanjenje. briga.pojave na koži kod nekih. dermatolog (grč. dermatalgija (grč. dermatoplastika (grč. derma. 2. dermatod člija. voj. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. dermatozoe (grč. nauka o kožnim bolestima. svaka pora. ñerma. grapho pišem) med. raditi na uštrb. tovar jednog broda. propast. vašar. mykes gljiva) med. staviti van snage. rasturi!??. ital. žu ć kast. dessein. derogirati (lat. opozivanje. dirnek) sabor. zakinuti. grapho pišem) opisivanje kože. ñerma. dermatijatrija. otok kože. v. ñerma) med. opozvati. dermatonoza (grč. koji pripada koži. ñerma) kožni. ñerma. povrediti. dernek (tur. dermatos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: koža. svadba. naročito u modi. derma talšja. ukidan. dermatotilus. zakona. desenater (fr. žalost. koji je u vezi s kožom. lečenje kožnih bolesti. bol kože. ñ erma. bežanje u neredu razbijene vojske. dermalni (grč. dermografizam (grč. logos) onaj koji se bavi prou č avanjem kože. činiti krivo. bol. okrnjiva-ti. od ugovora). oduzimanje. derogativan (nlat. dermatičan (grč. descente) silaženje. ñerma. ñ erma) v. ono što je najnovije u modi. dernije kri ((fr. derma. tj. des. zakidati. deo hirurške plastike koji se bavi vešta č kim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. ñerma. dermatonoza. osujetiti. v. rasecanje kože. udarom. odyne bol) med. koji se tiče kože. desig-nare obeležiti) namera. skopeo gledam) aparat. dermatografija (grč. derogare) krnjiti. dermatologija (gr č . zahidanje. derutirati (fr. opozivan. dessin) trg. npr. dermatopatologija (grč. deroute) nered. vrsta. neprijateljski upad u neku zemlju. nćsos bolest) med. vojska dovedena vodenim. pa i najmanja promena na koži. iatrela lečenje) med. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. spuštanje. dernek. desen (fr. med opšti naziv za bolesti kože. tajni hodnik u nekoj tvrñ avi koja vodi u rovove ili ka minama. derd. rasulo. dermatotilus (grč. dermatopatija (grč. disegno. kožni žulj. dsrmologija v. dert) tuga. ñ erma. padina. oleum ulje) farm. derogativus) koji krnji. desantni brod (fr. odstupanje (npr. ñ erma. lekar za kožne bolesti. naro čito nervoznih. radi na uštrb. dermatodinija (grč. ukidanje neke naredbe. dermatoliza (grč. derogacija (lat. jad. spasmos grč) med. stavljanje van snage. dermatom (grč. descente) specijalno grañ eni brod za iskrcavanje na neureñ enoj neprijateljskoj obali. fort. lat. derospazmus (grč. logia) nauka o koži. smanjiti. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dlačica i dr. logia) nauka o kožnim bolestima. lat. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). neki zakon. uzoraka. za pola stepena sniženi ton de. veselje. dermo. osoba (nastaju trljanjem. bolest kože. ñerma. patheln patiti) med. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. ograničavanje. dermoplastika (grč. ñerma. dermijatrija med. ñ erma. plastike veština uobličavanja) med. prevla č enjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). dere vrat. gr č u vratu. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i kori č enje knjiga. dermatologija. koje ostavljaju trajan i jasan trag. ñ erma. v. koji ukida. uzorak. deses muz. zoon životinja) pl. v. (fr. gotovani koji žive na koži. šteti. skopeo gledam) med. dert (pere. derma. ñerma) ned.(gr č . plan. ñ erma. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. ñerma koža. stavlja van snage. dermatijatrija (grč. dermaskop (grč. dermatoze (grč. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. kožni. plastike veština uobličavanja) 1. u vezi sa kožom. dermatomikoza (grč. pomo ću naro čitog uvelič ava ju ćeg aparata. derogatio) krnjenje. pathos bol. derma. razbiti. •zapaljenje kože. kožni para-ziti. u obliku naro čitog ogledala. površine ili dubljih slojeva kože. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. nacrt. okrnjivanje. derut (fr. presañ ivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. tur. koji opoziva. ñerma) kožni. poslednja novost. pomo ću koga se može videti svaka.derma 206 desenater derma (grč. dermatopatija. oduzimati. zakinu će. derma. eldos vid. ñerma. zavesti.

nacrtao. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). želja. desperado (šp. fr. pod desenzi-bilizacija. desideratum) nešto što je poželjno. molba. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. ocrtava. nlat. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. re-dar. o čajan. titula grčkopravoslavnih vladika. obeležava. fot. desperatist(a) (lat. desigvirati (lat. o čajnik. desine (fr. dssignacija (lat. prikazivanje. duboka tuga. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. koji opisuje. prestati s čime. osećanje bezizlaznosti. koji prikazuje. omalovažavati. desquamare) oljuštiti. poslednji deo obeda (sir. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. naz-načiti. očajanje. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). descriptio) opisivanje. designativus) označavan. nacrtano. prezirati. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. desiderativus) koji izražava želju. disegnare) crtati. siccus. desideria pia) pl. deser. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. desiderat (lat. označenje. rušenje.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. razoriti. klonuti duhom. decimetre) v. crtao. krajnje ogorčenje. tiranstvo despotizam. desiccatio) sušenje. desinirati (fr. desnog (grč. describere. desperare) očajavati. razo-renje. ostrugati l>uske. desperatus) očajan. desoliran (lat. pasti u očajanje. dessert) v. nacrtna geometrija. dessine) crtano. završetak reči. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obi čno fina. desiderare) želeti. desperirati (lat. klonuo duhom. samovolja. despotes) neograničeno gospodarstvo. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. čeznuti (za čim). gubiti svaku nadu. desperacije (lat. designatio) označavanje. nešto što nedostaje. odrediti (nekoga). glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. designativan (nlat. despectare) potcenjivati. nedostajanje. dessert) prislačni. čega nema. despekt. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. nedostatak. koji označava. npr. obeležavan. naimenovanje. designatus (lat. neograničeni gospodar.). deskriptiva (lat. desiderirati (lat. prikazan. desideratio) nemanje. uništiti. desistirati (lat. tanjir za voće i poslastice. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. desolatio) pustošenje. baciti u o čajanje. desinere završiti se. desperado o čajnik) razbojnik. skromne. presuda po kome će se redu isplać ivati poverioci kod nekog stečaja. puste želje. neograničena vladavina. desinencija (lat. ucveliti. desinence) gran. krajnje ogor čen. imenovati. razoren. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. designare) označiti. okaniti se nečega. deser (fr.). nestale stvari. stvari koje su potrebne. despectio) v. ocrtavan. med. desideracija (lat. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. čežnja. desolirati (lat. stvari kojih nema. gubiti ljusku. describere opisivati) mat. potreba. despekcija (lat. desolare) opustophen. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. deskriptivan (lat. gubljenje ljuske. prezir. desolacija (lat. fr. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). despicere prezirati. poruga. odreñivanje. krajnje ogor č en čovek. uništen. bez nade. designator (nlat. ocrtavanje. verba desiderati-va (nlat. bezglavost. tiranin. skicirati. naznačenje. žude-ti. desertni tanjir. deskripcija (lat. isušivanje. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. kraj. desperare) čovek bez nade. Podanici . dessiner. desigram v. desert (fr. potreba. teško ožalostiti. desperatio) očajanje. desiderij(um) (lat. decigram. samovoljan gospodar. za popunja-van>e zbirki. rastvorenih u vodi. desperatan člat. designator) razvodnik. desenzibilizacija (nlat. deskvamirati (lat. potrebu. opis. despectus) preziranje. voće. zahtev. deskvamacija (lat. dakle. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. opu-stošiti. neu-tešnost. desiderata (lat. descriptif) opisan. desikacija (lat. žudnja. designaciona presuda prav. desiderium) želja. neograničeni vladalac. desquamatio) ljušćenje. odredan. desiderata) pl. deservit (lat. desiderija pija (lat. grdnja. odreñuje. despotizam (grč. despekt (lat. suv. slatka i jaka vina). honorar. poslastice). ime. koje su poželjne. verba desiderativa) gram. i koja mustru. bezutešan. desiderativan (nlat. ital. desimetar (fr. decimetar. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. samodržac. desolare) pustošiti. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. praznina koju bi trebalo popuniti. imenovanje. nai-menovati (nekoga za nešto). despektirati (lat. a koji još nije uveden u dužnost.

primalac. opširno pričanje (ili: opisivanje.). unuk. voditi poreklo. en detail) trg. fabrikant likera. darvi-nizam) i Hekl. destinativ (lat. opisivanju). pečenje rakije. destinatarius. proces prikazan pod destilirati.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. destinatio) odreñenje. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. detail) pojedinost. preznojavanje. podrobnost. colla destra) kuz. detant (fr. destilirati (lat. bez veze sa ostalim delovima. detacher) odvojen od celine. desugestija (lat. poboljšava. izdanak (dete. razo-rilac. unipggavanje. nasitno. detaksacija (nlat. destilacija (lat. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. destructor) rušilac. destinirati (lat. dosti dovati v. dette flottante) leteći dug. krajnji cilj. sitni čar. detaljiranje (fr. destillare kapati. dette publique) državni. destruktor (nlat. onaj koji peče rakiju. despotija (grč. pridodat. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. opredeljenje. detaljirati. dsstiliran (lat. despotizirati (grč. prodavati namalo (ili: nasitno. an detaj (fr. a potom ovu. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. detaxatio) v. destra desnica) kola destra (ital. namena. popravljen. destruktivnost (lat. despotski (grč. ponovo napraviti tečnom. detailler) opširan. neograni čena i samovoljna vladavina. detailleur) trgovac namalo. destillare) destilacijom do-bijen. javni dug. detalj (fr. prečišćen. destillatus) hen. prevratnik. spuštati se. otcepiti. destillatio) hen. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. destilirati. desudatio) znojenje. destina-taire) trg. pre čistiti. lamarkizam). potanko. kostiju i dr. naro č ito državni dug. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. na komad.i stilla kap) ispariti.). i o uzrocima toga i takvog razvitka. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pri čanju. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. otcepljen od celine. isparavanje. postupati nasil-ni č ki. destra (ital. nasitno.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. tiranski. detašman (fr. destruktibilan (lat. dodeljen. de. otcepljen. destillateur) onaj koji preči-šćava. descendirati (lat. na par č e. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. otkomandovati. na par č e). destructio) rušenje. prekapnica. desnom rukom. dsstruktivan (lat. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. izlapiti. destinare odrediti) lingv. taksacija. rashlañivanjem. fr. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. de-struere) razornost. opisivati). destinater (nlat. prekapavati. rušilački. detaljist(a) (fr. raza-ranje. do sitnica pri čati (ili: izlagati. detaljisati v. destructibilitas) razorljivost. koleno. si ći. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ure ñene uprave. destilater (fr. osamljen. voj. det publik(fr. detaširati (fr. opredeliti. razrušljivost. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. unipggilac. do deliti. padež cilja u najopštijem zna č enju. detaše (fr. tečni proizvod destilacije. neku tečnost. destrukcija (lat. dette) podužica. sitnica. učenje o postanku. dug. kr č miti. neograni č eno. detache) muz. rasparčan. u novije vreme. destilat (lat. izdvaja. posvetiti. name-niti. praunuk itd. Darvin (v. destructivus) razoran. opisivanju). detaširan (fr. de-. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. razrušljiv. desudacija (lat. poticati. pridodato. destruktibilitet (lat. nasilni č ki. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. de-. desublimacija (lat. despotes) neograničeno gospodarstvo. kazan za pe č enje rakije. scendere) silaziti. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. u č enje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. komada ti. descendentia) potomstvo. destructibilis) razor-ljiv. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. izlaganje) nabrajanje do sitnica. det flotant (fr. poboljšanje u odnosima izmeñ u dveju država. posvete. det (fr. skidati se. despotes) vladati neograni čeno i samovoljno. sudor znoj. hem. opširno. usitnjavati. detaljiran (fr. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. opuštenost. detailler) rasparčavati. ako se ohlade do odreñene temperature. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . despotes) samovoljno. descendens) potomak. uništljiv. prodaja namalo. konsig-nator. vršiti nasilje. naročito Lamark (v. isparavanjem prekapa-ti. descendent (lat. detachement) voj. destinare) odrediti. a. destinacija (lat. adresat. prevrat. poreklo. trg. pretvoriti u paru. descendentna teorija bkol. descendencija (nlat. uništljivost. detaljirati (fr.

opredeljenje. odre ñ enost. činilac koji odreñ uje pravac i cilj. potajno motri rad pojedinih li čnosti. detrakcija (lat. ograničl>ivost. determinabilitas) odredljivost. disanja. tajni policajac. detonator (lat. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). detractor) opadač. pogrešno pevanje. determiniran (lat. detektiv (lat. detto. detektor (lat. detegere otkriti. determinare) fil. to isto. 6 kg brašna 9 kg deto. opredeliti. detentor) prav. klevetnik. eng. obelodanjivanje. pulsa. sredstvo za čiš ć enje. pritežalac. odvra ć anje od zla pretnjom kazne. detraktor (lat. detersorium) med. odredba. materije. deto (ital. odlučiti. deterziv (lat. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. napred imenovano. oštro naglašeno. rešljivost. de.detektiv 209 detranp determinativ (lat. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. pogrešno pevati. deteriinirati v. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. npr. odlučljiv. determinare odrediti) fkl. opredelji-vanje. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. determinativus) odre-dan. detractio) odbijanje. determinanta (lat. presudan faktor. deterrere) zastrašiti. supr. deterzorij(um) (lat. determinabilitet (nlat. otrti. determinabilan (nlat. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. zakup-ca. za razliku od sopstvenosti. odlučnost. ograni čljiv. stvarno raspolaganje nekom stvari. ldg. distonirati. determinato) muz. deterzija (nlat. pejora-tivan. deterritio) zastrašivanje. deterirati (lat. detersio) čišćenje. detoner) muz. odluka. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. (lat. odredbeni. detranp (fr. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. determinare odrediti) fkl. muz. po porudžbini i za nagradu. supr. eng. detergere.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. koji odreñuje. . utvrditi. deterior gori) v. eng. detekcija (nlat. 2. detonacije (lat. organizma i dr. odlučno. prasak. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ure ñajem č uje. iznošenje na videlo. detevtor (lat. sasvim neprimetno. detergere) obrisati. privatan detektiv lice koje. pobudama. indetermini-zam. determinare odrediti) mat. prasnuti. pomenuto. determinatus) odreñen. posuñ a i dr. detergirati (lat. determinatio) odreñivanje. up. znojenja itd. detoksinizacija (lat. determinante (lat. detericija (nlat. determinist(a) (lat. opredeljenost. a detto) istoga dana. jus detrakcio-nis (let. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvr ñ ivanju istinitosti izjava optuženog. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. detonator) upalja č. odrednica. panjkalo. determinativan (nlat. onaj koji raspolaže nekom stvari. lat. npr. detegere otkriti. opredeljen. očistiti. obustava. deterdžent (lat. determinabilis) odre-dljiv. detonare. rešljiv. tobožnje sopstvenik. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. a deto (ital. krvi otvaranjem vene. determinizam (lat. praviti snimci. detergere čistiti) med. detonirati 1.). ispadanje iz tona. tečnost i dr. deteriorativan (lat. tresnuti. sprava na vešta č kim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i spre čava. detoner) puknuti. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. determinisati (lat. eksplozija. izvesni spojevi veli čine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. oduzimanje. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. odre ñenje. toga istog. grmljavina. pristalica determinizma. fr. detonatio) pucanj. smenjivanje. prav. otirati. detencija (lat. (fr. opredeljivati. nezakonito zadržavanje. detentio) zadržavanje. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. npr. inde-terminist. sinteza opštih pojmova u posebne.grč. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. rešenost. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odre ñ uje. detectio) otkrivanje. tresak. detective) potajnik. panjkenje.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnji čenog lica za vreme njegovog saslušavanje. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belan č evinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. eks-plodirati. trg. determinare) ograniči-ti. v. ograni čen. deterziv. determinacija (lat. determinato (ital. čistiti. determinativus) gram. odrediti. klevetanje. gram. tj. odreñivati. odlučljivost. za-plašiti. determinativ. dictum) rečeno. determinisati.

reč koja nema svih oblika svoje promene. deuteros) ponavljanje. defanzivno oružje voj. splašnjavati. uzeti napred. ukloniti. mesto izloženo unakr-snoj. deutero. thronos presto) lišavanje prestola. izmešane strane ponovo dovesti u red. dewa. fr. defanzivan (lat. defanzivni ugao voj. znak D. def. nepotpuni glagoli. deuteros. deus eh machina) lit. manjkavost. iznenadna pomo ć. tj. biol. rušenja. defaecatio) čiš ćenje od šljama. detritus (lat. spoljašnje zaštitno sredstvo. drugog ranga. defensivum) med. supr. vatri. detroner) v. deuteros. mešanjem. detur copia se. faix srp) požnjeti srpom. pod fakat. detrusorium) med. imenica doba. v. potonji. deuteros) hem. npr. podnositi) med. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. istrošen kamen. oduzeti. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogr č koj tragediji. detransponirati (lat. taloga. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). daff. ozloglasiti. deuteros. detronizirati (lat. ošte ć en. ispravljanje izmešanih strana. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. splašnjavanje. de-transpositio) til. de. „bog iz mašine". detranspozicija (nlat. skopeo gledam) vidovit čovek. v. pisma.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). izbacivanje izmeta. dewas) bog. radi zaštite od škodljivih uticaja. defektiv (lat. daire. bogovi. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. koji je. . med. deuteros. deuteroskopija (grč. nepotpunost. tj. prestati da otiče. theos. de. odbiti. svrgnuti s prestola. detumescirati (lat. rat koji se vodi samo radi odbrane. deuteros drugi po redu) hem. defectus) nedostatak. detruzorij(um) (nlat. koji je za odbranu. grč. opanjkati. na motoru. neo čekivano posredovanje u nekoj stvari. detronirati (lat. detrahere) odbiti. defanziva (fr. defekt (lat. deuteropatija (grč. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. manjkav. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. diffamare) izneti na rñ av glas. sskr. vidovnjak. defamirati (lat. kvar. koji nema svih delova i oblika. npr. deugeronomion (grč. mana. oksid drugog stepena. defektivan (lat. detur (lat. npr. deuterijuma. oxys) hem. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. praznina. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. ponovo rasporediti. oklevetati. naro čito šećernog soka pomo ću kreča. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kriti č nom položaju. defensiva) odbrana. deuteros. deuteroskop (grč. de facto) v. ofanziva. manjak. tef) v. nepotpun. deuterij(um) (grč. pomo ću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. detrahirati (lat. fig. teški vodonik. rana napravljena trljanjem. uskratiti. defensus. detronizacija (lat. defekacija (lat. detronizirati. hem. fr. greška. gr č . nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). popustiti (otok). deuteropati č an (gr č. glagol jesam itd. deus. def (arap. obediti. detransportirati (lat. defectivus) nepotpun. ukloniti. deuteros. npr. de-transportatio) tip. da se da. nepotpunost. deuteronomija (grč. deuteros. detransponirati. deuteroskop. thronos) lišiti prestola. defectivum) gram. skopeo) drugi vid. defektan (lat. deuteronomijum. de. de-transponere) tip. deuteroksid (grč. detranspozicija. slika raće-na vodenim bojama. defensif) odbrambeni. defalcirati (lat. de. detur) neka se da. detumescere) med. odbrambeni rat. defektivni glagoli (lat. detricija (lat. odbrambeni položaj.(grč. zaštitni. defektivitet (nlat. topovskoj ili puš č anoj. detumescere) med. u kasi. protocolli) prav. dni (lat. deuteroni (grč. jezgra teškog vodonika. koje su tek docnije primljene u kanon. thronos. de-transportare) tip. prilaže se prepis rasprave. detur kopija (lat. difamirati.. deus (lat. tj. deuterogonist(a) (grč. deuteroza (gr č. pathos bol) med. grč. drugi brak. defanzivno sredstvo (lat. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. proizvodi raspadanja. prečišćavanje. oduzimati. detritus) oblutak. fiz. defakto (lat. verba defectiva) gram. grč. defectivitas) krnjost. tur. fiz. u antičkoj tragediji. dii) pl. deuteros. šljunak. onaj na kojem se o č ekuje napad. defanzivni položaj voj. detransportacija (lat. defectus) krnj. deuterogamija (grč. odbijati. deus eks mahina (lat. detritio) trljanje. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. jedan deo nasledstva. detumescencija (lat. defanzivni rat voj. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. oni koji nemaju svih oblika. pathein patiti. sa prazninama. prav. up. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu).

voj. definicija (lat. klonulost. definitivan (lat. fig. malaksalost. 2. defetistički. slabljenje. defile (fr. defeminatio) pete. slabouman. ćuprija. defectivum) gram. unakaziti. unakaživanje. odme-tanje. skopeo gledam) ureñ aj za otkrivanje defekata u proizvodima (najč ešć e otkrivanje grešaka u materijalu pomo ću rendgenskog snimanja. kapija itd. defiguracija (lat. zaključenja mira pre pobede. definitiva (lat. defemivacija (nlat. defekcija (lat. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. iznurenost. defektura (nlat. defanziva. dužnik. klanac. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. u pošti: javiti da je nešto nestalo. nagrñ ivanje. definitum) nešto odreñeno. snimanja gama-zracima ili pomo ću ultrazvuka). defigurirati (lat. deficit nema. ispitivanje. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defetist(a) (fr. pre-sudan. defectio) otpadanje. de-figurare) pokvariti. nejak. odreñ en pojam. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. deferent (lat. manjkav u nečemu. slab. definicija. definitor) odredilac. dril. grč. skopeo gledam) tehn. kasi itd. mentalno (duševno) slab. dsfenzija (lat. zameravati. defiguratio) kvarenje. kona č na presuda. klijent. nedovoljan. defenziva v. prakti čni u čiteljski ispit. definitivno. up. dopunjavali. provizorijum). deficitaire) koji ima deficit. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifi čne razlike (differentia specifica). čovek malodušan. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. odmetnik. kec. deficiens) l. defectuositas) v. pr. klanac. nepotpun. ureñ ivanje. defectus. nije tu) manjak. defendendus) optuženi koga treba braniti. defaitiste) pristalica defe-tizma. klonulim. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može ga ñ ati ni upadati. defek-tivitet. prolaziti paradnim maršem. manjak u kasi. šti ć enik. defektirati (lat. tj. zaklju. konačno ureñ enje (supr. logia) nauka o uro ñ enim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. definitiva seitencija (lat. defilman (fr. defectus. pojam odrediti. To je rodna. onaj koji odreñ uje. defectura) fark. defendend (lat. definitivum (lat.. nedostaje. defetizam (fr. deferens) onaj koji traži zakletvu. defetirati (fr. defenzor (lat. defici-taran. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. definitor (nlat. defile) tesnac. dostavlja č. koji nekome drugom nudi zakletvu. defendens) v. defensor) branilac. definire ograničiti. definitiva sen-tentia) kona č ni sud. zastupnik. defaire) praviti maloduš-nim. deficitan (fr. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. definisati (lat. bez vere u uspeh ili pobedu. paradni marš. manjkav.). ma-nisati nečemu.čen. naružiti. nagrditi. definitum (lat. sveč ano prolaziti. izri č an. deficiens) otpadnik. defektoskopija (lat. zaštitnik. defektolog