MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — gra ñevinarstvo — gramatika — grafika — gr č ki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lova č ki logika lokativ M metar ma ñ arski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksi čki

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mleta čki milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonema čki novogrč ki nema č ki neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinisti č ki — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skra ć enica — sli č no — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonema čki sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronema č ki stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, č as haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— č eški

t

— — — — — — —

tona tatarski tahi ć anski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrova č ki švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr č. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. ume ć e se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr č . abaks) l. sve č ani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otu ñ enje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di vo če (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) se č a drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogu ćeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da u čini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr č. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poreme ć aja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispo č etka, sasvim ispo četka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naro čito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim ku ćama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razli čitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naro čito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ku će, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmo ćnost, prevaga, preimu ćstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji č eka da bude unapreñ en za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañ i sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñ enje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_ će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolaze ć i ispred njegove lože u ereni, pre nego što će zapo četi borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna la ñ a poštanska lañ a za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna lañ a; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašć uje, koji zarašć uje, koji zale či; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren re či. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvili čnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji par č e hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr č . a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razli čite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnosti č ar (gr č . a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plasti čnijeg izvo ñenja muzi č kog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sa č injavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, o č ajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmi čar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmi čenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenau čenjak. agrar (gr č . a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradni č ke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se ti če zemlje, zemljoradni čki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñ enja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradni čkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopč a, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomo ć ni u č itelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju pot č injavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañ uju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da č , napada č ka ili izaziva č ka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neugla ñe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (gr č . agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludač ka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divlja či. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kra ć e vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvani č no odre ñ uje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na č uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privla č no kretanje miši ć a. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjedna čiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksi čkim značenjem ozna čava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljuć i njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr č. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašni čnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskra ćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema naho ñ enju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje č etiri nedelje pred Boži ć. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da ć e Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put do ći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, na činska, uzro č na). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuć e); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cev č ica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mla ñi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoć no nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenja č a. adjutor (lat. adjutor) pomo ć nik, pomaga č. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o gr č kim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grož ñ e. adkredulirati (nlat. adcredulare) odre ći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomo ćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; tako ñ e: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzi č kom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusova č kog reda: za ve ć u slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simboli čna uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoli č koj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siro č adi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji č asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje že ñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa že ñ) med. sredstvo za gašenje že ñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji ozna čava kretanje prema nekome ili ne č emu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koli činama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoć no sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budu ć eg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, o čigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladi ćko doba, mladi ćstvo; mladež, mladi ći, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, č ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, ki ćenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. anti č ki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoj če, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgrani č na ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. doga ñaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-č enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prili čno, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta na č ina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksi č kim znač enjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim re č enicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolni čke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, zna čajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naro čito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa zna č enjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomo ć u vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr č. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinami čkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (gr č . aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne la ñ e. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivi čno delo vezuje i jedan privatno-pravni gra ñanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomo ć na sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privo ñ enje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u č ast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomo ć nik; mla ñi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) peva č i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (gr č . aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

izgaranje. aeg. eng. aeroeides) koji ima vid vazduha. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeg. nautikos brodski. aerotermodinamika (grč. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. asronavigacija (grč. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aeg. terror strah. geokarpija. aeronaut (grč. aeropauza (grč.). nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. lat. aerologija (grč. aerokarpija (grč. aeg. aeroskop (grč. Magnes. aeg. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeroterapija (grč. aeg. vazduholik. aeg. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aerolog (grč. navigatio) plovidba po vazduhu. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. aeg. aerometrija (grč. lat. aerostacija (nlat. aeromantija (grč. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeroza (grč. aeg. veliki aerodrom. asroklinoskop (grč. aeg. emballo ubacim) stvaranje gasnih. v.). aeg.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aerotehnika (grč. aeg. koji stoji. aeroplan (grč.). aeg. aeg. 2 Leksikon aeronautika (grč. Ićgos reč. helikopterom i dr. aeroplast (grč. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aeroidan (grč. statćs stajaći. asroklub (grč. kretanje organizama koji se slobodno kreću. therapefa lečenje) med. eng. pomorski) vazduhoplovac. fr. aeromedicina (grč. aeg. meteorski kamen. metrfa) merenje vazduha. plasso obrazujem. . aerometar (grč. npr. aeg. aeg. aerotonometar (grč. aerootitis (grč. pneumatika. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aeg. aeg. razvijanje vazduha u telu. aeg. aerosoli. skok padobranom itd. aeg. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeg vazduh. taxis ureñenje) vazdušni taksi. stručnjak u aerolo-giji. aeg. aerotaksi (grč. v. vazduhoplovstvo. aerostat (grč. lithos kamen) meteor. bakterija u vodi. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. čvorište vazdušnih linija. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeg. aeroskopija (grč. aerolit (grč. aeg) ned. aerozoe (grč. aerostatika (grč. aeromagnetometrija (grč. koja se drži potiskom. aeg. tćnos napon. aerozoli v. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. terme toplota. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aerotaksija (grč. zbor. naus brod.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. aeg. aeg. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. istemi) nauka o ravnoteži gasova. lat. us. kamen koji pada iz vazduha. meeting. naročito vazduha. karpos plod) v. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñ en da ne može podržati let aviona. naus. portus luka) vazduš-na luka. aerokonvoj (grč. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aeg. aeromshanika (grč. zagrejavanje letilica itd. aeroplan. taxis ureñenje) zool. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aeromiting (grč. aeroport (grč. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeg. zoon životinja) zool. od istemi postavim. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. maglovit. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeg. uvo) ned. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeg. govor) onaj koji se bavi aerologijom. u vidu magle ili dima. aeg. vazduhoplovstvo. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri ve ć im i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aerokartograf (grč. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aerobije. klinein naginjati. eng. lat. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. eksploatacijom i istraživanjima). avion. lat. aeroterorizam (grč. aerokar (od grč. aeg. aerosoli (grč. kartograf. aeg. aeg. aeg. planos koji luta. aeg. mechanike) fiz.

aerofilter (grč. duvački instrumenti. entelehija i mnogi drugi. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. berzanske zelenap!enje. ažioter (fr. geofite). razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. azgm besan) 1. višak. aerofobija (grč. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. bombastičan. a-. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. za izolaciju. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. stvoren u maloazijskoj Joniji. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. ejderha) zmaj. aerofite (grč. akcije. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. aeroturbina (grč. baviti se ažiotažom. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost.: bog. plahovit čovek. agio) trg. sloboda. lat. naročito zemljišta (terena). aeg. phos svetlost. aerofor (grč. takoñe: epifite. aeg. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. asbestos neugasan) med. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). aerofilatelija (grč. pomeranje. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. agio-conto) trg. ret. Asia. azelia) neljubomornost. aerofagija (grč. 2. azgin (tur. pa i kod tuberkuloznih. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. ažiotirati (fr. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. aeg. npr. Takvi su pojmovi npr. phoneo zvučim) instru-ment. doplata. hartija od vrednosti i sl. ažur (fr. silovit. phobeo bojim se. doterivanje. aeg. v. ažio-kovto (fr. aeg. aeg. aerotunel (grč. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomo ću snimaka iz vazduha. nezavidljivost. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. . kao i pod vodom. ala. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. životna sila. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu.. aeg. plašim se) strah od vazduha. flotta) „vazdušna flota". asbestos neugasan) mm. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. metrfa merenje) 1. azelija (grč. neman. phone glas) kuz. aeg. koji je pronašao Edison. odnosno kiseonika. ažiotaža (fr. aeg. azil (grč. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. vojnih begunaca i sl. trgovanje novcem. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. utočište. pravac) bog. antički besednički stil. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. ažurirati (fr. ajour) šupljikati. azbestoza (gr č. tćpos mesto. praviti šupljike. igranje na berzi. trćpos obrt. azbest (gr č. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. phos svetlost. hartije od vrednosti i sl. ital. nem. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. filatelija. nezauzetost. gutanje vazduha. aerofotografija (grč. ažistaža (fr. inače. phoros koji nosi) donosač vazduha. a jour) tačan i brz u poslu. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). a-. Asianus) stanovnik Azije. zavese u pozorištima i dr. preterano kitnjast govornik. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. azigija (grč. aerofon (grč. metafizičke. aeg. lat. azijanizam ret. pr. zygon jaram) neženjenost. aerofotogrametrija (grč. od nominalne vrednosti. tzv. aeg. služi kao rñav toplonoša. phytcn biljka) bog. Aeroflot (grč. phagem jesti) med. gramma slovo.. 2. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. aeg. končastog sastava. aeg. izbegavanje vazduha. aeg. neprikosno-ven. čudovište. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze uto čište. osion. . grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. bujan. azeličai. azilum ignorancije (lat. aeg. profesionalni igrač na berzi. besan (obično o konju). nameštanje. i 2. udešavanje mere. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. a-sylos neopljačkan. jedne deonice.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. magneziju-mov silikat. ažija (fr. pun života. pomo ću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. agiotage) špekulacija. pribežište. ažuran (fr. na utočište u nekoj stranoj državi. aerofoni instrumenti (grč. obaviti posao na vreme. Azijat (lat. aždaja (tur. hartijama od vrednosti. deo-nicama i sl. igrati na berzi. jedna vrsta nesagorljivog minerala. veća vrednost jedne vrste novca. aerotropizam (grč. neudatost.

5. Otkriven 1954. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. azoodinamija (grč. velikoj školi (univerzitetu). potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. sin Telamona. 2. plav mineral. dakle. nebesko plavetnilo. aitfa uzrok. akademski (grč. a-. zyme kvasac.bez. azurala (arap. Eisberg) ledeni breg. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. aKademia od osobnog imena AKademos. azoik (grč. atomska masa 254. plata. haymana) 1. pilu. azotos. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. ital. neradnik.. einlegen staviti) štamp.) draga. radioaktivan. ajam (tur. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji.-tur. aKademikos) koji pripada visokoj. slojevi bez organskih ostataka. ždrebac. Lavoazijeov naziv za nitrogen. domaća životinja. 2. azoospermija (grč. azur. zadužbina. fig. ili organskoga iz anorganskog. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañ ivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). a ostali je deo pod vodom). radnik koji stavlja drvo pod testeru. redni broj 99. više-manje. azoturija (grč. gde su akademski držali kongres 1869. rednog broja 7. azuran. ljubavnica. plavetnilo. ajmana (tur. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. ogrlina. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. 4. azotemija (grč. azzurro) l. 3. ajvar (tur. ajnštajnij(um). hayirli) srećan. azo-bojs (gr č. azotos. znak N. a. zb<zg toga. skitnica. te je. 2. nastavak ites) tin. air (tur. praznik beskvasnog hleba. ajskastn (nem. ajvan (tur. hemijski element. GGlato-nova filozofija. azot (grč. znak Es. hajvar. poludeo i ubio se od žalosti. hajvan. azotos. azur. zoo živim. azur (tur. hazir ola) spremajte se. aygir) pastuv. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. ajnakter (nem. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. azoogenija (grč. motka. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. ajnc (nem. dobro. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. gotov. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. Ayse živa) muslimansko žensko ime. krut. koji pripada akademiji. »sena ljubimica Muhamedova. tur. uložak) muz. gotovan. dušik. hayir) sreća. ajsberg (nem. element atom-ske mase 14. v. kralja salaminskog.) v. zoon život) kol. trovalentan. gfgnomai nestajem. dobrotvorne ustanova. sperma seme) med. ua. ajgir (tur. pl. dobar. čestit. a-. egiologija. akademska rasprava strogo naučna raspra- . aitiologija (grč. karbonat bakra. periodos) geol.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. akademija. akademik. usiljen. akademičar. naima krv) med. Platonova škola. spreman. Aias) kit. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. azotometar (grč. slabljenje. nedostatak snage za život. azojski period (grč. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. ropsko podražavanje antičkih uzora. ajman. školski. visoka škola za nauku ili umetnost. lat. aKademia. vent-en. sila) med. korist. Einsatz umetak. ajdamak (tur. na noge! azurii (arap. aKademikćs) v. hazir) 2.) vrsta plave boje. Eis led. dynamis snaga. 1. azotos. pripravan. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje.) v. koji se ti če ove. ajnzac (nem. a. grč. akademik (grč. ajluk (tur. koji nije u stanju da održava život) hem.zoon. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). azimut (arap. logia nauka) v. airli (tur. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. stoka. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. akademija (grč. akademizam (grč. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). a. aylik) dohodak. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. ein jedan.067. 3. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. ajzenaši pristalice Karla Marksa. zoon živo biće. Ajša (tur. marva. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokra ći. najstariji period Zemljine kore. eins jedan) v. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. malaksavanje. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). bitanga. a-zoon. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. budite pripravni.bez.19 azima (grč. obrazovan na visokoj školi. ajkuva (tur. haydamak) batina. ajnleger (nem. arhaik. plava boja neba. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. akademičar (grč. as-samt strana) astr. koji se tiče akademije. a-zoon. Ajas (grč. azurit (fr. uplitanje. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). urem mokriti) med. azur (fr.

akatolik (grč.ne. student univerziteta. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. u četiri glasa. naročito na Veliku subotu. podrugljivih pesama. axantha bodlja) ned. nepriličan. akaustičan (grč. papilomi i dr. tj.ne. a kvadro (ital. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. calcul račun). graphfa pisanje) med. akvabatik (lat. aKairos nezgodan. aquaplaning) sp. četvoroglasno. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. accarezzevolmente) tuz. akatalepsija (grč. akantopelvis (grč. pes. zbirka satiričnih. a-. neshvatanje. nepravilan (za groznicu). naročito protestant. aqua) voda. fr. akvamarin (lat. axampsfa) negipkost. Kata. po učenju Upanišada: etar. aqua. u nezgodan čas. akapLja bodlja. zgrčenost. aqua. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. tj. koji se ne peva sedeći.. a-. akva Bineli (nlat. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). ljupko. nepojmljiv. akatastatičan (grč. akarecevole. po svom ćefu. akaparisati (fr. akairologija (grč. nestalan. a kapele (ital. akatarzija (grč. akvarelirati (ital. kao što su bradavice. umiljato. ned. Etiopiji. akaparer (fr. nena-klonost prema čistoći. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. koja se peva. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. med. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. a. nautika. akardija (grč. Kathfzo) ne sedeći. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). reč akakJa znači nevinost). a-Kaustos) nesagorljiv. bez. akvadukt v. akantoza (grč. lat. malodušnost. akademski grañanin slušalac. samovoljno. assarageg) zakupljivati radi dobiti. od koga se dobija gumarabika. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. nemogućnost pijenja ili gutanja. prekapnica. Africi. pelvis karlica) med. med. mekuštvo. accapareur) nakupovalac. akalkulija (grč. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. akvalung (lat. Kardfa srce) fiziol. axantha bodlja. akvanautika (lat. logia govor) nezgodan. akatist (grč. agere voditi) prav. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. akatističan (grč. Kataposis pijenje) med. aqua. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. destilacijom prečišćena voda. ukrućenost udova. pedis noga) podvodni bicikl. fig. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. a-. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. pravo odvoñenja vode. akagrJa) neplodnost. akak!a) bog. eng. akvaplaning (eng. neuredan. nego stojeći ili u hodu. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. neprikladan govor. aqua. Hristu i svetiteljima. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. nedostatak razumevanja. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. akatalektičan stih (grč. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. nezapaljiv. akva destilata (lat. akarecevolmente (ital. akvarel (ital.akairologija 20 akvarelist(a) va. aqua destillata) hen. nečistoća krvi. kamerama i dr. aqua. akvagij(um) (lat. akaša (ind. praćena hipertrofičnim promenama na koži. akarecevole (ital. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. logia govor) lit. a quadro) muz. accarezzevole) muz. a-. akantologija (grč. aqua Binelli) farm. vrsta berila. akacija (grč. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). neshvatljiv. akvarelist(a) (fr. snabdeveno reflektorima. v. . pravo isuši-vanja zemljišta. a-Katalektikos) poet. akva (lat. akampsija (grč. med.) fil. akataleptičan (grč. akaša je starija od svih njih. a. a kapričo (ital. omanje trnovito drvo koje raste u ist.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. bodljikava karlica. aKataleptos) nedokučljiv. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. a capella) kuz. marinus morski) min. akatagrafija (grč. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. a-Katastatos) nepostojan. a capriccio) nuz. akvedukt. v. potres mozga. grč. akatapozis (grč. acqerellare) slikati vodenim bojama. stojeći. akarpija (grč. nepoi-manje. aqua. akvaplan (lat. akvaped (lat. aqua voda. aKathars(a) nečistoća. zakupac robe radi cphekulacije. akvatikum. planus ravan) sp. kao „prostorna supstancija". nemanje srca.

aklamirati (lat. acedija. ne lomi zrake. akik (tur. kanal. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. aklimatizacija. Kyesis trudnoća) ned. kad se neko pravi da nešto ne mari. akvijescirati (lat. akognozija (grč. akirija (grč. nesposobnost »sene da bude oploñena. stari rimski vodovod. ducere voditi) 1. aklimatizirati (nlat. akio čujem. ili usvojiti kakav predlog. akov lek. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). šiljak) med. orao. uzetost živaca. acenonoet. akvatikum (lat. aquila) pl. akvozitet (lat. aquosus) pun vode. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju.. fig. odoma ćiti. kri-ti čno. akme (grč. stečeno dobro. zara ñ uje. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). acclimatisare) prila-goditi. oblik ruskog larpurlartizma. aKephalos bezglav) sanjalica. nabavljene. akvatinta (lat. mesto u apoteci gde se drži voda. aquila) zool. ovlašćeno lice koje. koji ne prelama. aklimatiziranje. barovit. nabavlja ili zadobiva. metron mera) med. sprava za merenje stepena ja č ine č ula sluha. aklimatizacija. aki (fr. akvizitum (lat. akijezis (grč. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. Akvarij(us) (lat. god. prelomio stanje u razvoju bolesti. ret. fortis jak) hen. akvizicija (lat. acquisitio) tekovina. aklimatacija (nlat.akvarij(um) akvarij(um) (lat. snažna voda. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. bez pojedinačnog glasanja. a-. nabavljanje. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". acquisitor) čovek koji nešto sti č e. fig. aqua. naviknuti na neku tuñ u klimu. akvatilije (lat. uzvikivanje. navikavanje na tuñu klimu. poznavanje sredstava za lečenje rana. par aklamasjon (fr. č ovek koji ne trpi ni č iju vlast. aklimatizacija (nlat. izmirenje nekog dugovanja. akvijescsncija (lat. aquiscere) umiriti. kišovitost. ake lečenje. pokraj vode. gnojnica. bogat vodom. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. par acclamation) izvršiti izbor. vodene biljke. 3. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aklastičan (grč. akvizitor (lat. ital. aKedeia) v. astr. akinezija (grč. kad lisica kaže da je grož ñ e kiselo. moč varan. acquestus conjuga-lis) prav. jednoglasno. kišovit. akvafortis (lat. zarada. slatkovodne životinje. akiurgija (grč. akug£a) neprava upotreba jedne reči. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuć e zavode). akvatičan (lat. aquarius) astr. z. aklimacija. aqua. aidestos nezatvoren) Opt. tinta boja) gra-fi čka tehnika duboke štampe sli čna ba-kropisu po na činu štampanja. aquaticus) podvodan. skupljač oglasa (za novine). med. aklimacija (nlat. prilago ñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. fr. akte vrhunac. akvedukt (lat. upotreba reči u prenesenom smislu. aquaticum) prav. vodeni. vlažan. farm. atiline (lat. v. acclimatatio) v. akviziter (lat. akefalos (grč. akvagijum. akvadukt. odomaćivanje. pristankom svih. akoemetar (grč. ime jednog sazvež ñ a. aquatilia) zool. a-. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. accollata. aquositas) bogatstvo vodom. akumetar. npr. akvila (lat. anne (grč. akenonoet v. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. spravlja se od šalitre i razre ñene sumporne kiseline. tj. akezija (grč. aqua. acezija. nauka o hirurškim operacijama. vodovodna cev. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevo ñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. acquit) plać anje. acquisitor sticalac) trg. gnosis poznavanje) med. ergon delo) ned. koji živi u vodi. collum vrat. aklimatacija. budala. nauka o le čenju se č enjem. akedija (grč. stečeno. a ć tak) glupan. ukočenost jednog uda ili više udova. a medved za žute kruške. bez pojedinačnog glasanja. aKesis) v.adobivanje. aquiescentia) umirenje. klicanje. 21 akolada akianoblepsija (grč. akvozan (lat. aKinesfa) nepokretljivost. zajednička tekovina muža i žene. zool. v. zadovoljiti. umirivanje. akvaterarij(um) (lat. 3. arh. priznanica. pozdravljati klicanjem. blepo vidim) ned. vodovod. 1. bubuljica. aqua. uz platu ili proce-nat. ukras u obliku orla na zabatu ku će. akpe) med. 2. acclimatio) v. kuapbv zagasito-plav. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. akvestus konjugalis (nlat. slepilo za plavu boju. akmak (tur. . aceridi.. orlovi (orao suri i orao krstaš). 2. prilagoñava™ podneblju. akizam (grč. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akolada (lat. aklamacija (lat. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. sticanje. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). acquisitum) nešto što je zadobiveno.

crescere rasti) prira-štaj. akoz lek. akr (eng. a-. zagrada. samo modifikacije božanstva. zglašavanje. akordamento (ital. a-. bolestan izgled lica. kranfon lubanja) fiziol. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. voj. zglasilo. a-. ckrku-larni akreditiv akreditivno. pridružiti. ove-riti. dati posao u rad s tim da se pla ć a po svršenom poslu. akolirati (fr. akrescenzija (lat. izgladiti. utvrñenja i sl. aceordium) kuz. akompanjist(a) (fr. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. accompagner) pratiti. opunomoćiti. akonitin (grč. akologija (grč. „štimer". kćsmos uredan) neurednost. fet akompli (fr. na račun. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. bezdlačnost. sprovoditi. proždrljiva!]. bledilo. predujmiti. staviti u za-grade. assoglmoder) podesiti. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču.8 t2). svršen. uvaženje. udesiti. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. žderonja. tip. po svršenom parčetu. a conto) trg. ad. samo bog. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. akranija (grč. namiriti se. sloga. overenje. ne nadnicom. pripadanje. slagati. uzimanje predujma. akomodacija (lat. akrep) škorpija. accordoir) muz. accorporatio) sjedinjenje. povećanje. a-. uroñena nakaznost glave. poravna™ se.22 ramenu novoproizvedenog viteza. poravnati se. krateia nemoć. akratos jak. akompli (fr. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). nl. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. accommodatio) udešavanje. akompanjirati (fr. tačkati. saglasnost. pogodba. accorder) zglasiti. zglasilac. priraštaj. accordando) kuz. akrement (lat. Aconitum napellus) hem. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. dopustiti. uopšte svaka otrovna životinja. ital. . akreditiv (nlat. udešavajući. accreditivum) punomoćstvo. akontacija (ital. akotiledone (grč. nečistoća. akordoar (fr. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. accompli) završen. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. akord (ital. fr. ugovor. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. o sredstvima za lečenje rana. akosmizam (grč. kuz. akorporacija (nlat. po dešavanje. porav-nati. viljuška za zglašavanje. nlat. akomodman (fr. tj. accordamento) muz. a ne nadnicama. unapred. odobriti. accordo. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. u ime predujma.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. otuda: dati neki posao u akord. god. suma koja se uzima na račun. v. akorporirati (nlat. priznati. a-. zglaša-vati. accoler) obgrliti. akolast (grč. logia nauka) nauka o lekovima. poravnanje. aKĆluthos) pomoćnik. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. udesiti (glasove. složiti. akordando (ital. žice). akordion (ital. suprotno: ateizam. sporazumeti se. vansudsko poravnanje. akolit (grč. akontirati (ital. udešavanje instrumenata i glasova. udesiti se. naročiti način plaćanja radnika. predujam.. kuz. akrep (arap. assogrogage) prisajedi-niti. pa i sam svet. akomodirati (lat. akordirati (fr. accreditare) ovlastiti. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgova čkih ku ća u raznim mestima. npr. udešavanje. plaćati taj posao po parčetu. na ime zarade ili primanja. kao jedino što doista živi. a-. kotyledon udubljenje) il. a ne nadnicom. = 4840 kvadratnih jardi (4046. ćelavost. accommodare. aKolastos) neumeren čovek. tur. trg. akomodirati se.. terme. priseo jiti. koji je u punoj snazi. accord. spojiti. vezati za ggritke. fait accompli) svršen čin. jakrep. dok su sve ostale stvari. dati kredit. accommodement) udobno ureñivanje kuće. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. izravnati. uzimanje unapred. na ime zarade ili primanja. o plaćanju nekog duga. pripojiti. akdniton jedić. fr. accordeur. bog. udešavanje muzičkih instrumenata. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. akrescenziJa akorder (fr. zagraditi. slaganje. a kong» (ital. akratija (grč. zagrliti. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. akosmija (grč. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. sobe i dr. akreditirati se steći ime. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. akomija (grč. accordatore) kuz. okončan. accompagner) pratilac. zglašavajući. voj. kote kosa) ned. sprovodnik. 'aqrab. združenje. sporazum. poverenje. bez istinske stvarnosti. a conto) uzimanje na račun. akonto. dovršen. punomoćje. glas. pronañena 1829. akreditiranom. na ime. poverenje. asge) engleska mera za površinu. urediti. unapred. akreditirati (nlat. akratoterme (grč. med. accrementum) poraštaj. namestiti se udobno.

accriminatio) optužba. akros. istraživanju i. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. teško razumljiv. akropostija (grč. poslednjeg uzroka stvari. akribologija (grč.(grč. akros. akrokolije (grč. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akrobistija. opori lekovi. razgovor koji prija uvu (naro č ito za vreme jela kod starih Grka). oporost. ahromatopsija. odseca. kao i ostalih perifer-nih delova tela. kljun la ñ e (kao pobedni znak na novcu). akrisfa) nerasudnost. akros. akroazis (grč. ahromazija. ljutina. ruku i nogu. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. lopatica. polis grad) gornji grad. akribija (grč. usmen. metron) tačno merenje. med. akrobystfa) v. akrobistija (grč. pisanju. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. tj. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akropatija (grč. akrografija (grč. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se č uje. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. karpos plod) bog. akroliti (grč.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. pri obre-zanju. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. mikrćs mali) med. redak) pesma kod koje po četna. oputa ime) veštač ka skraćenica sastavljena od početnih slova ili po č etnih slova neke složene re č i ili više reči. akromegalija (grč. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akronim (grč. šiljat. neodre ñ enost stanja bolesti. savesnost. postupak pri radu kiselinama. nekritičan. koji se. akros. akrosofija (grč. akromazija v. acrimonia) oštrina. ahromatin. akrolein (lat. okrivljavanje. graphfa. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akroterion vrh. akroterija (grč. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akromatopsija v. glavica) ark. akrćasis) slušanje. ljuti. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. otpornost. akrobacija (grč. akrije (lat. akros. predavanje. akroama (grč. akribes. koji nosi plod na vrhu. optuživanje. . naro čito krajnjih. brižlji-vost. akro. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). sophia mudrost) najviša mudrost. akrimonija (lat. akros) predmetak u složenicama sa zna č enjem. akrogrami (grč. nosa. šiljatost glave. neodlu č nost. ple ć e. akros. kiselina. pisanje) tip. krajnji. monos jedini. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akromatin v. kratko ć a jednoga ili više udova. odyne bol) ked. <upr. Akropolis (gr č . takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. akrobata) (grč. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. rasuñivanja. krajnji udovi tela. donje vilice. aseg ljut) farm. temeljitost. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akridofag (gr č . ta čan metron merim) sprava za ta č no merenje veoma malih predmeta. akrostih (grč. akromfa) znat. npr. akriminacija (nlat. akribeia) tačnost. gorčina. akros. aseg oštar. akritičan (grč. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. kolon ud) št. akros. gornji deo. ruke i noge) od kamena. akros. uopšte. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. phagos žderač) skakavcojed. akroamatičan (grč. gipko-sti i okretnosti. akromikrija (grč. avij. akromonosilabike (grč. akromion (grč. pathos bolest) med. akros. pelivan. onaj koji se hrani skakavcima. gornji. čitanje. jezika. akropostija. predavanje. akrotizam (grč. u obliku predavanja. akros.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. usnica. gradska tvrñava u Atini i ostalim grč kim gradovima. akros) fil istraživanje prauzroka. akro. akrfs skakavac. slemenu gra ñevina. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akros. prevrta č. tačnost u govoru. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akromion. akrilna kiselina hen. znat. akrizija (grč. stfchos niz. akribometar (gr č. petalon list) bog. kephale glava) znat. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. megas velik) med. akrokarpičan (grč. akrokefalija (grč. akribes. akribometrija (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. ple ć ka. akrobatika (grč. akros. vrh zgrade. bazipetalan. oleum ulje) hen. akros. akropetalan (grč. akros. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. u životu. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plasti čne mase (poliakrilne smole). namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja.

Kad su dve količine jednake tre ć oj. aktivist(a) (lat. aktfs. koji vredi. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. up. ubrzati. aktinizam (grč. pristalica aktivizma. aktiv 2. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. teorija vrednosti. svaka svečana javna radnja. . actum. aktentašna (nem. stavljanje u delovanje. šake. zrakova da izazovu hemijske promene. raditi) pl. potraživanje (suprotno: pasiva). metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. aksonometrija (gr č . aksijalni (lat. gram. acta apostolorum) pl. svojstvo sunčanih. acte) delo. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. pojačavanje delatnosti. javni spis. hemijsko dejstvo sun č anih zrakova. naročito u sudu. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. akta publika (lat. aksist (nem. raditi) fil. aktivizam (lat. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. activus. pl. aktivnost (lat. radi u nekoj oblasti (npr. aksilarni (lat. koji označava delatnost) 1. za razliku od pasiva. živ. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. 2. acta publica) pl. pospešavati. aktis. pospešiti. od kojih sopstvenik ima koristi. nedokažljiva istina. aksiom. aksiom (grč. aktivan (lat. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. cijanoza. axis oca. axilla pazuho) pazušni. actor vršilac. activus delatan. radno stanje (suprotno: pasiv). osovina. nadljubiča-stih. bez kostura. actinaria) 3001. nlat. uvesti u aktivnu službu. aktiva (lat. akros. „osovine Berlin—Rim—Tokio". aheša) negostoljubivost. akroholija (grč. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili poja čava delovanje neke druge supstance. timologija. activa) trg. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. farm. acteur. activus) v. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. suprotno: inaktivi. activa) trg. zrak) fiz. 2. activi) pl.. logia nauka) fil. okretan. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ č ovek kao pregled. gram. pregala č ki. akrocijanoza (grč. istina koja se ne može dokazati (npr. axios vredan. očevidna istina. naročito sudska radnja. activare) v.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. akt (lat. praktično. onda su i me ñ u sobom jednake). aksiologija (grč. učenje o vrednostima. fil. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. očevidan. radnja. aktivitet (nlat. aktivirati (nlat. one koje se ti č u države. aksenija (grč. aktivirati. hem. akseničan. radni. axioma ugled. aktivitet. aktive (lat. pretres. aktinije (grč. mast. fr. dela. marljivost. agere delati. Aktentasche) torba za spise. Achse osovina) „osovinaš". čin. morske životinje iz porodice anto-zoa. axis osovina. activus delatan) radan. lat. aktinos) hek. usta). aktiv-nost. akta (lat. koji radi. ne raditi po njoj ništa. activitas) živost. vredan. dejstvo. aksinomantija (grč. tj. moruzge. 2. aktinidi (grč. aktivator (lat. ili su mu č ak od štete. ahbp oca. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. još u službi. javne radnje. izvršilac) glumac. eng. radni. hartije od vrednosti. bradva. uši. delanje. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. imovina. acta od agere delati. poz. act. aktfs. delatnost. stopala. revnost. politički aktivist). istinit. v. akta apostolorum (lat. radinost. aktinos sunčani zrak. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. koji se ne dokazuje. radan) 1. v.) med. osovinski. akrofobija (grč. državnim nad-leštvima itd. activus delatan) onaj koji je delatan. aktivacija (lat. actus.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. akros. radnje. odstraniti je. ustalač ki. akrćcholos jarostan. delovanje. manteia proricanje) proricanje po sekirama. imanje (novac. koji dejstvuje. ubrza-vati. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. aksiomatičan (grč. razjarenost. akter (fr. mekanog tela. uč esnik u nekoj radnji ili u nekom doga ñ aju. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. u dejstvu. osovina. 1. negostoprimstvo. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. dela apostola. spisi koji se tiču nečega. salo. aksiomatika nauka o aksiomima. tj. nekretnine). razjaren) jarost. activare) staviti u dejstvo. aksungija (lat. rasprava. axine sekira. pogurnuti. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. trg. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čove čjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. activus delatan. os) osni. aktivi (nlat. okretnost. v. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. njegovim stalnim nastojanjem. radan. aktivisati (nlat. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru.

činjenički. aktualizo-vati. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktinimetar (grč. dan. optuživanje. aktis. ascusa-bilis) tužljiv. naročito geologije i bio-logije. actor) prav. aktis gen. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona.). aktinograf (grč. aktuelan. akuzatus (lat. accusare optužiti. optužljiv. aktinografija (grč. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. atomska masa 227. akuzatorski (lat. gramma slovo) rendgenska slika. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. svečan čin. aktfs. actuel) sadašnji. savremenost. actualis) v. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. morphe oblik) bog. actuatio) med. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. prenošljiva i na ljude. dejstvo nekog leka na organizam. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. a ne nešto supstancijalno. optuženje. actuarius) sudski pisar. redni broj 86. aktis. privesti ili privoditi u delo. koji se odnosi neposredno na današnjicu. prozračavanje rendgenom. zrakast. znak Ap. aktinična energija (grč. lečenje zracima. svečanost. graphia opis) nauka o zracima. poluvreme raspada 3. aktrisa (fr. rentgenogram. radioaktivan element. accusator) tužilac. aktuelaost. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. advokat. prouzrokovači aktino-mikoze (v. čin. školska svečanost. bodljikast. actuel) v. aktinij(um) (grč.92 sek. aktis. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). tužitelj. rad. med. aktuelan (nlat. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktuar (lat. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. aktinski (grč. aktis. skopeo gledam) med. primorci. aktinometrija (grč. princip prirodne istorije. tužilac. aktor (lat. supr. akuzacija (lat. stvarnost. actualis) fil. znak As. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. accusativus) gram. izdavalac punomoćja. aktualitet (lat. oštrina. aktis. koji hemijski razlaže. kinetička energija. agere raditi. fr. ostvarenje. aktinomorfan (grč. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. danost. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). goveda i svinja. actrice) glumica. koji je na dnevnom redu. današnjica. ispitivanje. aktinoskopija (grč. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. stvarno. aktuacija (nlat. Actinomyces) biol. aktis. teorija aktualiteta psi*. akte strma obala) pl. energeia delo. aktinogram (grč. naro čito: oštrina tona. redni broj 89. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. kažnjiv. istinit. oni koji stanuju na obali. grapho pišem) fiz. tuži-lački. actu) u istini. aktinometar (grč. aktinomicete (lat. aktinoelektricitet (grč. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. aktinon (grč. . hem. accusatus) tuženik. akuleiforman (lat. spol-no sjedinjavanje. acuitas) šiljatost. mykes gljiva) ned. atomska masa 219. aktualan (lat. koji hemijski dejstvuje. aktis. metron mera) 1. akuzabilan (lat. današnja zanimljivost. savremen. aktus (lat. aktualizam (lat. dat. sadašnja važnost. ostvariti. akuitet (nlat. ostvarivanje. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinidi. aktis) hen. ispoljava se na organima za va-renje.. aktuelnost (fr. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. metron mera) fiz. sparivanje. današnji. aktualitet. aktualizacija (lat. aktu (lat. optužni. suprotno: akuzatus. aktis. aktis. zastupnik. metron metar) fiz. actus) radnja. akuzator. nevidljivi.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. akuzator (lat. aktis. ostvariva-ti. accusatorius) prav. stvaran. odista. aktinos zrak) fiz. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. actualisatio) privoñenje u delo. actualis. aktis. što). aktinoidi v. accusatio) tuženje. actualis) sadašnjost. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. zrači H-zrake. aktuelna energija živa sila. optuže-nik. aktinomikoza (grč. nlat. actualiser) v. aktualizovati (fr. therapeia lečenje) med. aktis. jesu aktinski. optužilac. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. aculeiformis) žaokast. 2. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomo ću selena. zarazna bolest najpre opažena kod konja. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. akuzativ (lat. aktinoterapija (grč. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktualizirati (fr. aktovka (lat. delo. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci.

prihvatljiv. cirkumfleks. ret. akcentovanje (lat. akceptant (lat. savestan. akuratan (lat. primalja. acus igla. babičiti. odobriti. staviti. accoucher) pomoći ženi da rodi. accepti latio) trg. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". paciscenata. primalac jedne na sebe vučene menice. metron mera) v. prihvatiti. prihvatljivost. 2. akuplirati (fr. akceptilacija (lat. akustikos. acutus accentus) gram. prek. akumulacija (lat. akcepta (lat. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. reč kojom se izražava primanje menice. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. crkva). akutan (lat. uredan. accentus) gram. valac. slušam) fiz. pozori1pte. acupressura pritisak iglom) med. sloga ili neke reči putem naglašavanja. acceptare) v. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. prihvaćen) primanje menice. nlat. spojiti. slog ili neku reč. akustika (grč. naglasak (sloga ili reči). akušerstvo (fr. steći. ubrzavajući. aparat za skupljanje električne energije. akutia bolest ona koja ć e se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. accumulatio nagomilava-nje) 1. up. akceptibilitet (nlat. akuo čujem. akcentuacija. accelerare) ubrzati. nagomilavač. accumulare) nagomil(av)-ati. accentus naglasak) gram. akceptovati (lat. akcelerirati (lat. vezivati dva po dva. usvojljiv. logia nauka) gram. poroditi se. akumetar (grč. akoemetar. accoucheuse) babica. oštrougli. accentuation) gram. naglašavanje. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. dvornice. grč. od dveju ugovoračkih strana. acceptabilis) primljiv. accelerativus) ubrzavan. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. accentus naglasak. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. akceptirati (lat. primljena menica.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. ispravan. izvijeni naglasak (u grč. sticati. poroditi. akcentus cirkumfleksus (lat. „prihvaćena". acupictura) vezenje. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. akušer (fr. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. akušeza (fr. nagomilavač) fiz. kao u molra. prihodi. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. akceptirati. akuo čujem. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. jedna je promitent — ponu-ñač. acutus) oštar. . način lečenja nekih bolesti. akuširati (fr. novac. skupljač. akceleracija (lat. akupresura (lat. dohoci. acculturation) l. oštri naglasak. spajati. accentus acutus) gram. nauka o akcentima. akumulator (lat. akcentovati (lat. vez. acceptare) primiti. accentus gravis) gram. akcentuacija (fr. angularis ugaoni) kom. akušersko odeljenje med. gramatici. jednog glasa. akustičan (grč. akceptabilan (nlat. primaljstvo. poroñaju i babinjama. akut (lat. acceptus primljen. accoupler) sparivati. akcen(a)t (lat. accoucher) babištvo. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. a druga akceptant— primalac). akcentus gravis (lat. gravis. acceleratio) fiz. odobra-. priznati. modernizacija (primitivne) kulture. primljen od Kineza i Japanaca. akupunktura (lat. akumulirati (lat. akutangularan (lat. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. „sprejeta". akut. gram. isticanje. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. porañati se. trasat. znak za obeležavanje naglaska. akceptacija (nlat. ubrzavanje. koji ubrzava. acutus oštar. akulturacija (eng. accentus circumflexus). nagomilavanje (reči i izraza). akcent. akupiktura (nlat. akceptor (lat. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. stavljati ak-cente na reči. tačan. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. ubrzanje. akcelerometar (lat. i fr. grč. akcept (lat. accumulator gomilač. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. teški naglasak (u grč. v. akcentus akutus (lat. pri izgovoru. a obično traje do 40 dana. koji prisiljava na brzo rešenje. nauka o zvuku. akcentologija (lat. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). accelerare ubrzavati. oštri akcent. accuratus) brižljiv. 2. akcept. nauka o trudnoći. spa-riti. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. acceptatio cambii) primanje menice. acceptare) primalac. accepta) pl. gramatici). acceptibilitas) pri-mljivost. punctura bod) med. ubr-zavati.

alal. accidentialis) nebitan. ono što još pripada glavnoj stvari. »sena opaka jezika. prila-zak. a 1a) kao. akcidencijalan (nlat.akcepcija 27 privreñivanje. al-) arapski član. akcidence (lat. na probu. delanje. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. akcija (lat. akcidens (lat. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. deoničar. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. poput (čega). Aladnnova lampa. po. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). accise) trošarinac. hartija od vrednosti i sl. poreznik. slučajna zarada. naro čita. alabastros. trg. usvajanje. nlat. posrednik. svečana povorka. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. akcidentalan (nlat. accise) onaj koji plaća prirez. rumen. robinja. osećati. accedere pristupiti. 3. med. accessus. akcioiiradi-jus avij. član nekog akcionarskog društva. lat. sporedna nagrada. tužilac. alay) vojska. accise. tur. al-kali. po ugledu na nešto. veoma tvrda vrsta gipsa. akcesija (lat. accidens. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. akcipirati (lat. druga nagrada. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. sreća. jezičara. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). zalazak sunca. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). ono o čemu niko ne vodi računa. a la kart (fr. accise) odrediti prirez. actio tužba) tužiti. accidere. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. accedere) pristup. udeo. ala breve takt (ital. actionator) tužitelj. koji se tiče dejstva. stupanje na vlast. akcesit (lat. shvatiti. accidentalia) slučajnosti. uzgredan. preduzimlji-vost. sporedna. nemoralna žena. op-tužiti. dejstvo. opaziti. trošarinu. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . akcesoran (nlat. halayik) 1. alabastrum) št. delanje) radni. vreme četvrte molitve muhamedanaca. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. pri-laz. akces (lat. al) otvoreno crven. priraštaj.(ar. alaj-barjak (tur. slu čajne osobine neke stvari. 2. opažati. actio rad. fr. Aladinova lampa v. accidere dogañ ati se) prirez. action) radnja. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. slučajan. akcizant (fr. alay bayragi) glavna vojnička zastava. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. akšam (tur. ružičast. akcidencija (lat. često se upotrebljava i el i ul. sporednosti. lat. fini. sporedan posao. alaj (tur. ak§am) l. naroč iti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. eng. alaj-beg (tur. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. accipere) primiti. pripravnik u službi ili zvanju. naučiti. prvi mrak. osetiti. akciza (fr. odn. sporedan. akcionar (fr. accessio) pristupanje. alajbegova slama ono što nema vlasnika. al. de-latni. po zalasku sunca. gomila. senzal. prihvatanje. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. accidere) pl. accisia. raspusna. a la bon-er (fr. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. accidere dogoditi se. akcizor (fr. razumeti. al (tur. pokvarena. trošarinu. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). u vodi teško rastvorljiv. sluškinja. što je promenljive ili slučajno u njoj. obrazaca. alajka (tur. pristup) početnik. desiti se) nebitna. tip. 2. akcizirati (fr. akcioni (lat. izrada tablica. pomoćni. halal. Al-kuran itd. accessus pristupanje. a la carte) prema jelovniku. alabastar. a la (fr. akcidencijalan. svetina. delatnost. akcionator (nlat. usvojene znač enje neke reči. koji nema veze sa suštinom stvari. koje nisu bitne. (arap. slučaj. acctionnaire) trg. akcesist(a) (lat. a la bonne heure) u dobri čas. oporezovati. actio. parada. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima.. akcidentalije (lat. gde je vladao rñav umetnički ukus). accessorius) sporedan. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. odeljenje konjanika. alev. akcionirati (lat. alabaster (grč. poluprovidno staklo. mnoštvo. optuživati. alabastersko staklo mutno. deonica. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. trošarina. npr. accidentalis) v. alkohol. napad groznice. alabandizam umetničko ošljarenje. čuti. acceptio) primanje. izbor jela po jelovniku. Aladin.

tur. alarmantan (fr. albatros (eng. belančevina. pokloniti. all'arme) voj.. albumen) hem. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. botulizam. alba (lat. naročito bakra. uzbuna. usled čega koža i kosa izgledaju bele. orijentalskog. albacija. alumen) stipsa. albumen belance) hem. pravi bog. od helal) l. album (lat. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. albification) v. allantos kobasica) med. onaj koji boluje od albinizma. ribar. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. vid. alarmer) uzbuniti. albifikacija (nlat. albedo (lat. uznemiriti. alantoida (grč. lalein brbljati) med. oboljenje usled trovanja kobasicom. donositi. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. alarmant) uznemiravan. sjajanje metala. koračnice. začednica. riñan. spomenar. grč. a-ilah) bbg. svetao. . album belo) belina. albifikacija. na kome će se ostvariti neka radnja. neobuzdan čovek. pustahija. danas samo pesničko ime Velike Britanije. allas. albino. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. alarmirati (fr. albit (lat. alatracija (nlat. Alaun. po zapadnjački (za razliku od turskog. koji uznemiruje. poštanskih karata sa slikama. zabrinutost. islamskog). albertotipija tip. alaturka (ital. Alba Greka (lat. nemir. do zemlje duga. albatross) zool. allatus donesen) pl. lat. poziv ili znak ka oružju. alah (arap. albus beo) med. al crven. alla franca) na evropski način. bez prethodnog gruntiranja. albolit (lat. pozvati ka oružju. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). alatio. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. požurivanje. alla prima) slik. alat.: alaturka. alla marcia) iuz. materija koja u sebi sadrži belančevine. afferre doneti. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. halaliti (tur.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. alarme. nazvane po pronalazaču. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. albumen) hem. sve što je potrebno za rad. allas. bela. supr. belančevina. alat (tur. metron mera) hem. pozdraviti se. fig. a-. spomen-knjiga. belančevinasta materija. lat. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. koju treba ispuniti slikama u boji. alantijazis (grč. albus beo) med. supr. albumen. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. a o či crvenkaste. alafranka (ital. instrument za odreñivanje količine belan čevine u mokraći. maraka itd. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. alamanka (tur. bela mrlja na rožnjači oka. albugo (lat. albanolog stručnjak za albanologiju. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. alla turca) na turski način. u zbunjivati. alarmist (fr. alativ (fr. najednom slikati. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. beli feldspat. začedna bešika. naro čito ru čni. oprostiti se. albuminimetar (lat. oruñe. alarm (fr. albumen (lat. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. toksikon otrov) hem. alantotoksikon (grč. riba i gmizavaca). zastrašiti. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). albus beo. alat) pribor. lat. napad na nekog grdnjama. knjiga za skupljanje fotografija. crtežima i sl. Albion (kelt. alas (mañ. knjiga sa belim listovima. afferre donositi) prav. oblik) zool. grč. obespokojiti. gramežljivac. alatura (nlat. allantos kobasica. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albus beo.: alafrZnka. alata (lat. miraz. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. albumin (lat. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. zapadnjačkog). praviti uzbunu. odmah. alatus krilat) davanje krila. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. alacija (nlat. obespokojavajući. albacija (nlat. eidos izgled. po evropski. albino (um. albatio) beljenje. jer bi odbilo svu svetlost. Alemanne) gladnica. uznemirujući. miraz. „brdska zemlja") staro. posrebravanje metala. ital. ubrzanje. oprostiti se na rastanku. nespokojstvo. alantoidna tečnost zool. at konj) alatast konj. alat (arap. ala prima (ital. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. halas. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. albuminat (lat. allas. albus beo) min. alaman (nem. nasledio odsustvo bojene materije. alaliti. po turski (za razliku od evropskog. albugo) med.000 listova). allatura. tj. alaun (nem. prćija. ala marna (ital. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. allatratio) lajanje na. 2. strah. književnosti i kulture. albinizam (lat.

voštane ćelije u pčelinjem saću. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. 2. nastala je u novoj muzici svo ćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñ ača.'. alcohol.) crven. albuminosus) koji sadrži belančevinu. ćelijast. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve re č i kada je prešao Rubikon. med. grč. ureo mokrim) med. koji odgovara litogra-fiji. logia) bog. ale! (fr. halva. alveole (lat. Aldebaran (arap. alea kocka) slučajan. albus beo) ned. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. trnka. algaritam. aleatiko (ital. kockar. ležišta za zube u vilicama. alga. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. aldim) zlato. helvahk) napojnica. algeo osećam bol) med. bolešljiv. aleatorij(um) (lat. rythmos) v. „volovsko oko".. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. aleatorni (lat. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. al-veolarni živci vilični živci. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. „sastavljanje razdvojenih delova". požuda za bolom. udžbenik algebre. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. ćelijski. okrecima. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). algoritam. algoritam (arap. bol. gr č mišića praćen bolom. tj. zvezda prve veličine. al-gebr) kat. na-vod. bescvetnice.) astr. algos bol. algama (grč. bol živaca. izlučivanje belančevine mokraćom. alvaluk (tur. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. grč. alveoli) l. trbuh. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. uživanje u bolu. albuminurija (lat. uputstva. aleatorika (lat. mat. algofon (grč. kao znak šećerne bolesti. algema) med. alvadžija (tur. alvearij(um) (lat. alegata (lat. alva (tur. kocka je bačena. alea kocka. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). napred! alea jakta est (lat. igrač na sre ću. algae) bot. phonos ubistvo) med. algebra (arap. albus beo) fiziol. kriptogamne vodene biljke. grč. algrafija (grč. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. nauka o algama. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. č ast koju daje obi č no onaj koji obu č e nešto novo. alev (pere. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . nagrada. alvus (lat. algija (grč. algoritam. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. mesta navedena iz drugih dela.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. veština računanja. otuda i naziv. izmet. anat. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomo ću opštih znakova. alvus) anat. bolesti bubrega i dr. okreni. slastičar. nastao usled bola. alea kocka) muz. ra čun simbolima po odreñenim zakonima. grč. albuminoidi (lat. alea kocka. neuralgija. jasno crvene svetlosti. alkohol lišen jednog dela vodonika. grč. god. (boza). albumen. rythmos odnos) 1. algorizam (arap. alea jacta est) posl. aleatorium) igračnica. izvo ñ enje.. idi. allez) hajdete. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña.. dakle. algos bol. alge (lat. spasmos grč) med. graphfa) tip. helva) v. alvearium) košnica. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. allegatum) navedeno mesto. znalac algebre. npr. aleator) igrač kockom. albuminozan (nlat. aleator (lat. allegata) pl. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast.. algospazmus (grč. stolica. aldum (tur. aldehid (nlat. pozivanje na neki zakon. kockarnica. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. alveolaran (nlat. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. albumoze (lat. kukuruznog brašna i dr. belančevit. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. konačno sam se odlu čio na neko delo. u sazvežñ u „Bika". alegat (lat. napojnica. aldumaš (tur. algologija (lat. algeo osećam bol) bolan. algolagnija (grč. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. algos bol. algetičan (grč. algaritam (arap. 2. male duplje. pče-lanik. naj češć e algi. rythmcs) v. lagneia obljuba) med. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. plamene boje.

alegretino (ital. pesma). protivotrovni. lexis govor) psih. suva u čenost radi u čenosti. što življe. alexo branim. manje veselo. alegro vivace) muz. a ne direktno. allegrissimo) muz. zavijen. lek protiv trovanja. hitro. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. up. v. alelopatija (grč. allegro furioso) muz. alegoričan (grč. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. rug vatra) med. alegramente (ital. allegorikos) iskazan slikom. aleloftorija (grč. navoñ enje činjenica. alegro vivače (ital.e. kao npr. tvrñ enje. koji poti če iz Aleksandrije. umereno brzo. uticaj) nauka koja se bavi prou čavanjem biohemijskih uticaja izme ñ u biljaka. phtefro unittavam. alektriomahija (grč. brzo. manje živo. allegatio) navoñenje. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. sa žarom. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). delovanje. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih nau čnika-tumača. vrlo veselo. alegro kon mogo (ital. alegro asai (ital. allegretto) muz. allegro pop tanto) muz. koji je osnovao 331. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. vrlo »sivo. pored ostalih mnogih značenja. uzan prolaz. aleksifarmacija (grč. alejkum selam (tur. allegro con moto) muz. sredstvo protiv groznice. vatreno. v. aleksin (grč. allegoria) poet. alegro kon fuoko (ital. primamljivanje. alegorisati (grč. uzaja-mni. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). slikovito. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama.) min. u pono ći kao u po dana" (nar. bez ikakve veze sa stvarnim životom. aleksipiretikon (grč. alegro kon brio. allegro ma pop troppo) muz. aleksija (grč. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga.alegacija ZO alegacija (lat. aleksandrinac poet. alegro di molto (ital. aleksit (grč. dvanaesterac. alegorisati. allegro con fuoco) muz. alegro kon spirito (ital. alegorist(a) (grč. strasno i brzo. allegrettino) muz. manje brzo nego u alegro. pre n. aleksiteričan (grč. alam znak. alektriomantija (grč. allegro) muz. ova reč zna či i pozlać ene jabuka na vrhu minareta. alektryon petao. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. alexo branim. Septua-ginta. aleksandrijski gramati-č ari. alegro. umereno veselo. alegro kon spirito. umereno alegreto.) nauka o protivotro-vima. pharmakon lek) med. alegro kon brio. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grč kog obrazovanje i gr č ke književnosti. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. slikovit govor. po-morskog grada u Donjem Egiptu. sredstvo za spasavanje i pomoć. alegro kon fuoko. allegro moderato) muz. brzo. č ist rad (u bakrorezu). pesma u slavu boga. odmereno hitro. allee) drvored. alegro asai. »sivo. alexo pomažem. slikovito objašnjenje pojma ili misli. i dr. u slikama. drukčije prikazujem) v. allelophthorfa) fil. allegro assai) muz. alegorizirati (grč. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. allegramente) v. u arapskom. alegro maestozo (ital. allegro con brio) muz. alegramente. ne mnogo brzo. hallal. aliluja. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. alektacija (lat. allectatio) mamljenje. allegro maestoso) muz. slikovit. ne odviše brzo. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegro ma non tropo (ital. pozivanje na spis. v. veselo. izražavati misli zavijeno. alegrisimo (ital. živahno. alegro furiozo (ital. allelon meñusobni. alektryon petao. alegro moderato (ital. delo ili pisca. alexo branim) med. allelon naizmeničan. u HUP veku. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. aleksandrit (grč. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. allegro con spirito) muz. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ć elice. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. klasi č an stih Francuza. allegoreo drukčije izražavam. pat-hos doživljaj. izazivanje draži. vrlo veselo. aleksiterijum. protivotrov. alem (arap. aleluja (hebr. u prirodi i životinjskom svetu. alegro non tango (ital. uzburkano. naročito protivotrov. vrsta dragog kamena. allegro di molto) muz. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir me ñ u vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. aleksifarmakon (grč. aleja (fr. alegorija (grč. alegreto (ital. štitim) hem. sa dostojanstvom. iz HP veka. alegrisimo. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alegro di molto. šetalište izmeñu dva reda drve ć a. živo i brzo. . alegro (ital. alegrisimo. v. a-. alegro kon brio (ital.

alizari. aleiteza (grč. drukčije. alet (arap. alligatore. allos drugi. sklopiti savez. po časna haljina kojom je sultan darivao vezire. bračna veza. aligacija (lat. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. alentando (ital. ergon) med. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. alija (arap. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. alergeni (grč. alimentirati (nlat. filalet. alen-tato. američki krokodil. alergičan (grč. aliment(a) (1. Alemani (nem. legirati. umerenog tempa (nemačkog porekla). allentando) muz. duhovno ra-strojstvo (lat. 6 su alikvote broja 12. a limine (lat. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). aleluja. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". zalog. duševno rastrojstvo.). alopat. zemlja u kojoj žive Alemani). Pruske i Austrije 1815. poludeti. npr. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. kajman. slitina. svezati brakom. alias) inače. s praga) odmah. alijansa (fr. tj. sem toga. fig. sme-šati. allemande) muz. trovanje hranom. npr. izdržavanje. aliirati (fr. alergija (grč. v. alijenist(a) (fr. alibi) prav. thesis položaj. aleuronat (grč. alopatija. alikvotan (lat. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. šp. alef (hebr. alikante (šp. Z. legura. alijenizam (lat. drugde. alijenirati (lat. Sveta alijansa (fr. alentato (ital. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čisto će brašna. odbiti neki predlog. izdržavati. otuñiti. alentando. koji pati od alergije. dok je ranije dobivana iz korena broća. pathos) ned. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alimentarius) prav. alikvota (lat. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. alliage) v. alemanda (fr. alliance) spajanje. 2. primesa. alijaža. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. slivati. u odreñeno vreme tobože bila. prijateljstvo. npr. aleopat (grč. alizari (šp. lyrnpha voda) med. aleuron (grč. slična zrncu. alizarin (šp. dodatak. supr. drugim putem. up. fr. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. udružiti. aligacija. lat. svečana. metanje) med. otu-ñivati. vanbračne dece. aleuron pšenično brašno) bog. alimentar (lat. aletiologija (grč. odvratiti. odstupanje od prirodnog stanja. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. ergon) med. koji se sadrži u većem broju. snabdeva™ hranom. alizari) hen. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. razmena. usporavajući. aleuron brašno. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. 4. smesta. otu-ñenje. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alienatio) otuñivanje. prodaja. obično: aliirati se. alimentare) ishranjiva-ti. ludilo.alemanda 31 alimfija smesa. allier) vezati savezom. prema tvrñenju neke druge osobe. . alijaža (fr. med. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. alkkvotan. premamiti (mušterije). Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. v. popuštajući. aleurometar (grč. primesak. allos. alibi (lat. allos drugi. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. a. na drugom mestu. aleuron pšenično brašno. gde je ta ista osoba. levantinske broć. okruglasta i kristalizovana organska tvar. allentato) muz. u biljnim ćelijama. aligirati (lat. udruživanje. alimentacija (lat. alieniste) lekar za duševne bolesti. zadržavajući. nedostatak limfnih žlezda. philos prijatelj) prijatelj istine. belančevina koja se nalazi u pšenici. bez. aletheia istina. alienatio mentis). god. a limine. aletofil (grč. pathos bolest) lged. aleopatija (grč. belle alliance). alizari) bog. alijas (lat. alimenta) pl. alienare) prav. alimentarna intoksikacija med. koren broća. alienus tuñ. oroñavanje. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. aleuron pšenično brašno) bog. alloios. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. v. aliluja. alijevacija (lat. ergon delo) ned. hhilat) odelo. alloios drukčiji. alethes istinit. logia) nauka (ili: učenje) o istini. aliquoties) mat. odlučno (npr. aligator (ital. savet i sl. el lagarto) zool. alikvaitan (lat. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alimfija (grč. alimentatio hranjenje) ishrana. opri-jateljiti. v. alfa.ne. allos. savez. ua. alligare) sliti. ponudu. aleuromantija (grč. onaj koji voli istinu. alienisme) med. aliquantum) mat.

nešto uvu čenim redom. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. alkalimetar (arap. aliteratio) poet. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. al-qohhlu) l. alkaloidi (arap. slu čajno ili hotimično ponavljati ista slova. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. pre naše ere. alkazar (arap. aligner. metron mera) he». allure) hod. savršeno pre čiš ć en prah.) pl. atropin. alcoba) odeljenje odreñ eno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. potpuno prečiš ć en špiritus izlu č en iz vina.. hem. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak).) hem. alkejska strofa strofa od četiri stiha. alkalij (arap. halkali. rakije i dr. teobromin i dr. železa i dr. alir(a) (fr. potaša. proizvoñ enje (ili: dobivanje) lužne soli. alitura (lat. organska hemijska jedinjena ugljenika. halka. piva. hem. Alkuran (arap. aliptika (grč. rubidijum. hemijski najreak-tivniji. ali ingrosso) trg. halkah) hem. alkoholizam (arap. pš. neki prah. vodokri-lac.).) pl. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. ad littera slovo) praviti aliteraciju. morfin. alkalni metali hem.: „Ona poji po putu putnike".drveta. alcalescere) hen. alkovn (arap. vladanje. god. alkoholizacija (arap. jedan deveterac i jedan deseterac. grč. alineja (lat. gr č. skaphos lañ a) vozilo s krilima. novi paragraf. od kojih su neki veoma lekoviti. od kojih su prve tri i poslednja jambi. . osloboditi od vode. Al-qur' ap) v. cezijum i francijum. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. udubljenje u sobi sa posteljom. alkejski stih (grč. gr č. natrijum. prečista™ do stepena najve ć e fino ć e. pomešati sa alkoholom. alkalije (arap. Alkoran (arap. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. al korzo (ital. a č etvrta anapest i-i-i-i i-i-). ishrana. npr.. alkalescirati (nlat. razlažu vodu. sa osnovom od vune i svile. npr. alefpho mažem. alifatična jedinjenja hem. alitura) hranje-nje. vodonika i kiseonika. strihnin. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alere hraniti. način kretanja. postrojiti. šp.) dvorac.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli..) hem. po sadašnjoj vrednosti novca. an gro. alcalisare) hen. koji je živeo 600. up. poravnati po koncu. aliteracija (nlat. lat. izlu čiti špiritus iz neke tečnosti. efdos) hem. alkalizacija (nlat. svrstati. ponašanje. ložnica. nauka o le čenju trljanjem. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. alka (tur. gr č. ko-kain. potaša. halkalf. nikotin. alkatifa (arap. od kore kina-. po slavnom gr č kom liri č aru Alkeju. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. ka-lijum. pijanica. al-qubeh. alkoholi (arap. amoni-jaka. način hoda i držanja nekog č oveka. al ingroso (ital. najbolji. npr.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pi ć a. iz Mitilene na Lezbosu. doterati pod konac. al corso) trg.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. hidroksidi alkalnih metala. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum.. odeljak koji počinje novim. alcalescentia) hem. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alkoholič ar (arap. a od. alkalizirati (lat. palata. Koran. grč. alkoholometar (arap. alkoholatura (arap. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. alkoholometrija (arap. dvor. hidrokrilac. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. halkah) hen. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. alkalimetrija (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. Al-qur' ap) v. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. nego tek iz drugih odeljenja. stih od pet stopa.) nauka o odreñ ivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alkoholat (arap. alinjirati (fr. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. fig. halkah. iste slogove. aliskaf (lat. kroz staklena vrata i prozore. grč. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. naro č ito rakije. Alkalos) poet. pre čišć avanje alkohola. kofein. urediti. od kojih dva jedanaester-ca. 2. osloboñenje špirituse od vode. otrovni i gorka ukusa. alkohol (arap. ala krilo. alkalescencija (nlat. po kursu. Korav.) hem. alcalisatio) hem. aliterirati (lat. novi pasus. na veliko. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. trljam) veština masiranje. alkali (arap. opojno pi ć e. nauka o ispitivanju sode ili potaše. halka) v. metron mera) sprava za odreñ ivanje koli čine alkohola u nekom opojnom piću. trag divljači. metron mera) hem.. alkoholizirati (arap. linea red) nov red.

allos drugi. plassein uobli-čiti. aloe) vot. logos um. al-6t) slobodno dobro. allos. alogičan (grč. alokucija (lat. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. produžetak. dodatak. alopekija. govorim) ned. uobličavati) med. besmislica. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). kratka beseda. allocatio) dodavanje. krug na nebu para-lelan sa vidikom. megale syntaxis. prema čistoj težini zlata i srebra. laleo brbljam. tuñ potpis. vepggač kih zuba. allothi na drugom mestu. pogrešan govor. almukantarat (arap. pathos bolest) med. almoraham (arap. zbornik koji izlazi godišnje. nesmišlje-nost. alma mater (lat. na nekom stolu). alotriodontija (grč. aleopatija. al-. alopatija (grč. alma mater mati koja hrani) „časna majka". v.) astr. allons) hajdmo!. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove sli č ne č ove čjim. alogotrofija (grč. alokucija. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. oslovlja-vati. ćelavljenje. transplantacija. allćtrios. almanah (arap. alogandromelin (grč. alogija (grč. lekar koji leči pomoću alopatije. produžak. kose) ned. alotrije (grč. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. ono koje nije dobiveno u leno. od koga se spravljaju lekovi. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. al. nered. tuñinac. trg. allos. al marko (ital. allos. allodialis) slobodan od pla ć anja danka. alopateki metod lečenja. alopekia opadanje dlaka.: homeopatija). allos. ili stavke docnije unesene u rač un. allocutio) oslovljavanje. almaz (grč. asamas. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alloquium) v. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. elmas. al-manakh) kalendar. nastavak (npr. allotrios tuñ) pl. naziv za univerzitet i veliku školu. odobravanje nekog računa. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje.(grč. allotrios. alotriofagija (grč. po grofu Almavivi. Almagest (arap. allos drugi. gen-pab ra ñ am) koji je postao drugde. alomorfija (grč. biljna vrsta iz č ijeg se liš ć a cedi gorak sok. v. sporedne (ili: tuñe) stvari. almas) dijamant. alokvij(um) (lat. alotriologija (grč. grč. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. a na koji se stavljaju indosa-menti. aloin (grč. grč. alodij(um) (stnem. up. allos drugi. aloteza (grč. istočnjačke. alogen (grč. kratak govor. napred!. melos ud) zool. alolalija (grč.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alopecija ned. alotigen. dug konopac pomoću koga se konji u č e kasanju. almarada (tl. alokvirati (lat. alloqui) osloniti. nazvanog. up. apeg. almadet (arap. arap. list koji se prila-že uz menicu. alomorfizam (grč. alotigen (grč. . razli čit. alodijalna dobra (stnem. grapho pišem) tuñ rukopis. nerazuman. aloe) hen. verovatno. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. alotropija. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. aleopat. bolest opadanja kose. allos drugi. tuña zanimanja. alo. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". alodoksija (grč. magna constructio veliki sklop. megfste. phagein jesti) ned. allonge) trg. al marco) trg. npr. alokacija (nlat. alon (fr. alogen. glupost. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. zadužiti ih. genos rod) stranac. allotrios. godišnjak. ćelavost. allos drugi. materija koju sadrži u sebi liš ć e biljke aloje. ap-dros čovek. thesis postavljanje) lšlv. alokvijum. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. almada. tur. nego koje je potpuna sopstvenost. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. horizontom. pathos) ned. allos. lat. ura! alonž (fr. drukčiji. prijatelj. heterodoksija. almarada) bodež sa tri reza. alogfa) nerazumnost. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. prelaženje jednog glasa u drugi. morphe oblik) hen. naročito afri č ka.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. nelogičan. alodijalan (nlat. pristalica alopatije. aloplastika (grč. odtis zub) nameštanje tu ñih. nasleñeno dobro. alopekija (grč. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa razli čitim kristalnim oblicima. allos drugi. tj. allos drugi. alograf (grč. pravljenje omašaka u govoru. a-. alopecija. up. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. nepri-stojnost. alopat (grč. aloniman (grč. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alogos protivan svrsi.

životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. užasavanje. pogled na glečere. pevač koji peva alt. vodom. al pjačere. alter ego (lat. u istočnoj i južnoj Evropi. 2. alterkacija (lat. hen. alternativan (nlat. osobina ljudi. italijanske i francuske trupe. alterativa (nlat. savršeno tačno. planinarstvo. alohroizam (grč. up. oštećenje. po tome nazvan koren mandragore. alpinizam (lat. penjač na Alpe. Alpes. allos. uzbuditi. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. koji je sličan čovečjem liku. ra-spra. alternativni sudovi su 1. koji ima jednaku vrednost. al piacimento) muz. kvariti. alte-rativa. alpini) voj. uplašiti. balkon. preobraćanje. npr. al pjačimento (ital. svojstvo tvari. alt (lat altus visok. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. ned. alohorija (grč. al. potpuno saglasno. uzbuñenje. planinski sport. 2. al pjačere (ital. alrauna (stnem. gnev. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alpinistika (lat. al seko (ital. 2. galvanski posrebrena elitna. odmenjivanje. altus. nem. pogorp!anje. alternator) fiz. Alpes. altera pars drugi deo) druga strana. alternativa) izbor izmeñu dvoga. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. alterare) menjati. smenjenost. alto) muz. alteracija (nlat. kratke lubanje i smeñ e boje lica ljudi koji žive oko Alpa. altera pare (lat. lednja-ke. alpijski lovci. al rigore di tempo (ital. log. ital. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alohroičav (grč. lat. protivnička strana. altercatio) prepirka. al segno) nuz. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". težak izbor jedne od dveju mogućnosti. raspro-stirem se) bkol. allos. muz. al piacere) muz. 3. orao gledam. izmena. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. postali ti patuljci--proroci. alternativus) naizmeni-čan. alpacca) l. novo srebro. alta aga visok žrtvenik) v. rasrditi. alpinum (lat. čarobnica. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. promeniti. po volji. kako se ho će. alternativa (lat. svaña. althaea) vot. vrsta peruanske late. apunto. altan(a) (lat. koji postepeno poboljšavaju sokove. izomerija. al pari) trg. isggust. alpini (ital. altana) apx. koji se preliva. alporama (lat. po starom verovanju. istomišljenik. al rigore di tempo) muz. diskusija. althaia. alterancije (nlat. naročito: penjanje na Alpe. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. alotrofija (grč. uzbuñivanje. gr č . oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". al punto (ital. naročito kod novca. životinjama. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. autotrofija. alpijski (lat. viši srednji glas. mezosopran. alpinus) koji pripada Alpima. alta ottava) muz. alternator (nlat. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. beli slez.pari (ital. alpinizam. gatalica. mali. allohroos) koji menja boje. alruna. alpijska rasa. v. alteja (grč. alterativa) pl. choreo idem. alternacija (lat. opredeljivanje za jednu od dve odluke. Alpes) v. od- .: „Galilej je otkrio zakone padanja". preina-čenje. alter ego drugi ja) 1. iz koga su. zamenik. alta otava (lat. alteratio) menjanje na gore. ulster. allos drugi. tropos) he*. nego im je potrebna organ-ska hrana. supr. strogo u taktu. alternatio) smenjivanje. oltar. raspravljanje. alster v. koji ima oblik Alpa. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. trophe hrana) bkol.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. allos. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. alotropija (grč. alomorfija. altar (lat. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. lekovi koji izazivaju promenu. planinar. pogoršati. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. od 1872. jednak. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. npr. supstancije. zbuniti. promena. drugi glas. npr. allaka (per. ital. protivna. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. v. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. lice koje je od drugog nekog lica ovlaš ć eno da može potpuno u njegovo ime raditi. kordiljerska tkanina od alpakine vune. iste vrednosti ili sadržine. zastupnik. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañ en alpijskim biljkama. zool. pokvariti. alterantia) pl. izmeniti na gore. alohton (grč. prema dopadanju. alpinist(a) proučavalac Alpa. al punto) u tačku. allos drugi. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. tropos način) heh. odmena. med. smena. alterirati (nlat.

sve i sva. da nešto prepisuju. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. 2. mesto prave stvari. aluminozan (lat. metrfa) veština ili nauka merenja visina. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. gram. element atomske mase 26. pokretni lenjir. alumneum) v. alciora (lat. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. alumen) min. up. visost. tuizam. sprava za merenje visina. dvostruko. nesebičnost. dukat. altrui drugi. altus. turski zlatni novac. pevač koji peva alt. al-qimia) v. način osećanja. veštini. beta) gram. aluminat (lat. altokumulusi (lat. onda dok se jednoj predaje. aluminat. altin) l. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. grč. više nauke. alumen stipsa) hem. 2. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. prevoj (kvali-tativni. alhidada (arap. ZO delova cinka i 10 delova nikla. alciora. altiora. metron me-rilo. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. tobožnja veština pravljenje zlata. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. početak i kraj nečega. alhimija (arap. 1. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. altimetrija (lat. altesse) visočanstvo. alting (dan. odmenjivati se. trg. alludere) smerati. aluvij(um) (lat. alterum tantum (lat. duboko ćutanje. altus visok. alluvio naplavljenje) prav. alfa-zraci v. aluminari vaspitavati. alterum tantum) još jednom toliko. kolebati se. alterni-raju ća groznica povratna groznica. bocka-ti. alhimist(a) (arap. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. altum silentium) duboka tišina. aluzivan. aluvijalan (nlat. naročito kod Arabljana. spisak izrañen alfabetskim redom. procesu alfaraspada. samoglasnički. al fresko (ital.) islandski parlamenat. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom.). zlato. ako u jednom razredu ima više grupa. alfa (grč. redni broj 13. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. sleteti na Mesec. fig. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine.98. med. aluminijum) (lat. altimetar (lat. Alhambra (arap. kamate koje su se popele do visine glavnice. težiti za višim stvarima. čovekoljubac. docnije. svetlost (titula). altiora) v. altiora) pl. naziv po pronalazaču. menjenost. ječmeno brašno. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. b. aluzija (lat. početnik u čemu (u nekoj nauci. lat. alhemija (arap.. ciljati na koga ili što. al fresco po svežem) slik. više stvari. pa i celoga čovečanstva. u odreñenom redu. ped. aluminijum. znak A1. stip-sat. termin potiče od O. alto) «uz. tvrñi od cinka a mekši od bakra. .alternirati 35 alciora alumen (lat. alphiton ječmena pre-krupa. d . cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. početak. aluvio (lat. početnik u čitanju i pisanju. a. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. ići naviše. alfabet (prva dva grčka slova alpha. altin (tur. viša znanja. osim ćirilskih i glagoljskih. . altruizam (od ital. kumulus. alumneum. tj. alludere smerati) nišanjenje. alhimija. i hrane. c. ljubav prema bližnjima. aluminium) min. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. aluvionog prava. fig. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. deo nonijusa. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. mera) visinomer. altiora (lat. alumneum (nlat. alternirati (lat. Al-hamrah) „crvena kuća". tegljiv i kovan. hemič aru Al-fenu. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. alumin. stipsa. latinska ili koja druga slova. stratus. nišaniti. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. pod alfa. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. tj. altes (fr. pr. tj. . crtaju i sl. alteri huic ovom drugom) fil. alhemija. Konta. fr. 3. alluvium naplava. alfitomantija (grč. npr. najgornji. govorka figura u kojoj se. alluvialis) nanosni. v. altus. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. beta b) 1. pansion. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. pored vaspitavanja. alpha a. allusio. aluminosus) stipsast. za merenje uglova. ciljanje na koga ili što. suglasnički). alunirati (lat. tiho zanimanje. ruski bakreni novac. altist(a) (ital. grč. altus visok. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. kazuje njoj sli č na koja lako može da podseti na onu pravu. naplavljeno) geol. mavarske kraljevska palata u Granadi. alfa i omega (a. 2. al-hadat) re. alumin (lat. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. altostratusi (lat. druge imaju tzv. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. ići od altiora (alciora) ići napred. altum silencijum (lat. aludirati (lat. alternare) smenjivati se. kvantitativni. zanatu i dr.v. alfabetar (grč. up. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu.

amazezis (grč. masaomai žvaćem) med. amandin (fr. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. amartija (grč. „one koje nemaju dojki". amarus gorak) bog. (ital. poboljšavati. amagazinirati (fr. a manko (ital. neobrazovanost. gorka materija. amabile (ital. naukom. slepilo. spajanje metala sa živom. Amadis (fr. amajlija (tur. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amarin (nlat. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. ostaviti na čuvanje. emmagasiner) smeštati u magazin. nemogućnost žvakanja hrane. amarela (ital. prepredenjak. popraviti. amanšman (fr. nežno. amaksofobija (grč. amans-amens) koji je zaljubl>en. amarulentan (lat. armagan. bezbednost. amazonsko odelo. okrilje. tj. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. sargija. kletvenik) poslanstvo. prijateljica umetnosti. amanet (tur. amaurosis zamračenje) med. ataha kola. Po priči. amalgamisati (arap. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. Amadis de Gaule) lit. amara (lat. popravka. amatija (grč. hamajlija. . lopov. amabilmente) muz. traženje preduj-ma. amarant (grč. amalgamirati. amarella. amalgam). predujam. amalgamirati (arap. amandine) bademov sapun. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. združiti. amazon (grč. nečistota. prilagoñavanje delova celini. pakovarina. bakrom. embouchure) muz. amazon. fig. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. lat. amaurotičan (grč. amandirati (fr. zavet. predmet koji se daje na čuvanje. amaterka. spojiti sa živom. muškobanja. ljubitelj. krasuljak. mazos dojka. pun gorčine. hamam) tursko kupatilo s parenjem. farž. amabile) kuz. amorozo. Amharaca. amender) poboljšati. amorevole. ambassade. gorki lekovi. ambalaža (fr. crna mrena u očima. amatrice. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. amarulentus) gorak. zlatom. v. amalgamacija (nlat. bez. amaurozis (grč. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. lat.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. Amazon) mit. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. stapanje. ambažura (fr. srebrom i dr. umilno. pobolj-šanje. amarinum) hem.36 ambasad a alčak (tur. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. malassein smekšati) hem. malassein smekšati) hem. upakivanje. ratobor-na žena. slep. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. armagan grč. fig. amasirati (fr. krivica tragičnih junaka. Amazon) sp.. tesno otopiti (u jedno). legura žive sa drugim metalima. čuvanje. alcak niskog rasta) nikakav čovek. lat. amazonke (grč. emmanchement) slik. a ne profesionalno. fig. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amalin (arap. slitina. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. grč. fig. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. amatrix) ljubiteljka. nagrada za pakovanje. umetnošću. a manco) trg. bile su veoma ratoborne. amateur. amans-amens (lat. hamail. smela jahačica. malassein) v. junak iz romana. ambasada (fr. npr. junak žena. v. strah od vožnje. nagomi-lati. amartia) grepšost. amabilmente. poverenje. tur. diletant. sa vladavi-nom majke i žene. zamračavanje vida. nagomilavati. manjak. hammam. tur. taman) bolestan u očima. budala je. amasser) gomilati. slepoća. gubitak. emmagasinage) smeštanje u magazin. potraživanje. iz ljubavi. lat. ambactus sluga. a-. varalica. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. emanet) preporuka. amater (fr. a. amazonsko odelo sp. amari&a (etiop. stanište ambasadora. aldžamija (arap. amandman (fr. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. hammal.ne. hamal) nosač tereta. hamayli) amulet. amara) pl. npr. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. hrabro su branile svoju državu. grč. talisman. ostava. svetinja. phobos) med. amam (arap. dug. gorka sredstva. spoj. veštinom itd. pribor za pakovanje. amathia) neznanje. amballage) pakovanje. junakinja. žensko odelo za jahanje. amabilmente amabile. amarantos neuvenljiv) bog. amalgamatio) hen. malagma olakšavne sredstvo. amalgam (arap. a-mauros mračan. ljupko. amatrisa (fr. sliti živu sa drugim metalima (v. nakupiti. natrijumom. hamartija. sa kalijumom. amagazinaža (fr.

ambiciozan (lat. ambulare hodati. amber. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambra (arap. opticaj. ambloma pobačaj) med.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ambulans) trg. opkoljava-ti) sredina. amblozis. arće pipanje) med. poljubiti. slabovidost. abortus. ambrasirati (fr. ameblirati (fr. tur. ravan hod konja. grč. med. ambrotipi pl. amvon (grč. ambloma (grč. ambulans. oko) med. ambijent (lat. eldos izgled) presovan ćilibar. nestalan. ops. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambusta (lat. simbol. obgr-liti. embouchement) utok. ambusta. ići za čim. amblotika (grč. ambloma. ambo (lat. ambi. ambulancija (ital. embrasser) zagrliti. pobacivanje. u istom redu jedne tombolske karte. oba. koji pripada bogovima. ambivalentan (lat. ušće (reke). izvrsno jelo. ambulantia) med. ambliopija (grč. ambis (grč. molitve. molilac. na sve četiri strane. naročito nedozvoljenim načinom. ambo oboje. železnička pošta. ambitus (lat. božanski. up. ambušman (fr. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. na soleji. ambitiosus) častoljubiv. sskr. amblys. od pet. amblozis (grč. ambilokvija (lat. 'anbar. ambulatoria) ned. ambulanca. dulac. med. ambiologija (lat. ambirati (lat. ambyssos) bezdan. opaliti) pl. fig. opekotine. ambigvitet (lat. hrana višnjih bogova. ambrel(a) v. ambo oba. divan. sredstva za izazivanje pobačaja. fr. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambulanta pošta putujuća. nem. amblem (grč. embrunir) slik. ambijenat (lat. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. propast. ambrinirati (fr. čaršije. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambicija (lat. predikaonica. kružna putovanja. nego dolaze na lečenje po potrebi. ambroid (arap. nego dolazi lekaru na lečenje. amblosko pobaciti) pl. amb. dvostruka privlačnost. amblijafija (grč. sskr. voj. 'anbar. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. ambire obilaziti. nek-tar. pobačaj. obadvo-jica. pokretna ili poljska bolnica. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. 6p6s vid. ambulant (lat. oboje. ambitus) obilaženje. ambo oboje. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ići) putujući. ambrosfa) kit. emblema. ambrosis) bogovski. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ponor. stremljenje čemu. ambulanza. ambonoklast (grč. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. obeležje.. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena plo ča. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. dvosmislica. težnja za nečim. embuscade) zaseda. slabost čula pipanja. putem podmićivanja i sl. ambulare hodati. dovesti izmeñu dve vatre. busija. ambara mirisna smola. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. amebv (grč. ambrozija (grč. licemerstvo. pokretni. ambulanta. muz. amburere ogoreti. težiti za čim. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambulatorija (lat. dvosmislica. amble) jax. licemer. amrel. fig. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. loqui govoriti) dvosmislen govor. emblem. fig. ambulantni (lat. fig. neosetllvost. valere vredeti) pst. potamniti. ambulanta (lat. bolesnička stanica. voj. pokriven hodnik oko crkve. celivati. znamenje. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambidekster (nlat. amblys tup. jelo koje okrepljuje. propovedi i pomeni. natprirodan. usta topovske ili puščane cevi. slavoljubiv. amblosis pobačaj) med. abortiva. amoibe promena) zool. grč. v. embleme) znak. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. društvo u kome neko živi i radi. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambitio) častoljublje. otvor klanca ili tesnaca. ambideksteritet (nlat. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. ambl (fr. pisak na rogu.(lat. ambon katedra. ambrozijski (grč. Ambulanz) v. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. okolina. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. logia) dvosmislen izraz. . slab. ambire) tražiti službu. provalija. ambiskada (fr. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambiguitas) dvosmislenost. traženje čega. prevući tamnom bojom. ambivalencija (lat. jelo koje daje besmrtnost. svirali itd. slavoljublje.

amentia simplex) med. zanimljiv. amenorea. izostajanje ženskog mesečnog pranja. oko) med. amencija aktiva (nlat. farn. hemijski elemenat. amencija senilis (nlat. ametrija (grč. naglo ludilo. amelioracija (nlat. amiloidna degeneracija. amencija simpleks (lat. skupljanje belanč evine izmeñ u ćelija svih organa. nepromenljiv. amygdale badem) med. amen) v. jetre. prijatan. a-. koji nije podložan metamorfozi. americaniser) poame-ri čiti. amicabili modo) na prijateljski na č in. nepravilan. a-. 3. ameliorirati (lat. zemljišta. amikalan (lat. amylon) hen. vrsta platna. americij(um) hem. npr. amicalis) prijateljski. poameri čavati. ametabolija (grč. ludilo. vrsta košnice ameri čkog tipa. aminokiseline hen. vepggački napravljen 1946. amidin (nlat. skriveno ludilo. amentia activa) med. bubrega i creva. igra č ka. metabole) biol. staračka slaboumnost. a-. amizantan (fr. god. 2. v. amida) hen. otuda: reći amin privesti kraju. amiksija (grč. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. a-. popravljanje. redni broj 95. tuha sluz) ned. amigdalin (grč. 1.ne. amygdalon badem) bademova gorčina. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. nepromenljiv. mana oka u prelamanju svetlosti. ametaboličan (grč. pripada grupi trans-urana. ametričan (grč. mfmesis podražavanje) med. poboljšavanje. ameliorer) poboljšati. amentia occulta) med. amiloza (grč. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. insekti koji nisu podložni metamorfozi. organsko jedinjenje SvN10O5. voj. amilacea (nlat. amusant) zabavan. glikozid u gorkom bedemu. amusette) zabavica. ametropija (grč. sredstva koja spre čavaju pijanstvo. nenau č an. preobražaj) koji se ne menja. zajedni čki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amenorea (grč. delimično ludilo. skrob. a-methystos) pl. ošljar. nepravilnost. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. drugarski. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. vrsta lakog poljskog topa. a-. ametista (grč. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. . amen (hebr. nesrazmeran. a-metrfa) neravnomeran. amenija. amicabilis compositio) prav. amid (nlat. prijateljski sporazum. nejednak. ops vid. prijateljska nagodba. amebni (grč. nazvane po tome što je najpre vi ñ eno kod ameba. naro č ito slezine. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. ametist (grč. grč. ned. amen. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amenomanija (grč. men mesec) ned. amelioratio) pobolj-šanje. men. rheo tečem. amizeta (fr. bresaka. amentia) med. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. potajno. amin (hebr. a-mfmetos) nepodražljiv. amerikanizmi pl. amentia senilis) med. nesrazmernost. fr. a-. prouzrokovan amebama. amerikav (fr. curim) med. vrsta vinove loze. v. jezgru šljiva. a-metron. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. amiloidva degeneracija med. lekovi koji sadrže u sebi skrob. amerikanka agr. amencija okulta (nlat. amizirati (fr. amivi hem. amerikanizirati (fr. ametabolni insekti zool. amylum. ametabolan (grč. amuser) zabavljati. amenija (grč. jednostavna. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. americaine) otvorena kola na č etiri to č ka. planu. bez. ili mnogogubo toga. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. na lep na č in. imanja. a-metrfa) neravnomernost. amimija (grč. metabole ) biol. a-. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amoibe promena) koji potiče od amebe. melior bolji. a-. metabole promena. amin. kajsija. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenau č no. atomska masa 243. doterivanje. zapaljenje krajnika. popraviti (zemljište). amikabilis kompozicio (lat. razonoda. ameboidno kretanje zool. poboljšavati. med. opšta duševne slabost. amylon skrob) hen. trešanja. skrobno brašno. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mese čnog pranja. amentia partialis) ned. završiti. vrsta lubenice. amikabili mode (lat. ametodist (grč. amilum (lat. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. štirak. amicus prijatelj.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. men. amencija parcialis (nlat. otrovan. nejednakost. manfa) ned. koji je bez reda i na č ela. amencija (lat. razonodan. razono ñavati. amigdalitis (grč. znak At. amylacea) pl. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. zanimati. a. uveseljavati. amentes cit. amimetičan (grč. amida) hen.

nekristalisan. empatement) slik.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uro ñ enika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amiotrofija (grč. emisija (lat. razdirem) biol. Amon. v. med. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). salammoniacus) hem. amirante (tl. nekristalnost. min. mos. poprašlja č . simbol stvarala č ke snage i ra ñ anja. po zakonom utvrñ enom planu izvoñ eno vra ć anje duga. amnestia zaboravljanje) prav. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amortir) v. staviti kapelu. zupčasta ivica zida. nakaznost. kristalan. amonijak (grč. bezmoralnost (ovako je nema č ki filozof Ni č e nazvao svoje etičko shvatanje. amoriti (lat. amnestika (grč. gr č . amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. nakaznost. kao sastavni deo nišadora i dr. starac. up. oprostiti kaznu. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. v. slikanje debelim slojem boja. . koja je dobila ime po eg. amniona. haima krv) med. amorfan (grč. grč. Atog) mit. Amon (hebr. amore (fr. potpraši-vati (pušku). supr. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. koju odvaja od za č etka tzv. morphe) bezobličnost. moriš običaj) koji je bez morala. amortizator (lat. amoralizam (lat. amnion (grč. amnezija (grč. amortizirati. glavno božanstvo starih Egip ćana. amoreti. zaštitna sredstva. 2. amok (mal. Ammon) kit. ammoniakon amonijak. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amortisare) 1. amissio) gubitak. koji ne zna za moral. Amor (lat. zaljubljeni. amorfizam (grč. amytto param. min. jedinjenje azota i vodonika. amonij(um) (lat. nlat. bezobličan. amoriti. a-morphos) bezobličnost. amortisare) tehn. amortisatio) l. vabiti. 2. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amorozo (ital. a-. odbranjujem. amnos) med. amorsirati (fr. amnitis (grč. amoretti) št. amoniemija (grč. cornu Ammonis Amonov rog) geol. amoniti (hebr. ammoniakćn. amoreti (ital. amnos jagnje) med. amorevole) muz. delimi čan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. ljubav je jača od svega. supr. koje odbacuje dotadanji moral). nastavak -ites. deda. lekovi koji služe za predohranu. amitoza (grč. morphe oblik) bezobličan. ljubav sve pobeñuje. amortizman. dugotrajan ili stalan. amitotič an (grč. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amica. ampatman (fr. trovanje krvi amonijakom. bezbojan gas. amor vincit omnija (lat. barut za poprašivanje. a-. bezobličnost. vrh. 3. 4. jedinjenje azota i vodonika. a-. amca) stric. amortisare) v. moriš) fil. amabile. oblast u Libiji. amorevole (ital. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. amonium) hem. amortizer. potprašiti. ljubavnik. vodenjača. amnestija (grč. trophe ishrana) med. gubljenje. amytto param. vab (za divljač). fig. amortizacija. kristalnost. v. a-mos. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amnestirati (grč. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amidža (tur. vraćati neki dug postepeno. 3. razdirem) biol. amorfija (grč. amoralan (lat. mnesis sećanje) med. amorce) mamac. 2. nlat. kao posledica teških promena u rtenja čnoj moždini. ljubav. amortissement) l. predati zaboravu krivicu. mys mišić. bezmora-lan. amnikolist(a) (lat. amoroso) l. kap-sla za paljenje mina. muz. bog ljubavi. amortizovati (nlat.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amortizirati (nlat. amor cer) metnuti mamac. otuñ enje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). lat. fig. amnicola) stanovnik pokraj reke. Amon. otplaći-vati. amor vincit omnia) posl. kod koga postoji amitoza. Amon. amortirati. složenih jedinjenja. a-. zapaljenje vodenja-č e. postepeno. amynteria) pl. amortizirati. a-. amor ljubav) v. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko za č etka u materici. mamiti. amabile. amortizacija (nlat. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amortirati (fr. naro č ito državnih zajmo-va. atupb branim. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. kratkotrajan. ukras na vrhu grañ evine. grañ. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. bogu Amon-u). nakazan. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). 2. amnionova voda. amortizman (fr.

staklo električne sijalice. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. ambrela. amphi. amplektivan (vlat. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. amuzija (grč. amfiblestroida (grč. prav. razviti. amploaje (fr. ampule (lat. amfibioliti (grč. obično na vratu. bog je apsolutni duh. zool. prevrtljiv. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. amplificare) v. osvajanje. način izražavanja nadugačko i naširoko. ampermetar (fr. Ampere. ampule (lat. amourette) mala. mrežnjača oka. bombaste reči. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amureta (fr. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. vinograd.. šteta na brodu. proširiva™. fig. amputatio odsecanje) med. nadute. ampliativus. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. bios život) aaij. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. amplifikacija (lat. Hthos kamen) pl. matemati č aru i fizi č aru A. amputare odsedati) med. fiz. dvojak. amplijacija (lat. amphibios. onaj koji se bavi prou čavanjem amfibija. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amputirati (lat. ampelurnfa) vinogradar-stvo. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. razmetanje. amrela (ital. amfibijski (grč. nasilno odvojiti. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. ljubav bez strasti. neobrazovan. logos) zool. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. empirance) trg. amfibija (grč. teh. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. ampliare povećati. a svet ne postoji. razgranja-vanje. na jednoj skali. ampullae) pl. . uveličati. mundus svet) fil. ombrello) računi štit od kiše i sunca. amportiranje (fr. ampli-ficirati. odvojiti. kalfa. razgranato. amfi (grč. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. amulet (lat. amplitude (lat. fig. ampirans (fr. žustriti se.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. širina) geogr. zauzeti. inat. amplificatio) proširi-vanje. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. tj. razrada. amfibije (grč. kišobran. šira obrada. okolo. planuti. amphiblestron mreža) ned. koji uveličava. ampliare proširiti) širenje. npr. proširenje. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. amputacija (lat. avion snabdeven i točkovima i čamcima. odsecanje ranjenih. fig. amplificirati (lat. amfiblestroditis (grč. razgranavati. ret. amplifikativan (nlat. amplectivus) koji obuhvata. emporter) voj. amplifikovati (lat. meteor. potpuno odvajanje. a svet je samo treperenje. uvećati. amphibios. bokasta bočica za mast. amundizam (grč. grč. amper fiz. anportirati se. amfibiologija (grč. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. ampulla bočica) ispupčena. odseći. amplificare) proširiti. empire) carstvo. neobrazovanost. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. koji proširuje. ampelos čokot. igra toga duha. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. amfibiolog (grč. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. izložiti. ri-srditi se. amportirati (fr. amplitudo obimna veličina. belilo. emporter) voj. razvijati. razmrskanih. oko. amusfa) nenaklonost muza. amuzičan (grč. otcepiti. uveličavajući. amrel. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. ampir (fr. shvatanje po kome samo bog postoji. amphiblestreides mre-žast) anat. najveća razlika u vazdušnom pritisku. prolazna ljubav. a-. employe) službenik. niži činovnik. obuhvatan. lat. sa svih strana. iscrpio govorničko izlaganje. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. nepesnički. razvijanje. amphi) predl. ambrel. najvišeg stepena. amuletum) amajlija. opširno izlagati. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. amfibije. carevina. up. uveličavanje. zauzimanje. amplificativus) proširivan. nameštenih. zapaljenje mrežnjače oka. pomoćnik. amphibios) vodozemski. ulje. oteti. suncobran. prostranost. amphibios. pojačavanje. proširivano. logfa) nauka o amfibijama. amplijativ (lat. jedinica za merenje jačine električne struje. vodozemci. ampelurgija (grč. metron mera) fiz. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. otimanje. unaokolo. u složenicama: s obe strane. nazvana po slavnom franc. osvojiti. na oba načina. za razliku od superlativa.

) šesti mesec u turskom kalendaru. um. amfimakros (grč. ana (grč. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. amfimacer. ana-basis penjanje.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. groznica koja hvata svakog dana. tru ćalo. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. i lužni i kiseo. apa) predl. amphfbolos) dvosmislen. anaglyptike) veština ra-ñ enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. od pravih kič menjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavi č avog skeleta. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. diploos. na. anaglipti (grč. amfipatori (grč.. amphideum) ned. po. amphi. spajanje rasplodnih ćelija. anabaza (gr č . amfimiksis (grč. amfigonija (grč. amphi. dvostruko gledanje na oba oka. amfikarpičan (grč. anaglipti. kretikus. meter mati) pl. dvojak. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. fig. velika nekoliko santimetara. pneuma dah. amfilogija (grč. razvijanje i ja č anje bolesti. uspon) biol. ops oko) med. amfipneuma (gr č . v. anabaptist(a) (grč. dvosmislica. amfigeneza (grč. amfioks (grč. amšir (tur. uz. anabatičan (grč. spolno množenje. zbrka re č i i pojmova. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. otvor (ili: usta) materine. ribolika morska životinja. anagliptika (grč. amfismila (grč. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amfibrah (grč. atr ć ogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispup čen glineni krč ag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. koji raste. oko. sumnjiv.. skia senka) pl. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. an. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amphi. koji napreduje. amphi. anagnozma (grč. amphi. bog. amphi. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). razvoju i obnavljanju tkiva. dakle. anaba-tična groznica med. astma. amfiteatar (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amfoteran (grč. anabole uzlazak. genesis rañanje) zool.(grč. amphi-theatron) polukružna pozornica. amphi. amphilogia) spor. besmisleno brbljanje. anaglifi (grč. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñ ivali gladijator-ske predstave. amfideum (nlat. amphfbolos dvosmislen. uzvišeno mesto prema pozornici. amphibolfa) dvosmislenost. prepirka. amphi. karpos plod) bog. latinskom in-. amphi. smetenjak. amfisciji (grč. trćpos obrt) koji se obr ć e na obe strane. anaglypta) pl. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kič menjaka objasni. istovremeno i neptunskek pluton-ske. disanje) med. ana baptistički. amphimakros) poet. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amfitomičan (grč. amfo-terne tvorevina kol. pater otac) pl. diploos dvostruk. penjanje. anagnosma) štivo. ap) u grč kim složenicama. oxys oštar) zool. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. amphibrachys) poet. amphitomos) dvorez. amfimetori (grč. anabaptizam (grč. ispred samoglasnika. amfiteatralan (grč. amfilogičan (grč. amphi. amfiguri č an. anabolizam (grč. amphi-gignomai) zool. apa. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañ uje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. amfibolija (grč. ali svakim okom drukč ije.itd. bog. amfigurija (grč. amphi. odgovara našem ne-. uzlaženje) iz nižih predela u viši. nemačkom il. pr. kroz. amphi. sa dva reza (nož). koji ra ñ a plodom iznad i ispod zemlje. amfoterodiplopija (gr č. daje reči odrično značenje. amphoteros. do. amfimakros. sipnja. amfibol (gr č . anabioza (grč. srca ni pravog mozga. protivrečnost. v. naro čito za anatomsku upotrebu. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amphflogos) sporan. med. deca dvaju o č eva a jedne majke. a U Drugo prema jugu. sumnjiv) min. polureljef-ni umetni č ki radovi. amfidiplopija (gr č. amfigonija. anaglypha) v. amfigurist(a) (grč. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. vrsta minerala iz reda složenih silikata. slika i sl. gledaoci.) poet. slušaonica polukružna oblika koja li č i na stepenice i na kojoj su . veoma važna za nauku. koje su. stalna groznica. amfigeneza. anaglifi. baljezgalo. amphi. geogr. amfora (gr č . amfimacer (grč. dvostruko gledanje. ops) med. meignymi mešam) biol. najprostiji kičmenjak. sinovi dveju matera a jednog oca. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao č elik. amphoteros) hem. anabafno uzlazim) koji se penje. teško disanje. duž. amfitropičan (grč. amfiboličan (grč.

nauka o odbijanju zvuka. anakoluthon) gram. ana-klfno nasloniti se) med. bezbolnost. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. kratko ponavljanje nečega. bfos život) pl. ret. anakamptika (grč. anakatartika (grč. ahust. anagogija). katkada i frivolne pesmice. anakamptičan (grč. apa. pevali ljupke. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anakovda zool. inat. anagnostici (grč. anakolutičan (grč. zvuk). med. neosetljivo«1. kašljanje krvlju. v. ili usled izostavljanja reči. analgija. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. analni otvor zadnji otvor creva. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. bacanje krvi. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. ana-kathafro) pl. sporazumevanje. analgetik (grč. čišćenje grudi od sluzi. zool. anakoluthia nedostatak u vezi. avagram (grč. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. dijadema. udva-janje napada grozničnih bolesti. ana-dosis) fiziol. anagraf (grč. dolazim) meteor. anagogija (grč. anaerobionti (grč. analgesia) med. ponavljanje reči. alegorično tumačenje Biblije (up. skrećem) sklonište za sirotinju. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. npr. anakteza (grč. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. anakolema (grč. ana-kampto) ont. anaklastika (grč. anakoluthos) nepravilan. . ana-kathafro očistim) med. najveća zmija tropske Amerike. anakatabat (grč. anakreontičari pl. anakolutija (grč. avaklaza (grč. za vreme službe. anakrisis) ispitivanje. apa. avadoza (grč. naglašavanje. ana-klasis prelamanje) ont. anakojnoza (grč. prethodna istraga. pri duvanju jakog vetra. ana-grapho napišem) sprava koja. propis leka. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. anaerobe. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. anadiploza (grč. anakreontika (grč. a ne za prikazivanje. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. analgezija (gr č. katoptrika. akuo čujem) med. nemanje veze) gram. okrepljenje. analan (lat. anagrafa (grč. ana-gnostes) pl. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anakriza (grč. iskašljavanje. rob je anagram od bor.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. čitali pojedine glave iz Sv. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. bai'no idem. ana-kampto savijam. anagoga (grč. ana-dipldo udvojiti. anakrusis) četr. nauka o dobijanju svetlosti. an-ago) uzdizanje. anakolut (grč. anakalipterija (grč. ozdravljenje. koje se onda moraju po smislu dopuniti. alegorično značenje. ap-. anakuza (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. med. anaklastos prelomljen) ot. čmarni. apa. anakufizma (grč. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. radi ponovnog otiska i umnožavanja. varenje. ap-. diopgrika. anakefaleoza (grč. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. zool. anakolutija. recept. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. v. v. pisma. anakatarzis (grč. anaktesis) med. oduševljenje. kata odozgo dole. naslanjanje leñ ima. anakuphisma dizanje.) koji se odnosi na anu s. mast za zaraš ć ivanje rana. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. ana-kampto) o d bojni. anaerobe (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao. anaka-tarti čna sredstva. bez veze. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. ana-gnostes) pl. piše obratno. udaranje glasom na slog. ana-grapho) med. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. koji odbija (svetlost. udvostručiti) udvajanje. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. rekapitulacija. prelamanje svetlosnih zrakova. aeg. ned. anakliza (grč. aeg vazduh. algos bol) med. anakampterija (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. po ugledu na Anakreonta. poluležeći položaj bolesnika. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. anadema (grč. ana-kollao nalepiti) med. anakolut. probava. anagvosti (grč. obično pored crkava i manastira. mir od Rim. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. bfos život) pl. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. anakruza (grč.

odabrana štiva. prestanak rastenja i razvijanja. avalekta (grč. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomo ću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. istovrsan. saglasan. aldafno potpomažem. analitički (grč. analitički jezici IKKð. analist(a).) nepismenost.. jačam) med. prikaz. analistique) rad na analima. apa-Gub) 2. dokaz (ili: zaklju č ak) na osnovu sli čnosti. avali (lat. kvalitativna analiza hek. analytikos) raščlanjavan. odgovara re č i drugog jezika. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. analitičar (grč. razglabanje. koji se bavi razglabanjem. razlagati. uporeñ ivati. srpskohrv. ap-. suda u njegove delove. anamneza (grč. sravniti. ra-zložiti. analog (gr č. saglasnost sa pravnim načelima. koji raš članjava.). ocenjivanje. ozdravljenje. analeptika (grč. algos bol. analizirati. koji se osniva na analizi. ana-lyo) v. nožem — sintetički oblik i nem. analytikos) filozof. anamnesis sećanje) fil. analistika (fr. ned. odgovaraju ći. analist(a) (lat. sva su tela rasprostrta. godišnjaci. letopisi. semantički. analogismos) fil. analogan (grč. alpha. hranim. tipu ili obrascu. sa njime je identično vezan. koji se odnosi na analitiku. analogon sličan. anamartezija (gr č. anamartetičan (grč. nauka o popravljanju zdravlja. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. analogon racionis (nlat. koji razgla-ba. analogfa) predstavnici pravca u klasi čnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. 2. analogizam (gr č. nepogrešan. ana-lambano) l. letopisac. letopisima. odgovarajući. analogfa) sličnost. etimološki. Nikolova prizma). Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. stara analiza dokazivanje nekog stava raš. koji je postao putem analize. rasta-vljati. tela itd. analepsija (grč. analize (grč. srodan. slično (ili: odgovaraju će) stanje. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). razglaban. analiti čan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analogizirati (grč. logi č na analiza razlaganje pojma u njegove oznake. okrepljuju ći. razlaganje celine na njene delove. annus godina) pl. oblicima sastavljenim od više reči (npr. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u re č enici izražavaju u najveć em broju slu čajeva tzv. analisati (grč. analysis) raščlanjavanje. hemi-č ar i dr. koji ne zna ni čitati ni pisati. veština i metoda raš članjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. up. analizator (lat. analeptičan (grč. rapgčlaniti. analou rapgčlanjavam.članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. nepismen. podoban. što je u skladu sa razumom. ispitati. sličan. istovr-snost. analizirati (grč. odreñ ivanje sastojaka nekog tela. analekta) pl. v. pisac godišnjaka.analpca 43 anamnez a č lanjavanjem na sastavne delove (misli. analgezija. sravnjivati. med. an-amartesfa) bezgrešnost. oporavljanje. podoban. onaj deo polariskopa koji služi utvr ñ ivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. ap-. kvanti-tativna analiza hek. analambano podižem. ocena. analeptikos) osvežavan. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. moderna analiza rešavanje problema svo ñ enjem njihovim na jedna čine. pravilu. annales) l. tj. analogija (grč. analepsis. polari-zator. neznalica. sintetičan. analitič kim oblicima. avalhtika (grč. ana-logizomai) uporedi-ti. an-amartetos) bezgrešan. ned. analitičar. reč jednog jezika koja. supr. dokazivati ili zaklju čivati na osnovu sličnosti. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. osvežavaju ći. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sli č nom. supr. odgovaraju ći) lingv. podaci koje bole- analgija (grč. zaklju č ak po analogiji log. sudovima i zaklju č cima. analogisti (grč. analitičan (grč. mat. tj. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). analytike) teorija analize. mit dem Messer — analitički oblik). sredstva za ja č anje i okrepljenje. tipom. ispitivati potanko. sinteza. tj. morfološki itd. analogija jurio (nlat. analogon (grč. analogos) sličan. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). obrascem. avalist(a) (grč. analysator) fiz. npr. analogič an (gr č. beta) onaj koji ne zna azbuku.) ned. analogia juriš) sličnost pravna. pl. elementarna logika koja se bavi pojmovima. raš- . v. analdija (grč. raš članjavati. nepogrešnost. uspostavljam) ned. zakržljavanje. koji odgovara nekom zakonu. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analfabetizam (grč. analfabet (grč. fizi č ke analogija delimi č na sličnost izmeñ u zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. ana-lyo) rastaviti. annales. jačanje. okrepan. ap-.

naročito krvi. fiz. iskašljavanje. anankofagija (grč. organizovane politi čke borbe. otvoren) ned. malograñanska teorija za koju je karakteristi č ne svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anandričan (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. anaplazis (grč. marksizmu neprijateljska. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. koji je ponovo zadobijen za nešto. ana-ptyo ispljujem) med. ap-. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. nesre. anaplerosis) dopunjavanje. pogruženost. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. anarhičan. i rukovo-deće uloge proleterske partije. samovolja. an-anthes) bog. apa. apa. penjanje sokova. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. ananke nužnost. zbog čega se zove i anti-daktilos. ždrela. anaplastična sredstva med. apa. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. ostrag.ñen. anarhija (grč. iske-žen. anantapodoton (grč. 1. med. proširenost krvnih sudova. en arriere) nazad. phagein jesti) med. prema gornjim delovima tela. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. nedostatak (ili: nemanje) udova. ap. ispljuvanje. južnoameri č ka biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. plastična hirurgija. anaptoza (grč. aiantičan (grč. anarhičan. arthron ud) med. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. an-andros) koji je bez muškosti. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. nemuževnost. anamorfičan (grč. duboko disanje. apa-rpeb) pl. anapetija (grč. anarroia) med. anaptiksis (grč. iza le ñ a. ana-pler66 ispunim) pl. anarhističan. bez ikakvih obzira. up. odmor. an-archos bez poglavara. anarchia) bezvlašće. anamnestika (grč. arthron) bezudnik. anapetes raširen. bez cveta. — vide ć eš šta ć e ti biti. u odsustvu. rastenje mesa. plašljiv. arche vlast) bezvlaće. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. uobli čim) med. anapleroza (grč. lica kao posledica moždane kaplje. anarhizam (grč. neorganizovan. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anarhi č ki anavlerotika (grč. anaptiza (grč. med. anapest (grč. obrnut daktil. an-andria) nemuškost. anarmonija (grč. nameštanje slomljenih kostiju. ana-morphosis preobražaj. po dijeti. anamorfičan. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke.: Ako li ne učiniš. sredstva koja pomažu disanje. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. koji nema prašnič-kih niti. charmom'a) kuz. anamorfoza (grč. anarhički (grč. anapnoična sredstva. povećane disartrija. anarhista) (gr č . anamnestičan (grč. pamćenju. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. naopak. an arijer (fr. anaptyksis razvitak. bog. lekovi za ja č anje pam ć enja.anamnestika 44 anarhi čan. morphe oblik) izokrenut. . ananas (nlat. anaprozelit (grč. an-apto obesim) utučenost. Bakunjin i Stirner. bog. anapnoika (grč.). ana-neosis) podmlañivanje. preobražavanje. npr. discipline. anamnesis sećanje) fil. anarea (grč. anartros (grč. unazad. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). anartrija (grč. odušak. ja č anje pam ćenja. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. nedisciplinovan. natrag. progresivne i bulbarne paralize). ananeozija (grč. izbacivanje sluzi. anamorfotičan. uzimanje hrane po propisu. kukavi č luk. anamorfotičan v. ap-. zamenjuje. anapneuzija (grč. reda. grla. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). dolazi usled uzetosti miši ć a za govor (jezika. koji pripada sećanju. ned. anandrija (grč. ana-plasso preobrazim) med. anarhičan. potpun nered. anapneusis) med. preinačenje) preobražaj. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. koji ne cveta. anarhistički v. v. veština se ć anja i pam ć enja. anaplerotičan (grč. anamnestična sredstva med. ana-plasso preobrazim. plašljivost. izopačena oblika. razvoj) lingv. ap-. osnivači su Prudon. arthron) 2. prećutkivanje završne rečenice. fig. nakazan. anaplastika (gr č. disharmonija. apa. bezvlaš će. nepriznavanje autoriteta. plastična hirurgija. haoti č an. koji dopunjuje. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anartrija (grč. usana. ananassa sativa) vot.

proučavati u tančine. stigma) opt. osušen plod ana-sona. ana-tribo trljam. lečenje trljanjem. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. uglavničenje interesa. ana-spao izvlačiti) med. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prouč avanjem sastava sklopa tela »sivih bi ća. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otu ñ enju č oveka i društva. „drugi neki čovek". anastomizirati (grč. sredstva za trljanje. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. trepanacija. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. oštrovid. ujediniti. anaspazis (grč. zelenašim) prav. anarhosindikalizam (grč. razuñivati. podrigivanje. zemljotres) geol. ušća. kao začin za hleb i opojna pi ća. med. apa. anatomija (grč. anastatikć s) koji odvodi ono što je nezdravo. ustajanje iz bolesni čke postelje. v. ana-temno rasecam) para-ti. anastasis ustajanje) uskrsavanje. raščlanjavati. do sitnica. otvaranje bušenjem. fotografski objektiv od naročito kombinovanog so č iva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. č ešanje kože. bakroreza. npr. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anatematizirati. koji zasušuje ranu. prevrtanje želuca. anaspazis. životinja i biljaka. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-sti čki pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez u č eš ć a u politi č koj borbi. tj. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. med. radi mirisa. stigma tačka) ont. anarchla bezvlašće. uskrsnuće. stćma usta) sastaviti otvore. fig. stoma) pl. u Makedoniji. anastigmat (grč. fig. 1. sredstva za otvaranje zapušenih ušć a krvnih sudova i dr. . koji podmlañuje. anatocistički. lat. anathema esto). ana-trepho) med. npr. ana-stello) koji zaustavlja krv. ana-stello suzbijam) pl. sarx meso) ned. koji je bez poreme ć aja u oštrini vida. anastaltičan (grč. anathema) prokletstvo. apa. okretanje. anatema (grč. med. . neka je proklet! anatematizirati (grč. nlat. anastrophe) ret. tokizo dajem pod kamatu. anatreza (grč. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. med. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. kletva. anastigmatičan (grč. seismos trus. koji daje punu oštrinu slike." ana-temno rasecam) v. eiods izgled) sli č an bezvlaš ć u (anarhiji). anastatičan (grč. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. prenop!enje. a-. anason (nlat. anatemisati v. mesto „neki drugi čovek". preklinjanje. ana-tribo trljam) med. anatropa (grč. sredstva za zaustavljanje krvi. kožna vodena bolest. trljanje udova. anatimijaza (grč. anatomirati. spojiti. anastaltika (grč. istočnjački. oporavljenje (rekonvalescencija). anatripti č na sredstva. rastavlja-ti na sastavne delove. anfstemi. anatolijski (grč. arche. a-.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anisum) bog. obrt) ret. ana-trope preokret. jako povrać anje. anatresis) med. umnožavanje. anastaza (grč. anaspazmija (grč. dimljenje. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. anaseizam (grč. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. apa. ana-tribo) med. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anatom (grč. menjanje mesta rečima. naročito rakiju (anasonlija). med. anaspazmija. apa. anatomizirati. biljka iz porodice štitara. ned. 2. izvrtanje reči. anathematizo) prokleti. anastomoza (grč. archos. koji obnavlja. anarhoindividualizam (grč. prevrtanje. anatriptika (grč. apa. anasarka (grč. stoma) med. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anasonlija (nlat. anatripsologija (grč. anatema esto (lat. ana-triptica pl. ana-thymfasis) isparavanje. anatomirati (grč. gr č želuca. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. izvrtanje materice i mokraćne bešike. tip. anisum) rakija u koju je pomešan. anarhoidan (grč. anatrepsis (grč. anastrofa (grč. ana-spao) med. apa.isključenje iz crkve. telegrafska. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. baciti prokletstvo na koga ili što. med. pr. naplaćivanje interesa na interes. anatomizirati (grč. trljanjem. apa. prenosim. up. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anatocizam (grč. ozdravljenje. anatole istok) istočni. stezanje želuca. anatripsis (gr č . isklju čiti iz crkve. prenosan.

. zauzimati se. akgiostenoza (gr č . jedan registar na orguljama. anaforeza v. topovi u Kosovskoj bici. najmljivanje. angeion. pr. otpravnik poslova. kola. angažirati se zauzeti se. oboljenje živaca krvnih sudova. sredstva za otklanjanje i spre čavanje spolnog nagona i prohteva. upustiti se u nepggo. angejologija. angažirati. navesti. zapaljenje krvnih sudova. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belan čevine koja mu je ranije ve ć jednom bila ubrizgana. npr. anafoneza (grč. skrivenosemenjače. voj. angeion. angere suziti. angiitis (grč. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. pogañ ati. usamljenik. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u č ove č jem telu. boj. obavezati obe ć anjem. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. pathos bol) med. voj. spasmos grč) med. anahronizam (grč. antiektazija (grč. angioteničan (grč. anvelopa (fr. ektasis pastezanje) med. uzano spoljno utvrñenje. epifora). zastarelost. angiokarp (grč. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. služba. engager) obavezati. angina pectoris) med. pl. vrsta ženskog ogrtača. natraške.) protiv volje sopstvenika u službu državi. pustiti se. elektroforeza. najmiti. anafrodizijaka (grč. skloniti koga našto. obaveznost. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. ap-. npr. stezanje grudi. opasan rak krvnih sudova. angiosarkom (grč. voj. blanko žiro. anvsr (fr. angeion. poslanik drugog reda. arće pipanje) ned. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. vežbanje i ja č anje plu ć a i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. angeion. zaštićavanje) ned. uzeti u kuluk. isposnik. pogodba. zapaljenje vrata. angaria) uzeti u kuluk. angiom (grč. angeion. zalaganje. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. ono što je u protivnosti sa hronologijom. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. založiti se. instrumeng slič an gitari. za ples. ponavljanje istih reči u po četku rečenice ili rečeničnih delova npr. zalagati se (za kota ili što). angitis. koji se obećao. ucelo. angarijapija (nlat. antologija (grč. odsekom.anafija 46 angioteničan anafija (grč. neuron živac) med. ap-. Cezar na automobilu itd. angiografija (gr č . za ratne svrhe. krvni sud) med. an blok (fr. otvoreno. inversus) naličje. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopg ć u krvnih sudova. angiografija. anahoretski. obvezati na besplatan rad za državu. engleski muz. sukob. za ples. proširenje krvnih sudova. ap-. na nali č je. logia nauka) fiziol. anversen (fr. a l'anver (fr. angaria) kuluk. obaveza. po-buditi. mag. angeion. angažovati v. vremenska poremećenost. angiospermije (gr č. datuma. sperma seme) bot. brodova i dr. uzan) med. pektoralna angina. gr č krvnih sudova. sudar. davanje u zalog. angeion. — Kosu reže pa vinograd veže (up. zapleten u borbu. praćeni smrtnim strahom. sarx meso) med. opis krvnih sudova. — Kulu gradi od dvadest tavana. anafrodizija (grč. omot. angarirati (lat. envoye) izaslanik. kulu čenje. jaki bolovi u oblasti srca. pogoditi. angelika (grč. a l'envers) naopako. neispisano mesto za cifre na nov č anim uputnicama. angiospasmus (grč. stenos tesan. jedno na drugo. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. en bloc) naveliko. uzeti u službu. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. anafora (grč. angina (lat. poreme ć aj u č ulu pipanja. karp6s plod) bot. anaphora) poet. gušobolje. stesniti) med. anñeoski koren. angeion sud. npr. angeion sud. anahronističan. obe ć ati. uplesti se u borbu. lat. ćutu-re. anafrodit (grč. an blan (fr. anachronismos) pogreška u računanju vremena. onaj koji nije sposoban da oplodi. angioneuroza (grč . čarka. angeion. pojavljivanje znakova na nebu. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. engager) obavezan. npr. stupanje u službu. nagovoriti. en blanc) trg. angažman (fr. kuz. angažovan (fr. phylaxis čuvanje.: Kulu gradi crni Arapine. naro čito krajnika. . neispunjene. engagement) obvezivanje. pustinjak. . „iznošenje spreda". biljke čije su semenke zatvorene u plodište. neko pla ć anje itd. nepomična kriva na koju neka ravna pomi čna kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). apa. anafilaksija (grč. angeion) med. angiopatija (grč. astr. nesavremenost. angarija (lat. zaostalost. angeion sud. enversins) trg. Kosu reže ostarela majka. redovna dužnost. brod i dr. nisko utvrñeno. anahoret(a) (grč.. grapho pišem) fiziol. grub vuneni serž. angina pektoris (lat. anaphonesis) med. ned. anvoaje (fr. koji je uzet u službu. angažovati. envers. pr. angažirati (fr.angelos anñeo) bot. enveloppe) zavoj. v. dogañ aja. med. an-aphroditos) med. angeion.

logi'a nauka) med. angloman (nlat. anglicizirati (fr. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. angusta) muz. v. oikion kuća. an gro (fr. vrlina. ugao. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. angošjozamente (ital. angeion. anglofil (nlat. angiitis. andrologija (grč. malo laganije. potpis menice na pole ñini. apeg. oploñenje muškoga gameta ženskim. prenos menice.(grč. anglicizam (nlat. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. temno režim) med. do sitnica. en groš) trg. apeg. apeg. bolno. andezit min. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. Anglia. zlo. Anglia. kephale glava) min. hermafroditizam. napravljen u č ovečjem obliku. andare i ć i. grč. andros čovek. trg. andreceum (gr č. semenjem miši ća spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. angeion) med. muz. androgonija. kao imenica: komad u laganom tempu. rasploñavanje ljudskog roda. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. rogljast. engleza (fr. skup svih prašnike u cvetu. kulture. an detaj (fr. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. andristi (grč. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. dronjci. angster (ital. androginija (grč. anglizirati (fr. andrek tuga. ancrogenija (grč. pečalno. apeg. dvospolac. andamento) hod. Anglia. angostura-kora v. poengležavati. grč. angustrum) visoka boca ili vr č za pijenje sa uzanim grlićem. naročito prvog čoveka. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. jad) ñavo. andarini (ital. v. hrabrost. nazvane po gradu Angostura. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. osobenost engleskog jezika. androliti (grč. android (grč. andros. anglikanac pripadnik anglikan-ske. andarini) pl. nauka koja se bavi prou č avanjem bolesti svoj- . genos roñenje) v. anglaiser) potkusiti konju rep. naviše. protestanske crkve. apeg. androgin (grč. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. andosman (fr. andro. iscrpio. andante) muz.angiotomija angiotomija (grč. andantino (ital. angitis (grč. šonja. angulus) ugao. uglavnom (ispri čati nešto). uškopljenik. andaluzit min. endossement) trg. onaj koji mrzi Engleze. eidos) sličan čoveku. apeg. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. naveliko. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. jedan registar na orguljama. apeg. kao u hodu. gone rañanje) stvaranje čoveka. andragathia) muževnost. okamenjene ljudske kosti. geol. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. muž. adrogenija. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. phćbos strah. vrag. anglofobija (lat. angosciosamente) muz. Anglia. lithos kamen) pl. androidan (grč. tj. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. anguistara. anglikan. angostura-kora. angoscioso) ran. andramolje (grč. deo jedne fuge. ćoškast. umereno. angulus. Anglia. eidos lik) veštački napravljen. opširno. gyne žena) dvospol-nost. an gro). drangulije. anglist (lat. apeg. grč. apeg. angularis) uglast. apeg. operacija krvnih sudova. androgonija (grč. andragatija (grč. angošjozo (ital. andosirati (fr. apeg. fil. apeg. hermafrodit. podrobno. andante (ital. nevolja. jezika itd. na kvantum. episkopalna crkva. nlat. androgamija (grč. andana (ital. andro-gynos) dvospolnik. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. do tančina. pokretan č ovečji lik. andros) pl. andana) niz brodova povezanih u luci. stanište) bog. ženskonja. endosser) trg. prnje. nesre ća. gde je prona ñ en). andantino) muz. grč. angustacija (lat. en ñetail) potanko. namalo (supr. angulus (lat. anglomavija (nlat. angošjozo. avgusta (lat. grč. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. gamos brak) biol. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). kut. andrak (pere. nesreća. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tu ñ jezik i odoma ćila se u njemu. lagano. angularan (lat. angliciser) poengleziti. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. angustura-kora. androkefaloid (grč. anglofob (lat. slabi ć. andros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek-muškarac. čestitost. brižno. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. andamento (ital. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. sečenje.

annexio) prisajedinjenje. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. biljke kod kojih vetar. metron mera) sprava koja pokazuje. ap-. annexus) prilog. anemos. anemofilija (grč. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anemos. . npr. anemoskop (grč. pri-svojiti. anemometrija (grč. anemogaman (grč. anemometar (grč. logfa nauka) nauka o vetrovima. nova i kratka priča. elektron ćilibar) fiz. Andromaha (grč. beskrvnost. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). phflos prijatelj) bog. barys težak. npr. aneklogist(a) (grč. androfag (grč. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar.) mit. 2. bolesti. anematoza (grč.). fig. anemos. androfobija (grč. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. gamos) pl. koji se plaši ljudi. anemometrograf (grč. aneza (grč. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. baino idem) igrač na konopcu. a-. lečenje vazduhom. slab. statos postavljen) ureñ aj za raspršivanje struje vazduha. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. tj. olakšavanje. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). anemos. npr. anemobat (grč. antropofag. oskudica u snazi. nauka o beskrvnim operacijama. nesposoban za život. androtomija (grč. spis koji. astr. dodatak. anenergija (grč. naljutivši bogove. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. sporedan. pripremni. odnosno meri. skopeo gledam. andramolje. aneks (lat. anemostat (grč. još nije objavljen. anekdotos neizdan) 1. slabljenje. sečenje čoveka. anegertika (grč. nastavak. božji glasnik. anemograf (grč. anemos. grapho) v. annectere) prisajediniti. a-. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. utelovljenje. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. metali). temno sečem) znat. anesis) med. žrtvovana je morskom čudovištu. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. haima krv) med. aneksan (lat. phobos strah. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. phobos) strah od ljudi. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anematurgija (grč. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. androfonomanija (grč. anemija (grč. veština merenja brzine i jačine vetra.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). anemos. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. proučavanje vetrova. utelo-vljavati. pridodan. anñeo (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. a-.(grč. haima) beskrvan. prinadležnost. ergon delo) med. metron. androsteron (grč. malokrvan. anemobarometar (grč. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. anemologija (grč.) muški spolni hormon. tj. anelektričan (grč. bog. oploñavanje). metron) merenje. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. andromanija (grč. šaljivo: krasti. odnosno vetra. mati Astijanaksova. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. vezan za. a-. up. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. anemo. ma iz kog razloga. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. gamos brak) bog. pustinje. pripojiti. phflos) biol. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. Tragedije od Euripida i Rasina. an-energeia) neradnost. bled. pripajanje. lit. strujanja vazduha. apeg. šaljiva ili duhovita pričice. anemos. pridružiti. anemofilan (grč. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. vetromer. pridruženje. upaljenost »sene za muškarcima. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. kod kolere. anemos. anemogame (grč. aneksionist(a) (lat. andromolje v. phonos ubistvo. mama strast) med. muškaraca. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anemogamne biljke. ili je namerno zadržan od štampanja. jačinu vetra. anemopatija (grč. ap. angelos vesnik) teol. vidim) vetrokaz. anemos. Andromache) mit. a-. aneksije (lat. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. malokrvnost. androfob (grč. haima) med. uteloviti. anemos. apeg. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. haima. Andromeda (grč. popuštanje. anegdota (grč. anemos. apeg. anemidrija (grč. sve što je dodano ili vezano za nešto. nimfomanija. hydor voda) med. polubožansko biće. spasao je Persej. haima. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. annexus) zavisan.ne. anemos. anemos. ukrasti. andro-phagos) ljudožder. lenjost. anemos. prevrtač. anemos. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anemičan (grč. tromost. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. pathos bol) med. anekumena (grč. anektirati (lat. od muškaraca. apeg. a-. močvari itd. anemografija (grč. anemograf.

anestezije (grč. an-nil. anima mundi (lat. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). enjambement) poet. animal (lat. blos život) bial. ap. dobiva se od indigo-biljke (anil). anima mundi) fil. an ženeral (fr. anepigraf (gr č. animalisare) zool. enkephalos mozak) ned. apa na. aneritropsija (grč. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. u materije živog tela. animalan (lat. fig. aneretizija (grč. neros tečan) fiz. u zvečećem novcu.aienkefalija avenkefalija (grč. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. a-. animalis) životinjska priroda. energija (grč. reč. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima ( č esta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). uroñeni nedostatak mozga. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. aeg vazduh. anizurija (grč. anizohromija (grč. zadušnice. liker od anisa (onajsaž). bezbolan. a-. fig. epi na. poži-votinjiti. nač in ishranjivanja tela. prelaženje. anilitas) bapskost. enjeu. anilinske boje. neosetljivost prema bolu. i'sos jednak. anže (fr. en espece) trg. isos. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. a-. epos reč) med. an-nil) hem. naj češć e. anilin (arap. anestezacija (grč. anervia) ned. anydria) v. ap-. svisveti. učiniti neosetljivim. ergon delo) med. uzetost. anizometričan (grč. nejednaka veli č ina listova na istoj grani. . neosetljiv. anestezirati (grč. ansrvija (nlat. an-aisthesfa) med. anesteziolog (grč. obi čno. supr. anairesis) ret. anaistheteo ne osećam) med. bapska starost. anisette) rakija za činjena ani-som. anestetičan (grč. ap-. nesposobnost jednog čula da primi č ulne nadražaje. uron mokraća) med. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazli č an (kristali. od koje se dobiva anilin. koji je bez bola. fig. bezbojno. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. anžambman (fr. poživotinjivati. anervičan. animalis) životinjski. ove godine. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. od koga se spravljaju razne lepe boje. enkephalos) med. anni currentis). govor) med. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. epithymia požuda) psih. mleko. anima (lat. idros znoj) med. anizotropan (grč. med. nejednako lučenje mokraće. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. aneorobni (grč. ani-malna hrana meso. kao islandski kristal). anima) duša. isos. jeu) ulog u igri. an-nil) med. grapho pišem) spis koji nema naslova. aneurija (grč. aerobni. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. phyllon list) bog. med. erethfzo) 2. aromatič-no ulje. ne jednakost zenica.: vegetabilije. en general) uopšte. anil (arap. tupoglav. a-. nepažljiv. animalizam (lat. duh. v. uzbuñenost. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. anaerobni. anil) bog. a. erythros crven. kore zenica) med. životinja. isos. a-. ani kurentis (lat. slabost (ili: malaksalost) živaca. anima-rum dijes (lat. nakaza ro ñena bez mozga. rasejan. duša sveta. opiti. animalizirati (nlat. nemoća. anilis) bapski. anidroza (grč. isos. pomen i dr. poživotinjenje. u gotovu. kijanol. anhidrija. šp. ap-. anizeta (fr. uzrujanost. anestetika (grč. anepitimija (grč. u organima za varenje hrane. trovanje anili-nom. isos. godišnja proslava. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (gr č. bapsko ponašanje. tzv. anizokorija (grč. benzidam. animalizacija (nlat. nemaran. a-. slabost. animal) živo biće. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. indigo biljka u Indiji. a-. metron. anilizam (arap. koji »sivi u sredini bez kiseonika. anaisthesia. anizofilija (grč. kristalni. jela od mesa. ap-. ap-. chroma boja) med. životinjska tela. anaistheteo ne osećam) med. logos. anniversarium) godišnjica. tromost žila. animalia) pl. isos.ne. ravnodušnost. anspija (grč. uzbuñenje. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. ap-. ano kurente.ne. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. erethfzo dražim) 1. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. ap-. neuron živac) med. animalije (lat. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. jaja itd. med. nesposobnost govorenja. grañu. ops vid) med. aniverzarija (lat. brz oko) med. supr.TeKyhe. a-. ap-. tupoglavost. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. metron mera) neravnomeran. anaistheteo) pl. a-. anilan (lat. općenito. an espes (fr. aneretizija (grč. aiereza (grč. anenkefalos (grč. živi stvor. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoli č koj crkvi. anilitet (lat. aneroid (grč. anizometropija (grč.

i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. raz-draženost. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili č emu. ankeser (fr. ankiloglosa (grč. pobudi-ti. pri zatvaranju elektri čnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . anni futuri) iduće. ankilometar (gr č . namera pri činjavanja štete. apsoga) muz. da je živo (kod primitivnih naroda). 1. ankoneji (grč. animosite) v. animus nocendi) prav. ispitivati činjenice o ne čemu. vatrenost. živost. animozitet (lat. živahno. animus nocendi (lat. ankvirirati (lat. srdžba. namera nanošenja uvrede. ani precedentis. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. oduševljeno. istraživati. animoso) muz. mržnja. odluka i sl. oživljeno. anienai peti se. animirati (lat. ankiloza (grč. encaisseur) sp. samopouzdan^. anni praeteriti) v. anquirere) prav. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. animo (lat. veoma čvrst i otporan bokser. ukinuti. ukidanje. fr. ani futuri (lat. anquisitio) prav. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). annihilatio) poništa-vanje. fr. staro u č enje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. razdražen. srce. pustiti u rad. životna svežina. zemljište koje zalazi u tu ñ u državu ili tu ñ e imanje. podstrekavati. ankon lakat) pl. davanje duše. ljutina. podstaknuti. nedostatak dužice u oku. anklav(a) (fr. o živiti. anihilirati (lat. životinjska priroda. vlada ili neka ustanova. karakter. ankylos kriv) med. ani preteriti (lat. tražiti (ili: predlagati) kaznu. ankylos kriv. onajs. metron mera) sprava za merenje krivine. animalitas) životinjstvo. supr. rezervoar na mašini za štamparsku boju. animus injurandi) prav. anima to) muz. ispitati. anlaser (nem. ogorčenost. anker (lat. animosus. nakana. žestina. nazor. zagrejati. oduševiti.animalist(a) animalist(a) (lat. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. iris dužica) med. pristalica ani-mizma. anlassen puštati u rad. povesti sudsku istragu. animizam (lat. kotva. animus (lat. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obr ć e u magnetnom polju. annihilare) poništiti. anketirati (fr. animacija (lat. zool. opovrći. enclave) prav. enqueter) vršiti. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. ose ć anje. namera. aniridija (grč. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. apsoga. animalcula životinjice) pl. animozo (ital. oživljenje. ankvizicija (lat. animalculum) zool. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. Anlasser) teh. naredne godine. obodriti. animoznost. animatio) oživljavanje. opovrgavanje. animus duh. ankrije (fr. delimična ili potpuna sraslost jezika. pimpinella anisum) bog. mastionica. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. animosus strastan) ozlojeñen. 2. lenger. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). ipo animo) jednodušno. s predumišljajem. tj. podbadati. duša) prav. 3. odvažnost. mikroskopske životinjice. opovrgavanje. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. predlaganje kazne. animus ivjurandi (lat. animalkulizam (lat. još jednom. ljutnja. kod crtanog filma oživljavanje slika. mišići opruža či ruke. animalitet (nlat. srčano. ogorčen. izvršiti anketu. anis (lat. anketa (lat. sanduče za boje. animalkulisti (nlat. duša. ponovo. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. animus) duh. anihilacija (nlat. hrabro. neprijateljski. mišljenje. ukočenost i sraslost zglobova. inquestia. animozan (lat. ap-. animatizam (lat. u nameri. tip. žestina. biljka č iji se plod upotrebljava kao za č in. ani prezentis (lat. složno. avkora (ital. animalculum životinjice) pl. grč. poruge. znat. anni praecedentis) prošle godine. av>on (grč. animalkula (nlat. uno animo (lat. glossa jezik) med. animoznost (lat. 50 anlaser ani precedentis (lat. encrier) divit. svest. fiz. duša) fil. animare) dati dušu ili duh. anima) fil. anima duh. živahno. metafizi čke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugra ñen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije.: katjon. animist(a) (lat. animosus) strastvenost. vera u duhove. ankylos kriv. ankyra) brod. avimato (ital. srdit. anni praesentis) ove godine.

anorgavologija (grč. ano ante Hristum (lat. anoniman (grč. ap-. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. u gomili.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. paronoma-zija. avosmija (grč. anoksija (grč. starter. slepilo. žitni. anonsa (fr. uro ñ eni nedostatak jajnika. an mas (fr. u kapitalizmu bezimeno. lat. anorganognozija (grč. ophthalmos oko) med. anomalos) neredovan. anodonti (grč. zakona. anomalos) nepravilan. obla-godariti. avofeles (gr č . ap-.: katoda. anorganski (grč. anoftalmija (grč. anorganizam (grč. škodljiv) med. ap-. anomalologija (grč. anomaloi (grč. antinomizam. annonarius žitni) koji se ti č e prometa i dobijanja žita.: katgen. naro č ito uživanje u jelu. koji odstupa od pravila. sisari koji nemaju zuba. anonaran (lat. obznanjivati. anopheles beskoristan. annotare) v. put naviše) fiz. popis zaplenjenih stvari. nastao bez dejstva životnih sila. ap-. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. hen. koji ne ulazi u sastav organskih tela. anonymos) bezimen. tj. neslikovan način govora. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). anoblirati (fr. anosmi'a) med. supr. anoblir. anomija (grč. ap-. običaja. en masse) u masi. objavljivati. neobuzdanost. an-odos uzlaz. ćrganon. ap-. anonymos) bezimenost. anodija (grč. odstupanje od pravila ili zakona. ap-. ap-. oplemeniti. u godini. gignomai postati) ar. stavljanje jedne pored druge dveju re či koje glase jednako ili slično. anomalia) (nepravilnost. anovimus (nlat. agšo) godine. organon) neživ. u maloj srazmeri. izuzet-nost. annuntiare) oglasiti. neredovnost.: Tišina je postala još tiša. an minijatir (fr. organon. akcionarsko. eruptivne stene. zool. anomičan (grč. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. nemanje poro ñ ajnih bolova. plemićku titulu. anorhija (gr č. lat. protivan pravilu. anomfa) bezakonje. protivan pravilu. svi zajedno. anlevaža (fr. nedostatak volje za jelo. tal. ap bez oksys kiseo. istovr-san. radi prenošenja na novo platno. annotatio) napomena. anotirati (lat. bez potpisa. apo naviše. nlat. nepravilni glagol. ap. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. anonimnost. anormalan (grč. ennoblir) dati plem-stvo. organon) neživa ili mrtva priroda. zlo činački. koji je bez života. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. deoničarsko društvo. nlat. po-zitivni pol. ap-. ap-. anonimitet. orchis mudo) bezmudost. anomalija (grč. supr. . odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. elektroda. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. astr. nćmos zakon) v. žudnja) nemanje apetita. ariomos) nezakonit. primedba. namerno izjednačavanje reči. anonymus) nepoznati. odus) pl. ovarium jajnik) med. neobičan. adnotacija. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. neuredan. put kojim elektri čna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). omos sličan. koji odstupa od pravila. anomeomerija (grč. organon. odyne bol) ned. nauka o nepravilnostima u jeziku. npr. up. odyne bol. obznana. a imaju različito značenje. up. a-. nemanje o čiju. annonce) oglas. anomalos nepravilan. anorgavografija (grč. bezbol-nost. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. apodinum) med. appopseg. genesis postanak) smanjenje. opisivanje kamenja. annominatio) ret. ñ uture.bez. en miniature) u malom. nezakonitost. neobičnost. skupa. npr. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. anomalon. ap. nepotpisan. nepoznat. koji odstupa od pravila. anonimnost (grč. objaviti. anomizam (grč. obznaniti. beleška. nepoznatost. naro č ito minerala. nepotpisati. anonymitas) v. anonarni zakoni. ano (lat. anogena metamorfoza kol. grapho pišem) nauka o kamenju. anomalon) gran. a. logia) gram. nepravilan. anoda (grč. anodinum (grč. objava. logia) nauka koja se bavi prou č avanjem anorganske. anorganogenija (grč. anvarija (grč. adnotirati. anonimno društvo trg. a-. smanjen. oštar. mrtve prirode. anoreksija (grč. anonimitet (nlat. anonsirati (fr. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. tj. organon. objašnjenje. anomalan (grč. nepravilnost u kretanju planete. oreksis želja. anno ante Christum) godine pre Hrista. avotacija (lat. anogev (grč. anodinija (grč. anodia) nevezan. mrtav. pre Hristova roñ enja. oglašavati. anomalistički (grč. ap-. norma pravilo) nepravilan.

antafroditičan (grč. anti. cvetanje. ansambl (fr. skup. antenna motka za koju se vezuju jedra. utrapljavanje vo ć a i povr ć a. sporazum. loquor govorim) predgovor. ante dijem (lat. antalgičan (grč. taj čovek je nikakav č ovek.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (gr č. ansambl-partija kuz. antablman (fr. naravoučenija. ante. antl. suprotnost. anti. boriti se protiv koga ili č ega. ant. pradeda. antagonistes) protivnik. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. silo. ansilaža (fr. priči. anteniforman (nlat. natalis koji se ti č e ro ñ enja) ked. opšivnica pod krovom. ensemble) celina. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. anteakt (lat. spoljašnji delovi jedne tvrñave. antenuptialis) predsvadbeni. anti. apo. antediluvijumci (lat. enceindre. lov. delanje u suprotnom smislu. antarktičan (grč. Čehoslovačke i Rumunije. anteludij(um) (lat. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. sredstva za ublažavanje bola. takmi čiti se) biti u opreci s nekim ili ne čim. npr. diluvium potop) pl. nasip. anthe cvet) bog. antanaklaza (grč. antennif ormis) u obliku pipaka. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. ansent (fr. slaganje. logos govor) pred. antemeridlanus) prepodnevni. pred. južni. antarktikos) geogr. lat acidum kiselina) pl. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. an pasan (fr. antagonismos opreka) oprečnost. bedem. antartritika (grč. uzgred. anti. antf. an profil (fr.(grč. enceinte) voj. mimogred. u silose. apo. antastmatičan (grč. antapodoza (grč. antena™ ju m (lat. antedatirati (lat. arktos sever. 2. ante. ante. antagonizam (grč. apo-didomi predati. en profil) sa strane. sloga. ant-angomzomai boriti se protiv. koji leži na Južnom polu. predak. uzgredno. pužast zavijutak na jonskim stubovima. pretpotopni ljudi. radi čuvanja. supr. raniji čin. anteactum) ranije delo. koji leži nasuprot Severnom polu. predbračni. antemeridijanski (lat. koji služi kao lek protiv sipnje. naro č ito protiv kiseline u želucu. borba. tj. ante. ante (lat. ked. Velika antanta savez Rusije. plesso) koji služi kao lek protiv sr č ane kapi. antl. natus roñen) prvoroñeni. anti. trve-nje. ante diem) pre vremena. antagonizam). bojene materije. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). pravo nekoga da prvi govori. u profilu. algos bol) pl. entablement) apx. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. kao pipci. anti. anti. asthma) med. anti. anti. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. pipak kod insekata. suprotna težnja. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antenupciJalni (lat. ante. pretporoñajni. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. en pate) u obliku testa ili kate. ante. stubovi sa obe strane vrata) 1. antagonist(a) (grč. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. gledan sa strane. arthron zglob) pl. antapoplektičan (grč. ispred. ante. ranije. doba cvetanja. ante-ludium) predigra. antanagota (grč. up. ponovan napad groznice. ant-. antatrofičan (grč. sredstva protiv kiseline. anaklasis uzvijanje) ret. entente) sloga. pre suñenog dana. ante) predl. ned. antalgika (grč. opkoljavanje divljači. pre. grč. en passant) u prolasku. protivnost. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. izneti. arh. an-ago uzvodim) ret. antenatalni (lat. antagonizirati (grč. takmac. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. anthemion) cvet. an pat (fr. umanjuje bol. sredstva protiv srčane kapi. raditi u suprotnom pravcu. antediluvijumski (lat. antenagium) prav. med. diluvium potop) pretpotopni. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. izložiti) poet.• govor. pervaz na vrhu stuba.: postdiluvijumski. koji leči zglobobolju. anteza (grč. antena (lat. sklad. antemion (grč. algos) koji ublažuje. obim. dodavanje pouke. prvenstveno pravo prvoro ñenog deteta. napred. anti. sredstva protiv zglobobolje. antanta (fr. atrophos nehranjen) ked. savez (izmeñu država). pojas nekog utvrñenja. npr. antartritičan (grč. anti. antarktikos južni) geogr. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. suparnik. koji se nalazi u toku trudnoće. entendre. suparništvo. antidatirati. . antelogijum (lat. antenat (lat. zajednica. antapoplektika (grč. antacida (grč. ned. neprijateljstvo. antelokvijum (lat. plesso udaram) pl. med.

pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. iza. antecedencija (nlat. antibarbarus. nadmašivati. antestat (lat. raniji odnos u nekoj stvari. anti. koji služi protiv slabosti. arap. antiabolicionist(a) (grč. ante Christum natum) pre Hristova ro ñ enja. up. anthera) bat. tu ñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezič ke pogreške. lat. barbaros negr čki. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. boreios severni) okrenut prema severu. Venus boginja ljubavi. umesto.(grč. antiaristokrat (fč. fil. muški spolni organ u bescvetnica. preteča. prvenstvo u vremenu. dati (ili: davati) prvenstvo. epileptikos). prema. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pi ć a. 53 antivenerea antecesor (lat. tač ka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. trezvenjak. antestirati (lat. raniji dogañaji. streptomicin. ići napred. anteci (grč. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja ne č ega. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. nadmašiti. preci. pozivanje za svedoka. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. prostitucije itd.: posteriores. pretpostaviti. aristokratos) protivnik plemstva. antecedens) prethodnik. ant-. prethodni slog. prethodnost. prioritet. antf. antepozicija (nlat. anteriores (lat. anti. subjekt — predikat. hloromicetin i dr. raniji život. v. antianeksionist(a) (grč. naro č ito ropstva. . med. med. putovo ña. antibiotički (grč. barba-rizme ili varvarizme. oikos kuća) pl. anterioritas) prethod-nost. antf. v. anti. antivenerea (grč. a-. antf. antera (gr č. muški spolni delovi cveta. antecedentia) pl. antestacija (lat. antibarbarus (gr č. diaphoros razli č it) protivnik moralne ravnodušnosti. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. mesto. davanje prvenstva. antecedirati (lat. anti.anteokupacija anteokupacija (Lat. anteponirati (lat.: apeks. sredstva protiv ljubavi. antf) predmetak u složenicama sa znač enjem: protiv. antecedencije (lat. antf. spolna ljubav) pl. antecedere) prethoditi. pretpostav-ljanje. koji pomaže protiv padavice. antestatus) prav. arap. pretho ñ enje. branim) ned. protivnik upotrebe stranih re č i. anterioritet (nlat. anterija (tur. antiastmatičan. v. antibahijus (grč. arthron zglob) med. anteridija (grč. ante-ponere) staviti ispred. savijenost napred. anteriora (lat. sthenos ]anina. antiastmatičan (grč. lat. a-. antf. antf. antivarvarus. antepenultima) gram. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). prašnici. antepenultima (lat. učitelj. zapaljenje krajnika. bat. koji ubija. antestatio) prav. anterotika (grč. antiapeks (nlat. sredstva protiv spolnih. Bakchios) poet. antialkoholičar (grč. ante-testari) prav. prošlost. antiadijaforist(a) (grč. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). nea. gram. neprijatelj aristokra-tije. antheros) bog. anteriora) št. anti. antecedentia) ono što prethodi. dopretposlednji slog neke re č i. anteoccupatio) rat. palimbahijus. koji služi protiv zapaljenja zglobova. a na suprotnim poluloptama Zemlje. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. materia) sup-stanca sa činjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antič esti-ce. čistunac u pogledu jezika. annexio) protivnik aneksije. antefleksija (lat. pretpostavljati. bfos život) supstanca biološkog porekla koja spre č ava razvijanje nekih klica i ubija ih. antiborejski (gr č . lat. ante-cessor) prethodnik. materice. antibiotik (grč. bfos život) koji je protiv života. tzv. koji poveć ava životnu snagu. antianfilaksija (gr č. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s duga č kim rukavima. antias krajnik) med. antf. apa. antepositio) stavljanje ispred. ante Hristum natum (lat. anterotična sredstva ned. antiaditis (gr č. antf. barbaros) v. phylatto čuvam. tre ć i slog od kraja. snaga) med. pored ostalih. anteriores) pl. neosetljivost prema anafilaksiji. antecedens (lat. antepileptičan (grč. antf. supr. preticati. antivarvarus (grč. antf. npr. itd. entari. antere (grč. U antibioti-ke spadaju. veneri č nih bolesti. areh) astr. penicilin. anti. prašnica. raniji doga ñaji ili odnosi. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. raniji život. adijaforist. ant-erotikćs) pl. geotr. anti. raniji dogañ aj. antf. antiasteničan (grč. anti i lat. naro č ito: aureomicin. prethodnici. supr. preteći. antestari. antimaterija (grč. anterotika. antheros) pl. ranije stvari. koji uništava život. anteflexio) med. asthma sipnja) med. antf. antiartritičan (grč.

diabetes šećerna bolest. antikatolički (grč. ante-datirati. jezič ko ostvarenje. čime se dobivaju snažnija dejstva. protivsred-stvo. anapest. anti. antiqua) staro pismo. antiquus) stari. antikvizirati (lat. anti-kategoreo) prav. lat. izneti) ret. datum) v. protivotrov. stari vek. kulture. polovan. starodrevnost. predmet stare umetnosti. podražavati ukus starih. anteme-tika. sredstva protiv nesvestice. starovremenski. med. antidinična sredstva. antidoton) ned. lek protiv čega. antiinkrustator (gr č. sredstvo protiv bola. antiquarius) stari. incrustare dobiti koru) aparat koji č uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i kre č ne naslage. anti. politike itd. antidizenterika (grč. odbaciti. starinski. tip. kurziv). antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. protiv demokra tije. lat. poznavalac starina i starih spomenika. epilepsija. emć o) koji suzbija nagon za povra ć anjem. proglasiti za zastarelo. sredstva protiv padavice. antidaktilos (gr č. raditi prema antič kim uzorima. antiquitas) starina. lat. utuk. med. starinski. kvasac) hem. dine. anti. pravac koji polazi od date reči. antiepileptika (grč. diexeimi prikazivati. antikvar (lat. anti.). lekovi koji služe protiv proliva. antimentalizam (fr. anti. antidolorozum (grč. umetnost i va-spitni ideal starih klasi č nih naroda. antiquus) ugledati se na stare. fig. avtigen (grč. eksis svojstvo. neprijatelj Francuza (jezika. koji služi kao sredstvo za popravku r ñ avih sokova što izazivaju slabljenje. stara ili zastarela ure ñ enja i sl. kupac i prodavac starina. sapseg rak) pl. starinar. anti. antiseptikum. anti. angina (lat. antidatirati (grč. ne vodeći ra č una o mentalnim. anti. lat. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. diabaino prolazim) med. anti. up. upotrebljavao antikvarijat (lat. antikataralije (grč. antidotarij(um) (grč. antimentalisme) lingv. lat. daktylos prst) četr. up. anti. katarroos stakanje) pl. kathodos put na niže) fiz. antiemetika (gr č. farmakopeja. antidramatičan (grč. anti. protivtužba. anti. umnim procesima koji prate jezi č ku realizaciju. dysenterikos srdoboljan) pl. antidemokratski (grč . med. latini-ca. antiepileptičan. up. med. anti. antikvus antieutanazist(a) (grč. vrtlog. truo) med. emeo povra ć am) pl. antidoton (grč. antiquus stari) trgovina starim knjigama. antikariozan (grč. v. umetnička retkost. . sredstva protiv bolesti raka. antiquarius) istraživalac i prou č avalac starina. antikvitet (lat. stari svet. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. emeo) med. anti. anti. anti. med. uspravna latinska slova (supr. sredstva protiv kašlja. anti. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antikatoda (gr č. anti. antiemetičan (grč. antidijabetikum (grč. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. anti. antidoron (gr č. pelco-vanja. kakos rñ av. nagrada. antiquus stari) kultura i filozofija klasi č ne starine. epilepsfa) pl. anti. med. sredstvo protiv povraćanja. antidiegeza (grč. antikahektičan (grč. antikvarnica (lat. proglasiti nešto zastarelim. anti. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. odnosno zastarele stvari ili ustanove. anti. lat. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetni č kih predmeta. antizimotikum (grč. zyme kiselo testo. antiquare) zastareti. antikva (lat. Gallus) protivnik. diegeza. vrsta tamnozelenog serpentina. cariosus kvaran. antikategorija (grč. katholikos) koji je protiv katoli č ke vere. nastaje metamorfozom ampfibola. lek protiv šeć erne bolesti. anti. anti. antiinokulist(a) (grč. doga ñ aj ili stvar posmatrana s protivni č ke strane. fig. pr. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. anti dynastes vladar. stare. sredstva protiv povra ć anja. antikankroza (grč. antikvus (lat. antidinika (gr č .54 avtigal (gr č. eu. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. antikvirati (lat. npr. antiemetici (grč. doron dar) uzdarje. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo č oveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. anti. sredstvo. kod nas ga ima u Fruškoj gori. okretanje) pl. antikvaran (lat. sredstvo koje sprečava vrenje. anti. u gr č koj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posve ć enog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. antički. prikazivanje nekog doga ñ aja ili stvari od strane protivnika. lat. zakon. Grka i Rimljana. dolor bol) med. stanje) med. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. antidinastičan (grč. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladaju ć em domu. platinski lim kod Rendgenovog aparata.

kresis mešanje) prav. antikritičan (grč. antilogia) protivrečnost. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. protiv obamrlosti. metal srebrnobele boje. anti. anti. sinklinala. contagiosus prilepčiv. nephrćs bubreg) pl." antimilitarizam (grč. anti. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. antikonvulzivan (grč. znak Sb (stibium). zamenjivanje jednog dela govora drugim. protivan moralu. u padati. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). anti. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. v. metalepsis zamenjivanje. anti. napad itd. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. koji razvedrava raspoloženje. u kolibi. delovi Sv. tj. pozitivizam u lingvistici. fr. pisac odbrane od napada. moralis) koji je u opreci sa moralom. homolotumena. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. antilemičan (grč. antikreza (grč. ali u protivnom smislu. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. anti. anti. antimovid (lat. npr. a padaju u suprotnim pravcima. antilogičan (grč. antikonvulzivan (grč. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antičesti-ce. nlat. originalnost osporava ili u koju se sumnja. umesto interesa na dug. anti. kolike trbobolja) pl med. bolest spavanja) med. convulsivus grčevit) med. klimax stepenice. krino sudim) odgovor na kritiku. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. antikritičar (grč. consti-tutio ustav) protivustavan.: „Jedemo da živimo. lethargfa dremež-nica. razmena) ret.: „Ako smo veliki. med. med. lat. ned. antinomazija (grč. antilopa (grč. narke ukočenost. veliki smo svuda.: „Otkrovenje Jovanovo". antikritika (grč.: „Jedi da živiš. ali drugim redom. antimonarhičan (grč. antimerija (grč. „Demosten" mesto „govornik". teol. antologija (grč. antimentalizam (grč. antiiefritika (grč. supr. protivkritika. antilego protivim se.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. anti. zaravan) pl. prigovor. antimonium) hem. anti. onoma ime) zamenjivanje imena. meros deo) ret. anti. lat.75. koji služi protiv trzaja i grčeva. antimetalepsija (grč. antilegomena (grč.. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). anti. antimetateza (grč. anti. ukočenje) pl. antikolika (grč. anti. npr. antinarkotika (grč. antikonstitucionist(a) (grč. npr. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izme ñ u dobra i zla. redni broj 51. lyssa pseće besnilo) pl. antilisa (grč. protivkužni. med. koji sprečava nastup krize (uticaj). antimelanholičan (grč. militarisme) protivnost militarizmu. klinč naginjem se. anti. odbrana. anti. pisma čija se. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antimetabola (grč. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. npr. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. anti. dntinacionalan (grč. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. moriš običaj) fil. antimetabola. lat. lat. mentalizam) lingv. protivnarodni. upotreba osobnog imena mesto vrste. pobijanje. melancholikćs) koji razbija tugu. protuslovan. krino) pisac odgovora na kritiku.-. lat. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. anti. anti. antimoralan (grč. antimaterija (grč. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. lat. lat. . nationalis). spuštam se) kol. constitutio) protivnik ustava. anti. antiletargičan (grč. sul-fid antimona. anti. povijam) pl. koji služi protiv kuge. npr. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). antimoralizam (grč. anti. sa logikom. postupnost u izrazu) ret. antilogikćs) nedosledan. med. a ne živi da jedeš. odbrana pred sudom. važna njegova ruda. antikontagioza (grč. anti. suar. antimon (nlat. nlat. krino) koji odgovara na kritiku. anti. atomska masa 121. sredstva. elemenat. antimonium) mineral. anti. antikonstitucionalan (grč. lekovi protiv trbobol>e. anti. žida u stadima po toplijim kopnima. a ne živimo da jedemo". convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. loimos kuga) med. antimetalepsija. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. anthćlops) 3007. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). odgovor na napade. pokret protiv rata i pripremanje za rat. nenarodni. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. na prestolu. sredstva protiv psećeg besnila. anti. anti. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma." antiklinala (grč. anti. mos. anti. antikosmetičan (grč.

ravnokraki trapez. anti. anomizam. teal. med lekovi protiv vatre. glavobolje. antirojalizam (grč. anti. anti. aatipneumoničan (grč. antiskabioza (grč. pl. anti. lat. ratio razum) fil. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. anti. anpšlatonska ljubav čulna. pyr vatra) pl. scabies šuga) pl. anti.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (gr č.: „Svet ima svoj po č etak u vremenu. antiparalelogram (grč. kod Kanta: protivre č nost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antipatriot (grč. lat.ñenih zakona. dvoumica) fil. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci preč nika Zemlje. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. lat. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. antipleuritika (gr č . razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. anti. neslaganje sa trezvenim. psyche duša) fil. nlat. suparnik. protivnik revolucije.: simpatija. antiracionalizam (gr č . antipleuritičan. anti. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. antisemit-ski. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). teal. pus. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. parallelos. royalisme). fr. oprečan. političkom i duhovnom životu. groznicu. patriotes) neprijatelj domovine. neslaganje sa trezvenim. nesimpati čan. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. anti. antipatičan (grč. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. koji služi protiv zapaljenja pluća. ratio razum) fil. geogr. anti. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. npr. sepsis trulež) med. anti. antiplenisti (grč. spolna ljubav. nije apsolutni izvor saznanja. antiparagraf (grč. parasitos gotovan) pl. replika. protivnožnik. antiprotasis protivpred-log) ret. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. med. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. shvatanje da razum. antiskepticizam (grč. nerodoljub. koji suzbija vatru. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antiperistaza (grč. sepsis) heš. antipi-rink dr. antipodan (grč. . pr. anti. skepsis nedoumica. anti. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u moguć nost ma kakvog saznanja uopšte. onaj koji živi na suprotnoj ta č ki pre č nika Zemlje. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. anti. antipirin (grč. antipiretičan (grč. nemarenje. anti. antipatija (grč. protivrečnost. a i s obzirom na prostor on je ograni č en" (teza). pr. antiseptikum (grč. anti. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. utuk. med. Semiti. anti. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. npr. lat. aspirin. antirepublikanac (grč. sredstva protiv šuge. fil. pleuron bok. koji sprečava truljenje. anti. protivnik. septikos) med. med. antiparazitika (grč. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizi čkim sredstvima. antipus) sasvim suprotan. na čelno nepriznavana bilo kakvih utvr. protivjevrejski pokret. antiseptičan (grč. antiracionalizam (gr č . teal. socialis društven) protivan društvenom poretku. plenus pun) fil. nemio. sredstvo protiv groznice. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. antinomija (grč. antipapizam (grč. lat. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). antisocijalan (gr č . gramma) geom. pneumon pluće) med. odnosno čovečje mišljenje. nomos zakon) 1. antireumatičan (grč. koji služi protiv reumatizma. 2. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. antipiretike (grč. supr. lat. koje se obi čno izražava jednim pitanjem. podos noga) č ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. lat. anti. para-lyo) pl. rug) med. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. sredstva protiv uzetosti (paralize). dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. antiprotaza (grč. anti. groznice. anti. anti. anti. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. antiseptika. pyr) ned. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. antiparalelan (grč. anti. antirevolucionar (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. anti. antipsihologizam (grč. anti. antiparalitika (grč. antisepsa (grč. rebro) pl. reuma) med. antirepublikanski. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. vatre. shvatanje da razum. odnosno čovečje mišljenje. anti. nije apsolutni izvor saznanja.

anti. anti. freeze zamrzavati. antipirin. antitermika (grč. antifebrin (grč. anti. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. skia senka) pl. tj. lat. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. fermentum) med. antifraza (grč. 57 antihemoragičan. sredstvo protiv groznice. takoñ e: otpe-vanje. anti. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. 2. antispastos vu ći na drugu stranu) metr. antispiritualizam (grč. anti-strategos) zamenik vojskovoñ e. febris groznica) med. anteci. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. anti. npr. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. / nego šator age Hasan-age. 5. ljudi sa suprotnim senkama. typos) otisak. antiflogističan hem. med. antihelmintika (grč. anti. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. spiritus duh) fil. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. v. antihemoragi č an (gr č . anthelmintika. tuberkuloze. anti. up. antispazmodika (grč. elmis elmintos glista) pl. antiflogistika. stanovnici na istom podnevku. sredstva protiv sušice. jektike. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. antitypia protivudar. phleps žila. anti. tome sečem) med. lekovi protiv zapaljenja. dveju težnji i sl. anti. antispastika (grč. phlogos plamen) 1. regnymi probijam) med. npr. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. a drugi i treći dug: U ------. antitoksin (grč. med. anti. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. ned. antispast (grč. sredstva protiv sušice. ve ć bi okopnio. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. pričina) nau čio pobijanje verovanja u duhove i aveti. antitipija (grč. .: „To bi bilo vrlo pametno". prototip. lekovi protiv groznice. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. antihektika (grč. antiftizika (grč. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñ ene otrove. thermos topao) pl. antifrizi (grč. iskazivanje jedne misli pomo ću dva suprotna pojma. ove pesme su izvodili peva č i ili narod za vreme mise. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. opre čnost dvaju karaktera. anti. protivrečne. antithesis suprotnost. antitireoidin (grč. antiflebotomist (grč . antiflogistika 1. koji je u suprotnostima. lat. anti. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je po četkom VII v. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spre č ilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antispazmodika. antifonnja (grč. anti. ned. spectrum avet. ektikos jektičav) pl.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno str č i u njemu. antifonarij(um) grč. teorija franc. anti. toxikon. flogiston. med. u smislu „vrlo ludo". progovara mudro". protivnik lečenja pu-štanjem krvi. 4. odboj) fil. ili kontrarna. (Hasanaginica). anti. phlox) pl. suprotan. med. odabrao papa Grgur Veliki. phone glas) otpev. antistrateg (grč. antifebrilan (grč. komandant neprijateljske vojske. haima krv. antispektrologija (gr č. opre čna). eidos izgled) farm. anti. antiflogistika (grč. pristalice antiflogistike. ret.: „Ide ludo. up. npr. loet. besmislica. protivnik ujedinjenja. protivgroznični. antitetičan (grč. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. antifermenti (grč. lat. / labudovi već bi poletjeli. v. anti. antistrofa (grč. toksine. četvorosložna stopa u koje je prvi i č etvrti slog kratak. al' su labudovi? / Da je snijeg. otpev. phthisis sušica) pl. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. anti. antihektičan. v. pr.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. suprotno) 1. anti. spasmos) pl. febris) farm. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. prepis. sredstva koja ublažuju grčeve. anti. antispastika. antitip (grč. hek. antifon(a) (grč. protivotrov. antiteza (grč. 2. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. logia. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. 3. hem. phlox. thyreos štit. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. febris) med. up. nauka lat. antiftizičan.. pr. antifebrilije (grč. pl. koji ublažava zapaljenje ili vatru. anti. spastikos koji vuče. lat. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. antiunionist(a) (grč. lat. geogr. lat. anti. anti. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. phone glas) logič ka protivrečnost.U. trzav) pl. sinteza. otrov) med. med. eng. zajednice. antiscii (grč. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. teza. antiflogističari (grč. anti. med. antithetikos) protivan. med. anti.

anthos cvet. preduzimati. anti. s tim da će se kasnije dokazati. vrtača. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). odmor. kol. korali. anti. ned. anthos cvet. tvrd-mek i dr. antonimija (grč. pr. leto-zima. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. redak. zool. toile. fil. geol. anthrax ugalj. zoon životinja. stablu itd. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. antodoitalgika (grč. usred. entre nous) meñu nama. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. med. antrakonit (grč. kyanos zatvorenoplav) hem. naro čito iz vremena starih Grka i Rimljana. antografija (grč. anticipando) unapred. lažistina. inter) meñu. živo biće) pl. rheo curim) lged. antonimi. v. antiquus) stari. oputa) lkngv. antotipoliti (grč. ophthalmćs oko) pl. antonomasia drugi naziv) reg. 58 antr-akt antoksantin (grč. antologija (grč. antihreza (grč. npr. starog kova. algos bol) pl. u poverenju. entonner. odus zub. lithos kamen) min. npr. travnjak. cholas utroba) pl. entr'acte) poz. izmeñu. predujmljivati. anthos) cvet. liig. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. antišambr (fr. anthrax. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. sotona. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. plodovima. besnilo itd. zbirka odabranih. kružno kretanje) meteor. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. hemoroida. lithos kamen) min. zbirka na j lepšega. antotipoliti. antoftalmika (grč. ret. krečnjak obojen ugljenom. samo na suprotnim stranama polutara. v. anti. privremen prekid u nekom poslu. antihronizam (grč. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. Ifthos kamen) pl. anthos. tle) pl. levkasta rupa od eksplodirane mine. anthologia) branje cveća. hafma. govorni ukras. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. fig. anticipirati (lat. typos otisak. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. chthon zemlja. antonoar (fr. antoalaža (fr. listovima. hresis upotreba) prav. antoliti. anthrak ć o pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. reči suprotne po značenju. protivgrañanski. up. antr lu (fr. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antički (lat. anti. fig. fig. up. ned. sinotši. anti.. anthrax ugalj) med. sredstva protiv očnih bolesti. civis grañanin) negrañanski. anti. zlič. predujam na robu. antihipnotičan. crni prišt. antoliti (grč. naro čito lirskih pesama. anti. oputa ime) pl. . hypnos san) pl. unapred primiti (ili: primati). biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. ophthalmos oko) pl. anti. starovremenski. be-drenica. po starinskom ukusu. naročito na licu. up. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). med. cvat. antraks (grč. upotreba jednog vremena umesto drugog. avtihipnotika (grč. pre vremena. antrakolit (grč. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. cvetno žutilo. ned. antrakometar (grč. anti. anthos. sredstva protiv navale krvi. cvetnjak. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. koji služi kao lek protiv šuljeva. antos (grč. anticus. sredstva protiv zubobolje. preduzeti. med. kyklos krug. anticnklon (grč. antišambrirati (fr. antr-akt (fr. anthos cvet. lit-hos kamen) pl. anti. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. antikrist (gr č. antihtoni (grč. žuta bojena materija koja se nalazi u cve ću. lat. paronimi. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. antocijanini (grč. koji potiče iz starog veka. anti. med. homonimi. kol. starodrevni. kotlina. činiti podvorenje starijim i mo ćnijim od sebe. entonnoir) levak. antonimi (grč. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. antr (fr. lat. metron mera) hem. ksanthos žut) hem. u obliku predujma. čekati prijem. bezbožan čovek. nepomenik. anticipaido (lat. počinka. u. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. sredstva protiv kolere. entre. anti.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. anticivičan (grč. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. anti. stanka. antonomazija (grč. anthos. antrakolit. antorgastična sredstva med. orgazam. avtiholerika (grč. antozoe (grč. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. sprava za odreñivanje količine ugljenika. npr. preduj-miti. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". anticipacija (lat. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. u četiri oka. dobar-rñav. antichambre) zadržavati se u predsoblju. anthrax. krasta. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. sredstva protiv očnih bolesti. starinski. osip. odmor izmeñ u činova. antrakoza (gr č . geogr. prostrel. ñavo. antoftalmika (grč. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu.

trgovačke i politička geografije. uvod. fiziologije. psihološkog i filozofskog. shvatanje da je čovek bi će sli čno bogu. metron) merenje čovečjeg tela. po traje još i sad. antropolog (grč. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropozojski period. zoon životinja) geol. anthropos. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. uvozna carina. anthropos. anthropos. muz. prostor izmeñu dva stuba. antropogenija (grč. „prosvetljenje" i „posvećenje". anthropos. istorije. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. antropogonija (grč. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. entree) ulazak. predsoblje. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. filozofije. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. antropogenija. anthropos. odstojanje izmeñu stubova. antropometrija (grč. razmak. papagaj. antropinski (grč. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. otprilike jedan milion godina. pri-vredna. anthropos. antracit (grč. psihologije. komad kojim počinje opera ili koncert. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. S14N10. gone rañanje) nauka o postanku č oveka.: teosebija. antrpilastr. množenja. pod antr. krmenadla. složen ugljenički vodonik. antropozoik (grč. pojava glumca na pozornici. anthrax ugalj) hen. telo je podložno zakonu nasleña. metron mera) sprava za merenje visine č oveka. anthropos. prvo jelo pri obedima. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". ulaz. antropognozija (grč. koji se ti če ljudi. antropologija (grč. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. anthropos. nauka o čovečjem telu. uticaja okoline. anthropos. anthropos. bios život. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „ č ovek mera svih stvari". occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. nauka o merenju čoveka. . antropijatrika (grč. anthropos. naročito sveč anim. antre (fr. anthropos) fil. avtr nu (fr. avtreozoid (grč. antrkot (entrecote) kup. anthropos. očoveča-vanje. npr. anthropos. kao podvrste su: istorijska. istorijskog i sociološkog. logismos) fil. arheologije i nauke o jeziku. antropozofija (gr č . ulazna soba.(grč. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. anthropos. iatros lekar) nauka o leč enju ljudi. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima.) vot. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. entre nous) v. anthropos. ulaženje. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. o odnosima izmeñu čovečjih udova. 1. antropomorf (grč. ukrpgganja. pristup. antropo. poznavanje č oveka. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antropizam (grč. anthropos. antropareskija (grč. ulazna cena. sličan čoveku (o majmunima). i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. majmun sli č an č oveku. nastavak ites) min. anthrax ugalj. upadanje jednog glasa. sophla mudrost) fil. dobom kada č ove čji govor po činje da se razvija. najbolja vrsta uglja. anthropos. oblik) čovekolik. antropogeneza (grč. a duh zakonu reinkarnacije. anthropinos) čovečji. duša sudbini koju sama stvara. antropogsografija (grč. eidos vid. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. najstariji fosilni ugalj. arheološkog i dr. anthropos. ulaznina. anthropos. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. antropobiologija (grč. antracen (grč. tj. ulazni-ca. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). muški gamet kod biljaka. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive uti če na obrazovanje ljudske zajednice. težnji i ideala. antropognost (grč. zemaljski. plo-ñ enja. želja. glotta jezik) životinja sa jezikom sli čnim jeziku čoveka. kulturne. latreia služba) obožavanje čoveka. anthropos. anthrax. saobraćajne. antropozojski period geol. supr. entrecolonne) apx. antropolatrija (gr č . anthropos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek. predjele. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". antropologizam (grč. antropogenetika v. anthropos. počinje sa diluvijalnim periodom.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. antropoidan (gr č . antricid (grč. antropomantija (grč. opadanja itd. 2. antrkolon (fr. predvorje. lat. socio-logije. antropometar (grč. antropografija (gr č.

koja se može razvrstavati. phytefa sañenje. počovečenje boga. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropopatija (grč. v. razuñivanje. tome sečenje) med. fiziognomika. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antroposomatologija (grč. rañanje) biol. en entrepot) necarinjen. antrša (fr. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. stovarište. morphe uobličavam) počovečiti. anthropos. antropofonika (grč. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. anthropos. da misli. deliti. smatranje onoga što je č ove č je božanskim. koje oseća i »seli isto kao čovek. kratak članak. theke pričuvi-šte. i odatle uvoziti. antroposfera (grč. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama č oveka. ne plaća carinu). sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je č ovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. rasprostiranje plodova i semena od strane č oveka. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. antrpa (fr. anthropos. tj. nauka o spolnom životu č oveka. entretaille) u bakrorezu: fini me ñ uzarez. istorija čovečanstva. antropopa tizam. theos bog) obogočovečenje. anthropos. lat.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja č oveka. anthropopathefa) fil. antropoteizam (grč. saopštenje vlade. biološki život. anthropos. antropomorfoza. anthropo-morphos) slič an č oveku. polukas. ponašanje životinja itd. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. u bačen u redakcijski deo lista. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. — an antrpo (fr. logia nauka) nauč na disciplina koja proučava veze izmeñ u čoveka i pećine. sphaira kugla. antropopatija. entrepot. anthropos. entrepas) poluravan. ljudožder. anthropos. anthropos. antropomorfoza (gr č. neocarinjen. anthropos. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. rezanje čovečjeg tela u cilju nauč nog ispitivanja. antropohorija (grč. vrlinama. entrechat. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. antropofiteja (grč. antropohistorija (grč. bog. hod konja. slabostima i dr. počovečavati. antropospeleologija (grč. anthropos. soma telo. en tout č as) amrel srednje veli čine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. anthropos. interpositus metanje izmeñu. skladište. antrkolon. dok leži u njemu. dvornica slave. antropomorfizam (grč. anthropos. entrepilastre) apx. razmak izmeñu stubova. kanibalizam. tj. kanibal. anthropos. obi čno zvani čno. anthropopatheia) fil. antroposkopija (grč. anthropos. entrefins) pl. morphe oblik) fil. morphe) fil. fizi č ke pojave. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. anthropo-poia) stvaranje čoveka. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. anthropos. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. tkanine osrednje fino ć e i kakvo ć e. . anthropos. anthropophagia) ljudožderstvo. koji ima č ove čji oblik. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. antropoplastika (grč. sa ljudskim osobinama. anthropos. shvatanje da je bog bi ć e koje ima sve ljudske osobine. antropofobija (grč. anthropos. onoma ime) lingv. antropoterapija (grč. anthropos. umetanje) trg. antroponimija (grč. vest ili saopštenje koje treba pročitati izme ñu redaka. antropocentrizam (grč. intrecciato salto) umetni č ki skok u plesu. antrfen (fr. antropospeleologija je nauka o pe ćinskom č oveku. antropopeja (grč. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. spe-laion pećina. choreo pasprostirem se) zool. obožavanje čoveka. antropofagija (grč. ital. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. izvoziti ili upućivati. antropopatizam (grč. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. morphe.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. antropofag (grč. anthropos. antroponomija (grč. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju č ove čje telo. anthropos. antrpilastr (fr. lat. deo nauke o jeziku koji prouč ava li čna imena. antropoteka (grč. rañanje čoveka. anthropos. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sli č an č oveku. u užem smislu. antrpo (fr. oseća i radi kao čovek. nomos zakon) fil. odstojanje izmeñu dva stuba . talile. an-tu-ka (fr. v. antropomorfologija (grč. antropomorfozirati (grč. antropotomija (grč. antropohemija (grč. a ova se pruži napred. up. anthropos. popravljati. antropomorfizam. anthropos. plastike) slikanje (ili: vajanje) č oveka. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. antrtaj (fr. tj.

lat. fr. anus komunis (lat. hypnos san) pl. annumeratio) pribrajanje. an fas (fr. enfant) dete. anšlus (nem. enchere) trg. neravan. anšerirati (fr. uračunavanje. zadihanost. bolja ponuda na javnoj prodaji. hydor voda) hem. anhidrija (grč. anuarij(um) (lat. zaobilazan. anus (lat. annulus magicus) čarobni prsten. anus kurens (lat. an-šantiran. prošlo trenutno vreme. anti. ribarski prsten. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . anulus (lat. obična julijanska godina. žila srčanica. kome je oduzeta voda. npr. annus ecclestiasticus) crkvena godina. annus) godina. anurija (grč. anualni (lat. neprestupna godina. annunciatio) nagovešta-vanje. anhidričan (grč. annullare) poništiti. dvostran. o či u oči. med. anfilirati (lat. pol. suša. zapodenuti razgovor. slobodan od vode. u opasnost. annus civilis) grañanska godina. fig. aortitis (grč. tučenje topovima uzduž. januara do 31. anumerirati (lat. anulirati (nlat. glavna srčana žila. aosmičan (grč. džombast. hydor voda) hem. poništavanje. zapaljenje aorte. zadiviti. podizanje cene. aorta (grč. Petar u ribarskom čamcu. teško udisanje vazduha. opovrći. koji traje godinu dana. anfractuosus) krivudav. preñašnje svršeno vreme. opčiniti. anti. spa-janje. anhelatio) kratko. da bi se posle jedan po jedan pobijali. kolebljiv. posredan dokaz. dvosmislen. idi. pribrojavati. opovrgavati. med. annus intercalaris) prestupna godina. anfraktuozan (nlat. anhidrid (grč. ap. anulus pi-skatorijus (lat. nesta-ško. uništavati. neodreñen) gram. dati više pri nadmetanju. aorte med. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. anfan perdi (fr. anti. apage! (grč. poskupl>ivati. pridruženje. aorist (grč. vijugast. podizati cenu. ap. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. čisti se! apagoga (grč. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. nanizati. po dužini. enfilade) dug red. potpun prestanak lučenja mokraće. objavljivanje. annus communis) prosta. a-oristos neograničen. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. s boka. godišnjak. preko. Anschluss) priključenje. per anum (lat. ogla-siti nevažećim. pr. idros znoj) med. anuitet (nlat. ap. mrtva straža. apage) odlazi. aorte) znat. nizati. anfan (fr. pravo u oči. yper nad. udevati. upija.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anus solaris (lat. iskrivudan. anti. aiulus magikus (lat. otići. kroz čmar. apanage. helmintos glista) pl. anus interkalaris (lat. ñavolan. dobrojavati. čmar. ushititi. hydor) bezvodnost. kalendar. anhidrit (grč. uračunavati. annuarium) letopis. en face) spreda. nuditi više. anus) anat. voj. anceps) dvostruk. helmins. s lica. apanaža (fr. ali koje izloženo vodi apsorbuje. ap-ago odvesti. iznad. anfan teribl(fr. završetak zadnjeg creva. anthipnotika (grč. anus civilne (lat. prisajedinjenje. po-ništavati. anulus palacii (lat. anhelacija (lat. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. tući topovima po dužini. enchanter) očarati. enfiler) udenuta. anulacija (nlat. voj. dobrojiti. anthelmintika (grč. annullatio) poništenje. hypo-phero snositi) ret. anceps (lat. ushićivati. antihipnotika. enfants perdus) na. anus eklezijastikus (lat. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. annulus) prsten. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. god. izvoñenje i nabrajanje prigovora. pr. red soba u jednom pravcu. dahtanje. annuus godišnji) godišnja otplata duga. decembra. s boka. vragolan. anthelmintičan. napraviti ćupriju (u trik-traku). hydor voda) hem. amrel za svako vreme. dobrajanje. annus solaris) sunčana. opovrgnuće. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. ukinuti. appšpegage) pribrojiti. vodonik i postaje kiselinom. poskuplji-vanje. v. encherir) trg. biser. metr. naročito Devi Mariji da će roditi sina. ap. godišnji dohodak. tj. pripajanje. sredstva za isterivanje glista. ap. annuitas. zaplesti nekoga u neko preduzeće. per anum) med. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. soli i oksidi. anšantirati (fr. poskupljenje. anus (lat. ubrajati. uron mokraća) med. npr. nesiguran. godišnja renta. annualis) godišnji. annus currens) tekuća godina. ukinuće. godišnji prihod. oča-ravati. anidrija. anšer (fr. oglašavanje nevažećim. filum konac. zadivljavati. nestašica vode. Š. apagogičan dokaz indirektan. godi- šobran i kao suncobran. uništiti. opovrgavanje. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. koji se dogañ a svake godine. anfilada (fr. Blagovesti. anthipofora (grč. apagoge) log. posredan dokaz. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. od 1. opčišavati. a. nlat. npr. anthiperidrotikon (grč. ukidati. anumeracija (lat. osme miris) bezmirisan. anuncijacija (lat.

appellatio inadmissibilis) prav. stan sa više odeljenja. ravnodupšost. odgojim) v. ret. appellativus) gram. naprava. beskrajan) fol. lažljiv) lažljiv. privid-nost. apatičan (grč. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. appelare) viši. apanteza (grč. očevidan. odeljenje. apanažirati (fr. a-. . astr. paideytikos vaspitni. apparens) vidljiv. veličina i sl. kalcijev fosfat s fluorom. za-pleten. znak. sva oruña. npr. apelacio inadmisibilis (lat. apatao. životinja. bioskopa. kazivanje. neke radionice. nemaran. apart naročit. npr. apedeutičan (grč. trg. appartement) stan. utrnulih osećanja. spoljašnji izgled neke robe. sa puno osećanja. aparat (lat. nedostatak ukusa. apelativ (lat. odstojanje. antropofobija. ceo pribor. soba. up. apelacio admisibilis (lat. apartman (fr. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. imenovanje. reč koja označava rod ili vrstu. apantesis) odgovor. pri Zemljinom obrtanju. vrstu. apatetikos prevaran. areh vrh. svirepost. dražestan. kalćn lepo) nepoznavanje lepote.: drvo. verovatnoće. vrh kupe. zadocneo priziv. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. ljubičaste ili zelenkaste. apatao zavodim) št. apel (fr. apedeuzija. apatije (grč. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. apaideysia) nevaspitanost. a-. apatit (grč. apaš (fr. apeiron (grč. dopustljiv i prihvatljiv priziv. obezbeñen prihod. odgojni) neobrazovan. appellatio frivola) prav. neškolovan. rod. apelacija (lat. neosnovan priziv.). prizivni sud za crkvene sporove. odrediti stalan godišnji prihod. supr. zamršen. arasće) velegradski razbojnik. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. apasionato (ital. zbor. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). apedeugizam. apelacio temerarija (lat. izgled. čovek. neznanje usled slabog školovanja. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. poslušnost kod pasa. odvraćanje. godišnji prihod. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. geom. boje sive. lažan. appassionato) kuz. apelacio dezerta (lat. prividan (npr. neobičan. pozivanje. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). apelat (lat. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. neprihvatljiv priziv. žalba višoj vlasti. jedinstven) naro čit. apelatorija (lat. npr. paideyo vaspitavam. a-. nepromišljen priziv. appellans) prav. prepušten. očigledan. braće). apeiros neiskusan. npr. posle nižih. appellatus) prav. zajedničko ime. odvratnost meñu ljudima. apatetičan (grč. tj. otimač. appellatio deserta) prav. appel) poziv. apparatus sprema. taj pas nema apela. apelativan (lat. apartheid (eng. neupućenost u ono što je lepo. apathes) neosetljiv. strasno. apeirokalija (grč. voj. lat. apelant (lat. po č etak. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). oruñe) sprava. priziv višem sudu. sprava i sl. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. neobrazovanost. nemarnost. nesvakidašnji. zločinac.: antiapeks. mač. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). nedopustljiv priziv. lopov. pozorišta i dr. apeiros neograničen. poznavanje. jasan. doziv. zaziranje (ili: strah) od ljudi. appellatio admissibilis) prav. višim sudovima i traži njihovu pomoć. sva mehanička postrojenja (npr. pomoćna sredstva i dr. nevaspitan. beznačajan i ništavan priziv. patria domovina) lice koje nema državljanstva. nomen appellativum) gran. ne odaziva se na poziv gospodara. apatrid (grč. aparencija (lat. vidan. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. prevaran. apparentia) privid. stroj. gran. utrnu-lost osećanja. prav. appellare. aparatorij(um) (nlat. aparentan (lat. spoljašnjost. zaključak. apatheia) neosetljivost. veoma rasprostrt. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. koji označava zajedničko ime. pozivanje na viši sud. apartan (fr.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. apelacio frivola (lat. pun draži. apantropija (grč. aparatura (lat. apeks (lat. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje.). izdvojeno. apedeutizam (grč. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. pobijanje. appellatio temera-ria) prav. ravnodušan. apart odvojeno.

vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. ad-percipere) zapaziti. sladak. konstruisan 1866. appendicula mali pri-vezak) pl. želja. pravničke dosetljivosti. a-. pljeskati u znak odobravanja. izdužen produžetak sa površine nekog organa. bez groznice. crvuljak. aperitiv (nlat. ad-perceptio) fil. apetalan (grč. koji nema sferne aberacije. apireničan (grč. otkloniti smetnje. naklonost. aperantologija (grč. med. neiskusan. simbol zemljoradnje. aperiodičan (grč. a-. nem. apis (lat. koji pati od slabog varenja želuca. dovesti u red. aperijencije (lat. bez. loša probava. požu-dan. a-. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. overavanje. požuda. appetitlich) ukusan. perfodos) fiz. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. bez lišća. v. apurement) trg. apirman (fr. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. aplanat (grč. čut udarac) sp. apendikularije (lat. apercipirati (lat. aperantologia) preterana brbljivost.ne.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. sumnja. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. planao lutam) fotografski objektiv. appellare) v. aperijentan (lat. dopuna. apetitlih (lat. tj. pčela. drugo. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. odnosno mišljenja. odnosno mi-šljenja. aperijencije. ap-echema) odjek. stanje bez groznice. apetit (lat. apendiks (lat. aperientia) pl. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. kratko i pregledno izlaganje. pepsis probava. apiarium) pčelanik. otvor npr. a. appetitus) prohtev za jelom. med. sveti bik. podozrevanje. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). bez visoke temperature. a-petalos) bog. appendix) ned. bujica praznih reči. a-. appetere. aperfu kratak pregled. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. aperkat (ept. aplanir) poravnati. apersi (fr. irreg gornji. appetitivus) željan. appetitio) težnja za čim. zapažati. aperijens (lat. sredstvo za čišćenje. planao) opt. pomoću kojih se jedan predmet shvata. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. . aplaudira™ (lat. apetencija (lat. koji su bez latica. zaklona na optičkim aparati-ma). nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. pčelinjak. saznaje i tumači. uložiti (ili: ulagati) protest. apercepcija (lat. aperijens. apikultura (lat. koji nema iskustva. aperijentan. linkejoskop. apireksija (grč. suprotno dejstvo pada. beskrunični. za-pažanje. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. proveravanje računa. apiričan (grč. težnja za čim. aplanirati (fr. apis pčela. uložiti (ili: ulagati) priziv. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. apetitivan (nlat. uobličenje. prohtev. a-pyros. rugep kopggica) bog. jasno shvatiti. siguran od vatre. aperitivan (lat. apices juris (lat. apeiria) neiskusnost. alelovati (lat. otvor (izdubenog ogledala. kao složene sočivo. koji nema koštice (o plodu). više veze duševnog života. žudnja.. apeptičan (grč. pohotan. živo odobravati. appellare) moliti koga za pomoć. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. apehema (grč. aplazija (grč. apendicit (lat. apiretičan (grč. apertura) anat. slobodan od njihanja. tvorenje) anat. aperitivus) v. oni akti parenje. sklonost. primamljiv. ješnost. aperiens) koji otvara volju za jelom. jasno shvatanje predmeta pomo ću akata pažnje. koji izaziva želju za jelom. težnja. apirija (grč. a-. bez (sferne) aberacije. apistija (grč. da ga (ili: je) pojedeš. načelo na kojem počivaju druge. apepsija (grč. prilog knjizi ili delu. a-. a-. apistia) neverovanje. aplanatičan (grč. apices juriš) pl. pl. appendix) dodatak. appetentia) čežnja. rug) med. apeticija (lat. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. varenje) med. nezapaljiv. apis) zool. pozivati se na nešto. zaključak. na prečaga. apertura (lat. tečan. da se jede. neprobavljiv. a-. a ne one koje počivaju na asocijacijama. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. peira iskustvo) 2. nagon. apelirati. aperitivan. letimičan pregled. osećanje gladi. a-. žudnja za nečim. volja za jelom. suština. aperire otvoriti. uvideti. apeiros. rug vatra) med. rug vatra) 1. sažetak. aperire otvoriti) med. areh. shvatanje. Alis mit. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). zagladiti. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. applaudere) tapšati. apijarij(um) (lat. slabo varenje u organizam unete hrane. nevičan. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. alat. opt. zool. nlat. apiričan (grč. cultura gajenje) pčelarstvo. plašiš obrazovanje.

rañanje bez nogu. brižljivo izučavati. perigej. upotrebiti. apoentirati (fr. naro čito u vojnim naukama. kada se još smatralo da je Zemlja središte. Jovis) astr. kopija izvornog dokumenta. prileplji-vanje. 1—8): kuga. itd. sravniti ra č un sa trgova č kim knjigama. metanje. prišiti. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). applicabilis) primenljiv. aplikativan. rat. plaćati.. bezuslovan. kandidat. aplikativan (nlat. ukrašavanje melodije sitnim notama. apunto. prilježnost. nedisanje. apogej (grč. pravilan položaj prstiju pri sviranju. odrediti ročište. apodosis) ret. appositio) gram. završnica. applicativus) v. starati se. aplikabilan (nlat. apoen (fr. opet. afelijum). npr. vrednoća. apodeiktikos) koji dokazuje. aplikant (lat. apojovium. staviti. tačka na putanji Meseca. čita knjigu). up. arropege priložiti. neminovan. marljivost. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. nameštanje. afri čkim i dr. apokaliptičan (grč. apoñatura (ital. dokazan. Apokalipsa (grč. pojava opažena kod naj-nižih jedno ćelijskih životinja.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. svaka. Jupitera. ned. dodati. arb. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razvi će vrši samo pomoć u jedne vegeta-tivne ć elice. appoint) fin. podćs. dokazivanje. aplikatorika (lat. drugi. koji se može lako namestiti na. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoć u prakti čnih primera. apo. uneti. apodeiktikos) v. pohvala.: . apodiktičan (grč. Jov-od Jupiter gei. 2. apozitiv (lat. natrag. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. aplikatura (nlat. apojovijum (nlat. apodejktičan (grč. L0g. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. prilepiti. tajanstven. lek. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. aplikabilan. naročito inostrana. grapho pišem) prepis. Otkrovenje Jovana Bogoslova. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. sitan novac za potkusurivanje. neopovrgljiv dokaz. gameo ženim se) zool. ucrtati. buduć nost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. applicatura) kuz. applausus) tapšanje. aplikativ (lat. može da ga zameni (npr. apokaliptika (grč. . primeniti. apodemia boravak u tuñini. kraći ili duži zastoj u disanju usled poreme ć aja centra za disanje. apodan (grč. apograf (grč. poslednja knjiga Novog zaveta. mat. apodiksis (grč. za razliku od prvog dela (protaze). mračan. asertoran. menica. apodeixis) prikazivanje. npr. ogledni govor. tvoj mlañi brat. združiti) liši. upotreba spoljnih sredstava. applicare približiti. proble-matičan. glad i smrt. glasno odobravanje. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. a ne Sunce (up. aplikacija (lat. stavljanje. pus) koji nema nogu. zagonetan. tj. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. appositi-vum) gran. pus noga) med. podesan. poravnati se u nečemu. aplikata (lat. apozicija (lat. apoda (grč. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. u nekim kavkaskim. predudar. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. apo-gaion) acrp. beznož-ni vodozemci. obraća-ti jaku pažnju na nešto. a-. appositivus) gran. pus. primenjivanje. npr. noga) zool. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. a-. apodoza (grč. 18). religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. neoboriv. a-. Dušan. zavoj. poslednji deo složene re č enice. oblog. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. aplauz (nlat.(grč. metnuti.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". arb) predmetak u složenicama sa zna č enjem: od. apokaliptični konjanici četiri simboli č ne prilike iz Apokalipse (6. apozitivan (nlat. supr. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. neopovrgljiv. applicatio) način izvoñenje. pljeskanje u znak odobravanja. apogamija (grč. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. aplicirati (lat. apodiktičan sud log. priljubljiv. appointer) odrediti platu. applicans) v. prio-nuti za neki posao. koji stoji kao dodatak. npr. sud koji izražava logi č ku nužnost. apodija (grč. apnea (grč. ordinata (kod kupinih preseka). ukras na haljinu. beznožnost. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. gran. beznožan. dati npr. arb od. rpeo dahćem) ned. primena. Apokalypsis) 1. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu.-. pljesak. a-. applicare) namestiti. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. nemanje nogu od samog roñenja. apodikti-čan. raz-. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hriš ćanstva. grč.: Dete bolesno mora da leži. utiskivanje. kao apozicija. modalitet. izlaganje. appoggiatura) muz. arb. apokaliptični broj misti č ni broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. dodavanje. applicata) geoi.

odbrambena tač ka. miši će. svojevoljna smrt od gladi. skrham) med. snošljivo stanje. sufumigacija. apolog (grč. bog sunca. postepeno. istraživači Otkrovenja. zdravlje. babušina. krvokapni. apologija (grč. postupno. naro čito: branilac hrišćanstva od napada never-ni č kih i jevrejskih. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. koji luči. karpćs plod) bog. apolithyo skameniti) kol. arb. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u ve č no blažene zo. apologizirati (grč. religiozni zanesenjaci. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. apokspa (grč. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili uč enja.sid (ili: smetnja. apologfa) odbrana. aro-Mab slomim. nauka o tome kako treba braniti veru. apologetičan (grč. otkrivene. nepravi. bila. astr. podmetnut. sličan orguljama. odgovorim) 2. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. apopleksija (grč. fil. arb. npr. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apćlogos priča) poet. vraćanje zdravlja.. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apo-kopte odsecanje. apo-kopto odsečem) skratiti re č na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. sprečavam) med. apoplektičan (grč. poučna pri čina. apologeomai branim) v. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. apoplexia) ned. sklon kaplji. apomiksija (grč. spokojstvo. apokrifan (grč. apologist(a) (grč. skamenjavanje. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. takoñ e: dela nepoznatih pisaca. u Engleskoj. apokrino izlučujem. skraći-vati. pronañen 1828. npr. govora. arb. sličan kaplji. prelom kosti. neuron žila. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apolitoza (grč. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. prona ñ ena u Darmštatu. apo-krypto skrivam) nesiguran. pret . apoliza (grč. apokriza (grč. lažan. a poko a poko (ital. apokopirati (grč. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. kod ljuti ća). mixis mešanje. poreñenje u pri či. koji ima karakter odbrane. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. od kojih se svaki razvija u po jedan plodi ć (npr. med. vrsta fortepi-jana. Apollon) muzički instrumenat. arb. kapnos dim) ned. stojici. apo-krmo izlučujem) med. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. u č enje o vra ć anju svih stvari i o ksna č nom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apo-krypto skrivam) pl. . odvajanje. apolis. apolonikon (grč. apokarpija (grč. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. rečitosti itd. a roso a roso) nuz. spis. 5 Leksikon apolepsa (grč. u isto vreme. poremećaj. apokrifi (grč. sparivanje) zool. povratak u isti prividni položaj. naročito rimskog. apologeomai) braniti. ned. apoklazma (grč. apologema (grč. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. sin Zevsa i Lato-ne. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. kanoi-ske. arolambano zadržavam. potpun prestanak neke bolesti. pretvaranje u kamen. apoplesso udarcem oduzmem) ned. muzike. malo po palo. apolćgema) odbrana. grupe miši ća i cele udove. apologeomai) odbramben govor i dr. od IV veka titula biskupskog. izostanak) neke organske funkcije. apolid (grč. koji pomaže luč enje i izbacivanje suvišne tečnosti. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. poput navlake. apo-krinomai obavestim. apolonion (grč. Aiolon (grč. odrezivanje) gram. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vra ćale u pre ñašnje stanje. disanja. odgovor. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. držati odbrambeni govor. apolepsis zadržavanje. apokapnizam (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. apokartereza (grč. apokatastaza (grč. kaplja. apologet (grč. poezije. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. ozdravljenje. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne te č nosti iz tela.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. skratiti. apologeomai branim) teol. rešenje. apologet. lekarstva. prestanak. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". aponia) bezbolnost. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. aiokritičan (grč. med. mračan s obzirom na svoje poreklo. branilac. sumnjiv. obaveštenje. apologetika (grč. apokrizijar (grč. koje nisu prave. Apollon) nuz. izdvajam) 1. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. naro čito hriš ć anske u č enje. zauzimati se za. aponeuroza (grč. odluka. živac) znat. pitagorejci). apokriza (grč. aponija (grč. Apollon) nit.

odre ći se vere. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. pribegavanje) ret. 1. apporte) daj ovamo. ali ne u gotovom novcu. aporizma. oštrijim tonom. zagnojavanje. apostata) otpadnik. med. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. arogsb u zabuni sam) sumnja. apopsihija (grč. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. aportirati (lat. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. sphragis pečat) lik urezan u prsten. apo-strepho odvratiti. a posteriori. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. otklanjanje. aro. apor (fr. supr. onaj koji je sklon kaplji. zvanje propovednika vere. apostematozan (grč. lat. fig. obamrlost. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. apostrophe odvraćanje. gnojav. apoetolikum (nlat. da se nepojamno od pojamnog odvoji. Dela apostola. grdnja. aporizma (grč. u č enja. preporuka priložena uz pismo ili molbu. goro i planino. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. sumnjiva (ili: sporna) stvar. aporetika (grč. propovednik hrišćanstva. teškoć a. aporematičan (grč. tj. odmetanje. prevrnuti verom. naročito od hrišćanske vere ili crkve. nedopušten. apostolat (nlat. apostolicizam (grč. kolebati se. aposiopeza (grč. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. ukoriti. grditi. aporeta (grč.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. težak za razumevanje. nejasnoća. težak zadatak. osloniti nekog življim. apostat (grč. 2. apostasia) odvajanje. nepokretnostima ili pokretno-stima. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. bespomoćnost. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. zavisan od iskustva. prav. stvoren na osnovu iskustva. fig. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. aposterioran (lat. nejasan. koji se gnoji. logična teškoća. bog. papinska vlast. ulog) trg. apo-siopesis zanemljenje) ret. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. Julija Apostata. npr. koju je osnovao apostol Petar. aporetikos) onaj koji sumnja. naročito kod obučenih pasa. apostates. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. dodatak nekom pismu ili povel>i. arogeb biti u nedoumici. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. preveriti. aporem (grč. figura kojom se neko obra ć a odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. onaj koji širi neko uč enje. apostemacija (nlat. nlat. arogeb) v. donesi! (kod obučenih pasa). apport prinos. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. arogeb) zagonetan. apostazirati (grč. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. ispuštanje duše. kao pe č at. gnojenje. a posteriori (lat. apporter) doneti. na osnovu iskustva. apostolos odaslan) poslanik. stvari zabranjene za izvoz. sporno pitanje.: Jao. bilo prisutno j ili odsutno]. okrenuti) gram. . beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apo-psycho izdahnem) izdisanje. apostol (grč. apportare. duboka nesvestica. apostateo otpadam) otpa-sti. pisma koje su napisali apostoli. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). zavisan (ili: zavisio) od iskustva. papski. apostolska stolica (lat. aporija (grč. aport! (fr. apćrema.: a priori. skeptičar. fig. . roba zabranjena za izvoženje. apostilirati (nlat. apostrofa (grč. čistim uč enjem apostola. apostolos) sistem neograni č ene crkvene vlasti. a-poreutos neprohodan. Bogom sestro. apostrophos) gram. apostolsko dostojanstvo. apoplšsso udarcem oduzmem) med. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. apostolski (grč. apostolicitas) teol. apostematosus) koji ima oblik čira. aporetičan (grč. tj. apostilator (nlat. neprolazan) pl. Dela apostola. koji odgovara učenju apostola. odmetnuti se. aposfragizma (grč. preć utkivanje. otpadništvo. a posteriori) fil. ua. aporetičar (grč. ili nekoj stvari. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. aporem. apo-stema čir. apostrofirati (grč. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih isti č u. nač ela. donositi. . logi čka teškoća. aporia) zbunjenost. odvojiti se od pravog uč enja ili vere. npr. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. „Ja ć u tebi" . prinositi. ukor. a posteriori) fil. a-poreutos) zabranjen. apostolos) koji potiče od apostola. apostolicitet (nlat. naro čito hriš ć anske. Hristov uč enik. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere.! apostazija (grč. fr. apostrof (grč. 3. ideje i sl. apostil (nlat. apostematio) med. 4. imanje doneto u brak. aporos neprohodan) fil.

predudar. trgovac lekovima. apotekar (grč. stanicama. povoljan sud o nečemu. aro. a priori) fil. kratak a misaon. sjajnost itd. a priori. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). kol. zatvor. apofaza (grč. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. razumevanje. pravilna srazmera u grañi jednog muzi čkog instrumenta. apretirati (fr. aprobatoran (nlat. strah.: a posteriori) te. apraxia besposlenost) pskh. sliveno. apophysis izraštaj. skloniti. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apre (fr. apofonija (gr č . npr. apohometrija (grč. skidanje. a priori (lat. apohromat (grč. apophasis) davanje saveta. brašna. appoggiatura) kuz. aproba-g tivan. gubljenje glasa. apoteoza (grč. phone glas. prima nista. apophonie) lingv. aprecijacija (nlat. aro. pojam. apothesis odvajanje. ocena. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. dopuštenje. pro-cenjivanje. vina. popis imetka. apoche odstojanje. apprecari. aprobatoran. fr. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. pristanak. sredstvo za zaštitu od nesre ć e. apofiza (gr č . a ne vremensku prethodnost (psihološku). aprekacija (lat. approbativus) odobravan. procene. therapefa) ned. kao izmeñu ~U~2p 1. ar . ocenjivanje. apres) posle. apoftegma (grč. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. aprobacija (lat. slivanje tonova. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. kutija u kojoj se drže lekovi. apoteka (grč. kuć na. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i ta č nog shvatanja zna č enja nekih stvari. im. veli čanje. nezavisno od iskustva (supr. fabrikama itd. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. razlika izmeñu celog i narednog polutona. misao. sa č uvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. apotithemi ostaviti na stranu. zatim. nesumnjiva smrt. chroma) opt. da se knjiga štampa. tj. vezano.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. apprehensio) fil. izdanak) med. aprioran (lat. odobrenje. apo-tithemi) geom. nezavisan od iskustva. putni č ka apoteka. min. apotropaion) amajlija. obožavati. ablaut. usrdna molba. označava lo-gi čku prethodnost značenja. approbator odobravalac) lice koje vrši stru čan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. prav. apotoma (grč. produženje lečenja i posle bolesti. pori-canje. vrednosti nečemu. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. inventar. v. kuz. podignutih na kvadrat itd. hen. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. metria) merenje odstojanja. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tač ki. up. aprehenzija (lat. (»sita. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. ali tako da ne izgleda da se to ho ć e. npr. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. v. aro. razdaljine. u običnom životu: unapred. apprecatio) preklinjanje. aro. skinem. . nlat. zabrinutost. koža. hapšenje. predstava. bilo u teoriji saznanja. mlečnih prerañevi-na i dr.a izmeñ u dijagonale i strane kvadrata. apophthegma) kratka i duhovita izreka. apoteza (grč. moj apre. poslovica. apotema (grč. vezivanje. aprobator (lat. up. žice koje odra-žavaju vezu izmeñ u intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apriorizam (lat. mladi-ca. appoggiato) nuz. appretiatio) odreñivanje cene. duhovit. potpuno izlečenje. uzimanje u posed. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. apotemno odsecam) mat. uroka i sl. ukidanje. sjajnost). a priori) fil. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. prevoj. apotropejon (grč. a prima vista) trg. a prima nista (ital. koštani izraštaj. prema tome. ukinem) lipti. alodžato (ital. poljo-privrednim dobrima. koji izražava odobravanje. pohvala. veli čati. aro. u državinu. koja je razli: . aprobativan (nlat. aro. theos) uzdizati do božanstva. npr. sa košću spojen koštanom masom (up. igrač koji u igri dolazi posle drugog igra č a. epi-fiza).). apoteozirati (grč. apraksija (grč. approbatio) odobravanje. sentencija. potom. obožavanje. bilo u etici. approbatorius) v. apoftegmatičan (grč. thanatos smrt) potpun prestanak života. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. apotheke. apofize pl. strahovanje. apotithemi odvojim. dati mu glatkoć u. apopatura (ital. apretura (fr. apoterapija (grč. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. hartija. chroroa boja) opt. muz.

udesiti. materijali-stički: materija). oblik vladavine kod koga vladao č eva vlast nije ograni č ena ustavom. npr. apsolutna težina težina tela koja se dobija obi čnim merenjem. uslova. supr. apsmthion) bog. rasejanost. aprovizacija (lat. apopsihija. apsolutivirati (lat. aproksimitet (nlat. fiz. absolutum) l. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. v. bez obzira na njegovu zapreminu. u ap-solutnom smislu. agr. a prope (fr. završiti. absolvere završiti. apsychfa) nesvestica. potpun. prisvajati. approximatio) pri-bližnost. apsis) vrh. astr. savršen. polukružni delovi crkava. pod apsenti-zam. rov. apsolutna temperatura ona čija se nulta ta č ka nalazi na -273°S. praviti prokope. ili predstavljati nešto kao apsolutno. apsolutizam (lat. naročito nekog trenutka ili dogañaja. apsentizam (lat. alkohol čist od vode. približna ocena. fkl. absenterS) pl. povoljno oceniti.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. supr. eng. voj. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. aproksimirati (lat. čist. gorka rakija. približno iznalansenje korena. absolvere) neograni č e-nost. relativno. approximitas) približ-nost. apropinkvirati (lat. grč. približavati. absens) odsutan. prisvojenje. bezuslovno. no samo za jednu. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). prosto-naprosto. aprovizionirati (fr. samodržavlje. apsens (lat. neuslovl>en. shvatati. 2. pril. tj. v. approcher) približiti se. neku . svod) 1. približno izra č unavanje. apsolvirati (lat. pohvaliti. appropriatio) prisva-janje. aproseksija (lat. pelenja č a. neprisebnost. neograni čen. apsolutni broj. fkl. afelijum i perihelijum za planetu. dodirna ta č ka. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. duh. u zgodan čas. podesiti prema čemu. tim povodom. rakija sa pelenom. dakle. razumeva™. aprofiter (fr. neuslovljeno. appropinquare) približiti. apsidos okruglina. approfiter koristiti se) v. aproširati (fr. u filozofiji religije: apsolutno biće. aproš (fr. apsihija (grč. gram i sekundu. prilagoditi. kao poručeno. appropriare) prisvojiti. indikativ. primicati se. iako se u njemu podrazumeva.. dopustiti. aproprirati (lat. a propos) zgodno. absens) odsutan. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. absolutum) činiti. apsolutan (lat. appropinquatio) približavanje. bezuslovan. svršiti. npr. apsenteri (eng. pelen. prvi osnovni uzrok svim pojavama. velika oca eliptične putanje. mat. učiniti nešto apso-lutnim. 2. bog. samovlaš će. approximativus) približan. up. duž koja spaja obe apside. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. profitant. strašljivost. neogra-ni č ena vladavina jednog č oveka. aproprijacija (lat. osloboditi od (greha ili krivice). up. imati pristup. broj. mala horska kapela. apsolutni alkohol hen. apsidna linija astr. udešavanje. školu. večno i nepromenl>i-vo (idealisti čki: bog. apsolutna vrednost mat. vrednost bez obzira na znak + ili —. approximativa) tačka zbliženja. approche) voj. naročito onih koje su gra ñ ene u romanskom stilu. samovolja. apsidiola. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. aproksimativa (lat. nešto. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. savršeno. absolvere razrešiti) gram. aproksimativan (lat. apsolvent (lat. naprosto. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg opti če. saobra-ziti. apsolutan (lat. approximare približava™ se) približiti. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. apsint (grč. aproksimacija (nlat. ograničenja) nezavisan. bezodnosno. apsis. udaljen. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. apropinkvacija (lat. ocenjivanje otprilike. apsentan (lat. rovove. neprisustvo duha. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. apsmthion) ned. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. za masu: gram. neograni čeno. ab-solvere odrešiti) razrešiti. za vinograd i sl. abest. apsintizam (grč. relativ. apsida (grč. aprobirati (lat. prosto. prokop. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. naro čito u crkvama romanskog stila. absens. za vreme: sekunda. apsolut (lat. baš kad treba. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. fiz. kao poručen. priznati nekome sposobnost za nešto. apsidiola (nlat. približavati. prilagoñavanje. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. stvar po sebi. povodom toga.

med. mislen. apstruzan (lat. apstraktum (lat. taman. zatvoren. absurdum nemoguće) v. absurdum nemoguće) v. fiziol. besmislen. absolvere. trošiti. apsurd (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograni čene vladavine. abstractus) log. sredstva za čišćenje spolja. apstergencije (lat. absorptio) fiz. nejasan. absolutus) bezodnosnost. oslobo ñenje. apstrahovati (lat. abscissa tj. apstinentan (lat. misao- . diplom-skog ispita. bezuslovnost. mislima i sl. sasvim zauzeti poslom nekoga. rela-tivitet. pomilovanje. glupost. duvana. samo u mislima. nepodoban. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. mesa. misaonih predstava. duvana. odvajanje. težak za razumevanje. abstergentia) pl. absorptio. hen. usisa-vati. graditi misaone predstave. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. duvanu. uzdržavanje od alkoholnih pi ća. odseći) geom. absurdus) logički nemoguć. okaniti se toga. primanje u sebe (supr. gnojno zapaljenje tkiva. ab-sorbere) usisati. ad absurdum) otići u besmislenost tj. apsurdan (lat. upojan. nerazložan. apsolutist(a) (lat. specijalno. raseja-nost. čist pojam. razreš-nica. abstractio) log. dubok. absolutum) v. udaljiti se. spolne ljubavi. dubokomi-slen. upijanje. spolnom opštenju. abstinere) uzdržavati se od alkohola. zagnojavati se. apsurdi-te t. zamršen. pranje. supr. ne obazirati se na to. apsorbirati (lat. ispolj. upiti. apsurditet (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije. abstersio) med. apsterzivan (nlat. absorbentia) pl. apsolutoran (lat. abscessus) odlazak. apstergirati (lat. metastatič-ni apsces. in abstracto) u opštem. koji č isti (ranu). trezven.: in konkreto).. grañenje pojmova. istrošenost. apstergevtan (lat. misaona imenica. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost teč nosti za upijanje gasova. apsorpciometar (lat. mesu. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. napon. osloboñenje. negledanje.mislima. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. v. koji služi za ispiranje. neime-novani broj. neosvrtanje na. apsorptivan (nlat. zamišljenost. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. zagnoj. apstinirati (lat. linea. spolnog opštenja itd. apstraktan (lat. čiš ć enje (rana). abstersivus) med.: relativnost. doći u sukob sa zdravim razumom. što biva usled piemije. gnojnik. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. neograniče-nost. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. ispiranje. obuzeti. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. udubenost u misli. abstergens) med. apsces (lat. prelaziti u gnoj. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. apsterzivan. fig. absurditas) logi čka nemogućnost. med. abstentio uzdržavanje) prav. nerazložnost. apstraktum pro konkreto (lat. teorijski. abs-trahere) v. odustajanje od nasledstva. apsorbirati. abscindere otrgnuti. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. otići. apstrahirati (lat. apstinencija (lat. apsolutivira ti. progresivne parali-ze itd. gram. gnojnica. apsorbovati (lat. absumptio) trošenje. koji razrešava. ovladati. med. uvlačiti u se. ubrizgavanjem mleka i dr. otpusni. besmislenost. mesa. apsolutorij(um) (lat. apsorpcija (lat. in apstrak-to (lat. apeterzija (nlat. odvojiti. sredstva za ispiranje rana. razrešni. upijati. apsumpcija (lat. mudrovanje. apstrakcija (lat. pojmovno odvojeno. apstrahirati. ekstrakt nekog soka ili alkohola. neuslovljenost. apscisa (lat. opšte. živeti trezveno. viši. teško razumljiv. potrošiti. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apstencija (nlat. apscedirati (lat. absolutorium) razre-šenje. abstrusus) skriven.apsolutizirati 69 apscisa ni. savršenost. npr. metron mera) fiz. odvajati u . abs-trahere) odvojiti. zamišljen. odvajanje. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. abstractivum) xex. razrešio pismo. apsolucija (lat. udaljavati se. čist akt mišljenja. apsolutnost (lat. apsurdnost (lat. trezvenjak. radi lečenja sepse. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). usov. apsorbencija (lat. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome ra č una.: konkretan). potpuna zauzetost (poslom. čista misao. fiksacioni apsces.). abstergere otrti) prati. čista misao. izmučenost. gonoreje. usisiavanje. potpuno zaposliti. smešan. absolutorius) koji osloboñava. obuzimati.: emisija). usisan. besmislica. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. ab-sorbere) v. ispirati. uzdržljivost. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. apstinent (lat. abstractum) log. mis leno (supr. neprili čan. progutati. rasejan. apstraktne (nlat. ono pggo je u mislima. koji postoji samo kao pojam (supr. otići ad apsurdum(lal. apstraktan broj mat. apsurditet. čistiti (ranu). abs-cedere) odlaziti. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. čist. grč.

glavna. arachne. sporazum. arka tabak (hartije). arabeska (ital. najuticajnija. bezbojan ili žućkast mineral. spremiti. poravnati. arabicitas) suština. arahnoliti (grč. ureñenje.) 2. arbija (tur. arabicitet (nlat. eidos vid. abscissio) odsecanje. arahniti. apcigovati (nem. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. apscisna osovina prava koja obi čno zauzima horizontalan položaj. agapea pauk. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. arachne pauk) pl. hara č . npr. arancivi (ital. arrangeur) upravlja č . posmatrač. zraka vrsta jake rakije od pirin ča. sudija u nekom sporu. izravnati. ukusa. arahnitis. arahnodaktilija (gr č . logfa) zool. grč. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). arbitrari) fin. v. srediti. kuz. arcus luk) 1. izmirenje. arbitražni posao (lat.). apscisija (lat. karbonat kre ča. apunto (ital. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arak (lat. arachne. poravnanje. arachne. povraćati. i poznavanje arapskog jezika. arahnoide (grč. zool. trg. veština da se po pau čini predvidi kakvo će biti vreme. pol. prire ñ iva č . otakati. 4. lat. napraviti sporazum.). arachne) med. fig. obrada. arapske književnosti i dr. arahniti (grč. aranžirati (fr. udešavati. aranžman (fr. arahnitis (grč. arabizirati udesiti po arapski. arbitrage. grapho pišem. .anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. presuda izbornog suda. aptijalizam (grč. arapske književnosti i umetnosti. v. 2. gen. eidos) pl. 2. appunto) trg. arancini) pl. a punta darko (ital. sreñivati. arbitrari presu ñ ivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. arachne. despot. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arahnide (grč. udešavanje. re č uzeta iz arapskog jezika. raspored. eldos vid. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñ ivanja položaja neke ta č ke ili osobine jedne krive. arahnide. logfa) zool. neograničeni gospodar. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). apterologija (grč. u baletu: figura kad igra č (ica) stoji na jednoj nozi. arachne. araneografija (lat. arahnoide. arahnoditis (grč. red. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. araneologija. žrtvenik. paucima slične životinje. fantastične linije u slikarstvu. grč. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. a-pteros beskrilan. arahnolog (grč. arahnoida (gr č. arahnologija. ureñiva-ti. male. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. slik. a punta d'arco) kuz. naro čito za »sene. arachne. arabist(a) znalac arapskog jezika. mode i dr. arabotedesko (ital. ugledati se na Arabljane. od plate na ime otplate duga). suñenje izbornim sudom. ptyalon pljuvačka) ned. složiti. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arbitraža (fr. rum (od ove je postala reč rakija). agapea. arba. kol. zool. agapea pauk. ureñ i-va č . u umetnosti. udešava č . ara č v. pauci. lat. odbijati (npr. blju-vati. arbiter) izborni sudija. prirediti. prisutni svedok. menica za izmi-renje nekog duga. buvama i dr. harbi) šipka od gvož ñ a ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenja č a. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. ret. arbiter (lat. logos) poznavalac (ili: prou č avalac) pauka. arahnoliti. tip. ten. prekidanje. odvajanje. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. aragonit poš. arahnoditis. v. arabizam osobenost arapskog jezika. osušene i poše ć erene naran č e. a. v. oblik) zool. prireñ ivati. araba (tur. zapravo slike iz biljnog sveta. pokrajini u Španiji). otki-danje. verovnike zadovoljiti. grč. arachne. arrangement) ureñivanje. vrhom gudala. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . udesiti. logfa) zool. arahnologija (grč. araneolog. pretakati (vino). osobenost. radnja kojom zavañ ene države rešavaju spor pomo ću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañ enih strana i delegati neutralnih strana. abziehen) l. ukras u arapskom stilu. šećera ili od soka kokosovog oraha. haram. arachne) med. posao kojim se traži na čin kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. aram v. upotrebljavati u govoru arapske reči. izabrani sudija. opisujem) opisivanje pauka. lithos kamen) geol. ara (lat. paučinaste moždana opna. nauka o paucima. daktylos prst) ned. naro čito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. oduzimati. govoriti arapski. aratura (lat. oblik) pl. arak (arap. araneologija (lat. smanjeno lu čenje ili odsustvo lu čenja pljuvačke. arranger) urediti. zapaljenje paučinaste moždane opne. a po utvr ñ enom kursu za obe takve valute. 3. arabesco) l. aga) oltar. ar (lat. rasporediti. araba) orijentalska kola na dva to č ka.

arborin (lat. arvus njiva. Argo. arbitrimn liberum) slobodna volja. način dokazivan>a. tj. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argotirati (fr. nautes brodar) zool. neradan. grč. arbor genealogika (nlat. Argo. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. zemljodelstvo. mam'a pomama. v. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. argentum foliatum) lisnate srebro. kao drvo. . govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). arborizacija (nlat. samovoljan.948. argirijaza. argumentacija (lat. proizvoljan. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argentan. zbirke drveća. pakvon. odrvenjavanje. arborist(a) (lat. stari grčki junaci. arbitraran (lat. argirijaza. argos nedelatan. arbor drvo. argentum) v. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. raspravljen. nautes) kit. lenj) hen. arborescirati (lat. ksenon. vrsta glavonožaca. argentometar (lat. ocena. arbor) teč nost za prskanje rastinja i drve ć a u cilju zaštite od zaraznih bolesti. ludilo) želja (ili: žeñ. šatrovački govor. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu.. sud. sadržaj ili izvod iz nekog dela. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. argonaut (grč. arbitrijum liberum (lat. god. arborescencija (nlat. cinka i nikla. argot) izraz ili osobenost šatrovač kog govora. argyrion) dged. argyrion. dokazni. mišljenje. argentum srebro) legura bakra. izbornosudski. pojave hroni čnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluć a. izborni sudija. ñuture procena. svojevoljan. izbornog sudije. arvikultura (lat. Argo. argyrion srebro) ned. argentum) srebro. argiroza (grč. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. arbitrator (lat. mirisa i ukusa. bogatstvom. zaključivanje. arboriformis) koji je u obliku drveta. krip-ton. lopovski. argentum folijatum (lat. argumentator (lat. pakfong. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. volja. samovolja. shvatanje. argo (fr. bubrega i jetre. argat (tur. elemenat. pakvon. nazvani po svojoj lañi Argo. „životno drvo". suditi. argirija (grč. govoriti jezikom koji svako ne razume. obrazloženje). arbitrirati (lat. otkriven 1894. arbitrari) ceniti. arbitrium) presuda. metalna smesa sli čna srebru. argirokratija (grč. argyrion srebro) ned. arbitrij(um) (lat. v. up. efdos vid. argentum vivum) živo srebro. argumentator) onaj koji navodi dokaze. argumen(a)t (lat. arbitra tor) sudija koga biraju zava ñene strane radi rešavanja nekog svog spora. arbor genealogica) rodoslovno stablo. obrazlaganje. vrt (rasadnik) sa drvećem. koji zaključ uje. argental. argyrion) med. argyrion. arborescere) pretvarati se u drvo. argumentativan (lat. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drve ć a (ili: voća). argental (lat. biljni otisak. argon (grč. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. trg. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. atomska masa 39. koji obrazlaže. moždana masa malog mozga koja je u preseku sli čna drvetu. arborikultura (lat. sloboda opredeljivanja. argumentatio) dokazivanje. dokaz. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. odrvenjenje. argyrion. proizvoljna procena. argotizam (fr. živa. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. pretvaranje u drvo. arboretum (lat. obrazloženje. presuñivati kao izabrani sudija. pro-cenjivati. znak Ag. porodično stablo. odrvenjavati. argit) puškarnica. argirizam (grč. argirijaza (grč. oblik) veštačko srebro. izabrani sudija. novac. vladavina novca. argentum. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. zaključivanja. plemeniti (inertni) gas bez boje. arboriforman (nlat. slobodan izbor. argentum (lat. strast) za novcem. argonautika (grč. veština dokazivanje. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. rodoslov. neon. argentan (lat. arbor vite (lat. arbitracija (lat. arbor vitae) aiat. argiromanija (grč. argumentum) dokazno sredstvo. cultura gajenje) poljoprivrede. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. arbitralan (lat. argonauti (grč. redni broj 18. argiroida (grč. približan. mangupski.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. arbitrarius) izbornosudski. slobodno opredeljivala. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. razlog. zaključivanja.

lat. 2. argumentum ad veritatem (lat. ugovor o davanju zemljišta u zakup. logia) fil. argumentum bakulinum (lat. nauka (ili uč enje) o vrlini. v. zatvor. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. arrestans) uhapšenik. lako razumljiv. arendirati (nlat. arestirati (nlat. arz-mahzar) pismeno. veština. zažaren. gumno. rata i ratnih užasa. aretologija (grč. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. silan. Arej. arrerages) pl. areražirati (fr. zaključivati. po Zevsovoj zapovesti. Argus (grč. argumentisati v. Ares. najstariji i najugledniji sud u Ateni. fig. vrsta fine per-sijske svile. arenant (lat. prsten oko bradavice na sisi. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. argumentosus) bogat grañ om. veoma oprezan i revnosan čuvar. čije je sedište bilo na tome brežuljku. arena) borac na areni. . naoružan ru č-nom bombom i kamom. slobodno mesto. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. zadržavati. 3. arza (grč. arrestatorivun se. Arej (grč. fig. pažljive. dokazima. žarki. arest (ital. zadrhtati. uzapti-ti. Areios Aresov. Argus) mit. rešt. arendar (nlat. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda.. špijun.argumentirati argumentirati (lat. zatvoriti. boga rata Aresa. mala šupllna izme ñ u tkivnih snopi ć a. rvač. ardit (ital. zatvaranje. araios. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. argumentum e konsenzu gencijum (lat. Ares) mit. simbol surove hrabrosti. areometrija (grč. nemajući drugih dokaza. rada i sl. arena) borilište posuto peskom. tj. argumentum ad hominem) 1. zaustavljati. krug oko Meseca. jer je predlagač rñ av č ovek". vreo. peščano kupatilo. poprište. muka. gravimetar. ardasse) trg. 2. ardentan (lat. aretirati. areotektonika (grč. dokazuje nešto batinom. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. ardito (ital. crven krug oko zapaljenog mesta. argumentari) navoditi kao dokaz. polje borbe. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). optuživanje. supr. metria) fiz. Ares (grč. gradilište. ubio Hermej. molba. ardus strm) strmost. zatočenik. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. žustar. haps. sr-čano. arsa (lat. zapadno od Akropolisa. arzi-mahzar (tur. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñ enih istina.) rasprostranjena na Zemlji. strastan. astr. usijan. ardasa (fr. arenacija (nlat. uvek otvorene o č i kojima ništa ne može promaći.: „Taj predlog nije dobar. arena (lat. ne biti ispla ć en. ardito) voj. tegoba. javno prozivanje poverilaca (kod ste č aja). plah. u Ateni. znat. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. aretirati (fr. arenatio) med. dovoz robe. haps. arrestatio) hapšenje. Areios pagos) 1. areometar (grč. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. Ares) mit. arrestare) v. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. smelo. sin Zevsa i Here. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. arrendator) zakupac zemljišta.. popularan dokaz. prav. vrsta grube svile iz Smirne. nlat. kupanje u pesku. argumentum ad hominem (lat. naredba o hapšenju. deo etike. arrestatus) prav. araios redak. argumentozan (lat. arendator (nlat. arrenda) zakup zemljišta. mandatum) prav. med.teza. obustaviti. arduitet (lat. nauka o napadanju i odbrani utvr ñenih mesta. fig. zakupiti. arete vrlina. bogat razlozima. obustavljati. bog rata. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. metron mera) fiz. neplaćene zakupnina. 72 arivaža arenda (nlat. arestacija (nlat. Argos. Areopag (grč. npr. dokazivati. revnostan. muz. agea) površina. argumentirati. silom. arsis) metr. vatren. arresto. areal (nlat. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. ardasina (fr. obra-zlagati. argumentum e consensu gentium) log. ardens) gorući. dovezena roba. areola) malo. arreter) zaustaviti. tr-kalište u cirkusu. dolazak laña u pristanište. arrestum) zatvor. arivaža (fr. velika teškoć a. arestatorij(um) (nlat. hidrome-tar. sin Zevsov i Niobin. tektoniki) voj. areraže (fr. arestant (nlat. zaostala plaćanja. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. arestat (nlat. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. areola (lat. ardassine) trg. fig. up. dolazak. uhapsiti. Argusove oči vrlo budne. staviti zabranu na. arrivage) pristajanje. plaho. dugovi. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. uhoda. dizanje glasa. kolektivno javljanje. agea. nepla-ć ena kamata. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. kažnjenik. ardito) muz.

odstupnica. arriere-garde) voj. a-. agua. kratos moć. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. mala arija. fig. u vidu arije. melodija. suša. plemstvo. Irana sami sebe nazivali. računaljka. naro č ito kucanja bila. kratak melodi čan komad koji se ume ć e u re č itativ. arijanci pl. aritmetike (grč. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. arijevci pl. logla) nauka o brojevima. metron mera) sprava (ili: mašina) za rač unanje. aristolohika (grč. aritmije (grč. Aristoteles) fil. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim na č elima. vladavine plemi ć a. ariditas) suvoća. sušan. agua) pretvaranje u Arijce. anat. aristokratizam (grč. mania ludilo) med. aridura (nlat. Ariman (pere. v. naročito čišćenje porodilje. mršav. relikvije i dr. poslednja odbrana. aristos najbolji. techne) mat. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. prijatelj i član aristokratije. veština računanja. fr. na čin pevanja. arivizam (fr. arijevci. niz lukova na stubovima. pomoću jednog klupka konca da iza ñ e iz lavirinta i pobegla s njim. pevajući. ned. arija) pl. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. računski. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. mit. bez ikakvih obzira. nesklad-nost. agua) pl. arythmia) nedostatak ravnomernosti. a rijega (ital. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. aritmometar (grč. pomogla Tezeju. arijergarda (fr. Aristarh (grč. slabost. love zvanja i položaje. na-pev. aria. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramati čar. gurgurstvo.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. sušenje. Persije i ist. otuda: Arijadnin konac. Arijci (sskr. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. karijerist. arka (lat. aristokratia) vladavina plemstva. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se plove ći zaustavio na vrhu planine Ararat. geometrijska sredina. neplodnost. laktaštvo. aridan (lat. pristalice i pobornici arija-nizma. arriere-ban) voj. arkada (fr. up. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. i njegovih pristalica. veštak u ra č unanju. Arijevci (sskr. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. de-mos narod. lutrije i dr. aristotelizam (grč. bog i praizvor svega zla. med. e arithmetike tj. sušnost. čuven kao kriti čar pesama Homerovih i Pindarovih. aristodemokratija (grč. arijski jezici svi indoevropski jezici. ariozo (ital. aristos najbolji. dragocenosti. Ariadne) mit. 2. gurgur. aritmetički (grč. ih. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aritmetičar (grč. mršavost. arithmos. plemi ć ki stalež. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. zaštitno odeljenje. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. agsa kovčeg. Arijci. arioso) muz. aritmologija (grč. sredstva koja pomažu pora ñanje. Arijevci. aritmomanija (grč. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. u starohriš ć anskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. suvoparnost. nepravilnost. arija (ital. mršavost. zaštitnica. ariditet (lat. arizacija (sskr. arivist(a) (fr. rythmos takt) med. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. vlast) vladavina plemstva i naroda. spržen. v. suvoparan. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. aristokratija (grč. pre naše ere). pere. Ahriman) ion-. aridura) med. arietta) muz. u novije doba. arithmetikćc) koji spada u računanje. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i sva č ega. pr. iz IV veka. arithmos broj. pulsa. aritmus (grč. arithmos. v. aritmogrif (grč. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. . sanduk) 1. locheia porañanje) pl. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. laktaš. pošto je ubio Minotaura. deo čeone kosti (očna). arriver postići. fig. arijer-ban (fr. uč enika Platonova. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacisti čki režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). progresija. večni protivnik Ormuzda. arhit. aristarhski. jalovost. nauka o brojevima. arithmos broj. arithmos. jalov. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. poglavica zlih duhova. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. osiguranje života. aridus) suv.). neplodan. mršavljenje. 2. arcade) l. Arijadna (grč. aritmomantija (grč. nego obi čan č ovek. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. arriver postići) osobina onih koji. arijanci. nepravilno kretanje. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. pesmica. fig. arithmos.

stub podupirač. arcato) muz. uobražen. nadutost. sever. armater (fr. vazduhoplovstvo. gudalo. čovek koji često menja mišljenje. seoski. arktacija (nlat. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. kol' arko (ital. tajno sredstvo. 3. npr.arkadski arkadski (grč. trg. arkcijus jus (lat. pooštrena zapovest (ili naredba). arkoza (grč. prisvojiti. fig. god. armija (lat. fiz. kako se prave sredstva za ulepšavanje. Armida lit. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. arcus luk) nuz. nepravilan. navodnjavanje njiva. jela i dr. vrdanje. arkanum (lat. osvežavanje. nego su »siveli samo od službe u vojsci. drzak. arctius mandatum) prav. oru-žana sila. arkcior citacio (lat. mor. gord. jačati. tj. od srednjeg veka: porodični grb. agso. arkosolij(um) (lat. armada) oprema. arogancija (lat. gusarska laña. Arkañani (grč. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ . arkanist(a) (lat. u Španiji: oružana sila. arlecchino) lakrdijaš. „armija nezaposle-nih". armalis. pesnici pastirske poezije. so čna materija kod biljaka. povećanje nosivosti zida gvožñem. arma (lat. opre-miti. vrdalama. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. metodič-no bombardovanje. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. naknadno plaćanje. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. agta) pl. fig. bliže (ili: preče) pravo. fiz. Arktik (grč. navodnjavati. polivanje. morski razbojnik. polivati. pastirski. arrogare) usuditi se. obasuti (ili: obasipati) vatrom. mala ratna flota. arctior citatio) prav. poslao protiv Engleske). 2. »sena sposobna da zavede. aroma) miris. muz. fr. prevrtljivost. arozirati (fr. arozaža (fr. nepropisan put. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. . ohol. snažiti. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u ku ć u sa ulice. arkeo izdržavaš) geol. nego iz avlije. npr. oružati. arrogans) nadut. naročito carinski. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. arktos (grč. arkapija (tur. fig. fig. poza. idiličai. naivan. Arkadla. arrodere.. grañ. nagrizanje kostiju. naoružan trgovački brod. prevrtljivac. Pola. arctatio) ned. arogirati (lat. arcanus tajanstven. vojska. voj. oružje. arozija (lat. vinski cvet. muz. armateur) mor. uzeti pod svoje. arcus luk. usiniti. arkato (ital. armatura (lat. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. armadilla) kor. armorale) knjiga sa grbovima. grañ. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. naduven. arctura) med. doplatiti. ovlažavanje. arktikos severni) Severno Ledeno More. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arktički (grč. agtee) 1. aroma) metanje mirisa (ili: za čina) u lekove. Velika Kola) astr. naoružanje. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. nlat. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. sužavanje. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. krivl>enje kostiju u obliku luka. nadmen. razmetljiv. gusar. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". bombama. uraslost nokata u meso. armada (šp. arktura (lat. sopstvenik gusarske lañe. arlekin (ital. obasipanje vatrom. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. e arktos Veliki Medved. arkadikćs) koji je iz Arkadije. naknadno platiti. ratna sprema. prijatan miris što ga puštaju od sebe eteri č na ulja. bezobzirnost. arcuatio) med. bezobrazan. potporni poluluk. podmlañivanje itd. pozadi kuće. potez gudalom. arrogantia) nadmenost. aroma (grč. arkbutan (fr. armare) voj. arlekinada (fr. arkcijus mandatum (lat. „armija besku ćnika" itd. prav. aromatizacija (grč. armorial. arogantan (lat. armorale) poznavalac grbova. arc-boutant) arh. najedanje. naro č ito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. voj. mali naoružan brod. metodski bombardovati. arctius jus) prav. armirati (lat. granatama. agta oružje. snabdeti ratnom spremom. drskost. armadilja (šp. drznuti se. arrosage) zalivanje. lučni stub. prisvajati. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. so!G agso) gudalom. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. trg. šaljivčina. zaobilazan. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). oholost. fig. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. arrosio) med. stezanje nekog dela tela zavojem. Arkadoi) pl. pravo prvenstva. arko (ital. lakrdi-ja. armatura) voj. povećati nosivost zida gvožñ em i cementom. lat. stanovnici Arkadije. doplaćivanje. arroser) zalivati. armorijal (fr. lat. nlat. arkuacija (lat. arcanus) tajni lek. arrosement) zalivanje. artiljeriju i dr. arlequinade) šala. veliko mnoštvo. podlivanje ulica. agta oružje) pl. arozman (fr. onaj koji se razume u grbove. prevlačeći guda-lom. tenkove. armorist(a) (nlat. nao-ružati. tj.

posle kojih dolaze kapi-lari. arpeggiatura) muz. agra. u razlomljenim akordima. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. slobodne umetnosti. naročito knlževnog. v. ektasis pomeranje) med. naročito u morskim pristaništima. arterfa. arpeñato (ital. koji prijatno miriše. struka) muz. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arterialisatio) fiziol. deo grada. začiniti. tvrd) med. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. aroma) mirišljav. harfica. arpeggio) muz. zaokrugljenje. arpikord. artes liberales) pl. arostema. artefakt (lat. arsonvalisatio) v. prskanje) med. vita brevis (lat. arrostema slabost) med. ars. aroma) namirisati. logfa) anat. lomljenje tona kao na harfi. zaokruženje.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. najsitnije arterije. arteritis (grč. proširenje arterija. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. prskanje arterije. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. are silogistika (lat. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. are (lat. zaokrugljenost. ars nova) nova umetnost. arsentrioksid (As2O3). arsen muški. niz razlomljenih akorada. arpeñirati (ital. arteriozitet. arsen muški. arpanetta) muz. proširenje. aromatica) al. a život kratak.9216. artefactum) veštački proiz-vod. arteria) med. sužavanje (ili: suženost) arterija. arterialitas) fiziol. jedinjenja su mu jako otrovna. v. arseniti (grč. ludilo. arostija (grč. jak otrov. arterfa žila) anat. mirisan. damar. arpeggiare) muz. tome sečenje) med.čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arpikord (ital. kvart. zaokruživanje. phagein jesti) med. arpeño (ital. arpantaža (fr. arterioreksis (grč. arsenale) oružnika. arsenik ć n. v. artes liberales (lat. arterfa. arterija (grč. ars longa. arteriotomija (grč. arpeggiato) muz. arsenik. spinet. elemenat atomske mase 74. redni broj 33. arsonvalizacija (nlat. arostija. arterieurizma (grč. bilo. v. darsonvalizacija. arpadžik (tur. arterijski (grč. gde je veoma rano bilo takvih bunara). arterfa žila. sa začinom. arterfa. fig. arrondissement) zaokrugljivanje. arteriografija (grč. zapaljenje arterija. eurys širok) med. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. ars) umetnost. artelB) radna zadruge. arsenikćn) pl. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. are angina (lat. arsenijati (grč. ars mnemonica) veština pamćenja. arterfa. arostema (grč. arteria. arpeñatura (ital. muz. lepe veštine. mirišljave materije. ars antiqua) stara umetnost. aromatika (grč. arsenogonija (grč. arteriektazis. znak As. vita brevis) umetnost je duga. kao na harfi. artis umetnost) način umetničkog. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arpaneta (itzl. grč. arsena. arsen (grč. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. are vova (lat. nauka o arterijama. arsenikćn) hem. tj. rexis kidanje. arsenal (fr. arterfa žila) koji se tiče arterije. izražavanja . artelj (rus. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do po četka XIV v. sičan. arterijska krv otvoreno crve na. fiziol. arpihord. arterfa. veština. arteriozitet (nlat. arondismav (fr. arsenik (grč. arteriologija (grč. bogatstvo u arterijama. nlat. trovanja akutna i hronična. muški porod. are mnemonika (nlat. aromatičan (grč. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. aroma. posao. arterijalizacija (nlat. uvećanje. začini. žeš. nlat. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja. bilo iz srca u ostale delove tela). zanatlij-ska radna zajednica. arteriolae) pl. podrugljivo: tandrkati. arsenal. opis (ili: opisivanje) arterija. soli arse-nikove kiseline. muzički stil u XIV i XV v. arterfa. arteriostenoza (grč. sklerćs krt. stenćs tesan) med. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arterioekleroza (grč. srez. arpihord (ital. chorde žica prevara. up. za-činjavati. metnuti mirisa u nešto. hem. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. artizam (lat. arteriektazis (grč. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. arsenikćn) pl. ital. are longa. premeravanje (ili: merenje) zemlje. oksidisana krv. arteriositas) fiziol. arteriole (nlat. svirati na harfu. jak) hen. arterijalitet (nlat. slabost uma. arsevofagizam (gr č . gone rañanje) rañ anje muške dece. arpentage) zemljomerstvo. graphia) anat. zanat. mala harfa. arrostia) med. operativne otvaranje arterija. arterijalitet. magacin za smeštaj ratne spreme. krvna žila. ono što je veštački napravljeno.

stilom. napis. artofag (grč. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. čvor. artikulacija (lat. arch-egetes) voña. artilleur) vojnik koji rukuje topom. sastavni deo jednog spisa. veštak u jahanju. drevni. vinovnik. artikularni (lat. pravilan i ta č an izražaj svih delova slike. nlat. zastareo. arhaičan. arheopteriks. grapho pišem) opisivanje starina. artik(a)l (lat. artremboleza (grč. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. bol (ili: trganje) u zglobu. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. artolatrija (grč. anat. zastarela reč. polza (korist). govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. šećernoj bolesti. prastari) gram. izgovarati. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. artichaut) vot. osnovi nauke o č oveku. lukav. pokretač. zglavak. algos bol) med. arthron zglob. vešta č ki. arthron. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. artificialis) veštački. roba u trgovini. docnije: topovi. gaji se kao veoma cenjeno povr ć e. lek). artrofima (gr č. arthron. arheolog (grč.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. artrofioza (grč. arthron) med. artritis (grč. artos. astmi i dr. arhaičan (grč. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. stvar. jedan po jedan. zglavkari. zagnojavanje zglobova. poglavlje. rak u zglobu. arthron. fig. drevan. fr. arche početak. artificijelan (lat. zglobobolja. jasno i razgovetno iz-govaranje re či i slogova. jestastvo (priroda). logos re č . articularis) zglobni. logos reč. artificiozan (lat. arhaičan. bol zgloba. podćs noga) pl. koji odista potiče iz starog vremena. neuralgiji. pus. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. izneti. artista. artisan) zanatlija. karpos plod) pl. „igra re či". liigv. sastav tela koji je sklon gojaznosti. artikulirati. bog. uzglobljavati. arthros. prastari) star. trganje u zglobovima. gonos) pl. odsek. gnojenje zglobnih kostiju. opšte ime za kukce (insekte). glavočika sa cevastim cvetovima. arundinozan (lat. artritizam (grč. neprirodan. artokarpi (grč. tj. odyne bol) med. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. pro-či (drugi). članak) članak. artro. član. arthron zglob) med. arthon zglob. artistique) umetnički. artistički (fr. arche početak. archaios star. slik. glumac. articulus zglob. up. veštački. artos. artificiosus) umetnički. životinje sa zglobovima. predmet. tobdžija. arthron) med. arthron. archakos) starinski. arthron. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). krilo) zool. arthron) predmetak u složeni-cama sa zna č enjem: zglob. artizan (fr. artikulisati. artrodinija (grč. tome sečenje) med. artos hleb. giht. zoon životinja) zool. zool. zglobni. umetni č ki. arthron zglob. arhejski (grč. arheget (grč. pterix pero. ruop gnoj) med. zglavak. bol zgloba. da(va)ti arhai čan oblik. rod vojske naoružan topovima. nameštanje iščašenih zglobova. topništvo. logia) početna nauka. zglobobolja. arheografija (grč.). karkfnos rak) med. emballo ubaciti. archaios star. mekani otok zgloba. archaios star. arun v. prastari. bogat trskom. phagos) hlebojed. oblik ili izraz. vot. arhaizirati (grč. izveštač en. archaios star. archaios stari. kompozicijom i dr. kolence. trg. zglob. artišoka (ital. zapal>enje zglobova. poznavalac umetnosti. trganje u zglobovima. arthron. arheornis v. artikulisati v. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artropioza (grč. artilerac (fr. gran. pathos bol) med. igrač na konopcu (u cirkusu). pauke rakove i crve. prepreden. osnivač. arundinosus) trskovit. arhaističan v. LIŠð. fosilni ki č - . artralgija (grč. phyo stvaram) med. artiljerija (fr. artillerie. drevan. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. arhaizam (grč. artikulirati (lat. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina.ke. arhajski period v. tačka ugovora. otok) med. artroze (grč. artiljerac. npr. articulare) uzglobiti. articiocco. artiste) umetnik. umetnuti) kec. operativno otvaranje zgloba. arheopteriks (grč.(grč. arhelogija (grč. poglavar. phima izraštaj. prevremenoj arterio-sklerozi. artropoda (grč. azojski period. artrokarcinom (grč. arthron. kostobolji. priključenije (doživljaj) itd. iznositi nešto član po član. archaios star. fr. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. artist(a) (ital. bol u zglobu. artrozoa (grč. artropatija (grč. bog. naročito anti čku umetnost i nauku. pregib. latreia poštovanje) služba za hleb. paragraf. reči i slogove jasno. arhegonije (grč. up. veštak. hlebno drveće i hlebne bil. artrotomija (grč. starinski. archaios star. obrastao trskom. arheologija (grč. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. harun. articulatio) anat. glumac.

4. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. gfgnomai stvaram) biol. nadbiskupa. arhipelag (grč. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. trabs greda) ar*. archos čmar. neimarstvo. assez) kuz. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. rif. archo početak. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. zametak) zool. a salve (ital.). ptosis pad) med. arhitip. prazametak. lat. renesansnoj i barokno j arhitekturi). v. up.arhesporIJum 77 menjak. archos. najbolji u nekoj struci. arhilohijski (grč. službenik arhiva ili arhive. arhoptoza (grč. architec-tura) grañevinarska umetnost. metričkim me-renjem. spisi ili akta. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja.(grč. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhont (grč. archetypon prauzorak) prasli-ka. archon) vladalac. arhiñakon (grč. pra-. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. vrlo. e. način zidanja. archos. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. rimskoj. arhihijerarh (grč. prauzor. 3. arch-iereus) vladika. potiče iz preistorijskog doba. arhiepiskop (grč. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. prvi služitelj jedne crkve. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. neoštećeno (na tovarnim listovima). nauka o sistemu. viši lekar. 5. arhivar. archivum. dokumenti. archos. prosutost. izmeñu Grčke i Male Azije. dioikesis gazdin-stvo. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. arhetip. archo. prodor zadnjeg creva. i 640. archo. arsin) stara mera za dužinu: lakat. arhiblast (grč. arhitekt (grč. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. arhihijerarhija (grč. setva) bog. arhivar (lat. architektonikos) grañevinski. arhiv(a) (lat. arhigonija (grč. trešnja (plod i stablo). arhitektonika (grč. mitropolit. neimarstvo. koji pripada arhivu. arhivski (lat. koji su često ukrašeni kipovima. najjača karta. a po drugim opet ptici. arhocela (grč. archos.) arh. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. archo prednjačim. asai (ital. po izvesnim delovima sličan reptilijama. grañevinski stil. naročito u avijatici i raznim granama sporta. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izme ñ u 680. nadbiskup. archos voña. archos čmar. podrugl>iv u govoru ili pisanju. arhitekture (grč. u početku od pola kg bakra. episkop. koji radi u arhivu. spadnutost zadnjeg creva. prastvaranje. archivista) v. dobro očuvano. archivum) koji se tiče arhiva. prvak. arche početak. veština izrañ ivanja jednog naučnog sistema. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhitrav. prvosveštenik. prvi nad. tj. veličine goluba. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. Archilochos) poet. arhijerej (grč. koji se nalazi u arhivu. veoma. as. grč. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. nauka o grañevinarstvu. arhidijeceza (grč. architekton) grañevin-ska umetnost. spora sejanje. . aršlama (tur. arhivolt (ital. visoko sveštenstvo. lat. arhivalije (nlat. poglavar. počinjem. vrsta crnog luka. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. povel>e. arhijater (grč. arhiepiskopija (grč. arhitektonski (grč. prapismo. naročito: prvi otisak. arhimandrit (grč. kele prosutost) med. a salvo) trg. architekton. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. arhitrab. najmanja jedinica za merenje zlata. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. arhivist(a) (nlat. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. fr. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. archo prednjačim. anorgakske materije. arhitrab (grč. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. grañevinar-stvo. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. aršin (tur. original. raspored i grañenje jedne grañevine. abiogeneza. školovan grañevinar. pre n. episkopos) prvi vladika. arhimagija (grč. spontano postanje života. fig. kod starih Rimljana: novac. arhitip (grč. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. archimandrites) starešina manastira. grañevinarski. vrhovni sveštenik kod Jevreja. žučan. sada potisnuta tzv. up. assai. arhivist. lat. dvorski lekar. arhoragija (grč. iatros lekar) prvi lekar. archivolto glavni luk) vrh. 2. as (lat. arslama) bog. arhetip (grč. archi-pelagos more) ostrvlje. arhi. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhesporijum (grč. archeion vladino nadleštvo. „kec" na francuskim kartama. prvosveštenik. archetypon) v. lični lekar. arhitrav (grč. prapočetak. blastos klica. alhimija. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. koji se tiče jednog naučnog sistema. zajedl>iv. assis) 1. neimar.

npr. a-. asentacija (lat. oleum ulje) hen. u pohranu. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. asacija (nlat. nalog. npr. smrti i sl. nlat. aservat (lat. ascenzor. asesor (lat. dokazivanje. asercija (lat. a. asenzija (lat. asebija (grč. lat. kora od hleba. asseverare dokazivati) potvrdan. a-septikos) koji nije sklon truljenju. prav. a-selenos) bez Meseca. doznaka. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. isušenje moč-varnih mesta itd. asasinator (nlat. up. kraju. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). postojati sam sobom) samostalnost. antiseptičan. ulagivačko odobravanje. asservare) čuvati. a se esse biti tj. aseleničan (grč. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. aseitas. apodiktičan). zeta znak) ned. asekuracija (nlat.bez. assignans) onaj koji šalje novac. ostavljanje u pohranu. razvrat.) ned. bez ikakvog podsticaja spolja. aseksualizacija (grč. problematičan. assensio) odobravanje. up. asertoran. primalac novca po uputnici ili nalogu. a. asignant (lat. čišćenje od zaraze. kraju (ili državi). asesura. koji nema zaraznih klica. potvrdan. dakle. bez trabanta. fr. assertorius) kojim se tvrdi. amarus gorak) hen. asanzer (fr. aseksualan (grč. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. fil. pristajanje uz koga. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asekurancija (nlat. pohraniti. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. securus bezbedan. aseptol (grč. aseitet (nlat. lat. sanus. unutarnjem nagonu. asertoran (lat. protiv požara. koji je bez oznake. tvrdnja. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. a-. assassinatum) prav. aseveracija (lat. mučko ubistvo. u nekom gradu. assertivus) v. asemija (grč. otklanjanje mogu ćnosti da zarazne klice. nesposobnost razumevanja znakova. asanacija (lat. udva-ranje. . obezbediti. asasinat (nlat. nasilje. koji nema spola. bez pratioca. assecurans) osiguravač. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). pozdravl>avanje naselja. površina pečenja i dr. za-klinjanje u nešto. asesorat (nlat.ne. pomoćnik sudijin. asekurirati (lat. tj. assibilatio) gram. asibilirati (lat. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. umorstvo. assassinator) prav. asepsija (grč. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. podstrekač na izvršenje mu čkog ubistva. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. pohotljivost. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. ad-. asibilacija (nlat. primanje nečega kao istinitog. assecurantia) osiguranje. pomoćnik starešine nadleštva. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. nekoj državi' zavo ñ enjem niza higijenskih mera: čistoće. sepsis) hem. asekurancija. isušivanja podvodnih mesta itd. assessoratum) prisuditelj-stvo. nlat. sepsis trulež. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzap ćena u korist države. assecurare) osigurati. a-. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. sepsis trulež:. aseverativan (lat. lift. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. dokazni. asemos) koji nema znaka. asekurant (nlat. asignat (lat. aservacija (lat. fr. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. aservirati (lat. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. bezverstvo. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. one koja se polaže pre davanja iskaza). npr. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. asignatar (nlat. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. sanus zdrav. assignatus) lice na koje glasi uputnica. bolesnikove kože i dr. uspinjača. nepriznavanje bogova. assentatio) laskanje. aselgija (grč. assertio) tvrñenje. assus pečen. up. zvanično tvr ñenje da je neko slobodan. aselgeia) razvratnost. zvanje pomoćnog sudije.asamar 78 asignatar asamar (lat. pohrana. npr. doznačilac.. kastracija. asservare) čuvanje. asebeia) bezbožnost. sudsko pomoćništvo. asanirati (lat. assibilare) gram. ascenseur) dizalica. sexualisa-tio) uništenje. bez obeležja. assecuratio) v. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asertivan (nlat. aseptin (grč. fil. assecuratus) osiguranik. asemičan (grč. sačuvati. a. asertorna zakletva prav.). asekurat (nlat. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku.bez. sexus spol) bespolan. pri vršenju operacije. aseptičan (grč. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične".

juriš. gran. asimilacija (lat. pomaga č uopšte. mu č enje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. ali se nikad ne dodiruju. vrsta vežbe u mačevanju. verovatno. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". assalto) napad. a-. ili izmeñ u članova jedne rečenice. asklepijadski stih četr. nemanje saučeš ć a prema kome ili č emu. asignacija (lat. trudoljubivost. asketos) isposnički. asindetičan (grč. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čove čje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. gram. npr. asimptotičan (grč. ua. asimilirati (lat. izjednačavati. detinje gliste. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti.: „Misli mlada. asignatura (nlat. npr. a-. askaris) med. asjeracija (fr. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. moguće. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. systole skupljanje. asilogističan (grč. asiduitet (lat. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mu č enjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. asindezija (grč. asimpatija (grč. bubine. ital. č eli č enje. asimptota (grč. asimilirati. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñ enih slova u slogove. a-. neravnomernost. asimfoničan. pokajnik. jezik. licemerstvo. assistentia) pomaganje. vaspitni. bez svezica. stezanje) ned. nedostatak veze u rečenicama. primiti u se. asketes) isposnik. istrajnost. asignirati (lat. postojanost. revnost. nepoklopljiv. pr. a-. nesrazme-ran. bez sveza. doista. sympatheia) nenaklonjenost. acieration) pretvaranje u čelik. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. isposništvo. vrsta klasičnog stiha. bogougodnih spisa. prilagoditi. asiriologija nauka koja prou čava književ-nost. nevezanost. asitia nejedenje. neskladnost. acierage) galvansko po čeličavanje bakarnih plo č a. assimilatio) izjednačenje. nazvanog po grč kom pesniku Askle-pijadu. iz koga se ne može izvesti zaklju č ak. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). supši. nejednak. . nejedna-kost. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. pritvorstvo. tur. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). marljivost. asistolija (grč. syllogismos posredni zaklju čak) log. symptotos koji se ne poklapa) mat. asimulacija (lat. assimulatio) pretvaranje. asli. nedovoljno saosećanje. isti. preobratiti hranu u organ-sku materiju. fiziol. neskladnost. symphonia) nesklad. asketizam (grč. zbivanje kojim ćelije preo-bra ćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). askeo) u čenje o askezi. asklepijadska strofe četr. asker) vojska. prilagoñ ava-ti. i sa jambom na završetku. pomo ć. asli (arap. assimilare) izjednačiti. vojnik. asitija (gr č . potpora. assiduitas) tačnost. asindet(on) (grč. dela. a-. pokajniš-tvo. izjednačavanje. asimetrija (grč. mestu ili načinu tvorbe). asjeraža (fr. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). symptotos koji se ne sti č e) koji se ne poklapa. napad. zaista. askeo) pisac pobožnih. asindet(on). nejednovremen. assignatura) v.ne. asimilovati v. zood. pomo ćnik. a-. a. upravo. nedostatak hrane. a-syndeton) pong. assaut. asimetričan koji nema simetrije. nestezanje srca. nedostatak volje za jelom. prisustvo. asilabija (grč. psih. pokajnički. jednačiti. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñ u dveju ili više rečenica. neješnost. prisustvovati čemu. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sr č anog miši ć a. assistere) pomagati nekome u poslu. ash) pravi. vrednoća.asignatura 79 asinhroaičan (grč. a-. gladovanje) post. nespojenost) ret. primati u se. bogougodan. asistent (lat. neskladan. fiziol. u po četku sa trohejom ili spondejom. uputni-ca. asketika (grč. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. nalog za isplatu. a-. askesis) isposništvo. syn sa. ugañ anje bogu do krajnjeg samoodricanja. askariodoza (grč. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. (da) niko je ne čuje. asistirati (lat. neistodo-ban. aso (fr. asketičar (grč. asyndesia) nevezanost. asker (tur. askeza (grč. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. askaride (grč. prisustvo glista u stolici. asignacija. asketski (grč. — (ali) Slušale je momč e č obanine. asimfonija (grč. asket(a) (grč. udarac u dvoboju. chronos vreme) neistovremen. assignatio) d oznaka. asistencija (nlat. askaris) pl. pratiti nekoga. jednačenje glasova (po zvučnosti. pokajništvo u mu čenju tela odricanjem.

aspirare) tražiti nešto. asocijalan (grč. uvlačiti u sebe. pihtije. asperitet (lat. astatičan (grč. muz. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. tajni ortak. astakos rak. astatične igle fiz. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. uorta č iti se. aspirator (lat. uvlačenje u sebe. dve pod-jednake magnetne igle utvrñ ene tako jedna . fig. asodična groznica groznica sa povraćanjem. gram. associare združiti. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. neotesa-nost. spajanje. koji nadovezuje na nešto. asortiman (fr. ventilator. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. nedruštven. pust život. nepostojanost. a-. aspra (grč. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. aspic) kup. lat. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji ho će sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. aspermičan. asosje (fr. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. kada se pojavi. egipatska nao čarka. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. littera) pl. asolirati (fr. tvrdo ća. ase prezasi ć enost) med. asocijativan (nlat. žel>a za ne čim. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. usisač. med. aspirata (lat. aspek(a)t (lat. gasa ili tečnosti. zbirka razne robe iste vrste (npr. sisanje. as-6des koji ose ć a gañ enje. oštrokonña. \ asonancija (nlat. usisavati. asortirati (fr. aspergioloza (lat. asocijalnost (grč. lat. associe) drug (ili: ortak) u poslu. a-. rospija. a. astatos nestalan. aspectus) izgled. suglasnici s dahom. aspermizam. asotija (grč. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. u organizmu ljudi i životinja. pojava. asosje an komandit (fr. gledište. aspiracija (lat. razvrat. odabiranje. spojiti. s dahom. astasia) nemir. pri č emu se č uje glas sličan glasu h. bunilo. asonavca (nlat. neravnina. aspermos) med. para. asparagus (lat. associe en commandite) trg. usisaljka. aspik (fr. assonantia) v. guja otrovni-ca. assortir) srediti (ili: sreñ ivati) po vrstama. assonare) biti slič an po zvuku ili glasu. odabrati stvari jedne prema drugima.) ned. asparagus) bog. uroñena ili stečena nemogu ćnost izlu čivanja semena iz spol-nih žlezda. izazove u svesti i neku drugu. aspirata se. aspermatizam. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se č uje. izgovaranje s hukom. somnus san) med. društvo. oporost. asortisaža (fr. krutost. koji nema semena. socialis) nedruževan. v. nepostojan) koji nema pravca. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. ima ih više vrsta. bog. dobro znamenje. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. a-. strana nečega. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. aspergillus) med. asocijacija (nlat. vezati. gram. vezivanje. rod biljaka iz fam. činovnički pripravnik. biljka sa hrapavim liš ć em. nesanica. aspermičan (grč.asodičan 80 astatičan asodi č an (gr č. nazeba i sl. aspermatizam (grč. sli čno zvu čati. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. aspirirati (lat. nepotpun slik. opre-miti. koji ne može da izlu čuje seme. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. astakolit (grč. associatio) udruživanje. aspermatičan (grč. špargla. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. aspirans) kandidat. aspida (grč.) v. naro čito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. astazija (grč. sa dahom. bez odreñ ene orijentacije. up. aspermizam. aspiratio) gram.ne. fig. vid. bacakanje teškog bolesnika. raskalašnost. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). astr. aspergiloza med. aspidos) zool. člana. muz. knjiga). težnja. aspirin farm. socialis) nedostatak ose ć anja za društvenu zajednicu. asperifolmja (nlat. koji izaziva ga ñ enje. udisati. aspermija (grč. sperma seme) med. aspi's. fil. aspermizam (grč. reumatizma. asocirati (lat. asomnija (grč.) med. zvanjem). hladetina. udruženje. grubost. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. surovost. astateo. asperifolia) pl. assonantia) post. aspirant (lat. primiti za ortaka. č ežnja. zla i opaka žena. zadrugara. kod ljudi se pojavljuje u obliku plu ćne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). asomatičan (grč. biranje. v. Convallariaceae. asocirati se združiti se. izdvajanje (ili: sreñ ivanje) robe po vrstama. associare) pridružiti. udi-sanje. onaj koji teži za nečim (položajem. udružiti. s hakom. težiti za nečim. assortissage) trg. asperitas) hrapavost. asonanca. samoglasničko podudaranje. up. izgovarati iz grla. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. asoti'a) razvratnost. a-somatos) bestelesan. lat. asonirati (lat. usisavanje.

npr. duhovit govor. želudačnog). tačka) fiz. npr. naro č ito prizra č ak izme ñ u zvezda Kumove slame. med. aster) sazvežñe. skočna kost. asthma) sipljivac. asteričan (grč. ned. astralni duhovi. astinomi)a (grč. Astrea. steničan afekt. Vesta i dr. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. dosetljiv govor. logia nauka) ned.ne. plane-toidi. slab vid. prostim okom nevidljive planete izme ñ u Marsa i Jupitera. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. sipnja. astragalos kocka. astragalizam (grč. eidos oblik. slab. up. ret. astrum zvezda. astigmatizam (gr č . preterano velik strah od groma ili grmljavine. oblika zvezde. supr. zvezdan. astenologija (grč. up. astralni svet. asty grad. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. u srednjem veku: pali anñeli. astralni (lat. zvezda. asterizam (lat. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. teško i kratko disanje u nastupima. npr. astrogeodezija (grč. asteničan (grč. osobina nekih vrsta liskuna koje. po u č enju okultizma. astragalos) kocka. slabija no na ostalom nebu. nauka o asteničnim bolestima. a. srčanog. Juno. stylos stub) vrh. asteroeis) zvezdast. asty grad) velikovaroško ponašanje. gledam) med. astralna svetlost. lako zama-ranje očiju. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. ipak kaže. zaptivanje. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñ u neba. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. tuga. asterizma (grč. služi za pravljenje raznih ukrasa. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živč a-nog. u obliku zvezde. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). vid) pl.ne. astenopija (gr č. slabost. aster zvezda) fiz. udar sunčanice. duše umrlih. obru č. asthma) med. astragal omanti ja (grč. astrobolismćs. orao vidim. npr. astron) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: zvezda. asteriskus (grč. astro. izbegavanje vojne obaveze. asteroeides) zvezdolik.) geol. asty grad. asteroidi (grč. fini ton u ophoñenju. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. aetigmatičai (grč. Palas. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). uglañene radnja. geodezija. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. pun zvezda. astmatičar (grč. astenična groznica živčane groznica. drugo. zvezdano nebo. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. koji poti če od zvezda. astma (grč. zemlje i pakla. stigma. zadevanje. a. telo bez zemaljskih. zvezdast. aster zvezda. asthenes) nemoćan. astigrafija (grč. a-. usled interferencija svetlosti. oronuo. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. astr. astenija (grč. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bi ća. asteizam (grč. alat. zadirki-vanje. asterismus. eteri čno telo č oveka. uticaji. telesnih osobina. astheneia slabost) med. gležnjača. nomos zakon) upravljanje gradom. kockanje. nemoć. 6 Leksikon . grapho pišem) opisivanje gradova. astratija (grč. zvezdani. astmatičan. astenomakrobiotika (grč. vrh. astralis) koji se tiče zvezda. tj. sunčanica. koji potiče od slabosti. astragal (grč. piljak.). koji poti če od zvezda. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. grč. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. astilon (grč. v. Ceres. phobos strah) med. smrt ili obamrlost od udara munje. astron sazvežñe. psih. astralit (lat.(grč. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. asthenes. stigma bocka. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. astron. astralno telo. mana oka koja počiva na razli čito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetri č no oko iste ose rožnja č e i kristalnog so č iva.ne. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astheneia nemoć.) igra kockom. posle svakog bacanja kocaka. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. sjajan. male. svet zvezda. zvezdani. grañevina bez stubova. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. asteroidan (grč. asteismos utančan. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. aster. astrafobija (grč. oronu-lost. makros dug.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. nadzor nad ku ć ama. a. grupa zvezda. slabost vida. astrobolizam (grč.. asthenes. zvezdana svetlost. grč. uprava grada.

itd. astron. karakter) ukrotiti. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. do č asti. astron. paklina. asumpsit (lat. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. posmatranje zvezda pomo ć u velikih dogleda. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astrofit (grč. nemein upravljati. astrodiktikum (grč. astron. slik. asphaltos) hem. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. asfalt (grč. gnosis spoznaja. astro. astrolabijum (grč. astron. astrosofija (grč. aetronomija (grč. tj. astronomski mesec tačno izra čunato vreme op- . asumcija (lat. astrum. primiti odgovornost. up. astromavtija (grč. astron. uzeti k sebi. assumere) preuzeti. fil. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. a-. physike) deo astronomije koji se služi fizi č kim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. zvezdozna-nac. sprava pomo ću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako na ć i i na nebu. okamenotina u obliku zvezde. rasrditi se. assumtio) primanje. astron. astrometrija (grč. astron. tako je astrologija postala č itanje iz zvezda. Ifthos kamen) zvezdast kamen. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. sik itur ad astra (lat. gr č. podneblje. položaja planeta. naročito astrofotografijom. metron) nauka o odreñ ivanju položaja nebeskih tela. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astrognost (grč. hasimak) žestiti se. astroteologija (grč. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñ u njima vlada. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela.000 km. srditi se.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. naziv za ritmič ku pesmu koja nije podeljena na strofe. dan smrti nekog svetitelja. veličini nebeskih tela. astrografija (grč. služba zvezdama. assouplir) učiniti gipkim. okretnim. asumiti (tur. ogroman. up. astrolit (grč. npr. morska zvezda sli č na biljni. astron. onaj koji se bavi astrotozijom. astron. phytcn) zool. assumptio. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. astron. v. fig.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. zvezdo č atac. prav. phos. shvatiti. lat. astrofotografija (grč. assumpsit) primio je na sebe. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. druga (minor) premisa u silogizmu. slomiti (volju. astronomski (grč. fil. astrum (lat. astron. astrodeiktikon) pokaziva č zvezda. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. podelu na sazvež ñ e i nazive. manteia prori-canje gatanje) proricanje budu ćnosti iz zvezda. astronautika (grč. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrolog (grč.) v kosmonautika. astrometar (grč. phos. primanje duše na nebo. zeml>ina smola. astron. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. assourdir. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. obaviti kakav posao i sl. neku misao. astrograf (grč. astronom (grč. asurdirati (fr. ublažiti (svetlost. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astron) zvezda. ret. azota i sumpora. poznavanje) poznavanje zvezda. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astronomia. astron. asuplirati (fr. zakon) nauka o kretanjima. pomešan sa krečnjakom. asumirati (lat. tj. astro. astron. astrofotometrija (grč.500. umeriti. upotrebljava se za astrognozija (grč. kometa. astrometeorologija (grč. razumeti. astrologija (grč. surdus gluv) zaglušiti. astron. aetronomija. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. astroskop (grč. astrofizika. photćs. glas). postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. meteorolo-gia. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. astrofizika (grč. grapho) opisivanje zvezda. astro. uzimanje. labi's držak. photćs svetlost. astrofičan (grč. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. Sun čanih pega itd. astrolatrija (grč. uzeti na sebe. tj. 149. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. vrlo velik. hasir) prostira č od rogoza.) veština posmatranja zvezda. astron. asura (tur. n ć mos. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. slave (Vergil). thećs bog. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. metron mera) zvezdomer. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na č ove č ji život. astroskopija (grč. astro. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. dati blaži karakter. načiniti popustljivim.

dedovi. naročito ženskih. a-. spopasti. napasti. napad neke bolesti. attelage) zaprega. a-taktos) neureñen. penjanje igrača na konopac. po staroitalijanskom načinu. (fr. ataširati (fr. athanasfa) besmrtnost. at (tur. astr. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. udar. bezbožništvo. fiz. najviši stepen nesvestice. ateknija (grč. otuda: učeno društvo. privrženik. u pravi čas. divim se) nečuñenje ničemu. Ateneum (lat. naročito konjice. drhtanje. tačno po taktu. viša škola. uzlazak. athanasfa besmrtnost) v. zaštitnica umetnosti i veština. nasleñe. penjanje. spopadati. ustati otvoreno protiv koga. med. a tempo). ascites (grč. pokušati) protivpravan napad na život. asciji (grč. nagrizati. a-thanatos besmrtan. vajara. atanizam. radionica slikara. a tempo (ital. tj. naročito grada Atene (Atine). attentatum od attentare. uzlaženje nebeskog tela. imanje ili čast nekoga. a tempera (ital. vreñati. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. dodeliti na rad. attaque) voj. ataraksija (grč. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. atentat (lat. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). primamiti. neiznenañenje. up. utišavati. ascendenti (lat. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. prema prilikama. atanatizam (grč. Athena) mit. osobina predaka. thaumazo čudim se. med. attaccare. attacher) pridati. koji je u dubokoj nesvestici. amovi. ataumazija (grč. boginja rata. uzilaže-nje. onaj koji ne veruje u postojanje boga. sphyxis bilo) med. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. kći Zevsova. nemanje dece. atanatizam. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. uzdizanje. udariti na nekoga. atavistički (lat. (kod Rimljana: Minerva). ra-stenje. ateizam (grč. ascenzor (lat. preci kao rodi-tell. atelaža (fr. nekog poslanstva. attacca) kuz. up. atelje (fr. navaliti. neustrašivost. atavizam (lat. a tempore) upravljati se prema vremenu. npr. ataxia) med. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. ataktičan (grč. pre naše ere. a-. naviknuti se na nešto. zaprežni pribor. odan čovek. Vaznesenje Hristovo. asanzer. atelija (grč. ravnodušnost. uzlazak. zaštitnica junaka i gradova. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). voj. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. necelishodnost. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. atavistika (lat. atanatologija (grč. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). nadmoćnost. kod vojske. asfiktičan (grč. attemperare) umeriti. nosos. attache) na rad dodeljeni službe-nik. duševni mir. ascendentes) pl. boginja. stanje bez strasti. fig. ascendencija (nlat. npr. nepravilnost. atemporirati se (lat. lekara i dr. najedati. 133. fig. askos koža) ned. osloboñenje od poreza i državnih nameta. Spasovdan. a. brak bez poroda. obamro. napredovanje. zločin. polumrtav. polet. napadati. srodnici po uzlaznoj liniji. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. navala. utišati. ataraxia) fil. prilagoñavati se duhu vremena. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. atalsko blago ogromno. at) konj. ataka (ital. kozački harambaša. napad. „besenča-ni". besciljnost. zločinački napadaj. po legendi nikla iz njegove glave. ataše (fr. zavoleti nešto. topovski pribor. attaquer) napasti. umeravati. ublažiti. pradedovi. muz. prav. atanizam (grč. asfiksija (grč. atemperirati (lat. hetman. duševno spokojstvo. trbušna vodena bolest. atambija (grč. Atena (grč. ublažavati. . ascendentia) prava. a tempera) slikati vodenom bojom. ascensio) penjanje. neurednost u toku bolesti. atheos bezbožan) bezbožnik. ateleia) besvrhnost. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. neuredan. geogr. ateist(a) (grč. ascensor) v. mat. neumrlost. astr. juriš. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. ataman-v. atavus napredak) sličnost sa precima. ascenzija (lat. ataktična groznica. neizmerno bogatstvo koje je. penjanje. askites tj. atheos bezbožan) bezbožnost. neposredno veži.sphyktos) ned. ataksija (grč. atelier) umetnikova soba za rad. nem. pretežnost. athambfa) neplašljivost. attemptare napasti. uzlazna linija srodstva. obamrlost. a-. nepravilan. atak. suprotno: des-cendenti. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. skia senka) št. napadati. atakirati (fr. asfaltirati (grč. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). obično u činu pukovnika.asfaltirati 83 ataman (rus. napadanje. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. atanazija (grč.

spuštanje avionom.atentator 84 atmidometar atitida (fr. ležalo u Atlantskom okeanu. pristanište. atterage) mor. napasti. pa potonulo u more. attestatio) overavanje. priploviti obali. trg. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. lepo i pravilno razvijen. rvač. attestatum) v. geogr. uverenje. Atlantik ' (eng. attentata crimina) pl. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. a gesta t. atmidos para. ugla ñ en. ateraža (fr. pristan. nevešt. posvedočiti. drži na svojim ple ć ima nebesni svod (Atlant). attestari posvedo čiti) pismena potvrda. Atlas) ark. duša. obali. Atlas) geogr. atest (lat. atmis. a-. spustiti se avionom. životni dah. planina u severozapadnoj Africi. sletanje. atička so duhovit i fini način izražavanja. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. pokušani ali neizvršeni zločini. teramnos tvrd) med. uverenje. athletes) takmičar na javnim gimnasti č kim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. Africi. attique) ark. atman (ind. atlanti (grč. Atlantic) Atlantski okean. atletski (grč. atestacija (lat. atehnija (grč. athletike) skup viteških narodnih igara. ital. prav. v. atila kratak konjički ogrta č opšiven gajtanima. teška atletika rvanje. pristajanje. izdati svedodžbu. mor. ati č ka duhovitost i dosetljivost. fig. po verovanju starih Grka. atika (nlat. oko 9000 godina pre njega. atletske igreboračke igre. atehnikos) neiskusan. mesto pristajanja. sime. stav. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. prezirati. duša sveta. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. attica. po grčkoj mitologiji. plivanje. poništavanje. »tipičan (grč. držanje tela. aeroplanom ili balonom na zemlju. attikismos) atički način govora. pravo ja. nasrnuti na tuñ e pravo. overi-ti. u indijskoj fil. divov-ski. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih gra ñ anskih prava).: duša. svedodžba. napadati.) med. atentata krimina (lat. atehnič an (gr č. atmijatrija. koji ima osobine jednog atlete. u baletu: stav na jednoj nozi. atlete (grč. ia-treia lečenje) med. svedodžba. Atlant (grč. aterman (grč. pesničenje. pismena potvrda. a-. neumešan. atmis. velik i snažan. ponašanje. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. nepravilnost u razvoju neke bolesti. pristati. koje su mnogo negovali još i stari Grci. borac. ukidanje. fr. nespretnost (npr. Atlas (grč. skakanje i dr.) neuredan. nepravilan. po Platonu. titan koji. potvrñivanje. duhovit. atterrissage) avij. atimirati (grč. ati č ki fini ukus u na č inu mišljenja i izražavanja. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. pršljen-nosač. teško varenje hrane. zapadnoafri č ki. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. tanan. atletika (grč. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. typos oblik. athetesis) odbacivanje. ne popggovati. atlotet (grč. laka atletika trčanje. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. svedočanstvo. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. v. r ñ ava probava. Atlas) mit. atehnfa) neumešnost. attitudine). attestari) potvrditi. princip sveta. uverenje. znat. poništaj. uzor) med. lišiti koga gra ñ anskih prava. atmijatrija. atimija (grč. atički (lat. dizanje tereta i natezanje konopca. v. atentirati (lat. naro čito: ukrašavanje grañ evina stubovima. dosetljiv. koji odstupa od utvrñenog obrasca. atterir) avij. otuda koji pripada Zap. a-. stva. atman) dah. proglašenje nevažećim. atlas (grč. a-theoretes) koji ne zna. ateteza (grč. nespretan. atest. ateoretičan (grč. aterirati (fr. Atlas) mit. jednog lekara). atipija (grč. čast ili imovinu nekoga. najunutar-njija suština li čnosti ili stvari uopšte. aticizam (grč. atmidijatrija (grč. veoma snažan. čovek koji se bavi atle-tikom. atmidometar (grč. atticus) svojstven atičkom duhu. Atlantida (grč. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. atmidijatrika (grč. aeroplanom ili balonom na zemlju. mor. izvršiti zlo činački pokušaj. bacanje. attitude. adijater-man. atentator (nlat. potvrdu. v. atlanticus) gorostasan. priterati zemlji. veoma jak i lepo razvijen č ovek. prvi vrat-ni pršljen. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. atestirati (lat. ateramnija (grč. naro čito na olimpijskim i drugim igrama. koji pripada planini Atlasu. thermaino) fiz. tj. položaj. aterisaža (fr. hodanje. nazvan po džinu Atlasu koji. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". neupu ćen. priteri-vanje obali. neve-štost. . atestat (nlat. nevičan čemu. atlantski (lat. metron mera) sprava za merenje koli č ine isparavanja vode. Atlas. sjajna svilena tkanina.

naro čito komada za pevanje. med. a u praksi te dve atmosfera znač e isto. mlitavost. parnih kupatila. atomistika. stratosfera. atto di cadenza) muz. fig. klonulost. atmosfera (grč. mislilo da je nedeljiv. najmanji deli ć hem. slabost tela. sphaira. omlitavljenje. neplodan. atraktivan (nlat. le č enje pomo ću pare. pristalica atomizma. čin. deutrona. reumatizma i dr. agonija (gr č. fiz. nenaglašen. atmijatrija (grč.) koji se tiče atoma. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotač a Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. žu ćkasti kristali gorka ukusa. neobičan. atonifikacija (grč. nesposobnost rañanja. elektricitet. at-mijatrika. metron mera) v. iatreia lečenje) ned. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. up. nepriličan. primamljivost. atmos. o najsitnijim deli ć ima iz kojih su tela sastavljena. tj. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se.: repulzivan. atofai hedg. atraktibilan (nlat.033 kg na 1 st . primamljiv. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. hevisajd. alfa-čestica.) bezglasan. koja su postala usled naslojavanja korala.) fiz. veoma sićušna stvar. troposfera. što iznosi oko 1. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atmosphaerilia) pl. o pretvaranju vode u paru. privlačnost. mlitav. v. atmosferski elektricitet v. atonia) bezglasnost. atopi č an (gr č . rasparčava™. crna. atraktibilitet (nlat. atmosferologija (grč. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). attractibilitas) privlačljivost. atomologija (grč. logia) nauka o atmosferskim pojavama. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. nepriličnost. niska ostrvca. atocia) pl. atoli (mal. atopia) nepristojnost. protivrečnost. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. atmos. supr. atomski (grč. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna.) fig. odnos atomske težine prema gustoći. atomistika (grč. kukavič luk. atokos) ned. sphaira. atonon (grč. atom. nauka o atomima. atonija (grč. volumen zapremine) fiz. nenaglašenost. nenaglašena reč. fiz. lat. atmosferski (gr č . atocija. atmis. pojava. neplodnost. klonuo. a-. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. jalov) med. atmidometar.) filozof. gram. skopeo gledam) v. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo po č iva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobañ a ogromna količina energije (nuklearna energija). bilis žuč. logia) fiz. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). atoksičan (grč. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova.) kol. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. ato di kaden-ca (ital. lečenje inhalacijom. atmidometar. atmos. čep. veoma sitan. atmos. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere.) fig. malaksalost. atonon) gram. atopos) koji nije na pravom mestu. razdvajati u sitne delove.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atolmija (grč. atomologija. atra tamna. atomističar (grč. fig. up. grad itd. umoran. atmologija (grč. atomizirati (grč. ato (ital. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. bojažljivost. elementa za koji se. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atomska masa fiz. atomizam (grč. razdvajanje u sitne delove. up. atocije (nlat. najsitniji delić nečega. završetak muzi čkog komada. atomizacija (grč. attractorius) privlačan. nedeljiv. atomos nedeljiv) 1. gram. atoničan (grč. rasparčavanje. a-tokos koji ne raña. atraktoran (nlat. atonos olabavljen. uspavlji-vanje. sphaira lopta) vazdušni omotač. atolmia) strašljivost. sve do po četka XX veka. nlat. žutica. malaksao. atomvolum (grč. atmidijatrija. ono se sastoji iz progona i neutrona. neotrovan. agonija (grč. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atrabilitas) med.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . up. attractibilis) privlačljiv. atocija (grč.) fil. tehnička atmosfera oz-n2a č u je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . jezgro ima isto tako složen sistem. logia) nauka o isparavanju. atmis. neutrona i dr. fig. padavine: kiša. atmosferilije (nlat. lat. up. atrabilitet (lat. kadencom. atmos. atokija. primamljiv. atmometar (grč. slab. facere činiti) med. prstenastog oblika. atomos. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. sneg. atto) poz. atomos. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . fenilhinolin-karbonska kiselina. 2. atom (grč. sredstva koja č ine nesposobnim za rañ anje. attractivus) privlačan. atmosferografija (gr č . atmidoskop (grč. atom. v.000 km debljine. atmos.

Augeias) mit. atrij(-um) (nlat. auguralan. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. a-. uvećanje. atrepsija (grč. attributum. kakvo ća. augirati. predskazivački. kurjača. umnožavanje. pojačavati. a-. atrophia) zakržljalost (ili: slabost.v. zabava. prednji deo hrama. prividno kajanje. mesec žetve. tresis bušenje) med. svire-post. nepomi č an. predmetak pomoću koga se. zrak) min. dvorana za primanje posetilaca. koji vrši službu atributa. atributivan (nlat. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. augustus uzvišen) 1. trophe hrana) zakržljao. strahota. augnt (grč. pouzdanost. gram. augirati (lat. magne-zija. po Spinozi). mir. cenu. — 14. privlačna sila. kralj u Elidi. 31. znak. attrahentia) med. a-. nedostatak prirodnog otvora. slutiti. fr. koja izvla č e gnoj). pod adh-. srčano pret-komorje. pravo. auguralan (lat. augmentacija (lat. attrahere) privlačiti. predznak. augur (lat.) koji nema kose. uvećavanje. pojačanje.: kontricija). bledozelen dragi kamen. kopnjenje. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. atrihija (grč. atremičan (grč.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. atropos) hem. prorok. atribucija (lat. velebilje. obrazuju prošla vremena. sredstva za izvla č enje. naslućivati. augurij(-um) (lat. dlaka. attributivus) koji se odnosi na atribut. znamenje. zanimljivost. atrium mortis) predsoblje smrti. atrotomija (grč. volina itd. nadležnost. paskvica. stvar koja privlači. surovost. attractio privlačenje) privlačnost. tome sečenje) med. atrocitet (lat. broju i graji ptica. atremija (grč. povećati. atrahencije (lat. loviti ca. mekani otok zgloba. up. augmentativum) gram. astmatič-nih. bitna. atrofima (grč. piroksen. privlačan predmet. slab. operativne otvaranje zgloba. npr. suv. phyma izraštaj. npr. povećava™. neustrašivost) mirnoća. dodatak. atremograf (grč. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. kosa) med. auguralis. Augije (grč. prirapggaj. cacynieH. augur. sušenje. augmentirati (lat. dodati. umnožavanje. npr. med. med. atrofija (grč. augmentirati. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. atremia nepokretnost. mir. neumitan) vot. strogost. koji se ne koleba. dodatak. sastoji se iz silicija. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. atronin (grč. atrihičan (grč. povišavati. po časno ime rimskih careva. ne uzrujavam se. atrocitas) grozota. avgust. up. sasušivanje. znamenitost. gatar. dlaka. pripisivati) svojstvo. tih. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. predskazivač. predsrñe. odlučnost. supr. primamljivati. . atremes koji ne dršće. melemi (npr. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno znač enje jedne reč i. beladona. n. kataralnih. auguriozan. nepokretan.ne. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. atrofičav (grč. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. arthron zglob. čvrstina. ku ćetina. bezdlačnost. pojačavanje. gram. očnih i spazmodičnih oboljenja).000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. 2. nemilost. augural) proro čki. atrezija (grč. a. u kojoj je bilo 3. augmentativ (nlat. predskazi-vanje.). atrofija. ojedanje. mršav. atricija (lat. nedostatak kose. trajna osobina nečega. e. arthron zglob. pogoršanje bolesti. atropa (grč. atro-fija kod odojčadi. augmentare) umnožiti. e. konjić). dodavanje. augmentum) povećanje. trenje. up. otok) med. predznaci (ili: vesnici) smrti. auguriosus) v. osmi mesec u godini. kolovoz. atropos neotklonjiv. umnožavati. bezdlačan. užas. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. oznaka. augment (lat. miran) miran. atribut (lat. atrahirati (lat. attritio) med. vinika (veoma otrovna biljka). gvožña i kreča. ojedenost kože. auguriozan (nlat. fil.: repulzija. predskazivati. uzajamno privlačenje. august (lat. pojačati. augere) v. auge sjaj. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. thrix dlaka. zove se i tirkiz. med. tumač znamenja. atrijum mortis (lat. fig. atremeo ne dršćem. up. mršavost) usled slabe ishrane. ath. trepho hranim) med. augmentatio) umnoženje. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. kod grčkih i staroindijskih glagola. pre n. dodavati. povećanje. čiju je štalu. (za razliku od deminutiva. attribuere pridava-ti. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. pogañ ač. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. obeležje. Her-kulo očistio za jedan dan. augurirati (lat.

redovnom roku. audimutizam (lat. auditor (lat. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz u č enja sv. prostrana dvorana. audijencija (lat. protivna strana. probio pevanje. srčane. ro čište. slušalac. č uvenje. predvorje. phone glas) med. auditus (lat. slušati. frulaš. saslušanje. auctionari) trg. baldahin. prijatan povetarac. zavesa. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). audire čuti. auktoritate kuratoris (lat.) muz. auktor (lat. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveli č avanje. opernog pevača. auraran (lat. audacem forturia juvat) poet. č ulo sluha. audion (lat. javno prodavati. veli č anstven (pridev rimskih cezara). auletika (grč. prestupa. autor. audacitet (nlat. životni dah.. govorničko preuveli č avanje i preterivanje. pre no što ć e biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). tj. svirača i dr. auksilijaran (lat. audiometrija (lat. mutus nem) ned. ko sme taj i uspeva. carski. probio sviranje. aula) dvorište. pevanje uz pratnju frule. aule lat. auditorium) slušaonica. metron mera) med. audače (ital. auditus sluh) slušno čulo. nuz. audacem fortuna juvat (lat. aulodika (grč. prav. de auditu (lat. auctor) v. nlat.) kec. auxesis rast. množenje) biol. sudnica. aukcija (lat. auksilijarne mašine pomo ć ne mašine (na brodu). zborio mesto. auditio) čuvenje. osvećen. audiometar (lat. pregaocu bog daje mahove. auns (eng. aulodija (grč. auxano umnožavam. pomažu ći. sonometar. nebo. aura (gr č . ulagivanje. grč. auctionis lege) putem javne prodaje. metod za ispitivanje sluha ili gluvoć e pomoć u naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). javno nadmetanje. auxiliaris) pomoćni. vinovnik krivi č nog dela. auctionator) nadmeta č pri javnim kupovinama i prodajama. Smisao: niko ne može i ne sme biti osu ñ en pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko nač elo). Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadja č a ljubav prema carstvu zemaljskom. po običaju. a ne može da govori. onaj koji lakše pamti stvari koje je č uo nego one koje je pro č itao ili video. ćilim. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. audire č uti. aukseza (grč. audace) «uz. saslušavanje. prodavati nad-metanjem. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. aihapb uve ćavam. uzvišen. dvorski život i obi č aji. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). pepevanje) čuz. hrabrost. čujni. aura popularne (lat. audientia) zvaničan prijem. kad č ovek normalno č uje. aukcionirati (lat. augustus) svet. up. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). sveč ana dvorana univerziteta. aula (grč. pregalaštvo. porast (ili: napredovanje) bolesti. smelost. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. auksanomstar (grč. a uso) trg. tj. aura) prijatan vazduh. slušaoci. Augustina. . up. proba glumca. auditivan (lat. dvornice) dvorjan-stvo. auletike) veština sviranja u frulu. učenje o milosti sledbenika sv. auctoritate curatoris) prav. auditivus) koji se ti č e č ujenja i sluha. aulizam (lat.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. auctoritativus) v. gr č. audire č uti. aukcionator (nlat. audifon (lat. auksometar (grč. aulos frula. laskanje. prodavati najpovoljnijem ponu ñaču. učionice. licitacija. auleum) prostirka. audire slušati) elektronske cev koja služi za poja č avanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. autoritativan. auratura (lat. pozlaći-vanje. ode pesma. smelo. grč. javna prodaja. aurum zlato. naro č ito biljaka. auksilijarne trupe pomoćne trupe. auctor delicti) prav. vrsta nemosti. slušanje. sudska sednica. aurarius) koji se ti č e zlata. auktoritativan (nlat. slušni. zasedanje. aura vitalis (lat. med. ounce) v. nauka o pevanju uz pratnju frule. audijatur et altera pare (lat. auditorij(-um) (lat. audicija (lat. aura vitalis) životna snaga. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auratura) pozlata. augustus (lat. de auditu) po č uvenju po rekla-kazala. unca. auditor slušalac. auxsesis) ret. auksilijarne knjige pomo ć ne trgovačke knjige. auletes) svira č u frulu. auditivni tip psih. audacitas) srčanost. auleo sviram u frulu. držati licitaciju. naro č ito pozorišta. mirisan. auleum (lat. aula dvor. audire čuti. velika slušaonica. vojni sudija. hrabro. aukcionis lege (lat. sprava za odre ñ ivanje stepena gluvoće neke osobe. augustinijanizam teol. auktor delikti (lat. javnim nadmetanjem. aulet (gr č. metron mera) opt. zlatni. auctio) trg. auksin (grč. sudija koji saslušava) vojni islednik. hrabrome pomaže sreća. plaćanje menice o normalnom. slušalica za gluve.

Aurora) mit. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). up. grč. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. aurora (lat. zadovoljstvo samim sobom. aurora. auriforman (nlat. trg. despot. auscultare) slušati. auriskalpijum (1. authentikos pouzdan. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. okrilje. authenticum) izvorno delo. autarkeia) dovoljnost samom sebi. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. prav. ital. autarh (grč. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sre ć u. moć. auskultator. austromantija (lat. ausštafirati (nem.) ned. auris) lekar za uši. auskultacija (lat. pfthekos majmun) fosilni č ovekoliki majmun. autos sam. autemeron (grč.aureatan aureatav (lat. authentica) pl. austromarksizam skup teorijskih reformisti čkih shvatanja o društvenim i politi čkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. Auslaut) lingv. auslaut (nem. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. tj. „Vozar" (sazvežñe). australopitek (lat. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. autevtike (nlat. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. sub auspiciis) pod okriljem. auspeks (lat. osluškivanje. Australazija Indijski Arhipelag. aureatus) zlatan. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). auscultatio) ned. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. fig. phobos) mržnja na Austriju. uživanje u samom sebi. aigšp zlato) hen. aureola (lat. kao uvo. aurora) zora. samostalnost. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. pomoću stetoskopa. žut ili crven mineral arsenov sulfid. aurum. koji sadrži u sebi zlata. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. australopitek (lat. bez uvoza sa strane. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. grč. srećan početak. znamenje. sub austt-cčjus (lat. aurist(a) (lat. proricati. znak. odli čan. aurikularan (nlat. živeo u pliocenu. slava. auriskop (lat. ušna školjka. auris uho. samodržac. god. out) sp. auspicirati (lat. autarhija (grč. australis južni. koji prolazi još istog dana. aus iz. skopeo) med. up. aurora muzis amika (lat. Austria. steto-skopa. zaštita. original. authadeia. po četnik. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. ispitivati šum pluća slušanjem. originalni spis ili dokumenat. austrijacizam (nlat. aurozan (lat. autemeran (grč. sudski pripravnik. emera dan) med. odvratna žudnja za zlatom. samodrštvo. apsolutizam. aurum) zlato. aut — aut) ili — ili. med. musis amica) zora je prijateljica muza. završni glas. krug oko glave svetaca. prav. spoljašnje uvo. ubod u bubnu. aut (eng. pomoćni sudija bez prava glasa. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. veka do 1938. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. fig. auscultans) slušalac. auripunktura (nlat. istodnevni. auriscalpium) med. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. facere) potvrditi. kašiči-ca za uvo.) samovlada. autadija (grč. authadia) samodopadanje. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. auriga) kočijaš. auricula) uvence. pod zaštitom. fil. aurum) zlatovit. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoi čki mudrac „dovoljan sam sebi".. auscultator) v. up. pod pokroviteljstvom. autevtikum (nlat. pigmentum) mm. australis južni. auspicium. o. sjaj. autos sam. lat. auspicij(um) (lat. autentikum. zadovoljstvo samim sobom. auskultant. . pokrovitelj. zaštitnik. namestiti (stan). istok. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. bubanjsku opnu. uvce. auskultant (lat. nezavisnost od spoljašnjih stvari. archo vladam) samovladar. apsolutist. auster južni vetar. astr. autarkija (grč. aurin (lat. jutarnje rumenilo. auriformis) uvast. u obliku uva. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. overiti. aurum (lat. „ko rano rani dve sre ć e grabi". velik ugled. vlast. iskititi. stoffa materija) opremiti. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izi ñe van igrališta. sogopa) svetli venac. kraj reči. prvobitni. udesiti. auskultirati (lat. auripigment (lat. aureola tj. ušni. auripunctura) ned. kad je s nacisti čkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. autentificirati (grč. zlatan. vrhovna uprava i zapovedništvo. auskultator (lat. minñuša. deo uva za vešanje obodaca. auri sakra fames (lat. znat. austrofobija (nlat. augur. auriga (lat. aut — aut (lat. up. grč. sreća. prisluškivati. aurikula (lat. Aurora (lat.

nepatvorenost. svojeru čno napisan. lat. autos. autografija (grč autos. omnibus svima) automobil-omnibus. autokefalnost (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. bezbožnika. dynamikos moćan. actus fidei) jeretički sud. autentičnost (grč. razmekšavanje organskog tkiva. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autovakcina (grč. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autos. izrañ en putem autodafe (port. auto-de-fe) v. autografski (grč. auto-dres (grč. autoinfekcija (grč. autos. gyros krug. autografomanija (grč. lat. autodinamičan (grč. učenje o samodeterminaciji. autos. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. bios život. pravovažan. autos. dromos put) automobilske trkalište. samooprašivanje. autodefe. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije.(grč. pisac autobio-grafije. up.: alogen. nepatvoren. autograf. dress) odelo za automobiliste.) uobičajena skraćenica za automobil. izvršenje inkvizicijske presude. književni rod u kome pisac opisuje svoj život.) samostalnost. izvornost. lat. autos. verodostojnost. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autos. infectio zaraženje) med. din. autos. samooploñivanje kod biljaka. autografirati (grč. determi-nare opredeliti. auto. mašina za umnoža-vanje rukopisa. grapho.autentičan 89 autoklav kopiranja pomo ću tzv. autogen. autogamija (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autobiografija (grč. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. autodikija (grč. autćs. autos. ili da. pod uticajem želudačnog soka. autokefalan (grč. sam svoj. autointoksikacija (grč. autos. autos. autos. putem razumne volje. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogu ćnost da izazovu bolest. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autos. autobiograf (grč. autogonija (grč. digestio va-renje) fkziol. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. tj. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). kephale glava) samostalan. autodidaksija (grč. graphikos) svojeručan. izvestan. lat. posle smrti. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. odrediti) fil. sag. autografskog mastila. lat. svojeručan potpis. umnožavati. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. nezavisnost od drugih. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autodrom (grč. eng. autogram (grč. autoklav (grč. nezavisan. izvorni. proučavam) samouštvo. ličnosti i ideje. stena). na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autogol (grč. eng. poznavanje samog sebe. supr. umnožiti. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). fr. autokataliza (grč. pravovažnost. autožir (grč. nlat. autodigestija (grč. autogram. autos. lat. samovarenje. jak) koji dejstvuje sam od sebe. in) med. autodeterminizam (grč. autognozija (grč. autodefe (šp. autos. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. fr. autos. autos sam. omnibus. ital. autos. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. pravi. lat. vežbalište (ili: put) za automobile. autos. autentikos) istinitost. autos. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autizam (grč. učim. graphia) veština umnožavanja rukopisa. auto-garaža (grč. toxikon. kata-luo drešim. grapho pišem) samoživotopisac. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autos-didaktos) samouk. autobus (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . autentičan (grč. basis) prostor za smeštaj automobila. autos. sam sobom. svečano spaljivanje jereti-ka. autodafe. autos. gignomai rañam) biol. verodostojan. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. autoerotizam (grč. računa se u korist protivnika. gamia) bog. gnosis) samoispitivanje. autos sam) psih. autos. autos. autograf (grč. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). auto (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. bilo da priča samo svoje doživljaje. autobaza (grč. autokar (grč. auto-da-fe. eros ljubav) psih. autodidakt (grč. naročito u crkvenom pogledu. istinit. v. didakso. samo-. autćs. eng. authentikćs) zakonit. autos. autogramma) v. (grč.) samoživotopis.

rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. automobilski sport. autos. glu-pak. automatski (grč. vladanje sobom. autonomos) samoupravni. slika. nyktos noć. auto. autos sam. nomos zakon) samozakonodavstvo. autopadeia) sopstveno oseć anje. kratos vlast. mehanič ki. fig. pronalaza č. tvorevina. lično posmatranje. u čenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. automatikos koji se kre ć e sam od sebe) nau čno-tehnička disciplina koja prou čava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. fr. automahija (grč. slobodan. auto-strada. autoportret (gr č. autokratski (grč. koji radi automobile. autopatija (grč. stvarni govor. koji se bavi automobilom kao sportom. na osnovu ličnog posmatranja. autopsija (grč. autos. automatograf (gr č . autoliza (grč. Tintoreto i dr. hirurških instrumenata i dr. autorisation) ovlašćenje. u činiti da neko radi kao automat.). portrait slika ličnosti) um. autos. autosomnambulizam. fil. autos. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. automatika (gr č. viñenje) 1. bezvoljnik. zač etnik. puh. med. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. vladanje samim sobom. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. autonomfa. med. autor (lat. auto-put v. automatizacija v. fr. autokritika (grč. autonoman (grč. automatos koji se kreće sam od sebe. pri č emu ne dolazi do truljenja. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. auteur) pisac. pascho iskusim. ocenjivanje samoga sebe. autokrat(a) (grč. samostalnost. maomai. baino idem) med. umetnika. samokret. logia) ret. autonomist(a) (grč. vutomorfoza (grč. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. . nafta ili elektricitet.) u gospodarstvu neograni-č en. lično iskustvo. autorizacija (lat. autologaja (grč. fr. autorsko pravo isklju čivo pravo književnika. samokretljivost. automatija v. up. tako reći. samodrža č ki. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. grapho) pskh. autoptes) o čevidac. automatizirati (grč. augere. neograničeni vladalac ili gospodar. 90 autorizirati automacija (grč. automatos) nauka o samokretanju. motorni čamac. mišljenju i pisanju). v. 1ub rastvaram) samorastvaranje. putem otvaranja i pregleda leša (ua. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. autos. automatija. automatos) samokretan. gledanje (ili viñenje) svojim (ili ro ñ enim) o čima. ovlašćivanje. za razliku od slikovitog. autopt (gr č. nau čnog ili umetničkog dela. teranje automobila. up. autorizovati. autos. samodrštvo. samokretanje. autos. auktor. auctor tvorac. automobilizam (grč. up. mahinalan. automacija. automatizam (grč. koji sam od sebe radi. aparat koji automatski beleži nehoti čne pokrete.) neograničena vladavina. (Najpoznatiji: Rafael. lat. sistem apsolutističke vladavine. automobilist(a) (grč. opsis gledanje. autonomija (grč. autos sam. životinja (kod Dekarta). kritike) samokritika. Tici-jan. hem. morfogeneza. fil. samo gledanje. autopsija). pregled. samostalan. sprava koja. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti.) pristalica samouprave. autos. samovladar. automatiser) pretvoriti u mašinu. med. morphe oblik) biol. samouprava. vaga.) pril. zvekan. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autonomni nervni sistem v. lišiti samoradnje. autoniktobatija (grč.) v. Rembrant. za č oveka: onaj koji liči na stvar. h'thos kamen. kišobran. autokratija (grč. sama sobom razbija kamen u mokra ćnom mehuru (u bešici). autokratizam (grč. automatizam. tj. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. autos. mobilis) sve što se odnosi na grañ enje automobila. samostalnost. fr. tj. mobilis pokretan. autos sam. već čisto fiziološkim uzrocima. postupaka. auto-riser) v. biće koje nema duše. autos. autokratizam. tvorac nekog književ-nog. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autorizirati (lat. autos. autos. odobravanje. puška. prevo ñ enje i umnožavanje njihovih dela).autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. maomai tražiti žudeti) fiz. pro-nalaza č a da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. npr. odnos prema samom sebi. aparat za sterilizaciju lekova. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. kola koja se kreću pomo ću motora kojeg pokre ću benzin. koji radi bez u češća svoje volje i razuma. odobrenje.. automobil (grč. lat. besvesnik. up. autolitotom (grč.. 2.) onaj koji tera automobil. pristalica samozakonodavstva. lat. putovanje automobilom.. auctor. Papinov lonac. fr. automat (grč. nau čenjaka. politička nezavisnost. vegetativni živ č ani sistem. temno sečem) med. moć) samodržac. autoptički (grč. auctor tvorac. sopstvenim očima. go-spodarenje razuma nad č ulima. autos sam. nož.

somnus san. nepomičan) fiz. skopeo gledam) v. autotomija (grč. fr. neograničenost. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. hipnoza. v. pravna). lat. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. alotro-fija. opunomoćiti. Pitagora. autostabilnost (gr č . autos. takve su. jedenje samog sebe. čak kad su i pogrešna. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ć ivati isklju č ivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. kad gušter žrtvuje svoj rep. autohorija (grč. samoobrtanje. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñ enje kod koga se vlada po principu vojne discipline. tvorac. kod zapaljenja plu ć ne maramice itd. autotransfuzija (grč. . suggerere uli-ti kome što u glavu. autos.) ovlastiti. auctoritas ugled. auto-teles nezavisan) samostalnost. autoritš) 1. autoseroterapija (grč. pod heterotrofai. npr. autćs. autotipija (grč. improvizirano. merodavan. obrtanje krila oko vertikalne ose. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autos. nadmoćnost (duhovna. therapeia) med. autos. lat. auto-strada (grč. rasprostirem se) bog. ljubav prema samom sebi. epha) „on. autotrofne biljke bog. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: oseć aj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. autoteizam (grč. i njihovo umnožavanje. therapefa. autć s. therapeia leč enje) med. autos. autohton (grč. therapeia lečenje) ned. autohirija (grč.. he-mitipija. autos. autofonija (grč. autosomnambulizam (grč. hypnco uspavam) dovo ćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnoti čno stanje. autotelija (grč. autorotacija (grč. tome seći. nadležan.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. novija fak-similna izdanja. kod akrobatskog leta „kovit". heterotrofija. autos. autoschediazo bez pripreme u činim) bez pripreme. autos efa (grč. uticaj. rezati) pojava koja se č esto može videti kod nekih životinja. autćs. fr. sticanje pogrešnog. auctor. npr. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autofnlija (grč. autoterapija (grč. npr. lat. autćs. up. psih. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañ enja iz vene. moralna. nogu) u srce i mozak u slu čaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. države bile: Musolinijeva fašistič ka Italija i Hitlerove nacisti č ka Nema č ka. transfusio pretek) ned. je to rekao". autoniktobatija. autotrofan (grč. lat. od vrha prstiju. ljubav) samoljublje. neuslovljenost. lat. autotip (grč. autoritet (lat. sama od sebe nastala magnetična budno ća za vreme spavanja. ned. up. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. hemigrafija. autos. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. tj. autohipnoza (grč. strada drum) moderno izrañ en drum za automobile. prevod nekog književnog ili nau čnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. autofonija (grč. autoritativan (lat. philia naklonost. na brzu ruku. autotrofija (grč. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. uticanje na samoga sebe. npr. autos sam. omotaju elasti čnim vrpcama. osakaćivanje samoga sebe u slu čaju opasnosti po život. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. zaljubljenost u samog sebe. tj. priznat stru čnjak. samoubistvo. ugledan. autos sam. zakonita vlast. pa se. samoleč enje. phone glas) 2. autofagija (grč. trophe hrana) koji sam sebe hrani. autćs. serum) ned. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. autofizioterapija (grč. pozivaju ći se na autoritet učitelja. autoskopija (grč. autćs sam. koji ho će i može da nametne svoju volju ili mišljenje. ugled. stabilis čvrst. pozvan. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñ enjima vo ñ stva mora se bezuslovno pokoravati. autohemoterapija (grč.) biol. odobri-ti.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. smatranje sebe samoga bogom. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. autćs sam. up. phagefn jesti) ned. choreo idem. automatsko održavanje stabilnosti. haima krv. phonos ubistvo) 1. autorizovan prevod. ambulare hodam) med. autć-chthon) prastanovnik. starosedelac uro ćenik.. autćs. autćs sam. priznata veličina (u nekoj struci). autos. autos. autoshedijastički (grč. samoubećivanje. prvi otisak. zakon koji je na snazi. autopsija. ital. lat. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autosugestija (grč. v. supr. autćs. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. 2. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se me ć u njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. autohirija. thećs bog) obožavanje samoga sebe. mršavljenje usled šećerne bolesti. autorotacija krila aaij. rotatio okretanje) samookretanje. physis priroda.

bolestan strah od dodira. afetuozisimo (ital. umiljato. affectare) biti izveštačen. sporna stvar. afakičan. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. phagem jesti) med. sukob. traje obi čno samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću.) onaj koji ima ili pravi afe-re. neprirodnost. obolelost. aphaneia) glupost. affectus. ljubazan. ili ne biti ništa. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čove čjeg tela. i afilijacija (nlat. mlać enje. prostota.) čovek koji boluje od afazi-je. afera (fr. aut Cezar. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. afijun (stgrč. afion. kla-dilac koji se kladi nasumce. auf) predl. koji se bavi prljavim poslovima. nežnost. affectio delovanje) osećaj-nost. auf (nem. uroñenipggvo. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. afilantropija (grč. aficiranje. aut nihil (lat. afazija (grč. afidat (lat. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. samoniklost. afakija (grč. prikovati. razjarenost. affettuosissimo) muz. pretvaranje. affidavit) mor. konj trkač nepoznatog porekla. afidavit (lat. afamirati (fr. koji je po strani. tur. usinovljenje. a-. samonikao. affixum) gram. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. afektirati (lat.. fr. srdačnost.). vrlo oseć ajno. affectio uticanje) naklonost. način na koji izražavanje osećanja prati psihi čka zbivanja. usiljenost. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. strasnost. plašljivo. a-. afektacija (lat. med. affaire d'honneur) stvar časti.. ljubazno. ačiti se. dodavanje afiksa korenima ili osnovama re či. afektuozitet (nlat.) v. affectuositas) usrdnost. aut Caesar. tužno. up. phakos sočivo) med. vazal. na koga zbog toga niko ne računa. affectivus) uzbudljiv. affettuoso) muz. na. skraćivanje početka. aferaš (fr. prvi slog. afetuozo (ital. affec-tueux) usrdan. afereza (gr č . afamiran. ljubav. samobitan. mržnja na ljude. samobitnost. affabile) muz. afel(ijum) grč. afetuozisimo. apheleia) ret. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih re č i ili celih vrsta re či. afemija (grč.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. dodatak korenu. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. osnovi ili reči. afine (lat. posao. ganutljivo. primanje u neki red . aut nihil) ili biti Cezar. afetuozisamente (ital. osećaj. onaj koji je daleko od čega. phflos prijateljski. afanato (ital. afek(a)t (lat. neupuć en č ovek. aphe dodirivanje. afagija (grč. affettuosissamente) muz. težak položaj. skidanje) gram. phobos strah) med. afazičar (grč. nemogućnost gutanja hrane. parnica. dvoboj. stanje razjare-nosti. afektivnost (lat. a-. affanato) muz. duševni pokret. lingv. affaire) stvar. affectuosus. poklon i sl. prijatno. zanemelost od užasa. bolno. auto-chthonos) uroñen. osetljiv. zamršena stvar. veoma strasno. affigere pričvrstiti. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. psih. outsider) onaj koji je izvan čega. npr. stanje raspoloženja. autsajder (eng. kon afeto. naroč ito na ra č un države. med. up. afekcija (lat. antropos č ovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. auto-chthon) prastanovništvo. uzbudljivo. osećajan. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. phasko govorim) med. čuvstven. iznenadno. prirodnost (u govoru). nedostatak oč nog so čiva: up. nešto veliko. aphesis) lii™. afeleja (grč. afanija (grč. affamer) mu č iti (ili: moriti) glañu. pretvarati se. ač enje. oset. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. praviti se. affectio delovanje) izveštačenost. bolest. prenemaganje. afeza (eng. starosedelaštvo. svaki utisak na telo. arap. afektivan (nlat. affidatus) klevetnik. fig. afiksacija (lat. toplo. autohtonija (grč. prvo slovo. prenemagati se. nemoć (ili: nemogućnost) govora. affiliatio) usvojenje. starosedelački. usiJ njenje. mlatiti se. odanost. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. v. jednostavnost. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. tj. spor. up. veoma naklonjen. uzbuñenje. supr perihel(ijum). strasno. oboljenje. nego i ce svojim putem. afefobija (grč. velika naklonjenost. afer d-oner (fr. helios sunce) astr. arb od. koještarije. a-. aphe dodirivanje) lingv. uroñeni čki. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom znač enju. dirljivo. afektuozan (nlat. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñ eno lice ali ne za druge (porodična uspomena. aphairesis oduzimanje.

nesreća. affretement) kor. log. affirmatio) potvrñivanje. potvrñivati. afrodizijazam (grč. aforizam (grč. bratstvo. aformacija (nlat. afretozo (ital. afrodizija (grč. afluksija. neplašljivost. afroditski (grč. biti afitiran biti u pripravno-sti. doterati. v. afiniranje (fr. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. napraviti utisak. bolno. affiner) prefiniti. arap. rodan) ned. u obliku izreke. afresko v. šurak. affluentia) priticanje. sličnost. očistiti. affluxus) priticanje. oglas. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. aphyllos. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. obilnost. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. priliv. profi-niti. afitirati (fr. odlučan. prijateljstvo (suprotno: kognacija). bol. fig srodnost. afroditografski (grč. draž. bez čašičnog listića. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. jalovost. affigere priku-cati. aflogističan (grč. obljuba. uobličiti. mudra. tajno udruženje. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). hen. uveriti. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. tast. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. nameštanje topa na lafet. imati pri ruci. neplodnost. srodnost. fig. afiličan (grč. afekcija. ljubavno uživanje.) med. muka. obilje. phone glas) ned. ljubavno ludilo. sve brže. lat. afion (stgrč. phyllon list) bog. up. Aphrodite. aficirati (lat. gram. opijum. afoničan. izo-bilje. zlato je skupoceno. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afinis (lat. aflito (ital. nebojažljivost. nedaća. afrikata (lat. ta rafinerija. zet. ljubavni bes. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke već e lože. plemenitih ruda. affiche) oglas. potvrda. radionica gde se prave žice. napraviti lepšim.) uticati. afilirati (lat. affutage) voj. a-. oplon. iskaz dat pod zakletvom. afiš (fr. udariti na sva zvona. morska gusenica. npr. združiti. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. oroñavanje. puške na kundak. afirmirati se uspeti održati se kao takav. pokazni. afinitet (lat. č. ožalošćenost. nešto putem oglasa objaviti. aforija (grč. poučna izreka. dremak. bez listova. zbratimiti. afretando. afirmati-van sud. nagomilavanje. tur. . afformatio. afirmativa (nlat. top ili pušku pripremiti za paljbu. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. oštrenje alata. tvrñ enja. Afrodita (grč. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. pridružiti. afirmacija (lat. alfresko. affiliare) usiniti. družba. spolna ljubav. aficiranje (lat. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. phlogizo zapalim. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. žalost. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. stanji-ti. afyun. sagorim) koji gori bez plamena. nujno. affretoso) nuz. afluks. primiti nekoga u neki red. afluks (lat. ubrzavajući. afirmirati (lat. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). affluxio) v. aphobia) neosećanje straha. doterivanje. fig. npr. društvo. up. aflikcija (lat. bezglasnost. glačanje. afficher. afrodizija. affinis) roñak po ženi. up afrodizijazam. složeni suglasnici. navala čega. potvrdan sud (S je R). koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. pri-livanje. afitirati (fr. afflictio) utučenost. preterano razvijen spolni nagon. affinage) profinjavaže. afluksija (lat. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. afitaža (fr. ganuti. afobija (grč. javna objava. parenje. prijatelj. afirmativav (nlat. prečišćavati. aphorismos) kratko i jezgrovito. phoros plodan.. a-.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. afrodizijaka (grč. c. affinitas) srodstvo. astr koji opisuje planetu Veneru.) ljubavni. sveza. a-. afretiranje (fr. aflogistična lampa. afinerija (fr. a-. jad. pre^ čišćavanje. ljupkost. afretando (ital. odsečan.afilirati 93 afroditski ili društvo. affuter) voj. potvrda. dirnuti. prikovati. rastužiti. tužno. affretando) muz. affricare natrl>ati) pl. umnožavanje. npr. affinerie) prečišćavaonica. aforistički (grč. ucveljenost. Aphrodite) mit. afretozo. hol. ad forma-ge obrazovati. afyon) mak. tuga. rastrubiti. affirmativus) potvrdan. pripremanje topova za pucanje. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. up. doj-miti se. affirmare) tvrditi. affirmativa) potvrdno mišljenje. pre-čistiti. afficere) v. potvrñivanje. zakuplji-vanje lañe. afinirati (fr. afflitto) nuz. zakupnina. bratstvo ili društvo. afluencija (lat. v. obilje. lat. afinaža (fr. kon aflicione. uzbuditi. potvrditi. stanjivanje. afonija (grč. npr.

chemeia) fiz. koinos zajednički. akedija. acedija (grč. donji svet. mana jednog čoveka. achronie) liti. vrsta dragog kamena. ahlis (grč. farm. Achilleus) mit. ogorčenje. acera turarija (lat. oskudica u žuči. chemeia) pr. a-. acervatio) nagomilavanje. up. uvreda. afront (fr. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. up. acholos) med. med. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. dosuti) dosi-panje. acezija (grč. Aherov (grč. acerban (lat. tj. pogoršanje.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. aholija (grč. acerbitas) oporost. phthongos zvuk. bledilo. up. sramota. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. melemi u masti u kojima nema voska. ahroničan (grč. ned. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. ahipnija (grč. affunde) fari. ahromatopsija (grč. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. up. aphrosyne) bezumlje. oskudica u vodi. a-. strogost. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. up. chros koža. aserra) kutija s tamjanom. chroma boja) opt. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. ahronija (fr. ahromazija. podzemni. chypnos san) med. bezvučni suglasnik. a-. Keros vosak) pl. ahmadiyya. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. med. ahatizirati (grč. affronterie) javna pogrda. služi za nakit. bezvodnost. lat. oboljenje na sluzokoži usne duplje. achlys) tama. opor. a-. otklanjanje boja. aphtha. otuda: slabost. pomračenje vida. ahat (grč. ahromatičan (grč. besmislenost. Ahil (grč. noos razum. besanica. akesis) lečenje. acenonoet (grč. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. izraditi da izgleda kao ahat. gorčina. achates) št. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. a-. buncanje u groznici. aceridi (grč. acervacija (lat. potpuno slepilo za boje. ton) gram. cheo sipam. slaba strana. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. aphtae) pl. magličaste mrlja na rožnjači oka. up. aharistia) nezahvalnost. ravnodušnost prema nekom dobru. acerbus) gorak. a-. mesnatog dela gnjata (lista). Ahasfer (hebr. ahmedija (arap.) opt. zatupelost. karneola i dr. akromatin. after-dinner) odmaranje odmah posle ru čka. aftezan (grč. večernji. akeridi. affundere doliti. acera historika (nlat. bezobrazna i drska prevara. afronterija (fr. dobar i mudar saveto-davac. surov. bezbojnost. ahidrija (grč. tur. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. Aheron) kit. nlat. čalma. up. ahromatizam. ahrea (grč. acerbitet (lat. sin Peleja i božice Tetide. aphros pena. kadionica. ahromazija (grč. acera filologkka (nlat. afte (grč. tako da mogu upijati boje. afrosinija (grč. a-. turban. bežučnost. achromatos) bezbojan. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. akedeia) duhovna tromost. grub. glas. malokrvnost. fiz. ahipničan. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim.) biol. ahemanzija (grč. . bledilo. akenonoet. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. Ahitofel (hebr. ahilija (grč. koji nije u svoje vreme. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. a-. chylcs sok) ned. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. ahromatin (grč. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. affront) otvoren napad. strog. ahemav (grč.). orao vidim) med. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). aphthosus) mehurast. do pete. fig. reka žalosti u donjem. ahromatizam (grč. nesposobnost razlikovanja boja. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). gomilanje. opt. med. aftong (grč. hydor voda) nedostatak vode. acerbatio) zagorčanje. Ahilova žila inat. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. sprava za merenje vrenja. chroma boja. a-. nemanje sna. dolivanje.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. a-. a-. boja kože) med. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. acerbacija (nlat. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. nesavremen. grubost. v. after-diner (eng. ogorčen. affundere. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu.) ime mudrog savetnika kralja Davida. ntis. afuzija (lat. i to na peti. afunde (lat. prema životu. acera (lat. podzemnom svetu. surovost. nego mora večito lutati. a-. akezija. aphthai. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja.

koji ima oblik zrna grožñ a. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće.) sirćetovit. acidoza (nlat. aciniformav (nlat. hen. npr. naročito kod šećerne bolesti. ocat. haima krv) med. acidificatio) hem. acidosis) med. grč. sprava za merenje kiseline sirćeta. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. sasvim tačno. acidere) hem. acidimetar (lat. anat. acetoiurija (lat. sredstvo. uskišnjavanje. acetabulum (nlat. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acinosus) pupast. acsscencija (nlat. ocat) pl. aceton (lat. acetati (lat. dirll-vo. okaliti. metrfa) hem. acid (lat. asegeg) čeličiti. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acetum) farm. mineralna. pretvaranje u kiselinu. acetate-star celuloze.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. adžitato (ital. acetum. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. grč. jela i lekovi koji lako prokisnu. sirćetno kiseo. acidum. acetoza (lat. uzburkano. acetum) hen. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acetonemija (lat. kiseljak. acetum) hem. acciaccatura) nuz. bog. acidum) hem. tronuto. acescentia) hen. acetometar (lat. metrfa) merenje jačine kiselina. ukiseliti. aceterin (lat. merenje jačine sirćeta.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. acidofilan (lat. kiselina. a. acetum) sirće. acetum. acetum. žlezde. gasovit ugljovodo-nik S2N2. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acidum. proki-šljivost. tačno.ne. ačakatura (ital. acetum) hem. kon adžitacione. acescencije (lat. grč. aseg. nastaje destilacijom etil-alko-hola. grč. nesposobnost o č iju da zapažaju plavu boju. acetaldehid hen. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acidatio) hem. acescere. stapanje. acinozan (lat. ljutina. 2. ocatne kiseline. pretvoriti u kiselinu. acetil (lat. acetum) hem. grč. acephalus. lek protiv žuljeva i bradavica. hrane u želucu. grč. aciditet (nlat. lako isparljiva tečnost SN2SNO. sklonost prokišnjavanju. očeličiti. acijanoblepsija (grč.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. grč. acetum sirće. bezbojan i otrovan. acidifikacija (nlat. acetilceluloza (lat. kyanos plav. adžustamente (ital. metron mera) hem. prisustvo acetona u krvi. acstometrija (lat. acefalan (lat. koji sadrži sirće. acefalna se č esto zove i knjiga (ili zbornik i sl. aggiustamente) muz. potpuno. upotrebljava se za osvetljenje. zglobna čaša. agi ta to) muz. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acinozan. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acefalija (lat. kiselost. stvaranje kiseline. Uron mokraća) med. . acidus kiseo) koji podnosi kiselost. aciniformis) v. fr. acidimetrijv (lat. acetum (lat. acetum.) 1. acidirati (nlat. acetilen (lat. soli sirćetne. asik) voditi ljubav. prisustvo acetona u mokraći. acescentia) pl. blepein gledati) slepoća za plavu boju. kisela voda. npr. aciditas) hen. naročito kod šećerne bolesti. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. acidacija (nlat. ašikovati (tur. acetičan (lat.

vaditi pesak iz reke. bagatella) sitnica. baborok) omiljena češka narodna igra. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. basis) osnova. bedminton. Vavilon. društvu je cilj da poja č a i održi tu jednakost. ð=bor. pagat (ital. osnova stepena.) besposlkčiti. taksa baždaru. po čemu je i na zvana. V=sniženi ton N. hen. baždar) l.) indijska titula: gospodar. deda) otac. carinik. bavocher) praviti nečiste otiske. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. ne obzirati se na . Bavijus. baggagium) prtljag. nečisto štampati. potcenjiva-ti. vrlo jevtino. ba-breton (fr. nevaljalstvo. . knez. kapija. uzimati koga ili što suviše olako. stvari. fig. bavoš (fr. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. badem) bog. baza (grč. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. ne radeći ništa. . mulja. podnožje stuba. kom od grožña. badava (tur. baba otac. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. Ve= beril. arh. bonus. bagmak) hrom. ološ. sitnica. bagat. Babilon.) kraljev otac. temelj. sit-narija. razvrat. igračka. bager (hol. čistiti rečno korito od peska. geom. kipa ili svoda. podloga jedne stvari. detinjarija. pančaratra. bagata) u taroku: prvi od 22. . baget (fr. Bavijus (lat. prava linija duga više kilometara koja se. lenstvo-vati. Vso= banko. slične bagdadskim šalovima. S. nlat. malenkost.B B. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. baguette štap. bavoširati (fr. potencije ili loga-ritma. nipodaštavati. grad. bedava) besplatno. V=predikat (dok A označava subjekat). mat. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. zabuna. fig. b). češka brza mazurka. bagatela (fr. V. vajna spisateljka. nečisto izrañen bakrorez. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. baba otac. bacdar od pere. ða=barijum. bezbožnost. Vg=bor. babu (ind. zbrka. Bav (lat. bavella. ital. manguparija. 2. Btto= bruto. bagaža (fr. bangav. log. huz. bagage. bagger) jaružar. uzalud. bavela (ital. baždar (tur. kao skraćenica: b= bene. badem (tur. izopačenost. bagavata (ind. meraču. badminton v. bas-bleu) plava čarapa. Bk= berklčjum. babiole) dečja igračka. bab (pere. taroka ili aduta. moreuz. koještarija.) ne mariti za nekoga ili nešto. beatus. bagasse) isce ñ ena še ć erna trska. bagerovati (hol. kontrolor mera. bacdar od pere. radi isušivanja zemljišta. bagdar. bava) trg. bagatelisati (fr. šljiva. fig. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. babel) nered. maslin-ki i dr. v. jevtina cena: mali i lak muzički komad. carina. uzaman. kantardžija. uče-na gospa. bavoche) nečist štamparski otisak. baždarina (tur. Bi= bizmut. bagav (tur. ba-ble (fr. baba-kan (pere. bagatelle. bhagavata) v. ba so. babo (tur. baborak (češ. kanala i sl.) jaružariti. bagasa (fr. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. pere. babiola (fr. badavadisati (tur. tričarija. geod. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. Bavius) v. baždar) naplaćivač carine trošarinac. ćopav.= vaso kontinuo. fiz.) vrata. traćiti vreme uludo. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. nečista izrada. otpaci od svile. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . babel (hebr. merač. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. pomoću motaka za merenje.

drhtanje prstiju. basis) pr. vrsta malih marama. betilije. logia) nauka o osnovi-ma tela. Bazedovu. basiliskos) zool. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. bassin) v. ovčiju. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. baze (grč. tvar (materija. bazrñan-baša (pere. bazilikalan (grč. basaltes. augita. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. hramovima (ind. osnivati. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. oslanja-ti se na koga ili što. v. u isto vreme. lekaru K. hen. basis) pl. 28.. bazrñan (tur. up. voj. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. bazen (fr. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. realnu bazu. sličan bazilici. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. uvodna stihovna stopa. bazalt (lat. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. va triangulacije. bajat (tur. v. bombasin) trg. pouzdati se. vašarište. glavna crkva (takoñe: vasilika). na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". pokrivena čaršija na Istoku. opsenariti (u svrhu lečenja). sem. bazarn (fr. baja™ (tur. up. osnovno učenje. po čivati. teleću) za kori-čenje knjiga. konta na konjičkim čakširama. javlja se u obliku slivova. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. ručni reaktivni bacač. kefalo-trib.. bazalni. stari. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. basis) osnovati. bazicitet (grč. zasnovati. mit. bayagl) tobože. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. bazanirati (fr. objavljen 887. baitylia. bazeologija (grč. pojačana probava materija. utemeljiti. bazen (fr. basis. (nazvana po nem. jedne za publiku. igračice na službi u ind. bazeitet. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. tobože. 19). bazar (pere. bazar) pijaca. ustajao. v. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bazirati (grč. i magnetita. glavna vena na pakoru-čici. kupa itd. u Evropi: radnja naro č ito sa luksuznom robom. Bazedovljeva bolest ned. četr. Basileus) pl. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. svojim pogledom zadavao smrt. baza. bazeitet.-tur. kraljevski zmaj. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. bajadere (port. ubrzan rad srca. baziotriptor (grč. 1799—1854. nebesno kamenje. basilike) u obliku bazili-ke. bazitst (grč. dolerita itd. v. predstavnik trgovaca. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). vrsta finog i jakog porheta. javne igračice i pevačice u Indiji. bazilika (grč. bazuka voj. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. baziotrib (grč. Moje. basis) hen. basin. a druge za sudije (tribunal). baziotriptor. koje su. proliv. hen. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). fil. legendarni kraljevski zmaj koji je. odreñ en put na zemlji (npr. potom. tip prvih hrišćanskih crkava. basis. aiat. odličan materijal za grañ evine bazana (fr. modni list sa mustrama za haljine. basis) pl. bazanit (grč. basis) hen. koji „čine privrednu strukturu društva. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. koji se upotrebljava naročito na Istoku. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. Bazilike (grč. bazeitet (grč. bailadeira) pl. baziotrib. koji ju je prvi utvrdio i opisao). baziti (grč. kol. I. baze. prisustvo jedne hemijske baze. god. tribe trljanje) med. basis) ži. mršavljenje i dr. basen. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. osloniti se. tribo trljam) med. znojenje. tripsis trljanje) ned. bazno kamenje. baziotripsija (grč. bazilisk (grč. ovčija. supstanca. kod Grka i 7 Leksikon . saborna. varati. basis. bazergan) starešina trgovaca. bayat) koji više nije svež. krupne buljave oči. dućan sa svakovrsnom robom. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. kefalotripzor. pouzda-vati se u.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. obojiti crno. baymak) vračati. basis. i javne ženske. bajagi (tur. bazni (grč. bethel) pl. baitilije (grč. bazirgan od pere. brzine automobila ili drugog motornog vozila.

bajc (nem. bal. bakulometrija (lat. bakterfa. klicožderi. bajdaki (rus. bayrak) v. baccarat) francuska hazardna igra karata. bacca) bog. pajac. zlosrećan čovek. čovek koji drugome donosi nesreću. jagodičast. bakulacija (nlat. balio. lat. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. koji rodi bobicama. . bakteriolog (grč. bakteriurija (grč.. močilo. bakteria. rakidžinica. boja. bakvudsmeni (engl. backwoodsmen) pl. bakterioliza (grč. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. dug nož sa dva reza ili više rezova. prašume. bal an mask (fr. mlevenih oraha. bakterfa. Dnjestru i Bugu. prevučen kožama. bakračlije (tur. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. baksuz (tur. baklava. bakteriologija (grč. bakteria. bobica. bakvuds (engl. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. motke. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bakalaureat (nlat. baka (nem. bakara (fr. bakalin (tur. bakteriocidi (grč. bacca bobica. od bakterfa batina) pl. baka (lat. i eng. Backfisch pržena riba). bakterfa. bahtsiz) nesrećan. bajlbrif (hol. najmanja. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakbord (engl. bobičast. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj u čvrstila. bakterion štapić.) pl. klicomori. univerzitetima: najniži akademski stepen. baclage) mor. krčma. bakciferan (lat. bakterfa. bakteriocidnost (grč. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. Bake) znak (obično komad drveta. štapom. bakraclz) stremen. lešnika i dr. baccalaureus. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bakler (fr. Vasso Bahus.-med. bah$i§) dar. biol. luženje.) bajrak (tur. bajonet (fr. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. uništači zaraz-nih klica. ma-gistriranju i doktoratu. bal en masque) igranka pod maskama. hem. dem. bakterfa. kažnjavanje batinom. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. bakkai) trgovac namirnicama. bacleur) zatvarač luke. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. bakana (ital. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakteriolizini (grč. backwoods) pl. bakvuds. god. bakteria palica. bal (fr. Bakchos) kit. zabava sa igrankom. Bakhus (grč. prut. klovn u napuljskoj narodnoj komediji.. up. bakterfa. Beize) hem. caedere ubiti) biol. gorštaci. bakulus (lat. uron mokraća) med. Bajram (pere. lat. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. grč. fr. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. baccana) obična vinarnica. up. metra) merenje pomoću štapa. baksuzluk. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. ispit zrelosti. 2. bakalaureirati (nlat. bajdara (rus. arap. Bahus. fero donosim) bog. mokrenje zaraznim klicama. baidaki) pl. ital. nesreća. arlekin. bacciformis) u obliku bobice. baionnette) voj. mlada devojka. baculus) štap. bakteriocidi. baklaža (fr. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bejram) v. bakterioterapija (grč. močenje. barjak. prisustvo bakterija u mokraći. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. baculum štap. nevolja. bakreni kotao (i uopšte kotao). caedere) biol. bakfiš (nem. bakteriemija (grč. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. haima krv) med. šiparica. napojnica. up. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. baculatio) batinanje. poklon. pristaništa. up. Barjam. bakterije (grč. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. ispit koji prethodi licencijatu. uzengija. bakrač (tur. jednoćelična živa bića. ballare igrati) igranka. bakteria) biol. palica. hol. v. baklave (tur. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. nlat. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakšiš (tur. fig.bajaco 98 bal bajaco (ital. lysis rastvaranje) hem. veoma sitna. nagrada za učinjenu uslugu. backboard) mor. bakalaureus (nlat. bacca laureus lovorova bobica) na nem. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. pripadaju biljnom carstvu. batina. phagos) pl. bakciforman (nlat. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bakterioze (grč. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. bajaccio) lakrdijaš. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). bakteriocidnost. šaljivčina. jagoda. osobina nekih živih bića. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bakteriofagi (grč. 1.

balaena. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. posthion kapi-ca) med. igra na pozornici. klatno. balerina (ital. podaci mornara o robi koju su natovari li. grč. balzam-ska sredstva. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. balet (fr. balšažgetr(fr. bilans. balance. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. balzam (grč. balio. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). balazor trg. muz. up. ball-boy) ot. balanitis (grč. balalajka (rus. onaj koji se hrani žirom. baleteza (fr. balanopostitis (grč. upotrebljava se za električne izolatore. balave (fr. stvar za odbacivanje. ballade. balsamica) pl. balansje (fr. baletski igrač. svežanj. balanos. balata (nlat. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. bal-boj (eng. grč. pterćn) pl. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. balalaika) muz. zool. balada (fr. drhtanje. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). koje se posetiocima hramova nude za novac. igranka pod obrazinama. u kojoj je naročito poznat tzv. balagan (rus. kole-bati se. baletska igračica. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. jaka i većinom prijatna mirisa. uravnotežiti. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. fig. treperenje. pesma uz igranje. balancement) kolebanje. bilo kao umetak u operi. vrsta hljerodula. baladin) šaljivčina. pesnička pripovetke. balabane) daščara. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balzamski lekovi. mucati. mucanje. balansiranje (fr. blenna sluz. lat. žirožder. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. glumac. ravnoteža. sličan gitari. ballata) 2. balzamika (nlat. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . balbutire) med. bog. baletski igrač. bilanx) ravnoteža. baladen (fr. bilj-na vrsta. balanos žir) med. balsamon. balancier) šetalica. baletski igrač. balzaminke (nlat. ballerina) umetnica u igra-nju. ali elastičnija od ovih. ili u vezi sa pantomimom. balaena. ruski narodni instrumenat. muz. kolebanje. konačni račun. bal champetre) igranka u polju. balansirate (fr. lat. geb curim) zagnojavanje glavića. naročito cirkuska. služeći se i dijaloškom formom. balleteuse) pozorišna. balast (kelt. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). držati u ravnoteži. balenologija (lat. balanoblenorea (grč. balander (hol. njihanje. kod tenisa. nem. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. phagos) zool. Baldacco. služavke u azijskim hramovima. balbuties) ned. nem. bajadere. ballet. baleioptera (lat. lakrdijaš. balletto) umetnički ples. kit. bal pare (fr. zamuckivati. Meister majstor) voña balega. baladine (grč. nejasno izgovarati. balanos. mašinske kaiše. baleine. ballet. balata (ital. zamuckivanje. balerina. up. balanos. balanoidan (grč. bala (fr. ballerino) učitelj igranja. balbucijes (nlat. trg. prvi igrač u baletu. balata) l. ballata pesma uz igru) džoet. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. biti neodlučan. balle) denjak. bilans. nedoumica. up. dečko koji. proučavanje kita i njegovih osobina. ejdos) koji ima oblik žira. astr. kantara. Terazija u Zodijaku. otmena igranka. Tanzer igrač) igrač u baletu. balzamirati (grč. balbutirati (lat. balet-tencer (fr. balet-majster (fr. neodlučnost. ballare) pl. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balanse (fr. balena (fr. tepati. žirolik. far«. umetnik u igranju. balsaminaceae) pl. slik. baldahin (ital. kor. svaki nepotreban i suvišan teret. bal rage). ljuljanje. izrañivač terazija. vaga. šatra. logfa) zool. balsamon) xex. ustezati se. balagan. ballet. kupi lopte i donosi igračima. opis. bal u svečanom ruhu. balanofag (grč. figura u plesu (u lansu i kadrilu). koja. preplitanje jezikom. ital. bal pesak. nlat. balancer) uravnotežavati. nauka o kitovima. pere. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). balaena) zool. baletska igračica. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. sa trou-glastom kutijom. balerine (ital. a delom i aromatičnim kiselinama. trg. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. ital. preplitati jezikom. baraka. balanos. zapaljenje glavića i kapice. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana.

balneum arene (lat. balneum vaporis (lat. Rumunije i Turske). poz. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. god. balneum laconicum) znojno kupatilo. koji spada u balistiku. balneum) banja. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. kupališta. ista-knut deo na spratu neke grañevine. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balkanologija. Grčke. balio bacam. glasačka kuglica. balustre. fig. baliotade) skok konja ispruženim nogama. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. naročito. glasati kugli-cama. grapho) opisivanje banja. balneum cineris (lat. lepo izrañen stubić. grč. balistogram (grč. grč. balio (fr. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balistoskop (grč . logfa) proučavanje banja. hitam) bacačica. ballon) šuplje. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. balkanistika v. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balustra. balneum lakonikum (lat. balneologija (lat.. okrugla. balsamum cordi-ale) far«. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balo (ital. kupanjem i dr. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. ballismos „igranje") bolesna. balistički (grč. balzamirati. bacakanje. balzamum oftalmikum (nlat. balzam za oči. balzam za jačanje srca. godine u ðenovi. kupanje u toplom pepelu. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). . održavaju se od 1929. balneum. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balista (lat. balaustion cvet divljeg nara) vrh. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. okruglo telo. koji je 1746. balotirati (fr. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). balota (fr. drhtanje. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balotada (fr. doksat. balkanijada sp. balneum. balio bacam. balsamum ophtalmicum) fark. pod pritiskom barutnih gasova. balneum (lat. ballotte) kuglica za glasanje. balzamum kordijale (nlat. grčenje.). belina (fr. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balneum. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balneoterapija (lat. bokasta boca za tečnosti. balsamum anodynum) far«.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. ballista. balneografija (lat. grč. utišavanje bolova. balle. bal. nepokriven. baline) vunena materija za pakovanje. med. svežanj. denjak. banjsko grañevinarstvo. balkon (ital. balzam za uminjavanje. baluster (fr. književnosti. fol-kloru. igranka. grč. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. zbog čega se mora ponovo glasati. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. balneum vaporis) nap-no kupatilo. teorija bacanja. nazvana po dečaku Ba l ili. ballizo. balon kaptif (fr. glavica. balneum kupatilo. balle. grč . balzamovati v. balon (fr. sojica. Bugarske. ital. kupanje znojenjem. balneum arenae) peščano kupatilo. ballon captif) vezani balon. balio) koji se tiče balistike. balnot) vrsta burgundskog vina. Balila (ital. po običaju starih Egi-pćana. balio) l. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. ballot) 2. balneotehnika (lat. mor. Jugoslavije. balo (fr. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). lged. kosije pada nego što se penje. revolvera) i ispaljenog zrna. balistkčka kriva (linija) fiz. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. produženje prve i druge galerije do pozornice. ples. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. zadnji deo velikog parobroda. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. trzanje. za olakšanje poroñaja. balio bacam) voj. sargija od vune. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balotaža (fr. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. banjsko lečenje. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". kupanje u pari. balon d'ese (fr. usled dejstva vazdušnog otpora. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). kupatilo. bala trgovačke robe. geogr. ćuvik. grč. balizam (grč. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). balzamum anodinum (nlat. balkanologija nauka o Balkanu. balcone) apx. balio bacam. muzički komad za ples. gañenja. balistike (grč.

gitari sličan muz. el bandola) muz. lutka. oproštajna gozba. bandola. bank. fr. putujuće društvo svirača. v. štedionica. čovek koji se upravlja prema vetru. unutrašnji naslon na prozoru. bandaža (fr. balaustion. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. strani novac itd. banderola (fr. opšti. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. pre-viti. okov na to č ku. banda) četa. bandit (ital. raste u Indiji.balustrada 101 banknota balustrada (grč. č esto visoka do 20 m i po 60—70 st debela. banalitet. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. balustrer) ograditi stu-bićima. hajdukovanje. previ j anje. malo dete. obično. konjička zastavica. seljačke igranke i sl. bambocciade) pl. plaćeni ubica. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. nevaljalac. bandolin mast za kosu. utega i sl. šp. banauzijski (grč. bankijeri (ital. banka (ital. banalnost. vetrokaz. gomila. bambus (malaj. mala traka. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. banausos) zanatski. banco. opasač na kome stoji fišeklija. bandonion muz. veza. bankar (fr. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banalizirati (fr. bandager) ned. banco. banknota (ital. glumaca. hajdu čija. sp. valuta) bankovni novac kao fingirana nov čana jedinica. zavijanje. naročito zavoja. daje zajmove uz kamatu. Bank) novčani zavod. bambino (ital. banderole) kita ili gajtan na trubi. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. bavana (šp. nem. balustrirati (fr. bandage) med. upotrebljava se naročito u Sev. zastava na ka- tarci. balčak (tur. banque. banarij (nlat. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. up. bandola (ital. redenik. družina (lopovske).utega (kod mačevalaca i boksera).. reklamna traka na omotu knjige. banderilja (iš. banket (fr. banketa (fr. up. svakidašnjost. kod nas i nov čanica od 10 dinara. previjati. banda. a po ukusu dinji. banquier. bandažist (fr. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. banalite) v. balhornizirati (nem. suviše ponavljana rečenica. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske kr č me. banchieri) pl. trg. bankvaluta (ital. bandito) razbojnik. banquet. 1531— 1599). propalica. balkonima. gozba. pruga u boji. kreditnim i efektnim poslovima. banque) upla ćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. balčak) drška od sablje ili mača. tračica. eng. tablica sa cenom neke robe. banco. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . pustahij-stvo. remnik na pušci. odred. banalan (fr. banquette) voj. ustanova koja radi s novcem. bandoneon. pustahija. up. bambu. filistarstvo. prinudno pravo (različito od jus kogens). postaviti balustradu. banale) običan. bandoneon muz. obru č na naplatku. bankar. vojna muzika. bandeletette) uzan zavoj. ograda na altanima. bandažirati (fr. Hajnrihu Bandu). nem. saraf. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. izveštao. bandonion. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. mandora. bandleta (fr. bambino) detence. Bankier) v. rñave. menjač. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. skitnica. staviti utege (u mačevanju i boksu). banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. zaviti. spojnica. nevaljalstvo. nota) vrsta menice koju neka nov čana banka izdaje na samu sebe. priručje. bandu ra (rus. štampa-ru. metnuti obruč na naplatak. svakidašnjim. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. sličan gitari i balalajci. okov na to čak. samo sa više žica (8^24). up. bamboo) vrsta trske. igra č koji drži bank. otr-can. svakodnevni. bambočade (ital. prima novac na štednju. bandist(a) (ital.. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banalite) otrcanost. banauzija (grč. bank (ital. da bi bila glatka i sjajna. lazaroni. bavalitet (fr. v. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. bannarium) pravo prisiljavanja. zavoj. banaliser) načiniti otrcanim. naslon. banka. banalna fraza otrcana. banderilla) koplje sa zastavicom. drumski razbojnik. posreduje u kreditnim poslovima. mandola. mambu. baikir (fr. sopstvenik banke. bandagiste) proizvoñač. fr. prodavac hirurških aparata. grañ. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. fr. banalnost (fr. banditisme) razbojniko-vanje. banderiljero (šp. balustrade) arh. banana) bog. ital. prosto. zavojić. banda (ital. vašare. banditizam (fr. stepenicama. banco. Americi i Meksiku. pljosnata mala šipka. filistarski. banquier) lice koje se bavi novčanim.

stranac. Adansonia digitata). obustava plaćanja. čiča (u Dalmaciji). baratirati (ital. govoriti u kovanicama. keltski i . džinovsko hlebno drvo. livnica. veoma gusta i teška. barbar. barragiste) čuvar brane. bankokrat (ital. teret) 1. fr. krateo vladam. banco-conto) trg. baptisma) crkvena tajna krštenja. barbacana) voj. dućan od dasaka. na štetu jasnosti i čistote jezika. nlat. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. kaldrmarina. bancus klupa. baraquer) smestiti u barake. grešiti se o previla i č istotu jezika. barbarin (grč. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši.. baraterija (ital. baptizirati (grč. tuñinski. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. baražna vatra zaprečna vatra. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. u lice. stradanje. fr. nepravilno. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. visoko do 20 m i debelo do 9 t. ital. barrage) brana. banko-konto (ital. nlat. banco. barbarizirati (grč. ital.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. bankokrat (ital. bara (fr. naro čito za ona značenja za koja imamo našu reč. bar (grč. možda poreklom sa Jave). baratteria) kor. baratto. divljak. ital. banco. baptfzo. bantam petlić) sp. pregrada. grub. rumpere slomiti) slom banke. grč. barre) poluga. brana u sudnici. voj. straćara. tj. prevara. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. tj. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. podvala. barbacane.75 i 53. trgovina kod koje se daje roba za robu. nm. barbarski ornament gotski. pola tri. naročito uobičajena u knjižarstvu. barba (lat. barbarikos) prvobitno: strani. trampa. krštenje. krštavanje. postradalost. berkan. baratto) razmena. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. danas: neobrazovan. barat (ital. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. ustava. novčanica. stanovati u logorskim kolibama. baptizo) pl. kri-jumčarenje. potkradanje. in barbam (lat. trampa. barbar (gr č.. stražarske kula. baros težina. bonsek. v. nečovečan. slična platnu. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. daščarama. barakan. barba brada) čika. barbaros) v. barbarski (grč. bankrotstvo. pregrada. baraž (fr. obično u blizini vojni čkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. up.. baranda (tl. za svetlost. baptisti (grč. barbarizam (grč. varvarin. mostarina. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. krčma. surov.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. traže da se krštavaju samo odrasli. rampa. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. fig. sa osvežavajućim plodovima. bez da sam znao. var. krštava ti. bantam kategorija bokser. u kojoj se pije i jede stojeći. bansek (nem. in barbam) u bradu. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. baraka (fr. grub. surov čovek. dakle tuñinac. bankrot (ital. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. varvarin. barakirati (fr. baptisterij(um) (grč. greda kojom se zaprečava put. bancarotta. barbarismos) gran.: šnajder. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. gruba jezička greška. mašinska testera trač ara. grč. barba. bandžo (eng. potpuna propast. barbakana (fr. npr. naročito protiv groznice (nlat. bar (eng. u brk. fr. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika.) bog. banjo) kuz. nadenuta ime. plod. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. barakan (arap. propust za vodu. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište.' varizirati. baptisterion) krstioni-ca. trgovati razmenom. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. raste u žarkim krajevima Afrike. pobarbariti. baptizma (grč. pogrešno upotrebljene reč. bar) 2. baptiser) krstiti. razmena. Band-sage) zan. rampe. šipka.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. široka arabljanska haljina od te tkanine. barato-trgovina (ital. barat) trgovanje. papirni novac. baobab (amh. bantam (eng. nazvati telefonom itd. bendžo. taksa za prelazak preko mosta. imate li što za jesti. barattare) trgovati davanjem robe za robu. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. trampiti. preprečna vatra. pritisak. trošna kućica. bankokratija (ital. lišće i kora služe i kao lek. pregrada izmeñu konja u konjušnici. barracano. iskvareno. baražist(a) (fr. kovanica. divlji. šuster. motka. baraque) daščara. varvarizam. sprud naslaga. protivan duhu i pravilima jezika. grč..

mlada mazga. kakvu nose na službi sudije. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. drugi. laleo govorim) med. pregrada od rešetaka. izdvojiti se. bariolage) šarenilo. bajra«. barometrija. grañanski rat. barikadirati (fr. barifon (grč. barrette. varoška kapija. ulaz gde se plaća troša-rina. soma telo) med. arap. barioler) šarati.98 1 u SAD) bareljef (fr. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. bardit (nlat. od teških elemenata. velika trgovačka laña sa tri katarke. divljaš-tvo. barilla) hen. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". gojaznost. lañica. barditus) ubojna pesma barda. bard (eng. barimetrija (grč. albarda) tovarna životinja. sveštenici itd. muški glas izmeñu basa i tenora. bardak (tur. barioni fiz. vrsta malih. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. glossa jezik) med. redni broj 56. barisfera (grč. granica. zaklon. sada: sve slično tkane materije od vune. barbe. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barbaros) neobrazovanost. barys težak. reljef. barjak (tur. našara-ti. bariton (grč. surovost. tćnos) muz. barisomatija (grč. barys. tonos ton) muz.. šp. barda. barys težak. barys. prepreka. barbirati (fr. mali čamac. skidati krljušt sa ribe. barys težak. barel (eng. sphaira lopta) geol. bardak) zemljani sud za vodu. naročito poslednji slog reči. varvarstva. seta. četa vojnika. protkati šarenilom. barbifier) brijati. up. pepeljuga. Bajram. meña. barijera (fr. pesnik. barka (ital. metria) v. kćntron) fiz. baricentrum (grč. element. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. muzički instrument sa žicama. ua. ostaviti nenaglašen. pregrada uzanih mesta (ulica. prepre č iti. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. prepona. varvarska. bas. v. dubok glas. 158. tuga. fig. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. mostova) u cilju odbrane. u slavu junaka i bogova. atomska masa 137. barythymfa) zlovolja. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. ital. zatim: sedište kapetana policije i zatvor.) muz. koji je pevao. bardo (fr. teško. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. neuljuñenost.34. barkarola (ital. kelt. pevač koji peva dubok glas. grubost. težište. nikla. phone glas) muz. bariglosija (grč. barretum) kapa uopšte. baritonirati (grč. barque) čun. fig. barbiton (grč. dubok. baritonist(a) (grč. neraspoloženje. Americi. barys. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barriere) pregrada. barys jak. barricade) brana. fr. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. bardot. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. baryum.(grč. kuv. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. ugojenost. polihord. znak Va. bas-relief) plići. Barjam (pere. bariolirati (fr. sastoji se. i to za: nukleone i hiperone. barilalija (grč. naša-ranost. grč. jedan slog. tj. ulična borba. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. prošarati. barikadirati se ograditi se. suviše šareno slikarstvo. pevati bariton. barys težak) hem. sličan liri. odbrana. bereta (fr. guslarska pesma. bas. barñelo (ital. bardiljo (ital. pogranične utvrñenje. uz pratnju harfe. barca. smetnja. smetnja. barytonon) gram. otežano govorenje.55 1 u Engleskoj. barilalija. barrel bure. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. neukusno. zatvoriti se dobro. zatvoriti uzane prolaze . bayrak) zastava. steg. barikada (fr. duboki tenor ili visoki bas. teško izgo-varanje reči. praznik žrtve. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. prepreka. baribal zool. drveni. pevač koji peva bariton. bard. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. fig. barij(um) (nlat.barbarstvo 103 barkarola (ulice. kurban bar jam. tromost. muz. teškoća govorenja kao bolesno stanje. ñeram. barbarstvo (grč. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. eufonijum (u vojnoj muzici). verovatno. barilja (um. barister (eng. barys težak. baritonon (grč. brana. berretta. nlat. usamiti se. gvožña i dr. ši-šati. Japanu i dr. bari. mostove) u cilju odbrane. Zemljine jezgro. branik. barež (fr. fig. crnih medveda u Sev. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. baritimija (grč. bariolaža (fr. med. barys. dizati (ili: praviti) barikade. svile i pamuka. basist. barytoneo naglasim gravisom) gram. ital. barifonija (grč. barricader) pregraditi. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini.

thermos topao. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. baros. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. baronessa) baronova k ći. ital. baronese (ital. barometarski (grč. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. štampana knjiga. jedrima i malim topovima. basileus (grč. cic. basso. bas (ital. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. svira č koji svira bas. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. košarka. barometrija (grč. basma (tur. paralelne (i vodoravne) motke. hipsotermo-metar. barimetrija. mandole i dr. barofon (grč. baromakrometar (grč. mesto u pristaništu gde stoje lañe. gramma slovo. metron) vaga za decu. stepenica na stepeništu.) nepravilan. up. barkarola. baro. čudan. hrabar čovek. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. makros visok.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. baset (ital. na dan sv. bason (fr. najve ći čamac na ratnim brodovima. kada su hugenoti pobijeni u Parizu.).). član nižeg plemstva. barrocco. bartolinitis med. dazimetar. barok (port. 2. sprava za merenje vazdušne težine. bassiste) pevač koji peva bas.(grč. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. baros težina. osnova harmonije. barketa (ital. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). bassetto) kuz. pritisak. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. sa katarkama. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. v. baronet (eng. baros. barokni stil (port. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. fr. barometrograf (grč. najniže stanje barome-tra. dvorske. basket-ball) sp. zapaljenje bartolinijskih. barok. razboj. stepen plemstva izmeñu grofa i plemi ća. barograf. barone) plemićka titula. bassin. čuz. up. bassa ottava) pl. barokna poezija učena. batino) rečno korito. barkasa (tl. avgusta 1572. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. basa otava (ital. basso obbligato) mu?. svaka učvršćena na dva stuba. bastaj. baron. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. barokan (port. gimnastičke sprava: dve okrugle. baros. glas basa koji vodi melodiju. basson) muz. barografsku krivulju. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. baroskop (grč. baskitbol (eng. up. noć od 24. barkica. usminskih žlezda. metron. baros. kotlina. tako ñ e: barkerola. barut) prah za vatreno oružje. baronija. bazen. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj.) koji se tiče barometri-je. baronat. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baros. barne (nem. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. basileus) kralj. bariton. titula drugog arhonta u staroj Ateni. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. vitez. barotermometar (grč. nastran. baros. barograf (grč. najdublji muški glas. bas-lis (fr. bassetto) kuz. duboki tenor. štampa. Bartolomeja. barman) vlasnik ili poslovoña bara. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. izazivaju utisak ne čega na-stranog i ludog. barogram. baros. barrocco) apx. baronnie) v. tanka šarena pamu čna tkanina. baros. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje ho ć e li vreme biti vedro ili mutno. barcherolla) šetni čamac bez katarke. grč. metron) fiz. basma) l. gondola. fr. pravac) bog. barokni stil. pismo). kelner u baru. . barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. mali čamac. barut (tur. basen (fr. baseto (ital. junak. baronat (nlat. instrument koji proizvodi bastonove. baro. vazdušnog pritiska. lañica. barcaza) hor. baronija (fr. mali kontrabas sa tri žice. Vaggep. barometar koji sam sebe registruje prave ći tzv. basamak) prečaga na lestvama. grč. baso obligato (ital. basamak (tur. izme ñ u barona i viteza. barogram (grč. v. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. voda vešta č ki ogra ñ ena (u parkovima i sl. fig. v. skopeo) stariji naziv barometra. grapho) četeor. barkerola (ital. barres) al. geotropizam. fagot. up. barotropizam (grč. veština rukovanja barometrima. baros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: težina. up. trćpos obrt. smešan. jak. bšros. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. najviše stanje barome-tra. up. materije i forme. barchetta) čun. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. ital. barmen (eng. basist(a) (fr. basson. barometar (grč.

mañioničarstvo. batardo (fr. poluležeća francuska slova izme ñ u rond i anglez. battoir) mlat. takoñe: ba-reljef. metrfa) v. bathys. razmnoža-vati se putem ukrštanja razli č itih vrsta. lupanje srca. basso ostinato) muz. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju razli čitih biljnih vrsta. privremen zaklon. baton. bastilja (fr. zamajni udar klatna na č asovniku. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. mucanje. morski omotač Zemlje. bahth) srećan. voj. batiskaf (grč. prevoznina. baton (fr. ponajvip!e grani-toidnih. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. fr. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. truć anje. lat. batarde) pokrivena laka beč ka kola na gibnjevima. stalno ponavljanje jedne teme u basu. naklapanje. bastion) fort. 3. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañ en 1829. baso ripijeno (ital. bastard (ital. morska dubina. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. konja i magarca. batometrija (grč. zamisao i sl. kugla) 1. utvrditi. nm. odred vojske koji predstavlja. vot. kula. pljosnata maška. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14.. batli (pere. basto) štap. bathos. trg. obično sa 800—1000 vojnika. podeljenih u 4 č ete. vuka i psa). sphalra lopta. bastille) tvrñava. batelage) opsenarstvo. naročito po tabanima. batifon (grč. napustiti (neku nameru. battuere udariti. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. brzoplet govor. batardeau) voj. battuere biti se. praklja č a. skaphos brod. lithos kamen) pl. bataillon) voj. battarizo mucam) med. batman (fr. battre. bathys dubok. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. battalmak) pokvariti nešto. metron) merenje dubine. radi većeg električnog punjenja. basso profondo) «ta dubok glas. batoliti (grč. bas koji prati. batomstar (grč. koji donosi sreću. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. bastonada (fr. prevara. najslabija vuna na ov č ijem krznu. bastion) voj. batologija (grč. basta! (ital. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). bathys. tovarenje i istovarivanje la ñ e č amcima. lupiti) mač. bastonare) batinati. batisfera (grč. dvostruki udar. bathys dubok. bastardo) bog. izbiti protivniku ma č iz ruke. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. udar po protivnikovom maču. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. baterija (fr. bataliti (tur. baso profondo (ital. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. za vreme Luja XVI. jula 1789. ital. fig. batavija polusvilena tkanina koja se izrañ uje na Javi. električna baterija više lajdenskih boca koje se. borbeni ma č koji se u borbi držao u jednoj ruci. grudo-bran. ognjilo na starim puškama. bastovirati (ital. batimetrija. kremen. palica. vrsta starih topova. prut. tući. lupetanje. melez koji dolazi od spari-vanja razli čitih vrsta (npr. bathys dubok. bastardirati (ital. muz. hor. bataljon (lat. batirati (fr. više topova (4—8) iste vrste. batinanje po tabanima u Turskoj. bastardna vuna. sa potpunom opremom i priborom. geol. utvrñenje. batist (fr. bastion (fr.-tur. bastardna menice lažna menica. phone) muz. naročito maršalska palica. glas izmeñu bari-tona i basa. bathos dubina.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. batoar (fr. batelaža (fr. batibij(us) (grč. 2. nasip od kamena. bastonnade) batinanje. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. basso ripieno) kuz. zamuckivanje. battere. tip. batimetrija (grč. batterie) voj. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za sve ć njake i druge predmete). . brodski saobra ćaj. ime dobila po gradu Bata-viji. battologia) nepotreban govor. laña) „dubinski brod". u Berlinu). bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). metron) sprava za merenje morske dubine. okaniti se čega. sa potpisom lica koje ne postoji. federima. prema formaciji. batard (fr. dubok bariton. tuč ak za loptu. bastionirati (fr. mač. vrsta fine i guste pamučne tkanine. onaj koji živi u dubini. batarizam (grč. podignuti utvrñenje (ili grudobran). bathos dubina. nlat. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. batometrija. nuz. zool.). brodarina. bassetaille) muz. kopile. poremetiti. bastardo) vanbračno dete. bios život) biol.

nastavila rad u Č ikagu. bogorodice. dodiru nekog predmeta. bec-jaune. bdelotomija (grč. pere. up. Bahus (lat. bašiboz(l)uk (tur.č aršija i dr. bakchos. baš. bašta (tur. bathos dubina) niskost. 2. škola je raspupggena i 1937. batrachos žaba) med. koji se pogrešno pripisuje Homeru. sedište) med. vožnji javnim saobrać ajnim sredstvima i dr. poglavar. baca. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. srećna. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). baška (tus. fr. pri č est samrtnika kod katolika. batuta. licemerstvo. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. v. srdobolje. beata (lat. bacilarije. saltomortale napravljen preko konja. prišt ispod jezika. bašta. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. pion. bacili. terevenke. bacillum prutić. batrahus (grč. batuta (ital. phćbos strah) med. staklena sprava za isisavanje krvi. bahant (grč. vrsta istočnoindijskih. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. Bah (grč. dobar vinopije. ba§car§z) glavni trg. beanus (nlat. udarac za takt. deo prihoda sultanije koji se sastojao od nov č anik kazni za šumske krivice. bahija (šp. bdella. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bas) l. baca (tur. bacilofobija (lat. tj. u polu slože nicama: glavni. bejaune) novajlija. bašč a (tur. žutokljunac. bacchans) pl.) narednik u turskoj vojsci. poznavalac hebrejskih zakona. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. pijanica. prostota u govoru i pisanju. bahijus (grč. phćbos strah) med. vrat i ramena. v. pijanke. Batrahomiomahija (grč. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. svete uspomene (pokojnik). vrenja buterne kiseline i dr. glup i neotesan čovek. bahce) vrt. Po dolasku na-cista na vlast 1933. bahce) v. beata virgo) blažena devi-ca. bašmalik (tur. bacilarije (nlat. bahanalije (lat. beatizam (lat. Bacchus. radi ispražnjavanja i održanja životinje. baš-č aršija (tur. beanus. obično pokriven. beata virgo (lat. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". bacillaria) pl. beata) blažena. znak za mirovanje. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povr ć a. čuveni grč ki komični junački ep. tobožnje svetost. bathos. mač. baska) napose. v. brucoš. beaticum) poslednja pomast. grč. bauer (nem. baš-č auš (tur. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. kod Rimljana: u česnici u Bahusovim svečanostima. zasebno. baš (tur. iza-zivači tifusa. strah od dubine ili visine. batos (grč. batrij(um) (grč. Bakchos. Bakchos)' mit. bage) dimnjak. početnik. basa) starešina. basmaklik) „novac za papu če". klupa. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). baša (tur. Bauer seljak) u šahu: pešak. baštovav (tur. tetanusa. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). nedisciplinova-na vojska. a naro čito arhitekture. lat. Bahus. vino. hirurška postel>a. povrtar. vojnici neredovne turske vojske. batrahij(um) (grč. beanizam (nlat. Bauhaus (nem. bathron postolje. sprava za nameštanje iš č ašenih udova. baft) trg. posebno. prednji kraj la ñ e. Bacchanalia) pl. batrahus. grč. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. batrijum. najstariji: baš-knez. bdella pijavica. god. fig. baft (pere. student prve godine. beatae memoriae) blažene.. bathron) med. parodija Ilijade. jak udarac duž protivnikovog ma č a kome je cilj da se protivnikov ma č izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvo ñ enje udara na protivnika. bacillum štapić. v. beate memorije (lat. Bakchos) kit. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. lat. bogomoljka. batrum (grč. u srednjem veku: putuju ći ñ aci (vaganti). bog vina. klupa. obi č no praćen vrtoglavicom. ba§hk) marama koja pokriva glavu. majka božja. metron) med. bacili (lat. batrachos žaba) med. batrahijum. batovda (ital. . bahaizam napredni pravac u babizmu. bahur (hebr. bahio) zaliv. odvojeno. obi čno belih katunskih tkanina. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. vrtar. gradina. bašlik (tur. burno veselje. puškarnica. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu).batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. u Vajmaru osnovao arhitekta V. bakterije koje imaju oblik štapi ć a. fig. battuta) muz. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. štapić) med. batofobija (grč. bachur) jevrejski student koji se bavi prou čavanjem Talmuda. beatikum (lat. basibozuk) ist.). baš č a. sin Zevsa i Semele. bdelometar (grč. im. bahanti (grč. beatus blažen) pravljenje svecem.

beatificirati. besbelli) dabome. bezoar (fr. 3. beylik) 1. au besoin) u slu čaju potrebe. 3. bebi (eng. bezbeli (tur. uvrstiti u red svetitelja. tribunal koji sa činjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. naravno. v. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). bedevija (arap. stočni trg. adres o bezoan (fr. pomešano s vodom (u Dalmaciji). begute (eng. begine (nlat. koja se stavlja obi č no iza imena. gospodar. platno. bez (tur. prirodne boje. 3. bedast. skitala č ka arapska plemena u arabijskim.. badminton) sp. bezemšon (hol. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. bezoard. becassine) zool. betuine. svideti se. Baedecker-a). bezeta (fr. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. starešina neke oblasti. beatifikacija (lat. padzehr) fark. beduina (arap. naročito crno. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñ unarodnom sistemu. naro č ito kod neprerañ enog še ćera. v. vrsta katoličkih kalu ñ erica naro čito raširenih u XI i HŠ veku. 2. fino tanko platno. beguine (eng. 4. fig. beige) koji je bledosmeñ e boje. begenmek) l. begine. badawiyyun) pl. Bć-dur) kuz. dopadati se. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. bek (eng. obi čno arapske. nužda. o bezoan (fr. koja su živela od sto č arstva i plja č ke. razrešavaju ć i znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vra ć a na prvobitni stepen. 2. begging) platno za pakovanje. zapovednik. odobriti. begluk (tur. igra slična tenisu. bezmen (fr. bezistan) v. bekerel (skr. preko mreže razapete 155 st od zemlje. pokrajine u staroj Turskoj. bedminton (eng. upu ćivanje menice na tre će lice. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. bedak (pere. bevanda (ital. negovanju bolesnih itd. beth-din) l. bedak tur. klevetni čko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. naro čito u Carigradu. deo trga pod krovom. priru čnik za turiste (prema imenu nema č kog izdavač a K. bejzbol (eng. zaista. baby) malo dete. beduivi (arap. bedlamite) ludak. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kola č a. jevrejska sudnica. beggar) pl. protivotrovi. potrebnost. besplatan rad raje na begovom imanju. plemić u staroj Turskoj. luda. beatificatio) posveći-vanje. barska šljuka. Bedlam.) udova-carica. beggar) hi. begute. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). bezisten (pere. baiser) poljubac. beze (fr. titula jedne indijske kneginje. tržište. bezistan. beba. begov posed (dobiven od sultana). eng. vrsta kola ča punjenih penom od jaja i še ć era. beatifikovati v. bedine-. ako bi trasat odbio primanje. dopasti se. rica. fil. knez. bedlemit (eng. oskudica. baisemain) celivanje ruke. kuv. bey) 1. oda-brati nešto po svom ukusu. posle čega dolazi akt kanalizacije. bekasina (fr. beggar) pl. vazalsko. back) sp. rukoljub. najstariji red posvećen bogougodnom radu. bezisten. knjiga. besoin. trg. ital. begoglija (tur. pr. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañ anski. blago onima koji imaju.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. sirijskim i severoafri čkim pustinjama. beging (eng. badawiyyun) kod. kad bude nužno. bezette) crvena šminka. 2. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili buri ć ima pri ispražnjavanju. bedinerka (nem. gospodin. Bedienerin) ku ćna pomo ćni-ca samo u odre ñ ene dane ili sate. beglerbet (tur. titula. bezistan (pere. begevisati (tur. lopta za tu igru. detence. uvrš ć enje u red blaženih od strane pape. bezoan (fr. bezemschoon) trg. bogomoljke. badawiyy. far«. stanovnici pustinje. bez (hebr. Bq) fiz. beatitudo vestra (lat. upravnik jedne oblasti. baga. Be-dur (ital. proglašenje za sveca. neobojen. beatificirati (lat. bezoardika (nlat. bež (fr. tj. na menicama: adresa po potrebi. bedaf) glupak. bevanda) vino. Be-kvadrat muz. proglasiti svecem. beg (tur. ženski ogrta č sli č an arabljanskoj nošnji. tvrdo zvu čanje sa osnovnim tonom b. begum (tur. predstavlja jedan . bisogno) potreba. bez) 2. levog i desnog). ritska šljuka. udovica velikog gospodina. bezoardica) pl. bedeker putni vodič. budala. veliki posednik i vlastelin. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). pokrivena č aršija. biti saglasan s ne čim. u kojoj na svakoj strani igra devet igra ča. beatificare) posvetiti. begine. odobrava™. pere. tur. igra sa reketima i lopticama sa usañ enim perima na jednoj strani. bezistan) trg. adres-se au besoin).) begov sin. bediverica v. tursko državno imanje. četvoroutlasto „V". siromaštvo. izabrati. suprotno: Be-mol. one koje se prave sveticama. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. bedinerka.

Be-moll) «uz. zabavna književnost svake vrste. beli (arap. 2. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. belum internecinum (lat. decibel. belikozan (lat. nazvala po gradu Benaresu. moreuz. Be-mol (ital. benares (ind. lovce itd. zlo. glupan. beletristika (fr. Bengal) pl. radi povećanje zenica. bekrija (arap. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. beluga) zool. čardak na kući. belos strela. »sena Marsova. borila protiv boljševike. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). belegija (tur. beladona (ital. bella donna) hen. 2. ñavo. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. naročito vladičin sto. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. zabavni pisac. vrag. fig. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. backwardation) trg. bekuordejšn (eng. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). beluga (rus. s krovom od slame ili crepa. bez glave. naziv po francuskom naučniku A. belaj (arap. Bellona) mit. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). belli) poznato. slične taftu. belchite) vrsta španske vune. bellevue) v. butne kosti i lopatice. up. bel kanto (ital. estetska i književna kritika.—A. vinika. bena (tur. bel-esprit) lep duh. fr. belemnon oružje za hitanje. bel canto) kuz. upotrebljava se. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. Baal-Sebub) mit. pametan i duhovit čovek. 3. tj. belvedere lep izgled) kula. (Atropa Belladonna) velebilje. belki) možda. bengalo (beng. bekon (eng. belčite (šp. bel-espri (fr. Belt) tesnac. feljton. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. Solomon ben David=Solomon. fil. tur. oznaka b. bematin-sveće pl. bellum internecinum) rat do istrage. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. Bekerelu (1852—1908). bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. lepo pevanje. . bema (grč. suprotno: Be-dur. Belzebub (hebr. valjda. bengal (eng. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. ñavolski poglavica. belt (skand. glavni sastojak atropina. bangla. bengali (eng. npr. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). kurjača. pavta. patnja. deport. bella donna „lepa žena") bog. ni praktičnim ciljevima. božanstvo starih Filistinaca. belogvardeec) „beli gar-dist". zvučanje sa osnovnim tonom b. beladonin (ital. kao sredstvo za ulepšavanje. bala tur. grivna. brokat. narukvica. tur. belvi (fr. beledin trg. bekri) pijanica. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. mus-lin sa prugama u više boja. belemniti (grč. belles lettres. karika. osušena polovina (strana) svinje. strela) geol. verovatno. ratnički. balan. ranija jedinica kiri. služi za turiste. eng. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. nevolja. nazvane po gradu Belčite. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. up. jasno. bungalow) jednospratna kuća. Bengalija (eng. bellicosus) ratoboran. paskviza. belmontin hen. bengal) polusvilena tkanina. izumitel>u telefona). bela) l. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. belogardejac (rus.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. fig. ni naučnim. Bembaša (tur. čist parafin koji se dobija od petroleuma. belegi) brus za oštrenje kose. bacon) kora slanine. nesreća. bun. belenzuka (tur. belanda. belum omnijum kontra omnes (lat. belvedere (ital. bala. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. belanda (ital. vojske koja se. na Dalekom istoku. jad. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. riba jesetra-mo-runa. izvesno. luda. kičme. belćim (tur. belomantija (grč. bukraiyy. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. Davidov sin. opšti rat. lisice. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). vrsta istočnoindijske svilene tkanine. bilezik) 1. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. okovi na nogama. boginja rata kod Rimljana. belelaks trg. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bon) budala. za vreme grañanskog rata u Rusiji. ben (hebr. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. ludača. lola. belandre) mor. beletrist(a) (fr. Belona (lat. bez sumnje. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. muka. Vrangelove i dr. belvedere. al. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom.

Beoćani (grč. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. blagosiljanje. benevrek) uske suknene čakšire. benevreci. Boiotćs) pril. bengal strajp (eng. bain-marie) kuv. val>ano. a onda i po celoj južnoj Italiji. prihod. bergonizacija med. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. odan. uštipak. benedictin. žutika. naklonjenost. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. belje (fr. prolaznost bolesti. nem. sadrži više od 50% montmorilonita.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. benemerit (lat. beignet) kuv. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. tečan. glupaci. benedicite (lat. elektrogimnastika. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. žutim. beneficancija. beneficij(um) (lat. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice.) dobit. benedikpija (lat. beneficians) dobročini-lac. industriji. izradi kalupa za livnice. dobija se iz nafte. poz. berberis (nlat. med. darežljivost. benedikpija apostolika (lat. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. beneficijant (nlat. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. benefice) predstava u korist nekog glumca. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. beneficijar. muslin sa prugama u više boja. tromo. benefic (lat. lepo. benedicere) blagosloviti. benzol hem. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benevole lektor (lat.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. dobija se iz katrana kamenog uglja. čini. bendi (eng. bengal stripe) trg. berat (arap. beneficium) dobit. ma ñ ije. bergamo) pl. bezbojan. korisnica. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. kupalište. bene va lete! (lat. benediktiner (fr. bentlos dubina) biol. bergamotto) carska kruška. prvenstvo. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. banja. rastvara se u alkoholu. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. blagodejanac. glupo. priganica. igra se u Skandinaviji i SSSR. beraha (hebr. dobrotvor. benefactio) dobročinstvo. kaluñerski red sv. bencilik) 1. kada za kupanje. krofna. benignitet (lat. upotrebljava se pri vañenju nafte. beneficijat. benevolentia) blagonaklonost. zidni tepisi izra ñeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. . bergami (ital. ben ñ eluk (pers. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. berberiva (nlat. dobročinilac. napr. zarada. benediktinci al. bene (lat. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. benedicirati (lat. baignoire) l. benzin (nlat. prete č a hokeja. Bene-dikta (480—543). zagrevalo vodom. od neke predstave korisnice. beneficijar (nlat. takoñe: ñak koji prima stipendiju. benefactor) dobrotvor. benevreke (alb. up. gori lagano crvenim. beotski (grč. berberis vulgaris) bog. spreda uzane. tj. bendžo (eng. instrument sa 5—7 crevnih žica. tj. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. benjovr (fr. benefaktor (vlat. otuda: ne-spretšakovi ći. SAD) vrsta gline. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. blagodejanje. blagoslov. bandy) sp. blagosiljati. bene) dobro. a pozadi široke. naklonjen. . bezoe) hen. benefic. 2. praveći znak krsta. bentos (grč. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima.-tur. povlastica. beneficijalni (nlat. benefakcija (lat. milostivost. bezopasnost.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. iz Beotije. beneficijat (nlet. 2. č eli č ane i dr. dobrodušnost. blagosiljanje. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. lože u parteru grañene u obliku kade. beneficium) v. primalac prihoda crkve. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. bensficija (lat. nespretno. aromatičan ugljovodonik. benefis (fr. kupatilo. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). bergamota (ital. korist. bengilik. lako isparljiv i za-paljiv. dobrotvorstvo. benevolencija (lat. benignitas) dobrota. povlastica. daje triput godišnje celom katoli č kom svetu. opojna trava (napitak). bentonit (po Fort Benton-. zelenim ili belim plamenom. benevolens) blagonaklon. ben-mari (fr. v. beneficiatus) v. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. S6N6.

letina. berzerkeri (nord. berretta) v. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). u Francuskoj. tur. mutnozelene boje. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). beriberi (ind. element. ili zelenkastoplave (akva-marii). uspavanka. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. beržerija (fr. beretka. pelinkovac. na taj način. novčanik. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. i odlikova-li se u borbi divljim besom. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. otuda i naziv. baraka. zavet. beril (grč. fig. bermet (nem. bernesco) ćudljiv. nlat. bernijeskan (ital. bernardinci pl. berlingoca (ital. redni br. beryllos. berneskan (ital. beo metal koji ulazi u sastav berila. berkelijum v. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . berit savez. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. 2. osnovana 1836. ovčar-stvo. sreća.02. široka. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. nlat. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). berlinska kola. strelci (vrsta pešadije u ital. ljudi koji. berlengo (fr. mangup. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. bergerie) tor za ovce.veoma raširena krvna bolest u Sev. nem. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). berma (lat. znak Bk. 97. bursa koža. napredak. zatim sa robom: žitom. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. ukras za glavu. ber-serkr) tig. berne) kor. berzanski uzvisi trg. plahovita ljudi i ratnici. crvene i bele. bert-brodovi (hol.805 kg. berseza (fr. beržerak (fr. fig. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. bere. hem. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. beavitamknoza. burza. ital. Berni. Berdan) puška ostraguša. borsa. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. atomska masa 9. berićet (arap. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirin čem. upotrebljuju ih kao putovoñ e kroz snežne mećave na Sv. plod. berkovec) mor. v. bereta (ital. zavet obre-zanja. firmare) krizma. berklijum. berzijanci (fr. nastran (po načinu pisanja ital. kitajske i napolitanske rase.). crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. bersaglieri) pl. berlingare. ugljem i sl. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. brelengo. rod. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. vojsci. pastirska pesma i igra. koji trguju na ber-zi. berlingot) polu-berlina. Indiji. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. bereket) l. god. Africi. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. beryllos) gatanje. bere (fr. bez prednjeg sedišta. berekin (ital. berilistika (grč. samo u medveñoj koži. koji nema u sebi vitamina „be". bernijeskan. birma.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. postavljena naslonja č a. heksagonalni mine-ral. lake karuce sa dva sedišta. (produktna berza). up. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. redni broj 4. berylliumj hem. znak Ve. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. neprovidan. dragana. berit-mila (hebr. duge dlake. beržera (fr. bela braća. beret) plitka i okrugla francuska kapa. beri) med. berlingozza) italijanski narodni ples. bourse. vermut. up. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. krzno. berna (fr. = beli skorbut. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). beurt) pl. berkan (ital. besni. kada pobesne. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. berza (fr. beryllos) min. up. berkšir (eng. bernesco) v. berkovec (rus. Bersianer) pl. Australiji i ist. ljubavnica. up. osnovanog 1098. deran. berlina (fr. bernardinac (nem. bertijonaža (fr. bergere) pastir ka. pesnika Bernija. transuranski element. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. pod berza. berklijum hen. bourse. obrezanje. berilij(um) (grč. berceuse) kuz. utiče na suzbijanje besposlice. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". bersaljeri (ital. novčana pijaca. birichino) raspušten dečak. berkshire) po eng. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). proizve-denih ukrštanjem sijamske.

biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. biarda mašina za tkanje. bestia) zver. fr. gama-zraci. biandrija (lat. Besteck) pribor za jelo: nož. 1853—1914). up. Bezirk) srez. besar. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. beton (lat. grč. bestialis) zverski. razumevanje u knjige. nepopustllv. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. odeljak. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). kao i robe koja se kotara na berzi. bekar) l. bekrija. bibere) piti. v. bibere ad numerum(lat. bi-. besik) detinja kolevka. bis. vindžija. običaje. bi-. beta-zraci fiz. životinja. bestija (lat. momak. biandrija. bega (grč. to biblion u značenju knjižica. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. diarhija. lekovi protiv kašlja. besje. neoženjen čovek. razboj (naziv po pronalazaču). dvozgloban. i sa dva tima sa po devet igra č a. trg.čovek.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. bi-. zverska priroda. biblion. baisser) trg. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. aner. stražar. knjiga. 1813—1898). kod Albanaca: tvrda vera. besar (fr. bis. biartikularan (lat. lola. kutni) dvougli. seli prodavati. mangup. vrsta radioaktivnih zraka. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. bešika (tur. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. bi. kvart. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. be ćar (pere. biberon) pijanac. bestijalan (lat. gr č. npr. grub. besa (fr. nedostatak. skrać. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. 3. skotološtvo. severnoamerička narodna igra loptom. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. med. tvrda reč. nepomirljiv. becirk (lat. best najbolji. bkblio. bestia) životinjstvo. baissier) trg. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). baisse) l. a sastavlje-ni su od beta-čestica. bi-kar bez posla.) 2. bibere graeco more) piti po gr č kom obi č aju (tj. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. bianuelan (lat. beskompromisan (lat.najamni vojnik. bex. divlje. nem. beseže (po fr. sklonost piću. base-ball) sp. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. annus godina. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. behar proleće. pošto se ovlaži. angularis uglovni. sisaljka. bibliognozija (grč. radi pojačanja. beša (tur. kada se u č ije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). bexos kašalj) pl. articulus zglob) koji ima dva zgloba. nekome dati besu dati nekome tvrdu re č da mu se ne ć e nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. 2. nadničar. grubo. životinj-ski. bestijalnost (lat. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bešlija (tur. bilupa itd. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. tur. up. bestijarijus (lat. padanje cena i kurseva državnih papira. mehur. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). compromissum) koji ne pravi kompromise. neženja. sredstva. surov. procesu beta-raspada. greška. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. arhe vlada) dvovla-šće. ist. besje (fr. list i cvet voćke) cvet. biarhija (lat.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). 4.(lat. besli) l. bitumen. boca sa cuclom. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). 2. nečovečnost. bibHon knjižica. najamni radnik. bibi) ženski šešir sa malim štitom. besa) mana. beštek (nem. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bibi (fr. alfa-zraci. bes-bol (eng. prednapregiuti beton ar- . behika (grč. naro čito cvet ia vo ćkama. nečovek. knjige) Sveto pismo. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. Besemerov čelik. akcija i drugih hartija od vrednosti. cirkus. bibere (lat. muški šešir sa uzanim obodom. zver. skotsko ponašanje. umetnost i sl. nečovečan. fr. zver-stvo. bibacitet (nlat. behar (tur. Biblija (grč. pripadnik plaćene konjice. besa (alb. bestijarij(um) (nlat. dehaizam napredni pravac u babizmu. npr.od grč. bestseler (eng. skotstvo. biangularan (lat. bibere greko stope (lat. knjiga. tanjiri i ubrus. onih naroda koji se u Bibliji pominju. biberon (fr. v. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñ e. biblia knjižice. viljuška. divlji. časopis. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. kašika.

pa su dobili mineralan izgled.) poznavalac knjiga. zbirka knjiga. grub vuneni porhet. biblicitet (grč. biblion. bigotizam (fr. nauka o Svetom pismu. olovo. bivijum (lat. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. tehničke opreme. išarati. bibliograf (grč. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. biberon. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. biblfon. bogomoljac. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bivouac) voj. genus rod.sahranjivač knjiga". prodavac knjiga. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. bigarirati (fr. bivertin (eng. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). beaverteen) trg. biglao. knjigoljublje. cink.. njihove sudbine itd. preterana pobožnost. bigeneričan (lat.) poznavanje knjiga. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. biblion. geol. ona može biti azbučna. bibliopoles) knjižar. onaj koji se drži samo Biblije. verski zatucan. biti u okolu. pravljenje (ili: izrada) knjiga.) čovek koji ima dve žene. ili celokupne književnosti jednog naroda. bibliografija (grč. bigoterija (fr. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bibliotekar (grč. bivalentan (nlat. grapho pišem) poznavalac knjiga. biblioteka (grč. valere vredeti) he*. dvoženac. od dve vrednosti. dvomužica.) knjižničar. nasumce otvori. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. nauka o Svetom pismu. kiseonik. pretvarati se. raskrsnice. okamenotine lišća. bigotan (fr. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. bibliofil (grč. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. a reñe donosi i kritičke napomene. bis. koji ima dva spola. hermafroditski. japanski narodni instrumenat. grč. tj. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. bigamija (lat. bibliolater (grč. bibliotekonomija (grč.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). dvovredan. raskršća. železo i dr. bibliopeja (grč. bibliolatrija (grč. poznavanje Svetog pisma (Biblije). rukovalac bibliotekom. taphos grob) . upravnik. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. stanovanje vojske pod malim šatorima.) žena koja ima dva muža. bigot) onaj koji slepo veruje. retkosti. dvomužištvo. hronološka ili sistemat-ska. bibliologija (grč. bibron (fr. bogomoljstvo. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bibliopol (grč. nlat. spisateljstvo. beaver) trg. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. radi origi-nalnosti štampe. bivakirati (fr. bivak (fr. sro-dan lauti. bis. bigot (fr. koji ima dve vrednosti. licemeriti. biblista) poznavalac Biblije. gamos brak) dvobračnost. biver (eng. bibliomantija (grč. bibliomanija (grč. bivouaquer) okolovati. up. onaj koji se razume u knjige. bibliofilija (grč. nauka o ureñenju biblioteka. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. biva Jiuz. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. naročito Sveto pismo. engleska pamučna materija. starosti. grč. bibliotaf (grč. biblicizam (grč. dvospolan. bivariare) šarati. npr. bigotisme) tobožnja svetost. biblioman (grč. biberon) v. Ifthos kamen) pl. bibliotheke. kao npr. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. grč. biblfon. bigot) praviti se svecem. biblion. biglisati (grč. sumpor. licemer. bigamist(a) (lat. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. biblist(a) (nlat. bigarrer. biblion. bibliotheke. licemerstvo. otisci lišća na kamenu. ukrasiti šarama. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. naročito slavuji). bakar. dvoženstvo. biblion. biblioteka (grč. bigoterie) verska zatucanost. logorovati u polju. izvi-jati melodiju (ptice. biblfon. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bivium) mesto gde se stiču dva puta. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. biglizo) pevati. bogomoljstvo.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. poljski logor. . bibliotekografija (grč. bigamistki&a (lat. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. po kojima se udara drvenim maljićem. licemerstvo. bez obzira na predanje. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. sa 4 žice. biblion.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. biblioliti (grč. valens koji vredi.) koji preteruje u pobožnosti. biblfon. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. bigener). objašnjavač Biblije. bigotirati (fr. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. licemeran. bi-.

bikoloran (lat. v. dvobojan. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. Byzantion) 1. na kome su 1946. u slučaju potrebe (na menicama). biennis) dvogodišnji.dine.) ćudljiv. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. neobičnost. vizantologija. mali konj. bikarbonat (nlat. bide (fr. dragulji. bufalo. biznis (eng. bikvadrat (lat. bicarbonas) hen.980. oblast) koji je podeljen na dve zone. Bizantinizam. bikefalan (lat. gde je neo-grani čeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. vizmut. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bikonveksno so čivo. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. tj. srebrni novac bez propisne koli č ine srebra. geografiji. bikonjugiran (lat. bizantijski (grč. I bizaran (fr. intra biduum) u roku od dva dana. bijoner (fr. bizar (fr. u dve boje. bicolor) bog. kada u kojoj se kupa sede ć i.) v. 3. zone pojas. i radili na istoriji. bikvadratii koren četvrti koren neke veli čine. ar-heologiji. potreba. nastran čovek. bog. dvogubo ispupčen. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. element. rok od dva dana. do propasti Bizantijskog Carstva. redni broj 83. dvogodišnje biljke. bakarni novac sa nešto srebra.) 1. osoben. retori-ci i poeziji. osobenjak. biennium) vreme od dve godine. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veli čina svedena na najmanju meru. bizarnost (fr. bijonirati (fr. fr. bidens (lat. grč. bijonaža (fr. menice koja se isplać uje samo izdavaocu. atomska masa 208. besoin) nužda. up. Byzantion. bizarre) č udak. naročito u moškavca. nakit. bi-concavus) om. čudesan. bizantolog (grč. 2. filozofiji. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. dragocenost. dvogubo izdubljen. dragocenost. divlji bivo. dragulj. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplać uje donosiocu. koji se ulaguje starijima od sebe. bizantijska umetnost. bijon (fr. čudnovat. dragi kamen. npr. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. 2. vizantinci. bizantologija (grč. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. zlatnici grčkih careva. bi-dens) dvozubac. i kao lek za jačanje živaca). bijoutier) trgovac dragoceno-stima. zlatarske radnja. ulagivački. . bižuterija (fr. biduum) vreme od dva dana. dvozube vile. bizon (grč. zuber (u Evropi). bfson) zool. pri le č enju od sifilisa i dr. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. mošus. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. biduum (lat. bizantinci (grč. grč. bikamerizam (lat. bižugje (fr. up. bizarerija. kephale glava) dvoglav. up. udvori čki. bismutum) hen. s obe strane izdubljen. bizoialan (lat. bidet. nov čanica. ameri č ki divlji bivo. dvozube rogulje. business) posao. camera) dvodomni sistem u ure ñ enju države. bijouterie) trgovina dragocenostima. fig. ital. trgovački posao. bi-. bi-convexus) om. ispupčen s obe strane. juvelir. bi-. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. npr. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca.). bijenij(um) (lat. analistici. pl. bikonkavno so čivo. krivotvo-renje novca. znak Bi (upotrebljava se i kao antisepti č no sred- stvo. bije (fr. bije d' bank (billet de banque) banknota. bijou) nakit. bisamum. nastran. bikarbonat sode. proturanje lažnog novca. bizonjo (ital. billet) trg. al bisogno) trg. bižu (fr. puzavač ki. konj č e. bikonkavan (nlat. koji kadi. bijenale (lat. billon) legura od srebra i bakra. Byzantion. bizarrerie) čudnost. bis. al bizonjo (ital. osobenost. bikonveksan (nlat. koji se sastoji od dve zone. bijenalav (lat. bilet. ali sa znatno više bakra.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. neobi čan. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bizarnost.) pl. vizantijske bizantinizam (grč. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bi-conjugatus) dvostruko sparen. bizmut (lat. npr. dvogubo spregnut. bisogno. bizam (nlat. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. juvelirska roba. zlatar. bizarerija (fr. bigotizam. juvelirska radnja. vi-zantolog. od koje je ranije pravljen sitan novac.) v. hebr. intra biduum (lat. teologiji. ukras. bijenalije (lat. bicefalan. fig. bi-quadratus) kat. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-.

pritvoran. žučno crvenilo. bimenzan (lat. posetnice i sl. ballur kristal. bili. dvousneni (suglasnik).koji se izgovara uz u češće obeju usana. tek pošto bude triput pro čitan i primljen u oba doma. upravljen na suprotne strane. bilinguis) dvojezičan. bilijarda (fr. prodavac ulaznica za predstave. tempus) v. bi-. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). prepreden. zelena bojena materija žu č i. fig. krajnji ishod nečega. o stanju zdravlja. vert zelen) hen. bille. bilateralan (lat. č etvrtasta i zarubljena. koji se. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bilirubin (lat.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilifulvin (lat. i oboje . up. železni č ke karte i dr. bilabijal (lat. biletarnica (fr. bilans. cedulja. ljutina. dvoličnost. orlean. biletura (fr. bilan. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. biksin (nlat. žu čni. bilans (fr. zakonski predlog (u Engleskoj). bilinguis dvojezičan) v. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. bi-cornis) zool. mrzovoljan. železni č ka (ili: tramvajske) karta. bilijariti (fr. bilet. billiarde) hiljadu biliona. bilokacija (lat. I bilion (fr. billard) igrati na bilijaru. gnev. bilis) žu čan. izvesti završni ra čun. biliaire) koji se tiče žu č i. bimester. cedulja. bilingvičan (lat. ulaznice. bil (eng. bis. nlat. p. m). o sednici ministarskog saveta. etiketa.) vreme od dva meseca. sa dva č lana. fr. v. pritvornost. Bilanjz) v. bullettino) dnevno saopštenje. bimembričan (lat. obično krajem svakog meseca i svake godine. biletirati (fr. fr. bilboke (fr. beryllos beril) gorski kristal. fr. mesto gde se izdaju karte. bileta (fr. biletar. igra na bilijaru. žustar. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. bixa) ham. ravno dno u sredini la ñ e. billa. nlat. potvrda. fig. bilis. ulvus. zapovednik tabora koji je obi č no imao hiljadu vojnika. takoñ e: pisamce. bilin (lat. rubinus) he«.000. billet) blagajna. bilancio. bimenzis. dvorog. nlat. izdavati ulaznice. bis. drveni prutić kojim se me ć e zlato pri pozla ć ivanju. bimetalizam (lat. lat. bis. metallum) dvojki nov č ani sistem jedne zemlje. zaklju čiti neki posao. obostran. sa dva roga. manus. bilis žu č. bimestris) dvomesečni. ital. bileter (fr. fig. bimemsis) dvomesečni. bimestre. billetier) poz. završni ra č un o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. služe kao podloga papirnom novcu. fig. saldiranje. bimester (lat. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovara č ke strane. bileter. bilansirati (lat. billet) pisamce. o stanju na frontu. dvomesečje. železni č kih karata itd. lingua jezik) dvojezičnost. prevu č ena zelenom č ojom. žutozelen. bildž (eng. se. knjigama. bimanus) dvobimbaša (tur. bilet (fr. priznanice. ulaznica. crvenožuta bojena materija žu č i. menica. prek. biljur (ar. razdražljiv. bi-lanx sa dva tasa) trg. bilingvizam (lat. bilaroc) trg. žučno zelenilo. bilanca (nem. bilingvitet. bilabijalan (lat. bilis) hen. latus strana. bilateralis) dvostran. kristalno staklo. major. cedulja. bilis. žuč.) v. mrkožut) hen. lat.000. saldo. glavni sastojak žuči. billion) milion miliona j (1. nlat. lat. donji deo lañ e. jednim udarcem udariti dve lopte. prodavnica ulaznica.). fr. dvaput. beryllus. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . bilabialis) gram. bilardirati (fr. biman (lat. loupe) opt. up. prepredenost. koji govori dva jezika. billard) vodoravna tabla na č etiri kratke noge. pun žu č i. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. jed. podnosi kralju. tako da uvek stoji uspravno. priznanica. bilge) mor. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñ enih trupa u Turskoj. tip. biletar (fr. up. bilijar (fr. bis. billetier) v. biliozan (lat. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. dvoličan.000. biliosus. žu čno žutilo. dvo č lan. bilis (lat. upotreba dvaju jezika u govoru. bimembris) koji ima dva uda. bulla) predlog. bilten (fr. izvesti zaklju č ak o svršenom poslu. kratak. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. gr č. izborni listić .). izdavalac karata (želez-ničkih itd. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. crvena bojena materija žu či. železni č kih karata. listak. bimenzis (lat. billet) izdavanje ulaznica. bilingvitet (lat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. bi-. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog ra čuna. bilupa (lat. biliverdin (lat. na-| prasit. bulletin. sitni štamparski poslovi (karte. trg. bilis) med.). dvousneni suglasnik (b. lupa sa dva sočiva. ital. bis.000). bilis. bimestran (lat. fig. bilieran (lat. o konju: izbacivati prednje noge napolje. priznanice. labium usna) gran.

energetika svega živoga. pojas. na kojima se osnivaju prirodne pojave. up. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. biokibernetika (grč. suprotno: monometalizam. padinom od dva č lana. binjiš (tur. grč. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. bfos život. genos) koji se tiče razvitka života. bina (nem. binub (lat. . eng. zbivanja. bfos. biologist(a) (grč. binen-regulator (nem. bfos. arithmetike) nauka koja se bavi sra č unavanjem prose čnog trajanja čove č jeg života. biografija (grč. bfos. povoj. genesis postanak. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. biograf (grč. binokl (fr. biofori. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. koji se sastoji od dve jedinice. regulator) poz. životopis. bios. krmanim) deo kibernetike koji prou čava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bfos. petlja. bfos. zavoj za oba oka. okovratnik. bioliti (grč. Bijhne) pozornica. filozofa. pristalica biologizma. biodinamika (grč. bfos. koji je udešen za oba oka u isto vreme. binaran (lat. biobibliografija (grč. od dva dela. bfos. koji čine preda č ki lanac doti čne jedinke" (Hekl). aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. up. bivomizam (lat. životopisac. genetički inžinjering. ge zemlja. binaire) v. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. med. koji se ti č e binoma.. biogen (grč. zavoj. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapre ñ enja života. bioenergetika (grč.) istorija razvitka života. raznih zrakova na čove čji organizam i uopšte na sve što živi. biografika (grč. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. graphfa). životni. mat. binarius koji sadrži dva. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. kao sredstvo u borbi za opstanak. bioinžinjering (grč. biosofija. nosila ga je poglavito turska konjica. bfos. dvo č lani izraz. bio. bini po dva. a i Srbi'. engineering) v. i njima odgovaraju ći zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. bfos. nomos zakon) mat. grč. bfos. oculus oko) sa oba oka. (grč. biol. dogled za oba oka. biodinamički. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju č oveka). bios. binom (lat. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili si ñ e sa konja. biozofija (gr č. bineran. blaste klica) pl. ra ñ anje) razvitak života. pisac biografije. na klimu. ibn. grč). Ifthos kamen) kol. energefa) fil. biologfa) nauka o životu. binerav (lat. biologos) nau čnik koji se bavi prou č avanjem porekla i uslova života. logos) fil. binjektaš (tur. biogeografija (grč. ona filozofija koja na pojmu „života" ho ć e da izgradi celokupni pogled na život i svet. vrpca. bfos. posebno biocenoza i vegetacije. bfos. binokularan (lat. binocle) cviker. svih životnih procesa. fotografski prikaziva č stvari i osoba u kretanju (kinematograf). biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. bioaritmetika (grč. od dva) dvojki. grapho pišem) onaj koji opisuje život.) fil. pr. veličina koja se sastoji iz dva dela. biologizam (grč. biblion knjiga. fr. dvojedinični. poreklo. dvoč lani. sa dva člana. bfos) predmetak u složenicama sa znač enjem: život. opt. bioblasti (grč. bini. bi-. biogenija (gr č. biogeneza. nlat. binda (nem. biogenetičan (grč. naočari.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. genos poreklo) biol. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. bfos. bioklimatika (grč. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja prou č ava uticaje atmosfer-skih promena. binubus) čovek koji se dvaput ženi.(grč. sophfa) v. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belan č evinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. npr. Biinne. a+ br. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. binomski (lat. bfos. bin v. bioklimatologija (grč. binaran. kolo-nija bioblasta). životne jedinice manje od ćelija živih bića. naro čito nauka koja se bavi prou čavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). logfa) nauka koja prou č ava uticaj klime na živa bića. pozorište. kao i uticaj živih bića. bfos. to klima nagib. grapho) veština opisivanja života. klfma. po učenju Altmana. biolog (grč. veština pisanja biografija. logos) fil. bini. Binde) veza. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). vladaoca i dr. kibernao upra-vljam. biologija (grč. bfos..). zakonima nasleñ a i prilago ñ avanja uslovljeno.

bios. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. biomehavika (grč. bionegativan (grč. bionomija (grč. typos) čist tip. bios. pribora. stanovnika nekog grada. bios) praktično učenje o životu. biozofija. aparata. bios. slike stvari i bi ć a koje se kre ć u kao da su žive. bios. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nau čniku Biot-y). bios. naročito pojave nasleña. bios. logia) fil. bionti (grč. psyche duša) fil. praktične eugenike i medicine. biorizatora. a čoveka. npr. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. lumines-centia hladno svetljenje) biol. mehanike razvitka. god. orao vidim) med. organizama koji izazivaju vre-nje itd. socius drug. v. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. svitci) sveta. bionika (skrać. bios. biotika (grč. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. operativnim putem. biomagnetski. biosfera (grč. bios. biorizacija (grč. bios. sarkom). ovako je nazvao 1866. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. logia) nauka o živim bićima. bios. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. techne. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. npr. bios. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. bios. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bios. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha.. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. biorizacija. jer živih bića ima i u vazduhu. bios. delić a nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. tj. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. čista rasa. biosinteza (grč. bios. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). grč. bfos. 2. panpsihizam. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. biotehnika (grč. npr. životni prostor (obuhvata: atmosferu. bios. bios. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. ontos. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. nlat. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. nastala u XX veku. bios) 1912. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. bioluminescencija (grč. psyche.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. bioskop (grč. psihobiologija. manteia proricanje) 1. biopsihologija (grč. poremećaji u razvitku. prilagoñavanja. lat. i u vodi). biosofija (grč. . up. bioskopija (grč. biostatika (grč. bios. biomagnetizam (grč. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. bios. tj. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. bios. bioontologija (grč. neke oblasti. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. osnovni oblik je fotosinteza. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. biomatematika (grč. pr. lat. i u zemlji. biosociologija (grč. biotit min. up. on. nem. prema izvesnim znacima na telu. sophfa) životna mudrost. biotehnologija (grč. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. kao animalno biće. litosferu i hi-drosferu. biomantija (grč. crta na dlanu i drugih nekih simptome. biometrija (grč. biotip (grč. biorizator (grč. to on. sudskolekarsko utvrñivanje.) v. države itd. biopsija (grč. biol. razmnožavanja itd. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. tu ontos postojeće biće) pl. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. člana društvene zajednice. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama.

deo ekologije.) mat. biofori (grč. bis pes noga. vajalica. predsednik mesnog odbora. biraj (fr. bureau. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. davnina. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. bireta (fr. skup živih bi ć a koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). biol. kao odsečak jedne linije ili površine. birger v. anti č ka ratna la ñ a sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. veština) skup metoda. birzeman (tur. muz. segmentum odsečak) mat. biren (fr. Wirtshaus) v. polovljenje. bureau. biofon (grč. bureau. kancelarijski pribor. bios. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. biotomija (grč. nosioci života. biroutenzilije (fr.. fig. bios) koji se tiče života. biped (lat. koinos zajednički. bakrorez. bisegmentacija (lat. polovina. biotop (grč. birokratija. biratina (fr. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. koinos zajednički) životna zajednica. bira (fr. birokratski koji se tiče birokratije. kancelarijske osoblje. bisegmentabilan (lat. centrum središte) fil. ta phainomena pojave. bipedalis) dug ili širok dve stope. pisarnica. mania) želja (ili: težnja. razuñivanju živih tela. segmentum) mat. kancelarijske potrebe. birgermajster (nem. bis. vrsta puplina od fine svile i vune. naro čito u analitičkoj hemiji). vrsta lakih poljskih mostova. burino) bakrorezačka rezaljka. biocenotika. krut i nadmen. bios. bipartitio) deljenje na pola. bi-pes. grč. bis) dvaput. predsednik opštine. nazvala po pronalazaču. lat. od kojih je jedna iznad druge. birema (lat. bircaus. još jedanput. bakrorezac. bureau. pravila. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. Karlu Birago (1792—1845). chemeia) deo fiziologije. bios. ital. ravna površina) avij. sexus. praviti grbove. vrsta polusvilene. bios. dvostruka torba (u Lici). bfos. bureau. po drugi put. birtija (nem. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. grč. dleto. slikovito pričati. nadlepggvo. dvonožac. bisegment (lat. odeljenje. phoros koji nosi) pl. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. biocevotika (grč. bis (lat. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. biremis) čamac sa dva vesla.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. bi-pes) dvonožna životinja. austrijskom inžinjerijskom oficiru. ponovo. ital. pretežno formalističkom duhu. kancelarija. bipedis) koji ima dve noge. burail) trg. bir-zeman) staro vreme. lat. bioblasti. birato voj. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. biofenomenologija (grč. biseksan (lat. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. staklena cev sa lestvicom. bios. vunom ili kostreti. grč. biro (fr. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). sa dva suprotna pola. purger. burat) trg. biromanija (fr. vajati. burette) hem. buriner) rezati rezaljkom. bis. bios. bipsdan (lat. birokrat(a) (fr. logia) nauka o životnim pojavama. bis. polu-vunene tkanine. spol) v. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. ukočenost. Wirtshaus) krčma. dvostopni. bios. bios. planum ravan.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. birtija. . bircaus (nem. biocenoza (grč. torba na sedlu. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. dvonog. bissac) pl. biocentrično posmatranje (grč. bis. bios. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. koji se može podeliti na dvoje. buratine) trg. polovljenje. Burger-Meister) gradonačelnik. logia nauka) v. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. krateo jak sam) v. bipedalan (lat. biohemija (grč. biofizika (grč. biparticija (nlat. birenirati (fr. bigeneri-čan. biplan (lat. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. tj.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. polus stožer) dvopolan. životni. utensilia) pl. gostionica. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. bisage (fr. burato) pisaći sto. gr č. bis. birokratija (fr. biocenologija (grč. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. birokratizam. birotehnika (fr. techne umetnost. birokratizam (fr. razdvojenje. polovljiv. burin. bipolarav (lat.

thećs bog) verovanje u dva boga. po rimokatoli č kom u č enju biskup je naslednik apostola. od dva sloga. bife (fr. Ifthos kamen) min. orman za stono posu će. series red. bit) l. busto. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. dome ć e. biferan (lat. naro č ito Egip ć ana. obojiti) č añ avom akvarelnom bojom. sexus spol) koji ima oba spola. Bit je uvek pa-ran. a izvode ga udaraljke. bi-. bisilabičav (lat. kr č mica. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. ital. fig. okrugao dvopek. u debljini od 4 st. bit (eng. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . npr. biscottino) mali. bis. beatnik) l. u džez muzici bit označava stalno. koja istupa protiv konvencija grañ anskog društva. grč. biscotto. buffet) sopstvenik bifea. pravac u psihologiji. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bifurcatio) račvanje. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. pod biskup. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji.) prevu ći (ili: pokriti. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. biftek (eng.) pretvaranje u zemljanu smolu. bisus (grč . beefsteak) kuv. biskupije (gr č. dvoredan. bis coctus dvaput pečen. Keruak). dvoboštvo. biheviorizam (eng. The Beatles) nuz. niz) koji ima dva reda. dvoni-zan. u asfalt. dvoličnost. biseksualav (lat. 2. ital. februara. biskoten (fr. bit (eng. sa dva cveta. bis. naf-ta. bistori) hir. u teoriji informacija. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. floris cvet) bog. ital. bis. ital. bifluevcija (lat. biskroma (ital. u dva niza. bifepija (fr. obi č no dug 7—8 st. orman sa srebrninom. buffet. up. biflorav (lat. flos. okrugao kolač i ć. trideset drugi deo jedne note. bis. Dž. Bitlsi (eng. koji je svojim naro č itim izvo ñ enjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. lice sklo-no neuobi č ajenom ponašanju i odevanju koje č esto zastupa i nastrane poglede. metron) merenje dubine (pomo ću niska ili proračunavanjem). jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñ u dve jednako verovatne al-ternative. deljenje na dva kraka.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. bistrer) slikati (ili: boji-ti. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. dvosložan. bituminizacija (lat. grč. beat udarac) 2. biteizam (lat. bis. bitva (ital. bitumivozav (lat. biformai (lat. biskvit (fr. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metrič kih jedinica. bifurkacija (nlat. bifer) vot. grananje ili cepanje na dvoje. biformitet (nlat. bisekcija (lat. naro čito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. polovljenje. bisekstus. lat. folium list) bog. bisolit (grč. bistoke (fr. dvaput pečen porculan bez glazure. bituminosus) sli čan zemljanoj smoli. bitta) brod. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. sto po železnič kim stanicama. Brust) poprsje. hermafroditski. u engleskoj muzičkoj terminologiji. radnjica sa jelom i pi ć em bez stolova. biskup (grč. behaviour vladanje. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamu čna ili lanena tkanina starih naroda. bisturi (fr. bisextilis) prestupni. bifilaran (lat. bisextus) prestupni dan tj. buffetto) tezga u krč mi. biscuit. dvorodan. biscroma) kuz. sa jednim prestupnim danom. bistrirati (fr. koji ima dva cveta. bis. metrič ka jedinica takta.) 3. biformitas) dvoobličnost. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). biformis) sa dva oblika. bit-muzika (eng. bisekstus (lat. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. filum nit. šećerni dvopek. reke. bifluere) ra č vanje reke. bythcs dubina. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. bitumen (lat. konac) dvoni-tan. premazati) zemljanom smolom. bis. bifti (eng. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. dvolist. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. ital. bitnih (eng. petrolej. byssos pamuk. nem. asfalti-rati. koji visi o dva konca (kod fizi čkih aparata). epfskopos nadzornik. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bista (fr. bit (eng. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. par č e gove ñ eg mesa od poleñ ine (slatke pečenice). Ginzberg. episkopfa) v. bistouri. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). ponašanje) psih. (bitlsi) čupavci. prženo upola na jakoj vatri. syllabe slog) gram. peksimit. biserijalan (lat. onaj dan koji se svake č etvrte godine. mladići s dugom i neurednom kosom. dvoobličan. bituminirati (lat. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameri č kog folklora i džez muzike. npr. asfalt i sl. bistoquet) bilijarski štap. posle 28. biscotin. naro č ito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. dvospolan. buste. bifoličan (lat. dvaput kuvan) dvopek. bitometrija (grč.

španski zid. blenda (nem. blenna. blenoftalmija (grč. beo. sulfid cinka. blenna. belina. blenorea (grč. . im. huljenje na boga. slepa vrata. slepi prozor. kuditi. velosiped. sukno za filtriranje. kart blanš (fr. obesvetilac. prema potrebi. bikefalan. vrsta šampanjca. biher-šrank (nem. blastos. belina) trg. procurim) med. neispisan. karanfili ć a i še ć era. blasfeman (grč. nauka o grbovima. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blenadenitis (grč. izneti na rñ av glas. izdanak. bianco belo. zapaljenje sluzokožnih žlezda. bišof (nem. blamirati (fr. kapavac. zapaljenje materice sa lu čenjem sluzi. blenoragija (grč. blastos. blase) otupelih osećanja. kredit bez pokrića. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. spolnih organa i dr. blenna. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. blason) grb. blastos. curenje iz ušiju. zasić en i presićen. bi-.) otupelost. i blastocistis (grč. bis. blanket (fr. blanc. blasphemćs) bogohulnik. blaser. Bucherschrank) orman za knjige. blastula) fiziol. psovka. blenometritis (grč. mali otvor na fotografskom aparatu pomo ću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. velosipedist. blanco) v. meros deo) biol. akutno i hroni čno oboljenje kože izazva-no naro čitim gljivicama (blastomycetes). bicikl (eng. zapaljenje veznice o čnih kapaka. blenna sluz. blastomere (grč. blenna. nepopunjeno mesto na menici ili punomo ći. ku ñ enje. nlat. nepopunjena menica (samo sa potpisom). eidos vid. bjanko. ukor. bis. mykes gljiva) ned. blastos klica. karta bjanka. blastema (grč. tobožnje trgovanje. čist. obesvetila čki. blastule. black (fr. bis. biceps) koji ima dve glave. čist. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). carte blanche) čista bela neispisana karta. bicinij(um) (lat. 6t6s uho. rñav glas. neosetljivost. od dve boje. kompozicija za dva glasa. enteron utroba) med. obrukati. fiziol. obesvećivanje. neosetljiv. povraćanje sluzi. Blende) apx. kapavica. prekor. zametni mehur. ñerma koža) fiziol. bicintum. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plać anja. blasphemos) bogohulan. v. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. preživelost. blanko (ital. radi špekulacije razlikom u cenama. regnymi izbijam. kystis mehur) fiziol. lučenje sluzave tečnosti. blenengerija (gr č. bruka. metra materica) med. bela boja. blenotorea (gr č . grditi. dvoglavi ru čni miši ć. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. grč. čist formular. preživeo. pogrdan. kephale glava) v. blanche) beo. Bischof biskup) piće od crnog vina. blaziran (fr. neograničeno punomoćstvo. blena (grč. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. potpuna sloboda rada. alat. blašpe (fr. blanche) pr. biceps (lat. canere pevati) huz. neispisan. ophthalmos oko) ked. belilo. blanš (fr. udubljenje u zidu sa svodom. blenna. blenna) kec. blamage) sramota. bicyclist) onaj koji tera to čak. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. pokuditi. kožica zametao g mehura. blastomikoza (grč. hartija. blastema) biol. heraldika. blastem (grč. zametni mehurić. sluz. sluzni proliv. blastemia) vot. bogohuljenje. eteb povrać am) med. pomorandžine kore i soka. bizzarria) muz. blejzer (eng. blastos. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. to čkaš. gei. opt. mladica. radi odstranjenja. korita. cimeta. blenna. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blastula (grč.-fr. bjanko menica čista. tj. pupl>enjem). blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. us. potpuno odrešene ruke. blanko-kre-dit otvoren kredit. sluzna srdobolja. blazon (fr. klica. huljenje. o č iju. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. oblik) biol. belo. grdnja. grč. punomo ć samo sa potpisom. blenemeza (gr č. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. blasfemija (grč. bicycle. rheo curim) med. blastos. blasphemfa) pogrda. blanko-trgovanje prividno. obrazac priznanice ili ovlaš ć enja (pre no što se ispuni). chroma boja) dvobojan. aden žlezda) med. bicefalan (lat. rheo tečem) med. blekvud (eng. zasićenost. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. min. blaziranost (fr. cyclus krug) to čak. blastoderm (grč. biciklist(a) (eng. svetlosti sa strane. blanko-ovlaš ć enje neograni č eno ovla-šćenje. blenna. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. bihromatičav (lat. blasfemist(a) (grč. belo ć a. bjanko (ital.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. blastozoid (gr č. bicarija (ital. blamer) osramotiti. tj.). blamaža (fr. prazno. lat.

avionu). Blume) poznavanje cveća. sveska za pisanje ili crtanje. blouse) laka gornja haljina kod žena. tip. blokirati (fr. zavara. blefaroftalmija (grč. opsada. zbunjivati razmetljivom reklamom. tvrñ ave. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. prevrtanje. udvarač ženama. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. obmanjivanje. blindaža (fr. trupac. phimosis suženje) med. blondin) plavušan. zatvor. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. mnoštvo.). bleh (nem. šanac gredama. blista (fr. bloki-ranje. avion). automobilu. kol. naro č ito o izborima i radi sprovo ñ enja izvesnih zahteva. fig. zatvoriti skretnicu. gra ñ. osobito u sportu. ptosis pad) med. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. nazvala zbog žu ć kastog sjaja. oblaganje č eličnim plo č ama. blepharon očni kapak) med. varati. blondina (fr. hapsana. mermera). blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. Blitz munja) v. mustrama od cve ća. Blue Book) „Plava knjiga1'. blokflauta (nem. rezanje) med. oja č ati rov. blindage) fort. blessure) ozleda. blonda (fr. panj. plavuša. blefaradenitis (grč. an blok (fr. blondin (fr. vojske. ital. grč o čnih kapaka. bluza (fr. blumistika (nem. . oklop (na ratnoj la ñ i. iskra. celina. ucelo. prevari. zatvaranje sa svih strana grada. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj na čin spre čiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñ unarodne politike. blindirati (fr. blokiranje (fr. blonde) čipka od sirove svile. blepharon. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blepharon.) med. slični palačinkama. blondine) devojka ili žena plave kose. treba: plomba. opsada. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blepharon. iskrica duha. blooming condition) sp. zajednica. farsa. zavaravati. bloquer) v. blickrig (nem. up. bacanje prašine u o č i. obmana. zaštićivanje od zrna (projektila). blefirati (eng. č amcu. šanca gredama. karaula. Blume cvet.) voj. blefaritis (grč. blinder) fort. zastrašivanje. blomba (fr. svetao. spasmos grč) med. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. blinji (rus. blepharon. blenna. č elikom ili gvožñ em oklopiti (ratnu lañu. en bloc) naveliko. velika količina (robe). blond (fr. obmanjivati. nemir kod teških bolesnika. biondo) plav. up. blefaroptoza (gr č . plomber) pogrešno. npr. čamac. municije i sl. zapaljenje žlezda očnih kapaka. sli č an svirali. spadnutost očnih kapaka. mladi ć plave kose. fig. pretvarati se. blefarofimoza (grč. praviti se. sluzave mokrenje. blefarizam (grč. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomo ć u ratnih brodova u cilju spre č avanja svakog uvoza i izvoza. munjeviti rat tj. od finog pšeničnog brašna. ispuniti šupljinu kamen čićima i komadima cigle. blondinka (fr. blombirati (fr. otvorene boje. blesura (fr. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u o či pa da se time lakše prestraši. blokada. ñ uture. zapaljenje očnih kapaka. blepharon. udruženje više raznih stranaka iz takti č kih razloga. fleš. tome sečenje. zaplašiti. bacakanje. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. dobro. Blitzkrieg) voj. uron mokraća) med. blocus. tip. ko č ijaška (ili: šoferska) košulja u boji. blond. poza. podizanje cve ća. ital. suženost očnih otvora. blestrizo bacakam. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. bluming kondišn (eng. hvatati na zbunjivanje. aden žlezda) ked. blestrizam (grč. žu ć kast. okloplji-vanje. kicoš. bacam tamo-amo) med. ophtalmos oko) med. hrpimice. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). ruski kolači.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. plavojka. bloccata) voj. treba: plombirate. mali pozorišni komad pun desetaka. plomb) pogrešno. gomila.) pl. blumirati (nem. Blockflote) nuz. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). Blu buk (eng. hvalisati se. bloc) veliki komad (npr. duhovita sitnica. veliki odlomak stene. blok (fr. oja č avanje rova. tvrñ avica (obično na planinskim prevojima i granicama). blokada (fr. klada. bluff) plašiti. blondina. blepharon očni kapak. bluette) varnica. žmirkanje. dosetčica. blokaža (fr. blefarotomija (grč. blefarospazmus (gr č . priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. pivo. blondine) v. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. vojni č ki koporan. zatvaranje železni č ke skretnice. treptanje. cveć arstvo. osigurati od zrna. blef (eng. Blockhaus) voj. povreda. obmane. automobil. blokhauz (nem. kulica. gomila (knjiga).

podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. pamu čni til. božur (arap. Bugarskoj. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. baka. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. raste na Kosovu. npr. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. bob (eng. boiler kazan) kazan. udav (najve ć a zmija u Africi i ist. bogdo-lama (mont. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bojler (eng. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. v. fig. prirodnim životom. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). bobbinet. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bu za. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. ždrelo. uzimanje zajma na lañ u ili na njen tovar. bogomili pl. engleski til. eng. klanac. bobi (eng. . po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. po nače-lu: dok traje nek laje. bogaz grlo) grlo. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bohemes) pl. upravlja zemljom. sluga. duhovni poglavar u Tibetu koji. bojkotovati (eng. kor. kod anglosaksonskih naroda. rakije. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. boit-tout) čaša bez postolja. od danas do sutra. kalem od namotaja bakarne žice. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. zmijski car. Obotriti. bojar (rus. blue-stocking) „plava čarapa". god. bodolo) ostrvljanin. Bosni. bobine) kalem (za konac). ispičutura. boduo (ital. bodmeraj (nem. buza. busur) bog. božole (fr. skraćeno: bob. moreuz. bogus (ir. bodega) podrum. Bodmerei. planinski tesnac. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bonrin) plemić koji je i ratnik. bogumili pl. bodul. boy) dečko.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. Dalmaciji. magazin s robom u luci. bobby) pl. u Rumuniji: plemić. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. boatu (fr. koji »sive svojim naročitim. guša. deminutiv imena Robert). boza (pere. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . boa constrictor) zool. bojer (hol. Bodriti pl. bogatiri (tur. bogus) irsko narodno piće od vode. šećera i drugih dodataka. bobslej (eng. kajmaka i še ć era. momče. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomo ćnih nauka. crven kao krv. bodega (šp. Makedoniji. ili na oboje ujedno. bobinet (eng. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. kablova. bogumili. kod bojkota strane robe u nekoj državi).) bog. fr. krčma. bobslej. baobab. naročito plemić veleposednik. bojkot (eng. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. nadimak londonskih policajaca. boj (eng. induk-cioni kalem. patareni. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. kotao. tur. to bob) v. fig. pere. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. v. boetetika (grč. boa. život od danas do sutra. fiz. bova (ital. bobina (fr. boei) v. boa (nlat. prekid svakog op-štenja s nekim. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. drevna pijanica. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. boabab (amh. neuredan život. boemerija (fr. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. čergari. iznos berbe grožña. umetnici. Indiji). zajedno sa dalaj-lamom. + 1502. proizvodi se u predelima severno od Liona. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. boemi (fr. Hrvatskoj. fig. v. dečak. boheme) način življenja boe-ma. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. boi-najf (eng. fr. bahader) pl. up. studenti i dr. bobadiljizam nepravedno. boja (hol.Bob je. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. beaujolais) vrsta francuskog vina. književnici. bojler. lažno optuži-vanje (po šp. bottomry) trg. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). bogaz (tur. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka).. Džemsa Bojkota. vinara. po pravilu neuredno. boiler v. kosovski božur divlji božur. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje.

Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". kineska tajna organizacije. oružje za bacanje. boks-meč (eng. Francuska). boks (eng.000001 * °S). sp. Bokseri (kin. bolidi (grč. šećera. boling-grin (eng. šumica. metron) fiz. do struka. bolites pečurka za jelo) kol. bocage. zatvor za potkivanje nemirnih konja. boljševizam (rus. grč. nlat. ital. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bouche. bolldos hitnuto. boks (eng. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. boxcalf) 2. zbog čega se mogu i danju videti. „plemenitoj veštini". zaliv. 1555—1619). boksovanje (eng. koja je 1900. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. bol (lat. bokseri se dele s obzirom na težinu.800 kg). jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. bolletta. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. rudnjača. boks. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). dubok ton) voj. živa i okretna. velika bokasta boca. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. bulletta) cedulja. lug. bolonjska škola slikarska škola koju je. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. up. grč. grč. bocassino. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bomba. naziv po mestu Bo (Les Baux. ital. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). priznanice. loža u pozorištu. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. bokasin (ital. bascagium) šumarak. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. boletus pečurka. ital. hidrat čiste gline. fr. up. strela) pl. tući se pesnicama u rukavicama. kutija. bokskaf. šp. gitarom ili tamburinom. boksati(se) v. bolos) hem. potkraj XVI veka. svaka runda 2—3 minute. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. vrč. boksovati se (eng. nekog aromatičnog vo ćnog soka i dr. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. bocca. bulengren. ručna granata. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora.378 kg). pod. bombos potmuo. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bomba (fr. bok-sovanje. bucca) usta. otvor. bola (eng. boks (eng. pesničanje u rukavicama razne težine. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bolstit (lat. grč. Voheg) 2. box) 1. bolivijano (šp. boxer) 1. zračni termometar. sp. ulaz. bocal. balon. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bolero (šp. bolometar (grč. bokser (nem. fr. astr. bolis. osnovana oko 1890. većina. bollo. up. boleta (ital. pesničar. ngrč. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. atomska bomba. bolvševiki „članovi većine". kastanjetima. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. tzv. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obu ću i dr. bokaža (fr. bolos) v. box) sp. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bokal (fr. . lemnoska zemlja.. razre ñ ene od strane Lenjina. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. v. jedan od glavnih izvora aluminijuma. staklene bočice kru-škasta oblika. ma-njina. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leñ a. bolonjske bočice fiz. do tetke kategorije (preko 79. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. boccale. guranje i udaranje nogama. boks. okamenjena gljiva. boljševici (rus. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). veća čaša s poklopcem. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. bolus. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. kratak. bol. ušće. box) pesničati se. bolas (šp. moreuz. boksovati se.boka 122 bomba boka (ital. v. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. železna ili čelična lopta. bole zrak. lat. buldogu slična rasa nemačkih pasa. bolus. praćen pesmom. bokser (eng. bosco. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. boksit min. bombe. bolus (lat. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. pristalice boljševizma.. glavom i leñima. bolus. srednje veličine. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). box) 3. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde).

bon sens) zdrav (čovečji) razum. bombyx svilena buba. bombardje. visoko-paran. bombardare) voj. dobrodušnost. popust u ceni. bonbonniero) kutija ili kor-pica. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. u dobroj nameri (učiniti. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. imanja. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. nasleñena dobra. naivnost. bombikometar (grč. na lep način. priznanice. svi-lasta materija. bona fide (lat. bombastičan (eng. bombardier) voj. bon pour) dobar za . preteran. svila) pamučna svila. bonsek. bonom (fr. fr. dobra. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. preterana prostota. . bombarder (fr. često sa dodatkom želatina. delovi imanja koji nisu ostali od oca. svila. bond) pismeno jemstvo. facere. bonaparte™ pl. dosañivati kome (molbama. preterano kitnjast. brašna. bombasin. bonificatio) naknada. muskata i šećera u Sev. bona mente) u dobroj nameri.. važi za . pamuk. bujica reči. bombaš (fr. bombast (eng. bona adventicia (lat. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. grč. naiv čina. bombonjera (fr. bombazen (fr. bonbon) šećerlema. nego potiču od neke druge strane. svojim pesmama i sl. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bon-sans (fr. sviloprelja. svilena buba. prav. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. Kini i istočnoindijskim zemljama. vrsta pamu čne tkanine za podstavu. bons a vue) pl. nalog za izdavanje neke robe. dadilja. bansek. bonbona v. mirnim putem. bondruk (nem. bonifikacija (nlat. fig. v. bombe (eng. istoč-noindijski kaluñeri. propinjati se. bonhommie) prostosrdačnost. otmeno držanje. bonitas) dobrota. bombardeur) voj. bonaca (ital. grč. bond (eng. ljubavnim izjavama. popravka. naknadno pridošle dobra. vrsta ženske kape. bacati avionske bombe. bondirati (fr. sveštenici Budini u Japanu. veritet). prav. poverljivost. bombaš. bombo) vrsta rakije od ruma. .. bombycinus. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). unutarnja vrednost. bombardovati. ukusno namešten stan i sl. bo-nifier) naknaditi. lat. bombona (fr. bon) trg. 2. bona mente (lat.). bonvivan (fr. bonton (fr. vojnik bombaškog odeljenja. bonhomme) dobričina. nalog za plaćanje. bonomija (fr. veseljak. sujeverni popovi. bondir) skakati. obično ukusno i luksuzno izrañena. bombast. bono modo) dobrim načinom. trg. bona minorum (lat. dobronamerno. bombast) lit. bombardovati v. osoliti koga. nasledna dobra. bonne) 2. aromatiziranog i oboje-nog šećera. čičica. vrsta keplovane svilene tkanine. ostavština. bona dobra) 1. zatucane popeskare. imetak. sigurnost nekog potraživanja (supr. fig. prostosrdačan čovek. menica. prirodna obdarenost. bon pur (fr. izražavanja). bonum dobro.. pl. nadmen. poboljšavanje. bona (lat. proneti se. poboljšati. ukusno nameštena soba. bona adventitia) pl. Americi. podskakivati (na konju). bonette) voj. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bcmbyx) 1. devojka za decu. bombardirati. nalozi koji se isplaćuju odmah. prav.) pl. valjanost. Wandriegel. bon (fr. izvrsnost (u smislu izrade). poboljšanje. bombiks (grč. bombyx pamuk) zool. nlat.. bonvivant) veseli brat. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. slada (malcbombona) ili voća. bona fide) dobronamernost.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bombardje (fr. bona (fr. bona minorum) pl. bon ton) dobar ton. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. bacač bombi. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bonbon. popraviti. naduven (način pisanja. bombardirati (fr. poslastica od istopljenog. up. po viñenju. služavka. bonz a vi (fr. odštetiti. bombarder. bombyx. obaveza. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. platna sposobnost. dobra (ili: imanje) maloletnika. onaj koji vrši bombardovanje. bombe) v. dit. bonificirati (lat. lat. bona hereditaria) pl. vata za ispunjavanje haljina i sl. odšteta. imanje. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bonze (jap. bombyx pamuk. boneta (fr. bona hereditaria (lat. potvrda prijema. . bonum. bombona. priznanice. u kojoj se drže bombone. konfetama). kazati). fig. bonitet (lat. tobdžija. krupnorečiv. bono modo (lat. popravljati.

bosselage) rad na ispupčenim. ograni-čavati. botane trava) skupljati biljke. bore] v. bordirati (fr. ivica. Borussia Prusija. borda 2. board of trade) trgovačke komora. krstariti. znak V. boreas (grč. boselirati (fr. mržnja na Pruse i sve što je prusko. Aziji i Kaliforniji.) v. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. kost. o biljkama i rastinju. baviti se biljkama. jedinjenje bora. sreća. materijal za oblaganje lañ e. daska. sudnica. nešto sitno. bosse. javna kuhinja. bornirati (fr. lat. bu ši lica. bonum) dobro. bordaža (fr. voska. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. zeleno. širit. borniran (fr. bordage) oblaganje lañe daskama. gostionica. porubiti. buraniyya. kamene meña-še. ital. nemetalno čvrsto telo. bosaža (fr. bordro (fr. biljni) poznavalac bilja i rastinja. up. sprovodio pismo. sud. bordat. skučen. grč. umeriti želje. boraks (nlat. opšivanje. ograničen.) pl. botano. sto. spisak rač una. element atomske mase 10. bonum publicum) dobro države. burani) zelen mlad pasulj. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. boranija (arap. tj. bossage) arh. Bohrmaschine) naprava za bušenje. glup. borani. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. vrlina. buraq) hen. boselaža (fr. bosko napasam. bordat (arap. severni vetar. ulublji-vati. novčanik vrednosti. dar. pl. bosokteriti (od nem.) 2. tur. ivica lañe. knjiga u kojoj su računi. laña. tj. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). odbor. fig. opšte dobro. venac. borealan (grč. border) ogoliti. sred. boreas) severac. manja laña u Ist. bora (ital. bordura (fr. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave goš ća mesta. soli borne kiseline.bonum 124 botano- bonum (lat. bor (nlat. lista. brežuljkastim. trava. bordeaux) boja crnog vina. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). sever. arap. borealis) severni. botanikos travni. borner) ograničiti. bording) kor. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). up. izvod. redni broj 5. borgis (nem. borer (nem. nešto uprošćenija vrsta valcera). talasaste figure. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naro čito zimi. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. moru. vrt. porubljivati. borati (nlat. boreas. borax) hen. način otesavanja kamena. hrana. bosa (fr. mrke boje. up. ital. okrajak. a manja od garmonda. novac za hranu. . porub. onaj koji se bavi prou čavanjem bilja i rastinja. igra karata slična vistu. pervaz. igre (američka. Muhamedov ogrtač. pervaženje. bordure) ivica. bording-haus (eng. postaviti granične belege. bosseler) ulubiti. savetovanja. važan za industriju. grč. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. boreiaios. bor-mašina (nem. borda 1. Borgis) vrsta štamparskih slova. raditi ispupčene. gipsa. bord) 2. bord (nem. bordo-boja (fr. grundirati. bostan) lubenice i dinje. fig. boston) l. borusomanija (nlat. kvrga. board) l. okvir. omeñiti. opšivati. bord ov tred (eng. bordel. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. bordel (fr. borax. bona. Borussia. bašta. me- nica. neiskusne. Borte) v. kor. tačka topljenja 2030°. nadleštvo. opus rusticum). borusofobija (nlat. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. 2. burdelj. korist. boršč (rus. borde) l. bording (dan. oivičiti. šarama. tamnocrvene. botanike) nauka o biljnom svetu. oblo-žiti lañu daskama. bordo-vino (fr. Bohrer) burgija. sto za kojim se drže sednice. bortna. mahune. borda (arap. boston (eng. bosirati (lat. bordello) javna ku ća. već a od pešta. javna radnja. u grupi). talasastim figurama. bordižati (ital. nevažno. borda (fr. hen. fig. phobos strah) strah od Prusa. nazvan po gradu Bostonu u Sev. Bord. porubljivanje. fr. bonum publikum (lat. bordereau) trg. botanizirati (grč. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. gajtan za opšivanje. jedna vrsta plesa. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. botaničar (grč. šare. ispup čen vajarski rad izliven od gipsa. botanika (grč.811. Americi. bostan (tur. rub. nerazumljivo. državna korist.(grč. ograničiti se. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. čvrga. borne) ograničen. mali. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. fig. bortna (nem. sa četiri igrača. umeravati. pervaz. bozza) grba. bord (eng. preimućstvo. kozmetiku i medicinu.

botane. šamija. tro-vanje pokvarenom hranom. hvalisavost. 4. botanoliti (grč. biljožder. botane. bravura) valjanost. brabancons) pl. spor i težak govor usled mane u govornom organu. botriokefalus (grč. tehnička veština i okretnost izvo ñ enje naro čito u muzici.-tur. nem. okamenotine grozdasta oblika. bradisurija (grč. lat. botriomikoza (gr č . govorim) med. bradys spor. kelner. bradiekoja (grč. ital. odlično! bravo (ital. hrabrost. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. brabanta (fr.) 2. pepsis kuvanje. botel (od nem. gluvo ća. brabante) trg. u južnoj Evropi i na Levantu. botane. č amaca i dr. bili u engleskoj ili francuskoj službi. logia) poznavanje i prou č avanje biljaka. platno kojim muslimanke skrivaju lice. tako je! bravo (ital. bradys. botrys grozd. otpaci. delija. fr. boutique. lak ribarski brod sa dva jarbola. bradikardija (grč. up. teško slušanje. botanolog (grč. od usoljene ikre morskog lipena. r ñ ava. pokvarena roba. teško žvakanje. pri mucanju). muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naro čito velikim tehni č kim teško ć ama. bragerdizam (eng. bravisimo (ital. botanomantija (grč. odli č no. botellarius) šef kuhinje. v. bošerija. botane. botrys grozd. kepha-1e glava) zool. bradimaseza (grč. botriitičan (grč. botelar (nlat. 2. botanika. grapho) opisivač bilja i rastinja. pesništvo. psa i dr. pričvršć en na kožu jednom pe-teljkom. bošča (pere. braggard) razmetljivost. botroilit (grč. botanofil (gr č . aria) »uz. tunjevine i dr. botriotičan. bradilogija med. pr. botriiti (grč. bocherie) Nemci. botarga. botrys grozd. up. vrsta duvana. bradys spor. varenje) med. junačko delo. botane. v. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. roba za odbaci-vanje. geol. r ñ ava probava. vrsta holandskog platna. up. bravour. Mthos kamen) min. bogće. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka.. mu čki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bragozzo) pop. onaj koji voli da se bavi botanikom. lalia govor) med. bottega. botanofag (grč. nešto izrañ ene ili izvedeno sa velikom veštinom i stru čnošću. botrys) grozdast. hvastanje. junak. ital. boščaluk (pere. sluga. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. živi u tankom crevu č oveka. bravoure. č arape) uvijen u bošču. botega (ital. bragura (stnord. 5. botriotičan v. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. teško.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. bošonerija (fr. phagos) zool. furda. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razli čitih plovila (jedrilica. čuvar životnih namirnice na brodovima. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). uron mokraća) med. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). mala trgovina. sporo prokuvavanje hrane. naro čito u HP veku. bradilalija (grč. bota larga. balota. bradys. junaštvo. boche) v. bolesna usporena delatnost srca. botanologija (grč. boš (fr. težak. bradys. krčma. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. ital. bottarga) jelo slično kavijaru. brabansoni (fr. bradispermatizam (grč. mykes gljiva) med. usklik u znak odobravanja. marama. čuveni zbog svojih plja č kaških izgrede po Francuskoj. bothrion jamica. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. „Marseljeza" belgijske revolucije. valjano. Brabansona (fr. botane. 3. botulus kobasica) ned. Bafel) trg. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. brabantski vojnici koji su.). bragr) pesnička umetnost. bradys. logos) poznavalac i prou č avalac bilja i rastinja. botane. sperma seme) med. bragoc (ital. bradilalija. biljojeda životinja. nauka o biljkama. philos) ljubitelj bilja. bradys. bohca) l. apotheca) du ćan čić. a ostali igra č i trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. botarga (nm. botriitičan. bošerija (fr. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj u čestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. lithos kamen) pl. teško. u obliku grozda. bravo) l. ga ć e. kardfa srce) med. crven izraštaj na ruci ili nozi. -ites) pl. vrlo lepo. okamenjene biljke. kamen grozdasta oblika. masaomai žvakati) med. botulizam (lat. povezača. bo ča (ital. pregača. valjan i vredan čovek. tur. akuein slušati) med. vinara. . bravura (fr. bradilogija. bravur-arija (fr. naro čito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bradifazija (gr č. geol. stranturija. bavella. bofl (ital. botane. phemi kažem. bradys. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. botella. bradipepsija (grč. botanografija (grč. neustrašivost. širokočlana trakulja. botanološki. najmljeni ubica. sjajno. bohfalik) svadbeni dar mladin (obi č no košulja.

up. bramarbasirati (šp. brachfon) mišica. kestenjast. zool. sila. ručni) mišićni. braunijanci pl. braunijanizam. bradifrazija (grč. bracelet. Bramahova brava. me tron. grč. brad-sajd (eng. brakteja (lat. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. naročito donji deo ruke. poziv. brachialis mišični. orao vidim) med. moć.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brahmanac. priperak. mali. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brahiodonti (grč. brazilejin v. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. uža oblast zanimanja. suprotno: makrobiotika. 1749—1814). smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). gangrena. brendi. brachlon mišica. brahi. brachys. odsek. Brajtova bolest (nlat. . sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. lokalne izumiranje jednog dela tela. nekroza. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. barut. obično 6 do 7. brahidromičan (grč. šalitra i sl. daktylos prst) ampon. bramani (sskr. brahikatalektičan (grč. brand (nem. brachys. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. ali se krije u samom smislu rečenice. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brahigrafija (grč. koji je smešten u kundaku. brauning (eng. škrge. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). kratkovidnost. braon v. koji živi malo vremena. brahikefal (grč. brakadabra fbracadabra) v. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. Brahma) v. brahibiotičan (grč. brachys. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. stenograf. bramar) hvalisavac. ital. brahmanizam. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. up. v. braunijanizam med. brachys. bramaizam (sskr.(grč. morbus Brightii) med. broad-side) kor. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči.) hvalisati se. lat. paljba iz topova sa jedne strane broda. bramanizam (sskr. nasilnički. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. tj. brazilin. lat. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. junak na jeziku. braun) otvoreno mrk. braun. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. fig. brankar-kola teretna kola bez lotri. brachys. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. koji ju je prvi objavio. branža (fr. v. engleskom mehaničaru Bramah-y. biti junak na jeziku. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. sitan. brachys. tj. nasilan. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. brahibiotika (grč. zapaljenje krajnika. uroñena kratkoća prstiju. rukunice (na kolima). ogranak (jedne nauke. naro č ita. phrasis govorenje) med. ruka.) kratkovek.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. brašna (fr. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. npr. odćntos zub) zool. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brachys. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. brahijum (lat. branchion) pl. Brauningu). promuklost. grivna. poreklo bolesti je. ret. kephale glava) ampon. nizak. brankar (fr. brahma) v. brahmanizam. nekog posla). brachys. Amerikancu Dž. branchos) med. ručni. čovek koji ima kratku lubanju. brahidaktilija (grč. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). branche. brahijalan (grč. brachiale) narukvica. od prstiju do lakta. brander (nem. brahilogija (grč. nepotpun. 1735—1788). brachium. odus. brahilog (grč. ruka. branca) grana. brahmana) pl. Brand) med. bradys. Brahma) v. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. med. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. 1789—1858). pristalice učenja Džona Brauna. brachys. Brahma. brandy) v. brazilejin. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. deo. nejednake veličine. abrakadabra. branhus (grč. brazletna (fr. prema tome. strana broda. branhije (grč. brašna. struka. brachy-katalekti-kćs) četr. M. Bramarbas (šp. branche) nosila. branche) v. brahigraf (grč. v. branža. u sisara. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. Brama (sskr. smeñ. bractea list) bog. brancard. brandi (eng. brahimetropija (grč. Brand požar) brod na jedra. koji je kratke staze.

Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. brahiscijan (grč. kratkih nogu. brahit opt. (fr. cikloida. dekret. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). brachys. brachys. povlastica. pesnike. brahisilabus (grč. g. brahistohrona (gr č. brahihroničan (grč. brendi (eng. brahipneja (grč. brahmaizam (sskr. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). kratak spisak. breviarium) v. breve d'envansjon (fr. kratke latice. sa patentom. brachy-pneuma) med. viola di braccio) muz. . sažet i jezgrovit govor. brahiptera (gr č. ukočiti. kočiti. up. Brahman) ind. breve) svaki zvanični pismeni akt. brahma) indijska religija. brahmani (sskr. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. loqui govoriti) kratak. otprilike osam vekova pre naše ere. bregma) anat. Bremse) teh. Brahma (sskr. breakfast) doručak. brahiteleskop (grč. brachys. vrsta tambure za pratnju. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). brevilokvij(um) (lat. pteron krilo) pl. odmah. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brev(e)te (fr. brahmanizam (sskr. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. up. povelju. astma. skia senka) geogr. Brahmana (sskr. kratkih krila. kratak dah. bez uvijanja. petalon list) bog. diplomu. kraća improvizirana fraza u džezu. chronikos vremenski) kratkotrajan. chronos vreme) kat. fil. nauč-nike i političare. breviotipija (lat. odsecanje ruke. muz. kratkih latica. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. grč. brandi. patent. brevete) pr. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. naročito papino pismo državama. brahipetalan (grč. osnovana. brahicefal antrop. brevipedan (lat. vladaocima i dr. brevijacija. točkanica. brevijarij. brahipodav (grč. brachys. a izvode je obično trubači i saksofonisti. sprava za merenje mišice. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. podos noga) kratkonog. break) otvorena kola na 4 točka. brachfon. životinje kratkih krila. povelja. brahipneuma (grč. brek (eng. neku vrstu komentara Vedama. typos otisak) ouz. up. brevis kratak) muz. četr. breviatio) skraćivanje. brevijar. brevis. tele daleko. brachys. brevis (lat. bremsen) teh. pismo. v. skraćenje. koji su. podos noga) zool. zakočiti. brevijatura (nlat. veoma rasprostranjene morske životinje. brsvi manu (lat. brachfon ruka. brekfest (eng. breveter) dati. komanda za prekid borbe u boksu. pes noga) kratkonog. a'. breda vrsta mašinske puške. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. sa poveljom. sa diplomom. na razdaljini. kratkokrilan. temno sečem) hir. bremzovati (nem. zool. bredizam med. brachys. brevi manu) otvoreno. skopeo gledam) opt. koji ima kratke metričke stope. rpeb dišem) med. brahiopode (grč. izdati dekret. brevijacija (nlat. bremzati. brevis. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. bremza™ (nem. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. linija pada za najkraće vreme. imaju dva kapka. brevis kratak. štimuju u s. brevijatura. brachistos najkraći. kratkih nogu. štampanje nota. patent. srednji deo lubanje. uzetost grudi. skraćen naziv za brahiteleskop. sp. brač (ital. brachfon. brev(e)tirati (fr. 1795—1860). kratak izveštaj. brevet d'invention) pronalazačka povelja. ruke. breviarium) kratak pregled. brandy) rakija prepečenica. kratak izvod. brevet) diploma. brachys. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brachys. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. viola. brevijarij(um) (lat. patent. Brahman (sskr. bremza (nem. pus. kratkim putem. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. = hipnotizam. Brahma) starije učenje o Brahmi. pods. breve (ital.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. kratkovremen. brahikefal. d'. brachys. insekti koji imaju kratka krila. teme. tj. nota koja vredi za dva cela takta. uspravno). koji ima kratke cvetne listiće. kočnica. breviatura) v. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. lovačka kola sa 3-6 sedišta. metron) med. bregma (grč. bremsen) v. brahipteran (grč. patentiran. i po tome liče na školske. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. molitvenik. dajući oduvek sveštenike. brahiotomija (gr č. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. sipnja. brevijar (lat.

vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brigmos. briljantin (fr. brizer (fr. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. brimada (fr. lukavo. breche. brigma (gr č . brikabrak (fr. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. 2. brigata) l. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. plja č kaš. bre č a (ital. sposobnost rasprskavanja. brillant. kaiš za nošenje tereta. briljantnost (fr. ne raditi č asno. bric-a-brac) starudija. breskva (pere. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. odličnost. brig. bretele naramnice. briljantan (fr. up. brefotrofeum (grč. veoma vatreno. zavod za ishranu i podizanje dece. breccia) kol. brig) mor. briše. plahovito. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brigade) član radne brigade. koji razmrskana. ital. bretanja (fr. fr. u prah pretvoren materijal. starež. voj komandant brigade. divota. 3. briller. brilijant. bretona (fr. brefotrof (grč. bretagne) stari francuski ples udvoje. hozntregeri. oramenice za držanje č akšira. fig. brigadist (fr. brigade. odboj lopte od ograde. tropheus) v. povetarac. brezza) blag morski vetar. sabijen u obliku opeke. fig. cigle sitan. odsko či. jajeta i sl. svetleti se. brigantina (eng. veličan-stvenost. vrsta mirišljave masti za kosu. rasprsan. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. brephos novoroñ en če. bricola. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. brig. briseur) lomilac. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brizantan (fr. — št. brigada (fr. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. brigma. vidno se isticati. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. brennen) l. mantis prorok) veštak u tuma č enju snova. obzirati se na nekoga. vetrić. rasprskava. brillantine) kozi. vrdati. brigadier) l. buntovnik. Brigantine) tor. brilijant (fr. razorna snaga. brefotrofeum. brillant) sjaj. fugovanje. 2. velelepnost. lopte ili jajeta. blistati) sjajan. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. lopte. cigle. breccia) voj.brener 128 brimada brener (nem. prednji valjak na spravi za predanje. briket (fr. bretela (fr. manteia prorica-nje) veština tuma č enja snova. razne umetničke stvarčice. briller sjati. sa strane. veli čanstven. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). briza (fr. brigmos (grč. brillare) sjati. kovrdžati kosu vrućim gvožñ em. fig. ital. ital. brizo. učiniti da se nešto odbije. prekoramnik. up. brenovati (nem. brizo spavam. remen. brigg) mor. prodor (u zidu. brizantnost (fr. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. bedemu. bradu i brkove. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. prelivati se u svetlosti. v. rukovodilac radne brigade. telalnica.. brisant) koji lomi. brephos. nem. sijati. svetao. upravnik bre-fotrofeuma. brycho škrgu ć em. razara. brizomantija (grč. brillante) iuz. brig (eng. briljirati (fr. brikola (nlat. zarezivati nekoga. utvrñ enju). zaobilazno. poznato drvo i voćka iz familije ruži č astih biljaka (prunus persica). par brikol (fr. brigant (ital. blistav. briquette) nešto u obliku cigle. tropheus) zavod za naho čad. bricoler) odbiti. brigadir (fr. fig. naro č ito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. briketirati (fr. up. vo. izrada lica grañ evine (fasade) tako da se vide cigle. bretelle) uprta. odska-kati od ostalih. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. voditi računa o nekome. brikolirati (fr. 2. odskočiti. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brefotrofij. mala jedrilica sa dve katarke. krasan. fig. divan. brilaite (ital. briser. raskoš. „krštenje" brucoša na taj na č in pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. briljantina (fr. prolom. presovati u obliku opeke. živahno. brizomant (grč. odlič an. rasprska-van. uštrb. brephos. fr. razbijač. ital. brigante) drumski razbojnik. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe.) bog. brillanter) od dijamanata glač anjem praviti brilijante. naro čito starinske. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. briljant v. par bricole) posredno. brillantine) gusto tkana pamu č na materija u mustrama. šteta. briljantirati (fr. brefotrofij(um) (grč. brik (eng. briser) rasprsnost. v. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. hajduk. breša (fr. blistati. brigantine. konjički podoficir u francuskoj vojsci. za sto naoružanih ljudi. brigadist. otuda fig. briketaža (fr. brigg. tropheus hranilac) nastojnik. kod bilijara: odskok. starinarnica. raditi zaobilazno. briqueter) popločati ciglama. voj. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. pokrajini u severnoj Francuskoj). brygmos) med. blistavost. . razornost. naročito brilij aktima.

brimera UŠ god. bronzana bolest med. telalin. broderie) vez. broma jelo. krasiti. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. oseći se na nekoga. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. brokat (ital. bronzium) tuč. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. lat. svilom. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. za izradu stonog pribora. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. bromos) ned. prenagliti čime. prebiti preko kolena. garavko. crnomanjast muškarac. tečnost veoma sli čna hloroformu. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. brojler (eng. obrec-nuti se. hteti nešto brzo sprovesti. bromos smrad. bromatologija (grč. seizal. naročito slikama. crvenkastomrka teška tečnost. pocrniti. bryon. vezenje. izvesti zlatom. brodet (ital. bromizam (grč. up. brinirati (fr. up. brion) vrsta dobrog francuskog vina. bridž (eng. obično industrijske proizvodnje. legura (slitina) bakra. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . bronza (fr. ital. brokatel (ital. vezivo. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. šumno. srebrom. brunir) metalne predmete mrko uglačati. bromoform (nlat. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. kulturno središte. so bromovodonične kiseline. bele. nauka o sredstvima za ishranu. vladu u svoje ruke). bromural (grč. broajon (fr. god. sa utkanim krupnim cvetovima. znak Vg.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. jako nadražajnog mirisa. broker) trgovački posrednik. mesto srebra. bryon mahovina. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. brokantirati (fr. mahovinast. osnovanom 1805. brioidan (grč.. bromatografija (grč. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. element. starinar. fig. kićenje. figurama i sl. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. broccato) zlatotkanica. vrsta žutog. brumaire. brokeraža (eng. osnovan 1753. bromium) xex. ili samo od pamuka. oktobra do 24. ulep-šavati izmišljenim dodacima. — 9. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. ulepšavanje. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. bromov preparat. od 23. briskirati (fr. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). broyon) tučak za mrvljenje. bronzo. brusquer) brecati se. Britiš mjuzeum (eng. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. nlat. bromid (grč. reñe slatkovodne. nlat. senzarija. e. brioso) muz. nazvan po izdavaču. broma jelo. bučno. Brodvej (eng. sličan mahovini. živahno. bridge) igra karata. bryon. trljanje boja. ginestra) bog. brokule (ital. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. bromatika (grč. broker) trg. Brokhaus (nem.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. briozoe (grč. logia) nauka o jelima. broma jelo. makler. od svile i pamuka. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. brokanter (fr. brinet (fr. broker (eng. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. novembra. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. morske.909 redni broj 35. srebrotkanica. teška. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. crnka. zoon životinja) zool. trovanje bromom. cinka i gvožña. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. naročito slikama. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. brunet) crncurast. pre n. bojiti (ili obojiti) mrko. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. životinje iz porodice „pamekušaca". brodsrija (fr. brom (grč. nauka o mahovina ma. broiler) vrsta pileta za pečenje. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. eidos oblik) bog. brunette) garavuša. makleraža. brinete (fr. brnistra (ital. plameno. briozo (ital. fig. slična vistu. bromoformium) farm. broder) vesti. utisnutim u zlatu i srebru. velikom nem. upotrebl>ava se. up. bromos) fark. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. poznati lek za živce. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. tela-liti. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. brodirati (fr. bronze. nemetal atomske mase 79. brion (fr. bromatometar (grč. srebrnaste boje. kon brio. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. bromos smrad) hem. logia nauka) bog. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. Brodway) „široka ulica". god. magleni mesec (18. briologija (grč. trgovina vezivom.

bronhije (grč. meko povezana knjižica. bronhospazmus (grč. brćnchos. brćnchos dušnik) dušnički. bronze. kožu i dr. bez odbitka troškova. guša. tj. prvi sastav. bronhomikoza (grč. brutalnost v. gips. brust-halter (nem. brontologija (grč. nameštaju) mrku boju. fig. divljaštvo. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brošira (fr. bronchos. bruderšaft (nem. štraca u koju se unose. brutalizirati (fr. brujon. bronhostenoza (grč. lithos kamen) med. brontosaurus) kol. brujar. anat. prošiva-ti (knjigu). bronhotomija (grč. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. brćnchos. nacrt. brutto) trg. brunirati (nem. zverski. luksuzna igla za skop čavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). bronzer) obojiti bronzanom. na brzu ruku i privremeno. bronhoskopija (grč. brustbild (nem. bronhoskop (grč. temno sečem) med. crnom. leva i desna. pneuma dah) med. aparat za pregled sluznice bronhija. up. brćnchos. v. sluz. dve cevi. bronhijalni katar = bronhitis. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. bruh (nem. broš (fr. bronchos. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brutalitas) surovost.). brcnchia) med. surov. grkljan. uzetost (ili: paraliza) dušnica. dnevnik pazara. posutost dušnika. blenna. protkati. iz perioda krede. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). bronhoragija (grč. brum (eng. dušnice. brontoterij(um) (nlat. briinieren) davati nečemu (metalu. broche) zapinjača. bratimstvo. klinasto pismo i dr. brutalan (nlat. brochure) v. brouillard) v. spasmćs grč) med. bronhofonija (grč. brćnchos. grubijanski. brovtosaurus (nlat. neotesan. brutalis. srebrom. drvetu. brumalan (lat. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. brocher) prošiti. bronholitija (grč. bronce (ital. tuberkuloze pluća. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. bronhitis (grč. grubost. bronchos dušnik. brutoprihod celokupan prihod. logi'a) nauka o grmljavini. npr. skotski. grč u dušnicama. bronhocela (grč. osuroviti. brutificirati (nlat. mrkom. bronzirati (fr. bronchos. brontofobija (grč. protkivati tkaninu (zlatom. krvarenje dušnica. poživotinjiti. brćnchos. bront (nem. bronte grmljavina. bronhorea (grč. brujon (fr. brćnchos. divljački. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. bronchos. bronc. bronhijalni katar. zapaljenje bronhija. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. bronhoplegija (grč.(grč. bruto (ital. bronhoblenorea (grč. brouillon) koncept. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. koji se tiče dušnika ili dušnica. dušnik. bronhijalni (grč. bakarnom bojom (drvo. suprotno: nego. povezati knjigu u mek povez.). bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. hernija. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. brošura. dug preko 18 t. knjiga dnevnog troška. bronhopneumovija (grč. up. bronhije. brochurier) pisac brošura. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. Bruch lomljenje) med. bronzo) v. bronte. mine-ral. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brćnchia) pl. skopeo gledam) med. brošurist(a) (fr. bista. operativne otvaranje dušnica. regnymi skrham. brochure) sveska. bronchos. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. Bruderschaft) bratstvo. uraditi nešto na brzu ruku. brošura (fr.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. brutal) živo-tinjski. o nepogodama uopšte. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. rheo tečem) med. ogromni kičmenjak. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. tako da tkivo truli i raspada se. bronchos. grub. polomim) med. brutalitet. skopeo gledam) med. brćnchos) alat. brontotherium) kol. mykes gljiva) med. bronho. životinjska požuda. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. obojiti modrikastim prelivima na vatri. životinjsko ponašanje prema kome. brćnchos. potpuno zanemari™. piskutavost glasa (kod promuklosti). stvaranje kamena u dušnicama. . magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). bronhus (grč. učiniti da podivlja. svilom). brutificere) napraviti nekoga stokom. gnojavo zapaljenje dušnica. Brand) med. broširati (fr. brutaliser) zlostavljati. cedefastog sjaja. kele posutost) med. brumalis) zimski. trgovačke beleške. rheo tečem) med. brutalitet (nlat. phone glas) med. plesso udarim) med. Brust-bild) poprsje. brujar (fr. fr. bronteum (grč. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica.

i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bukolski (grč. Budhizam (sskr. Br. bozdogan) vrsta starinskog oružja. bus. profesio-nalni kladilac. budoar (fr. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bouille. bukolikos) poet. budisti (sskr. melitensis. prosutost prepona. onaj koji voli da rije po starim knjigama. zapaljenje žlezda u preponama. aden žlezda) med. obi čan na čin klañ enja na konjskim trkama. bujrum (tur. kao posledica jačanja srčane muskulature. bukolikos) poet. idila (naro čito kod rimskog pesnika Vergila). za razliku od totalizatora. Budha (sskr. Bruchgold) izlomljeno. . bubalis (grč. nm. gume. zapovedajte! buk (eng. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). bujon (fr. ital. bubreg (tur. bolest prepona. kardia srce) med. bujirati (fr. cvet. budhisti. bubon. bukardija (grč. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv poti č e od francuske re či: boucan divlje govedo. bukolike) post. . bugzirati (hol. vući lañu pomo ću parnog broda. kele) med. limfati č ni triper (kapavac). uvećanje. kila. bujatrika (grč. bogurek) bubreg. budala (tur. valjkasta šipka od voska. govedo. bukmeking (eng. bužija (fr. glupak. glupak. buj (fr. Bukefal (grč. pastirska pesma. Buddha) v. topuz. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. Buddha) v. Život je patnja. Budhizam. gusar. figura u vatrometu. seoski. kaučuka i sl. pena na pivu. pisac pa-stirskih pesama. afrički jelen.. morski razbojnik. tj. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. book-making) sastavljanje knjiga. biibalos) zool. posrednik pri klañ enju. bukasen (fr. kephale glava. električna sve ćica. budizam (sskr. nicine. bukinerija (fr. pristalice religije i filozofije budhizma. algos bol) med. budhizam. bukanje (fr. bouillon) kup. bukagi) pl. buzdovan (tur. „sveti mudrac". bukiner (fr. micine. budizam. le č enje goveda. boucanier) lovac na bivole. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obi čno u blizini spava ć e sobe). bubon) pl. budhisti (sskr. buket (fr. budala) ludak. okovi na nogama zatvorenika. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru gr č kih bukolič ara. bus govedo. bukmeker (eng. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). bu ñ a. književno delo. ro ñ en oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. bubon preponske žlez-de. za proširivanje suženih kanala naro č ito mokra ć nih. Buddha) „probuñeni. bouquineur. Buddha) pl. u č enje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere).) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. lista. Buddha). bukoliasmos) pastirska pesma. spisak. iatrike lekarstvo) sto čno lekarstvo. bez strasti i patnje. bubonocela (grč. hipertrofija srca. uzroci patnje su strasti (tj. zverokradica u Sev. bukolika (grč. bu ñ (tur. bujom. bubonalgija (grč. buboni (grč. biige) plesan. up. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). buksiren) mor. tj. book) knjiga. bouquiniste) prodavac starih knjiga. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. Americi. zatim zadnjeg creva i jednjaka. bukinist(a) (fr. vrsta tkanine. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bubonulus) med. bougie. Budha.bubonulus (grč. bukagije (tur. v. bubonadenitis (grč. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). u Indiji poštovan kao bog. bukanir POJI. pamu č na tkanina za postavu. čija se filozofija sadrži u dve ta č ke: patnja i spasenje. antilopa. bubon. suis i Vg. Buddha) pl. neprerañ eno zlato. buljon. um. bouquin) ljubitelj i sakuplja č starih knjiga. v.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u de č ka. antikvarnica. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. miris od vina. pastirski. nlat. bugia sve ća) med. pastirske pevanje. bubikopf (nem. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. bukoliazmos (grč. bukanirati (ind. narediti) izvolite. bubon. prosveće-ni". fig. ned. buyurmak zapovedati. že ñ za životom. pomo ću čamca na vesla za koji je la ñ a vezana konopcima. bouquet) lepo probrana i ureñ ena kita prirodnog ili vešta č kog cve ć a. put ka osloboñ enju vodi ka nirvani. bus. up. bukolska cezura četr. Buda (sskr. volja za život). book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañ enja ili se sam kladi. fiz. bub-njice. religija koju je osnovao Budha. ind. antikvar. buvoličar (grč. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. stanju blaženog mira. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang.

mera za staklo. bula. bul dog) 1. zapovednik jednog buljuka. voj. bullitio) klju-čanje. izdao nemački car Karlo IV. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bouillon) kup. kranion lubanja) arh. Služi kao oružje. zbijeno) 1. tuñi. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. bik. forma) koji ima oblik lukovice. glavica. bularij(um) (nlat.) pl. zavežljaj. bullire. potvrñen pečatom. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. gomila ljudi. bulla. bul-finč (eng. Bundesver (nem. tvrñava. lat. bula (lat. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. bulbozan (lat. 2. pečat od voska ili metala na povelji. bulbiferan (lat. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. sitan papirni novac u Rusiji. jagnjeća koža". mnoštvo (obično stoke). buljon (fr. mišić duvač. tetka) 3. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. bulla) 2. buckskin) „jelenska. bulbus) lukovica. ako ne pogodi u cilj. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bedem. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bulimija (grč. luk. glavna ulica. čorba. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). boliik) l. oličenje engleskog naroda kao celine. bunda (mañ. bulicija (lat. boule. bukcinator (lat. lopta. uzana. naro čito na dorskom frizu. bukskin (eng. bulist(a) (lat. bulbus lukovica. fig. bulbus okuli (nlat. kugla. bulengrev (fr. boltikbasi) četovoña. bulbiforman (lat. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. jelo od nje. bulla) l. verski obrazovana muslimanka. buljuk (tur. bungalov (eng. books) pl. vreva. neodoll-va. povelja sa takvim pečatom. na povelji. udata žena. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. zlatna bula (lat. god. zimski kaput postavljen krznom. bulom zove šegrt majstorovu ženu. pljačkaš. Boule (1642—1732). skupštinska zgrada. bus. hladnokrvnosti i dr. napomena ili kratka priča. bullatus) zapečaćen. nlat. bulevar (fr. bulbus oculi) anat. f ero donosim) bog. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. vraća onome koji ju je bacio. bulimfa) med. boulevard) šetalište. tako da mu se vide prednji zubi. bulla) pisac papskih bula. papirići. Ch. bul (eng. bull-finch) sp. buli) l. ukrasi. bund 1. buldog (eng. nazvan po francuskom rezbaru A. npr. bula (lat. krvava ili gnojna tečnost. glupost. bullterier) vrsta engleskih pasa. mutna. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). bulinirati (fr. kapetan. buljen (eng. bungur (tur. rad od drveta sa metalnim umecima. buljubaša. četrdesete deo rijala. bola strina. bulterijer (eng. životinjska glad. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. mera za konac. odličan lovac na miševe i pacove. bulbosus) lukovičast. bulbul) slavuj. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. up. oko 60 st duga č ka daš č ica od tvrdog drveta.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. muslimanska žena. onaj koji nije u opticaju. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. velika gomila. očna jabučica. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. bul (fr. 2. der Bund) savez. buljuk-baša (tur. čvornovat. rulja. foltamente gusto. plik. bulumenta (ital. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. izbacivanje mehu-rova. fig. velika. kap-sla koja služi kao pe č at koji visi o vrpci. 2. obrazni mišić. . veliki engleski pas širokih grudi. bulbus (lat. talasanje. tj. sabornica. bula (tur. smotak. bum (eng. kratke i duboko usečene njuške. BulbulderSlavujev do. glavičast. boulingrin) v. društvo. buleuterion) većnica. Džon Bul. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. mora da projuri. neotesanost. vrenje. na trkama s preponama. nepošteno trgovati. 2. stran novac. anat. bouliner) mor. bumaški (rus. bujon. urnebes. bulbul (arap. boling-grin. buliran (lat. bunda kaput) krzneni kaput. glavičast. buccinator) trubač. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). ned. krasti. pločama ili grudvama. metež. velika količina (nečega). vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. krompirast. gomila. a odlikuje se naročito time što se. buke (eng. gusta trnovita živica kroz koju konj. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. (nem. buleuterion (grč. bulla) 2. bulbus. bulla aurea) zakon koji je 1356. hartijice. snabdeven bulom. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. daš Bund) svežanj. bumerang (austral. liga. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. (nem.

usukati) 1. burleska (nlat. burek (tur. gajtan na šeširu sa kopnom. burazer (pere. birader) brat. burg) 1. Burg) zamak. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). Buridanov magarac fil. Bundestag. burgus. prvobitno: (francuski) grañ anin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. ć iftinica. dlaka za punjenje stvari. mesom. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). burlak (rus. buntdruk (nem. burg (nem. tvr ñ ave. up. borra) otpaci od dlake. burlesco. buržujka grañ anka. koji isklju čeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. bordižati. borek) vrsta pite sa sirom. ital. nemački Burg. berza. izliv zlovolje. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. malograñ anin. nlat. gazdaška žena. buržoa- . bura 1. nagao vihor. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlu čiti da priñ e nijednom od ova dva snopa. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. Buntdruck) štampanje u više boja.) savezno veće. fr. predstavnički dom parlamenta. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. up. vrsta šarenog francuskog platna. byrsa) v. seljaka i plemića. Bundesrat. bourdalou) traka. prema tome. vune. burleta (ital.) savezna skupština SR Nemačke. lakr-dija. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. stanovnici Juhe. muzič ki komad humorističkog karaktera. burag (rum. fig. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. bursae muscosae) pl. buraska (ital. burdalu (fr. a tek posle stihovi. prostor. up. veseo i nestašan muzič ki komad za ples. bourdon) ouz. varošanka. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. buržoa. buržoazija (fr. tur. iznenadna nepogoda. uli čno) od napada iz vazduha. burla. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. bourre. v. Bundestag (nem. kapitalisti čku. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. bourg.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. i s druge strane proletera. burka. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. izmišljotina. Buri (hol. takoñ e: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. šala. zamka. bourgeoisie. dvorac. bordel) v. bu-rime (fr. tip. 3. fig. Bunker) l. duboki bas na orgulji. buržoa (fr. ćifta (u ovom zna č enju više je u upotrebi buržuj). med. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. Afrike holandskog porekla. mala burleska. buricu pupak) želudac životinje. bunt (nem. burda (arap. fr. Bunt savez) buna. šaljiv. birader. burza (fr. pere." buržuj v. besmislica. pesak i dr. mala tvrñ ava. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. boer) „seljaci". burze muskoze (nlat. burleskni (fr. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. prvobitno: naziv za grañ anstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu).Bundesrat 133 burma zija 2). betonsko sklonište (ku ćno. burrasca. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. bourse. cement. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. s jedne strane kapitalista. (ital. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañ u stihovi. imu ćna žena. burma (tur. naro čito kao la ñ arski radnik na Volgi. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. buržoa) 1. burlesque) smešan.. kor. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. jabukama. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. voj. bunting (eng. bourgeois. gr č . koji se pripi-suje francuskom sholasti č kom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burdelj (fr. izostavljanje reči pri sla-ganju. burdon (fr. jedan od dva doma parlamenta u SR Nema čkoj i Republici Austriji. pripadnik buržoaske klase (v. burlesque) poet. buraš. 3. bourrette) tkanina od otpadaka svile. 2. bora) severoisto čni vetar s kopna na severnom Jadranu. bouts-rimes) pl. bourrasque) bura. pošto se. lakrdijaški. (fr. nakaradan. burletta) mala vesela igra. ital. nezadovoljstvo. burma od burmak zavrteti. burda) Muhamedov ogrtač. 2. sluzne kesice. podvala. bura 2. burdižati v. ljutine. bordel. S ekonomskim jačanjem buržoazije ja č a i njen politi č ki položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. 2. burgija (tur. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. 4. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. buret (fr. pe č albar. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burra. burka (rus. buranj (rus. bunker (nem.

bucak) ugao. . Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. detić. biis vo. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. a drugi — obrnuto. ophthalmos oko) ned. bivol. muz. bouffette) kićanka. butada (fr. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. sa kapom. par boutades) prema ćefu. bufalo (eng. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost.. bubuljica. pusu) zaseda. bezbojna tečnost. butonomantija (fr. futrola za karabin. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. butan (grč. laka komedija. Butter) maslo. u Indiji). merica. zavrtanj. buffa) šala. bourse) med. strophe okret. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. ven č ani prsten. merov. butyron. burnetizirati. butik (fr. potpun. bus (eng. radi uspomene. zatvara č . bufon. buton (fr. neke ustanove i dr. maslena kiselina. doset-ka. bradavica. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. bufeta (fr. burunotu) sitan duvan i dr. biis govedo.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. borsa) kesa. trubni znak za sedlanje (kod konjice). buter (gr č . bouteille. bik. predračun prihoda i rashoda uopšte. neravnina (na svili). butiga (ital. sa volovskim očima. volook. pupoljak. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. buffer) odbojnik (na vagonu). Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). otoka i dr. posilni. lakrdijanje. budžetirati (eng. bournous) ogrtač bez rukava. buš-tru (fr. vitica. burova voda farm. butyrum) hai. minñuši. čireva. bucov (mañ. buter) hen. boot čizma) sprava za mu čenje u obliku čizme. najmiliji konj Aleksandra Velikog. fr. kao što idu volovi pri oranju. bottiglia) boca. butiin) sav. lakrdi-ja. . opera bufa komična opera. bussola kutijica. but (eng. bufov (ital. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. kurir. puter. boutique) prodavnica. burnus (arap. lakrdijaš. brzi soloples bez pripreme. butelja (fr. grč. budget) l. bursa. bushel) engleska mera za žito. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). up. bolgia. bottega) prodavnica. butun (tur.. sastaviti. burnus.burmut snog kamenja. up. stvarčica slična dugmetu. 134 buš-tru burnetirati v. kut. dućan. upotreblja-va se za obloge kod rana. budžet (eng. boutiquage) torbarenje. dućan. boutade) duhovita šala. maslac. finansirati po budžetu. na mahove. butirometar (grč. hirurgu Burovu (1809— 1874). buton (fr. sastavljati budžet. pun života student ili mladić uopšte. budget. momak. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. ćošak. šraf. boutonniere) rupica za dugme. = kapričo. kojem je. ital. (krupan) brilijant u obocu. 2. burnetizirati (eng. bufa (ital. buczo) zool. ital. lat. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). bouteselle) voj. ital. bufo karikato (ital. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. mornarski kompas. bulga kožna kesa. bouchon) zapuša č . bušel (eng. trgovina na malo. prebrojavanje dugmeta na kaputu („ho će-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. sirćetna mirisa. bufer (eng. puxis kutija. gr č. bustrofedon (grč. trgovanje na malo.239 1). butrola (fr. bouffonnerie) šala. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. bursa (ital. kiselina putera. bursitis (fr. Bukefalos. komične opere. mappš. vrsta gasa. fr. buffone) šaljiv čina. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. omnibus svima) v. biityron. lat. butsel (fr. buxula. ceo. rastvor baznog aluminijevog silikata. čep. lat. up. lat. nem. veseo. buffalo) zool. Bu-kephalas) „volovska glava". zasićeni ugljovodonik (S4N10). nem. vrsta rečne košljoribe. neobuzdan. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. butonjera (fr. nov čanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. dvorska budala. nazvana po nem. 36. omnibus. bouton. burš (nlat. buftalmičan (grč.349 1 (u SAD 35. busija (tur. buda (ital. buljook. komi čar. Bucefalus (grč. butyrum. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. bottone) dugme. bufo (ital. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. sluga. puce. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. računska godina. butum. butikaža (fr. bouton. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. staklo. lakrdije. butirin (lat. sladunjava i opora ukusa. za ušmrkivanje. flaša. puxis kutija od šimširovine) fiz. temnjak. nlat. bus. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. burmut (tur. bušerizirati (fr. 2. Aspina gaga i Alburnus mento. butyron maslo. obi č no od bele vunene tkanine. busola (ital. par butad (fr. budžak (tur. bufoverija (fr. med.

kantar. vagon-salon (fr. zapaljenje vagine. novac koji se polaže na ime jemstva. vade mecum) „hajde sa mnom". fr. vassal) klevetnik. terazije. vagiva (lat. Vavilon (hebr. po Bibliji. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vaše) uzan sud za cveće. god. = vi-ce versa. fr. vadiš jemac) prav. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaga (nem. vagina) alat. vaginalni (nlat. wagon-salon) salonski vagon. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). v).. kolovoz. vagabundus) skitnica. Babel. probisvet. vazal (nlat. va banque) „važi za ceo bank". vol. pre n. jemčevina. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. jemčenje. hem. vagaš (mañ. beskućnik. vagati (nem. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). sveto sasuñe. I. vadij(um) (nlat. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. haos. fr. eng.A E I L O RU 147/ V V. \=volt. vagon-li (fr. vaza sakra (lat. skopeo gledam) med. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. lutalica. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. grčevito stezanje miši ć a vaginalnog ulaza i karličnog dna. vaginoskopija (lat. val. jedan od najstarijih kulturnih. v treće slovo naše ćirilice. vas sud. vadimonii desercio (lat. vaginizam (lat. posuda. mali vagon. za ukras. lat. pometnja. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. dolazak na sud. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). \9=volfram. skitnice. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. klevetnička zakletva. 2. uputstva. UP> = veber. \. zigurat. vagabund(a) (lat. verne prevr-ni.. vagas) l. pre ne. zbrka. e. vademekum (lat. vagina) ned. fig. trgovačkih i političkih centara. god. vagon (eng. rodnica. rov.. vazalagijum (nlat.= vide vidi. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). vadimonium) prav. igrati va bank staviti sve na kocku. vagina) med. zbirka priča (ili: anegdota). a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". vas. vaganti (lat. vadimonij(um) (lat. ro-dulja. grč. podanik. va bank (fr. vagari skitati se. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. tzv. leventa. Mojsije kn>. vasallus. tumarale. fig. vavilonsko ropstvo 1. jaža. ili ostati ili propasti. 2. waggon. tj. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. rok dolaska na sud. tj. fiz. vaginitis (lat. stidnica. bitanga. sveti sudovi. . jarak. \Č=vat. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole.= volumen. vagonet (eng. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. čisto živčana pojava koja dolazi. stidnični. za odreñivanje težine tela. tumači. prestonica Vavilonije. protuva. e. zidana s namerom da dopre do neba. kao skraćenica: V= votum. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. lutalice. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. vadium. važi. meriti na kantar. \=aanadijum. Wade) list noge. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. vazna. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. salonska železnička kola. vaza (lat. može. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. va! (fr. va) vredi. vagina. vadla (nem. metež. v. v. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). nered. dvadeset osmo naše latinice (V.— valuta. vagon restoran (fr. vaša sacra) pl. naročito kod mladih žena. podsetnik.

koja je kažnjavala preterano stroge posednike. činovnike i dr. vasomotores) pl. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. poreza. sudski odmor. Vaisya) treća indijska kasta. vacantia) upražnjenost. mineralna mast bez mirisa i boje. nezauzet. vakuitet (lat. fr. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. vakant (lat. vacuitas) praznoća. od 1760. vakeri (šp. upotrebljava se mnogo u farmaciji. znat. ništavost. interes. omanja. iz kojih se stvaraju nove ćelije. upražnjenost. nema. usporenjem krvotoka. upražnjenje. vacatio) osloboñenje. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vacans) prazan. u koju spadaju trgovci. teoriji kli-cine plazme. hayat. vasoconstrictio) med. neuron živac) med. znat. doksat (u seoskoj kući). vazektomija (lat. nekog mesta).. prazno je. vaza. povišenom temperaturom). vo ć a i sl. tur. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. slobodan) imanje bez vlasnika. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). grč. vaiz) propovednik. neštampana strana (iza naslovne). upražnjen. vazokonstriktori (nlat. Vajl-Feliksova reakcija . poja čanim krvotokom. vajtbojs (eng. raspust. ektome isecanje) kec. vakatura (nlat. tehni-ci itd. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. npr. up. vakuist(a) (lat. potomci rimskih robova. nepopunjen. bog. opadanjem temperature). vikont. vazodilatatori (nlat. oboljenje živaca krvnih sudova. nosi 140—160 jaja godišnje. nezauzeto je. evakuirati. Bazedova bolest i dr. Weissbraten) belo meso sa obe strane ki č me. po nekima Mavara. vaišnave (ind. waqt. trem. sujeta. vasoconstrictores) pl.. vazomotori (nlat. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. tur. pastiri. vaktile (arap. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). noge žute. kao ii. teška do 3 kg. nameta i dr. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vacare biti prazan. beli momci. vacare) 1. vajtbet (eng. vazelin (fr. vazoneuroza (lat. poreklom iz Amerike. sada: široka ulica u zal. zool. Vajthol (eng. znat. Vajt star lajn (eng. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. up. vakacija (lat. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istoč nom kraju Londona. višnujit. nedostaje. zbog svojih odli čnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vajsmanizam biol. vacatura) upražnjavanje. fa j da. dobit. vajzbratna (nem.) pl. vakuole (nlat. vakat (arap. upražnjenost (npr. whiteboys) pl. vaseline) he«. vajandotka (eng. nezapremljen.-tur. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se spre čilo oploćavanje (uškopljenje). ispunjene vodnjikastom tečnošću. vazomotorna neuroza ned. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vakantno imanje prav. prazno mesto (naročito parohijsko). vasodilatatores) pl. vas. hayat) 1. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vakit) 2. praznina. školski odmor. naslednika. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. vaiz (arap. vas sud. vazna (lat. kresta ružičasta. vaišja (ind.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. vaktiyle) u staro vreme. vas posuda. vakancija (nlat. srednje veli čine. fa'ida. čas. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naro čita poslastica. tur. vaše) v. vreme muslimanske molitve — namaza. ili žuć kasta smesa polučvrstih ugljovodonika. i kao takvi prezreni. slobodno je. Wyandotte) vrsta kokoši. Vajtčepel (eng. osloboñe-nost od neke obaveze. fayda) korist. prekookeanska parobrodska linija izme ñ u Liverpula i Njujorka. Vajnbergova reakcija med. nekada. vacuare) isprazniti. vakat (lat vacat. <•«. ispražnjavati.vazektomija 136 vakuole smann. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vaccus nezauzet. vajat (arap. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. vacuolae) pl. zemljoradnici i zanatlije. imanje bez zakonitog gospodara. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. kod knjiga: čista. poznavalac verske literature (kod muslimana). vakantan (lat. stezanje krvnih sudova (sa pove ć anjem krvnog pritiska. vaqueros) pl. vazokonstrikcija (nlat. sama molitva. vasodilatatio) med. nepopunjenost. živci što sužavaju krvne sudove. viscount) v. taština. 2. vajda (arap. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. vajkaunt (eng. vazodilatacija (nlat. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vakuirati (lat. vreme. grč. tur. White Star Line) „Linija bela zvezda". odreñeni čas kad treba nešto da se uradi.

mati bivšeg turskog sultana. bezvazdušni prostor. u propisnom obliku. u Lionu Petru s Valdus. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. bolnice. valvatio) fin. pelcovanje. stavljaju ispod svojih bula). punovažan. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. mahuna. validatio) potvrda. valere) jak. vallahi) bogme. valere vredeti) valjan. vaccina. sabatati. 2. validacija (nlat. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. vodene boginje. tur. javne biblioteke. sirotišta. čarobnica. vakcinacija (nlat. trajanje note. jedna lekovita biljka. koju je osnovao 1176. neprave kravlje boginje. variola kravlja boginja) ned. vallatio) voj. valacija (nlat. potvrñivanje. valui-rati. valere biti zdrav. valetudinarij(um) (lat. kravlja maja protiv velikih boginja. valvulae intesti-nales) pl. zaista. pelcovati. važeći. snažan. valvula) znat. crevni zalisci. odista. vacca krava. valencije. validitet (nlat. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. valise) putnička ru čne kožna torba. providan pokrivač za lice. ošančavanje. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. bog. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. venama. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . valer (fr. valida (arap. kalemljenje boginja. potvrditi. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). cepljenje. cepivo. waqf. sa dva atoma. ljuska. valutirati. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. npr. val (fr. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. valvula (lat. valeriane officinalis) bog. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. valeur en attente. vaccina sc. junaštvo. nlat. tatara. zaliv. kalemiti. prav. v. valable. cena. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. vacuum) prazan prostor. lečenje vakcinama. vala) l. vakuf (arap. biti previo voljen. praznina. koji važi. valvere) ocepiti. prevna važnost. vakuum (lat. valenciennes) pl. vakcinoterapija (nlat. valanske čipke različite vrste. vacuum prazan prostor. vaccina. prevna vrednost. odrediti vrednost. dugačka uska dolina. valansjen (fr. thera-peie lečenje) med. valah (arap. škole. hartija od vrednosti. valle) 2. podizanje nasipa. vredan. valensija (šp. valvirati (nlat. naročito zvani č no utvr ñ ivanje vrednosti izvesnih . izvršiti pravnu formu overevenje. vakcinirati (nlat. zatva-rač. valenca hen. grč. validet) roditeljka. u obliku monograma. valabilan (fr. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju.. vakcinisati= vakcinirati. hrabrost. prav. eidos vid. validitas) prav. gradu Valensiji. lat. krepak. valiza. vale. v. punovažan. vala (stnord. valerijana (nlat. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valencije (nlat. valvacija (nlat. košuljice. ljuštura (u školjke). utvrñivanje u polju. važnost. vaccina) med. do sedam atoma jednovalentnog elementa. valetudinarium) bolnica. zalistak (na srcu. vakcinoida (nlat. valentia) vrednost. valva) krilo vrata. uvala. valvule intestinales (lat. vala (ital. hen. valor. vale! (lat. lažne. velidus. en recouvrement) trg. vodovode i dr. izražava se empirijskim brojem koji označ ava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valiža v. muz. zdrav. leonisti. ital. e baš. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. cepiti. bolesnička sobe. ostajte zdravo! bene valete! (lat. pravio važan. valiza (fr.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. nlat. vaccinatio) med. mati. pravio valjan. podizanje bedema. vakuum-metar (lat. grč. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vakcina (lat. eventualne buduća vrednost. baš. utvrditi cenu nečemu. wa-llah. validan (lat. odeljen. valeur. valvaciona tabele fin.mleka u prahu". tur. valore) vrednost. biti jak) zdrav bio. vrednost koja se očekuje. valdenzeri pl. overevenje. validare) overiti. biti punovažan. up. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. vale-dictio) pozdrav na rastanku. priznanje pravne važnosti nekog akta. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. overa. reformatorska sekta. živeo! valedikcija (nlat. valva (lat. oblik) med. vakuum. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. oproštajni govor. validirati (nlat. crevima). nazvanih po šp. vidovita žena. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. voile) l. gr č. zaklopac. valete) budite zdravo. va lete! (lat. v.

muzički komad za ovu igru. usled toga što je protivnik postao nesposoban. vandalismo) vandalska ćud. valvirati. vale. nem. valuer) v. vallomas iskaz) poreska prijava. vale (fr.. v. tj. lat. sedište bogova i junaka.valija 138 valcer (nem. probisvet. tur. prekomerno puštanje krvi. u svom sastavu i obliku. up. vanadium) hen. pa i čoveka pri spavanju. valenki) čizme od sukna. vali) guverner. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. po tome zool. valkover (eng. vandal(in) fig. (nlat. vanilin (fr. boginje bitaka i suña je boraca. carev namesnik. divljaštvo. izvršavati valorizaciju. vampiro. po njegovoj zapovesti. valpurgijska Hoh prva majska no ć (v. Valhala (stnord. valse) v. vanille. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. vanadijum. nem. fin. valkire (stnord. novac. hartija od vrednosti. povrać anja i sl. valkyrja. vanilija (fr. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valija (arap. atomska masa 50. s druge strane.. u rudama gvožña i olova. valor ekstrinsekus (nlat. fr. valor) vrednost. germanskogotsko pleme koje je. odreñivanje vrednosti. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. zbog čega im je kurs nestalan. . up. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. wandern) čovek koji putuje. vandrovati (nem. napada sisare.žena-demon". vapila. kao vesnice. Valpurga (nem. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. čovek sklon divljačkom uništavanju. gr čeva. valutare) v. valorizirati (nem. vile. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-ju ći sva umetni č ka dela i spomenike. ad valorem (nlat.. vampir (slov.. vrsta novca. valutni papiri fin. vandrovka (nem. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). H. valutni damping (eng. Vandali. vandrovkaš (nem. zaštitnica od vradžbina i veštica. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. e. cena. Gete. wali. vrednost od danas. element. up. trovanje vani-lom. skitnica. proceniti. Grka i Rumuna. procenjivati veću vrednost. novac koji je. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. Walhalla) u nord. zavodnica. valkire. zanata i sl.. vandla (nem. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. IX do 21. valvirati. ptice. vavdrokaš v. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. Španiju i Italiju. vampirizam med. ital. vandemijer (fr. dovode mu one koji hrabro poginu i. gde je kao opatkinja jednog manastira. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. skitnja. valcer. Valhala. u V veku pusto-šilo Galiju. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). aromatična materija vanilinog ploda. ratovalo s Rimljanima na Rajni. znak V. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. Vandali (lat. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. valjenke (rus. u Valhali. a 455.. valor intrinsekus (nlat. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. pronañen 1830. za pranje posuña. u nedostatku hrane. Vandali) pl. valuirati (fr. i sisa im krv. šp. pesma vandrovaca. vapdalizam (lat. u službi boga Odana i. vanilizam (fr. up. valutirati (ital. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. Vandali. zanata i sl. dumping) devalvacija novca. . procena. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. valuta per dato (ital. vindemia) „mesec berbe". vandrovkaš. luta po svetu radi trgovine. otuda fig. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. kao zamena prirodne vanile. donose pobedu. vendemiaire. wandern putovati) lutati. ital. vami (eng. vanadij(um) (nlat. kaca) širok kuhinjski limeni sud. valor (nlat. vainilla) bog. valuta (ital. valuta) „vrednost". Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vampir. valuta per dato) trg. od Š veka n. vanille) hen. Valholl. tj. vanadin (lat. redni broj 23. walorisieren) izvršiti. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. pesma o vandrovanju. valorizacija (lat. pri dnu uži. metal. divlji i surovi varvari.942. sa pojavom proliva. valor vrednost) trg. vanille) med. valovvica (mañ. otisnuti se na vandrovku. skitati. one su. naročito u jelu. vanadin. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. ad valorem) prema vrednosti. umrla oko 780. up. Walkuren) pl. Walpurga) svetiteljica katoli čke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. maja. „Faust"). Vanadis) hen. dobiva se i veštačkim putem. od 22. Wanne kada.

v. metron) instrument za odreñ ivanje zapremine ili pritiska pare. vanilokventnost. pretvarati se u paru. hulja. menjanje. varicosus) med. vapor. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. tur. vaporosus) parovit. deklinatorijum. proširenost vena. varix proširenje vena. vaporisateur) sprava za izbacivanje te č nosti (mirisa. različitosti. ote č enih vena. grč. uobraženost. prazan govor. razne stvari. maglovit. 2. prividnost. razreñ ivanjem vazduha u njoj. vara (port. varijabl (fr. pismo. varius) l. step korak) v. delimično odstupanje od jedne teme. vrebati. varix. listić. vaporizater (fr. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. vaniloquentia) hvalisanje. proširenih vena. pretvaranje u paru. prolaznost. vaporacija (lat. čuvati se. nalog za hapšenje. varvarizam (grč. isparavati. lit. punomo ć . raspr-šivač. paziti. sujeta. raspršiva č em. razmetljivost. grč. ples.84 t. raznolikosti. slavoljubivost. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. variabilitas) promenlji-vost. variae lectiones. variks (lat. pisamce. espapna založnica. varia (lat. raznovrsnosti. kupica. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). barbarizam. varietas) različnost. varijacioni kompas fiz. vapor. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. pun pare. vanilokvencija. warrant) trg. podvrsta. štrcaljka. Š. varietates) pl. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varikozan (lat. različit tekst (v. varvarin. varzilo (prema zemlji Brazilu. varix) med. bog. ital. hvalisavost. vantuza (fr. kolebanje. omphalgos pupak) med. varijabilnost (nlat. gimnastičke produkcije. vaporizacija (nlat. mutan. varak (arap. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bi ć a). preinačeno. variatio delectat) posl. promenljive. vanstep (eng. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. biol. probisvet. vaporatio) isparavanje. vaporimetar (lat. Španiji i Južnoj Americi). varant (eng. guardare) pokr. varikozitet (nlat. Bandsage) l. varijante (lat. raznolikost. kele) med. vaporiser) ispariti. fiz. arh. variable) promenljive vrednost. barbaros) v. proširenje vena. muz. naredba. raznovrsnost. vari jete (fr. ništavno. svaštine. variato) muz. od 19. jedna vara iznosi 0. vanitet (lat. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. ništavnost. nejasan. varak) list. pretvarati u paru. vaporare) pušiti se. prskalica. variabilis) promenljiv. kvrgav. promena veseli. varaq. pome-šane stvari. v. vankos) jastučnica. svaštice. varikocela (lat. proppfenje pup-č anih vena. varijante). svaštarije. vanitas vanitatum (lat. verijeteti (lat. promena je prijatna. varijanta (lat. tupa sekira. nevaljalac. P do 20. napor (lat. varia. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. variatio) promena. oduška. npr. nepoetojan. vaporizirati (fr. u stanju barometra. ventose) „mesec vetra". ispa-ravati. parni. odlika. 2. varijabilitet.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. varijabilan (nlat. vancaga (nem. nejednakost. razbiti u kapljice. vaporozan (nlat. up. one jedan. koja se razlikuju jedna od drugih. žonglerske veštine i sl. barbaros) v. ili britva. vantoz (fr.. parna lañ a. varikomfalus (lat. 1. up. tj. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vaporisatio) isparavanje. bolesno oticanje vena. pesmu. varius različit) pl. oticanje vena. uan-step. lit. varvarin (gr č. nož. zarijetet (lat. varijato (ital. promenljive količina. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. vanilokvencija v. vardati (ital. nestalan. varijabilnost. . naduve-nost. grč. varijacija (lat. koje su kod ove odvojene jedinke drukč ije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. pretvoriti u paru. sve je tašto. 2. svakovrsno-sti. vaporirati (lat. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. vanjkušnica (mañ. prazno. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. varanted (eng. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. sredstava za pro čišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. evaporacija. zool. brbljanje. sklon menjanju. vankos) jastuk. poprskati prskalicom. stara. vetrenje. varicositas) med. vanitas) taština. ventouse) ned. vapore para) parobrod. prividno. praznina. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. propalica. variantes) pl. vanjkuš (mañ .=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. astr.

variometar (lat. vaterman (eng. * vater-balast (eng. bazilika. velike boginje. vaskulum (lat. koji se tiče krvnih sudova. neizmernost. vat (skr. vaterpruf (eng. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). variolis) ned. vodotisak. waterproof) materija koja ne propušta vodu. water-polo) sp. vastitet (lat. variolis (nlat. varinas) najfiniji ameri č ki duvan. variole (nlat. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vater-tvist (engl. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. oblik) pl. vater-mašina (eng. bog. šp. varmeñe. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. pustogl. HP 1869 — 18. razilaziti se u mišljenju. variolosus) ned. županijski ured. varioloide (nlat. prot-kanost krvnim sudovima. kravlje boginje. vaserkopf (nem. vaservaga (nem. svaki aparat pomoć u koga se mogu meriti kolebanja jedne fizi čke veli čine. vrhovna uprava rimokatoli čke crkve. variolizacija (nlat. glupak. vasa sp. promeniti se. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). Vasilike (grč. engleski nužnik. variolizacija. ned. . prave boginje. varicele (nlat. tako da sada ima 11. bogat sudovima. variare) biti različit. eidos vid. variolatio) med. fatelin. vasculum mali sud. pun krvnih sudova. gr č . Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. rukomet u vodi sa sedam igra č a u svakom timu. grč. water. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže la ñ e. papska politika. grč. vata (nem Watte) higijenski pamuk. vatelin (nem. wattieren) podmetnuti vatu. Vatikan (ital. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. prostranost. sudovit. belim robl>em. postaviti vatom. vaserdruk (nem. velike boginje. vaskularan (lat. vodene boginje. menjati se. mali sud. vasculosa) bog. water polo) igrač vater-pola. delimično odstupati od čega. libela (ravnjača). to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. vater-klozet (eng. ne slagati se. donnijeg švedskog kralja. stvaranje krvnih sudova. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. oboljenje od velikih boginja. ned. up. varius razli č it. sudi ć . unositi izmene u što. bolestan od boginja. variolozav (lat. papska vlada. vasilika v. variolacija. mechane) mašina za predenje koju kre ć e voda. vasculari-satio) biol. mćtron) fiz. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). Wasserkopf) vodena bolest u glavi. Vasermanova reakcija ned. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. imati promenljiv uspeh. fig. med. vas. proširene vene. vas sud. male boginje. vaterpolo (eng. čovek s takvom glavom. water-ballast) odeljenje lañe.000 soba. varices (lat varix. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. rošav. najduža skijaška trka na svetu (86 km). nlat.varivas 140 vatirati varinas (tl. varirati (lat. variola. održan u Vatikanu. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. biti raznog ili drugog mišljenja. water-closet) moderni higijenski nužnik. avij. W) fiz. boginjav. varmeñija (mañ. flebektazija. sastavljen od sudova ili kanala. vascularis) alat. vatirati (nem. sudov-ni. Wasserwage) zan. UP 1870). naročito podmornice. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. v. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vater-linija (eng. vasculosus) zool. žilica. razlikovati se. v. vaterpolist(a) (eng. varmegye) župani-ja. naziv po škotskom fizi č aru Džemsu Vatu. viruela) pl. variolae vaccinae) pl ned. variole vakcive (nlat. vasculum) alat-. proširenje vena. izgrebenata i pre čiš ć ena vlakna finog pamuka složena kao listovi. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na gr č kom jeziku. vaskularizacija (lat. početa u VI veku i stalno proširivana. vaskulitis (lat. vaskulozan (nlat. sudić) ned. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. ned. variolae. razvijati ariju ne menjaju ći osnovni motiv. nuz. fig. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. vastitas) praznina. up. bog. variolacija (nlat. vaskuloza (nlat. varicellae) pl. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće.. varices) pl. blaži oblik velikih boginja. variolisatio) med. kišni ogrtač od takve materije. zapaljenje krvnih sudova. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). glavni sasto-jak biljnih sudova. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. 1000 W čini 1 kilovat (kW). zgrada u kojoj se on nalazio.

ljuljaju ć i se.veduta (ital. tj. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. živeti koliko da se živi. vid) „znanje".554 kg. umereno. mehur. rastinje. vegetabilije (lat. stroge verske dužnosti Indiji. slavan glumac ili č uvena glumica. izvi ñ a č biljnom carstvu. merenje rada i energije. sredstva za biljem. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. pristaništa. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju č uven. autonomni nervni sistem. Yajur. obič no: ishrana bez mesa i životinjske masti. . E. pergament-papir. npr. vegetatio) bog. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. fig. mirisa i crnkast.141 vezikator vatmen (eng. sposoban (ratna la ñica). wattman) vozovo ña na vegetativan (lat. jednostavnosti. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. narednik. u Arabiji koji su. istucanih zelenih bubaka (špan- . velikih filozofskih sistema Indije. vae victis) jao si ga pobeñenima. vegetalis) biljni. Sama-. koji životari. za popunjavanje oblika tela. biljke. vedetta. jedan od šest kolebljive. bujanje. 4. mćtron) fiz. filozofije. na Rig-vedu. sekunda. vezikator (nlat. puši.) pl. vedantizam učenje Vedante (Bede). kojoj su bogovi podeljeni na č etiri klase. vaccetto) muz. vegetare oživeti) živeti. osobito električne. naro č ito je sposoban da raste. poz. vegetabilitet • (nlat. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. izazivanje plikova na koži radi odjaja. mleč nim prera ñ evina-ma i jajima. vesicatorium) farm. videre) voj. živeti životom načeto (ital. vegetabilia) pl. a obič no i ne pije i ne mehura. životna snaga biljaka. vacillante) muz. up. naziv po nema č kom fiRig-. koji me ñ usobno dejstvuju vatsekunda (eng. bešič-nik. veduta) izgled. Wb) fiz. U upotrebi i danas = 82. va tu (fr. konjič ka izvidnica. vegetirati (lat. bez duha. va§ak ris) pas. pseto. neprijatna mlekom. vegetarijanizam. grč. vegetativno rasploñavanje bog. ibn Abd el-Vahaba. ali manje obavezne nego farbi ć a. nespolno rasznak Ws. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. organa. vegetalan (lat. mali torpiljer za stražu oko da raste. vegetabilitas) biljna priroda. lat. zovi. u vezi sa rastenjem. pod vo ñ stvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. pristalice religioznog pokreta bilje. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. bešika. vedanta (sskr. vegetus) l. prospekt. 2. ve (eng. fig. rasti kao vahtmajstor (nem. bujnost. fig.) jedinica za suprotno. vegetus živahan. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. Wachtmeister) voj.) „kraj Beda". konjanik stražar. stavljam sve na kocku. mokra ć ni mehur. čio) tela. koji ima sposobnost rastenja električ nom automobilu. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih elektri č nog rada i energije. sposobnost ra-stenja. vegetabilna pozorišta „zvezda". biljaka. watt. koji se tiče vatmetar (eng. napravljen od bilja. koji č ini te bilje raste. vesica) aiat. imaju č etiri dela: magnetnog fluksa. vegetativni živčani sistem znat. koji unamerenje efekta elektri č ne struje. fig. sistema ind. u zi č aru V. 3. vedska religija najstarija faza indijski* religija. watt. tj. ishrana hranom isklju čivo biljnog porekla. najstariji vunu. vesica urinaria). vesicantia) pl. v. umeci od vate tla). simpatikusnogcela. život i rastenje rizikujem.i Atharva-veda. Veda. ital. vegetabilki život život biljaka. plo ñ avanje biljaka (pomo ć u kalema. straže. (pri kartanju). koji raste. zemlja vrtova i njiva. sla č ica i sl. svete veber (skr. povr ć e. strogi vegetarijanac hrani se isklju čivo vezikancije (lat. teško pobe ñ enima! vegetabilan (lat. stražar na bedemu tvr ñ ave. pelce-ra.) pl. med. umerenom biljke. hrana biljna hrana. životariti. rastinje. koji pripada vedeta (fr. starešina biljka. živeti o biljnoj hrani. vahabiti (arap. koji vezika (lat. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. biljni svet. vegetarijanac (nlat. Veberu (1804—1891). ned. spomenici sanskrtske književnosti. naro č ito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. vehabiti. sve vegetacija (nlat. deo nerv-nog vatsat (eng. tj. puter i sir. wey. biljke. vačilante (ital. reproduktivnom sistemu). trepereći. vedette. užem smislu. jastučići. Watte) pl. najpopularniji u vadžibi (arap. vegetabilis) biljni. (nlat. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. va tout) igram u sve. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kra ć nog jede samo biljnu hranu. ostati ne rade ć i ništa. znak 1 Wh. u sav novac lozice i sednice). umereni vegetarijanac jede i mleko. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. jedan od vaška (tur. predstavi. sprava za rastenja. vrsta melema u obliku šipke. slika grada ili osobenost biljaka. watt) el.

grč. vrsta štofa sa dugom dlakom. velvetin. kadifa. vena porta) anat. kadifa. vekna (nem. vitulus) pergament od teleće kože. velin. nad kojom se zapali kašika ruma. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). veksla (nem. zadnjonepčani glas (g. biciklizam. pedis noga) v. veloutine) kozi. . vena) anat. v. supr. velementum) pokrivalo. velveret) trg. upravljena veličina. velvet (eng. velur de koton (fr. vezirat (arap. vesicularis) mehurast. kore muškatnjaka. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. opnasta cev kojom se vra ć a u srce krv. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. veo. električna struja itd. pergamentu slična hartija. velar (fr. veksacija (lat. prodajnost. vexatio) zlostavljanje. lat. up. velociped (lat. cimeta i paprice (korijandra). velen (fr. želja na čijem se ostvarenju ne radi. reumatizma i DRvezikularan (lat. všloce brz. mučitelj. vena porta (lat. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velter (eng. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). tur. velaran (fr. izmišljen razlog. up. velodrom (lat. velocitas) brzina. velarij(um) (lat. uzne-miravati. velocipediste) onaj koji se vozi na to čku. kinje-nje. veloce) nuz. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. veloutoire) slik. h). vrlo brzo. hitro. prohtev. plućna vena. lova čki. fina alansonska čipka. skalar. mešavina od crnog ili crvenog vina. vekio koito (ital. velvet. otkati) u vidu somota.) fon. velarizacija (fr. velveteen) trg. vector) kat. šuplja vena.. vin brule) kuvano vino. vena (lat. vena arterioza (lat. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. podmitljivost. vena arteriosa) anat. tkati. somota-sta pamučna tkanina. velocipede) točak. vrsta nekeplovanog mančestra. velur (fr. ven brile (fr. velleitas. vezir (arap. bicikl. dati tkanini izgled somota. venatoran (lat.) zvanje i vlast vezira. staza za velosipedske trke. veksir-pehar i DRveksirati (lat. meko nepce. Wecke) hleb duguljastog oblika. honorar koji prima umetnik za svoje delo. velluetum) trg. velter kategorija boksera tetkina 63. brzina. dosañivati.. venalitas) potkupljenost. velociped. nlat. razastrto radi zaštite od sunca. zlostavljati.vezikularan 142 vendeta skih buba). žutog voska. velox brz. pesnička snaga. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. venatorius) lovni. veksir--kocka. veker (nem. velutina (fr. šećera. fina i glatka. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velours de coton) pamu čni somot. k. brzo. kupllvost. grč. venalitet (nlat. velament (lat. zadirkivanje. Wecker) budilnik (časovnik). velar. u obliku mehurića. dovodnica. izgovor. mastiksa. npr. terpentina. wazer. arterija. velosimetar (fr. velocitet (lat. veločisimo (ital. sport) v. velveret. velur satane (fr. tako postoji i veksir-doza. ubrzanje. velocissimo) kuz. supr. veksir (lat. vecchio conto) trg. veloče (ital. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velosipedist(a) (fr. veleitet (nlat. mučenje. pes. velox brz. velouter) raditi (ili: izraditi. welter velika težina) sp. lat. velosport (lat. velo (fr. Wechsel) menica. zadnje. koji se tič e lova. brzino-metar. velarije pl. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvla č i mehurove. rudi-mentarno htenje.) anat. fr. vena poetika (lat. velveret (eng. vena kava (lat.) gram. velosiped (fr. velutoar (fr. sila. hitrina.5 do 67 kg. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. metron) sprava za merenje brzine aviona.) kinjiti. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. teška. velox brz. uznemiravanje. vena poetica) pesnička žica. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. velleite) tih. velosiped. velum (lat. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. stari račun. zadnjonepčani. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. eng. velutirati (fr. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. vektor (lat. somot. dosañivanje. velaire) gram. velours satine) atlasni somot. ili lovca. vena cava) anat. to čkaš. volja koja još nije prešla u akciju. vendetta. peckanje. smole. velours) somot. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. slaba i nejasna težnja. ona koja dovodi nepre č iš ć enu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. vendeta (ital. pesnički dar. veksirogledalo. štruca. velvetin (eng.

grč. časni. lat. ajni. veneficus) onaj koji spravlja otrove. zgrušavanje krvi u venama. hajka. koji pripada trbuhu. vici) „Doñoh. . sectio sečenje. bogat venama. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. triper i meki šankr. lekar za venerične bolesti. grč. ventilirati (lat. nagomilanost vetrova u želucu. ventiliranje v. venerabilis) veoma pošto-van. Venedik. lovl>enje. neko pitanje pretresati. obožavanje. venerija (fr. predavanje. Venus) mit. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. sit venia). venetromboza (lat. pare i dr. Venedik (tur. venenum otrov. sit venija verbo (lat. ventilare) obnavljati vazduh. ventrilokvija. vetriti. komore srca (desna i leva). alta vendita) visoka loža karbonara. provetravanje. načiniti odušku na čemu. venski (lat. venedjena (fr. mehanička naprava. vici (lgt. venerabile (lat. ventilogij(um) (lat. lat. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. vena. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje.. v. venenum) otrov. trbušni. provetravati. strahopoštovanje. dozvola. venija etatis (lat. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. ventilacija. ventozan (lat. puštanje krvi iz vene. ventilator (lat. venenosus) otrovan. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. koji se tiče vena. grč ep. v. gasove. veneričan (lat. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. Venedik. fig. spravljač otrova. precenjivanje imanja koje treba deliti. venia) odobrenje. med. zalistak. fina vrsta tkanine grodetur. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. venter) znat. venija docendi (lat. ventrkku-li kordis (lat. venta. veneracija (lat. tj. venia aetatis) prav. venedički mletački. venta (šp. tj. ventosus) vetrovit. polio bolestan. fig. one koje se najčešće prenose snošajem. vidi. trg. venter trbuh. zadak. veni. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. koji se nalazi na trbušnoj strani. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. naro čito sifilis. častan. polio zaražen. vent-en (fr. dostojan poštovanja. kum venija (lat. grč. ventriculi cordis) pl. videh. ventositas) med. ventilator) vetrilo. logos govor. vena) znat. neka je dopušteno reći. venija docendi. venerija (lat. venesekcija (lat. rezanje) med. ledenica. rpaij. ventus vetar. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. Vindi). ventozitet (lat. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. vendere prodavati. pun vetra: med. boginja lju-bavi. vetropirstvo. v. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. venire doći. venefik (lat. ventralan (lat. trbuh. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. pobedih!". Venus Venera. vetrokaz. Vendi. svestrano razma-trati. Venus. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). sa dopuštenjem. ventrikulus (lat. ventralis) aiat. venija legendi. odobrenjem. Venera (lat. koji nadima. vendita (ital. pijaca. vetrenje. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. naziv za polne bolesti. venerie. vidi. ventarola (ital. zborio mesto.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. venedienne) trg. vena. Venus Venera. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. bona venija ili kum bona venija (lat.u. uopšte svaka šupljina na telu. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. koji pripada venama. ventilacija (lat. venozan (lat. boginja l>ubavi) 1. vetrokaz. venski. nlat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). tečnosti. veniat neka doñe) prav. lov. otuñenje putem prodaje. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. koji se tiče trbuha. venija legendi (lat. Venedi v. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). bona venia. venia legendi) v. venski. venerologija (lat. venijat (lat. reč) med. prečasni. koji truje. venerabilan (lat. naredba. venenum (lat. vingt-et-un) „dvadeset jedan". fig. venditio) prodaja. venosus) alat. nem. venerolog (lat. objašnjavati u tančine. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). ventus vetar. želudac. prethodno pretresanje. venija (lat. vendicija (lat. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. venari loviti) 2. grudva) med. ventiliranje. vetrovi-tost. venevozan (lat. obično od metala. venter (lat. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. loža. fig. dopuštanje. vendita prodaja) mesto gde se trguje. lovačka kuća. mehana. venenum facere otrov spravljati. tj. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. poziv pred sud. Venus. thrombos grumen. veledostojni. ventarola. alta vendita (ital. veni. snabdeti ventilom. venereus) med. nlat. venozan. ventriculus) anat. lat. ventil (lat. ventrilokvenciJa (lat. sprava za obnavljanje. veneratio) duboko poštovanje. ventile) oduška. nadimanje.

blagoglagoljivost. veras (lat. verbozitet (nlat. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. veracitet (lat. veranda (eng. ljubavnica. koji se tiče reči. fenyo. pri čati utaman. verbatim (lat. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). verbaliter) pril. up. . uvreda nanesena rečima. Zornica. veracitas) istinitost. čista.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verbum auxiliare) gram. ulična ljubav. sskr. Večernjače (Hespe-rus). u obliku masti. pismeno saslušavati. Venus uranija (lat. verberacija (nlat. bukvalnost. potresati. omota č oko ne č ega. uzvišena Venera. verbum aktivum (lat. verbalizam (lat. verbali-sare) prav. veran liberi. razvratnica. verbalizam. verbigeracija (nlat. grč. glagolski. umilno. pomoćni glagol. otvoren trem na ku ći. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. u cilju da se pred slušaocima pokažeš u č en i pametan. veka (mañ. ventuza (fr. venula) znat. sastavljanje protokola. verbalna definicija objašnjenje reči. što ometa da se nešto sazna. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. baranda. sada u pariskom Luvru. veranda. oblaka. naklapanje. verbum auksilijare (lat. gram. nečed-nost. verbum) gram. verbi kauza (lat. kao plašt. 2. verbalnost v. Venus (lat. fig. zvezda Danica. kazati i sl. verberare) šibati. venica. ventouse) ned. varanda) doksat. verbositas) prekomerna rečitost. kao lek protiv živ čanih bolesti i reumatizma. polna ljubav. nepohotna ljubav. mlać enje gloginja. astr. bujica reči. verbi gracija. odložim glagol. mala vena. poet. verbalna nota pol. razvučenost (stila). trošenje re či uludo. gei. poduži komad bele tkanine koji. tru ć anje. prekla-palo. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. pronañen . verbi gratia) v. grč. Venus. zastor (od magle. tj. verberatio) batinanje. mali krvni sud. verbi gracija (lat. verbalitet (nlat. ispravnost. Venus vulgivaga. realna injurija. usmeno raspravljati. mraka i sl. verodostojnost. ver blan (fr. fenyii) bog. prebačen preko glave i niz pleć a. v. uranios nebeski) visoka. radi primera. Veneris) mit. usmeni. fig. nepravilan glagol. Venus pandemos (lat. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. verbum. tući. verbosus) rečit. opširnost u izlaganju. pohotljivost. nlat. rañen u P veku pre naše ere. parenje. iš.). verbaliter (lat. verbum deponens (lat. verba) pl. pri čanje utaman. veratrin (lat. sastavljati protokol. verbozan (lat. verbalisatio) prav. ljubav koja se svuda skita. govoriti u vetar. verbum anomalum (lat. fig. oblju-ba. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. verbum. venusto (ital. radni glagol. bukvalno. fiz. kao znak žalosti. Venera.1820. verbum anomalum) gram. verbatim) pril. nakla-pati. veratrum) hem. od reči do reči. verbum reč) prazno razmetanje re č ima i re č enicama. fig. verbi causa) na primer. stihovi bez slika. pan-demos) v. doslovan bukvalan. lepotica. svačija »sena. nlat. vers blancs) pl. verbi kau za. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. verbalizacija (lat. Venus pandemos. verbalitas) doslovnost. govoriti. tanji sloj nečega. ventrilokvist(a) (lat. klekinja (drvo i plod). verbalist(a) (lat. veo (ital. verbum (lat. od reči do reči. supr. verax koji istinu govori. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. pun reči. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. šibanje. vantuza. nešto što prikriva stvarnost. v. velo) l. prijatno. verbum infinitum — neodre ñ eni glagolski oblik (infinitiv). verbigeratio) med. versus) poet. batina-ti. venusto) muz. »sena Vulkanova. nota jedne vlade drugoj. venter. pismeno saslušanje. mati Kupidonova. verbalis) koji se sastoji od reči. doslovno. neveste nose na venč anju. glagol. verbalna egzegeza objašnjenje reči. Venus. na ostrvu Milosu. uzvišena. Miloska Venera veli čanstveni mramorni kip Venere. besmisleno ponavljanje re či. istinoljubi-vost. gram. verbalna injurija prav. ventrilokvencija. nlat. v. kleka. verbalan (lat. verbum) pričalo. opširan (u pri č anju ili izlaganju). ljubav prema istini. verbum reč. Zornjača (Fosforus). šamaranje. vere. 3. Venus. verba (lat. od reči do reči. venula (lat. tumačenje reči. odredba reči. verberirati (lat. koja se vidi i po danu. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. doslovno. ljupko. onaj koji više drži do re či nego do njihove sadržine. Venus vulgivaga (lat.. požuda. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znač enje. Venus vulgivaga) obična pohota. glagolska reč. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. verbalizirati (lat. verbum activum) gram. služi. tru ć alo. usmeno.

upotreba stvari u tuñu korist bez punomo ći sopstvenika upotrebljene stvari. verbum intranzitivum (lat. vermes (lat. vermej (fr. vermicularis) crvast. vi č an č emu. prevod na maternji jezik. stvarnost. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. veretizav (arap. prelazni glagol. verziran (lat. šaren. glisna bolest. bojati se. overiti. verbum impersonale (lat. Vermaht (nem. obrt. grč. ver-librizam (fr. verbum defectivum) gram. ital. verifikator (nlat. versari) dolaziti u dodir. ital. verizam (lat. v. zanos. verificare) proveriti. npr. trpni glagol. veredictum. vermati (tur. verziran» (lat. bolest od glista. v. vermes) pl. neprelazni glagol. veritas juridika (lat. baviti se. verzali (lat. verbum primitivum (lat. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. verificirati (nlat. verbum transiti-vum) gram. veritas. vergi) porez. veritas) istina. istine. glistav. verzifikacija v. dokumente. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. ili. versatus) upućen u nešto. versus) pl.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. pozlaćen bakar. verminosus) med. versura) trg. veritas (lat. vermis. verenda (lat. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slu č aja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. verdikt (lat. pregledati (račune. hipoteze. versatio) okretanje. vergija (tur. vergula) kuz. tur. fermati. žar. zazirati. menjanje. veritet nekog potraživanja. obrtati robom. slikarstvu. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verzurirati (lat. versi liberi. 2. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verbum tranzitivum (lat. zamah. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. verikl (fr. verbum intransitivum) gram. eng. iskusan. waram. družiti se. vergl (ital. obavešten. gliste. zool. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. o tome tata mnogo verzija o tome se različito pri č a. proña robe.). verz (lat. verite) istina. tj. promet. verificator) utvrñivač istine. vertere obrnuti. harač. v. pun glista. pesnik koji piše slobodnim stihovima. rumenica). med. veriste) umetnik pristalica verizma. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. književnosti i muzici moderne Italije. lat. prodaja na kredit. verve) polet. verzacija (lat. veritas juridica) prav. onaj koji nema svih oblika. sušica. tuberkuloza. versio in utilitatem) prav. odluka. vermeil. versio. verminacija (lat. mešanje poverioca. presuda. verzo šolto (ital. fil. verzio in utilitatem (nlat. putem iskustva. verso folio) na drugoj strani. ver-librist(a) (fr. versali. versus) poet. versicolor) raznobojan. V. verificatio) proverava-nje. verem) l. versura) vršiti promet robe. overavanje. veresija (tur. versio uteri) obrt deteta u materici. (nlat. proveravati. verminatio) med. da zahteva naknadu vrednosti). tuga. verem (arap. verso sciolto) v. bezličan glagol. polni organi. verzio in rem. fr. rumenilo (za usne. verbum imperso-nale) gram. vitriculum. verdict) prav. versifikacija. verbum pasivum (lat. versio in rem) prav. verenda) pl. obrtanje. prevod. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. primitivum. vericle. izvež-ban. verzikolorav (lat. sprava za ispitivanje jačine metala. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. obrnutost materice. verkštat (nem. promena. veritet (lat. vermijon (fr. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verbum primitivum) gram. verzio in rem (nlat. vešt. u vatri pozlaćeno srebro. lat. crvolik. vere. up. zool. verv (fr. verist(a) (fr. veresi) kupovina ili prodaja na veru. plaćanje duga zajmom.) poštovati. utvr ñ ivanje pravog stanja. punomoći i dr. obraze). verzo folio (lat. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. pravna istina. veritet. vitrum staklo) lažan dragi kamen. vermikularan (nlat. versus istinit. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od po četka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. porotska odluka. verbum inchoativum) gran. pa onda potvrditi ispravnost. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. na obratno j strani (lista). nepotpun glagol. 10 Leksikon verzura (lat. danak. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. waram. verbum passivum) gram. . verminozan (lat. overilac. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. istinitost. okrenuti) ina č ica jedne pripovetke. verbum inhoativum (lat. zanimati se čim. tip. vero. verifikacija (nlat. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. raditi na čemu. Werkstatt) radionica. jad. verzija (nlat. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ru čke. koji boluje od glista. vatrenocrven dragi kamen.

versi liberi (lat. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. gr č. pomoću rimovanja. koji izaziva vrtoglavicu. verz. vesnjanka (rus. vertatur (lat. verre staklo. verrucositas) med. bradavičavost. uspravna. vermifuga. versatilitet (nlat. vrh. veronal fark. verukozitet (nlat. kičme-ni. versi liberi) pl. verticalis) kat. prestonice francuskih kraljeva. verthajmica. verotipija (fr. veruka (lat. 2. izbijanje mladica u proleće. obrtati) prevrtljiv. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. velika početna slova. naročito na oku. vertebrata (nlat. glazirati. strofa. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). versus memorijales (lat. koga je uhvatila vrtoglavica. vernilitas) ropsko ponašanje. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. versifikacija (lat. vernier) geom. verset) kitica. verre staklo. versatilitas) prevrtll-vost. brava. . verofon (fr. niz metrički sreñenih ritmova koji. verthajmovača. vertikalan (nlat. vemalis. vernatio) podmlañivanje. versare okretati. stavljanje u stihove. vernirati (fr. versus) št. fr. vermiformis) u obliku crva. verticite) fiz. vrsta. početak geološkog perioda tri-jasa. obrni (list). berlinskom stolaru Vertikou. variola) tec. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. verrucosus) med. vertebralan (nlat. verticitas. grč. vernisaž (fr. predstavljaju celinu. vešt. verticitet (nlat. verte (lat. vertikale (nlat. promenljiv. verteks (lat. vertebrata) pl. versus memoriales) pl. vertigo) ned. versifex) nadripesnik. veras. prolećni. vrsta finih talijanskih rezanaca. matematičaru Vernier-y (1580—1637). bradavičav. vernalan (lat. odvesan. vrtoglavica. verole. versta (rus. koji pati od vrtoglavice. okretan. vertiginozan (lat. slobodni stihovi. prostota. versificare) staviti u stihove. versetto. versija v. vsrnilitet (lat. verzija. remedia) pl. versatilan (lat. neka se obrne (list). pravljenje stihova. crvast. crvolik. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. kovitlav. vertiko (nem. verte) okreni. nauka o stihovima. neotesanost. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. vermifuga (nlat. vermoute. kičmenjaci. verseto (ital. vertex) vrtlog. verticalis) uspravan. zool. pretposlednji kanonski . upravljanja (npr. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vermicelli) pl. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñ ne moždane. ra č ji stih = palindromos. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. zvezda Večernjača. sifilis. šuga. Versaj (fr. vsrnacija (lat. kolebljivost. nazvana po svom pronalazaču. teme. vir. magnetne igle). nazvan po pronalazaču. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. okret-ljivost. . dovitljivost. tj. vere (lat.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. zmija. obnavl>anje. stihovi bez slika. ulagivanje. 1871—79. npr. nlat.) v. sedište republikan-ske vlade. skidanje svlaka. vertikalan položaj. bradavica. versatilis. stožer na nebu. astr. versificatio) stihotvor-stvo. verruca) med. stihoklepac. perpendikularan. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. versificator) stihotvorac. se. dati (ili: davati) sjajan izgled. nesvestica. versiculus) mali stih. typos oblik. vermiforman (nlat. promenljivost. versus) poeg. VI 1919 (Ver-sajski mir). pun bradavica. 2. 1672—1789. nem. fig. vertatur) neka se okrene. verukozan (lat. vrtoglav. ver) pr. izreka iz Biblije. versifikator (lat. lekovi za isterivanje glista. lik) prenošenje fotografija na staklo. versifeks (nlat. vertiginosus) l. rtenjačni. u pravcu dejstva Zemljine teže. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. crvići. versus cancrinus) post. vsrsali (lat. pesnik. prava linija. ned. tip. premazati firnajzom. fr. pršljenski. versus kankrinus (lat. vermug (fr. versificirati (lat. pravl>enje glupih šala. up. breg. verfen geol. vis.čas. versikul (lat. stih. užina. tj. okomit. vesper „ve če") u katoli čkoj crkvi: večernja. vertebralis) zool. vertigo (lat. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. verol (fr. presvlačenje nekih životinja. asonancije ili aliteraiije. glava. vrsta nonijusa. vernije (fr. pisac stihova. vernir) lakovati. vertere. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vesper (lat. praviti (ili: pisati) stihove. moć opredeljivala. svrab.

kauboji. vestibulum. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. sveč ano oblačenje manastirsko? iskušenika u kalu ñerske odelo (kod katolika). vibratorius) treperav. sredstvo za prenošenje. fajansa. vestalinks (lat. čednosti. Vedžvudu (1730—1795). ne primam. stope. vibrator (lat. vestales) pl. veto (lat. wakil tur. vestibule) trem. silovi-tost. vehementnost. veterinarski fakultet. Juno 1804. fiziol. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vehemencija. vehementnost v. veterinar (lat. fig. vibrare) l. vekil) punomoćnik. oblik i dr. zastupnik. domaće sloge. vibralitas) fiz. Vetus testamentum (lat. većil (arap. naročito onaj koji je u č estvovao u ratu. koji se sastoji u trepe-renju. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. ulaz u kuću. veterina (lat. vetus star) stari vojnik. vestibil. vestiarium) soba gde stoje haljine. trepereći. vehikl (lat. vibrare. Vesta). strastan. obi č no destilovana voda. blago. spisi St. živinar. prevozio ili prenosio sredstvo. haljinar. veteranstvo. teh. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. vestalinke. vestitura (nlat. vezzoso) muz. vibrato) muz. garderoba. njihavost. njihav. zaveta. veš (nem. fig. ode-vanje. veterancija. predvorje. oblačionica i svlačionice. farm. vibrare tresti. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. prenosilac. fr. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa.divlji zapad". veto zabranjujem) lipti. telo koje vrši mehani čke ili elektri čne treperenje. ako se koja ogrešila o nevinost. vecozamente. vod. vatren. veternus dremljivost) med. bušenje betona i dr. npr. vestiarius. vedžvud (eng. vibrater (lat. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. sprovodnik. vestis odelo. astr. bolesna želja za spavanjem. vestijar (lat. vecozamente (ital. meko. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. planetoid otkriven 1807. liberum veto (lat. veteranstvo v. tre-pereti. vestigije (lat. vecozo. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. vibrare trepereti. na č in zabrane. drhtav. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekuti će. ili odbijanje. preobuka. (Ceres 1801. vibrant (lat. tragovi. treperavost. vestern (eng. marveno lekarstvo. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. škola za marvene lekare. vestijarij(um) (lat. rimska boginja ognjišta. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. via (lat. vestibule) v. vestigium. 2. vestibul. vestalke (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima. fig. zakalu ćerivanje. vibrant) ustreptao. vehemencija (lat. nežno. via) v. 2. treptav. pustolovi. tragovi nogu. . mrtvilo. plahovitost. isluženi vojnik. vestalke. phone glas) muz. med. letargija.. vehabiti (arap. vibralitet (nlat. Vahabi) up. Wasche) rublje. žustrine. njihati se) 1. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. treptaj™. Wachter) č uvar. njihanju. revolveraši. vehementan (lat. plah. vešplav (nem. šerifi. vahabiti. Palas 1802. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevaže će. odbacujem. neobuzdan. da se njihaju. Indijanci. vibrare vitlati. grč. veto) zabranjujem. njihati. vehter (nem. veternus (lat. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. neobuzdanost. u ustavnim državama vladaoci imaju. vija. čovek ostareo u službi. Vesta) mit. stražar. vestales) pl. kod katolika: nadzornik svešteni č kih odežda i crkvenih utvari. predsoblje. odeća) trgovac haljinama. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameri čki . haljinarnica. veterinarius) marveni lekar. žustar. g. džez-instrument sastavljen od metalnih plo č a nanizanih na pokretnom stalku. srpskohrv. vatrenost. fiz. vibrato (ital. zabran-ski na č in. veterancija (nlat. iaizmenična napetost i labavost delova tela. glas r. mlitavost. vestibul (lat. nlat. provodnik. vetativ (lat. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. za to vreme morale su živeti naj čednijim životom. veteranus. vezzosamente) muz. vehementia) žestina. nazvana po pronalazač u Dž. vibrantan (fr. vestibil (fr. stari ratnik. Vetus Testamentum) Stari zavet. udaranjem bati ća o pločice proizvodi se karakteristi čan treperav zvuk. vecozo (ital. Waschblau) plavilo za rublje. vehemens) žestok. dremljivost. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. v. vibrafon (lat. vibratoran (lat. veteran (lat. vestigia) pl. iznositi prljav veš. bila je živa zakopana. vehiculum) kola. stanje jednog veterane. vestitura) oblačenje. nekad turski ministar. takav je.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. dršćući..

čuvar. da- . klatiti se. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vigizam (eng. viva (ital. grč. floreat) živeo.vibracija 148 videant konzules. viviparizam. pun »sivotne snage. lama. njihati se. vigor) »sivotna snaga.. silina. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. zverinjak. videre) vidi. viva voće) živim glasom. tj. živahnost. zavojite bakterije. grč. vibrografija (lat. gramma crta) fiz. jak. up. izazivači kolere. mortuos plango. vigonja (fr.) budan. vibrare. vivo (ital. u opasnim vremenima. srdobolje. viva) živeo! viva voks (lat. vigor (lat. vivo. vigorosamente) kuz. brižljiv. vivifikacija (nlat. živahnost. viva voce (lat. vibrare. viviparija. vigere. noćno straža-renje. bri»sljivost. vivandiere) vojnička. snažno. oživljenje. podrhtavanje. dan uoči praznika. skopeo gledam) fiz. donosio odluku da se konzulima dade ve ća vlast). kreskat. sve»s. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. bdenije. vigilantan (lat. vivače (ital. nlat. vivačisimo (ital. živahno. vivandje (fr. vivandjerka (fr. da živi. drhtanje. vibrirati (lat. fig. pukovska krčmarica. whiggism) načela i program vigovaca. vigorozan (nlat. vigorosus) snažan. zoološka bašta. oscilacija. kolere. vigorozo. prijatelji slobode. vigilancija (lat. vibracija (nlat. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. vivus živ. trepereti. vivipar (lat. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. obično od bivolskih koža. vibrogram (lat. vigogne) peruanska ovca. vibrare trepereti. usmeno. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vivus živ. up. vibroskop (lat. živa reč ima poučnu snagu. članovi engleske liberalne stranke. floreat (lat. smotren. životinja koja se živa rañ a (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). up. v. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. pažlji-vost. up. ragege rañati) zool. Vidalova reakcija med. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). (lat. vivos voko. vigilant (lat. fonautograf. treba da ga budno čuva.). grč. veoma brzo. vibratio) fiz. vivisecirati (lat. viva voks docet (lat. viva vox) živi glas. v. whigs) pl. v. npr. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. klaćenje. vivacitet (lat. silno. up. vide. viviparan (lat. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. pogledaj. vigoroso) muz. sa žarom. treperenje. pukovski krčmar. vibrograf (lat. vi vat) živeo! vivat. usmeno poučavanje. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vibrare. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. viva čitaš) životna snaga. slobodnjaci. mrtve oplakujem. kratke. vrlo živo. grapho) fiz. vivipar) hol. vibriones) pl. kon viveca. eupr. viviparija (lat. kon vi-gore. fina. vigilans) stra»sar. sravni. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vivificatio) oživlja-vanje. vive r (fr. vivant! (lat. nastojnik. naročito medicinskog ispitivanja. vibrioni (lat. vivos voco mortuos plango. vivacissimo) kuz. mahati. oviparan. protivnici torijevaca. vivus živ. nadzornik. vivus »siv. treptaj. vigovci (eng. munje lomim". graphia) fiz. viviparizam zool. rastao. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. vivo) kuz. marketender. živahno. vivus živ. vivat. žar. navečerje. da raste. vivisektor (lat. marketenderka. što življe. silan. krepkost. krepko. vigilia) bdenje. vigilija (lat. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). krepak. vivisekcija (lat. jačina. da cveta. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vibrare) drhtati. vide (lat. viva vox docet) živi glas pou čava. njihanje (šetalice). živa reč. up. vibrare. ovipar. nauka o treperenju zvučnih tela. fulgura frango (lat. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. žestina. grč. živost. opreznost. vigorozo (ital. obazriv. fonautogram. tj. up. vigorozamente (ital. paratifusa. sector koji seče) naučnik koji para. vigorozamente. vigilantia) budnost. vivace) ouz. pažljiv. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. tj.. svilaste vuna ove ovce. sakagije i dr. vatreno. vivače. sprava za posmatranje treperenja. vivat (lat. vitlati. oprezan. uporedi. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. kod Rimljana: vojni č ka no ć na straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. fulgura frango) „Žive dozivam. videant konzules . bonvivan. živom rečju.

kratak ženski ogrtač za posete. poseta. visionaire) vidovnjak. obudovelost. sproću čega. overa jednog akta. in via juriš) putem prava. takoñ e: viza. visum) ono što je viñeno. uobraženja. carinsko). visionarius. nišaniti. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. fig. overavanje. Visit-karte) posetnica. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. gledanje. vidi docnije (u knjigama).. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). vizitator (nlat. bizantini-zam. predstava koju smatramo. vidualicij(um) (lat. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. . 2. zvanična overa. visualis) ont. prizor. visibilitas) vidljivost.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. dići i spustiti. vizualan (lat. viduitet (lat. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. moralne beda. karta sa imenom. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vidi) video sam. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. vidit) video je. predstava. vidimiran. kao što se lako može videti. naspram. copia vidimata) overen prepis. visite) poseta. kao im. prema potrebi. halucinacija čula vida. fr. očevidno. pohañati. videre) viñenje. fr. grč. vidni. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. opsena. vide infra (lat. tenakl. visuel) v. poho-diti. psih. vizorij(um) (nlat. preko puta jedno od drugog. treba videti. npr. vizuelan. vidovit čovek. gañati. imati u vidu što. pesnik. fig. vizavi (fr. kopija vidimata (lat. preko puta od druge osobe. posetiti. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. vidi ranije (u knjigama). zanesenjak. 3. vidi (lat. npr. vidimus (lat. razumljivo. očigledan. vidimus. prijavnica. videatur (lat. overen prepis. pregled. pregledava akta. videtur (lat. poho-dilac. vidimus) videli smo. pošto su viñena. via gratiae) prav. viser) l. slika uobrazilje. vidi napred. očevidnost. prema čemu. vija gracije (lat. okrenute jedna drugoj. vidimirati (lat. nadzornik imanja. način. uzana kočija sa dva sedišta. pregledanje. vizirati (lat. vidimer) staviti na nepggo vidi. vizita (fr. čini se. priviñenja. kad sede. fr. visitatio) posećivaše. vizum (lat. rgo vidimatione) taksa za pregled. vizitkarta (nem. polaznik. visio gledanje. prekoputa. vija (lat. vide infra) vidi dole. očevidan. spram čega. nišan. mišljenje. 5. 4. pregledanje (lekarske. zagledati. vidimacija (lat. in vija jurio (lat. visum) opt. putem milosti. vis-a-vis) lice u lice. visiera) l. pasoše). uverenje o sravnjenju s origi-nalom. visitator) posetilac. osamljenost. visum viñeno. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. sanjalica. udovičko stanje. praznim. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. onaj koji može duhom da vidi. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. vizuelan (fr. primetnost. viduitas) udovanje. 3. vidua udova. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. pričina. vizir (ital. videlicet =videre licet) pril. vide supra) vidi gore. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. pojava. pro vidimacione (lat. viza (lat. sravnili smo. overiti putne isprave. pretresa™. putem pomilovanje. vizualan. videre videti. pohoda. vizionar (nlat. odrediti zapreminu posude. nalaženje. vija Beograd preko Beograda. nlat. vizis aktis (lat. nišanska gajka. visorium) tip. staviti vizu na pasoš i dr. prikaza. pregledač. poha-ñanje. pregledane. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. visere gledati. sravnio. vide supra (lat. sanjarija. vidi niže. koji se tiče vida. pri-državač listova. Byzantion) v. izvršiti pretres. vizura (lat. težiti za nečim. fr. udovički deo. vidualitium) prav. naročito potvrda da je prepis veran originalu. udovištvo. slika. primetan. via. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. visis actis) prav. lekarska poseta. naravno. voj. videatur) neka se vidi. smerati nešto. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. 2. vizitacija (lat. izvršiti pregled. utvara. videlicet (lat. videtur) izgleda. za stvaran opaža]. videre videti) vidljiv. vizija (lat. visibilis. pr. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. smotra. fr. up. visiter) pregledati. malo kanabe za dve osobe tako da su. za overu. zakonskim sredstvima. jasno. kao kh. pregled. prezimenom. visitare. vizionoskop (lat. shvatanje. uzeti na nišan. vizibilan (lat. vizibilitet (nlat. vizantinizam (grč. na adre-sama: preko. via put) sredstvo. tj. posećivati. vidit (lat. visio. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. zvanjem i mestom stanovanja. očiglednost. video. vizitira™ (lat.

vicomte. za bojenje vune i svile. tur. korpus vile (lat. vivere živeti) način života. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". viklifiti pl. vikingr) borac. vicariatus) v. dijecezi itd. po naredbi svog vojvode (hercoga). male vrednosti. oblast kojoj stoji na č elu valija (u Turskoj). corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. posednik vlastelinstva u Francuskoj. na osnovu naredbe. week-end) nedeljni odmor. vinalije (lat. viktorije (lat. ville) letnjikovac. zahtev za povra ćaj stvari sopstveniku. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoli čkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog uč enja. namesnik (pape. bili na zlu glasu kao gusari. samovlasno. viktualije (nlat. vilio-ris kondicionis (lat. IX u čast Venere i 22. radi razonode i odmora. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. poslednja pomast. vikend. vikarna krvarenja med. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vila (lat. vikarija. wichsen) čistiti obuću mašću za čiš ć enje (viksom). boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). viae-ductus) most iznad doline. vikarni (lat. odmenjujući. namesni čki. kapelanstvo. vijatorij(um) (lat. zamenik. viktus (lat.) zool. vilstek (eng. viktorijaorandž hen. fr. vilavela (fr. IV u čast Jupitera. kuća izra ñ ena u obliku letnjikovca. podgrof. od UŠ—XI veka. viatorium) putomer. puta. rñav. barovitog mesta i sl. ratnik. kazneni. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. provincija. villeggiatura) letnje vreme koje se. vina (ind. slon. up. samovoljno. bez vrednosti. ital. poputnina. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. namesništvo. a obi čno se provodi van mesta stanovanja. nasilno. villanelle. wickeln omotavati. vicarius) namesni. biljna) vina. sli čan mandolini. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vileñatura (ital. hodometar. medicinska (ili: lekovita. zastupajući. engleska teleća imi-cla. prethodnika reformacije u XIV veku.) muz. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. villa. junak. sredstvo za život. victorieux) pobedonosan. vinalia) pl. vindikacija (lat.. vicuna) v. neznatnije vrednosti. vicecomes. pobednički. hrana. vilayetli) zemljak. izdržavanje. smanjivanje vrednosti. provodi na selu. vija fakti (lat. eng.-tur. savijati) svitak za kovrčanje kose. pesma uz koju se igra. po zapovesti. vilayet) mesto roñenja. vilajet (arap. gusar. naročito junak na moru. vijatikum (lat. vikarijat. visoko svešteno lice u rimokatoli č koj crkvi. fr. vi mandati) prav. silom. patrijarha) u jednoj oblasti. up. kod katolika: poslednja pri čest koja se daje samrtniku. Vendi. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vikarijus apostolikus (nlat. astr. viktualijanci (nlat. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. vre ñanje. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. neznatan. wilaya. pokrajina. osetljiv. Wichse) mast za obuć u. viscount) francuska plemi ć ka titula izmeñ u grofa i barona. vikarija (nlat. viktoriozan (lat. vealsteak) pržen ili peč en komad telećeg mesa. život na selu radi razonode. vikont (nlat. vivere živeti) pl. victus. delokrug namesni-kov. u Engleskoj: niži sveštenik. vicarus) zastupnik. viaticum) putni trošak. željan osvete. vilioris conditionis) slabijeg sastava. asteroid otkriven 1850. biskupiji. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. seoska igra. vina medikata (lat. farm. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. od-mazdni. god. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. papijota. vilajetlija (arap. . letnja svežina. zavi čaj. vikend (eng. Vindi v. zašti ćivanje. vina medicata) pl. vikar (lat. viking (stnord. prav. victoriosus. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vilifikacija (nlat. vikarijat (nlat. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vitalijanci. via facti) prav. fr. vilis jevtin) prost. vike (nem. viksati (nem. victus et amietus) hrana i odelo. vilis (lat. Victoria) nit. victualia. vindikativan (nlat. prvobitno grañ ani iz Rostoka i Vizmara koji su. victualia) pl. kapelan. vilj (tur. vikler (nem. viktus et amiktus (lat. Viktorije (lat. vikontesa (fr. vikendica kuć a za odmor. unižavanje. vigonja. životne namirnice. vi mandati (lat. imalin. vikunja (šp. vindicativus) osvetolju-biv.

mešavina plave ili crvene boje. ljubičica. nasilan. slaže slova). metron) sprava za merenje ja čine vina. gvint. vinkulum matrimonii (lat. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. viola d'amore (ital. dosuditi.. koji se opija. violet) ljubi čast. vinolentia) pijanstvo. naprasit. brano. gšja-nost. vincire) vrpca. sla-galjka (mala metalna pregrada. vinktura (lat. neobuzdanost. kažnjavanje. žestok. violare jus territoriale) prav. na pismima. violet (ital. violencija (lat. vinkulacija (lat. opijanje. monopolski zavoj sa pe č atom (na duvanu. oskrvnjenje. violentnost (lat. žestina. sekt. vinum misale (lat. maramica-ma). povrediš sopstveni č ko ili zemljišno pravo. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. vrpca. vinkl (nem. ga ñ enje od vina. viola (lat. mržnja na vino. desnom rukom. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinklag (nem. vinum. violencija. vino tinto) v. phobeo bojim se) strah od vina. viola alta (ital. bra č-violina. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. Vindobona) starorimsko ime za Be č . združiti. žustrina. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromo čive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. violin (nlat. vinja (fr. pre no što je isplatio. violatio) prav. violetto. sklonost pi ću. vincire. vino seko (ital. vigne. prestup zakona. viola di gamba) muz. violica. vincilir (mañ. vincula okovi) vezivanje.. nasilje. bog. vinificatio) proizvo ñenje (ili: proizvodnja) vina. viola (ital. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. prinudan. vitula) 2. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vindicta) osveta. docnije samo sa sedam drevnih žica. violinum) hem. opšti naziv za veći broj muzi č kih gudač kih instrumenata. preteranost. fr. violentus) silan. kažnjavati. doznačiti sudski. vinculare) spojiti. up. plahovitost. hartije od vrednosti isklju čiti iz kursa. petlja. vinkulum (lat. viola alta) muz. povreda prava. viola di bra č o (ital. grč. ljubičica. veza. vino tinte (šp. obesvećenje. violentia) v. ital. vindikta (lat. tužba za zaštitu svojine. vinculum) konopac. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. ranije sa 12—14 žica. vint (nem. veština spravljanje vina. vinificator) proizvoñač vina. vinctura. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vin č estera — Winchester) vrsta vojni č ke i lova č ke puške. vinograd. up. združivanje. violeta (tal. . goropadan. gr č. u početku ili na kraju knjige. slagačica. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. prekomeran. vinometar (lat. plahovit. violette) koji je boje ljubičice. žigicama). violare jus teritorijale (lat. Winzer) struč an vinogradar. Vindobone (lat. spona. vinkulirati (lat. vinum missale) pri česno vino (u katoli č koj crkvi). viola d'amore) muz. fr. v. naprasitost. violata) obeščašćena. viiolentan (lat. vinolentus) pijan od vina. naročito zanatlijskih. poljska ku ća. silovana devojka. vinczeller od nem. vindikaciono pravo prav. vinum vino. ital. nlat. violata (lat. prav. muz. violetan (fr. viola di vindikaciona tužba prav. vigna) vinova loza. violetta) nuz. vindicirati (lat. čuvar vinograda. preteran. materija koju sadrže mnoge vrste ljubi čica i koja izaziva povrać anje. violentan (lat. spa janje. vinomer. viola di braccio) muz. viola. alt-violina. ljubica i drugo cve ć e sa mirisom sli č nim mirisu ljubičice. primiti obaveze. Winkelhaken) tip. naprava pomoć u koje vino može previrati i kad je zatvoreno. bog. sudskim putem tražiti svoje natrag. papiru. ograni čenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. viola) l. uže. vinovnik (rus. tužba zbog nanesene štete. obavezati se. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. braniti. od kojih su neke bile metalne. nlat. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. pu-dar. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. vinolencija (lat. brač u sli čan muzi č ki in-strument veoma ljupkih tonova. vinculum conjugale) bra č na veza. fin. vinovnik) krivac. up. osramoćenje. vindicare) osvetiti.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. sila. vinkulum konjugale (lat. vinifikacija (nlat. ljubičast. ljubavna violina. viola alta. u širini štampanog retka. prisiljavanje. brak. štititi. etiketa. viole. veza. violacija (lat. vrstač. viola di gamba (ital. vindjak(n)a (nem. šp. letnjikovac. izmešan s vinom. postao insolventan. tinto. tako ñe: vindikta. mala violina. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najja če lome. prouzrokovač. svezati. violončelo. prav. violentia) silina. višega (fr. sklon pi ć u. vinifikator (nlat. izazivač.

potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). nastrojen za delovanje. viribus unitis (lat. čedan. bledilo. devičanski. č elo. virilizam (lat. govor) nauka o virusima. dubok glas. virtuelan lik ont. violon (fr. virtualis) sposobnost za rad. virilni glas v. virga grančica) muz. odvažan. viper-in (eng. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virilna porcija (lat. č etvrtina violine. . na osnovu prava koje daje predsedni č ki položaj. violino piccolo) muz. supr. obesvetiti. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja li či na muškarca: male grudi. u današnjem obliku izrañ en u Italiji u XVTI veku. deo nasledstva koji pripada pojedincu. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virement) fin. član nekog politi č kog tela po položaju a ne po izboru. oskrna-viti. čistota. zrelo doba. prebacivati (ili: prebaciti. devojapggvo. virago (lat. virilis portio) prav. spolna nevinost. virilescencija (nlat. viraginitet (nlat. mogu ć an. čist. virus otrov) med. gradila. realan. koji je sposoban za rad. prestu-piti zakon. prostim knjiženjem. virtualis) v. violare) povrediti. virtuelan (fr. viraginitas) fiziol. viri potentia) muška snaga. ćemane. obrtanje (ili: okretanje) lañe. naročito kod ptica. violino secondo) muz. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja.152 violina (ital. svirač u violinu. violine pikolo (ital. violoncello) muz. mor. viridis zelen) bog. nagao zaokret. viridin (lat. virmanisati (fr. virilis) v. devičanstvo. virilis. virman (fr. še ć era i za č ina. violoncello) muz. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. fig. zelena bojena materija u biljaka. viripotencija (lat. vir muze) muški. bašta. zrelost. malokrvnost. virgo) med. prva violina. viribus unitis) sjedinje-nim silama. ginandrija. virage) ani j. virilescentia) zool. vir muž. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. svira č u violon č elo. virtuelan. instrument sličan klaviru. promene u karakteru. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. virago) muškobanja. celokupnom snagom. virginitet (lat. valjanost. up. jaja. viola di gamba. logos reč. vii (eng. pol. muškost. preneti. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. virtuel. mor. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. virginal (lat. poremećaj u polnom razvitku kod žena. whipper-in) nadzornik i gonilac leva č kih pasa. viroze (lat. viraž (fr. virginalis) devojački. violone) muz. miruju ć a ili drema-ju ć a snaga. no ć delovanja. sposoban za dejstvo. čednost. »seneka sposobnost za stupanje u brak. virola (fr. violinista) muz. vi reskript (lat. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. današnji kontrabas. uobražen. najmanja violina. violončelist(a) (ital. devojka. prividan. vi presidii (lat. whip) toplo pi ć e od belog vina. up. virgineus morbus) med. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. virole) spiralni svitak u satu. svirač u violon. virilan (lat. sposobnost. violončelo (ital. snaga) snažan. po ital. fig. bitna ili pojamna važnost. muže-van. druga violina. isplata koja se vrši bez gotovine. fig. Č>JGvršiti obračun. virilizam. virologija (lat. zarazne bolesti izazvane virusima. viridarij(um) (lat. virilitas) muškost. violiiist(a) (ital. devojačka bolest. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. ali se tom sposobnošću ne koristi. virilitet (lat. virtus sposobnost. limunova soka. violon) muz. pogaziti ugovor. virus otrov. violino) muz. violirati (lat. muškarača. na osnovu naredbe. č eli č ni kalup za kovanje novca. obepgčastiti. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. virilis) pol. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz so č ivo. trg. violino primo) muz. vi rescripti) prav. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). d. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. violine primo (ital. violina. virgineus morbus (lat. spinet. virgo intakta nevina devojka. virement) fin. virilist(a) (lat. virtualitet (nlat. violine sekondo (ital. votum virile. violonist(a) (ital. po zapovesti. a. obavezu. sa prikrivenom snagom. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. fiz. virginalan (lat. mužev-nost. e). bradatost. lat. virpinija vrsta duvana i cigara. kružno spuštanje aviona. okretati lañu. virtualan (nlat. virtuelan lik virgo (lat. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. narušiti. uzajamno obračunavanje. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izme ñ u kolena. v. odvažnost. virgimtas) med. silovati. viraginitet. devica. hlorofilin.

vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizi č kim procesima u njemu. tj. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). dro-ban. da luče otrovne produkte i da. virtuosis) valjak. vis atraktiva (lat. virtuoskinja (ital. vis apsoluta (lat. vis legis) prav. viscera (lat. vista) trg. krepost. velika umetnica. onda je zbir virtuelnih. dostigao savršenstvo. snaga koja dejstvuje. naro čito srce. jetra itd. viskozitst (nlat. viktualijanci. viskozimetar (lat. jedak. are longa (lat. viskoza (lat viscum lepak) hem. naročito u muzici. živahan. viskozitet. verovatno ć e življenja. fig. vita život) životopis. opšti osećaj života. visceralis) utrobni. vis armata) oružana sila. uvid. visceralan (nlat. vis viva) fiz živa sila. koji pomaže život. viskozan (lat. vis vitalis (lat. zakonska sila. sposobnost za život. vis inertiae) fiz. valjanost.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. lenivosna sila. a vista (ital. fig. tj. pristalica vitalizma. sila lenivosti. virus otrov) med. poglavito u tehni čkom pogledu. sila zakona. oživljavajući. izazivaju oboljenja. vita brevis. vis legne (lat. vitalni osećaj psih. pokazi-vanje menice. vis probandi (lat. virtuoz (nlat. zarazna klica. vlast. 2. koji se ti če unutrašnjih organa životinjskog tela. onaj u kome se ogleda. ulja i dr. viskoznost fiz. naro čito u muzici. virtuoznost (nlat. virtuosis. menice. viršafterica (nem. vista (ital. veoma važan. viscidan (nlat. viscositas) fiz. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). vitalnost (lat. zagrižljiv. tvrdoglav. vis vitalis) životna snaga. artikl. otporan. celulozna masa (za izradu vešta č ke svile i filmova). svojstvo viskoznog tela. virulentia) med. muškost. fig. lepljivost. virulencija (nlat. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. snaga. bitan. pluć a. vist (eng. vispren (rus. virus otrov. vis inercije (lat. vis major (lat. vis maior) viša sila. sa životnom snagom. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. med. viscum lepak) te-gljiv. hrabrost. vitalis) životni. opšte stanje našeg organizma. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. koji se tiče života. viscera) pl. a vista) odmah po vi ñenju. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. tj. vitalitet. vitalijanci (lat. otrov. vitalitet (lat. viršla (nem. mogućnih. sposoban za život. vis absoluta) prav. Wurstel) vrsta male kobasice. gnojenje rane. viñenje. tok života. gnojav. viscosus. vi-skoznost. uzvišen. tegljivost. pun žestine. ars longa) život je kratak. virtus) muška snaga. še ć era. limuna i crnog vina. snalažljiv. celokupne zdravstveno stanje. vojska. živ organizam. vitalizam (lat. virtuelna žiža ot. vis probandi) dokazna snaga. kineti čka energija. viskača (šp. viscacha) zool. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. na taj način. pome-ranja napadnih ta č aka. vitalist(a) fil. utroba. virulentan (lat. privla č na sila. lepljiv. whisky) engleska rakija od žita. životnost. virtuositas) savršena veština. pun ljutih i opakih sokova. vešt. neophodan. gust. u našoj svesti. vis) sila. drob. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). oštrouman. snaga dokaza. savršen. whist) engleska igra karata sa č etiri igra č a i 52 karte. vis attractiva) fiz. viscum. vis viva (lat. naročito otrov što ga lu č e mrtve ili žive bakterije. otrovan. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. vis armata (lat. mogućna. plemenit. vrlina. vita (lat. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. fore mažer. virulentus otrovan) med. unutrašnji or-gani životinjskog tela. virtus (lat. virtuozan (nlat. grč. duhovit. vitalan (lat. vita) v. fig. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama").) 1. jetkost. viscidus) židak. otrovnost. nutrica. kurikulum vite. up. vitalitas) v. pi ć e od č aja. odličan. naro č ito lakova. zagrižljivost. . vir. koje predstavlja važan trg. vita brevis. kod jednog naroda). creva. tj. vitalitas) životna snaga. ital. zecu slična južnoamerička životinja. v. prosečne trajanje života (npr. moć. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. viski (eng. izazivač bolesti. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. virus (lat. vis (lat.

vitraž(a) (fr. vicenij(um) (lat. svežim plodovima i semenju. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vitrificirati (nlat. oti-rač. Vitleju. vice-kon-zul. providan. vitrum staklo. još neispitane dovoljno. šp. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitriol (lat. vicia. vitrum) staklo. nevaljao. vitellus. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. zamenik vladara. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. putem prenošenja ili ustupanja.) v. pretvorljiv u staklo. postakljenje. upravnik crkvenih dobara. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. npr. grč. razne hranljive materije. kazniti smrću (u pobunama i sl. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. sulfat (tj. fil. vicinalni put opštinski. pela-gru itd. nedostatak. seoski. osuditi. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. metron) ont.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. zabluda. vi cessionis) prav. vicijum nature (lat. vitrezan (lat. pogreška. vitrificare) postakli-ti. zastupanje nekoga. vitraj (fr. vicinalan (lat. vitiosus) pogrešan. vicezimacija (nlat. eiter (nem. nalaze se u većini namirnice. prozorske zavese. omaška. vi cesionis (lat. dućanski izlog. Witz) desetka. vicijum (lat. pretvaranje u staklo. i radnici u srazmernom delu dobiti. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. viče) u složenim rečima znači: pod-. vitreux) staklast. bez mane. vicies dvadeset puta. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. na osnovu poslednje volje. od vitreus staklen. duhovit čovek. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. vitium cordis) med. vita život) pl. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. vicinalne železnica. cinka itd. pored poslodavaca. tj. gresi (mladićkog) doba. greh. vitrescibilitet (nlat. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo.). vitelus (lat. vitulus) žumance. vicemaher (nem. krivica. viciozan (lat. posed koji nije bez zamerke. plava galica). vitriolescirati (nlat. nestajanje pigmenata u koži. poročan. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. mane. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. vicedom (lat. viče versa) obratno. vitrine (fr. vitreus staklen. gresi mladosti. prozori. seoski put. duhovita šala. bakra (zvani plavi vitriol. vicinalis susedski) opštinski. dosetljivost. želez-nica. vi testamenti) prav. vicennium) vreme od dvadeset godina. sporedna železnica. najpopularniji bog u brahmanizmu. wischen brisati) brisač. fr. vice verza (lat. viciozitet (lat. kristal. zamenjivanje. testamenta. u protivnom slučaju. Višva-karman (ind. vitrescibilan (lat. fr. pl. oštroumnost. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vitia aetatis) pl. . kristalast. porok. vice-direktor. vitriolisatio) hem. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. rñavost. vicioznost (lat. vicijum kanonikum (nlat. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). Witz. gvožña (zvani zeleni vitriol. vitrifikacija (nlat. vitrotipija (lat. vitiligo (lat. staklena pregrada. vicia etatis (lat.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. grč. vitriolizacija (nlat. mana srca. koji ima manu. vicedominus) namesnik. vitrage) staklena vrata. žumancetu. silom. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. pokvaren. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). obično uzanog koloseka. vicijum kordis (lat. koja vezuje samo obližnja mesta. silom oporuke. vitreolus dei. vic (nem. u svežem mesu. vitrum staklo. vi testamenti (lat. vitriolo) hen. Višnu (ind. vitium naturae) med. prvobitno bog Sunca. vitiligo lišaj) med. vitriol. prozor. med. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu).). vice (lat. vitrum (lat. vitiositas) pokvarenost. machen činiti) šaljivdžija. vitrometar (lat. vitriolescere) hen. onaj koji vezuje samo susedna sela. mleku i dr. obrnuto. vicezimirati (nlat. vicesimatio) dvadesetkovanje. vitrificatio) postakla-vanje. rahitis. viciozitet. vicesimare) dvadesetko-vati. izdvojiti. promašaj. pretvaranje u vitriol. pretvarati se u vitriol. viciozan posed prav. oličenje stvaralačke sile u prirodi.) „Tvorac vasione". H. vitium) mana. poročnost. beriberi. biol. vicenalan (lat. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. sjajan. koji je sa ned ostatkom. naročito u zelenim delovima biljaka. analis godišnji) dvadesetogodišnji. zelena galica). vicioznost.

vokabulist(a) (lat. fiz. vocativus) gram. vox acuta) muz. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). reč. vrsta tanke materije za ženske haljine. naro čito za veo. nestalnost. dozivni padež. mrtvih. vodvilj (fr. . stariji naziv za Rumuniju. grč. spadalo. vežbe u pevanju sa slogovima ut. 1831— 1912). čovečji glas (na orgulji). ton. vocatio) poziv. isparavanje. vox humana) muz. ad vocem (lat. fr. komad sa kupleti-ma. visok (ili: oštar) glas. mi. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñ u Karpata i Dunava. glasni. mali poz. krilo vetrenjače. sklonost (nekom zanimanju. dar. vokalizam (fr. voks populi. tj. vole (fr. volta) zidni svod. ad voćem) uz reč. ispa-riti. volatilan (lat. vokalna muzika pevanje. tj. fig. assa voće) samim glasom. glas istine koji nema dejstva. ital. re č sastavljena od re či dva ili više jezika. nestalnost. vokalizacija (nlat. Vodai (nem. ge. walkie talkie) prenosni radiotelefon. vocabulum reč) pisac rečnika. u smeni (dokaz). konsonant. voile) prevez. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. vocabularium) rečnik. udariti loptu u letu. izraz. i. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). leteći. samoglasnički.) pl. to je svetinja. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. dobre žetve i lekarstva. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. vocalis) gram. konstruisan 1933. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. volantai (lat. vokalna harmonija (lat. volvulus) med. vocalizze) muz.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. u ovom pogledu. speak govoriti) meñunarodni. peti padež. voks klamantis in dezerto (lat. volatilis) hem. voal (fr. volant) pernata lopta.višnuizam 155 nestašno. asa vode (lat. voki-toki (eng. obešenjak. izgovaran. vokale (ital. world svet. Vuogan. vokacija (lat. tj. volee) let. opna na mladim pečurkama. samoglasnički. danas: veseo. vocalis. vox virginea) muz. struci). vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. u). isparava™. vokativ (lat. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. uzaludno opominjanje. volatilisare) hem. voks akuta (lat. vokali-ziranje. pevajući. fig. rang. voks humana (lat. koji može da se pretvori u gas ili u paru. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). pretvaranje u paru. isparljiv. vox hybrida) melez-reč. pozivanje na neki položaj. samogla-snik (kod nas glasovi: a. pucati iz voleja u fudbalu. letenje (ptica). koprena. volatilizacija (nlat. voks virginea (lat. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. vaudevilliste) pisac vod-vilja. vocalizzo) muz. za-interesovati. volatilitas) isparljivost. volva (lat. ot vole (fr. volatilitet (nlat. vocalisme) gram. god. vox populi. vocalisatio) gram. glas narodni je glas božji. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. voks hibrida (lat. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. s obzirom na boju zvuka. volant) koji leti. vokal (lat. teorija samoglasnika. volans. muz. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vocalis) gram. položaj. volva) bog. volan (fr. tj. Jovana Krstitelja. promenljivost. veo. vokalski (lat. vocalis. koji se ti č e glasa. vokalan (lat. zvuk. npr. što narod ho će. pobede. naziv. bez pratnje nekog instrumenta. Wodan) mit. zastor. ime. voks dei (lat. koji je u letu. vodviljist(a) (fr. vox glas) gram. e. supr. višnuizam (ind. reč. vocabulum) lingv. pri toj reči (pade mi na pamet). onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. Vokalize. M Šlajera (Schleyer. o. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). voks (lat. svetski jezik. lepršav. volatilisatio) hem. zasvoñena prostorija. prethodnik esperanta. zavezanost (ili: zapletenost) creva. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). karner na ženskoj haljini. zanatu. vokabular (nlat. vokalize (ital. bog vetra. fa itd. volapik (volapuk = eng. volvulus (lat. vokaliza (nem. vox Dei) posl. volabilitas) povrpšost. pronalazak nemačkog sveštenika J. točak zamajac. volat (ital. točak za upravljanje automobilom. vocale) muz. volatilizirati (nlat. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg u čenja napamet. višnujiti (ind. u SAD. volabilitet (nlat. sub hak voce (lat. (solmiza-cija). vokabula (lat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas.) vera u učenje višnujita. vox) glas. fig.

u fudbalu punom nogom) dok je u letu. pokretljivost. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. fig. volvere okretati. volta (fr. voltižirati (fr. Voltin stub fiz. volterizam. fiz. tome je pravo. punoća (glasa.. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. poluobrt. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). naglo promeniti mišljenje. volumetar (lat. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. dopusni. voljni. tečnost u govoru. volitivan (lat. volja. koji potiče od (ili iz) volje. volumen. volte-face. obrtati) gibak. svitak. V) fiz. laki pešak. . savitljiv. fr. sikjubeo(. igra č na konopcu. gljivama i dr. volt (skr. teranje konja u krug. grč. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. naponske razlike. željni. elektron. volej (eng. volubilitet (lat. okretnost. volubilis. brzo prelaziti s predmeta na predmet. voltametar (A. slatkorečivost. voltaisme) fiz. tj. volumen. lisnate testo punjeno ribom. jačina. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. strelac (u francuskoj vojsci). pojedina č ni akt volje. volontaire. poluokret. Volta. lat. grč. voltaža (fr. konj obučen jahačkom vežbanju. galvanski elemenat sastavljen od cinka. v. instrumenat za merenje potencijalne razlike. obim. volo (lat. voltage) napetost. volenti non fit injurija (lat. metron) fiz. napon struje merene u vo l tima. voltairianisme) fil. volens-nolens) „hteo-ne hteo". pre nego što dodirne tle. tako zapove-dam. volterijanizam (fr. volumenometar (lat. frivolan. bez obzira na li čno raspoloženje. nagla promena mišljenja. vol-au-vent) kup. tj. sic jubeo) tako hoću. slatkorečiv. volumen (lat. galvanizam. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. Volta. kad se nešto u svakom sluč aju mora učiniti. volta-elektrometar (A. facies lice) voj. A. prostor što ga zauzima jedno telo. ital. voltera (fr.: at. spis ovijen oko štapi ća. fig. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. metron) fiz.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. volti subito) muz. volumen. izraz volje. voltametar. Volta. ko hoće da mu tako bude. volens-nolens (lat. najugledniji ljudi nekog mesta. epikurejski način mišljenja. mesom. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. govorljiv. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. gran. pojava izazivanja (indukovanja) elektri čne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. bakra i sumporne kiseline. 2. tečan. vrlo vešt konjanik. volvere okretati. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koli čina elektriciteta. volonter (fr. lisnata pasteta. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). zvuka). onda deoba izdvojene koli čine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koli činu. vitak. volte. kao kod Voltera. volta-indukcija (A. voltmetar (A. Ampere) fiz. M. knjiga. nepostojan. voltmetar. lat. naziv po italijanskom fizi čaru Alesandru Volti. inductio) fiz. volitio) psih. volubilan (lat. igrati na konopcu. voltigeur) veštak u skakanju. up. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. voltametar. električni napon. vol-o-van (fr. nestalan. ital. praviti veštač ke skokove. savitljivost. volicija (lat. tj. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. volti subito (ital. jahač vešt u skakanju na konja. v. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koli čina supstanca. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. grč. nestalnost. promenljiv. volubilitas) gipkost. volley) sp. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. lat. volutus valjan. Volta. zapremine. voltamper (A. voltfas (fr. grč metron) sprava za merenje zapremine č vrstih i te č nih tela. okretan. sveska. promenljivost. Voltin elemenat fiz. volterijanizam. sic volo. služi za merenje prividne snage kod naizmeni čne struje. Volta. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. voltaizam (A. volitio) l. Volta. up. lat. dobrovoljac (vojnik). umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). brzo okreni (na notama). muz. metron) fiz. volo hoću) sik volo. voltiger. udarac lopte (u tenisu reketom. voltižer (fr. volta. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. htenje. dakle. grč. galvanski elektricitet. volvere) rukopis.

odreñivanje koli čine rastvorene materije. grč. po mom nahoñenju. volšeban (rus. uvojnica. uvijeni puž. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. glas iz grla. sit voto) s pravom glasa. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. voluta) apx. tungstem. volfram (nlat. volutacija (lat. vo ć e) kuz. sit voto illimitatio) sa neograni č enim pravom glasa. voluntas volja) fil. votum. voluminoznost v. redni broj 74. sub voto remissionis) sa željom za povra ća j. izgla-sati. nestalnost. vostro konto (ital. zool. votum decizivum (lat. glas koji se daje za nešto. wolframium) hem. voluntas ultima) prav. u mnogo knjiga. voluntas volja) liigv. vohajnit (nem. glasanjem odobriti. votare. nezajažljivost. zlata. debeo. voče (ital. ukras na stubovima u obliku zavojice. odlučujući glas. zavetna žrtva ili dar božanstvima. Votergejt afera (eng. votum virile (lat. voluptas pohota) sladostrasan. peva č ki glas. vražda) 1. votiv (lat. velik. savetodavni glas. šara u obliku puža. a voće sola) samo za jedan glas. votum (lat. votivan (lat. zajedni č ki glas. pristalice voluntarizma. gde ima ležišta boksita. vomitiv (nlat. voluminozitet. votatio) glasanje. votum kurijatum (lat. fig. Wochein) u Sloveniji. volšebnik (rus. kurijski glas. čudotvoran. vo će di petto) muz. voluminozan (nlat. vomirati (lat. pl. krvno kolo). atomska masa 183. voluntativ (lat. obi-man. koji. votum curiatum) ukupan. votum consultativum) prav. votum. v. gramžljivost. voluptuozan (lat. opsežnost. vomicosus) ned. meo voto (lat. vomika (lat. glas iz grudi. a vo če sola (ital. crkvama i dr. 2. znak W. volo hoću) volja. prišt. votans. koji je sastavljen iz više svezaka. voće di testa) muz. voluntas. sredstvo koje izaziva povra ćanje. predata. votacija (lat. gnojav. kum vogo ilimitato (lat. naroč ito: č ir u plu ć ima. vovere) glasač. zavada. srebra ili voska. izglasavanje. strasan. pun čireva. votant (lat. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). nazvan po mestu Bohinja (nem. pohotljiv. pun glas. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. vovere) zavet. prijatan. intelektualistička psihologija. voluminositas) obi-mnost. votum konzultativum (lat. sub voto remisionis (lat. nego prema zapremini. mañioničar. voluptuosus. votivum) etn. dakle. fig. što se mene tiče. v. vražda (rus. theoria) hek. Wochein) min. ital. voče di testa (ital. voče di peto (ital. voluntaristi čka psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. hem. bljuvanje. zabavan.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. 3. votivus) zavetovan. votirati (lat. za razliku od kurijalnog glasa. povraćanje. vomitus (lat. votiranje. voluta (lat. spirale. Bunt).) čarobnjak. kum vot (lat. čir. vomera) med. upotrebljava se za dobijanje volfram-č e-lika i za vlakna elektri č nih sijalica. votiranje (lat. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. voracitas. vomitivurn) med. vo-litiv. gro-fova u starom nema č kom parlamentu. testamenat. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih li čnosti te stranke.merenje promena u zapremini pojedinih delova č ove č jeg ili životinjskog tela. objašnjava bitnost života pomoć u volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. vomitirati (lat. mañijski. glasati za. krvnika. vomikozan (lat. voluntas ultima (lat. povraćati. ova je afera kompromitovala i same vrhove ameri čke državne uprave. fr. voluntaristi (lat. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. volum-teorija (lat. svaña. voracitet (lat. volumen. veoma tvrd i otporan metal. vomitus) ned. plemenski mirovni sud (tzv. voluntas volja) fčl. vodka) popularne ruska rakija.) natprirodan. vota. a ne intelekat. bljuvati. votatio) v. sve-cima. up. zavetni. skupljanje glasova. vomitare) med. vomica) kec. voluntas (lat. stat pro racione voluntas (lat. votacija. protiv nečega. opsežan.85. vorax proždrljiv) proždrljivost. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. votka (rus. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvož ñ a. fizkol. voter) dati svoj glas za nešto. vomitirati. neprijateljstvo. voluntarizam (lat. vovere zavetovati. topi se na 3400°. voluminozitet (nlat. votum decisivum) prav. glomaznost.. . glasanje. sulr. glomazan. pun veselja. teo voto) po mojoj želji. na vaš račun. volumen zapremina. kabast. sinonim za mineral boksit. izglasavanje. volutatio) valjanje. nepostojanost. vomirati. obe ćanje. metria) veština merenja zapremine. vostro conto) trg. poslednja volja.

nepristojan izraz. v. vulvus. u etru. vulva (lat. stidnično-materični. prostački. versta) ruska mera za dužinu (1. olupina. Na taj način ove materije. vulnus letale) smrtonosna rana. vulcanus) kol. vulgarnost. neotporan. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vultus izraz lica.066. vulcanus. vulkanizer. kao obično. vulgarizirati (lat. vulneraria) pl. prosto rečeno. vulgarnost v. vulkanitet (nlat. uopšte. vulkan (lat. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. prostakluk. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). vulgarizam (lat. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. Vodai. Vulkan (lat.78 km). svetina. dete bludnice. pomešanih sa sumporom. grč. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulgaris običan. Wunder čudo. vulvula) zool. koji bljuje vatru. vulva) med. vulcanus. vulcanus) kol. vulgo) pril. vulgaritet. neptunizam). Vuotan (stnem. Kind dete) izvanredno obdareno dete. vulnerabilis) ranljiv. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. koji se može raniti. uprošćenje. vulkanski (lat. niskost. vulgaris opšti. postaju. vulvitis (lat. god. puk. vulnerabilai (nlat. vulkanizacija (lat. nepristoj-nost. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. nlat. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. naročito za čakšire. u narodu. jezikom prostog sveta. vulnus (lat. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. kol. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. kod naroda. fig. vulcanus) pl. ieptu-nisti). govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vulkanizator v. Vulcanus) kit. usijano kamenje i rastopljene stene.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulcanitas) kol. vulcanus. objaviti. prostaštvo. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. sredstva za lečenje rana. vulgarizacija (nlat. elastične i ne rastvaraju se. slab. vru ć pepeo. opšte poznatim. vulgus) narod. obranljivost. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. up. neotpornost. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulkanolog (lat. nlat. lice. fizio-gnom. vulkanizirati (lat. lat. koji potiče od vulkana. obično. zajedničkim. vulgarisare) uprostiti nešto. vulkanologija (lat. činjenje opštim. svakidašnji) nizak. na temperaturi od 130—140°S. vulkord (eng. vulkanisti (lat. kaučuka i gutaperke. vulgaritet (nlat. fig. vrsta (rus. materica kod životinja. vulvo-uterinski (lat. vulkanizer onaj koji vulkanizira. zajedničkim. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. obnarodovati. nlat. ozledllv. neupotrebl>iva stvar. sra-mnica. učiniti nešto opštim. benzolu. vulva) inat. med. sklonost bolestima. ruševina. činjenje da bude svima razumljivo. postanak (ili: poreklo) vulkana. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulgaran (lat. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. sa radionicom u vulkanu Etni. prostački način izražavanja. vulgirati. prostakluk. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. . vulcanus. vunderkind (nem. povredljivost. vulgarizator (lat. pr. logia) kol. vulneraria (lat. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulgare učiniti opštim. usled visoke temperature. Vulgata (nlat. vulgus (lat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. Wuotan) mit. vulkanistički. povre-dljiv. ozle-dljivost. vulnerabilitet (nlat. stidvdšd. čudo od deteta. preterano uprošćava naučne pojmove. versta. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. sin Jupitera i Junone. vulcanus) kol. vulnus) rana. shvatanje da . vulvula (nlat. vulgo (lat. vulkani-™ (lat. vultispex. grč. narodski. logos reč. vulgaris opšti svakidašnji) prost. uterus) ašt. vulnus letale(lat. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulgaritas) običnost. terpentinu i dr. obranljiv. u običnom životu.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. pulkanizam (lat. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. gomila. vultispeks (nlat.

gažiranje (fr. gagathos) min. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. afrička antilopa. sastoji se iz kožnog meha. šp. drveta) u gas za gorivo. gazal. gabarit (fr. zool. gavone) zool. a pamučne za lake haljine i. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. tur. Atherina hepsetus. qai'da. dged. krupnozrna erup-tivna stena. tur. tečni deo sirovog petroleuma. lignita. gažist(a) (fr. gazal. gazela. znak Gd. prav. gadlje. gayp) ono što je nevidljivo. pobednik. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. gabionada (fr. gabionnade) voj. tur. hen. alapača. dve ili više izolovanih žica za . gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gazolin hen. gazette) dnevni list. gazirati (fr. živi. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće.25. gavota (fr. gabion (fr. 2. junak. hem. za kišne ogrtače. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gazela (arap. g). gayda) nuz. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. skriveno. gajb. vrsta crnog ćilibara. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. natopljena gumom. ital. Gd=gadolinijum. najamnik. gaža (fr. gaza (fr. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. primalac zaloge. hemijski element. borac za veru. gajret (arap. fiz. gabbro) mm. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. fig. gaibba) l. odela i ženske tkanine. up. stalna zarada. muz. kavez. stvarajući zvuk. gajde (arap. kao smola crn i voštanog sjaja. Ga = galijum. srčanost. živahno. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). gazel (arap. up. osobito česta u književnosti istočnih naroda. 2. gaggio) zaloga. vrsta lirske ljubavne pesme. onaj koji drži zalogu. gayra. model u prirodnoj veličini ili umanjen. tamnozelene boje. stalna nagrada. gazi) ratnik. služi za grejanje i osvetljenje. tvrdica). veselo. gajtan (gr č. poglavi-to ljubavne. g= skraćenica za gravitaciju. gaietan ćn tur. ital. jemstvo. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. tur. vrsta morske ribe. g četvrto slovo naše ćirilice. kao skraćenica: g=ipaia. gabion) voj. gayb. gazi (arap. geman. krt. pripada grupi retkih zemalja. gavialis) zool. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). metal. fr. krletka. plemenitost. gavijal (nlat. gaeta (ital. gaip (arap. tajo (ital. gadolinij(um) hem. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. kaytan) 1. staklenih boca i druge robe. plata. prema kome se nešto oblikuje. lan-tanida. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gabarit) kalup. gazzetta. ključa izmeñu 70—80°S. gaytan. tajno. duhovna stvar. sli č na srni. rešetkast sanduk za prenošenje vo ća. gajba (ital. mrki ugalj. gazeta (ital. grudobran od koševa punjenih zemljom. službenik. gavaz v. Ge= germanijum. narodni muzički duvački instrument. gazzella) 1. gagiste) plaćenik. stanovnik pustinje. torokuša. gagat (grč. uviti (ili: uvijate) gazom. gabarden (fr. gayret) revnost. gazal) 2.A V E ILN D 166/ G G. vojnik musliman. sastavljena iz strofa od po dva stiha. ga'ib. novine. gazela (arap. redni broj 64. narnik. čilo. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. veo. atomska masa 157. gage. gavun (ital. G—peti ton u dijatonskoj skali. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. naročito se odlikuje velikom brzinom. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. jedanaesto naše latinice (G. gazal. gabro (ital.. gaio) muz. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. kavaz.

udvaranje ženama. galante) izdašnost. gala. šp. galaktometrija (grč. fig. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. 3. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. galanterie) trgovac galanterijskom robom. galvanisati 2. maglina.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. tanak mlaz.160 sprovoñenje električne struje. gala. glikozidi. galantizam (fr. učtivost.) pr. galantirati se (fr. v.. galvanizam fiz. gala (ital. kele) med. ašikovanje. galaktički (grč. kao sredstvo za nagrizanje. galante) uslužan. lepo odeven. galant. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. Mlečni Put. galaktopira (grč. ljubazan. skopem gledati) 1. koji je lake ruke. gala. galaktografija (grč. gala. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. gala. . an gala (fr. galaktoskop (grč. uslužnost. šp. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. tvrda. izdašan. pion mastan. častan. fin. otmenost. doteran. fig. gala. galabija (arap. logia) nauka o mlečnim sokovima. mlečni. galantan stil muz. izdašan. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. Kumova Slama. jata. radnja sa tzv. gala. galante) pokazivati se darežljiv. galaktorea (grč. dopadljiv. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. čovek koji se hrani poglavito mlekom. galanterie) predusretlji-vost. akratia neumerenost) med. npr. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . lepeze. gala. galaktofag (grč. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. gala. gala. veštačko oživljavanje. mlečni jaspis. u paradnom odelu. upotreba galvanske struje. gala-večera i sl. gala. sredstva za izazivanje mleka. phoreo nosim) pl. klavirskih dirki itd. Galaksije. gala. metria) merenje mleka. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. rukavice. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. veštački oživeti. naročito prema ženskom polu. svečan obed itd.) astr. kosmičke prašine i dr. od galaksije ili talak-tike. lithos kamen) hem. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. metron) instrument za merenje masnoće mleka. elastična i sjajna. utvrñivanje valjanosti mleka. pristojan. svečana nošnja. svidljiv. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. gala) svečani ukras. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči... učtiv. galanterije (fr. maramice itd. spletenih slično vrpci. Arapa i dr. uron mokraća) med. galaktogen (grč. galaktozidi v. trg. rug vatra) med. gala. ital. sistema zvezda. rheo curim) med. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. gala. gala. prividna učenost.). ago proizvedem) med. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galaktakratija (grč. galaktit (grč.) beli ogrtač kod Egipćana. dvorska. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. tj. galakto. phagem jesti) mleko-jed. galanterija. bolesno povećanje lu čenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galanterist(a) (fr. zastoj mleka kod dojilja. galaxias) astr. ljubaznost. in gala) u svečanom odelu. prijatna ukusa. galante) nadriobrazovanje. fr. lithos kamen) mlečni kamen. mlečna groznica (kod porodilja). galaktagoga (grč. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). mlečni kamen. galantan (fr.pocinkovati gvožñe"). Galaksije (grč. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". galvanizirati. gala. galaktoza (grč. trošiti ne štedeći. Galaktika (grč. prijatan. bakra i cinka sa kiselinom). galakturija (grč. može se bojadisati. pomoću usijane žice. prekomerno gubl>enje mleka. la-skanje. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. em gala) ili in gala (ital. svečanost. galaktopiometar (grč. češljeva. galantna bolest venerična bolest. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. fig. galaktocela (grč. „kratkom robom" (bižuterija. med. uglañenost. galaktostaza (grč. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila).. gala mleko. ukusan. stasis zastoj) med. gala.). galvanisati v. galaktofora (grč. uglañen. galalit (grč. galaKtos mleko. v. galantnost (fr. galaktologija (grč. gala. galaktometar (grč.(grč. gala-predstava. gala mleko. tapše. fino ponašanje.

grč. galvanska struja (po L. galizirati galvanohromija (Galvani. galere. galenski lekovi. galvanostegija (Galvani. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. galvanoplastika (Galvani. grč. publika (u pozorištu. galvanopunktura (Galvani.). sprava za proizvoñenje trajne elektri čne struje putem hemijske energije. fig. therapeia lečenje) med. grč. galvanoglifija (Galvani. galvanometar (Galvani. pobakri galvanokaustika (Galvani. parlamentu i dr. koji ga je otkrio). fig. galvanotehnika (Galvani. kori-dor. tj. grč. galeota (ital. struje. Galli) pl. elektri čne. zbog svojih dugih zidova. poniklavanje gvožña itd. izrada vernih otisaka u metalu od plasti čnih predmeta (novca. načela i način lečenja čuvenog starogr čkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. ital. pokriven balkon (u pozorištu. grč. Galvaniju) istosmer-na elektri č na struja. istosmerna elektri čna struja koja teče izmeñ u dveju ploč a (elektroda) razli čitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. koji su bili keltskog porekla. dug hodnik. galvanoterapija (Galvani. galvano-faradizacija (Galvani. glyphis zarez. zbirka umetni čkih dela. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. grč. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. gledaoci.). galvanotropizam (Galvani. galvanoskop (Galvani. punctura bodenje. veoma brza ratna laña srednje veli čine. med. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. galijaš. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galenica) pl. galvanoplasti č kim putem. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. zatim se pospe grafitom i onda. galenizam med. Gali (lat. 2. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. instrument koji pokazuje postojanje struje. sečenje čireva i iz-raštaja pomoć u galvanskom strujom usijane platinske žice. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i še ć era i na taj na č i n . galletta) l. grč. galeotta. spoj više galvan-skih elemenata. ital. grč. parlamentu). typos lik. da bi se dobila ja č a struja ili viši napon. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. slušaoci. magnetes)B. farm. grč. galeot (šp. grč. slika) v. naro čito slika. galeria.). uobli čiti) postupak osnovan na elektroliti čkom taloženju metala: prevlačenje metalom. grč. galeonist(a) (ital. galenika (nlat. up. Voltin stub. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). metron) fiz. up. šp. usiljena šala. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. v. plaketa i dr. gipsa. voska i dr. galvanski elektricitet fiz. plassein obrazovati. Faraday) med. Galvaniju. galvanski elemenat fiz. galenisti pl. elektromagnetizam. galeotto) vesla č (ili: robijaš) na galiji. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. medalja. galvanoskop. galiota. grapho) izra ñ ivati štamparske plo č e i slike pomoću galvanske struje.). galera (fr. galvanotipija (Galvani. e. grč. u rudnicima: prokop. galvanomagnetizam (Galvani. ital. grč. mornarski dvopek.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvanoplastika. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. naro č ito takav kliše. skopeo posmatram) fiz. lat. u utvrñenjima: pokriven hodnik. robijaška laña. a ne hemijskim putem (naziv po starogr č kom lekaru Galenusu. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galeta (ital. galvanografizirati (Galvani. galgnhumor (nem. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. da bi na taj na č in postali bolji i trajniji. up. grč. čahura svilene bube. galvaiska baterija fiz. up. gr č . sagorevanje) hir. kausis gorenje. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. nlat. galerija (nlat. bod) med. galvanometar. galvanskim putem. galenski lekovi farm.161 galvano (ital. istovremeno pokretanje jednog miši ć a ili živca galvanskom i Faradejevom. tropos obrt) bog. naročito podesna za izlaganje umetni čkih dela. povijanje vodenih biljaka prema elektri čnoj struji. posrebravanje bakra. pozlaćivanje srebra. galeote. predmeta (od drveta. galvanometalurgija (Galvani. up. galenit (grč. indukcionom strujom. galvanografija (Galvani. galera. šp.

jezika itd. ordonansoficir. galikomanija (lat. v. vrsta starinske morske lañe. galion. Imaju ogromnu prodirnost. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. gallon. nlat. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. galeotta) v. katalektični anaklastični tetrametar. galoppo) l. u odnosu prema papi. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galeot. u SAD=3. galiot (ital. gajtani. gamar (arap. Galija (lat. igrati polku.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. gama-globulin belančevina krvnog seruma. Gallus. dijal. galiot. Gallus. mania pomama. lestvica. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. galera. galea) veslač na galiji. galijaš. galoche. Gallus. galski (lat. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). Gallia. fr. galons. 2. galofob (lat. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. galikus morbus (lat.). reči bez smisla. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galofil (lat. mania) v. gamarologija (grč. nlat. spoljni konj u „trojci". phobos) preteran strah od Francuske.) v. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galona) jedinica za merenje te č nosti i žita. galijun v. kammaros. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. galija (ital. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galia. arap. šp. galilej (po G. gamarografija (grč. Galileju. grč. grč. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. igranje polke. Gallio. galeot. Gallia. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. fr. galopin) slušče za trčkaranje. Gallus Mathiae. grč. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. razvijati se vrlo brzo. . robi-jaš. tama (grč. galicisti (fr. galoni) pl. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galeota. fig. lat. ital. nlat. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. skala. up. galera. galski. galop. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. francuski. galli. ital. jahanje u trku. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. galeone) lom... uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. kammaros rakušac obični. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galion (ital. voj. galop. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve.785 1. tj. galomanija. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. raditi nešto vrlo brzo. l gal=l cm/s2. gallicus. galop (fr. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. gallina) kokoš. logia) zool. galea. gamma) fiz. galopira™ (fr. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). galiota (ital. grč. galopen (fr. muz. med. galo-romansko (l&~.546 1. niz od osam tonova. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. galoper) jahati u galopu (ili: trku). Gallus. Gallia) Francuska. halijak) v. s funkcijom antitela. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galionizam. ital. fr. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. U Engleskoj = 4. rojte. up. golijat (ital. galikanizam (fr. trčati u skokovima. galina (lat. galoman (lat. grč. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). galimatijas (lat. po eksploziji dveju atom-skih bombi. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). grč. vrenga. vrlo su prodorni. sifilis. galoni (fr. Gallus. galomanija (lat. gammarus) zool. graphia.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. iambos) megr. galikanski (lat. galski petao petao kao simbol Francuske. gallicistes) pl. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galon (eng. gama-zraci (grč. Gallus. ali mnogo kraće talasne dužine. nauka o ljuskarima (rakovima). galochia) kaljače. galicizam (lat. grč. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). ital. 1791—1863). galikomanija. galoscia. širiti. fiz. galijambus (lat. galimatias) zbrka od reči. nejasan i nerazuml>iv govor. francuska reč u nekom tuñem jeziku. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. galošne (fr. gallicisme) osobenost francuskog jezika. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. galopada (fr. galofobija (lat.

a time i prenošenje malarije. med. primati odgovornost za nekoga ili nešto. guardia) straža. garda (fr. rasprava o braku. fr. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñ ne moždane. gametogeneza (grč. gargouillade) cifrast. gamos brak. encant. obilje. gargarismos) med. grgljati. vo ñ e i sl. gangster. čamci. kargi) koplje. gambusia) zool. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. ital. obešenjak. garguran (fr. mor. gargarizirati (grč. viola da gamba. bambusovih svirala i dr. garancija (fr. up. incanto) trg. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gargija (tur. gamelan (mal. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. garantno pismo bank. garantovati v. vu čac. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. fig. rañanje putem spolnog oploñavanja. fr. gangrenescencija (nlat. gamonomija (grč. garantija v. garant (fr.. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. ganglionitis. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći.-tur. ganglionitis med. kamašne.) javanski narodni orkestar. gangster (eng. ganglion mrtva kost) zool. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi.gamašne 163 garda gamašne (fr. gametes) biol. sigurnost. sprečavaju razvitak komaraca. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. prelaziti u truljenje. gargarizacija. garance) broćni ugalj. garde. truljenje mekanih delova tela. koji sadrži čistu bojenu materiju. gargarizam med. gažgrenescirati (nlat. fig. gangraenescentia) med. vagoni. ganiluk (arap. guard. gargarismos) med. ganilik) bogatstvo. preparat izvañen iz korena broća. licitacija. grgotati. dokolenice. zaraziti. šp. štitonoša. garansin (fr. banda. garantirati (fr. sudska prodaja zbog prezaduženosti. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. gagglion) med. gamogonija (grč. skitnica. supr. lat.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. deran. gargujada (fr. kon garbo (ital. gamen (fr. da bi se propustio drugi brod. gangrene. garancija. gamologija (grč. garantie) jemstvo. garantirati. ganglijski sistem zool. u Meksiku. naročito odabrana. gamos brak. gangrenozan (nlat. mrtva kost. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. gnjiležan. up. grgljanje. garbo (ital. gangraenescere) med. grgotanje. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. ulični mangup. gangrenira ti.). gargarizacija (gr č. ispirati usta i gušu grgljanjem. zool. npr. garbin (ital. golicavost. guarento jemstvo) jemac. gone rañanje) biol. v. garant. ital. nomos) em. rskavi čav izraštaj. spolna ćelica. v. con garbo) muz. garant. gargalismos) med. pokvariti. gangraenosus) med. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. gavgreiirati v. genesis) biol. jamac. prema trećem licu. koji trune. gurguran. uništavaju ći larve. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . gant (nem. gangraina. prelaženje u trulež. gamba (ital. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñ enja kakvog vešto smišljenog napada. imaju srebr-nast sjaj. gamos brak. biljaka. ispiranje guše i usta grgljanjem. gargalizam (grč. gang) razbojnička družina. stečaj. za izvršenje izvesnog posla. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. jer. garantol (fr. ganoidei) pl. jedem) med. gambusino (šp. garbo) pristojnost. gangrenizovati se v. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. ganoin (grč. garde) sp. koji boluje od vu č ca. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañ aju živ rod i brzo se razmnožavaju. gargarizam. osiguranje. logia nauka) nauka o braku. ganglitis (grč. oleum ulje) hek. garantir) jamčiti za koga ili što. gargarizo) med. agamogonija. izazivati vučac na nekom delu tela. odane i pouzdane pristalice. šegrt. gard (eng. gavgrevizovanje v. garaža (fr. Gant. gambit (ital. gangrenescencija. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. u čtivost. gangrenescirati. gamache) pl. koji je u truljenju. gangrena (gr č . razvijanje vučca. ital. ganoidi (nlat. telesna straža jednog vladaoca. svrab. nekog političkog prvaka. živa rana. gangrenescirati. graino glo ñ em. gnjilež. gamet (grč. ganglitis. gambusija (nlat. . pristojno. ma čevanju i sl. čapkun. zapaljenje živ-čanih čvorova. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gargouran) trg. izuvi-jan korak u plesu. gamba) v.. štitonoše (vrsta riba). ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. bespri-zorni. bronzanih plo ča. ganglija (grč. nadraženost kože.. gang (eng. gamin) slušče u kuhinji. zigot. gargarizma (grč. uvi-jači. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. odbrambeni stav u boksu.

Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. Americi). kelner. garnison) voj. telo koje. vrsta opasnih uli čnih razbojnika. garderobiere) čuvarica garderobe. pirinač i dr. raznim povrćem i sl. automatos) naprava za automatsku prodaju svetleć eg gasa. sve odelo i sve rublje jedne osobe. č uvanje i ispuštanje gasova. upli-njenje. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomo ć u gasne mašine. garmond) tip. neženja. garofal v. garofano) bog. garcx>n. nužnik. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. garmond til. moma č ki stan. metron) fiz. chaos. garnison) voj. garofan. ukras. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. posada. sprava za merenje koli čine gasa koji struji. začiniti. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. gard-kot (fr. nameštaj. koji svoj plja č kaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. gasohemija (grč. gasificatio) fiz. garderoba. garočon (iš. courtine. gas-generator (grč. garnir. ho-landski hemi čar i fizi čar J. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. kalfa. garrotte. Rubiaceae. mašina koja se kre će sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. chaos. garnir (fr. koncertnoj dvorani itd. konobar. krompir. razmetanje. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). dečak. upotrebljava se za gorivo. garrotteurs. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. gas-automat (gr č. gardn-parti (eng. garrotters) pl. garnizon (fr. garderobarka (fr. Garnierung) ukrašavanje jela. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. (u pozorištu. gas-dinamo (grč. momač ka soba. opljačkati žrtvu koja se. garniture) oprema. sprema. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. gasometar (grč. dečko. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. muškobanja. garotirati (fr. garsonjera (fr. biti muškobanja. momak. garnijerit min. prema gr č koj re či chaos nered). ital. gasmotor (grč. garnet (eng.). garnet) mor. Helmont. gardina (nlat. biti u gar-nizonu. gasconnade) hvalisavost. gardist(a) (fr. 1499— 1561). chaos. dodatak. pribor. zbog stanja svojih molekula. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garretto) zavrtanj za davljenje. garconner) ponašati se kao muško. vazduša-sto telo. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. vojska koja boravi u jednoj varoši.). ital. garter) čuveni engleski orden „podvezice". lat. nlat. gas-koks (grč. gasara. up. gas fiz. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. gradini. dame) pra-tilja. garter-orden (eng. guarnire) snab-deti. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obi čno slažu knjige (naziv po francuskom pe č atorescu Claude Gara-mond. garmon (fr. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garofan (ital. svi kostimi pozorišta. ital. nlat. v. + 1644. fr. karanfil. garde-cote) obalski brod. sprava za primanje. garrocha. garderoba (fr. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. dynamis sila) fiz. chaos. ruda nikla. teh. gaskonada (fr. smrtna kazna davljenjem. svečanost koja se proslavlja u bašti. gornje kapute i dr. uplinjavanje. motor) teh. chemeia) hemija o gasovima. razmetljivost. biti odan pederastiji.. pomoću zamke bačene na vrat. nem. garcio) mladić. garde la ren (fr. nakit. pratilac. i hem. naročito mesa. eng. pomo ć nik. telesni stražar. čuvar obale. razvijanje vazduha. salata.). dugmeta i dr. obično bez kuhinje. garson (fr. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. bećar. garota (šp. zahod. garmon. ukrasiti. fr. chaos. koja se gaji zbog mirisnog cveta. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. gasifikacija (nlat. garder č uvati.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. chaos. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garden-party) sastanak društva u bašti. garderobe) soba ili orman gde se č uva odelo ili rublje. eng. varoš u kojoj boravi vojska. garderobar v.. garsonirati (fr. garnirati. garnirati (fr. cortina. garnizonirati (fr. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garnirung (nem. plin. naro č ito u Londonu. garrotter) udaviti pomoću garote. garrotte. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. B. garoteri (fr. garnitura (fr. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (ku ć ni i kuhinjski pribor. . naro č ito gasa za osvetljenje. chaos.

gastroplikacija (grč. gastrozofija (grč. r ñ avo varenje. gastrologija. shvatanje da se život sastoji u je ć u i pi ć u. spad želuca. gastri čan (grč. gaster. gaster trbuh. enteron crevo. gastrologija (grč. gastrilog (grč. želuda č ni. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gastrolater. gaster.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gaster. gastrilogija (grč. gasteropoda. gastrodijafanija (grč. brosis razjedanje) med. vodom napunjenih i svećama opkoljenih č aša). sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gastrizam (grč. tako ñe: gurman-luk. gaster. v. gaster. prekomerna ješnost. gastralgija (grč. bolesno stanje želuca. nlat. v. gasteranaks med. gastromantija (grč. gaster. logos reč. gastrolit (grč. gaster) med. onaj koji voli dobra jela. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gastrepatitis (grč. rheo tečem. gasteropoda pl. raphe šav) med. gaster. gastropoda. epar jetra) med. utroba. gaster. gr č u želucu. gastrosofija v. sladokustvo. logi'a) veština govorenja iz želuca. gaster) med. gastrokriza (grč. razjedenost (ili: probušenost. plicatio) med. gaster.(grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastrorea (grč. stoma usta) med. gastropoda (grč. varanje. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gaster. prekomerno lu č enje želuda č nih sokova. gastroman. gastralgiJa. takoñe: gurmanluk. ektasis proširenje) med. proširenje želuca. gastroragija (grč. želudač na groznica. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gastrepatičan (grč. gaster. gastrolater (gr č. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastroadenitis (grč. zapaljenje želuca. opšti naziv za sve bolesti želuca. gastronomija v. gastromanija (grč. malakia mekoća) med. gastrodinija (grč. bol u želucu. zapaljenje želuca i jetre.) med. gastrozofija.) koji se tiče želuca i jetre. ne pokrećući usta. grč u želucu. tj. lithos. up. gastrostomija (grč. gaster. zapaljenje želuda č nih žlezda. gasteralgija. napad bolova u želucu. krvarenje iz želuca. gastromanija. gurman. gaster. gastrolatrija (grč. gaster. gastrikos) stomačni. spasmos grč) med. trbušni. gaster. probava hrane u želucu. gaster. ptosis pad) med. progrizenost) želuca. gastrenteritis (grč. stenos uzan) med. stoma čni. gastralan (grč. odnosno pomoć u mesnatog organa na trbuhu. gastropatija (grč. gastro. odyne bol) bol u želucu. v. naročito želuca. latreia) služenje želucu. gaster želudac. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. piis noga) pl. koji se zove „stopalo". tj. gastroenterolog (grč. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. zapaljenje želuca i creva. gastroskop (grč. algos bol) med. nomos zakon) sladokusac. zool. gastrimargia) proždrlji-vost. gaster. gaster. puževi. koji pripada trbušnoj duplji. apah gospodar) med. . entera creva) koji se ti č e želuca i creva. gaster. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. mania) preterano uživanje u jelu i pi ć u. gastranaks (grč. gaster. gaster. probavna delatnost želuca. suženost želuca. puknem) med. gaster. gaster. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. otvaranje rupice na želucu. gaster) med. povrać anje sluzi iz obolelog želuca. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastroskopija med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gaster. želudac. gastrostenoza (grč. gastrenteri č an (gr č. gastroplikacija. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. enteron crevo) med. gaster. gastricizam (grč. curim) med. gastrimargija (grč. gaster. gastrična groznica grozni čavi katar stomaka. gr č želuca. aden žlezda) med. životinje koje se kre ć u na trbuhu. pokvarenost želuca. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. diaphaneia providnost) med. gastrenteritis. gastralis) anat. gaster. v. lat. gaster) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem. zool. gaster. logos) onaj koji može da govori iz želuca. pathos bolest) med. gastrospazmus (grč. veštak u spremanju finih jela. gastroman v. gastroza (grč. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. rñ ava probava. gastrobrozis (grč. gaster. praćen povraćanjem (kod sušenja ki č menja če). gaster. gaster. nervozno oboljenje želuca. regnymi prsnem. koji živi da jede i pije. gastrektazija (grč. gastrorafija (grč. gastranaks. želudač ni. pretrpavanje želuca hranom. koji može. v. gastritis (grč. gaster. skopeo gledam) med. gastrorafija. gastroenteritis med. gastronom (grč. gastroptoza (grč. krisis) med. sladokustvo. razmekšavanje želudač nog zida. koji se tiče varenja. gastromalacija (grč.

. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). gauči. krivoverci. seljaci jahači u lampama. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. smola toga drveta. guayaco. Fr. smicalica. gaulajter (nem. žutosmeña i zemljasta masa. huano. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. drugi stepen u razvitku blastoderma. gastrula (lat. guano) izmet od morskih ptica. živi još i sad u divljem stanju. gvardinfante (ital. gvako (šp. gastrula) visa."). lek protiv tuberkuloze pluća. fig. nesmotrenost. gaster. larslukod muhamedanaca: nevernici. kele) med. majstor-kva-riš.) rat protiv nevernika. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). u navrtnju). prevara. s neočekivanim. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. gatirati (nem. gvaš (ital. najvažniji sastojak kreozota. materija koja se dobiva od smole gvajaka. gebri (pere. poz. guaco) bot. guayaco. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). oleum ulje) farm. 2. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. „Zemlja". šala u slici. gaucho) pl. gaster. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. Guaiacum officina-le.) lju-bitelj želuca = gastrolater. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. gvaranin (šp. gvajakol (šp. paradrksalnim. gvardijan (ital. kosmološko božanstvo starih Grka. dati u bescenje. „sveti rat" muhamedanaca. gatten. slično kafi i čaju. rñavo slikati. gaudijum (lat. kafeni. uživanje. guarana) h«i. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. gacher) praviti malter. obožavaoci vatre uopšte. gaudeamus) budimo veseli. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. gater (nem. Gau župa. magi. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. temno sečem) med. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. philos prijatelj. upravnik) pokrajinski voña. gabr) pl. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. zbog čega se. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. podvala. prodor (ili: prosutost. laž. vrsta pamučne indijske tkanine. 2. kao trgovački artikl. guarapo) prevreo sok šećerne trske. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. rñav radnik. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. guardinfante) „čuvar deteta". vozi u Evropu i Sev. ge zemlja) agr. naročito su poznati kao odlični jahači. fig.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. kila) želuca. gatofobija (lat. . up. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. gvaraia (šp. sanctum) bot. stražar. veselje. gaučo (iš. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gaus fiz. phobos strah) bolestan strah od mačaka. gaširati (fr. pivo Južnoamerikanaca. Gueffi) v. žutoj groznici. oblast. raka i dr. gedal (tur. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. alkaloid koji se nalazi u gvarani. Gatter) teh.) gastrofil (grč. sman-drljati. lat. nlat. gaster. prodati (ili: prodavati) ispod cene. visoko do 15 t. guardianus) čuvar. gaffe) l. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. drljati. ptičje ñubrivo. pre topljenja. ošljar. gvajak (šp. gvarani nov čana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). guardiano. nlat. gatmetje (fr. grč. uvojak. med. goauche) slik. gasiti kreč. loza (na zavrtnju. gein (grč. guanaco) zool. gatre (nem. gaf (fr. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. gvineja (eng. Gvelfi (ital. guarana) farm. . greška. gvanako (šp. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. sveštenici obožavao-ci vatre. tuzno. giter. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. gvano (šp. fr. gaudeamus (lat. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. od 1840. ge) mit. Gea (grč. gaudium) radost. catus mačka. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . guazzo. gate-metier) trg. gavarapo (šp. gvint (nem. gastrocela (grč. Gibelini. po matematičaru i astronomu K. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. glupost. gattieren) razne vrste ruda. rñav zanatlija. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. geg (eng. Gewinde) meh. gag) l. upropastiti nešto rñavim radom. neobičnim. Leiter voña. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. biljka u Novoj Granadi.

vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. smržnja-vanje. generalis) pl. v. postanak. gekoni zool.. udvojenost. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. genealog (grč. gušteri koji proizvode zvuk (. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slu čajevima. geneza (grč. isterivanje pupoljke. gemma. gelender (nem.gek. francuskom: immence. general . gelsonimo) kicoš. glavna proba. geneelogie) rodoslov. gšhtijanje. gemeli (lat. gevezimantija (grč. glavni. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). generalizirati (nlat. rodni. voj. gemacija (nlat. geier. doba pupljenja. geminacija (lat. više zapovedništvo. živi u Alpima. tema (lat. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. generalni (lat. mostu i sl. genesis roñenje. uopštiti. generalisati. gemischt) ono pggo je pomešano. dvojnost. generalis. genealogist(a) v. prime-niti (ili: primenjivati). fićfi-rić. udvostručavati. geminare) udvojiti. po dva. generalis. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. generalni vikar (lat. ledi. ñeneral. po Darvinu. teška 40-45 kg. gem (mañ. pupljenje. promatranje (ili: proučavanje) smeha. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. Gelander) ograda na stepenicama. vrsta tkanine od kamilje dlake. na Islandu. smesa. gejzir (isl. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. up. generali ja (lat. nauka o postanku. zbliženost. gelsonimo (ital. gtypho režem. generalne proba (lat. gemišt (nem. gem (eng. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. generalisatio) uopšta-vanje. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. skopeo gledam) psih. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. . geminatio) udvajanje. udvaja-ti. gemelli) pl. gemogliptika (lat. voj. divokoza. gemmula pupoljčić. gejša (jap.šat. naročito grčevit smeh. dem. gelazmus (grč. geminata (lat. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. gemza (nem. Gemse) zool. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). gen (gr. genera) pl. uopštenost. Knjiga postanja. gelao smejem se) smeh. genea. nesit. pelikan. blizanci. geminirati (lat. gevealogija (grč. gang) razbojničke družina. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. stvaranje. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. poreklo. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. generalne punomoć prav. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. geng (eng. genesis) roñenje. general koji za vreme rata. geminare udvostručiti) lingv. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. glavnokomandujući vojske. vrhovni zapovednik. dobiva nasleñem. logos) rodoslovac. generalis) opšti. deo odigrane igre u tenisu. grč. generalizirati. generaliser) uopštavati. generalisati v. gangster. pl. postanak. poreklu i razvitku porodica. geysir) geol. generalisti (lat. praistorija. svi generali jedne vojske. gemma. naročito omiljen ukras u staro vreme. generalatus) generalski čin. nem. ñeneralat. u Sev. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. probare) poz. udvostručiti. u nemačkom: kommen. genealog. gsnealoški (grč. gelao smejem se. u svim vojskama ima više stepena i rodova. Americi i Novom Zelandu. generalizacija (nlat. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. generalia) pl. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. rodoslovlje. klica koja pomaže razmnožavanje. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. npr. mischen. generalis) opštost. fr. smejanje. generalat (nlat. stezanje. geloskopija (grč. genge (fr. generalissimus) voj. generalisare. generalisim (nlat. vrhovni.. velika kao koza. postojanje udvoje. generalni guverner (lat. generalis. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. prav. generalitet (lat. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gelatio) mržnjenje.. game) sp. gemmatio) bog. genus. opšti podaci. gek"). rodo-slovni. zbir poena u igri tenisa.at.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. rod. genea pokolenje. gelacija (lat. gemula (lat. vrsta antilope. uopštenje. poreklo. guinguet) trg. od gemma pupoljak) zool. nasledne supsten-ce. udvojeni suglasnik. fr. gem) zool. fig. javnost. udvostručavanje. zbližavanje. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama.

velikodušnost. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. prastvaranje. generificatio) log. izvanredna darovitost. genije. biohemije. ñanjem. kolenast. genius saeculi) duh vremena dušan. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. stvaranju. generator) rañan. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. tačka. rañanje) stru čnjak za genetiku. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. fr. rodilac. generalis. mesta. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. tj. genethlios dan roñenja. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha.genetičan (grč. izdašnost. pokolenje. genius patriae) dobri duh generičan. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. genijalnost. božanstva (anñeli). obeležje. otadžbine. fr. komandantima. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. koja potpunom stručnom spremom. fkz. podatljivost. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. darežljiv. kretanjem proizvodi liniju. karakter. stvaranjem. čvornovat. generosus) plemenit. generički (lat. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. nauka o nasleñu. gsnerifikacija (nlat. genus. pesma za uspavljivanje dece. oznaka. glavni time što izlaže put i na č in na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. tvorački. proizvoñenje. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. generatriks (lat. u grčkoj i generacio spontanea (lat. Štab) voj. nem. izražavanje poštovanja klečanjem. rezultate molekularne ge-netike. geniculatio) klečanje. koleno. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. engineering) rodilački. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. jak. genius) genije. up. duhovna osobenost. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. koji se odnosi na postanak (genezu). rodim se) kolena. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. generativan (nlat. generique) koji njegov duh zaštitnik. logia) proricanje dana i časa ro ñenja. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. doba. koji se Francuskoj. oblast primenjene biologije koja. darežljivost. generalis. genijus (lat. genetlijakon (grč. . uspavanka. blagorodnost. generique) v. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. rañanje bez semena. genetičar (grč. višim kakva je sad). postanak živih bi ć a iz mrtvih darovit. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. veliko. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. genijalitet. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. onakvu dodeljeni. genitiv. pramajka. genijalan (lat. genialitas) v. generozan (lat. generatio) rañanje. generički. stvoriteljka. stvaralački izvanredno samoza č e ć e. generositas) plemenitost. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. proizvodan. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. su godina. zajedničko ime za životinjsku. rodni. generalni sekretar (lat. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. stvaralica. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. površinu ili telo. genetivus) gram. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). višeg suda. bios. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. kao pomoćnici i savetnici. v. proizvoñač. stvaralac. genikuliran (lat. procu. genijus loci (lat. v. genethlios dan roñenja. generalis. genetički inžinjering (grč. izdčšan. generacio ekvivoka. postajanje. genijus patrije (lat. genetikos) fil. genetiv (lat. roñenja. velik duhom. genetička metoda fil. sa (za razliku od deskriptivne metode. genetikos od genesis postanak. gignomai rañam se. mat. koristeći generator (lat. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. sprava za biofizike i citologi-je. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. fr. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). naraštaj. genus rod. generatrix) roditel>ica.genijus seku li (lat. dečju i rañanju. (anorganskih) tvari. genius.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. gsneracionizam (lat. eng. genikulacija (lat. ili veka.

genitiv (lat. ili u pravcu juga (južna širina). geogonija (grč. dinamička geologija. geobiologija (grč. klanjanje. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. ge. genitalia. nauka o položaju. geognostika. kolenski. geodezija (grč. zemljomer. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. up. ge. ponizno odavanje poštovanja. genius. obliku i životu Zemlje i njene površine. bi'os život. typos) biol. gentis) neznaboštvo. geognozija (grč.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. ge. koji spada u geografiju. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). geognozija. geogenija (grč. gignere rañati) pl. genitalije (lat.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. ge. genus) rod. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). genitura) roñenje. geodinamika (grč. nauka o postanku. fizikalna ili fizi čke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. poklon pred kim. grč. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. veličini. geogenija. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. bot. blassios klica. geognostika v. Svaka individua ima jedan jedini. stvarnost. gignomai postajem) postanak Zemlje. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genuflexio) klečanje. rañanje. plasso obrazujem. gens. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). uobličujem) med. kretanju. ge zemlja. geoblasti (grč. genos pleme. izdanak) pl. genu koleno. genualis) koji se tiče kolena. stvaranja i menjanja Zemljine kore. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genocid (grč. genitivus) gram. caedere ubijati. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geognostički. genitura (lat. gencijanin (lat. genus (lat. geogonist(a) (grč. geognost (grč. genos. eidos vid. gignomai) v. uobličujem) med. gentiana) hem. genius. tj. ge. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. neponovljivi i specifični genotip. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. obrazovanju i razvitku zemlje. zemaljski. ge. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. ge. genioplastija (grč. oplodio seme. oblik) istinski oblik Zemlje. spolni. nativitet. geographikos) zemljopisni. geografski (grč. geo. same po sebi i s obzirom na čoveka.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. porodica. rod. graphia) opisivanje duhova. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. gena obraz. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. koleno. geograf (grč. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. genuinitas) istinitost. spolni organi. jednak. nepatvorenost. logia) nauka o životu Zemlje. lincura. geogonija. proizvoñenje. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. zemljomerstvo. ge. gentilizam (lat. genualni (lat. geoizoterme (grč. geografija (grč. plasso obrazujem. genufleksija (nlat. genitet (grč. rod. ge. geoid (grč. genuinitet (lat. geniologija (lat. vrsta. učenje o duhovima božan-stvima. geobotanika (grč. ge. narod. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. mnogoboštvo. pr. pleme. i'sos isti. gens (lat. grč. biol. gens) rod. geneion brada. genom (grč. genos) biol. botanike) biljna geografija. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. poniznost. dynamis sila) geol. thermos topao) linije ili površine koje . gram. graphia) zemljopis. stvaranje. deo nečega ili poticanje od nečega. tačnost.(grč. nlat. logi'a) nauka o velikim. daiein deliti. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. ge. narod. genitalan (lat. vernost. organi koji služe rasploñavanju. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. ge. genotip (grč. operacija koja se sastoji u krpljenju. genos vrsta) lingv. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. genoplastika (lat. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. lat. geodet (grč. genuinus. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: prou čavalac) sastava i grañ e Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja prou č ava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naro čito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slu č ajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i me ñ usobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i ta č aka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika č vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañ ivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prou čava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prou čavalac) vrsta, obrañivanje i iskoriš ć avani zemlje. geonomija (gr č . ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o na č inu obra ñ ivanja i iskoriš ć avanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje politi čkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imaju ć i u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politi č ki život. geoponija (gr č. geoponos trud) obrañ ivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplasti čni reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naro čito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botanič aru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr č . ge, skopeo gledam) posmatra č Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naro čito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja prou čava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñ ene i na koji način sklapaju celu njenu grañ evinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñ ivanje Zemljine temperature na raznim ta č kama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odre ñ en pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč . ge, physike) nauka o fizi č kim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naro č ito o njenoj temperaturi, gusto ći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, gr č . phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nema č ko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji ni č e, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naro čito: podmlañ ivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbr čkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, već a staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola č itanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) gra ñ evine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudno će (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naro čito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudno ć om (povra ć anje, prekomerno luč enje pljuva č ke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao vo ñ a antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñ iva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (gr č. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nema č koj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nema č kih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema u čenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (gr č. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smr č a, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamu čna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñ irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se o čekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i ki č mi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naro čito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezi čkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. gr č u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvo ć a hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraš ćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, sraš ć uje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. gr č lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hriš ć anstva.

ili nešto slavi i veli ča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veli č ati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u obi čnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naro č ito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpati čkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; re č nik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (gr č.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa zna č enjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u ku ćama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski č amac sa veslom; re č ni č amac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izra č unavanju uglova, deo trigonometrije i matemati č ke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski č inovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u gr čkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pri č vrš ć enim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teško ća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao ma č fi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñ u današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski č ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañ ivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je č esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemač ki jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomo ću zagrejanih metalnih plo č a ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naro č ito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvre ñ eni; tako ñ e: okrivljeni, osumnji- čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi prouč avanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privla č na sila izme ñ u materijalnih deli ć a u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveč ano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, sve čan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili č emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizi čkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); č in, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjač e, da bi se na nju obratila što ve ć a pažnja i izazvao što ja č i utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlač no. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pe čenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi korač ati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železni č ke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemi čan spis u cilju postignu ća nekog č ina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju elektri čnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu plo č u, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naro čito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naro č ito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafič ko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poplo čavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamla ć ivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañ ivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñ ivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañ ivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj na č in, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zape č e. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, po častiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog č ega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemi ćka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomo ću vru ćih plo ča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr č . graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetni č kih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaič ko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomo ću plo č a ili pe č ata: drvore-stvo, litografisanje, bakroreza č ka i č e-likorezač ka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafič ki (gr č. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se ti č e veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih prou čavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomo ću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naro čito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenč avanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva doma ć a haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Ameri č kih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgra ñe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi po č etni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da izi ñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa pre č nikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, bal č ak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetni čkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas pti čar čupave dlake, a duga č kih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov č ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izra ñ uje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obi č no nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), ome ñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveli č an detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvož ñ arska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koli činama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañ ivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema č emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćeliji čnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-sti čnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvori ća ili čvorova u veli čini kokoši-jeg jajeta, sifilisti č ni izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mle č ni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čiš ć enje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belan č evine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ć eliji č nog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sli čan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kola č, tur. gurabiye) 1. kolač i ć od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obi č no u značenju: onaj koji voli dobra jela i pi ća,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pi ćima; slatkiš, poslastica, prisla č ak, presla č ak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, pi će i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što ho ć e i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kau č uku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elasti čna u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kaplju ć i. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obu ću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se ti č e grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog č amca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udara č kog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naro čito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñ avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz poti če od nekoga feni čanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (gr č. didaskalos) u čitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñ ene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñ ivanja dana pla ć anja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja ra č una od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr č. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane ba č ene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazma č.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñ e: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganu će. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najve ć em neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degeneracija (nlat. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. mač. degradatio) poniženje. degager) osloboditi. bljuvati. izmeta™ se. degradiran (nlat. izvući iz neprilike. izbljuvati. fiz. ako umre jedan supružnik. devotan (lat. devovere) v. ponizan. pokoran. lišavanje čina i zvanja.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. lišen čina i zvanja. porculanu slično telo (Reomirov porculan). devoratio) gutanje. devolucija (lat. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. devovere. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. udarac batinom po tabanima. izroñenost. izopačen. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. u znak pokajanja. degenerisati (lat. veliko poštovanje. . izbaci(vati) loptu u polje. degluticija (nlat. pobožan. degenerare) izroñen. degradacija (nlat. celokupne imanje pripada deci. devonski period geol. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). prezrivo: pritvorio pobožan. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). propadati. de. izbaciti. izopačenje. 1900. neusiljen. razrešiti. izroñenje. povratiti. podzemnim bogovima. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. koji se nalazi u stanju opadanja. osloboñenje mača od protivnikovog mača. degenek (tur. degažman (fr. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. smiren. degeneratio) izroñavanje. devirginirati (lat. degnek) batina. izroñavati se. degoržirati (fr. devotus) bogu posvećen ili odan. degarnir) ogoliti. degresirati. devomere) med. umrtvljivanje. degumirati. degažiran (fr. neusiljenost. devocija (lat. degorger) očistiti od mulja. sporedan tajni izlaz. davits) mor. svoñenje na niže stanje razvoja. rešiti. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. spretnost. žrtvovanje života. de. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. god. degažirati (fr. skinuti ukras s nečega. degenerare) izroditi se. devirginacija (lat. pogoršan. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. mač. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. devoluciono pravo (lat. vita život) lišavanje života. v. odvojiti. skinuti gumu sa nečega. izopačenost. pritvorna pobožnost. devotizam (lat. degage) slobodan. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. degarnirati tvrñavu voj. devolvirati (lat. ponizan. potceniti. deflorisa ti. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). otvoren. osloboñenje od neke obaveze. degoržiran (fr. skruše-nost. kvarenje. devomirati (lat. otpustiti iz vojske. degarnirati (fr. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. potcenjen. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. degredior) v. degenerisan (lat. deflorisanje. pogoršavati se. opadati. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). okretan. degresija (lat. uniziti. degradare. proždiranje. devitrificirati (lat. degrader) zapostaviti. skrušen. digresija. izmetnu™ se. opadanje. devitalizacija zuba med. privrženost de Golu. železne dizalice za izvlačenje kotve. devitalizacija (lat. fr. izmet-nut. pročisti™. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). žderanje. devolutio svaljivanje) prav. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. sp. degrasirati v. degommer) osloboditi od lepljive materije. u igru (obično o golmanu). puzavičav. devirginare) razdeviči-ti. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. dabl). umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). osloboditi mač od protivniko-vog mača. lišiti nekog čina i zvanja. potpuna odanost. degradirati (nlat. žderanje. de. izopačiti se. deglutitio) gutanje. licemerstvo. danas: pobožnost. preneti nešto na koga drugog. degradare) zapostavljen. smirenost. propadanje. vitrum staklo. pun poštovanja. degomirati (fr. poniznost (devotizam). devocija. lakoća. vitrum. izopačavanje. devoracija (lat. karbonske. licemeran. vulkanski rad bio veoma snažan. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). naročito: ostaviti u nasledstvo. devitrifikacija (lat. devits (eng. u stanu napraviti tajni izlaz. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degagement) sloboda. devonski period. izopačavati se. izmetanje. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. puza-vost.

tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. muz. deetatizacija (fr. . naročito »seneka. supr. kaljanje. beščašćenje. domaća haljina. lekare itd. etati-zacija. npr. dezanektirati (fr. degustacija vina odreñivanje ukusa. degrossir) doterati. poklanjanje. dedukcija. opozivanje. degustator (lat. deduktis deducendis (lat. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. desavouer) poricati. 1919). dedublirati (fr. desavantager) oštetiti. dežurati. poremetiti zglašenost. 2. nameniti. platio je. desaccorder) izazvati neslogu. čelik). Dedal (grč. izmirio je. sprečavanje (npr. ded hit (eng. brisati neki dug. kućnoj haljini. nipodaštavanje. brisati . degustatio) kušanje. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. sposobnost da se č ovek odvoji od svojih oseć anja. udvostručavanje svoga bića. desemballer) ispakovati. dedaleum (grč. posvećivanje. dedicare) posvetiti. deditirati (lat. v. nevoljenje izvesnih jela. pravni dokaz izvesti iz drugih. jelo. zaveštavanje. obeštećivati. odbijanje od neke sume. openiti. deducirati (lat. nekome neku knjigu) zaveštati. dedicator) zaveštač. kakvoća postojanja kao deduktivan. uneti razdor. osporavati nešto. trg. dez. kitnjast. dedi) trg. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). pokvariti nekome volju za nešto. poricanje. dezavuirati (fr.. dezavuisanje (fr. deditio) predaja. dedicatio) posveta. degustacija (nlat. dezabije (fr. lat. robu). dezin-sekcija. kapitulacija. degrosirati (fr. degouter) l. dedalski (grč. gañenje. dedukcija (lat. pokazati. pokvariti skladnost. dezapoantirati (fr. posvetilac. gnušanje. odreći. dokazati. dare dati. deducere) v. dedukovati (lat. mirisa. zootrop. degomirati. odricati. pa da ih posmatra i analizira. jedan odred vojske smanjiti na pola. platu. samo površno dodirnuti. degustirati (lat. desemballage) trg. dezavuisati v. daidaleos) umetnički. „živi točak". dedirati. dedirati (lat. nemanje volje za jelo.) slabljenje uloge države. kad oba konja stignu na metu istovremeno. degustare) okusiti. izvoñenje. pošto se dokaže ono što treba dokazati.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. dedignacija (lat. desavouer) odricanje.mrtva trka". zakidati. iskorenji-vanje. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. detrasirati. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. dedikacija (lat. šaren. poreći. dezanbalirati (fr. dedomažirati (fr. deshabille) noćna haljina. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. izvoditi. kuv. (fr. dead heat) sl. deduplovanje (fr. ispaki-vanje.) lice koje proba pića. neraspoloženje. odvratiti nekoga od nečega. Daidalos) fil. an dezabije (fr. lepo izrañ en. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. uneti nešto u knjige kao plaćeno. degu (fr. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. en deshabille) u -domaćoj. objasniti. zakinuti. dedicija (lat. vršiti službu (naro čito za oficire. dežurati (fr. deducirati. zavaditi. naknaditi štetu. skinuti penu. koji vrši službu. oprobati. dedoubler) voj. deductivus) log. raspakivanje. dezavuirati. des-. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. de jour) koji je na službi. dedoublement) psih. dedicare posvetiti. okrnjiti. dao je. dedekoracija (nlat. dedecoratio) sramoćenje. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. odreći se aneksije. graditelj lavirinta na Kritu. dezodoracija). boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. v. ogaditi (nekome nešto). potcenjivanje. otklanjanje. nezadovoljstvo. deduktivna metoda v. dezakordirati (fr. degutirati (fr. dedignatio) preziranje. dedikator (lat.(fr. lat. deduktis impenzis (lat. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. dare dati) trg. ugladi-ti. utanjiti (srebro. nlat. dezaneksija (fr. nerešene trka. udvajanje. degout) odvratnost. otac Ikarov. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. mirisa i vida. izložiti. već dokazanih činjenica. zaključivanje iz opštega o posebnom. tj. po-svećivati. pokloniti (npr. probanje. deducere) izvesti. deductis impensis) po odbitku troškova. ne priznavati. des-. dedicirati (lat. dedit. dare) trg. masnih mrlja (vunu). deductio) log. dedit (lat. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dezanbalaža (fr. deduktivnost (lat. deditirati. nepriznavanje. dezavantažirati (fr. de jour) biti na službi. dati otštetu. vešt vajar i neimar.). raspakovati (npr. dežurni (fr. degumirati v. dedommager) obešteti-ti. degraisser) očistiti od masti. okušati.

smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. tome sečenje) med. dezorganizirati (fr. logfa) nauka o spletovima. obnova) uništavanje veze. dezorganizirati. desarmer) razoružavanje. dezintegracija a toma fkz. smanjiti stalni kadar. desaffection) nenaklonost. lat. dezasortirati (fr. u čovečjem telu. koju su Francuzi upotrebljavali naro čito za punjenje torpeda. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. osloboditi od kiseonika. stana i dr. dosadan. dezertirati (fr. rastroj-stvo. logia) med. raspustiti vojsku. dezolantan (fr. npr. desmos. grapho) zool. neutešan. desen. opisivanje žila i spletove. narušavanje neke celine. razo č arati. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. odeur. dovesti u nered. npr. hig. des-. izvla č enje (ili: izdvajanje) kiseonika. des-. razdružiti. vrlo žalostan. odela. des. žila. prav. rasturiti. des-. r ñ ave stolice. deserteur) begunac iz vojske. rasulo. nesebičan. bol žila i spletove. des-. raspariti. dezinsekcija (fr. des-. lat. dezinteresiran (fr. dezmologija (grč. algos bol) med. dezekipirati (fr. bol u žilama zglobova. des-. lat. vazduh. iskren. razdvajanje. dezodorizirati (fr. desertus) nenastanjen. magnetiziranja. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. lat. sredstva protiv zatvora. dozmalgija (gr č . žilama. des-. utamanjivanje zaraznih klica. integratio uspostava. desequiper) raspremiti brod. rastrojavanje. dezinformacija (fr. lat. dezercija (lat. dezolatan (fr. dezoksidirati (fr.. dezen v. dezmopatija (grč. dezmitis (grč. dezertor maliciozus (lat. rastrojavati. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. dezmotomija (grč. desoler) opustošen. uneti rasulo. naro č ito ženu. zbrku. desolant) vrlo tužan. lat. smanjivanje stalnog kadra. odoratio mirisanje) sredstva pomo ću kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezorganizovati v. dezorganiza-cija. jadan. svojine. med. ispod zastave. pomesti. insectum buba. dezinfekcija (fr. prostodušan. stan. pobe ći iz vojske. des-. dezodorizirati. dezoksidacija (fr. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. odelo. položiti oružje. inficere) č išćenje vazduha (ili: tela. des-. gubl>enje ljubavi. oxys oštar. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i č iš ć enje od zaraznih klica i materija. desmos) med. a ne roba novac). dezinjolni barut (fr. sindezmologija.. lat. inflatio nadimanje) fin. oxys) hem. pathos patnja. dezerter (fr. desarmer) razoružati. inficere) osloboditi (ili: o čistiti) od zaraznih klica i materija. dezertan (lat. smesti. osloboćavanje od kiseonika. nered. otkuži-vanje. nemilost. obstructum) pl. nauka o bolestima žila i spletena.) od zaraznih isparavanja i materija. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. dezinflacija (fr. lice koje taj posao vrši. zbuniti. odeur miris. organske veze meñ u sastavili delovima. pretrpeti) ned. deserter) napustiti vojsku. vojni begunac. ruke itd. deflacija. hig. lat. bol. odricanje (ili: napuštanje) svojine. ljut) hen. gr č . nepristrastan. dezorganizacija (fr. obstruere zapušiti. desmos veza. des-. desmos. desmos žila. vrlo bedan. nenaseljen. kad novac traži robu. pathem patiti. dezintegracija (fr. dezmopatologija (grč. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. dezafekdija (fr. propu-štanje da se u č ini neka pravna radnja. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. dezarmiranje (fr. prebeglica. 13 Leksikon . npr. reducirati. dezopstruktiva (fr. opusteo. dezarmirati (fr. potpun preobražaj i poreme ć aj č ulnih organa kod nekog č oveka usled tzv. desertio) voj. lat. integrare uspostaviti. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). otkuživati. des-. dezaproprijacija (fr. up. reflacija. vezama itd. designolles) voj. dezmografija (grč. sečenje žila i spletove. raspuštanje vojske. u rastrojstvu. desmos. lat. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežili častih materija. dezintegrator (fr. zapaljenje zglob-nih »sila. grč. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. pust. dezodoransi (fr. dezodorizacija (fr. lat. raskinuti. desassortir) razdvojiti. des-. desinteresse) nekoristoljubiv. desorganiser) rastroji-ti. inflaci-ja. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. desertor malitio-sus) prav. desmos. otkužiti. napuštanje vojske. rastaviti ono što treba da bude zajedno. tj. bekstvo ispod zastave. v.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. dezinfektor (fr. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. dezinficirati (fr. des-. napraviti nered. razbijanje atoma. up. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naro čito po ku ćama i stanovima). nesnosan.

dekas.-. na dokazima. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralač kih energija. pokrivač . izdvajanje. therion divlja životinja. štampane na naro čitoj hartiji koja je prevu čena jednim lako rastvorljivim slojem. dekalogos) deset božjih zapovesti. zbirka ili delo od deset knjiga. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dezorijentisan v. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. pomesti. deka (grč. dekadni sistem mat. v. oterivanje. sedalo. metron) mera za dužinu od 10 metara. deitas) božanstvo. decalquer) prenositi otiske. dejizam... npr. Lesing. s pravnog gledišta. izmet.) pristalica dekadencije. deintegrare) oduzeti od celine.. u izvesnim prilikama. dezorijentirati. zavoñenje sa pravog puta. de-cadere opadati. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. deka deset) 2. propadanje. preteri-vanje. raspad. glavni predstavnici: Volter. kožu. osnova) geom. de jure (lat. pogoršavanje.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. pod decimalan. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. deka. gubitak u težini neke robe usled sušenja. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. deset komada. v. deificirati (lat.. mania pomama. dekaed. ispražnjavanje stolice. dekas. Mendelson i dr. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. mat lecimalni sistem. sisar. gonia ugao) geom. broj deset. deinoterij(um) (grč. strast) veština da se slike u bojama. dekalkomanija (lat. poliedar sa deset površina. deizam. Dekameron (ital. strana. de-calcare ugaziti. mera od deset grama. dezorijentiran (fr. deizam (lat. dekados desetina) desetorica. staklo. dekalog (grč. dekadent (nem. deificatio) obožavanje. ukazivati čast kao bogu. u nekom mestu. . tekst. med. ali ne priznaje nikakva č uda niti kakav božji uticaj na tok sveta. dekametar — 10 m i dr. deinos strašan) ret. deus) fil. deus. hemera dan) deset dana. fr. dezorijentiran. deka. dekagon (grč. desetougaonik. gyne žena) sa deset žena. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. npr. desorienter) koji ne može da se sna ñ e i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. deitet (nlat. deifikacija (nlat. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. pod decimalan. dekalkirati (fr. tucati. dekadika (grč. Dečke) l. dejekpija (lat. dekada (grč. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. deka. telo od deset uglova. dekalirati (ital. zabuniti. guber. deiktikos) koji se osniva na primerima. deinos. preneti crtež na providnu hartiju. deka. dekalvacija (nlat. up. odavanje božanske počasti. u upotrebi od Karla Velikog). up. preuveli čavanje. curenja itd. pristalica deizma. do dekadi). period od deset godina. teizam. zaveden s pravoga puta. da. dekaginičan (grč. deka. pometen. up. izveden na pogrešan put. 'gr č. v. du odi itd. zver) zool. curenja itd. desetni sistem. lim i dr. decalo) trg. udaljivanje s položaja ili poseda.. litra) mera od 10 litara. pomesti u nekoj prilici. cvetovi sa deset stubi ć a ili usta plodnice. dejektorij(um) (nlat. de fakto. pometnja. zbunjivanje. dei gratia) po milosti božjoj (uobi čajena formula u vladala č-kim poveljama. decadenza) opadanje. 26. skr. Ruso. dezorijentirati (fr. orijaška pretpotop-na životinja. koja se sastojala u tome što je osu ñ enik bio o ć elavljen. smeten. u nekom mestu. navesti na pogrešan put. dezorijentisati v. dekabristi (rus. dekadencije (lat. deka. hedra. suziti. facere učiniti) obožavati. Decamerone. v. ceniti više svega. dei gracija (lat. deus bog) fil. u nekoj prilici. deset. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. bez orijentacije. oćelavljenje. dejizam (lat. smanjiti. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. Livijeva „Rimska istorija". de jure) po pravu. decalvatio) o ć elavljava-nje. deiktičan (grč. lučenje. sa bakra ili kamena na drvo itd. deinoza (grč. bog. propast. izgubiti u težini usled sušenja.). deiectio) prav. zbunjen. porculan. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta ve ćeg (dekalitar — 10 1. nañena u okamenotin-skim ostacima. grč. ćebe. metal. dekados desetina) mat. dekametar (grč. pokrov. ital. grč. decimalni sistem. de-calare) trg. deist(a) (lat. metahroma-tipija. deintegrirati (lat. dekalitar (grč. dekagram (grč. deka (nem.. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. deus) fil. deiectorium) med. decembra 1825. deka. titulama itd. dekalo (ital. pesnika Boka č a).

dekastilon (grč. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. decapitation) odsecanje glave. dekarbonizirati. deklamatorika (lat. declinare) koji odstupa. deca-piter) odse ći glavu. deklamatorski (lat. kuvanjem u sodi. grañevina na deset stubova ili svodova. prome-nljiv (po padežima). dekanski jezici (ind. dekandrija (grč.: Mislim da ćeš poslati. odbija. dekarbirirati (fr. dekanat (nlat. deklamovati v. objavljivati. de-charta. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). razreda. deklina torijum. fr. capsula) med. aner čovek. agea površina) mera za zemljište od deset ara. deka. strofa od deset stihova. reda. u Lineovom sistemu deseta klasa. visokoparno. dekatirati. declamando) muz. dravidski jezici. carte) pošt. sposobnost skretanja. trg. odstupanje. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. skretl>iv. declaratio) objava. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. deklinabilan (nlat. deklamirati. izjaviti. decatissage) postupak pri dekatiranju. decaper) površinu metala — zagrevanjem. up. deklarirati (lat. deklasirati (lat. decastere) deset kubnih metara. dekarbirirati. u Parizu. u rimokatoli čkoj i protestantskoj crkvi. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. sa puno izražaja. odstraniti. npr. deklamando (ital. obezglaviti. npr. isključite) iz jednog društvenog staleža. stylos) apx. dekantacija (fr. muž) bat. declaration of rights) izlaganje prava. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. dekatisaža (fr.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. deklamatorij(um) (nlat. deklaracija (lat. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. dekapitacija (fr.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). decanatus) dekanstvo. iskazni. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedni č kom tonu. decanus) l. rečito. decantare. ocediti. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedni čkim tonom. fr. obznaniti svoju odluku. declamatio) veština usme-nog izlaganja. deklarešn ov rajts (eng. promenljivost. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). pronañen 1822. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spre č ilo docnije skupljanje. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih konči ća. declasser) brisati (ili: izbrisati. declinare okretati) fiz. deklinatoran (lat. declamator) umetnik u govorenju (stihova). vežbanje u govoru u školi. obezglavljenje. deklinabilitet (lat. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. dekartirati (lat. veridbe. mesto službovanja dekana. udaljiti. klase. decanter) hem. deklinator (lat. koji osporava. dekarbonizirati (lat. o osnovnim nač elima engleskog ustava. npr. 3. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. umetničko govorenje neke pesme. fr. izjavljivati. ili o veštini lepog bese ñ enja. trg. razbi-striti. poniziti. dekar (grč. izjava. v. dekapod (grč. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. declamare) besednički. dekaster (fr. declinabilis) gram. dekapirati (fr. dekapsulacija (lat. sposoban za skretanje. . deklamira™ (lat. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. 4. deklamator (lat. caput glava. lat. deka. fr. skre će. dekantirati (lat. deset etera. objavni. declarare) objaviti. dekatirati (fr. veoma izrazito. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. više svešteno lice. decarburer) v. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. 2. što odgovara deklamatorskoj veštini. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. deka. stichos) lit. deklarativan (nlat. objavljivane. objava engleskog parlamenta 1689. dekapitirati (lat. declinabilitas) gran. skretljivost. deklamacija (lat. dekastih (grč. izraziti se. otočiti. izlaganje. govorenje sa puno izrazitosti. zvanje i položaj dekana. izjašnjenje. kardinala itd. decantation) hem. Dekham) v. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. de-classis. odmah posle biskupa. deka. odstupanja. č itanju. izjavni. de-. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izri če glago-lom glavne rečenice. besedni čkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznač ajnim stvarima. deka. predsednik fa-kultetskog saveta.

fig. izbledeo. decoctor dolosus) prav. metron mera) fiz. prideve. dekoltirati (nem.>ačuna. slik. kombinirati. dekomponovati v. oduzimanje boje. dekokcija (lat. ures. postaviti sto. declinare) fiz. obezbojenja izvesnih tvari. orden. dekokt-infuzum fark. koji resi. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. reč sastavljena od više reči. dekorater (fr. bleñenje. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). prekriti. dekorieren) 1. nag. prav. poletanje.. dekoltieren) obnažiti. fig. de. dekoktor bonorum (lat. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. popuštanje u boji. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. skretati. pozadine i dr. decorare) ukrasiti. decollage odlepljivanje) avkj. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). instrumenat za merenje magnetne deklinacije. dekoloriran (lat. declinare. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. declinare okretati) gram. uresiti. odvojiti. polet. obnažen. imati na sebi orden. dekolorimetar (lat. dekolte (fr. pokriti. ukrasi™. med. sve dekoracije jedne pozornice. dekorisanje v. razgolititi vrat i grudi. ure-san. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. dekombinirati (nlat. up. koji je izgubio boju. dekolacija (lat. pozorišni slikar.. vrat. decoctor) onaj koji prekuvava. odlikovati ordenom. odvajanje aviona od zemlje. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. decolleter) obnažiti vrat. obnaženost. dekolte. raščlanjavanje. prav. v. odlikovati ordenom. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. poz. bez udubljivanja u formu i značaj. hem. obezbojiti. ukuvava. de-combinare) rastaviti. ukras. dekomponirati (lat. dekompozicija (lat. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. decolorare) obezbojiti se. decoctio) iskuvavanje. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. decor) ukras. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. ramena. biti de-korisan dobiti orden. fig. dekoracija. gubljenje boje. dekorisati (lat. deklinograf (lat. radnje i dr. umetnički izrañenim nameštajem itd. dekor (lat. kome je oduzeta boja. ne priznavati. nakititi. koji je izgubio draž. delovati (nem. poz. završavanje uzletanja aviona. decolleter) izrez na haljinama. dekoltiran (fr. deklinirati (lat. izgubiti boju. raščiniti. oduzeti boju. decompter) trg. astr. fr. sastavne delove. odbitak od duga ili računa. prokuvavanje. decor. urešavati. dekoktor (lat. decompte) trg. ukras u boji. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. ukrasni. odbijati. tako da se vide grudi. naročito u keramici. obezbojenje. uresni. odstupati. fiz. dekoltovati (fr. uzletanje. dekont (fr. decoquere) fark. izbledeti. decollete) sa izrezom na haljini. uzajamni. bezbojnost. deklinometar (lat. decken) pokriti. išča-šenje. ukrašavati. dekomponirati. kusur. declinatio) gram.. decoloratio) obezbojenje. oslabeti u boji. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. dekolonizacija (lat. trg. kićenje. otpis. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. grč. sprava za merenje magnetne deklinacije. ukrašavati. koji služi za ukrašavanje. takoñe: opadanje. naročito koji ukrašava draperijama. med. naročito ženskim. odbiti od duga ili . odvarak. odličje. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. savijati. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). ulepšati. dekolaža (fr. raspadanje. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. kontrolni račun. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. ostatak. decorativus) ukrasan.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. poklopiti. decolorare obezbojiti. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. truljenje. declinare. lepota. zamenice i brojeve). imenska (lli: padežna) promena. gran. ukuvavanje. astr. rasipnik. izgubiti draž. dekontirati (fr. dekompozitum (lat. dekoktor dolozus (lat. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. dekorirati (nem. dekolorirati (lat. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. zastrti. dekolirati (lat. deklinacija (lat. ekvatora. 2. grč. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. popuštanje neke bolesti. polazak aviona. otpisati. dekorativni (lat. ukuvak. grapho pišem) astr. dekoloracija (lat. menjati po padežima (imenice. počasni znak. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. ark. sastavne delove. ures.) rastaviti.). izmiriti dugove. dekokt (lat. nameštanje pozornice pomoću kulisa. grč. koji krasi. . dekoracije (nlat. decoloratus) obezbojen.

kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. deksiografija (grč. delatum) potkazivač-ki. decrescendo) muz. deferre. deksiografski (grč. dekretali (lat. decurio) starešina nad deset ljudi. glikoza. suženje. npr. potajni tužilac. popleši-ti. deksios desni. decrementum) smanjitak. grožñani šećer. dekretisti (lat. deksiokardija (grč. dekurt (fr. deletio hereditetis) prav. nametanje zakletve. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. poverenje. delakrimacija (lat. delatura (klet. decutere. dekre goran (lat. dekort. deksios. prodavati robu koje nema. puckaranje. optuženik. rešenje. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. supr. decrepitatio) hen. . de. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. decretare) odlučiti. im. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. dekrepitacija (ital. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. praskanje. dele) briši. uplešiti. dekurzus (lat. dostavlječki. rešiti. desetar. nemvnje. npr. v. naredba vlasti. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. lacrima suza) med. delere uništiti. delacija (lat. dekurtirati (fr. up. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto.v. mesto na levoj. de cujus od koga) prav. delatio) dostavljanje. dostavljanje. manjek. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. dekujus (lat. delatoran (lat. prštanje. delegant (lat. svaka viša naredba uopšte. nlat. neza-štićen. odeljak. dekstrin. ležanje. čast. kardia srce) med. delatio iuramenti) prav. dekusorij(um) (lat. vodnik (u vojsci starih Rimljana). ital. koje su toga dana već stupile na snagu. dekretirati (lat. zaključiti. decouvert) otkriven. rešavajući. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). decursus) tok. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). decussorium) med. januar 1624. hem. decourter) trg. decourager) obeshrabriti. ugled. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). deficit. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. narediti. klevet-nički. decurrere. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. učitelja i pisaca rimskog prava. potkazivanje. dekrešendo (ital. u Vestfalskom miru. taloženje sokova na nekom mestu. izdati naredbu. klevetanje. obeshrabljiveti. odeljenje od deset članova. dekurija (lat. a dekuver (fr. decernere. delat (let. pr-skanje kristala. de-court) trg. ocrnjivanje. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. inkrement. usled zagrevanje. de-curtus. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. dekstrin (lat. decretorius) odlučujući. odrediti. delacio hereditatis (lat. delabijalizacija (lat. kuhinjske so. delature) potkazivanje. bez pokrića. delacio juramenti (let. decuria) klese. dele (lat. mat. skratiti. dela gor (let. deksios. decubitus) med. opadak. dekstroza. decrescere) pl. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji.dekort 197 delegant dekort (lat. dekreditirati (fr. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. grapho) pisano sleva nadesno. dekubitus (nlat. naro čito u korekturi). dekret (lat. prav. opadanje bolesti. mesto koje se tako svira. dekstralan (lat. izbacuj! deleatur (lat. deletus) prav. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. 1. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. delator) dostavljač. deleatur) neke se briše. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. decretum) odluka. dekurion (lat. desetina (u vojsci starih Rimljana). dexter desni) hem. kao panonski zakonik. berz. odbiti. dekuražirati (fr. dekuver (fr. projed od ležanje. de. koji je s desne strane. de-. odbitak od računa za neku robu. e decouvert) berz. dekstroza (lat. izdejnički. potkazivač. smanjiti. za razliku od legista. način (ili: položaj) ležanja. dextralis) desni. stoji na desnoj strani. mala veličina za koju se promenljive smanji. suze u očima. labium usna) lingv. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. opadanjem. neke bolesti. dekrement (ital. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. postepeno tiše. decrediter) lišiti poverenja. za sekularizacije. grapho) pisanje s leve strane na desnu. de-corto) trg. da se izbaci (slovo ili reči. sve slabije. delaktacija (lat.

delicatus) nežan. koji treba pažljivo raditi. izdavanje robe. deligatio) med. dogovaranje. prestup. delineatio) crtanje. kitnjastost.) otrovni ili opojni med koji p č ele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. deliquium animi) nesvestica. ovlastiti. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za pla ć anje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. deli) lud. delibacio hereditatis (lat. delikatamente (ital. nacrt. delegirati (lat. izbor. delirium) med. delikvescencija (nlat. delikatamente. pojavljuje se sa delegat (lat. obazrivost. delikvij(um) (lat. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. skica. 2. deliratio) med. delegatio) poslanstvo. po Ustavu SFRJ od 1974. omeñ avati. premišljanje. ludak. zavijanje. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. delegacija (lat. deligere odabrati. umirivanje). smisao za lepo. deliberato (ital. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. pažljiv. tugaljiv. isporučiti. lep. zavoj. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. Ae. trg.). predaja. delimitirati (lat. delikanlija (tur. delirans) onaj koji bunca. deliracija. deligatura) med. delineirati (lat. predati. delirijum tremens (lat. položaj. obeležavati ili postavljati granicu. trg. ukusan. dužnosti i odgovornosti i organizovanog u češća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. ograničavanje. delikatan (lat. izbaviti. načela i ustavnih ustanova kojima se omogu ćava i obezbeñuje radnim ljudima. topiti se. otrovna materija. delictum) prav. delegatar (nlat. deleterij(um) (grč. delimitirati (lat. u umetnosti: prefinjen ukus. junak. deli. predstavnik. delenimentum. svojstvo postajanja te čnim na vazduhu. delibatio) smanjivanje. trabunja. delikvijum animi (lat. deliberacija (lat. delenimenti (lat. delikvescirati (lat. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. ludilo. ve ć aju ći. poslati. bunilo. delinquere. omeñ iti. junak) 1. omeñavanje. onaj koji boluje od delirijuma. jelo prireñ eno naro čito lepo i ukusno. da se na vazduhu rastvori. hrabar. veoma obazriv. delenire ublažiti) pl. zlo čin. kao predmet za uživanje: poslastica. delibacija (lat. med. prikraćivanje. utečnjavanje. delivrans (fr. delirijum. per delik-vijum(lat. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. rastopljiv. delegatus) izaslanik. delivrer) osloboditi. stvar). deleterion otrov) med. izabrati. samoupravne i politički organizovanim. delivrirati (fr. osetljiv. delicato) muz. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlu čuje. osetljivost. deliquescens) topljiv. turski konjanik. delivrezon (fr. predaja. poslanik. utečniti se. razmišljanje. da putem dele-gata i delegacija u čestvuju u odlu čivanju na svim nivoima. gubiti se. deliberativan (lat. delicatamente) «uz. delineavit (lat. limes. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. prav. delinquere) v. delirant (lat. delineacija (lat. ograničiti. previjanje rane.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. delegatarius) trg. mahnit. izaslanstvo. delinquere. maženja. deli (tur. materija koja truje i uništava život. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. dug itd. delinkvent. limes. škakljiv. izdati robu. delinkvent (lat. limitis) grani-čiti. d. pažljivost. prestupnik. smeo. srčan. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. per deliquium) ili skraćeno: r. isporuka. delikt (lat. obeležavanje ili postavljanje granice. delibasi) starešina delija. delirium tremens) med. delikanh) mlad momak. izdavanje. previjanje. odlučno. ljubak. delinquens) optuženi. pijaničko ludilo. izaslati. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. nežno. delikato (ital. deliberatio) savetovanje. fin. prav. laskave reč i. prislač ak. god. med. delegare) odrediti. mladi ć plahe krvi. delikvescentan (lat. poverilac koji je upu ćen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delibal (tur. delikvent (lat. limitis) granigraničenje. v. predstavlja ukupnost odnosa. delija. . deligatura (lat. istup protiv zakona. deliberativus) koji savetuje. zavijanje rane. de. rastvaranjem na vazduhu. zlikovac. deliberato) muz. mio. delinkventkinja prestupnica. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). delibaša (tur. delectum) biranje. delikato. sa nežnošću. isporuči-vanje. deligacija (lat. delivrance) osloboñenje. rešavaju ći. neprijatan (npr. težak. v. delikatese (fr. preneti na koga (pravo. deliracija (lat. delekcija (lat. im. član delegacije. deliquescentia) topljenje. delirij(um) (lat. opunomoćiti. delivraison) trg. delineare) crtati. skici-rati. deleomai uništavam. poslati.

rasparčati. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. 1% gvožñe. agein) voñenje naroda. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. podbada. agein voditi. delogement) izlazak. obeležiti granicu. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. na podnožju Par-nasa. lenstvovati. odricati. demarkacione trupe pogranične trupe. razgolićavati. agein) koji rovari. 3.) provoditi vreme u neradu. biti lud. i sa dijagonalama koje se upravio seku. u narodnoj skupštini. dementia paralyti- . demagogija (grč. demens) ludak. što bi se reklo . ukusan. fr. demaskirati (fr. demarquer) ograničiti. obeležavanje granične linije. ludilo.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. postupak. uti-canje na narod govorom. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. dementir) opovrgnuti. demantovati (fr. eidos oblik) med. Delfi (grč. delta) l. delfijsko proročište v. omeñavanje. uš ć e reke oblika delte). potiskivanje neprijatelja. logora ili trupa. med. demembrare) raskomadati. tj. mor. dome (grč. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. demarquer) ograničavanje. delirare) buncati. demens (lat. delfis (grč. materica. demen-cija paralitika (nlat. postupati po nekoj stvari. umilan. trabunja-ti. tur. demet) naramak. demos narod. preduzeti korake. delkredere. iznositi. slična kitu. otkriti. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demaj (eng. brodske zavrtnje. demembrirati (lat. izuditi. demencija (lat. delti sli č an miši ć gornjeg dela ruke. danas se upotre- dembelisati (pere. poricati. Marke. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demek (tur. odlazak. sa položaja. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. delirirati (lat. demos. demy) vrsta hartije maloga formata. rastrgati. maloumnik. de-. pokret. demagogizam (grč. dernek) dakle. 5= D. odreći. up. delta. 1% olovo. bajan. kao zavodnik naroda. vlasti. deltoideus (grč. deložman. dementi) opovrgavanje. demanti (fr. delkredere (ital. delitescencija (lat. agoreyo govorim) javni govor. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. demagogos) voña naroda. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. besneti. izneti) namešta]. bljava u prekornom smislu. delphinus) morska životinja. dementia) med. razgoliti™. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñ enom roku. delfin (lat. voj. tenbel. snop. radioaktivni zraci. graničari. tur. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. zapravo: zavoñenje naroda. na primer. demegoria. 41% cink. demegorija (grč. deltoeiaes) u obliku delte. demarkacioni kordon granični lanac. onako kako jest. deložiranje (fr. delkredere-provizion trg. raskriti. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. demarkirati (nem. tembel) lenština. delta (gr č . 2. delta. deliciozan (nlat. vršili velik uticaj na narodne skušptine. tur. v. d. Delfi. povući graničnu liniju. fig. demeblirati (fr. izi ći. delta-zraci fiz. . agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. voj. mašinske delove i oru ñ a. trougaon. demos. demarkaciona linija granična linija. č etvrto slovo gr č ke azbuke D . zanositi se. dembelija (pere. muzi č ki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demagog (grč. demos. demagog. tj. mio. odseliti se. demarš (fr. demarkacija (fr. demos narod. demagoški (grč. neradnik. isterati iz stana. deloger) izbaciti. ra-skrinkati. morska svinja. . 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. luere prati) geol. deltoid (grč. poricanje. eidos oblik) kom. rastaviti na delove. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. demati. tembelhane) zemlja dembela. demarche) korak. rečitošću itd. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). ispraviti neistinu ili netačnost. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. recimo. poreći. delitescere) med. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. dembel (pere. prikazati u pravoj boji. pliskavica. deložirati (fr. deltoidan (grč. završava se obično smrću. deliciosus) divan. deluvij(um) (lat. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. delcredere) trg. buškara. sladak.. govor pred narodom. odricanje. npr. delphys) med.

i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. dimiskija. položaj. čistiti. diminucija. kao posledica starosti. kao tvorca sveta. poreklo itd. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. razoružavanje vojske. demoazel (fr. demilitarizirati. demencija senilis (lat. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. demokratizam (grč. de-. deminutiv (lat. supr. razoružati. tvorac (ili: neimar) sveta. detektor. demirelief) poluispupčen rad. poluutvrñenja. polureljefni rad. demokratizirati (grč. fr. demissi-onner) dati ostavku. demeriter) skriviti. de. poluobrt (nalevo ili nadesno). demilitarizacija (lat. mephitis kužio isparenje) med. širokih pogleda. grapho . militarizirati. polurov. dementia praecox) mladalačko ludilo. demobilisan« v. demograf (grč. demisija (lat. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. malo utvrñenje. demir-kapija gvozdena kapija. narodni. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. demobilisati. demos. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. krateo) v. domilitarizirati (lat. službenik u ostavci. v. demilitarizovati v. demidžon (eng. diminutiv. zahvaliti se na službu ili zvanje. demobilizirati (fr. demos. demiskija v. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demokratizovati v. deminuere umanjivati) gram. logos reč. demobiliser) voj. demefitizirati (lat. zagnjurivanje. utuče-nost. mephitos. devojka. ja-hanje u polukrugu. demi-parallele) voj. razne veličine (do 60 1). demobilizirati. de. demergere. vlast. razoružavati. demiurg (grč. otpustiti. demokratizirati. demitur (fr. demokrat(a) (grč. up. ostavka. militaris) voj. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. demos. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demisionirati (lat. Ovako naziva Platon boga. kratos vladavina. čovek slobodoljubivih. demerzija (lat. supr. klonulost. nauku. demeritirati (fr. demimondaine) dama iz polusveta. dimisija. demodulator v. od zagušljivog vazduha. demi-john. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. očistiti od škodljivih isparavanja. za razliku od najvišeg boga. ogrešiti se o nešto. senatori u današnjoj Grčkoj. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demoiselle) gospoñica. krateo moćan sam.(grč. krateo vladam. demir)) gvožñe. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. fr. raspuštanje. razo-ružati. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. doksa mišljenje. dimiskija. razoružanje.pišem) onaj koji se bavi demografijom. imanja. demobilizacija (fr. demireljef (fr. demephitiser) provetriti. demitour) polukrug. koja je u nekim zemljama utvrñena. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. dimittere. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demos. demos narod. deminutio) v. demikoton (fr. Dime-Sina).. demivolte) jax. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. demibastion (fr. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. fr. poluoptok. demos narod. bez obzira na imovno stanje. de-. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demiurgos) fil. sirće itd. demen-cija prekoks (lat. željezo. demimond (fr. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demersio) potapanje. demodoksologija (grč. državnim poslovima. demisionar (fr. demir (tur. tj. razoružavanje. javna žena. demokratija (grč. demos. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. demimontkinja (fr. demefitizacija (lat. zgrešiti. demeškinja v. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. u običnom govoru slobodoljubivost. demograf (grč. polušanac. dimije. nekoj oblasti ili državi. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- .demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demissio) skrušenost. demivolt (fr. demi-bastillon) voj. deminucija (lat. demo. dimije v. demimonde) polusvet. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. čišćenje od škodljivih isparavanja. demos. demobilisation) voj. demiparalela (fr. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demografija (grč. militaris) voj. nekoj oblasti ili državi. demokratija. npr. militariza-cija.

demolitio) v. upropastiti nekoga. pokvariti neku spravu. prikaziva č. demoralizirati. narodoljubac. to dump frljiti. mogu odmah razoriti minama. porušiti. demoliranje. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. dumping) trg. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. odsek jedne file. demonstracije (lat. voj. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. vidno ispoljavati raspoloženje. otvoreno. pokvariti. izlaga č. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. demonomanija (grč. daimon. očigledno. uništiti. demonetiser. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. Socijalisti čka demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. malodušnost. demos (grč. demoralisati v. daimon. demontirati (fr. lišiti MOJ. upropastiti. voj. mania pomama. demonstrativan (lat. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). izlagati. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. daimon. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. daimon. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. dokazivati. demontirna baterija voj. pojedinaca ili gomile. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñ avolu. demoliran. natprirodan. ovaj. demonolatrija (grč. razvaliti. demonizam (grč. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bi ća uopšte. pokazna zamenica. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demos narod. demos) narod. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povu ć i iz opticaja. daimonios) ñavolski. daimon) natprirodno biće. demontirati. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. pr. daimon. Demosten (grč. demoliranje (fr. up. demonologija (grč. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonomagaja (grč. u demokratskoj Atini: opština. philos prijatelj) onaj koji voli narod. slobodno. narodni. v. mageia) gatanje (ili: vrač anje) pomoć u duhova. demoralizirati (fr. npr. gubljenje hrabrosti. demonstrant (lat. razvaljivan>e. taj i dr. demolirati (lat. svog raspoloženja. demonstrare) javno. moneta. tumačiti. demping (eng. demonstrativum) gram. demofil (gr č . demontaža (fr. demolir) rušiti. demoralizacija (fr. demotikos) koji pripada narodu. onaj. demos. gram. demoralizirati. javno ispoljavanje. . most itd. demonima. onaj. demoralizirati. manteia proricanje) vra č anje pomo ć u demona koji se nalazi u onome koji vra č a. demoralisation) kvarenje. akcija. naro č ito zao duh. naklonjen narodu. demonstrativum (lat. sotona. onaj koji tuma či. demonstrira™ (lat. voj. kad ih neprijatelj zauzme. živo. o čigledno prikazivanje. demotičan (grč.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. i dr. objašnjivač. demonstrator) dokazivač. ovaj. obaranje. demonetizacija (fr. taj. izla-gač. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. latreia obožavanje) poštovanje duhova. uterati joj strah. daimon. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. duh. demonomantija (grč. dokazivanje. demontage) rastavljanje na sastavne delove. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demonstrator (lat. demonstrans) tumač. demonski (grč. demonstrare) pokazivati. demolicioni sistem fort. up. pored razliko-vanja formalnih oblika. logia) učenje o duhovima. pokvarenost morala (ili: naravi). demonetiser) fin. soton-ski. demoralizovati v. predavanje robe. ućutkati top. lat. npr. demonstratio) dokaz. demolir) rušenje. narediti da se sjaše. demonomelanholija (grč. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demonstracije. izrazito. demoraliser) napraviti razvratnim. naro čito fabri č kih proizvoda. de.i moneta novac) fin. demon (grč. demoliran. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. verovanje u aveti. oboriti s konja. zla kob. demoliri. pokazivač. ala. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. prodavati po niskoj ceni. naro čito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demonetizirati (lat. povlačenje novca iz opticaja. upropašćavanje. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. uništavanje. fr. otuda: demostenska rečitost izvanredna. ubedljiva i silna rečitost.mologija (grč. demolicija (lat. fr. koji nešto pokazuje. de. preturiti. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. razvratnost. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322).

cenominator (lat. dendrometar (grč. natio narod. denegatio audientiae) prav. damping. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. dendron. natio narod. denominativ(um) (nlat. mera za svilu i zlato. metron) fiz. državi itd. dentalni (lat. dendi (eng. denaturalizirati (lat. denotare) naznačiti. onaj koji proučava drveta. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. denaro (ital. denominativum) gram. dempfer (nem. u vezi s tim. imenitelj. vrsta areo-metra. dendron. uskraćivati. dendron drvo) u obliku drveta. eko nihilo nihil. dendizam (eng. denaturisati (fr. vrlo zarazna bolest. obe-ležiti. fr. de. ščepam) med. dendrometar. pomo-dar. med. denegare) odlučno poricati. obeležavanje. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. po svršetku drugog svetskog rata. odbijanje. denegatio debiti coniugalis) prav. logi'a) poznavanje drveća. denaturalizacija (fr. metron) veština merenja drveća. fr. dendrografički. dentarpag (lat. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. nlat. denegacio debiti konjugalis (nlat. denegacija (lat. denarius) stari rimski srebrn novac. pr. učiniti neupotrebljivom za ljude. dandy) kicoš. dendron. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. denatalitet (lat. dendroliti (grč. logos) poznavalac drveća. dendron. odroditi. sličan drvetu. denegacio audijencije (nlat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denotirati (lat. kao i za odreñ ivanje njegove zapremine. odnaroditi. kao drvo. densus gust. grč. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma.) dodavanjem drugih materija (gasa. dendron. npr. pri izgovaranju. fićfirić. zejtina). so. dentritičan. arpazo zgrabim. denacifikacija (fr. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. zavičajnosti. natura. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. denacionalizirati (lat. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. „ribati" od „riba". denominare) nazvati. samo leti. koji je najpre sadržavao 10. denotatio) označavanje. nasalisatio) lingv. min. dens zub. denominacija (lat. naimenovati. dati podatke. docnije 16 asa ili 4 sesterca. dendron. de nihilo nihil) v. dandy) kicoštvo. dendrometrija (grč. denga (arap. prirodu neke stvari promeniti. dendroidan (grč.) med. denarijus (lat. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). uskraćivanje saslušanja. odnaroñavanje. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. denpi-valjak (eng. dentali (lat. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. up. denationaliser) oduzeti narodni karakter. lišiti nekog grañ anskog ili zavičajnog prava. naimenovanje.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. odbijati. denotacija (lat. kvocijent. instrumenat za vañenje zuba. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. objavljivanje. de-. tj. denominatio) imenovanje. trg. denationalisation) odroñavanje. denominare) kat. dentalis) zubni. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. . reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. uskraćivanje. muzički češalj. demulentia) pl. denikotinizirati (lat. denacionaliziranje (fr. pomodarstvo. lišavanje podanstva. imenovati. javlja se povremeno u toplim krajevima. de nihilo nihil (lat. Dampfer) prigušivač. njihovo podizanje i praktičnu primenu. zbijen. grč. denazalizacija (lat. zubni glasovi. izopačiti. denominator ra-cionis (nlat. z. lik) v. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. denzimetar (lat. dendrologija (grč. lithos kamen) pl. dendron. eidos oblik. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. imenilac (u razlomku). oni kod kojih vrh jezika. de non prejudikando (lat. dendrografija (grč.) i. lat. okamenjene biljke i okamenjena drveta. denaturer) svoju prirodu izmeniti. denar. demulencija (lat. denominirati (lat. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. špiritus i dr. gubljenje nosne artikulacije. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. bez štete po prava nekog drugog. d. dentales) gram. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. de-. de-. fr. davanje podataka. kaćiper-stvo. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. c). prijava. s. gpaphia) opisivanje drveta. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. količnik. smanjivanje broja stanovništva. ne nanoseći štetu. kao nagao nastup groznice. neizvršavanje bračne dužnosti. dendrolog (grč. de pop praejudicando) prav. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. denegirati (lat.

ogolićenje. osiromašenje. sažaljevati. dentifricij(um) (lat. raširiti. denuncijant (alt. prav. vojska koja služi za . zubni lekar.si ćeni rastvor potiskuje potpuno zasi ć en rastvor. denuntians) dostavljač. depilirati (lat. zapremina dela broda pod vodom. naopako (ili: pogrešno r ñ avo) postavljanje. deplere isprazniti. prav. tj. lišiti nekoga imanja. deploajirati (fr. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. denlasirati (fr. potkazati. denticija (lat. iogia nauka) 1. soba. odelenje (stana). nazvan još i moralnim dokazom. deon dužnost. deplorare) oplakivati. de plavo (lat. raz-dela. gubljenje palatalne artikulacije. de. žaljenje. prosto. zubar. koji se doga ñ a ili radi kada mu nije vreme. jednostavno. koji nije na svom mestu. dis.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. deparalizirati (lat. magacin za robu. (etra). logia) teol. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. prinadležnosti. dependencije (lat. odeljenje. depilatorij(um) (nlat. farm. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). kol. paralyein klonuti) med. brzojav. zvani čno pismo. potkazanik. deploracija (lat. prokazati. dependances) pl. de-. postrojavanje za borbu. smeniti nekoga sa njegovog položaja. de plano) prav. denunpijacija (lat. arh. deontološki doka z za postojanje boga. delokrug. dentist(a) (lat. dentitio) med. dependere) pl. de. depeša (fr. dens. potkazivač. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. deploiement) voj. srez. deplace) neumestan. reppa pero. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. otkloniti uzetost. bez okolišenja. planta bil>ka. zajedni čka delatnost erozije i raspadanja. dentin (lat. smenjivanje. scalpere grepsti) sprava za čiš ć enje zuba. deplacement) premecJtanje. ukratko. deplantacija (nlat. depedikulacija (lat. denuncijant (lat. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. »saliti. depenirati (lat. depilatio) opadanje kose. dentura (nlat. deontologija (gr. deplantirati (lat. brzo dostaviti. prokaziva č .u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. usled odnošenja zemlje. de. deontos dužnost. telegra-fisati. pertinecije. dens) zubni tehničar. promeniti mesto. optuženi. prokazivač. rasprostirati. razvijati se. dolazi do snižavanja tla. beži čni brzo-jav. denunpijator (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. pediculus vaš) hig. pri čemu neza-si ćeni ili manje . sa svog mesta. npr. depot) stovarište. deontološki (grč. fig. depauperirati (lat. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. 2. departitio) podela. npr. potkaziva č . ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. ital. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. optužiti. denudatio) otkrivanje. denticuli zubi ći) pl. v. razvašljivati. pauper) osiromaši-ti. depletio) pražnjenje. dsntiekaliij(um) (lat. voj. deplasman (fr. gr č. deon. depeširati (fr. zub. prokazivanje. denuvcijat (lat. lat. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čiš ć enje zuba. deplasiran (fr. denuntians) dostavljač. zbog koje. potiskivanje. povu ći nalog. depandans (fr. denuncijant. deployer) razvijati. koje se obično šalje najhitnijim putem. tužitelj. depilacija (nlat. učenje o lekarskoj etici. dens. sažaljevanje. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). palatum) lingv. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. zubalo. rñ av položaj. depecher. de. depilatorium) med. denuntiatus) dostavljenik. deplorirati (lat. fil. izlečiti od paralize. dipennare) trg. deploratio) oplakivanje. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. deplantatio) presañi-vanje. depedikulirati (lat. de. zubna kost. deplecija (lat. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. mor. denudacija (lat. departman (fr. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. potkazivanje. deplacer) premestiti. denuncirati (lat. zapremina istisnuća. skidanje dlaka. pediculus) hig. v. depalatalizacija (lat. razvašljivanje. deplanta-ge) presaditi. postrojavati se za borbu. tužitelj. voj. razvijanje. pogrešno ili rñavo postavljen. departicija (nlat. osirotiti. pertinencije. optužba. depo (fr. prinadležnosti. rasa ñ ivanje (bilja drve ć a). lišiti kose. po naro čitim kuririma. dentura) zubi. pauper siromah) osiromašavanje. ukloniti. odvajanje kostiju od mesa. sklonište. ispražnjavanje. okrug. sredstvo za skidanje kose i dlaka. rasaditi. glavna masa iz koje se sastoji zub. brzojavi™. depauperacija (lat. denuntiator) v. deploajiranje (fr. denuntiare) dostaviti sudu. dentis zub) zool.

naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. lišiti nekoga narodne naklonosti. uložiti. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. depositeur) čuvar. topovsku cev upraviti niže. deponent (lat. u sefovima. deponens (lat. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. de poius. proterati. deponirati. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. depozicija (lat. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd.) i melanholijom. Francuza u Novu Kaledoniju itd. polos stožer) fiz. polus. deponirati (lat. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. depopulari opustošiti. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. klonulost psihičke energije. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. deport (ital. depositorium) odelje-nje za čuvanje. depozit. u ostavu. dspolitizapija (nlat. astr. fr. prognati. opadanje stanovništva. u pohrani. činovništvo. meteor. opadanje cena. med. deposse-der) prav. depolir) oduzeti sjajnost. depozit (lat. npr. deponovati (lat. posredovanje. polos stožer) fiz. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. depositarius. nešto. poglavito osetljivosti. depolirati (fr. fr. de polus. fr. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. primiti ad cepozitum (lat. deportirati (lat. ulagač. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. depozitorij(um) (nlat. položiti. ulog. ulegnuće. deportiran (lat. depositum) povereno dobro. pokvarenost. prav. depostirati (fr. an depo (fr. depozitar (lat. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. deprefiksacija. depreverbacija (fr. polos) fiz. zauzimanje za nekoga. izopačenost. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. talog. deprecatio) molba za koga ili za što. ono što je dato na čuvanje. depoviranje (lat. deponere) odložiti. npr. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depresivna oblast meteor. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depopulatio) raseljavanje. de. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depopulirati (lat. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. svedok pred sudom. spuštanje. službe-nike. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deponent. deponens) polagač. arhiv. depressio) voj. vladalac koji je zbačen s prestola. opljačkati) raseljavati. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. zalog. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. vojsku itd. iskvarenost. depreverbation) lingv. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. deponens) gram. depozicija. nizak pritisak vazduha. izgnati. depolitizirati (lat. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depopulacija (lat. deprimere. depolarizator (lat. deportatus) prognan. npr. dati. deponere) v. deposedirati (lat. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. da bi ga davao drugima uz ve ć i. proterivanje. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). Engleza u Tasmaniju. potisnuti sa položaja. en depot) na čuvanje. vojni materijal koji služi za dopunu.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. depozitor (lat. razvrat-nost. izgnan. upućivanje po kazni u neku koloniju. depresirati (lat. de-posedirani npr. službenicima. dati na čuvanje. depono-vati. trg. knjigu. deportare) prognati. fiz. prisilno upući-van>e u logore. deposter) voj. vojsci itd. deportacija (lat. deportatio) progonstvo. baciti u bedu. in depozito (lat. raseliti (stanovništvo). de. oblast koja leži niže od morske površine. deponere) v. utučenost. kad vanka prima na čuvanje. depravacija (lat. dakle. bank. depolarizirati (lat. kol. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. pred sudom iskazati. grč. nanos. depresija (lat. de. izvaditi iz prese. deponentni glagol. depoiularizirati (lat. pro-teran. depressio) psih. de-possidere. padanje cena. depositor) v. depo-posao bank. in deposito) na čuvanju. hartije od vrednosti i dr. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. oterati. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. depolarizacija (lat. grč. oterati sa mesta. grč. poslati u zatočen>e. ulaganje. preklinjanje. poslati po kazni u koloniju. depravatio) moralno kvarenje. pogoršanje. depozitum v. či-novništvu. nlat. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. glatkoću. . potištenost.). mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. deprekacija (lat. v. npr. iskaz pred sudom. izgnanje. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje.

pored plate. u sredu posle Trojice. depurgativan. cena. rivus potok. voj. pasti u dug. ona koja odvode sokove. u naturi. derivativan (lat. de. depurgatoran (nlat. iznuravati. voditi poreklo od. derby) sl. derby-crack) prvoklasan konj trka č koji u č estvuje u derbiju. lor-du Derbiju. prima godišnje u stvarima. izazvane njihovim obrtanjem. derivatum) gram. depurirati (fr. izvod. derviš (pere. postati od. tur. deputare) odrediti. derivometar predstavništvo. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. pobrkati. deprecijativan (lat. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. deprimirana kapi-larnost fiz. zapaljenje vratnih žlezda. v.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. proizlaziti. naročito lekovi koji čiste krv. oslabiti. trebljenje. depuratoran (nlat. derelictio) prav. derivare izvoditi. derivancija (lat. derivare odvoditi. derbi (eng. derivat (lat. slab puls. deputatum) onaj koji prima deputat. derivirati (lat. nerv povući naniže.. med. uznemiriti. dere vrat. deputat (lat. deputatus) zastupnik. lica koja. iz nečega. derivan-tia) pl. nazna-čiti. utući. u ime neke veće organizacije. koji odvodi na drugu stranu. instrumenat za svlačenje. kod katarakta. derbi-krek (eng. depresorij(um) (nlat. de profundis (lat. izvoñenje. nov glagol patiti. npr. oneraspoložiti. očistiti. u katoli čkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). tlačiti. metron mera) avij. derivare. izabrati. avij. sredstva za čišćenje. depurgirati (lat. med. koji zna či oslabelost. depuratif) koji čisti. deranžirati (fr. potiskivani moždane opne. . deputatio) izaslanstvo. izvoñenje. depuratio) čiš ćenje krvi. oduzimanjem predmetka za-. prema tome. poremeć enost. derelikta (lat. deputacija (lat. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. psalma. izvoditi. depurativan. deputirac (lat. omalovažavadeprimirati (lat. nlat. derivatum. stan i dr. izvedena reč. nered. tj. derivacija (lat. prefixe predmetak) lingv. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. npr. depurantia) pl. derivati (lat. derivare. žito. remetiti. derivatio) gram. miševa. koji ju je osnovao 1779). deprimere) pritiskivati. tj. sla-biti. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. stanovati — stanovnik. pročišćavanje. derwis. pritisnuti. de profundis) „iz dubina" (početak 130. deprefiksacija (fr. deputirati (lat. derviš) pripad-nik derviškog reda. jedne reči iz druge. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politi č kom predstavništvu zemlje). uznemiravanje u poslu. obi čno na čuvenom trkalištu u Epso-mu. izvesti. zadržavati (koga). mat. trebiti. poremetiti svoje imovno stanje. klasi čna trka u Engleskoj. koji je postao izvoñenjem. po značenju i obliku. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. derivata) pl. derivatum (lat. depurgativan (lat. predstavnik. deputatum) utvr ñ eni prihod koji neko. jugozapadno od Londona. pogružiti. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. reč koja je postala od neke druge reči. derivare. napuštene stvari. oduzimati snagu. instrumenat pomoću koga izvi ñač utvr ñ uje pravac i silu vetra i. deratizacija (fr. depurgatio) čišćenje. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. otrebiti. derivatum. uputiti. derangement) smetanje. stvari bez gospodara. depurativan (fr. pokvariti. drva. koja se održava. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. depresorii nervi biol. npr. derivare. smetati kome. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. deputatist (lat. grč. derivare izvoditi) dolaziti. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. dereglija (mañ. deranžman (fr. v. kao jedan deo svojih prinadležnosti. depuracija (nlat. ostavljanje. sekte (tarika). poslanici. hem. poremećaj. zadužiti se. pretium. de-. de-primiran puls pritisnut. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. izvedenica. depurancija (lat. pročisti-ti. derelikcija (lat. med. prav. depuratorius) v. ko- dsradenitis (grč. deranger) uznemiravati. depurgacija (lat. derivatus) izveden. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derelicta) pl. pomeriti. odstupanje od pravog puta. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. depurgativus) koji čisti (ili: pro čišć ava) creva. očistiti krv. poremetiti. nov prost glagol. Npr. derivometar (lat. derivirajuća sredstva. ugnjetavati. derivativum gram. napuštanje. derivatum) gram. naro č ito koji pomaže č iš ć enje krvi. vrednost) koji izaziva prezir. vrši popravku kursa. depressorium) med. aden žlezda) med. depurgatorius) v. depurer) čistiti. de. diferenci-jacija. poslanstvo. depurgare) čistiti.

tajni hodnik u nekoj tvrñ avi koja vodi u rovove ili ka minama. dermatitms (grč. dermatijatrija (grč. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. skopeo gledam) aparat. od ugovora). zakinu će. propast. desig-nare obeležiti) namera. derogacija (lat. u vezi sa kožom. osujetiti. bežanje u neredu razbijene vojske. osnova jedne kompozicije. tylos žulj) med. ñ erma. mykes gljiva) med. površine ili dubljih slojeva kože. ñerma. ukidanje neke naredbe. smanjiti. šteti. dermatoze (grč. v. zakinuti. deroute) nered. otok kože. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. dernier eri) poslednji krik.derma 206 desenater derma (grč. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. derutirati (fr. des. bora. dermatologija (gr č . dessein. neki zakon. dermatopatija (grč. muz. dert (pere. dermatos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: koža. za pola stepena sniženi ton de. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. zavesti. koji je u vezi s kožom. ñ erma. voj. descente) silaženje. pomo ću naro čitog uvelič ava ju ćeg aparata. ñ erma. derma talšja. plan. derogirati (lat. zoon životinja) pl. dermatoplastika (grč. ñ erma. spuštanje. dermatod člija. logia) nauka o koži. iatrela lečenje) med. cilj. dermo. tome sečenje) med. uzoraka. koji pripada koži. desantni brod (fr. ñerma) kožni. dermatom (grč. lekar za kožne bolesti. koji se tiče kože. pomo ću koga se može videti svaka. dermoskopija (grč. zakona. dermatoid (grč. ñ erma. odstupanje (npr. med opšti naziv za bolesti kože. dermatodinija (grč. oleum ulje) farm. poslednja novost. derogatio) krnjenje. svaka pora. derma.(gr č . grapho pišem) opisivanje kože. jad. ñerma) med. disegno. ñerma. ñerma. derut (fr. staviti van snage. opozivanje. zakidati. razbiti. ñerma) ned. dermografizam (grč. opozivan. dermaskop (grč. ital. smesti. dermatopatija. derospazmus (grč. dere vrat. plastike veština uobličavanja) med. šara. dermatotilus. veština ggunjenja životinja. zbuniti. ukinuti. dermatografija (grč. dermoplastika (grč. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). uzorak. briga. udarom. dermatalgija (grč. svadba. okrnjiva-ti. dessin) trg. kožni žulj. . vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. ñerma. v. dermijatrija med. činiti krivo. derogare) krnjiti. ñerma koža. naro čito nervoznih. oduzimanje. deo hirurške plastike koji se bavi vešta č kim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. ñerma. fort. kožni. rasturi!??. dermatonoza. gljive gotovanke. eldos vid. dermatomikoza (grč. voj. bol. odyne bol) med. okrnjivanje. dermatijatrija. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. dlačica i dr. desen (fr. dert) tuga. logos) onaj koji se bavi prou č avanjem kože. derma. gotovani koji žive na koži. grapho pišem) med. tj. skopeo gledam) med. pa i najmanja promena na koži. bolest kože. presañ ivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. ono što je najnovije u modi. ñ erma. osoba (nastaju trljanjem. dernek. padina. dermatopatologija (grč. žu ć kast. lat. veselje. dernije kri ((fr. •zapaljenje kože. nagib. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dermatologija. prevla č enjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). silazak. ñerma. patheln patiti) med. (fr. stavljanje van snage. dermatol (grč. ñerma. dermalni (grč. derogativus) koji krnji. vojska dovedena vodenim. dernek (tur. povrediti. dermatozoe (grč. dermatičan (grč. nauka o kožnim bolestima. ñerma) kožni. derma. ñerma. ñ erma. dirnek) sabor. smanjenje. pobrkati nečije namere. derd. opozvati. gr č u vratu. nacrt. ñerma. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. kožni para-ziti.pojave na koži kod nekih. ñ erma. descente) specijalno grañ eni brod za iskrcavanje na neureñ enoj neprijateljskoj obali. dermatonoza (grč. rasulo. dessinateur) crtač mustara. oduzimati. dermotilus med. derma. ukidan. u obliku naro čitog ogledala. ñ erma) v. derma. dermotomija (grč. lat. lečenje kožnih bolesti. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i kori č enje knjiga. dermatoliza (grč. zahidanje. koji opoziva. vrsta. algos bol) ned. rasecanje kože. radi na uštrb. raditi na uštrb. tovar jednog broda. logia) nauka o kožnim bolestima. pathos bol. desenater (fr. v. derogativan (nlat. plastike veština uobličavanja) 1. nćsos bolest) med. v. deses muz. koje ostavljaju trajan i jasan trag. dermatolog (grč. dsrmologija v. žalost. 2. stavlja van snage. bol kože. tur. vašar. spasmos grč) med. npr. ograničavanje. neprijateljski upad u neku zemlju. ñerma. dermatotilus (grč. naročito u modi. koji ukida.

desperatio) očajanje. suv. designativus) označavan. ocrtavan. deservit (lat. želja. despekt (lat. desimetar (fr. desine (fr. naz-načiti. siccus. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. klonuti duhom. desolacija (lat. desperare) očajavati. fot. kraj. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obi čno fina. krajnje ogor č en čovek. verba desiderati-va (nlat. desperatist(a) (lat. bezutešan. samovolja. despekcija (lat. prezir. desigvirati (lat. žudnja. desenzibilizacija (nlat. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desquamare) oljuštiti. krajnje ogorčenje. desolirati (lat. med. designaciona presuda prav. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. desiderija pija (lat. stvari kojih nema. razo-renje. stvari koje su potrebne. rastvorenih u vodi. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. desperare) čovek bez nade. i koja mustru. designatus (lat. pod desenzi-bilizacija. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. desperacije (lat. gubiti svaku nadu. obeležava.). despectus) preziranje. deskripcija (lat. o čajan. desolare) pustošiti. desideria pia) pl. desperado (šp. ucveliti. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. designator) razvodnik. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). koji opisuje. deskriptivan (lat. za popunja-van>e zbirki. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. čega nema. nedostajanje. desnog (grč. re-dar. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. odrediti (nekoga). zahtev. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). desperirati (lat. desideracija (lat. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. desikacija (lat. poslednji deo obeda (sir. koji prikazuje. nestale stvari. neograničeni vladalac. potreba. završetak reči. naimenovanje. odreñuje. honorar. krajnje ogor čen. razoriti. ital. prezirati. despotizam (grč. desquamatio) ljušćenje. bez nade. desertni tanjir.). verba desiderativa) gram. neograničeni gospodar. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. designatio) označavanje. dessert) prislačni. koje su poželjne. describere. omalovažavati. klonuo duhom. decigram. decimetre) v. desinencija (lat. imenovanje. odredan. dessine) crtano. označenje. desinence) gran. desideratio) nemanje. prikazan. deser (fr. desolatio) pustošenje. nai-menovati (nekoga za nešto). čeznuti (za čim). razoren. designativan (nlat. dessiner. skromne. baciti u o čajanje. teško ožalostiti. skicirati. opis. fr. puste želje. a koji još nije uveden u dužnost. ocrtava. titula grčkopravoslavnih vladika. despicere prezirati. desiderativan (nlat. descriptio) opisivanje. desiderirati (lat. potrebu. dakle.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. osećanje bezizlaznosti. despekt. ostrugati l>uske. designare) označiti. imenovati. slatka i jaka vina). naznačenje. desiderat (lat. prikazivanje. desistirati (lat. crtao. desiderativus) koji izražava želju. desperado o čajnik) razbojnik. despectare) potcenjivati. designator (nlat. opu-stošiti. deskvamacija (lat. duboka tuga. nedostatak. gubljenje ljuske. praznina koju bi trebalo popuniti. dessert) v. čežnja. despotes) neograničeno gospodarstvo. npr. voće. desideratum) nešto što je poželjno. o čajnik. tiranin. descriptif) opisan. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. molba. nacrtna geometrija. desperatan člat. rušenje. desinirati (fr. očajanje. Podanici . pasti u očajanje. potreba. desiccatio) sušenje. desiderata (lat. uništen. obeležavan. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. desinere završiti se. describere opisivati) mat. nlat. desigram v. prestati s čime. deser. deskriptiva (lat. despectio) v. samovoljan gospodar. desiderare) želeti. nešto što nedostaje. dssignacija (lat. presuda po kome će se redu isplać ivati poverioci kod nekog stečaja. isušivanje. tiranstvo despotizam. decimetar. odreñivanje. despektirati (lat. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. desiderata) pl. žude-ti. desolare) opustophen. desert (fr. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. nacrtano. koji označava. samodržac. nacrtao. desoliran (lat. uništiti. desiderium) želja. ime. bezglavost. desperatus) očajan. neu-tešnost. grdnja. fr. tanjir za voće i poslastice. neograničena vladavina. poslastice). poruga. desiderij(um) (lat. deskvamirati (lat. disegnare) crtati. gubiti ljusku. okaniti se nečega. ocrtavanje.

de-struere) razornost. poreklo. destruktivnost (lat. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. u č enje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. darvi-nizam) i Hekl. otcepljen. osamljen. neograni č eno. proces prikazan pod destilirati. lamarkizam). detailleur) trgovac namalo. desudatio) znojenje. detailler) opširan. unipggavanje. an detaj (fr. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. opisivanju). ponašati se kao tiranin ili nasilnik. sudor znoj. vršiti nasilje. despotski (grč. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. despotija (grč. kazan za pe č enje rakije. razrušljivost. opredeliti. descendentia) potomstvo. adresat. do deliti. detaljirati. detaljiran (fr. na par č e. nasilni č ki. destillatus) hen. destinirati (lat. dodeljen.). destrukcija (lat. nasitno. izlapiti. dsstruktivan (lat. de-. postupati nasil-ni č ki. fabrikant likera. detaljiranje (fr. na par č e). de-. de. razrušljiv. praunuk itd. konsig-nator. pečenje rakije. opširno pričanje (ili: opisivanje. poboljšanje u odnosima izmeñ u dveju država. skidati se. uništljivost. detailler) rasparčavati. izlaganje) nabrajanje do sitnica. usitnjavati. detaširati (fr. det flotant (fr. voj. dette) podužica. trg. descendent (lat. bez veze sa ostalim delovima. descendentna teorija bkol. otkomandovati. en detail) trg. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. detant (fr. detalj (fr. nasitno. pridodato. detaljist(a) (fr. si ći. taksacija. naro č ito državni dug. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pri čanju. destilirati. ako se ohlade do odreñene temperature. prekapnica. detaljirati (fr. destructor) rušilac. javni dug. preznojavanje. destillare kapati. raza-ranje. descendencija (nlat. opisivanju). descendens) potomak.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. prevrat. destilacija (lat. detachement) voj. destinativ (lat. a. sitni čar. i o uzrocima toga i takvog razvitka. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ure ñene uprave. destruktor (nlat. scendere) silaziti. detaxatio) v. prečišćen. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. destilirati (lat. detail) pojedinost. kostiju i dr. det (fr. dette flottante) leteći dug. desublimacija (lat. detacher) odvojen od celine.). isparavanje. ponovo napraviti tečnom. desudacija (lat. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. destina-taire) trg. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. detaše (fr. destructibilis) razor-ljiv. podrobnost. kr č miti. destructio) rušenje. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. Darvin (v. posvete. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. rashlañivanjem. fr. izdanak (dete. unuk. učenje o postanku. do sitnica pri čati (ili: izlagati. detache) muz. poboljšava. opuštenost. destillatio) hen. despotes) vladati neograni čeno i samovoljno. destra (ital. otcepljen od celine. koleno. destinacija (lat. krajnji cilj. uništljiv. destinatio) odreñenje. neku tečnost. namena. naročito Lamark (v. posvetiti. pre čistiti. despotizirati (grč. tečni proizvod destilacije. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. desugestija (lat. rasparčan. dug. det publik(fr. destruktibilitet (lat. prevratnik. destinare) odrediti. pridodat. potanko. detaksacija (nlat. tiranski. prekapavati. sitnica. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. dette publique) državni. a potom ovu. spuštati se. prodavati namalo (ili: nasitno. despotes) neograničeno gospodarstvo. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . prodaja namalo. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. voditi poreklo. isparavanjem prekapa-ti. dsstiliran (lat. destilat (lat. komada ti. destra desnica) kola destra (ital. destructivus) razoran. destinater (nlat. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. onaj koji peče rakiju. colla destra) kuz. dosti dovati v. descendirati (lat. izdvaja. rušilački. unipggilac. padež cilja u najopštijem zna č enju. despotes) samovoljno. destruktibilan (lat. pretvoriti u paru. hem. razo-rilac. destinatarius. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. poticati. na komad. neograni čena i samovoljna vladavina. destructibilitas) razorljivost. destilater (fr. otcepiti.i stilla kap) ispariti. detaširan (fr. name-niti. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. u novije vreme. popravljen. destillateur) onaj koji preči-šćava. desnom rukom. detašman (fr. opisivati). destillare) destilacijom do-bijen. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destinare odrediti) lingv. primalac. detaljisati v. opširno. opredeljenje. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi.

6 kg brašna 9 kg deto. koji odreñuje. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. odvra ć anje od zla pretnjom kazne. krvi otvaranjem vene. determinare) fil. determinare odrediti) fkl. detonatio) pucanj. a deto (ital. odrediti. organizma i dr. (fr. odlučljivost.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. determinabilitet (nlat. dictum) rečeno. prav. tresnuti. tj. detencija (lat. detentor) prav. detonirati 1. oštro naglašeno. detractio) odbijanje. determinisati. odre ñ enost. (lat. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. muz. odlučno. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. opredeljen. grmljavina. znojenja itd. deteriinirati v. detractor) opadač. npr. čistiti. deterirati (lat. zakup-ca. sinteza opštih pojmova u posebne. opredeljenje. onaj koji raspolaže nekom stvari. deterzorij(um) (lat. odluka. detersio) čišćenje. eng. klevetnik. npr. determinacija (lat. determinativ. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. detonare. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. determinato) muz. otrti. jus detrakcio-nis (let. materije. oduzimanje. fr. sasvim neprimetno. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvr ñ ivanju istinitosti izjava optuženog. determinare) ograniči-ti. odredbeni. odre ñenje. detto. eksplozija.grč. determiniran (lat. deterdžent (lat. eks-plodirati. odreñivati. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. opredeljenost. očistiti. potajno motri rad pojedinih li čnosti. pogrešno pevanje. opredeljivati. ispadanje iz tona. v. činilac koji odreñ uje pravac i cilj. odlučiti. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. detective) potajnik. detonacije (lat. detektor (lat. distonirati. iznošenje na videlo. tobožnje sopstvenik. ograni čljiv. pejora-tivan. pristalica determinizma. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. to isto. detergere čistiti) med. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. indetermini-zam. determinante (lat. gram. detoner) puknuti. determinabilis) odre-dljiv. deterrere) zastrašiti. detentio) zadržavanje. de. odlučljiv. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belan č evinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. . detonator) upalja č. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odre ñ uje. 2. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. determinist(a) (lat. disanja. deterzija (nlat. otirati. pomenuto. utvrditi. ldg. pogrešno pevati. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. detergere) obrisati. sprava na vešta č kim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i spre čava. determinabilan (nlat. detonator (lat.). determinatio) odreñivanje. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. privatan detektiv lice koje. rešenost. napred imenovano. pobudama. determinatus) odreñen. pritežalac. determinativus) odre-dan. lat. supr. determinizam (lat. odrednica. detrakcija (lat. nezakonito zadržavanje. determinisati (lat. deto (ital. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). presudan faktor. npr. ograničl>ivost. prasnuti. rešljiv. tečnost i dr. eng. detergirati (lat. detegere otkriti. detekcija (nlat. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. za razliku od sopstvenosti. sredstvo za čiš ć enje. odlučnost. detranp (fr.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnji čenog lica za vreme njegovog saslušavanje. praviti snimci. pulsa.detektiv 209 detranp determinativ (lat. determinanta (lat. deterziv (lat. deterziv. panjkenje. rešljivost. deterior gori) v. prasak. smenjivanje. klevetanje. determinativan (nlat. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. deteriorativan (lat. determinabilitas) odredljivost. detraktor (lat. obustava. eng. detectio) otkrivanje. tresak. panjkalo. opredeliti. detoner) muz. za-plašiti. tajni policajac. detektiv (lat. deterritio) zastrašivanje. a detto) istoga dana. obelodanjivanje. determinato (ital. odredba. detergere. po porudžbini i za nagradu. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ure ñajem č uje. stvarno raspolaganje nekom stvari. opredelji-vanje. detericija (nlat. inde-terminist. ograni čen. toga istog. determinare odrediti) fkl. trg. detoksinizacija (lat. up. detevtor (lat. supr. detegere otkriti. determinare odrediti) mat. determinativus) gram. izvesni spojevi veli čine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. detersorium) med. posuñ a i dr.

detur (lat. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. oduzeti. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kriti č nom položaju. detritio) trljanje.(grč. detumescere) med. koji nema svih delova i oblika. deuteropati č an (gr č. reč koja nema svih oblika svoje promene. defensiva) odbrana. deuteroskopija (grč. oni koji nemaju svih oblika. u kasi. izmešane strane ponovo dovesti u red. detrahere) odbiti. odbrambeni položaj. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogr č koj tragediji. deuteros. deuteros. da se da. deuteroskop. dni (lat. detransponirati (lat. deuteros. de-transportare) tip. glagol jesam itd. podnositi) med. detumescere) med. oksid drugog stepena. defektiv (lat. tur. odbiti. detranspozicija. obediti. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. defanzivni položaj voj. nepotpunost. ponovo rasporediti. ukloniti. detricija (lat. defanzivni ugao voj. detransportacija (lat. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. de. defektivan (lat. gr č . ukloniti. v. defensus. defalcirati (lat. defectivitas) krnjost. deus (lat. rat koji se vodi samo radi odbrane. ošte ć en. theos. npr. difamirati.. diffamare) izneti na rñ av glas. neo čekivano posredovanje u nekoj stvari. def. kvar. npr. thronos presto) lišavanje prestola. de. dii) pl. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). deutero. defensivum) med. topovskoj ili puš č anoj. sa prazninama. manjkav. detronirati (lat. v. jezgra teškog vodonika. de-transpositio) til. daff. faix srp) požnjeti srpom. fr. biol. koji je za odbranu. protocolli) prav. praznina. jedan deo nasledstva. thronos) lišiti prestola. de-transportatio) tip. zaštitni. uzeti napred. thronos. pod fakat. supr. de facto) v. nepotpunost. splašnjavanje. sskr. detur) neka se da. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). deuteros. rana napravljena trljanjem. defekacija (lat. detumescirati (lat. opanjkati. defektivni glagoli (lat. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. spoljašnje zaštitno sredstvo. manjkavost. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu).detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). deus. defectus) nedostatak. defaecatio) čiš ćenje od šljama. def (arap. drugi brak. deuteronomijum. defectivus) nepotpun. defanziva (fr. manjak. nepotpuni glagoli. mana. detransponirati. deus eh machina) lit. šljunak. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. taloga. detur copia se. fiz. popustiti (otok). slika raće-na vodenim bojama. nepotpun. up. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. koje su tek docnije primljene u kanon. ispravljanje izmešanih strana. detronizirati. oduzimati. „bog iz mašine". detransportirati (lat. pathein patiti. detritus (lat. mesto izloženo unakr-snoj. defanzivan (lat. deuteros. ozloglasiti. deuteros) hem. tj. detranspozicija (nlat. detumescencija (lat. greška. deuteronomija (grč. . sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). skopeo) drugi vid. npr. fiz. pomo ću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. deuterogonist(a) (grč. defanzivno oružje voj. tj. deuterogamija (grč. defektan (lat. defensif) odbrambeni. prestati da otiče. znak D. ofanziva. detroner) v. iznenadna pomo ć. prilaže se prepis rasprave. deuteros drugi po redu) hem. uskratiti. defectus) krnj. teški vodonik. bogovi. oxys) hem. pathos bol) med. mešanjem. splašnjavati. verba defectiva) gram. rušenja. deus eks mahina (lat. drugog ranga. vatri. na motoru. daire. defectivum) gram. defanzivno sredstvo (lat. deuterijuma. med. potonji. defanzivni rat voj. izbacivanje izmeta. u antičkoj tragediji. odbrambeni rat. detrahirati (lat. deuterij(um) (grč. defektivitet (nlat. tef) v. hem. defakto (lat. oklevetati. radi zaštite od škodljivih uticaja. koji je. odbijati. onaj na kojem se o č ekuje napad. deuteros. de. deuteropatija (grč. de-transponere) tip. grč. istrošen kamen. defekt (lat. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. detur kopija (lat. prav. detritus) oblutak. deugeronomion (grč. vidovnjak. de. prečišćavanje. proizvodi raspadanja. deuteroza (gr č. grč. npr. deuteroni (grč. fr. fig. detruzorij(um) (nlat. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. skopeo gledam) vidovit čovek. deuteros) ponavljanje. deuteros. detrusorium) med. defamirati (lat. detronizacija (lat. grč. dewas) bog. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. imenica doba. deuteroskop (grč. naro čito šećernog soka pomo ću kreča. deuteroksid (grč. detronizirati (lat. dewa. svrgnuti s prestola. deuteros. tj. pisma.

dopunjavanje. unakaziti. defektologija (lat. svečan prolazak. pre-sudan. v. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañ ati. pravobranilac. skopeo gledam) tehn. defetist(a) (fr. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. ispunjavanje laboratoriju ma. malaksalost. defenzor. definitiva) završni ispit. manji iznos u jednom ra čunu.. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. defektirati (lat. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. deficijentan (lat. viši član jednog kalu ñ er-skog reda. ispitivanje. deficit (lat. koji nekome drugom nudi zakletvu. definicija. proneveriti. naružiti. snimanja gama-zracima ili pomo ću ultrazvuka). defenzor (lat. defektura (nlat. npr. defectio) otpadanje.). definitum) nešto odreñeno. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defendent (lat. sveč ano prolaziti. nejak. definitfo) log. manjkav u nečemu. definire ograničiti. odreñenje (ili: odredba) pojma. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. nagrñ ivanje. klanac. deficere nedostajati. klonulim. dsfenzija (lat. definitiva sen-tentia) kona č ni sud. klanac. defectuositas) v. de-figurare) pokvariti. deficiens) otpadnik.čen. grč. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defaire) praviti maloduš-nim. definitor (nlat. odrediti) log. mentalno (duševno) slab. To je rodna. definicija. defaitiste) pristalica defe-tizma. kec. defektoskopija (lat. deficit nema. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifi čne razlike (differentia specifica). dostavlja č. defectus. deferens) onaj koji traži zakletvu. pomo ćnik dekana u katoli č koj crkvi. fig. definicija (lat. defectivum) gram. ponovo naručivati. pr. definitor) odredilac. popuštanje u snazi. unakaživanje. ćuprija. defilement) voj. zaključenja mira pre pobede. dužnik. nego su tražile da se zaklju či mir po svaku cenu. iznu-renje. suma za koju su prihodi manji od izdataka. provizorijum). slabouman. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. definitivus) odlučan. defekcija (lat. defetizam (fr. defigurirati (lat. defici-taran. defensio) odbrana. nije tu) manjak. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može ga ñ ati ni upadati. fig.. defendens) v. defectus. tačno. definisati (lat. deferent (lat. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. defiguratio) kvarenje. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. odreñ en pojam. defek-tivitet. dril. kona č an. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. defilman (fr. defemivacija (nlat. konačno ureñ enje (supr. klijent. dopunjavali. defenziva v. defectura) fark. kasi itd.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). zaklju. definitiva (lat. nedovoljan. starešina manastira. definitiva seitencija (lat. grč. slabljenje. paradni marš. genetička definicija. čovek malodušan. obezbeñ ivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. završne redakcija ugovora. defetirati (fr. malodušnost. 2. nagrditi. definitivan (lat. voj. defeminatio) pete. zameravati. defile) tesnac. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. snabdevanje. odreñ en. deficitan (fr. kona č na presuda. skopeo gledam) ureñ aj za otkrivanje defekata u proizvodima (najč ešć e otkrivanje grešaka u materijalu pomo ću rendgenskog snimanja. pojam odrediti. defilirati (fr. popunjavati. up. definitivno. deficijent (lat. tj. logia) nauka o uro ñ enim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. efeminacija. onaj koji odreñ uje. defiguracija (lat. slab. defensor) branilac. ma-nisati nečemu. ureñ ivanje. nepotpun. u pošti: javiti da je nešto nestalo. izri č an. gr č . bez vere u uspeh ili pobedu. deficitaire) koji ima deficit. definitivum (lat. manjkav. manjak u kasi. defanziva. defektuozitet (nlat. zastupnik. . umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. prakti čni u čiteljski ispit. defetistički. defendendus) optuženi koga treba braniti. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. deficiens) l. definitum (lat. iznurenost. prolaziti paradnim maršem. pojam objasniti drugim pojmovima.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. neverovanje u uspeh ili pobedu. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defile (fr. supr. šti ć enik. defendend (lat. kapija itd. zaštitnik. onaj koji ima manjak u ra čunu. klonulost. tj. defaite poraz. nedostaje. odmetnik. generička. definitivum) konačno objašnjenje. defectus. odme-tanje.

decemviralan (lat. naro č ito u državnoj upravi. unakaživanje. deflegmirati. grč. prista-lost. pošten. decemvir) član kolegija od 10 članova. deflacionisti (lat. defluxio) oticanje. deformis) v. dehortatio) odvraćanje. tefter. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. hydor voda. odstupanje. krijumč ar. grč. deformisan. inflacija. unakažena oblika. decsntralizacija (lat. državnog štrajka 2. iz stare rimske istorije. def aut) oskudica. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. dehiscens) koji zjapi (seme-ne čaure). de. proneveravati. nedolazak na su ñenje. nagrditi. obmanljiv. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. deflacija (lat. deflorisati (lat. deformis) pokvarena oblika. dehidratacija. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. deceptivan (lat. dehidratacija (lat. oslobo ćavanje alkoholnih tečnosti. listopad. deflatio) fin. mana. naružiti. deformitet (lat. nakaznost. supr. dehiscencija (nlat. otvoriti se. defraudator (nlat. skretati. god. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjuju ći broj novčanica u opticaju. deflectere) savijati. defraudatio) pronevera. prav. varalica. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. oduzimanje nevinosti devojač ke. med. obeščašć ena. defleksija (lat. narušen. deflagratio) hen. decencija (lat. defloracija (lat. deformatio) kvarenje oblika. decemvirata. deflektor (lat. decemvir (lat. de centra lizirati (fr. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. dehiscentia) bog. unakaziti. nagrñ enje. deflorare) oduzeti devojci nevinost. defluksija (lat. ned. nedostatak. zjapiti. dehiscentan (lat. centrum središte. savetovanje da se nešto ne u č ini. deformitas) unakaženost. pogreška. decem. uzdržljiv (u umetni č kom smislu). defo (fr. smrt. decemvirat (lat. dehortacija (lat. neopravdan izostanak. defolijacija (nlat. decentralisati v. de. čestit. defloratio) obeščašćenje. defter v. pes stopa) motka za merenje. decenij(um) (lat.. dehiscirati (lat. decentralisation) labavljenje jednog politi č kog tela i. oblika. opadanje. „Zakon na deset tablica". prevariti. decem) deset. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. carinu itd. defunkcija (lat. defraudirati (lat. grč.) dvanaesti mesec u godini. defterdar v. defraudare) proneveriti. iskvariti oblik. deformisan (lat. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. defraudator) v. utajiti. dehidracija. unaka-ženost. de-. skrenuti. dehiscere) raspu ći se. prevara. katar. nagr ñ iva-nje. unakaženje. kidanje lišća sa drveć a i dr. prikladnost. decens) pristao. tj. grč. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. decembar (nlat. decembra 1851. od vode. dimovuk. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. prosinac. naro č ito u državnoj upravi. fr. deflagrare) sagoreti. genesis postanak) han. deformacija (lat. deflexio) skretanje. de-. pokvareno