MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — gra ñevinarstvo — gramatika — grafika — gr č ki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lova č ki logika lokativ M metar ma ñ arski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksi čki

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mleta čki milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonema čki novogrč ki nema č ki neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinisti č ki — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skra ć enica — sli č no — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonema čki sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronema č ki stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, č as haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— č eški

t

— — — — — — —

tona tatarski tahi ć anski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrova č ki švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr č. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. ume ć e se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr č . abaks) l. sve č ani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otu ñ enje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di vo če (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) se č a drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogu ćeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da u čini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr č. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poreme ć aja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispo č etka, sasvim ispo četka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naro čito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim ku ćama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razli čitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naro čito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ku će, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmo ćnost, prevaga, preimu ćstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji č eka da bude unapreñ en za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañ i sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñ enje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_ će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolaze ć i ispred njegove lože u ereni, pre nego što će zapo četi borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna la ñ a poštanska lañ a za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna lañ a; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašć uje, koji zarašć uje, koji zale či; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren re či. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvili čnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji par č e hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr č . a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razli čite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnosti č ar (gr č . a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plasti čnijeg izvo ñenja muzi č kog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sa č injavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, o č ajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmi čar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmi čenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenau čenjak. agrar (gr č . a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradni č ke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se ti če zemlje, zemljoradni čki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñ enja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradni čkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopč a, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomo ć ni u č itelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju pot č injavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañ uju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da č , napada č ka ili izaziva č ka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neugla ñe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (gr č . agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludač ka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divlja či. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kra ć e vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvani č no odre ñ uje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na č uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privla č no kretanje miši ć a. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjedna čiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksi čkim značenjem ozna čava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljuć i njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr č. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašni čnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskra ćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema naho ñ enju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje č etiri nedelje pred Boži ć. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da ć e Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put do ći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, na činska, uzro č na). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuć e); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cev č ica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mla ñi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoć no nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenja č a. adjutor (lat. adjutor) pomo ć nik, pomaga č. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o gr č kim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grož ñ e. adkredulirati (nlat. adcredulare) odre ći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomo ćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; tako ñ e: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzi č kom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusova č kog reda: za ve ć u slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simboli čna uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoli č koj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siro č adi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji č asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje že ñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa že ñ) med. sredstvo za gašenje že ñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji ozna čava kretanje prema nekome ili ne č emu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koli činama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoć no sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budu ć eg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, o čigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladi ćko doba, mladi ćstvo; mladež, mladi ći, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, č ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, ki ćenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. anti č ki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoj če, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgrani č na ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. doga ñaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-č enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prili čno, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta na č ina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksi č kim znač enjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim re č enicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolni čke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, zna čajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naro čito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa zna č enjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomo ć u vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr č. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinami čkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (gr č . aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne la ñ e. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivi čno delo vezuje i jedan privatno-pravni gra ñanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomo ć na sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privo ñ enje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u č ast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomo ć nik; mla ñi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) peva č i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (gr č . aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

npr. aeg. navigatio) plovidba po vazduhu. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aeg. aeroskop (grč. aerokonvoj (grč. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. aeroplan. aeg. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñ en da ne može podržati let aviona. aeg. aeroskopija (grč. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeromagnetometrija (grč. zagrejavanje letilica itd. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. aeg. veliki aerodrom. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aeg. aerotaksija (grč. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aeg. aerostacija (nlat. aeg. taxis ureñenje) vazdušni taksi. aeroterorizam (grč. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. eng. aeg. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aerotaksi (grč. aeg. pomorski) vazduhoplovac. vazduhoplovstvo. therapefa lečenje) med. aeg) ned. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. mechanike) fiz. vazduholik. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg. izgaranje. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeropauza (grč. aerolit (grč. eng. asroklinoskop (grč. u vidu magle ili dima. fr. aeg. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. asroklub (grč. tćnos napon. aeroplast (grč. lat. aerometar (grč. metrfa) merenje vazduha. taxis ureñenje) zool. aeg. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. karpos plod) v. Magnes. zbor. aeg. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aerootitis (grč. razvijanje vazduha u telu. helikopterom i dr. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. lat. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aeg. aeg. geokarpija. aeg. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. aeromedicina (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aeg. aerokarpija (grč. aerozoli v. skok padobranom itd. aeroeides) koji ima vid vazduha. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aerostatika (grč. plasso obrazujem. klinein naginjati. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aeromshanika (grč.). aeg. lat. stručnjak u aerolo-giji. aeroterapija (grč. aeg. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg. us. aerostat (grč. koja se drži potiskom. naus brod. aeg. statćs stajaći. lat. terror strah. aerosoli. aeg. kretanje organizama koji se slobodno kreću.). aeg. 2 Leksikon aeronautika (grč. avion. koji stoji. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. meteorski kamen. aerotehnika (grč. aeroza (grč. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aerometrija (grč. terme toplota. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeroport (grč. aerozoe (grč. zoon životinja) zool. v. aeg. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aeg. uvo) ned. portus luka) vazduš-na luka. govor) onaj koji se bavi aerologijom. kartograf. od istemi postavim. aeg. eng. maglovit. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aeg. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri ve ć im i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. čvorište vazdušnih linija.). medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aeg. aeg. Ićgos reč. aeg vazduh. aeg. naus. meeting. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeg. aeroplan (grč. aeg. aerotonometar (grč. aerotermodinamika (grč. naročito vazduha. aerolog (grč. v. bakterija u vodi. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. lithos kamen) meteor. aerobije. nautikos brodski. aerokar (od grč. aeronaut (grč. aeg. aerosoli (grč. aeromiting (grč. aerokartograf (grč. aeroidan (grč. aeg. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. planos koji luta. pneumatika. lat. vazduhoplovstvo. aerologija (grč. asronavigacija (grč.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. . aeromantija (grč. eksploatacijom i istraživanjima). kamen koji pada iz vazduha.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha.

„Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. bombastičan. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. phobeo bojim se. deo-nicama i sl. končastog sastava. profesionalni igrač na berzi. a-. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. aerotunel (grč. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. doterivanje. ajour) šupljikati. aerofagija (grč. ažio-kovto (fr. aždaja (tur. lat. aeg. osion. Asia. Takvi su pojmovi npr. baviti se ažiotažom. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. phagem jesti) med. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. trćpos obrt. vojnih begunaca i sl. Azijat (lat. hartije od vrednosti i sl. čudovište. phoros koji nosi) donosač vazduha. azil (grč. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. azigija (grč.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. flotta) „vazdušna flota". aerofoni instrumenti (grč. jedna vrsta nesagorljivog minerala. aerofobija (grč. preterano kitnjast govornik. agio) trg. nem. hartijama od vrednosti. azbestoza (gr č. asbestos neugasan) mm. neudatost. za izolaciju. aeg. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. ažija (fr. antički besednički stil. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. zygon jaram) neženjenost. akcije. npr. besan (obično o konju). ret. aeg. aerofor (grč. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. pomeranje. azelija (grč. phos svetlost. praviti šupljike. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze uto čište. magneziju-mov silikat. odnosno kiseonika. aeg. Asianus) stanovnik Azije. hartija od vrednosti i sl. tzv. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). berzanske zelenap!enje. agio-conto) trg. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. ejderha) zmaj. aeg. . izbegavanje vazduha. pomo ću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. ažurirati (fr. ala. metrfa merenje) 1. gutanje vazduha. plahovit čovek. inače. lat. aeg. duvački instrumenti. azgm besan) 1. metafizičke. nameštanje.. pravac) bog. aeg. . Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. azelia) neljubomornost. aeroturbina (grč. filatelija. od nominalne vrednosti. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. 2. ažuran (fr. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. v. pribežište. neprikosno-ven. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. stvoren u maloazijskoj Joniji. tćpos mesto. nezavidljivost. igranje na berzi. zavese u pozorištima i dr. sloboda. bujan. aerofotografija (grč. aeg. phytcn biljka) bog. ažistaža (fr. a-sylos neopljačkan. aeg. ažur (fr. aerofilatelija (grč. aeg. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. pun života. ažiotirati (fr. a jour) tačan i brz u poslu. phos svetlost. aerotropizam (grč. služi kao rñav toplonoša. Aeroflot (grč. trgovanje novcem. ažiotaža (fr. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. višak. takoñe: epifite. aerofotogrametrija (grč. entelehija i mnogi drugi. aeg. i 2. doplata. phoneo zvučim) instru-ment. aerofite (grč. aeg. utočište. asbestos neugasan) med. neman. azbest (gr č. veća vrednost jedne vrste novca. azgin (tur. igrati na berzi. aerofilter (grč. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. a-. aerofon (grč. geofite). račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. aeg.: bog. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. obaviti posao na vreme. aeg. koji je pronašao Edison. phone glas) kuz. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. azilum ignorancije (lat. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. agiotage) špekulacija. nezauzetost. ital. gramma slovo. 2. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. udešavanje mere. silovit. azeličai. životna sila. jedne deonice. azijanizam ret. ažioter (fr. pa i kod tuberkuloznih. plašim se) strah od vazduha. naročito zemljišta (terena). pr. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomo ću snimaka iz vazduha.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. aeg. na utočište u nekoj stranoj državi.. kao i pod vodom.

a-. spreman.) v.067. azoturija (grč. akademičar.19 azima (grč. hajvan. arhaik. hazir) 2. nebesko plavetnilo. sperma seme) med. Otkriven 1954. Lavoazijeov naziv za nitrogen. zb<zg toga. koji se ti če ove. akademija (grč. akademik (grč. naima krv) med. azotos. redni broj 99. azimut (arap.) draga. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. znak Es. Ajas (grč.. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. a. 5. usiljen. airli (tur. gde su akademski držali kongres 1869. lat. a-zoon. azotemija (grč. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. velikoj školi (univerzitetu). ajsberg (nem. hayir) sreća. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. pl. a-zoon. dobrotvorne ustanova. einlegen staviti) štamp. te je. Ayse živa) muslimansko žensko ime. hayirli) srećan. tur. čestit. Einsatz umetak. akademska rasprava strogo naučna raspra- . uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. aKademikćs) v. pilu. koji se tiče akademije.-tur. azurit (fr. a. azotos. hemijski element. ljubavnica.zoon. azo-bojs (gr č. 3. air (tur. urem mokriti) med. azotos. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. logia nauka) v.) vrsta plave boje.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. azoospermija (grč. znak N. aKademia od osobnog imena AKademos. 2. egiologija. poludeo i ubio se od žalosti. grč. ital. nedostatak snage za život. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. skitnica. azur (fr. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. azotometar (grč. element atom-ske mase 14. ajzenaši pristalice Karla Marksa. ua. plavetnilo. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. dobar. zyme kvasac. školski. slabljenje. ajmana (tur. obrazovan na visokoj školi. azuran. akademija. uplitanje. koji pripada akademiji. akademizam (grč.bez. koji nije u stanju da održava život) hem. 3. slojevi bez organskih ostataka. a. krut. ajluk (tur. Eisberg) ledeni breg. ogrlina. hazir ola) spremajte se. ždrebac. 2. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. plava boja neba. plav mineral. ajnakter (nem. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). azoogenija (grč. korist. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. azur. zoon živo biće. eins jedan) v. motka. akademski (grč. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. neradnik. rednog broja 7. azoik (grč.bez. aKademikos) koji pripada visokoj. zoon život) kol. azurala (arap. azot (grč. a ostali je deo pod vodom). zadužbina. bitanga. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ajnc (nem. ili organskoga iz anorganskog. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañ ivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). gotovan. dobro. azojski period (grč. aylik) dohodak. plata. vent-en. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. ajnzac (nem. radioaktivan. v. azoodinamija (grč.) v. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokra ći. »sena ljubimica Muhamedova. nastavak ites) tin. aygir) pastuv. uložak) muz. Ajša (tur. gfgnomai nestajem. Aias) kit. dušik. sin Telamona. azur (tur. 1. haydamak) batina. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. akademik. aKademia. ein jedan. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. dakle. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). sila) med. as-samt strana) astr. 4. ajdamak (tur. aitfa uzrok. fig. više-manje. radnik koji stavlja drvo pod testeru. azur. ajkuva (tur. hajvar. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. ajskastn (nem. visoka škola za nauku ili umetnost. budite pripravni. periodos) geol. azzurro) l. akademičar (grč. 2. ajam (tur. na noge! azurii (arap. Eis led. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. domaća životinja. malaksavanje. ajnleger (nem. ajgir (tur. haymana) 1. aitiologija (grč. najstariji period Zemljine kore. atomska masa 254. praznik beskvasnog hleba. kralja salaminskog. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. ajvar (tur. a-. pripravan. stoka. azotos. Platonova škola. trovalentan. ajman. gotov. ropsko podražavanje antičkih uzora. ajvan (tur. zoo živim. marva. dynamis snaga. GGlato-nova filozofija. ajnštajnij(um). karbonat bakra.

med. med. nepriličan. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. nepoi-manje.ne. naročito protestant. accarezzevolmente) tuz. nestalan. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. a. axantha bodlja) ned. Kardfa srce) fiziol. ljupko. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. neuredan. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. fig. akatist (grč. koja se peva. po svom ćefu. akatističan (grč. akvaped (lat. Kathfzo) ne sedeći. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. logia govor) nezgodan. axantha bodlja. akvalung (lat. od koga se dobija gumarabika. akacija (grč. graphfa pisanje) med. calcul račun). akva Bineli (nlat. aKataleptos) nedokučljiv. nepojmljiv. aKathars(a) nečistoća.. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. a-. a-Katastatos) nepostojan. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. a kapričo (ital. a quadro) muz. a capella) kuz. planus ravan) sp. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. Africi. akvagij(um) (lat. akva (lat. akak!a) bog. nemanje srca. . aqua voda.ne. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju).) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. aqua destillata) hen. akagrJa) neplodnost. papilomi i dr. akairologija (grč. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. aqua. akardija (grč. accarezzevole) muz. aqua. akvarel (ital. pravo odvoñenja vode. akvadukt v. Hristu i svetiteljima. akatastatičan (grč. aqua. akademski grañanin slušalac. kao što su bradavice. a capriccio) nuz. malodušnost. akatapozis (grč. akalkulija (grč. nedostatak razumevanja. a-. akantoza (grč. a-. grč. akvaplaning (eng. akatolik (grč. aqua. vrsta berila. koji se ne peva sedeći. pedis noga) podvodni bicikl. pelvis karlica) med. a. a-. akaša je starija od svih njih. akvarelirati (ital. aqua Binelli) farm. aqua) voda. akampsija (grč. po učenju Upanišada: etar. fr. umiljato. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. a-Katalektikos) poet. neprikladan govor. nepravilan (za groznicu). accapareur) nakupovalac. bez. akarecevolmente (ital. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. nautika. agere voditi) prav. v. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. marinus morski) min. akaparer (fr. logia govor) lit. eng. akatalektičan stih (grč. a-Kaustos) nesagorljiv. neshvatljiv. ned. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. aKairos nezgodan. akantopelvis (grč. naročito na Veliku subotu. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. Etiopiji. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akva destilata (lat. u nezgodan čas. akaša (ind. praćena hipertrofičnim promenama na koži. akatalepsija (grč. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). axampsfa) negipkost. akapLja bodlja. snabdeveno reflektorima. akarecevole (ital. med. mekuštvo. akvaplan (lat. akvamarin (lat. assarageg) zakupljivati radi dobiti. akvanautika (lat. pes. Kata. a kapele (ital. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. nečistoća krvi. kao „prostorna supstancija". podrugljivih pesama. nezapaljiv. bodljikava karlica. akvedukt. aquaplaning) sp. nego stojeći ili u hodu. aqua. akataleptičan (grč. destilacijom prečišćena voda. akatarzija (grč. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. v. akarpija (grč. akarecevole. a kvadro (ital. kamerama i dr. prekapnica. nena-klonost prema čistoći. tj. potres mozga. akaustičan (grč. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac.) fil. zgrčenost. akaparisati (fr. akantologija (grč. Kataposis pijenje) med. reč akakJa znači nevinost). lat. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. student univerziteta. akvabatik (lat. aqua. samovoljno. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. akvatikum. stojeći. zakupac robe radi cphekulacije. u četiri glasa.akairologija 20 akvarelist(a) va. zbirka satiričnih. acqerellare) slikati vodenim bojama. akatagrafija (grč. ukrućenost udova. akvarelist(a) (fr. četvoroglasno. tj. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). pravo isuši-vanja zemljišta. nemogućnost pijenja ili gutanja. neshvatanje.

aklimacija. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. odoma ćiti. nabavljene. Kyesis trudnoća) ned.akvarij(um) akvarij(um) (lat. nauka o hirurškim operacijama. aqua. aklimatizacija. slatkovodne životinje. nauka o le čenju se č enjem. poznavanje sredstava za lečenje rana. 1. akizam (grč. vodeni. priznanica. acquisitio) tekovina. 2. kanal. bez pojedinačnog glasanja. šiljak) med. acclimatisare) prila-goditi. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. fr. klicanje. akik (tur. acclimatatio) v. kad se neko pravi da nešto ne mari. metron mera) med. aquatilia) zool. pokraj vode. vodovod. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. akme (grč. acquestus conjuga-lis) prav. ukočenost jednog uda ili više udova. gnosis poznavanje) med. kad lisica kaže da je grož ñ e kiselo. acquisitor sticalac) trg. aidestos nezatvoren) Opt. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. acquit) plać anje. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). nesposobnost »sene da bude oploñena. akvagijum. aquarius) astr. z. aquila) pl. orao. atiline (lat. akio čujem. prelomio stanje u razvoju bolesti. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. akvestus konjugalis (nlat.adobivanje. akvaterarij(um) (lat. fortis jak) hen. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). bubuljica. akte vrhunac. zadovoljiti. akolada (lat. a medved za žute kruške. acenonoet. aceridi. anne (grč. kri-ti čno. mesto u apoteci gde se drži voda. akpe) med. aqua. gnojnica. aklimatizirati (nlat. akognozija (grč. aquila) zool. prilagoñava™ podneblju. god. acquisitum) nešto što je zadobiveno. ital. aklimacija (nlat. ili usvojiti kakav predlog. stečeno dobro. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuć e zavode). 21 akolada akianoblepsija (grč. koji ne prelama. moč varan. fig. ergon delo) ned. blepo vidim) ned. akvedukt (lat. sprava za merenje stepena ja č ine č ula sluha. ducere voditi) 1. aklimatacija (nlat. uzetost živaca. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova.. aKinesfa) nepokretljivost. stečeno. arh. akiurgija (grč. aklastičan (grč. akvijescirati (lat. akirija (grč. akefalos (grč. bogat vodom. aquositas) bogatstvo vodom. akvijescsncija (lat. nabavlja ili zadobiva. akov lek. skupljač oglasa (za novine). akinezija (grč. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. ne lomi zrake. akezija (grč. akviziter (lat. v.. ovlašćeno lice koje. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. aKephalos bezglav) sanjalica. 3. pristankom svih. aklimatizacija. bez pojedinačnog glasanja. acclimatio) v. budala. akvafortis (lat. 2. fig. par acclamation) izvršiti izbor. tj. aKedeia) v. acquisitor) čovek koji nešto sti č e. zarada. aqua. a ć tak) glupan. par aklamasjon (fr. stari rimski vodovod. npr. aKesis) v. aquiscere) umiriti. koji živi u vodi. ukras u obliku orla na zabatu ku će. collum vrat. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevo ñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. vlažan. med. akenonoet v. aquiescentia) umirenje. pozdravljati klicanjem. aquosus) pun vode. akvizicija (lat. akvozitet (lat. . akvizitum (lat. v. akijezis (grč. akmak (tur. orlovi (orao suri i orao krstaš). akvatikum (lat. slepilo za plavu boju. navikavanje na tuñu klimu. akug£a) neprava upotreba jedne reči. vodene biljke. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. umirivanje. 3. izmirenje nekog dugovanja. kišovitost. zajednička tekovina muža i žene. Akvarij(us) (lat. akumetar. aquaticum) prav. akvozan (lat. oblik ruskog larpurlartizma. aklimatizacija (nlat. aklimatacija. akvatičan (lat. acezija. akedija (grč. akvatinta (lat. sticanje. ime jednog sazvež ñ a. akvizitor (lat. a-. ret. spravlja se od šalitre i razre ñene sumporne kiseline. zara ñ uje. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. prilago ñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. zool. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aklimatiziranje. aqua. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". akvadukt. kišovit. acedija. nabavljanje. aklamacija (lat. accollata. uz platu ili proce-nat. astr. ake lečenje. odomaćivanje. upotreba reči u prenesenom smislu. snažna voda. akvila (lat. barovit. tinta boja) gra-fi čka tehnika duboke štampe sli čna ba-kropisu po na činu štampanja. a-. akvatilije (lat. č ovek koji ne trpi ni č iju vlast. aklamirati (lat. kuapbv zagasito-plav. aki (fr. akoemetar (grč. jednoglasno. aquaticus) podvodan. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). naviknuti na neku tuñ u klimu. vodovodna cev. farm. uzvikivanje.

naročiti način plaćanja radnika. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. kao jedino što doista živi. izgladiti. dati posao u rad s tim da se pla ć a po svršenom poslu. utvrñenja i sl. dok su sve ostale stvari. udešavajući. združenje.8 t2). poravnanje. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. nl. akompanjirati (fr. accorder) zglasiti. pronañena 1829. = 4840 kvadratnih jardi (4046. ćelavost. o sredstvima za lečenje rana. akologija (grč. bledilo. accompagner) pratilac. akordando (ital. namestiti se udobno. pogodba. akomija (grč. a ne nadnicama. akonto. nečistoća. opunomoćiti. akolit (grč. accommodare. odobriti. akolast (grč. a ne nadnicom. pridružiti. akompanjist(a) (fr. aceordium) kuz. priseo jiti. accordatore) kuz. sporazumeti se.crescere rasti) prira-štaj. krateia nemoć. akrescenziJa akorder (fr. samo modifikacije božanstva. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. a-. akontacija (ital. kćsmos uredan) neurednost. udesiti. akomodirati se. unapred. na ime zarade ili primanja. kuz. akonitin (grč. tj. accord. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgova čkih ku ća u raznim mestima. v. tur. slagati. uzimanje unapred. glas. . accordoir) muz. punomoćje. akreditiranom. asge) engleska mera za površinu. priznati. akomodacija (lat. a-. pripadanje. akotiledone (grč. zglašavanje. na ime. akordirati (fr. samo bog. akr (eng. ne nadnicom. bolestan izgled lica. sprovodnik. accompli) završen. u ime predujma. accorporatio) sjedinjenje. akorporirati (nlat. akontirati (ital. udešavanje. udesiti (glasove. tačkati. aKolastos) neumeren čovek. sporazum. zagrliti. namiriti se. akreditirati se steći ime. akosmizam (grč. poravnati se. 'aqrab. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. terme. a-. žderonja. med. udešavanje muzičkih instrumenata. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). izravnati. okončan. sloga. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. accrementum) poraštaj. tip. akrep (arap. priraštaj. kranfon lubanja) fiziol. uvaženje. po svršenom parčetu. akreditirati (nlat. fr. voj. otuda: dati neki posao u akord. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. po dešavanje. suma koja se uzima na račun. accreditare) ovlastiti. predujam. povećanje. overenje. proždrljiva!]. akdniton jedić. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. kotyledon udubljenje) il. akompli (fr. akord (ital. dopustiti. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. akratoterme (grč. poravna™ se. bezdlačnost. zagrada. ad. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. viljuška za zglašavanje. bez istinske stvarnosti. ckrku-larni akreditiv akreditivno. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. pripojiti. Aconitum napellus) hem. accordando) kuz. accommodatio) udešavanje. assoglmoder) podesiti. složiti. jakrep. sobe i dr. zglasilac. trg. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. nlat. udesiti se. fet akompli (fr. svršen. akosmija (grč. unapred. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. urediti. staviti u za-grade. bog. na ime zarade ili primanja. vezati za ggritke. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. akordion (ital. poverenje. sprovoditi. akorporacija (nlat. npr. assogrogage) prisajedi-niti. accordo.. saglasnost. a kong» (ital. akrep) škorpija. accommodement) udobno ureñivanje kuće. predujmiti. akrescenzija (lat. vansudsko poravnanje.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. accreditivum) punomoćstvo. plaćati taj posao po parčetu. accordamento) muz. dati kredit. god. slaganje. zagraditi. akranija (grč. spojiti. akordamento (ital. kote kosa) ned. akratija (grč. a-. accompagner) pratiti. a-. udešavanje instrumenata i glasova. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. ove-riti. zglasilo. a-. uroñena nakaznost glave. akomodman (fr. aKĆluthos) pomoćnik. uzimanje predujma. na račun. suprotno: ateizam. fait accompli) svršen čin.. fr. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. akoz lek. voj. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. accoler) obgrliti. ugovor. dovršen. akratos jak. akolirati (fr. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. „štimer". akomodirati (lat. kuz. a conto) uzimanje na račun. žice). uopšte svaka otrovna životinja. koji je u punoj snazi. ital.22 ramenu novoproizvedenog viteza. o plaćanju nekog duga. zglaša-vati. a conto) trg. accordeur. akreditiv (nlat. logia nauka) nauka o lekovima. zglašavajući. porav-nati. pa i sam svet. akrement (lat. akordoar (fr. poverenje.

ahromatin. odseca. savesnost. akribologija (grč. akribes. akros) predmetak u složenicama sa zna č enjem. postupak pri radu kiselinama. optuživanje. teško razumljiv. ljutina. kephale glava) znat. šiljat. avij. akropostija. akribeia) tačnost. akros) fil istraživanje prauzroka. akropetalan (grč. akrosofija (grč. akros. koji nosi plod na vrhu. akroterija (grč. rasuñivanja. neodre ñ enost stanja bolesti. gorčina. akrolein (lat. kome je potrebno usmeno objašnjenje. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. šiljatost glave. akrostih (grč. akromikrija (grč. akroamatičan (grč. slemenu gra ñevina. čitanje. npr. akrobata) (grč. predavanje. akropatija (grč. akrobystfa) v. akrilna kiselina hen. gornji deo. ple ć e. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). akrografija (grč. akrobistija. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. u obliku predavanja. akroliti (grč. akrokolije (grč. pri obre-zanju. akros. brižlji-vost. akrije (lat. lopatica. u životu. metron) tačno merenje. akromatopsija v. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akros. kljun la ñ e (kao pobedni znak na novcu). gipko-sti i okretnosti. akromfa) znat. predavanje. onaj koji se hrani skakavcima. ta čan metron merim) sprava za ta č no merenje veoma malih predmeta. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). pathos bolest) med. akribija (grč. akrobatika (grč. gornji. poslednjeg uzroka stvari. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. kolon ud) št. oputa ime) veštač ka skraćenica sastavljena od početnih slova ili po č etnih slova neke složene re č i ili više reči. akribes. koji se. akronim (grč. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akromion (grč. akrobacija (grč. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akrfs skakavac. opori lekovi. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se č uje. akros. akribometar (gr č. graphfa. akroterion vrh. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. razgovor koji prija uvu (naro č ito za vreme jela kod starih Grka). ruke i noge) od kamena. ple ć ka. mikrćs mali) med. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. stfchos niz.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. neodlu č nost. polis grad) gornji grad. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. glavica) ark. temeljitost. akroama (grč. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. okrivljavanje. akrisfa) nerasudnost. akrobistija (grč. donje vilice. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. usnica. kratko ć a jednoga ili više udova. akros. <upr. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plasti čne mase (poliakrilne smole). koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akromonosilabike (grč. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. karpos plod) bog. krajnji. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akros. akros. prevrta č. akros. akridofag (gr č .: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. pisanju. sophia mudrost) najviša mudrost. tačnost u govoru. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. phagos žderač) skakavcojed. akribometrija (grč. akroazis (grč. akros. accriminatio) optužba. jezika. nosa. uopšte. med. odyne bol) ked. redak) pesma kod koje po četna. akrćasis) slušanje. megas velik) med. naro čito krajnjih. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. aseg oštar. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. akros. akros. pisanje) tip. acrimonia) oštrina. petalon list) bog. usmen. akromatin v. oporost. akros. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). monos jedini. oleum ulje) hen. Akropolis (gr č . akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akropostija (grč. ahromatopsija. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. akrizija (grč. akrokefalija (grč.(grč. krajnji udovi tela. akrokarpičan (grč. tj. akrotizam (grč. kiselina. akriminacija (nlat. akros. ahromazija. vrh zgrade. ruku i nogu. akromion. akro. akro. istraživanju i. pelivan. akromegalija (grč. gradska tvrñava u Atini i ostalim grč kim gradovima. akrogrami (grč. akritičan (grč. akrimonija (lat. akromazija v. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. kao i ostalih perifer-nih delova tela. otpornost. . nekritičan. znat. aseg ljut) farm. bazipetalan. ljuti. akros. akros.

pogurnuti. suprotno: inaktivi. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. šake. actus. ahbp oca. aktivator (lat. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. fr. axis osovina. revnost. acta od agere delati. 2. activi) pl. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. ubrzati. aktfs. pospešiti. akrćcholos jarostan. marljivost. moruzge. axis oca. delovanje. aheša) negostoljubivost. okretan. aksenija (grč. pl. cijanoza. aktfs. delanje. ne raditi po njoj ništa. akta publika (lat. aktive (lat. aktivirati. up. hem. akta apostolorum (lat. axios vredan. dejstvo. uč esnik u nekoj radnji ili u nekom doga ñ aju. javne radnje. akros. radan. v. pretres. aktivi (nlat. politički aktivist). okretnost. agere delati. svojstvo sunčanih. nekretnine). raditi) pl. zrakova da izazovu hemijske promene. aktivitet (nlat. aksinomantija (grč. spisi koji se tiču nečega. axilla pazuho) pazušni. tj. aksist (nem. očevidna istina. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. activus) v. v. izvršilac) glumac. activus delatan) radan. acta publica) pl. akrocijanoza (grč. rasprava. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. koji označava delatnost) 1. akta (lat. pristalica aktivizma. koji radi. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čove čjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili poja čava delovanje neke druge supstance. timologija. uvesti u aktivnu službu. radno stanje (suprotno: pasiv). phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. aktinos) hek.) med. ubrza-vati. radnje. actum. aksiomatičan (grč. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. potraživanje (suprotno: pasiva). aksiologija (grč. mekanog tela. osovinski. poz. stavljanje u delovanje. 1. acteur. aktivirati (nlat. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. logia nauka) fil. aksilarni (lat. gram. nadljubiča-stih. aksonometrija (gr č . zrak) fiz. aktinije (grč. Achse osovina) „osovinaš".akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. „osovine Berlin—Rim—Tokio". nedokažljiva istina. radnja. aktivisati (nlat. Kad su dve količine jednake tre ć oj. od kojih sopstvenik ima koristi. one koje se ti č u države. državnim nad-leštvima itd. nlat. pospešavati. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. dela apostola. delatnost. manteia proricanje) proricanje po sekirama. 2. aksiom. aksiom (grč. njegovim stalnim nastojanjem. raditi) fil. akros. mast. aktinizam (grč. radi u nekoj oblasti (npr. activus delatan. Aktentasche) torba za spise. activus. hartije od vrednosti. actinaria) 3001. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. morske životinje iz porodice anto-zoa. praktično. bradva. activus delatan. naročito u sudu. acta apostolorum) pl. act. aktivnost (lat. dela. aktentašna (nem. tj. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. aktiva (lat. stopala. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. activitas) živost. trg. lat. akrofobija (grč. activare) v. radinost. uši. acte) delo. activa) trg. eng.. imovina. javni spis. ili su mu č ak od štete. koji se ne dokazuje. očevidan. activa) trg. radni. razjarenost. farm. aktivizam (lat. u dejstvu. osovina. razjaren) jarost. aktivitet. axine sekira. radni. bez kostura. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. svaka svečana javna radnja. gram. akseničan. za razliku od pasiva. aktivacija (lat. os) osni. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ č ovek kao pregled. axioma ugled. čin. activus delatan) onaj koji je delatan. salo. v. usta).: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. naročito sudska radnja. ustalač ki. onda su i me ñ u sobom jednake). osovina. hemijsko dejstvo sun č anih zrakova. istinit. aksungija (lat. još u službi. aktivan (lat. negostoprimstvo. aktiv-nost. aktivist(a) (lat. activare) staviti u dejstvo. istina koja se ne može dokazati (npr. akt (lat. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. učenje o vrednostima. akter (fr. živ. aktis. aksiomatika nauka o aksiomima. koji vredi. aksijalni (lat. pregala č ki. odstraniti je. aktiv 2. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. koji dejstvuje. teorija vrednosti. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. vredan. imanje (novac. aktinos sunčani zrak. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. radan) 1. akroholija (grč. actor vršilac. fil. 2. . pojačavanje delatnosti. aktinidi (grč. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv.

elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. actuel) v. delo. akuzator. aktfs. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. suprotno: akuzatus. koji hemijski dejstvuje. aktinomicete (lat. aktuelna energija živa sila. accusatio) tuženje. dat. actualis) v. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). fr. aktualitet (lat. aktis. stvarno. optuživanje. jesu aktinski. aktis. aktinometar (grč. današnjica. aktinidi. ispoljava se na organima za va-renje. poluvreme raspada 3. aktualizam (lat. aktinomikoza (grč. aktis) hen. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomo ću selena. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. ostvarenje. koji je na dnevnom redu. aktor (lat. energeia delo. optužljiv. aktualizacija (lat. istinit. aktualizovati (fr. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. accusativus) gram.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. aktinij(um) (grč. znak As. čin. actualis. stvarnost. izdavalac punomoćja. nlat. aktuelan. hem. actrice) glumica. aktinos zrak) fiz. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. optuže-nik. prouzrokovači aktino-mikoze (v. radioaktivan element. aktinski (grč. koji se odnosi neposredno na današnjicu. princip prirodne istorije. therapeia lečenje) med.). aktinoterapija (grč. bodljikast. nevidljivi. optuženje. aktualitet. actualiser) v. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. atomska masa 227. aktuelnost (fr. kinetička energija. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. aktis. redni broj 89. actuatio) med. zarazna bolest najpre opažena kod konja. akuzabilan (lat. morphe oblik) bog. . spol-no sjedinjavanje. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktus (lat. aktis. metron mera) fiz.. zrakast. aktu (lat. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. mykes gljiva) ned. koji hemijski razlaže. stvaran. aktis. teorija aktualiteta psi*. aktinoidi v. skopeo gledam) med. akuzatus (lat. akuzatorski (lat. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. advokat. ispitivanje. aktuelaost. naro čito: oštrina tona. današnja zanimljivost. accusare optužiti. dan. actor) prav. školska svečanost. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. actualisatio) privoñenje u delo. lečenje zracima. aktis. aktinoskopija (grč. što). takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. actuarius) sudski pisar. aktinoelektricitet (grč. actualis) fil. sadašnja važnost. Actinomyces) biol. grapho pišem) fiz. a ne nešto supstancijalno. goveda i svinja. gramma slovo) rendgenska slika. tužilac. aktinometrija (grč. aktinon (grč. akuzacija (lat. savremen. primorci. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktovka (lat. agere raditi. savremenost. oni koji stanuju na obali. aktinografija (grč. rentgenogram. zastupnik. današnji. aculeiformis) žaokast. actuel) sadašnji. aktis gen. znak Ap. naročito geologije i bio-logije. ostvariti. optužilac. danost. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. aktualizirati (fr. akuzator (lat. tuži-lački. graphia opis) nauka o zracima. acuitas) šiljatost. tužitelj. oštrina. accusatus) tuženik. aktualizo-vati. aktuacija (nlat. aktis. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. dejstvo nekog leka na organizam. ostvariva-ti. aktrisa (fr.92 sek. prozračavanje rendgenom. odista. aktinimetar (grč. aktis. actualis) sadašnjost. zrači H-zrake. 2. ascusa-bilis) tužljiv. metron metar) fiz. svečanost. aktis. svečan čin. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. sparivanje. aktinomorfan (grč. metron mera) 1. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. akuitet (nlat. aktualan (lat. redni broj 86. aktinogram (grč. aktis. aktis. actus) radnja. rad. aktuelan (nlat. aktis. akuleiforman (lat. akte strma obala) pl. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. akuzativ (lat. supr. privesti ili privoditi u delo. aktinična energija (grč. prenošljiva i na ljude. actu) u istini. ostvarivanje. činjenički. aktinograf (grč. accusator) tužilac. accusatorius) prav. aktuar (lat. optužni. kažnjiv. med. atomska masa 219.

accoupler) sparivati. naglasak (sloga ili reči). akut. akcentus cirkumfleksus (lat. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. acculturation) l. akupiktura (nlat. vezivati dva po dva. trasat. akcentovanje (lat. gramatici). acceptibilitas) pri-mljivost. akceptacija (nlat. ubrzavanje. akustičan (grč. ubrzavajući. babičiti. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". acutus) oštar. accentus circumflexus). acupictura) vezenje. prihvatiti. akcentuacija. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akcentus akutus (lat. akuo čujem. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. uredan. koji ubrzava. ubrzanje. prek. accentus gravis) gram. poroditi se. dvornice. akutia bolest ona koja ć e se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. slušam) fiz. gramatici. oštri naglasak. akuratan (lat. akceptabilan (nlat. valac. akcentovati (lat. acupressura pritisak iglom) med. accelerare) ubrzati. cirkumfleks. nlat. 2. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. acceptare) primiti. acceptare) v. „prihvaćena". akumulirati (lat. grč. akcelerirati (lat. metron mera) v. akceleracija (lat. spajati. akceptirati. nauka o trudnoći. paciscenata. akušersko odeljenje med. accoucher) pomoći ženi da rodi. spojiti. prihvatljivost. prihvaćen) primanje menice. akceptilacija (lat. akustika (grč. porañati se. ubr-zavati. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. savestan. accoucher) babištvo. accumulare) nagomil(av)-ati. akuplirati (fr. vez. akumetar (grč. akcent. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akcen(a)t (lat. acceptus primljen. akupunktura (lat. akcentologija (lat. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. v. accentuation) gram. poroñaju i babinjama. sloga ili neke reči putem naglašavanja. nagomilavač) fiz. logia nauka) gram. ispravan. akcept. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. acutus oštar. primalja. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. acceleratio) fiz. akceptor (lat. oštrougli. akuo čujem. acceptatio cambii) primanje menice. accentus naglasak. način lečenja nekih bolesti. akceptant (lat. akcentuacija (fr. kao u molra. nauka o akcentima. primljen od Kineza i Japanaca.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. accoucheuse) babica. „sprejeta". pozori1pte. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. a druga akceptant— primalac). angularis ugaoni) kom. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. crkva). primalac jedne na sebe vučene menice. accuratus) brižljiv. acus igla. akoemetar. . ret. accepti latio) trg. akumulacija (lat. novac. gram. akceptirati (lat. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. prihodi. akustikos. poroditi. akutangularan (lat. acceptabilis) primljiv. 2. accentus naglasak) gram. reč kojom se izražava primanje menice. akuširati (fr. accelerativus) ubrzavan. odobriti. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. spa-riti. steći. sticati. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. slog ili neku reč. teški naglasak (u grč. akušer (fr. prihvatljiv. acceptare) primalac. priznati. akulturacija (eng. accepta) pl. akumulator (lat. skupljač. akutan (lat. a obično traje do 40 dana. staviti. punctura bod) med. akušeza (fr. jedna je promitent — ponu-ñač. nauka o zvuku. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. naglašavanje. akcept (lat. nagomilavanje (reči i izraza). gravis. grč. izvijeni naglasak (u grč. odobra-. isticanje. akušerstvo (fr. akcepta (lat. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. dohoci. primljena menica. nagomilavač. accumulatio nagomilava-nje) 1. usvojljiv. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. pri izgovoru. primaljstvo. modernizacija (primitivne) kulture. znak za obeležavanje naglaska. acutus accentus) gram. akut (lat. akceptovati (lat. akupresura (lat. i fr. akceptibilitet (nlat. od dveju ugovoračkih strana. accelerare ubrzavati. aparat za skupljanje električne energije. accentus) gram. akcentus gravis (lat. accentus acutus) gram. accumulator gomilač. oštri akcent. akcelerometar (lat. koji prisiljava na brzo rešenje. jednog glasa. up. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. stavljati ak-cente na reči. tačan.

accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. actio rad. alay bayragi) glavna vojnička zastava. dejstvo. slu čajne osobine neke stvari. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. sporedna nagrada. lat. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. naučiti. med. pri-laz. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. ono što još pripada glavnoj stvari. akcioni (lat. akcionirati (lat. fini. veoma tvrda vrsta gipsa. izrada tablica. akcidentalije (lat. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. halayik) 1. alabastersko staklo mutno. naro čita. robinja. napad groznice. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. accise. nemoralna žena. na probu. accise) odrediti prirez. al-kali. fr. pokvarena. ružičast. gde je vladao rñav umetnički ukus). koji se tiče dejstva. trg. prihvatanje. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . trošarinu. gomila. al-) arapski član. a 1a) kao. de-latni. tužilac. actio tužba) tužiti. accidens. akcesija (lat. odn. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. accise) trošarinac. alaj-beg (tur. accessorius) sporedan. vreme četvrte molitve muhamedanaca. parada. akcidence (lat. usvajanje. accidere) pl. accidentalia) slučajnosti. član nekog akcionarskog društva. alal. po zalasku sunca. accessio) pristupanje. trošarina. usvojene znač enje neke reči. tip. mnoštvo. ala breve takt (ital. poluprovidno staklo. osetiti. naroč iti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. ono o čemu niko ne vodi računa. a la kart (fr. (arap. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. accise) onaj koji plaća prirez. koje nisu bitne. sluškinja. koji nema veze sa suštinom stvari. priraštaj. sporedan posao. akces (lat. opažati. izbor jela po jelovniku. a la bonne heure) u dobri čas. accidentialis) nebitan. alabandizam umetničko ošljarenje. akcija (lat. sporedan. accidere. halal. akcipirati (lat. pristup) početnik. sreća. akšam (tur. alabastrum) št.akcepcija 27 privreñivanje. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. alaj-barjak (tur. poput (čega). jezičara. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. 2. akcidencija (lat. alkohol. nlat. al. prila-zak. accisia. npr. acctionnaire) trg. lat. a la carte) prema jelovniku. alabastar. accidere dogañ ati se) prirez. akcioiiradi-jus avij. 3. akcesit (lat. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. delatnost. ak§am) l. hartija od vrednosti i sl. često se upotrebljava i el i ul. akcesist(a) (lat. obrazaca. deonica. alev.(ar. 2. poreznik. alabaster (grč. alay) vojska. po. accessus. uzgredan. akcidens (lat. što je promenljive ili slučajno u njoj. slučajan. razumeti. al) otvoreno crven. Aladin. odeljenje konjanika. osećati. deoničar. zalazak sunca. po ugledu na nešto. actio. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. akcionar (fr. slučajna zarada. pripravnik u službi ili zvanju. čuti. actionator) tužitelj. akcionator (nlat. op-tužiti. akcidencijalan. alabastros. svetina. senzal. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). optuživati. akcidencijalan (nlat. oporezovati. akcizor (fr. desiti se) nebitna. druga nagrada. akcizirati (fr. akcidentalan (nlat. udeo. sporedna. svečana povorka. accidentalis) v. accidere dogoditi se. Aladinova lampa v. accedere) pristup. »sena opaka jezika. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). alajka (tur. raspusna. accessus pristupanje. preduzimlji-vost. akciza (fr. opaziti. acceptio) primanje. u vodi teško rastvorljiv. shvatiti. posrednik. sporednosti. a la bon-er (fr. accipere) primiti. action) radnja. delanje. tur. Al-kuran itd. slučaj. akcesoran (nlat. Aladnnova lampa. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). al (tur. alaj (tur. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. akcizant (fr. eng. alajbegova slama ono što nema vlasnika. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. trošarinu. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. rumen. prvi mrak. accedere pristupiti.. pomoćni. delanje) radni. a la (fr. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). stupanje na vlast.

a-ilah) bbg. onaj koji boluje od albinizma. afferre donositi) prav. grč. književnosti i kulture. oprostiti se. oruñe. knjiga sa belim listovima.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. eidos izgled. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. allatura. afferre doneti. poziv ili znak ka oružju. alla marcia) iuz. alantijazis (grč. sve što je potrebno za rad. . izrada tipografskih ploča fotografskim putem. albertotipija tip. alarmant) uznemiravan. alantoida (grč. alamanka (tur. alarmantan (fr. maraka itd. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. lat. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. pustahija. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. islamskog). usled čega koža i kosa izgledaju bele. alat. pozvati ka oružju. do zemlje duga. lat. oboljenje usled trovanja kobasicom. albumen) hem. materija koja u sebi sadrži belančevine. albus beo) med. koju treba ispuniti slikama u boji. napad na nekog grdnjama. a-. zabrinutost. grč. alat (arap. alarmirati (fr. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). svetao. a o či crvenkaste. tur. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. alat (tur. allas. albumen (lat. albumen) hem. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. albugo) med. alaliti. tj. all'arme) voj. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. alaman (nem.: alafrZnka. koračnice. nasledio odsustvo bojene materije. albifikacija. lat. alatio. albumen belance) hem.000 listova). albatros (eng. ital. Albion (kelt. začednica. danas samo pesničko ime Velike Britanije. al crven. albus beo. oprostiti se na rastanku. albuminimetar (lat. supr. spomen-knjiga. alas (mañ. alacija (nlat. nazvane po pronalazaču. neobuzdan čovek. riba i gmizavaca). po turski (za razliku od evropskog. albumen. Alba Greka (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. po zapadnjački (za razliku od turskog. albifikacija (nlat. po evropski. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. bela. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. naro čito ru čni. ala marna (ital. belančevinasta materija. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. albus beo) med. albus beo) min. allatratio) lajanje na. 2. u zbunjivati. crtežima i sl. nemir. strah. ubrzanje. alarmist (fr. album belo) belina. botulizam. bez prethodnog gruntiranja. instrument za odreñivanje količine belan čevine u mokraći. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. alatracija (nlat. halas. pozdraviti se. alah (arap. riñan. albanolog stručnjak za albanologiju. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. alaturka (ital. allantos kobasica. naročito bakra. albino. alarm (fr. od helal) l. allantos kobasica) med. alarmer) uzbuniti.. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. albuminat (lat. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. koji uznemiruje. halaliti (tur. bela mrlja na rožnjači oka. praviti uzbunu. začedna bešika. alafranka (ital. miraz. alatus krilat) davanje krila. vid. albatross) zool. at konj) alatast konj. allatus donesen) pl. metron mera) hem. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. albolit (lat. supr. nespokojstvo. alatura (nlat. alaun (nem. oblik) zool.: alaturka. alat) pribor. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). beli feldspat. požurivanje. albino (um. Alaun. albacija. albit (lat. allas. gramežljivac. donositi. albinizam (lat. lalein brbljati) med. orijentalskog. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. albugo (lat. alla turca) na turski način. pravi bog. uznemiriti. uzbuna. „brdska zemlja") staro. odmah. uznemirujući. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. ribar. na kome će se ostvariti neka radnja. albacija (nlat. knjiga za skupljanje fotografija. alata (lat. zastrašiti. alla prima) slik. ala prima (ital. jer bi odbilo svu svetlost. belančevina. alla franca) na evropski način. albification) v. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. albumin (lat. albedo (lat. alantotoksikon (grč. poštanskih karata sa slikama. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. alantoidna tečnost zool. toksikon otrov) hem. obespokojiti. miraz. prćija. allas. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. pokloniti. alativ (fr. posrebravanje metala. alba (lat. Alemanne) gladnica. albatio) beljenje. belančevina. najednom slikati. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. alarme. album (lat. zapadnjačkog). omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. albus beo. obespokojavajući. alumen) stipsa. spomenar. fig. sjajanje metala. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika.

anat. bolesti bubrega i dr. alveoli) l. plamene boje. allegatum) navedeno mesto. alvus (lat. bol živaca. alveole (lat.. algos bol. nastala je u novoj muzici svo ćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñ ača. alev (pere. bol. kockarnica. albuminozan (nlat. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . gr č mišića praćen bolom. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. aleatorni (lat. u sazvežñ u „Bika". algaritam (arap. aleatorium) igračnica. Aldebaran (arap. aleatiko (ital. nastao usled bola. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. aldehid (nlat. al-veolarni živci vilični živci. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. kukuruznog brašna i dr. alge (lat. graphfa) tip.. ležišta za zube u vilicama. aleatorika (lat. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. albuminoidi (lat. nauka o algama. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. alvearij(um) (lat. ureo mokrim) med. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. tj. albumoze (lat. alkohol lišen jednog dela vodonika. ra čun simbolima po odreñenim zakonima. trbuh. požuda za bolom. algija (grč. veština računanja.. voštane ćelije u pčelinjem saću. alea kocka. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. aleator (lat. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. algebra (arap. kao znak šećerne bolesti. allegata) pl. alveolaran (nlat. aldum (tur. albumen. phonos ubistvo) med.'.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. izlučivanje belančevine mokraćom. algoritam (arap. mat. uživanje u bolu. algrafija (grč. rythmos odnos) 1. grč. (boza). 2. jasno crvene svetlosti. alea kocka) muz. „volovsko oko". izmet. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. ale! (fr. alea kocka. male duplje. alegat (lat. alvus) anat. grč.) astr. stolica. slastičar. med. grč. algorizam (arap. albus beo) ned. ćelijski. ćelijast. algospazmus (grč. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. alvearium) košnica. udžbenik algebre. alvadžija (tur. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). napojnica. koji odgovara litogra-fiji. konačno sam se odlu čio na neko delo. znalac algebre. algae) bot. 2. dakle. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. al-gebr) kat. algetičan (grč. albus beo) fiziol. aldim) zlato. belančevit. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve re č i kada je prešao Rubikon. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). na-vod. bolešljiv. grč. č ast koju daje obi č no onaj koji obu č e nešto novo. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. grč. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. albuminosus) koji sadrži belančevinu. naj češć e algi. otuda i naziv. halva. algologija (lat. logia) bog. algofon (grč. allez) hajdete. algoritam. algos bol. algeo osećam bol) bolan. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. spasmos grč) med.. lagneia obljuba) med. bescvetnice. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. algoritam. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. kocka je bačena. alea kocka) slučajan. „sastavljanje razdvojenih delova". trnka. aldumaš (tur. rythmcs) v. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. rythmos) v. helva) v. albuminurija (lat. alea jacta est) posl. alegata (lat. igrač na sre ću. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. izvo ñ enje. algolagnija (grč. pozivanje na neki zakon. god. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. aleator) igrač kockom. kriptogamne vodene biljke. alvaluk (tur. algeo osećam bol) med. okreni. zvezda prve veličine. nagrada. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. pče-lanik. algama (grč. napred! alea jakta est (lat. uputstva. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomo ću opštih znakova. algema) med. algos bol. helvahk) napojnica. idi. mesta navedena iz drugih dela. kockar. alcohol. npr. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama.) crven. alga. alva (tur. algaritam. neuralgija. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. aleatorij(um) (lat. okrecima.

aleja (fr. alexo pomažem. delo ili pisca. v. alegro asai. pat-hos doživljaj. sredstvo za spasavanje i pomoć. ova reč zna či i pozlać ene jabuka na vrhu minareta. pesma u slavu boga. ne mnogo brzo. allegro furioso) muz. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. delovanje. manje brzo nego u alegro. allegro con brio) muz. odmereno hitro. uticaj) nauka koja se bavi prou čavanjem biohemijskih uticaja izme ñ u biljaka. pre n. uzan prolaz. bez ikakve veze sa stvarnim životom. up. alegrisimo (ital. strasno i brzo. allelophthorfa) fil. aliluja.e. alegrisimo. izražavati misli zavijeno. brzo. alegro furiozo (ital. alegro asai (ital. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. aleksifarmacija (grč. alektryon petao. ne odviše brzo. aleksandrijski gramati-č ari. aleksin (grč. rug vatra) med. drukčije prikazujem) v. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih nau čnika-tumača. protivotrovni. sredstvo protiv groznice. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. allegro ma pop troppo) muz. aleksandrit (grč. umereno veselo. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. pesma). uzburkano. phtefro unittavam. vrlo »sivo. aleksiterijum. alegro kon brio (ital. allegro con moto) muz. alegorija (grč. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. »sivo. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). lek protiv trovanja. alegro ma non tropo (ital. u pono ći kao u po dana" (nar. pored ostalih mnogih značenja. allegro moderato) muz. slikovito. alegorist(a) (grč. tvrñ enje. i dr. pharmakon lek) med. allectatio) mamljenje. alegro (ital. aleluja (hebr. allegoria) poet. allegatio) navoñenje. alam znak. manje veselo. allegorikos) iskazan slikom. alegreto (ital. što življe. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grč kog obrazovanje i gr č ke književnosti. slikovit. primamljivanje. po-morskog grada u Donjem Egiptu. dvanaesterac. koji poti če iz Aleksandrije. alegramente. alektacija (lat. izazivanje draži. uzaja-mni. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. aleksifarmakon (grč. vrlo veselo. alem (arap. allegrettino) muz. manje živo. allegoreo drukčije izražavam. alegro moderato (ital. alegretino (ital.alegacija ZO alegacija (lat. suva u čenost radi u čenosti. u slikama. sa žarom. alegorisati (grč. alegoričan (grč. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. . alegramente (ital. v. alegro. alegro kon spirito. aleksipiretikon (grč. allegro maestoso) muz. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ć elice. allegretto) muz. a-. aleksit (grč. alegro maestozo (ital. hallal. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. alegro di molto (ital. klasi č an stih Francuza. allegro) muz. vatreno. a ne direktno. alexo branim) med. allegro pop tanto) muz. alektryon petao. vrsta dragog kamena. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). živahno. štitim) hem. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir me ñ u vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alektriomantija (grč. alegro kon spirito (ital. aleloftorija (grč. allegro con fuoco) muz. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. hitro. č ist rad (u bakrorezu). alegro non tango (ital. alegro kon brio. allelon naizmeničan. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. alegro vivace) muz. naročito protivotrov. lexis govor) psih. zavijen. aleksiteričan (grč. alexo branim. šetalište izmeñu dva reda drve ć a. allegro di molto) muz. alegro vivače (ital. allelon meñusobni. allegro assai) muz. veselo. alegrisimo. slikovito objašnjenje pojma ili misli. allee) drvored. iz HP veka. alegro kon fuoko.) min. alegro kon mogo (ital. koji je osnovao 331. alegro kon brio. u prirodi i životinjskom svetu. u HUP veku.) nauka o protivotro-vima. alegorisati. alegorizirati (grč. allegrissimo) muz. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. živo i brzo. umereno alegreto. alegro di molto. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). allegro con spirito) muz. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. umereno brzo. kao npr. vrlo veselo. Septua-ginta. pozivanje na spis. brzo. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. slikovit govor. alejkum selam (tur. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. protivotrov. v. alegro kon fuoko (ital. aleksija (grč. v. allegramente) v. aleksandrinac poet. alektriomahija (grč. u arapskom. alexo branim. alelopatija (grč. sa dostojanstvom. navoñ enje činjenica. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka.

ergon) med. allos drugi. fig. aletheia istina. npr. udružiti. drukčije. aleuronat (grč. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. aleuron pšenično brašno) bog. v. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. alizari) hen. s praga) odmah. obično: aliirati se. prema tvrñenju neke druge osobe. alikante (šp. fr. alias) inače. sem toga. dodatak. thesis položaj. alizarin (šp. alergeni (grč. alienus tuñ. alimentacija (lat. philos prijatelj) prijatelj istine. aliirati (fr. aligacija. snabdeva™ hranom. slitina. alienisme) med. usporavajući. alimenta) pl. v. razmena. odstupanje od prirodnog stanja. onaj koji voli istinu. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. alijenizam (lat. kajman. alergija (grč. alen-tato. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. popuštajući. po časna haljina kojom je sultan darivao vezire. Alemani (nem. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. koji se sadrži u većem broju. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. lat. aliquantum) mat. aleuron (grč. alet (arap. allier) vezati savezom. alibi) prav. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. dok je ranije dobivana iz korena broća. aliment(a) (1. pathos) ned. aleluja. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. alijas (lat. legirati. duševno rastrojstvo. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. alimentatio hranjenje) ishrana. alibi (lat. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. primesak. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. bez. izdržavati. gde je ta ista osoba. aleiteza (grč. alienare) prav. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. ua. up. šp. u odreñeno vreme tobože bila. oroñavanje. primesa. aleuron pšenično brašno. allemande) muz. alikvotan (lat. Pruske i Austrije 1815. odvratiti. . lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. trovanje hranom. savet i sl. filalet. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. legura. alligatore. 2. otuñiti. alloios. alemanda (fr. alikvota (lat. alethes istinit. alikvaitan (lat. bračna veza. američki krokodil. udruživanje. aletofil (grč. ludilo. alizari. alopat. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alentando (ital. alijansa (fr. sklopiti savez. a limine. logia) nauka (ili: učenje) o istini. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čisto će brašna. alienatio mentis). allos. vanbračne dece. alija (arap. tj. umerenog tempa (nemačkog porekla). supr. zalog. svezati brakom. Z. drugim putem. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. god. duhovno ra-strojstvo (lat. u biljnim ćelijama. alimentarna intoksikacija med. allentando) muz. alijaža. aletiologija (grč. v. a limine (lat. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). zadržavajući. a. koren broća. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. okruglasta i kristalizovana organska tvar. slivati. 6 su alikvote broja 12. drugde. alergičan (grč. pathos bolest) lged. 4. aleuron pšenično brašno) bog. lyrnpha voda) med. alentato (ital. alijenirati (lat. alienatio) otuñivanje. alliage) v. aleopat (grč. aligator (ital. nedostatak limfnih žlezda. ergon) med. izdržavanje. aligirati (lat. odbiti neki predlog. belančevina koja se nalazi u pšenici. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. levantinske broć. alimentirati (nlat. odlučno (npr. poludeti. hhilat) odelo. alimfija (grč. otu-ñivati. aleurometar (grč. ponudu. el lagarto) zool. aleopatija (grč. alijaža (fr. aligacija (lat. aliquoties) mat. npr. alligare) sliti. alimentare) ishranjiva-ti. aleuron brašno. smesta. svečana. allentato) muz. alieniste) lekar za duševne bolesti. alimentar (lat. alizari (šp.alemanda 31 alimfija smesa. alopatija. alimentarius) prav. alkkvotan. koji pati od alergije. otu-ñenje. alentando. alizari) bog. alef (hebr. npr. na drugom mestu. ergon delo) ned. aleuromantija (grč. aliluja. alfa. belle alliance). za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". premamiti (mušterije). med.ne. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. alloios drukčiji. allos. alijevacija (lat. alliance) spajanje. alijenist(a) (fr. savez.). prodaja. metanje) med. zemlja u kojoj žive Alemani). v. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. allos drugi. slična zrncu. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. prijateljstvo. sme-šati. opri-jateljiti. Sveta alijansa (fr.

strihnin. Alkuran (arap. ala krilo. aliskaf (lat. hemijski najreak-tivniji. koji je živeo 600. opojno pi ć e. ali ingrosso) trg. alkalije (arap. halka) v. neki prah. pre naše ere. poravnati po koncu. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alefpho mažem. doterati pod konac. alkovn (arap. šp. up. alkalescirati (nlat. od kojih su neki veoma lekoviti. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. halkah) hen. sa osnovom od vune i svile. alkalimetar (arap. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. alkoholometar (arap. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. alkazar (arap. iste slogove. postrojiti. alkalni metali hem. od kore kina-. nikotin. potaša. Alkalos) poet. Korav. organska hemijska jedinjena ugljenika. alinjirati (fr. alkaloidi (arap. alka (tur. alkoholizam (arap. ponašanje. novi pasus. alere hraniti. nego tek iz drugih odeljenja. halkalf. ka-lijum. način hoda i držanja nekog č oveka. alkatifa (arap. alkoholič ar (arap. potpuno prečiš ć en špiritus izlu č en iz vina. natrijum. alkalimetrija (arap. efdos) hem. halkah) hem. prečista™ do stepena najve ć e fino ć e. svrstati. slu čajno ili hotimično ponavljati ista slova. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. aliptika (grč. al korzo (ital. aligner. razlažu vodu. pomešati sa alkoholom. alcalescentia) hem. alkoholi (arap. skaphos lañ a) vozilo s krilima. alitura (lat. grč. allure) hod. alkalizacija (nlat.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. morfin. grč. hidroksidi alkalnih metala. metron mera) he». vladanje. ishrana. atropin... železa i dr. gr č. palata. npr. od kojih su prve tri i poslednja jambi. pre čišć avanje alkohola.. god.drveta. novi paragraf. alir(a) (fr. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. cezijum i francijum. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. način kretanja. lat. ko-kain.) pl. hidrokrilac. pijanica. nauka o ispitivanju sode ili potaše. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. aliteratio) poet.) hem. npr. alcalisatio) hem. Al-qur' ap) v.) nauka o odreñ ivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. po kursu. alkohol (arap.. Koran. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. rakije i dr.) hem. Al-qur' ap) v. vodokri-lac. alkejski stih (grč. alcoba) odeljenje odreñ eno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. linea red) nov red. savršeno pre čiš ć en prah. kofein. al ingroso (ital. trag divljači.: „Ona poji po putu putnike". so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkoholizacija (arap. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. najbolji. proizvoñ enje (ili: dobivanje) lužne soli.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. alkalescencija (nlat. alkoholatura (arap. od kojih dva jedanaester-ca. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. Alkoran (arap. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. amoni-jaka. halkah. osloboñenje špirituse od vode. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. osloboditi od vode. teobromin i dr. naro č ito rakije. iz Mitilene na Lezbosu.) pl. hem. alineja (lat. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pi ć a. pš. alkoholizirati (arap. alkoholat (arap.). metron mera) hem. potaša. dvor. ložnica. a č etvrta anapest i-i-i-i i-i-). stih od pet stopa. halkali. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. kroz staklena vrata i prozore. a od. alcalescere) hen. po slavnom gr č kom liri č aru Alkeju. jedan deveterac i jedan deseterac. gr č. 2. alkali (arap. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). gr č. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. an gro. al-qubeh. al-qohhlu) l.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. fig. piva. alkoholometrija (arap.) dvorac. alkalizirati (lat. alkejska strofa strofa od četiri stiha. udubljenje u sobi sa posteljom. trljam) veština masiranje. alkalij (arap. metron mera) sprava za odreñ ivanje koli čine alkohola u nekom opojnom piću. hem. aliterirati (lat. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. nauka o le čenju trljanjem. grč.. alcalisare) hen. alitura) hranje-nje. otrovni i gorka ukusa. nešto uvu čenim redom. ad littera slovo) praviti aliteraciju. aliteracija (nlat. odeljak koji počinje novim. vodonika i kiseonika. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. izlu čiti špiritus iz neke tečnosti. po sadašnjoj vrednosti novca. npr. . rubidijum. halka. na veliko. alifatična jedinjenja hem. urediti.) hem. al corso) trg.

allos drugi. nesmišlje-nost. allos drugi. alogos protivan svrsi. kratak govor. dodatak. uobličavati) med. ćelavost. allodialis) slobodan od pla ć anja danka. alograf (grč. alokvij(um) (lat. tuña zanimanja. tuñinac. almaz (grč. al marco) trg. napred!. allćtrios. naziv za univerzitet i veliku školu. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. nelogičan. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. ili stavke docnije unesene u rač un. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. alma mater mati koja hrani) „časna majka". alolalija (grč. lat. almanah (arap. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. allos drugi. al-manakh) kalendar. allotrios tuñ) pl. aloniman (grč. po grofu Almavivi. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. genos rod) stranac. materija koju sadrži u sebi liš ć e biljke aloje. zadužiti ih. istočnjačke. alloqui) osloniti. alon (fr. megale syntaxis. transplantacija. pathos bolest) med. bolest opadanja kose. alopekia opadanje dlaka. alloquium) v. nazvanog. alogičan (grč. alogandromelin (grč. up. thesis postavljanje) lšlv. alotriodontija (grč. alodij(um) (stnem. morphe oblik) hen. melos ud) zool. nego koje je potpuna sopstvenost. nasleñeno dobro. aloin (grč. alotrije (grč. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). kratka beseda. zbornik koji izlazi godišnje.(grč. pathos) ned. besmislica. odobravanje nekog računa. nepri-stojnost. tj. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. ono koje nije dobiveno u leno. apeg. allos drugi. godišnjak. al-6t) slobodno dobro. produžetak. plassein uobli-čiti. aloe) hen. alotriologija (grč. grč.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. alomorfija (grč. nered. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. alopateki metod lečenja. allos. prema čistoj težini zlata i srebra. ura! alonž (fr. almas) dijamant. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. alogija (grč. sporedne (ili: tuñe) stvari. trg. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. npr. alopekija (grč. kose) ned. oslovlja-vati. al-. aloe) vot. tur. alogen (grč. alma mater (lat. al marko (ital. up. alokacija (nlat. ćelavljenje. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove sli č ne č ove čjim. almoraham (arap. megfste. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. od koga se spravljaju lekovi. alomorfizam (grč. alotropija. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. arap. alotigen (grč. v. alokucija (lat. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. drukčiji. alokvijum. alopatija (grč. horizontom. prijatelj. aloteza (grč. pravljenje omašaka u govoru. list koji se prila-že uz menicu. allotrios. a na koji se stavljaju indosa-menti. pristalica alopatije. almarada (tl. alodoksija (grč. alo. allos drugi. na nekom stolu). elmas. asamas. verovatno. alokvirati (lat. heterodoksija. alotigen. allonge) trg. . logos um. dug konopac pomoću koga se konji u č e kasanju. aleopat. alogotrofija (grč. ap-dros čovek. allos. allos. allons) hajdmo!. alodijalna dobra (stnem. al. alopekija. krug na nebu para-lelan sa vidikom. tuñ potpis. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. glupost. allotrios. v. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. allos drugi. up. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. allocutio) oslovljavanje. biljna vrsta iz č ijeg se liš ć a cedi gorak sok. grapho pišem) tuñ rukopis.: homeopatija). produžak. nastavak (npr.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača.) astr. allos drugi. grč. govorim) ned. vepggač kih zuba. alogfa) nerazumnost. alopat (grč. almarada) bodež sa tri reza. allocatio) dodavanje. lekar koji leči pomoću alopatije. prelaženje jednog glasa u drugi. alokucija. alopecija ned. naročito afri č ka. phagein jesti) ned. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". aleopatija. aloplastika (grč. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. razli čit. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. alotriofagija (grč. nerazuman. magna constructio veliki sklop. odtis zub) nameštanje tu ñih. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. alogen. pogrešan govor. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. laleo brbljam. almadet (arap. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. Almagest (arap. gen-pab ra ñ am) koji je postao drugde. alopecija. allos. allos. almada. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa razli čitim kristalnim oblicima. allothi na drugom mestu. almukantarat (arap. alodijalan (nlat. a-.

alternativan (nlat. alteracija (nlat. penjač na Alpe. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañ en alpijskim biljkama. izmena. alohroizam (grč. od 1872. altera pare (lat. alpini) voj. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. pogoršati. alpini (ital. supstancije. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. althaia. alto) muz. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. alternativus) naizmeni-čan. alpinum (lat. ital. alpinizam. pevač koji peva alt. althaea) vot. kratke lubanje i smeñ e boje lica ljudi koji žive oko Alpa. zamenik. al pjačere. alta aga visok žrtvenik) v. altana) apx. 3. altera pars drugi deo) druga strana. nem. koji ima jednaku vrednost. tropos način) heh. galvanski posrebrena elitna. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. iste vrednosti ili sadržine. raspravljanje. allos drugi. čarobnica. nego im je potrebna organ-ska hrana. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. alteja (grč. al punto (ital. isggust. koji ima oblik Alpa. uzbuditi. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. alternator (nlat. po starom verovanju. promeniti. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". alpinistika (lat. alternator) fiz. 2. alterare) menjati. alpijska rasa. alotrofija (grč. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. Alpes. alternativa) izbor izmeñu dvoga. lekovi koji izazivaju promenu. alrauna (stnem. al pari) trg. vodom. alter ego drugi ja) 1. koji postepeno poboljšavaju sokove. v. preina-čenje. po tome nazvan koren mandragore. al punto) u tačku. npr. allos drugi. životinjama. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alpacca) l. savršeno tačno. up. alte-rativa. smenjenost. alpijski (lat. alterirati (nlat. trophe hrana) bkol. preobraćanje. ulster. alruna. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. tropos) he*. choreo idem. alterantia) pl. koji se preliva. po volji. odmena.: „Galilej je otkrio zakone padanja". veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. altan(a) (lat. alteratio) menjanje na gore. alter ego (lat. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. mezosopran. supr. alpinist(a) proučavalac Alpa. vrsta peruanske late. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. naročito kod novca. alpinus) koji pripada Alpima. protivnička strana. pogled na glečere. od- . koji je sličan čovečjem liku. kvariti. uplašiti.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". ital. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. istomišljenik. italijanske i francuske trupe. alta ottava) muz. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. altar (lat. protivna. alohroičav (grč. alohton (grč. lednja-ke. alta otava (lat. ra-spra. alterancije (nlat. alohorija (grč. alporama (lat. u istočnoj i južnoj Evropi. prema dopadanju. allos. izomerija. odmenjivanje. uzbuñenje. jednak. alternativni sudovi su 1. muz. pokvariti. balkon. 2. npr. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. alster v. alterkacija (lat. alternativa (lat. autotrofija. med. alpijski lovci. hen. svojstvo tvari. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alt (lat altus visok. allaka (per. al rigore di tempo) muz. alomorfija. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. zool. altercatio) prepirka. kako se ho će. postali ti patuljci--proroci. oltar. al pjačimento (ital. allos. beli slez. al seko (ital. ned. strogo u taktu. alternatio) smenjivanje. al segno) nuz. lice koje je od drugog nekog lica ovlaš ć eno da može potpuno u njegovo ime raditi. alpinizam (lat. lat. alotropija (grč. užasavanje. al piacere) muz.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. raspro-stirem se) bkol. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. osobina ljudi. npr. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. naročito: penjanje na Alpe. promena. svaña. pogorp!anje. 2. v. al piacimento) muz. zastupnik. allohroos) koji menja boje. planinar. alternacija (lat. smena. orao gledam. al pjačere (ital. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. al rigore di tempo (ital. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. al. mali. gatalica. altus. oštećenje.pari (ital. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. diskusija. drugi glas. uzbuñivanje. planinarstvo. viši srednji glas. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. zbuniti. kordiljerska tkanina od alpakine vune. rasrditi. novo srebro. log. alterativa) pl. Alpes) v. apunto. gnev. planinski sport. Alpes. izmeniti na gore. allos. potpuno saglasno. iz koga su. gr č . oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. alterativa (nlat. opredeljivanje za jednu od dve odluke.

altruizam (od ital. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. deo nonijusa. al fresko (ital. ciljanje na koga ili što. Konta. ako u jednom razredu ima više grupa. aluminari vaspitavati. visost. grč. alhidada (arap. alting (dan. metron me-rilo. aluzija (lat. alteri huic ovom drugom) fil. alludere smerati) nišanjenje. aludirati (lat. redni broj 13. naročito kod Arabljana. u odreñenom redu. alluvium naplava. alumen stipsa) hem. b. stratus. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. 2. aluzivan. alhemija (arap. alhimist(a) (arap. tvrñi od cinka a mekši od bakra. odmenjivati se. altin (tur.. pansion. altimetrija (lat. za merenje uglova. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. altus visok. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. npr. alluvialis) nanosni. kamate koje su se popele do visine glavnice. alterni-raju ća groznica povratna groznica. onda dok se jednoj predaje. altus. suglasnički). fig. alumneum) v. sleteti na Mesec. ZO delova cinka i 10 delova nikla. zanatu i dr. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. procesu alfaraspada. med. alto) «uz. više stvari. grč. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. aluminat. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. način osećanja. tiho zanimanje. zlato. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. pored vaspitavanja. alfabet (prva dva grčka slova alpha. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. svetlost (titula). alumen) min. više nauke. alumneum (nlat. hemič aru Al-fenu. docnije. up. altokumulusi (lat. alfa-zraci v. fig. aluvijalan (nlat. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. alumin. pa i celoga čovečanstva. veštini. d . pevač koji peva alt.v. početak i kraj nečega. ići od altiora (alciora) ići napred. najgornji. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. alfabetar (grč. alhimija (arap. altrui drugi. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. alludere) smerati. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alfa (grč. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv.98. alternare) smenjivati se. aluminozan (lat. tegljiv i kovan. naziv po pronalazaču. tj. kvantitativni. tj. gram. govorka figura u kojoj se. ječmeno brašno. kumulus. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. mavarske kraljevska palata u Granadi. aluminijum) (lat. stipsa. alhimija. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. nesebičnost. naplavljeno) geol. 1. latinska ili koja druga slova. pokretni lenjir. 2. beta b) 1. up. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. fr. menjenost. alterum tantum (lat. stip-sat. ciljati na koga ili što. druge imaju tzv. aluvionog prava. al-qimia) v.alternirati 35 alciora alumen (lat. metrfa) veština ili nauka merenja visina. početnik u čemu (u nekoj nauci. sprava za merenje visina. altostratusi (lat. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. kazuje njoj sli č na koja lako može da podseti na onu pravu. mera) visinomer. aluvij(um) (lat. a. alciora (lat. . alluvio naplavljenje) prav. alhemija. c. alpha a.). dukat. altus. altiora) v. alciora. beta) gram. aluminijum. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. alfitomantija (grč. lat. altiora) pl. altes (fr. ići naviše. . sve i sva. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. alterum tantum) još jednom toliko. al-hadat) re. samoglasnički. viša znanja. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. kolebati se. znak A1. čovekoljubac. i hrane. osim ćirilskih i glagoljskih. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. altiora. dvostruko. početnik u čitanju i pisanju. ljubav prema bližnjima. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. altin) l. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. Alhambra (arap. alumin (lat. al fresco po svežem) slik. alunirati (lat. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. turski zlatni novac. 2. trg. nišaniti. altum silencijum (lat. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. crtaju i sl. mesto prave stvari. pod alfa. altist(a) (ital. 3. da nešto prepisuju. . alumneum. altum silentium) duboka tišina. alternirati (lat. aluminosus) stipsast. allusio. termin potiče od O. alfa i omega (a. bocka-ti. aluminat (lat. aluminium) min. altimetar (lat. altus visok. duboko ćutanje. pr. altesse) visočanstvo. element atomske mase 26. prevoj (kvali-tativni. početak. alphiton ječmena pre-krupa. ruski bakreni novac. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. tuizam. tobožnja veština pravljenje zlata. v.) islandski parlamenat. Al-hamrah) „crvena kuća". spisak izrañen alfabetskim redom. aluvio (lat. ped. tj. težiti za višim stvarima. altiora (lat.

amalgamatio) hen. amaurosis zamračenje) med. umilno.ne. amathia) neznanje. budala je. prijateljica umetnosti. združiti. sa vladavi-nom majke i žene. poverenje. lat. amatrisa (fr. gorka materija. amari&a (etiop. fig. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. stanište ambasadora. bile su veoma ratoborne. pribor za pakovanje. amanet (tur. emanet) preporuka. amagazinirati (fr. dug. fig. bez. amarinum) hem. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. malassein smekšati) hem. amagazinaža (fr. veštinom itd. amaurozis (grč. amarin (nlat. ambažura (fr. kletvenik) poslanstvo.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. a-mauros mračan. predujam. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. Amadis (fr. pakovarina. hammam. amarus gorak) bog. hamayli) amulet. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. amarantos neuvenljiv) bog. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. predmet koji se daje na čuvanje. Amharaca. okrilje. pobolj-šanje. legura žive sa drugim metalima. sliti živu sa drugim metalima (v. amandirati (fr. amballage) pakovanje. popraviti. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. mazos dojka. zavet. iz ljubavi. popravka. ostava. aldžamija (arap. npr. amatrix) ljubiteljka. hamajlija. sa kalijumom. amaterka. amabile (ital. gorka sredstva. muškobanja. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. nagomilavati. amazon (grč. armagan. upakivanje. amabilmente. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. slitina.. amorozo. amara (lat. grč. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. prepredenjak. krivica tragičnih junaka. grč. nežno. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. junak iz romana. zlatom. natrijumom. pun gorčine. amans-amens) koji je zaljubl>en. sargija. ljubitelj. amorevole. v. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. lat. a ne profesionalno. spojiti sa živom. armagan grč. hammal. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. smela jahačica. amazonke (grč. a. alcak niskog rasta) nikakav čovek. spoj. taman) bolestan u očima. hamail. amarulentan (lat. varalica. amara) pl. amans-amens (lat. traženje preduj-ma. slepilo. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. tur. Po priči. ostaviti na čuvanje. umetnošću. amajlija (tur. slep. hamam) tursko kupatilo s parenjem. phobos) med. lat. krasuljak. amalgamirati. amaurotičan (grč. junak žena. potraživanje. amanšman (fr. manjak. nakupiti. amandman (fr. fig. lat. amatrice. amaksofobija (grč. farž. nagrada za pakovanje. žensko odelo za jahanje. fig. amarella. amarela (ital. tur. ljupko. amalgam (arap. nemogućnost žvakanja hrane. Amazon) mit. amazonsko odelo sp. „one koje nemaju dojki". amarant (grč. strah od vožnje. amazon. amasser) gomilati. spajanje metala sa živom. tesno otopiti (u jedno). ratobor-na žena. amender) poboljšati. amabilmente amabile. amandine) bademov sapun. (ital. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amabilmente) muz. Amazon) sp. junakinja. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. nagomi-lati. gubitak. a manco) trg. amandin (fr. neobrazovanost. ataha kola. amazezis (grč. hamartija. v. Amadis de Gaule) lit. stapanje. čuvanje. ambalaža (fr. amalin (arap. emmagasinage) smeštanje u magazin. amam (arap. ambactus sluga. ambassade. amalgamirati (arap. amarulentus) gorak. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amater (fr. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. emmagasiner) smeštati u magazin. amatija (grč. amazonsko odelo. hrabro su branile svoju državu. srebrom i dr. a-. amasirati (fr. malassein smekšati) hem. slepoća. naukom. tj. bezbednost. zamračavanje vida. prilagoñavanje delova celini. diletant. malagma olakšavne sredstvo. amalgamisati (arap. emmanchement) slik. a manko (ital.36 ambasad a alčak (tur. lopov. nečistota. . amabile) kuz. talisman. npr. amartija (grč. amalgam). amartia) grepšost. amalgamacija (nlat. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. svetinja. crna mrena u očima. hamal) nosač tereta. amateur. masaomai žvaćem) med. bakrom. malassein) v. embouchure) muz. poboljšavati. gorki lekovi. ambasada (fr.

ambulanta. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambloma (grč. okolina. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena plo ča. čaršije. emblema. ambusta. amb. ambidekster (nlat. traženje čega. obadvo-jica. 'anbar. slavoljublje. ameblirati (fr. ambra (arap. ambyssos) bezdan. embrunir) slik. simbol. prevući tamnom bojom. propovedi i pomeni. molitve. amblozis (grč. ambijent (lat. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. tur. licemer. embouchement) utok. ambulantia) med. ambiguitas) dvosmislenost. slavoljubiv. ambiologija (lat. ambulanca. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. kružna putovanja. jelo koje daje besmrtnost. ambulatoria) ned. opaliti) pl. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. slab. embrasser) zagrliti. slabovidost. na soleji. obilaziti nekoga i moliti za mesto. hrana višnjih bogova. . otvor klanca ili tesnaca. ambire obilaziti. opticaj. pobacivanje. ambirati (lat. licemerstvo. ambrotipi pl. ambulanta (lat. sskr. ambulant (lat. ambulantni (lat. amber. ambulare hodati. amoibe promena) zool. ambulare hodati. propast. ambo oboje. ambusta (lat. ambicija (lat. embleme) znak. voj. emblem.. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). stremljenje čemu. up. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambon katedra. embuscade) zaseda. obgr-liti. dvosmislica. ići) putujući. natprirodan. poljubiti. kuću namestiti potrebnim stvarima. amblem (grč. ambire) tražiti službu. fig. amblosis pobačaj) med. loqui govoriti) dvosmislen govor. eldos izgled) presovan ćilibar. na sve četiri strane. pokretni. železnička pošta. dvostruka privlačnost. ambiskada (fr. društvo u kome neko živi i radi. ambonoklast (grč. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. nestalan. dvosmislica. ambo oba. predikaonica. busija. fr. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. opekotine. ambloma pobačaj) med. pokriven hodnik oko crkve. svirali itd. amblosko pobaciti) pl. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambitus (lat. Ambulanz) v. med. ambis (grč. ambulans) trg. težiti za čim. oko) med. ambitus) obilaženje. provalija. bolesnička stanica. ambliopija (grč. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. ambivalencija (lat. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. nek-tar. ambrel(a) v. sredstva za izazivanje pobačaja. amblotika (grč. ambijenat (lat. arće pipanje) med. koji pripada bogovima. amblijafija (grč. logia) dvosmislen izraz. ići za čim. znamenje. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ambroid (arap. v. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog.(lat. dovesti izmeñu dve vatre. pokretna ili poljska bolnica. ušće (reke). 6p6s vid. ambo (lat. ambulancija (ital. sskr. božanski. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. divan. opkoljava-ti) sredina. ambl (fr. muz. abortiva. ponor. molilac. celivati. amebv (grč. amblys. naročito nedozvoljenim načinom. ambivalentan (lat. usta topovske ili puščane cevi. ambulanza. fig. ambidexter) dešnjak u obe ruke. ambulans. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. amburere ogoreti. ambiciozan (lat. nego dolaze na lečenje po potrebi. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. amblozis. amrel. nem. voj. fig. fig. ambrinirati (fr. jelo koje okrepljuje. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. slabost čula pipanja. ambrozija (grč. pisak na rogu. neosetllvost. ambitiosus) častoljubiv. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. nego dolazi lekaru na lečenje. od pet. ambo oboje. oboje. ambulatorija (lat. težnja za nečim. potamniti. ravan hod konja. med. ambitio) častoljublje. dulac.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ambloma. ambrasirati (fr. amblys tup. 'anbar. ambrosfa) kit. u istom redu jedne tombolske karte. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambigvitet (lat. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. obeležje. abortus. amble) jax. grč. oba. ambušman (fr. grč. ambara mirisna smola. pobačaj. ambi. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. valere vredeti) pst. ambideksteritet (nlat. ambrosis) bogovski. ambulanta pošta putujuća. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. putem podmićivanja i sl. amvon (grč. ambrozijski (grč. ambilokvija (lat. izvrsno jelo. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ops.

amiloza (grč. staračka slaboumnost. voj. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. ned. popraviti (zemljište). amenija (grč. amikabili mode (lat. americij(um) hem. amentia occulta) med. amikabilis kompozicio (lat. amiloidva degeneracija med. amida) hen.ne. insekti koji nisu podložni metamorfozi. amicabili modo) na prijateljski na č in. izostajanje ženskog mesečnog pranja. koji nije podložan metamorfozi. vepggački napravljen 1946. amen (hebr. ops vid. kajsija. a-. a-. amencija senilis (nlat. ameboidno kretanje zool. jednostavna.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. ludilo. bresaka. jezgru šljiva. a-metron. americaniser) poame-ri čiti. uveseljavati. a-mfmetos) nepodražljiv. prouzrokovan amebama. amin (hebr. a-. mfmesis podražavanje) med. amylum. nesrazmeran. na lep na č in. amikalan (lat. amizantan (fr. amin. amylacea) pl. mana oka u prelamanju svetlosti. prijateljski sporazum. americaine) otvorena kola na č etiri to č ka. v. nesrazmernost. hemijski elemenat. preobražaj) koji se ne menja. nepravilnost. vrsta lubenice. ametrija (grč. rheo tečem. amerikanizirati (fr. aminokiseline hen. v. oko) med. men. med. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. bubrega i creva. razonoda. farn. doterivanje. amentia) med. amimija (grč. amygdalon badem) bademova gorčina. poboljšavanje. sredstva koja spre čavaju pijanstvo. otrovan. fr. npr. amizirati (fr. nejednak. delimično ludilo. nepravilan. nepromenljiv. amizeta (fr. amicalis) prijateljski. lekovi koji sadrže u sebi skrob. ametropija (grč. ametabolni insekti zool. prijateljska nagodba. naglo ludilo. amenija. zemljišta. redni broj 95. amylon) hen. a-. ametist (grč. amimetičan (grč. amygdale badem) med. 3. ametista (grč. ameliorirati (lat. amida) hen. . neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. znak At. ametabolan (grč. a-metrfa) neravnomeran. a-. ametodist (grč. god. amenorea. manfa) ned. poboljšavati. metabole ) biol. amelioratio) pobolj-šanje. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. ametaboličan (grč. amentia partialis) ned. poameri čavati. amelioracija (nlat. 1. trešanja. završiti. ameliorer) poboljšati. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. ametričan (grč. amusant) zabavan. amencija parcialis (nlat. amen. amerikav (fr. amilacea (nlat. vrsta lakog poljskog topa. amen) v. metabole) biol. melior bolji. 2. skriveno ludilo. a-. a-. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. amusette) zabavica. men mesec) ned. amencija (lat. organsko jedinjenje SvN10O5. razono ñavati. amerikanizmi pl. zanimljiv. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mese čnog pranja. ametabolija (grč. nejednakost. amentes cit. amuser) zabavljati. amicabilis compositio) prav. tuha sluz) ned. amylon skrob) hen. amiloidna degeneracija. razonodan. a. amentia senilis) med. nazvane po tome što je najpre vi ñ eno kod ameba. amencija okulta (nlat. imanja. ošljar. nenau č an. skrob. nepromenljiv. koji je bez reda i na č ela. a-. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. opšta duševne slabost. potajno. amebni (grč. amenomanija (grč. a-methystos) pl. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. prijatan. amenorea (grč. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. grč. amoibe promena) koji potiče od amebe. jetre. men. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. zanimati. curim) med. amilum (lat. vrsta vinove loze. glikozid u gorkom bedemu. amid (nlat. skupljanje belanč evine izmeñ u ćelija svih organa. popravljanje. pripada grupi trans-urana. amidin (nlat. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. amigdalin (grč. bez. vrsta platna. amentia activa) med. amiksija (grč. amigdalitis (grč. amencija aktiva (nlat. štirak. ili mnogogubo toga. amencija simpleks (lat. skrobno brašno. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenau č no. amivi hem. metabole promena. amerikanka agr. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amentia simplex) med. zajedni čki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. naro č ito slezine. planu. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. drugarski. igra č ka. otuda: reći amin privesti kraju. amicus prijatelj. a-metrfa) neravnomernost. zapaljenje krajnika. vrsta košnice ameri čkog tipa. atomska masa 243. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga.

amortisare) tehn. mnesis sećanje) med. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). up. morphe oblik) bezobličan. min. gubljenje. Amon. amca) stric. v. amnestija (grč. ammoniakon amonijak. 4. slikanje debelim slojem boja. zupčasta ivica zida. mys mišić. vab (za divljač). ukras na vrhu grañ evine. nakaznost. razdirem) biol. amortizman. Ammon) kit. kap-sla za paljenje mina. jedinjenje azota i vodonika. deda. amoroso) l. amorozo (ital. barut za poprašivanje. nakazan. zaštitna sredstva. amenesteo zaboraviti) pomilovati. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko za č etka u materici. amortizirati. postepeno. amabile. amnos jagnje) med. a-morphos) bezobličnost. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amnestia zaboravljanje) prav. vrh. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. razdirem) biol. salammoniacus) hem. 2. složenih jedinjenja. zaljubljeni. amoretti) št. amnion (grč. fig. amoreti. koje odbacuje dotadanji moral). Amon. kao posledica teških promena u rtenja čnoj moždini. amnikolist(a) (lat. amniona. amore (fr. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. naro č ito državnih zajmo-va. amiotrofija (grč. amidža (tur. amor cer) metnuti mamac. trophe ishrana) med. amorsirati (fr. a-. haima krv) med. odbranjujem. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. bogu Amon-u). amoniemija (grč. muz. Atog) mit. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. ljubav je jača od svega. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. starac. cornu Ammonis Amonov rog) geol. vodenjača. simbol stvarala č ke snage i ra ñ anja. glavno božanstvo starih Egip ćana. otplaći-vati. po zakonom utvrñ enom planu izvoñ eno vra ć anje duga. amor vincit omnija (lat. kao sastavni deo nišadora i dr. min. amorfan (grč. bezmoralnost (ovako je nema č ki filozof Ni č e nazvao svoje etičko shvatanje. atupb branim. amortizman (fr. emisija (lat. grañ. amonijak (grč. a-. koju odvaja od za č etka tzv. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. amorce) mamac. amnitis (grč. nastavak -ites. a-mos. Amor (lat. vraćati neki dug postepeno. amissio) gubitak. bezmora-lan. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. koji ne zna za moral. amortisatio) l. bezobličan. amorevole) muz. 2. amitotič an (grč. staviti kapelu. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). potpraši-vati (pušku). amortizirati. amortir) v. zapaljenje vodenja-č e. ammoniakćn. vabiti. oprostiti kaznu. amorevole (ital. 2. amortizacija (nlat. amoreti (ital. 2. kristalnost. moriš) fil. predati zaboravu krivicu. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). amirante (tl. amortizator (lat. kod koga postoji amitoza. nekristalnost. med. bog ljubavi. oblast u Libiji. amortirati. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amortisare) 1. morphe) bezobličnost. Amon. amortisare) v. a-. dugotrajan ili stalan. ljubav sve pobeñuje. lekovi koji služe za predohranu. amitoza (grč. a-. amor ljubav) v. amoralan (lat. amortizirati (nlat.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. . amytto param. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. v. otuñ enje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). kratkotrajan. amnionova voda. gr č . 3. amortizacija. amor vincit omnia) posl. empatement) slik. amabile. kristalan. jedinjenje azota i vodonika. koja je dobila ime po eg. ljubavnik. amica. amortizovati (nlat. fig. nlat. amorfija (grč. amoralizam (lat. mos. amorfizam (grč. 3. bezbojan gas. bezobličnost. amok (mal. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amnezija (grč. amynteria) pl. nlat. amortizer. supr.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uro ñ enika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amonij(um) (lat. amoriti (lat. lat. amnos) med. amoriti. v. delimi čan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amnestirati (grč. potprašiti. moriš običaj) koji je bez morala. mamiti. ljubav. amortirati (fr. Amon (hebr. nakaznost. amnicola) stanovnik pokraj reke. poprašlja č . amortissement) l. a-. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. supr. amytto param. grč. ampatman (fr. amoniti (hebr. trovanje krvi amonijakom. nekristalisan. amonium) hem. amnestika (grč.

amplitude (lat. zauzeti. sa svih strana. ambrel. ampelos čokot. uveličavajući. ampli-ficirati. amportiranje (fr. nasilno odvojiti. ulje. oteti. amphi. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. staklo električne sijalice. obično na vratu. amper fiz. razgranato. onaj koji se bavi prou čavanjem amfibija. amplectivus) koji obuhvata. amportirati (fr. planuti. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. amfibijski (grč. bios život) aaij. a svet je samo treperenje. fiz. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. fig. nameštenih. a svet ne postoji. amplijacija (lat. odvojiti. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. emporter) voj. amphibios) vodozemski. amourette) mala. logos) zool. ljubav bez strasti. ampelurnfa) vinogradar-stvo. amulet (lat. kalfa. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. način izražavanja nadugačko i naširoko. potpuno odvajanje. neobrazovan. meteor. tj. amputacija (lat. šteta na brodu. amphibios. fig. lat. uveličati. proširiva™. amundizam (grč. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. amphibios. prevrtljiv. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. belilo. amfibije (grč. odseći. otimanje. niži činovnik. iscrpio govorničko izlaganje. logfa) nauka o amfibijama. okolo. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. pojačavanje. amplijativ (lat. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. odsecanje ranjenih. zapaljenje mrežnjače oka. amfibija (grč. Ampere. otcepiti. shvatanje po kome samo bog postoji. koji proširuje. prostranost. npr. carevina. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. zool. grč. metron mera) fiz. nazvana po slavnom franc. ri-srditi se. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. amploaje (fr. proširivano. amphi) predl. amrela (ital. ambrela. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. amplektivan (vlat. . suncobran. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. inat. igra toga duha. amphibios. anportirati se. najvišeg stepena. ampirans (fr. ampelurgija (grč.. uvećati. koji uveličava. ampliativus. amrel. amuletum) amajlija. amplificativus) proširivan. na jednoj skali. oko. širina) geogr. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. amputirati (lat. vinograd. najveća razlika u vazdušnom pritisku. zauzimanje. u složenicama: s obe strane. amuzičan (grč. uveličavanje. ampermetar (fr. obuhvatan. mrežnjača oka. ampir (fr. za razliku od superlativa. amplificatio) proširi-vanje. amusia) koji ne uživa ljubav muza. amplitudo obimna veličina. amusfa) nenaklonost muza. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. razrada. razvijati. ampule (lat. amfi (grč. ampule (lat. razgranavati. šira obrada. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. prolazna ljubav. amfiblestroida (grč. amplifikativan (nlat. opširno izlagati. amuzija (grč. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. Hthos kamen) pl. ampliare proširiti) širenje. osvajanje. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. pomoćnik. nepesnički. ampullae) pl. amputatio odsecanje) med. bombaste reči. bokasta bočica za mast.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amplifikacija (lat. proširenje. osvojiti. unaokolo. razviti. amfibiolog (grč. empire) carstvo. a-. amplificare) proširiti. amfibioliti (grč. ampliare povećati. amputare odsedati) med. amplificare) v. mundus svet) fil. razvijanje. matemati č aru i fizi č aru A. na oba načina. amphiblestron mreža) ned. jedinica za merenje jačine električne struje. amplificirati (lat. ampulla bočica) ispupčena. teh. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amphiblestreides mre-žast) anat. prav. žustriti se. dvojak. neobrazovanost. amplifikovati (lat. kišobran. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. nadute. razmrskanih. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). up. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. ombrello) računi štit od kiše i sunca. amfiblestroditis (grč. vodozemci. amfibiologija (grč. razgranja-vanje. empirance) trg. razmetanje. employe) službenik. emporter) voj. ret. bog je apsolutni duh. izložiti. avion snabdeven i točkovima i čamcima. amureta (fr. fig. amfibije.

atr ć ogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispup čen glineni krč ag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino.) poet. naro čito za anatomsku upotrebu. zbrka re č i i pojmova. na. ops) med. skia senka) pl. otvor (ili: usta) materine. koje su. amfimacer. amfikarpičan (grč. ops oko) med. amphi. ana (grč. istovremeno i neptunskek pluton-ske. spolno množenje. amphi. amfigeneza (grč. fig. amphoteros. amphflogos) sporan. slušaonica polukružna oblika koja li č i na stepenice i na kojoj su . koji napreduje. amfigonija (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. anabaptist(a) (grč. oko. deca dvaju o č eva a jedne majke. v. amfiteatar (grč. amphfbolos) dvosmislen. amfoteran (grč. amfigurija (grč. astma. odgovara našem ne-. amphi. uzvišeno mesto prema pozornici. disanje) med. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañ uje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. diploos dvostruk. anabatičan (grč. anabaptizam (grč. srca ni pravog mozga. veoma važna za nauku. anaglipti (grč. amfigonija. trćpos obrt) koji se obr ć e na obe strane. pater otac) pl. stalna groznica. amphi.itd. amfora (gr č . zelene i crvenkaste boje i tvrd kao č elik. amphoteros) hem. latinskom in-. anabafno uzlazim) koji se penje. amfisciji (grč. penjanje. apa) predl. amphi. amphi. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. amfitropičan (grč.(grč. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amphimakros) poet. genesis rañanje) zool. anaglifi (grč. meter mati) pl. besmisleno brbljanje. anabole uzlazak. anaglyptike) veština ra-ñ enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amphideum) ned. v. gledaoci.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. smetenjak. razvoju i obnavljanju tkiva. ribolika morska životinja. amphitomos) dvorez. amphi. koji ra ñ a plodom iznad i ispod zemlje. amfipneuma (gr č . amfimetori (grč. daje reči odrično značenje. amfiboličan (grč. anaba-tična groznica med. sumnjiv. karpos plod) bog. groznica koja hvata svakog dana. ana baptistički. dvostruko gledanje. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. oxys oštar) zool. diploos. anabolizam (grč. koji raste. amphi. amfimakros. do. anaglypha) v. slika i sl. sumnjiv) min. amfibolija (grč. razvijanje i ja č anje bolesti. ispred samoglasnika. ana-basis penjanje. anagliptika (grč. amphibolfa) dvosmislenost. od pravih kič menjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavi č avog skeleta. meignymi mešam) biol. amfo-terne tvorevina kol. amšir (tur. velika nekoliko santimetara. najprostiji kičmenjak. uz. amfipatori (grč. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amfimakros (grč. anabioza (grč. dvosmislica. dvojak. bog. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. ap) u grč kim složenicama. amfibrah (grč. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. polureljef-ni umetni č ki radovi. anaglipti. amfigurist(a) (grč. amphi-gignomai) zool. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amphilogia) spor. vrsta minerala iz reda složenih silikata. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kič menjaka objasni. amfiguri č an. nemačkom il. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amphi-theatron) polukružna pozornica. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). apa. amphi. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. amphfbolos dvosmislen. anagnozma (grč. amfimacer (grč. amfidiplopija (gr č. teško disanje. kroz. pr. spajanje rasplodnih ćelija. po.) šesti mesec u turskom kalendaru. amphi. amphi. amfiteatralan (grč. dakle. uspon) biol. med. bog. amphi. protivrečnost. ali svakim okom drukč ije. duž. um. amfioks (grč. baljezgalo. prepirka. anagnosma) štivo. amphi. anaglifi. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñ ivali gladijator-ske predstave. amphibrachys) poet. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. amfimiksis (grč. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. an. amfoterodiplopija (gr č. anabaza (gr č . amfilogija (grč. amfideum (nlat. i lužni i kiseo. geogr. tru ćalo. dvostruko gledanje na oba oka. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. sinovi dveju matera a jednog oca. amfismila (grč. amfibol (gr č . uzlaženje) iz nižih predela u viši.. sa dva reza (nož). amfigeneza. anaglypta) pl. kretikus. a U Drugo prema jugu. pneuma dah. sipnja. amfilogičan (grč.. amfitomičan (grč.

ana-dipldo udvojiti. prethodna istraga. ap-. oduševljenje. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anakolutija (grč. anakalipterija (grč. sporazumevanje. anakufizma (grč. bezbolnost. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. ahust. anagraf (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. anakoluthos) nepravilan. kratko ponavljanje nečega. anakoluthia nedostatak u vezi. npr. mast za zaraš ć ivanje rana. anakamptičan (grč. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. okrepljenje. udaranje glasom na slog. anakefaleoza (grč. anakreontičari pl. kata odozgo dole. obično pored crkava i manastira. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. koji odbija (svetlost. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. propis leka. diopgrika. avaklaza (grč. nauka o dobijanju svetlosti. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anakuza (grč. anakovda zool. anakolut (grč. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. dijadema. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika.) koji se odnosi na anu s. apa. analgija. pevali ljupke. anagoga (grč. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakoluthon) gram. pisma. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. ana-gnostes) pl. apa. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. rob je anagram od bor. ana-kampto savijam. ana-kathafro očistim) med. mir od Rim. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. avadoza (grč. varenje. udvostručiti) udvajanje. v. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. ana-kampto) o d bojni. koje se onda moraju po smislu dopuniti. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. anagnostici (grč. anakrisis) ispitivanje. anakrusis) četr. pri duvanju jakog vetra. . ana-grapho) med. anagrafa (grč. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. zvuk). v. an-ago) uzdizanje. aeg. ozdravljenje. bfos život) pl. anakuphisma dizanje. analan (lat. najveća zmija tropske Amerike. anakamptika (grč. piše obratno. anakampterija (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. anakolutičan (grč. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. probava. anaerobe. ili usled izostavljanja reči. ana-klasis prelamanje) ont. ana-dosis) fiziol. bez veze. anagvosti (grč. anakolut. katoptrika.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. za vreme službe. anaklastika (grč. bfos život) pl. ana-kathafro) pl. anaka-tarti čna sredstva. anadiploza (grč. ana-klfno nasloniti se) med. alegorično značenje. ana-kampto) ont. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. analgezija (gr č. anakruza (grč. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. anakatartika (grč. čitali pojedine glave iz Sv. nemanje veze) gram. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. ned. aeg vazduh. skrećem) sklonište za sirotinju. med. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. kašljanje krvlju. ana-kollao nalepiti) med. naslanjanje leñ ima. ana-gnostes) pl. anaktesis) med. radi ponovnog otiska i umnožavanja. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. zool. čmarni. analni otvor zadnji otvor creva. a ne za prikazivanje. algos bol) med. prelamanje svetlosnih zrakova. ap-. anakliza (grč. avagram (grč. anakteza (grč. anaklastos prelomljen) ot. naglašavanje. iskašljavanje. bai'no idem. anaerobe (grč. alegorično tumačenje Biblije (up. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. apa. inat. rekapitulacija. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. čišćenje grudi od sluzi. bacanje krvi. ana-grapho napišem) sprava koja. dolazim) meteor. analgesia) med. zool. ret. anaerobionti (grč. anakolutija. akuo čujem) med. an-ago uzvodim) tajni smisao. anakriza (grč. anakatabat (grč. recept. po ugledu na Anakreonta. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. anakolema (grč. nauka o odbijanju zvuka. anakreontika (grč. analgetik (grč. med. anagogija (grč. neosetljivo«1. ponavljanje reči. anadema (grč. poluležeći položaj bolesnika. anakatarzis (grč. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. udva-janje napada grozničnih bolesti. katkada i frivolne pesmice. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. v. anagogija). anakojnoza (grč.

) ned. analogan (grč. mat. sredstva za ja č anje i okrepljenje. analeptikos) osvežavan. odgovara re č i drugog jezika. analizirati. ana-lyo) rastaviti. beta) onaj koji ne zna azbuku. moderna analiza rešavanje problema svo ñ enjem njihovim na jedna čine. tj. analekta) pl. ra-zložiti. prikaz. ap-. odgovaraju ći) lingv. razglabanje. analepsija (grč. med. koji ne zna ni čitati ni pisati.članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. analogia juriš) sličnost pravna. analogon racionis (nlat. ana-lambano) l. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. srpskohrv. algos bol. morfološki itd. godišnjaci. sravnjivati. v. hemi-č ar i dr. istovrsan. analgezija. analogija jurio (nlat. analizator (lat.. fizi č ke analogija delimi č na sličnost izmeñ u zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analist(a). etimološki. analou rapgčlanjavam. avalhtika (grč. analogič an (gr č. 2. ozdravljenje. kvanti-tativna analiza hek. tela itd. analog (gr č. annales. zakržljavanje. ap-. razglaban. npr. nepogrešnost. analize (grč. ana-lyo) v. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. saglasnost sa pravnim načelima. analisati (grč. koji razgla-ba. analogismos) fil. analeptičan (grč. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. neznalica. analysator) fiz. ana-logizomai) uporedi-ti. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. raš- . an-amartesfa) bezgrešnost. razlagati. anamneza (grč. letopisima. pravilu. koji odgovara nekom zakonu. analogisti (grč. apa-Gub) 2. analogizam (gr č. analogfa) sličnost. tj. nauka o popravljanju zdravlja. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). analysis) raščlanjavanje. analytikos) raščlanjavan. odabrana štiva. tj. analambano podižem. aldafno potpomažem. analogizirati (grč. rasta-vljati. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). koji se bavi razglabanjem. uporeñ ivati. uspostavljam) ned. analitički (grč. istovr-snost. analogija (grč. anamnesis sećanje) fil. supr. an-amartetos) bezgrešan. srodan. sravniti. analistique) rad na analima. analist(a) (lat. analogos) sličan. ap-. analitič kim oblicima. analogon (grč. što je u skladu sa razumom. koji je postao putem analize. sinteza. analiti čan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analfabet (grč. annales) l. analytike) teorija analize. okrepljuju ći. koji se odnosi na analitiku. analitički jezici IKKð. obrascem. oblicima sastavljenim od više reči (npr. analepsis. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u re č enici izražavaju u najveć em broju slu čajeva tzv. tipu ili obrascu. koji raš članjava. sva su tela rasprostrta. analytikos) filozof. logi č na analiza razlaganje pojma u njegove oznake. stara analiza dokazivanje nekog stava raš. nožem — sintetički oblik i nem. nepogrešan.analpca 43 anamnez a č lanjavanjem na sastavne delove (misli. up. sličan. hranim. letopisac. analfabetizam (grč. elementarna logika koja se bavi pojmovima. suda u njegove delove. analogon sličan. ocenjivanje. raš članjavati. analitičar (grč. pisac godišnjaka. ned. slično (ili: odgovaraju će) stanje. nepismen. avalist(a) (grč. dokazivati ili zaklju čivati na osnovu sličnosti. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). sa njime je identično vezan. zaklju č ak po analogiji log. koji se osniva na analizi. v. ispitati. avalekta (grč. sintetičan. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sli č nom. analogfa) predstavnici pravca u klasi čnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. osvežavaju ći. dokaz (ili: zaklju č ak) na osnovu sli čnosti. onaj deo polariskopa koji služi utvr ñ ivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. analeptika (grč. analizirati (grč. anamartetičan (grč. analistika (fr. anamartezija (gr č. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomo ću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. analitičan (grč. tipom. reč jednog jezika koja. pl. analdija (grč. rapgčlaniti. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. veština i metoda raš članjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. ocena. avali (lat. letopisi. kvalitativna analiza hek. okrepan. alpha. polari-zator. ispitivati potanko. oporavljanje. mit dem Messer — analitički oblik). saglasan. supr. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. odgovarajući. podoban. semantički. jačam) med. prestanak rastenja i razvijanja. annus godina) pl. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. ned. sudovima i zaklju č cima.). odreñ ivanje sastojaka nekog tela. odgovaraju ći.) nepismenost. podaci koje bole- analgija (grč. analitičar. Nikolova prizma). podoban. jačanje. razlaganje celine na njene delove.

progresivne i bulbarne paralize). ana-plasso preobrazim) med. osnivači su Prudon. nakazan. ostrag. plašljivost. anarhičan. an-andria) nemuškost. nemuževnost. zamenjuje. anapnoika (grč. anarea (grč. nepriznavanje autoriteta. duboko disanje. anaplazis (grč. koji je ponovo zadobijen za nešto. anarchia) bezvlašće. arthron) 2. an-anthes) bog. ana-morphosis preobražaj. ana-plasso preobrazim. ananas (nlat. apa. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. preobražavanje. anankofagija (grč. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. ap. dolazi usled uzetosti miši ć a za govor (jezika. uobli čim) med. anamorfičan (grč. anarhički (grč. anarhi č ki anavlerotika (grč. ananke nužnost. anarhističan. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. an arijer (fr. bezvlaš će. anarroia) med. grla. Bakunjin i Stirner. up. anaptiksis (grč. prema gornjim delovima tela. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anarhija (grč. naročito krvi. anamorfotičan v. povećane disartrija. bog. charmom'a) kuz. anandričan (grč. penjanje sokova. obrnut daktil. anapneusis) med. izopačena oblika. ždrela. bez cveta. južnoameri č ka biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. med. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. reda. aiantičan (grč. plastična hirurgija. 1. anaplastika (gr č. sredstva koja pomažu disanje. ana-ptyo ispljujem) med. preinačenje) preobražaj. anartros (grč. anarhičan. nedisciplinovan. an-apto obesim) utučenost. anamnestika (grč. anartrija (grč. pogruženost. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. odušak. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. razvoj) lingv. haoti č an. arthron) bezudnik. ja č anje pam ćenja. naopak. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. proširenost krvnih sudova. anamnesis sećanje) fil. anarhičan. phagein jesti) med. npr. otvoren) ned. iske-žen. bog. rastenje mesa. zbog čega se zove i anti-daktilos. prećutkivanje završne rečenice. arthron ud) med. koji nema prašnič-kih niti. ispljuvanje. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anapneuzija (grč. fiz. ap-. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. lica kao posledica moždane kaplje. anamnestičan (grč. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. samovolja. apa.anamnestika 44 anarhi čan. lekovi za ja č anje pam ć enja. anarhistički v. morphe oblik) izokrenut. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. plastična hirurgija. anartrija (grč. an-andros) koji je bez muškosti. apa-rpeb) pl. anapleroza (grč. marksizmu neprijateljska. ana-neosis) podmlañivanje. koji pripada sećanju. fig. usana. malograñanska teorija za koju je karakteristi č ne svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anarhista) (gr č . ananassa sativa) vot.). anapetes raširen. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. ana-pler66 ispunim) pl. anapetija (grč. anaplastična sredstva med. u odsustvu. ap-. anamorfičan. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. apa. koji dopunjuje. veština se ć anja i pam ć enja. anamorfoza (grč. apa. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. nesre. anapnoična sredstva. med. po dijeti. nameštanje slomljenih kostiju. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. izbacivanje sluzi. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). nedostatak (ili: nemanje) udova. arche vlast) bezvlaće. anamnestična sredstva med. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). anaprozelit (grč. ned. anaptoza (grč. uzimanje hrane po propisu. . kukavi č luk. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. plašljiv. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. potpun nered. anaplerotičan (grč. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. v. an-archos bez poglavara. anandrija (grč. ananeozija (grč. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anarmonija (grč. anamorfotičan. organizovane politi čke borbe. bez ikakvih obzira. anaptyksis razvitak. — vide ć eš šta ć e ti biti. natrag. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. discipline. anaplerosis) dopunjavanje. ap-. arche) koji se odnosi na anarhiju. anantapodoton (grč. iskašljavanje. koji ne cveta. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anapest (grč. pamćenju. en arriere) nazad. unazad. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke.ñen. anaptiza (grč. disharmonija.: Ako li ne učiniš. iza le ñ a. odmor. neorganizovan. anarhizam (grč.

oporavljenje (rekonvalescencija). anatematizirati. proučavati u tančine. kao začin za hleb i opojna pi ća. okretanje. anarchla bezvlašće. v. anastaza (grč. trepanacija. ana-trepho) med. anastasis ustajanje) uskrsavanje. anisum) rakija u koju je pomešan. anasarka (grč. anatripti č na sredstva. ana-triptica pl. anatole istok) istočni. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. anaspazmija (grč. anatrepsis (grč. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. anastigmat (grč. izvrtanje reči. do sitnica. sredstva za otvaranje zapušenih ušć a krvnih sudova i dr. ned. anathema) prokletstvo. spojiti. nlat. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. bakroreza. ujediniti. anastatičan (grč. . koji zasušuje ranu. stoma) pl. „drugi neki čovek". lat. u Makedoniji. tokizo dajem pod kamatu. anathematizo) prokleti. zelenašim) prav. jako povrać anje. stoma) med. stigma tačka) ont. tj. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. 1. osušen plod ana-sona. apa. anatresis) med. 2. anaseizam (grč. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. kožna vodena bolest. telegrafska. fig. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. biljka iz porodice štitara. neka je proklet! anatematizirati (grč. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. podrigivanje. naročito rakiju (anasonlija). eiods izgled) sli č an bezvlaš ć u (anarhiji). stćma usta) sastaviti otvore. seismos trus. anastaltičan (grč. anatema (grč. koji obnavlja. anatreza (grč. . dimljenje. anatripsis (gr č . životinja i biljaka. raščlanjavati. anastomizirati (grč. anatimijaza (grč. uskrsnuće. anatemisati v. baciti prokletstvo na koga ili što. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. apa. istočnjački. tip. ana-stello suzbijam) pl. pr. arche. oštrovid. anatripsologija (grč. koji je bez poreme ć aja u oštrini vida. uglavničenje interesa. otvaranje bušenjem. prevrtanje želuca. anatomizirati (grč. apa. anatomirati (grč. apa. med. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). anarhosindikalizam (grč. anatropa (grč. anarhoidan (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. a-. sredstva za zaustavljanje krvi. zemljotres) geol. ana-thymfasis) isparavanje.isključenje iz crkve. anastrofa (grč. prenosan. ana-tribo) med. anarhoindividualizam (grč. menjanje mesta rečima. anastatikć s) koji odvodi ono što je nezdravo. ozdravljenje. anaspazis. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prouč avanjem sastava sklopa tela »sivih bi ća. apa. ana-tribo trljam. prevrtanje. npr. anaspazmija. apa. č ešanje kože. anatolijski (grč. ana-spao) med. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anatomirati. anastaltika (grč. sarx meso) ned. kletva. ana-trope preokret. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anatriptika (grč. npr. med. stezanje želuca. obrt) ret. a-. naplaćivanje interesa na interes. ana-tribo trljam) med. izvrtanje materice i mokraćne bešike. anasonlija (nlat. anastomoza (grč. anatomizirati. trljanjem. anastigmatičan (grč. anatema esto (lat. anatom (grč. prenosim. ustajanje iz bolesni čke postelje. rastavlja-ti na sastavne delove. anatomija (grč. preklinjanje. anaspazis (grč. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. lečenje trljanjem. ana-stello) koji zaustavlja krv. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. ušća.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. med. ana-temno rasecam) para-ti. anason (nlat. med. anathema esto). med. anatocistički. koji podmlañuje. ana-spao izvlačiti) med. fig." ana-temno rasecam) v. anatocizam (grč. gr č želuca. sredstva za trljanje. umnožavanje. fotografski objektiv od naročito kombinovanog so č iva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-sti čki pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez u č eš ć a u politi č koj borbi. prenop!enje. mesto „neki drugi čovek". radi mirisa. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. stigma) opt. isklju čiti iz crkve. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). anisum) bog. anfstemi. razuñivati. apa. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. up. med. koji daje punu oštrinu slike. trljanje udova. anastrophe) ret. archos. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otu ñ enju č oveka i društva.

anvsr (fr. neispunjene. jedno na drugo. angažirati se zauzeti se. v. enveloppe) zavoj. omot. brod i dr. anahronizam (grč. pojavljivanje znakova na nebu. arće pipanje) ned. antiektazija (grč. voj. astr. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. angeion sud. jedan registar na orguljama. anahoret(a) (grč. . stezanje grudi. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. vrsta ženskog ogrtača. pr. nesavremenost. angažirati. navesti. spasmos grč) med. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. zapaljenje krvnih sudova. zalagati se (za kota ili što). redovna dužnost. najmiti. mag.. angeion) med. opis krvnih sudova. oboljenje živaca krvnih sudova. sudar. an blan (fr. anahronističan. angaria) kuluk. kulu čenje. stenos tesan. čarka. kola. angiografija. blanko žiro. na nali č je. voj. angeion. skrivenosemenjače. kuz. angeion sud. „iznošenje spreda". angioneuroza (grč . neuron živac) med. anafoneza (grč. skloniti koga našto. angiitis (grč. zaštićavanje) ned. ektasis pastezanje) med.anafija 46 angioteničan anafija (grč. vežbanje i ja č anje plu ć a i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. logia nauka) fiziol. sarx meso) med. obe ć ati. angeion. voj. ned. angiopatija (grč. ucelo. angina pectoris) med. služba. epifora). uzan) med. antologija (grč. davanje u zalog. angeion. upustiti se u nepggo. envoye) izaslanik. otvoreno. krvni sud) med.. — Kulu gradi od dvadest tavana. nepomična kriva na koju neka ravna pomi čna kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). angažirati (fr. obaveznost. angažovan (fr. angiospermije (gr č. sredstva za otklanjanje i spre čavanje spolnog nagona i prohteva. angelika (grč. praćeni smrtnim strahom. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u č ove č jem telu. angažovati.angelos anñeo) bot. uzeti u kuluk. gušobolje. apa. anafrodizijaka (grč. anñeoski koren. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belan čevine koja mu je ranije ve ć jednom bila ubrizgana. sperma seme) bot. angiom (grč. elektroforeza. za ratne svrhe. instrumeng slič an gitari. zauzimati se. anaforeza v. angeion. engleski muz. zaostalost. angarijapija (nlat. angažman (fr. vremenska poremećenost. anafrodizija (grč. anahoretski. stupanje u službu. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. koji se obećao. angitis. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. engagement) obvezivanje. anvoaje (fr. anafilaksija (grč. npr. pogañ ati. angažovati v. anafora (grč. karp6s plod) bot. uplesti se u borbu. angiospasmus (grč. angiosarkom (grč. boj. anversen (fr. nisko utvrñeno. npr. zalaganje. anafrodit (grč. ap-. angeion. ćutu-re. Kosu reže ostarela majka. angejologija. angere suziti. enversins) trg. natraške. zapleten u borbu. angeion. a l'anver (fr. koji je uzet u službu.) protiv volje sopstvenika u službu državi. jaki bolovi u oblasti srca. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopg ć u krvnih sudova. odsekom. najmljivanje. anachronismos) pogreška u računanju vremena. pogodba. zapaljenje vrata. sukob. neispisano mesto za cifre na nov č anim uputnicama. an-aphroditos) med. pogoditi. angeion. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. pr. angioteničan (grč. en bloc) naveliko. dogañ aja. pustinjak. topovi u Kosovskoj bici. npr. angarirati (lat. — Kosu reže pa vinograd veže (up. proširenje krvnih sudova. pustiti se. pektoralna angina. ap-. angarija (lat. engager) obavezan. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. akgiostenoza (gr č . opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. phylaxis čuvanje. en blanc) trg. med. angina (lat. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. angaria) uzeti u kuluk. engager) obavezati. stesniti) med. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. opasan rak krvnih sudova. obaveza. obavezati obe ć anjem. poreme ć aj u č ulu pipanja.: Kulu gradi crni Arapine. obvezati na besplatan rad za državu. naro čito krajnika. angina pektoris (lat. grub vuneni serž. lat. onaj koji nije sposoban da oplodi. poslanik drugog reda. ponavljanje istih reči u po četku rečenice ili rečeničnih delova npr. pathos bol) med. isposnik. an blok (fr. Cezar na automobilu itd. gr č krvnih sudova. pl. ap-. brodova i dr. uzeti u službu. inversus) naličje. nagovoriti. ono što je u protivnosti sa hronologijom. angeion sud. zastarelost. a l'envers) naopako. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. grapho pišem) fiziol. datuma. anvelopa (fr. npr. envers. za ples. otpravnik poslova. neko pla ć anje itd. uzano spoljno utvrñenje. . za ples. po-buditi. angeion. založiti se. anaphonesis) med. angeion. angiografija (gr č . angiokarp (grč. usamljenik. anaphora) poet.

geol. Anglia. gone rañanje) stvaranje čoveka. lithos kamen) pl. angoscioso) ran. apeg. andragatija (grč. rasploñavanje ljudskog roda. naveliko. deo jedne fuge. andante (ital. grč. angeion) med. angostura-kora v. stanište) bog. grč.angiotomija angiotomija (grč. angustacija (lat. hrabrost. fil. nesreća. naročito prvog čoveka. operacija krvnih sudova. angularis) uglast. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. anglist (lat. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. v. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. temno režim) med. kut. angostura-kora. opširno. hermafroditizam. andro-gynos) dvospolnik. naviše. angiitis. na kvantum. angošjozamente (ital. umereno. androgonija (grč. anglikanac pripadnik anglikan-ske. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. apeg. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. andrek tuga. čestitost. muž. apeg. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. andros) pl. andristi (grč. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. androgonija. prenos menice. gyne žena) dvospol-nost. vrlina. andezit min. anglicizirati (fr. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. angularan (lat. Anglia. anguistara. malo laganije. grč. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. nazvane po gradu Angostura. ugao. androginija (grč. hermafrodit. angošjozo. andramolje (grč. grč. engleza (fr. andragathia) muževnost. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). kao imenica: komad u laganom tempu. androidan (grč. grč. angliciser) poengleziti. potpis menice na pole ñini. skup svih prašnike u cvetu. andamento) hod. apeg. an gro). dvospolac. poengležavati. okamenjene ljudske kosti. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. nevolja. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tu ñ jezik i odoma ćila se u njemu. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. andarini) pl. endosser) trg. uglavnom (ispri čati nešto). andana (ital. kao u hodu. endossement) trg. nesre ća. andros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek-muškarac. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. angustrum) visoka boca ili vr č za pijenje sa uzanim grlićem. andro. rogljast. anglicizam (nlat. pokretan č ovečji lik. osobenost engleskog jezika. vrag. angster (ital. apeg. anglofobija (lat. bolno. jedan registar na orguljama. an detaj (fr. protestanske crkve. apeg. semenjem miši ća spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. apeg. nlat. andrologija (grč. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. kephale glava) min. jad) ñavo. do tančina. adrogenija. andantino) muz. andantino (ital. ženskonja. šonja. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. gde je prona ñ en). onaj koji mrzi Engleze. iscrpio. andosman (fr. prnje. andarini (ital. angloman (nlat. namalo (supr. anglomavija (nlat. phćbos strah. Anglia. brižno. andosirati (fr. napravljen u č ovečjem obliku. andrak (pere. podrobno. gamos brak) biol. nauka koja se bavi prou č avanjem bolesti svoj- . zlo. androgin (grč. apeg. ćoškast. episkopalna crkva. kulture. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. muz. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. anglizirati (fr. andros. lagano. ancrogenija (grč. sečenje. andare i ć i. angeion. androliti (grč. andreceum (gr č. androgamija (grč. drangulije. angulus (lat. oploñenje muškoga gameta ženskim. trg. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. genos roñenje) v. andana) niz brodova povezanih u luci. Anglia. pečalno.(grč. Anglia. andamento (ital. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. andros čovek. v. angusta) muz. avgusta (lat. andaluzit min. angustura-kora. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. angitis (grč. do sitnica. an gro (fr. jezika itd. uškopljenik. angulus. anglikan. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). en ñetail) potanko. eidos) sličan čoveku. angulus) ugao. apeg. apeg. logi'a nauka) med. androkefaloid (grč. anglaiser) potkusiti konju rep. oikion kuća. angošjozo (ital. apeg. andante) muz. anglofil (nlat. anglofob (lat. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. android (grč. en groš) trg. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. dronjci. apeg. tj. eidos lik) veštački napravljen. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. slabi ć. angosciosamente) muz.

metron. olakšavanje. androfag (grč. phonos ubistvo. bog. odnosno meri. anemobarometar (grč. anemos. a-. beskrvnost. nesposoban za život. proučavanje vetrova. oploñavanje). androtomija (grč. anemograf. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. anemogamne biljke. slab. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. haima krv) med. ukrasti. ergon delo) med. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. spis koji.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. anemos. vezan za. naljutivši bogove. pridružiti. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. kod kolere. sečenje čoveka. . pustinje.). anemidrija (grč. jačinu vetra. angelos vesnik) teol. nastavak. annexio) prisajedinjenje. pripojiti. ma iz kog razloga. pri-svojiti. anenergija (grč. anektirati (lat. phflos) biol. annexus) zavisan. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. pridodan. logfa nauka) nauka o vetrovima. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. anemija (grč. tromost. a-. bled. anemofilan (grč. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. šaljivo: krasti. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). Tragedije od Euripida i Rasina.) muški spolni hormon. oskudica u snazi. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. anemos. antropofag. anemos. anesis) med. anegertika (grč. annexus) prilog. bolesti. npr. anemos.(grč. anemometar (grč. anemografija (grč. pripajanje. astr. anemometrograf (grč. anemologija (grč. božji glasnik. nova i kratka priča. lečenje vazduhom. npr. malokrvnost. androfobija (grč. anelektričan (grč. npr. anekumena (grč. ap-. elektron ćilibar) fiz. slabljenje. Andromache) mit. anematoza (grč. a-. anñeo (grč. odnosno vetra. lenjost. anemos. anemos. biljke kod kojih vetar. anemos. sporedan. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. anemoskop (grč. močvari itd. temno sečem) znat. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. anemometrija (grč. androfob (grč. anematurgija (grč. anemos. Andromaha (grč. prinadležnost.ne. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. fig. nauka o beskrvnim operacijama. anegdota (grč. apeg. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. anemogame (grč. apeg. aneklogist(a) (grč. apeg. androfonomanija (grč. metali). aneza (grč. spasao je Persej. haima. šaljiva ili duhovita pričice. a-. phobos strah. anemo. a-. mati Astijanaksova. nimfomanija. skopeo gledam. utelo-vljavati. popuštanje. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. tj. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. gamos brak) bog. prevrtač. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. aneksije (lat. upaljenost »sene za muškarcima. pridruženje. aneks (lat. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anemos. anemos. anemos. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. anemostat (grč. mama strast) med. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. ap. ili je namerno zadržan od štampanja. apeg. anemogaman (grč. Andromeda (grč. annectere) prisajediniti. haima. andro-phagos) ljudožder. metron) merenje. dodatak. andramolje. 2. koji se plaši ljudi. žrtvovana je morskom čudovištu. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. strujanja vazduha. baino idem) igrač na konopcu. utelovljenje. sve što je dodano ili vezano za nešto. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. pripremni. anemopatija (grč. a-. haima) med. androsteron (grč. anemos. up. anekdotos neizdan) 1. anemograf (grč. phobos) strah od ljudi. statos postavljen) ureñ aj za raspršivanje struje vazduha. aneksan (lat. anemofilija (grč. tj. grapho) v. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. pathos bol) med. vidim) vetrokaz. vetromer. uteloviti. aneksionist(a) (lat. još nije objavljen. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). phflos prijatelj) bog. malokrvan. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. anemičan (grč. andromolje v. metron mera) sprava koja pokazuje. veština merenja brzine i jačine vetra. lit. gamos) pl. anemobat (grč. hydor voda) med. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. barys težak. an-energeia) neradnost. anemos. andromanija (grč.) mit. od muškaraca. haima) beskrvan. muškaraca. polubožansko biće. anemos.

TeKyhe. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. an-nil) med. životinja. kristalni. dobiva se od indigo-biljke (anil). isos. slabost. supr. anizurija (grč. anima) duša. anima mundi) fil. apa na. anima-rum dijes (lat. nakaza ro ñena bez mozga. neros tečan) fiz. erethfzo dražim) 1. anepigraf (gr č. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (gr č. an-nil. ops vid) med. anni currentis). anaerobni. a-. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. grañu. ani-malna hrana meso. prelaženje. a-. naj češć e. duh. anizometropija (grč. anizometričan (grč. metron mera) neravnomeran. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima ( č esta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). poživotinjenje. anaistheteo ne osećam) med. phyllon list) bog. enjeu. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoli č koj crkvi. animalis) životinjski. u gotovu. animalisare) zool. neosetljiv. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazli č an (kristali. enkephalos) med. ergon delo) med. en espece) trg. fig. enkephalos mozak) ned. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. rasejan. bezbojno. energija (grč. anydria) v. an-nil) hem. ap-. anestetičan (grč. med. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). anaistheteo ne osećam) med. ap-. nesposobnost jednog čula da primi č ulne nadražaje. ap-. ap-. med. zadušnice. anspija (grč. anervičan. anizohromija (grč. anžambman (fr. anizeta (fr. poži-votinjiti. ap-. anestetika (grč. uzetost. anil (arap. anestezacija (grč.aienkefalija avenkefalija (grč. u materije živog tela. ne jednakost zenica. duša sveta. idros znoj) med. kore zenica) med. isos. isos. tupoglavost. supr. aneorobni (grč. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. anniversarium) godišnjica. uzbuñenost. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. epithymia požuda) psih. govor) med. anervia) ned. anilizam (arap. anilan (lat. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. anaistheteo) pl. aneretizija (grč. nemaran. pomen i dr. animalizirati (nlat. ano kurente. nesposobnost govorenja. tzv. an ženeral (fr. isos. opiti. anestezirati (grč. anestezije (grč. fig. enjambement) poet. anilinske boje. neosetljivost prema bolu. uroñeni nedostatak mozga. . neuron živac) med. anil) bog. od koje se dobiva anilin. animalis) životinjska priroda. a-.: vegetabilije. koji je bez bola. a-. aerobni. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. fig. nač in ishranjivanja tela. aneritropsija (grč. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anisette) rakija za činjena ani-som. grapho pišem) spis koji nema naslova. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. animalan (lat. a-. erythros crven. isos. erethfzo) 2.ne. jaja itd. animalije (lat. u organima za varenje hrane. aeg vazduh. ap. kao islandski kristal). aromatič-no ulje. metron. anairesis) ret. ravnodušnost. živi stvor. animal) živo biće. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. godišnja proslava. slabost (ili: malaksalost) živaca. anilitas) bapskost. općenito. nemoća. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. anesteziolog (grč. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. animalizam (lat. uron mokraća) med. logos. anizofilija (grč. aniverzarija (lat. nepažljiv. indigo biljka u Indiji. kijanol. tupoglav. ap-. trovanje anili-nom. anepitimija (grč. chroma boja) med. jeu) ulog u igri. tromost žila. anaisthesia. ansrvija (nlat. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. svisveti. aneretizija (grč. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. uzbuñenje. a. anenkefalos (grč. a-. anže (fr. jela od mesa. anilis) bapski. u zvečećem novcu. aiereza (grč. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. anima mundi (lat. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. ani kurentis (lat. en general) uopšte. an espes (fr. od koga se spravljaju razne lepe boje. a-. uzrujanost. v. šp. obi čno. bezbolan. anhidrija. anilin (arap. bapska starost. anilitet (lat. učiniti neosetljivim. a-. anizokorija (grč. animalia) pl. isos. ove godine. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. epi na. liker od anisa (onajsaž). životinjska tela. aneurija (grč. animalizacija (nlat. blos život) bial. med. anima (lat. i'sos jednak. anizotropan (grč. nejednako lučenje mokraće. epos reč) med. an-aisthesfa) med. benzidam. koji »sivi u sredini bez kiseonika. mleko. bapsko ponašanje. brz oko) med. animal (lat. a-. poživotinjivati. reč. nejednaka veli č ina listova na istoj grani. ap-. anidroza (grč. aneroid (grč. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. ap-.ne.

delimična ili potpuna sraslost jezika. s predumišljajem. animatio) oživljavanje. onajs. animus duh. mišići opruža či ruke. samopouzdan^.animalist(a) animalist(a) (lat. ankeser (fr. animoznost. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. enclave) prav. animus (lat. anker (lat. anni praecedentis) prošle godine. ankon lakat) pl. animalitas) životinjstvo. naredne godine. namera nanošenja uvrede. ankilometar (gr č . namera pri činjavanja štete. animirati (lat. ankiloza (grč. avimato (ital. opovrći. animalculum) zool. animoso) muz. srdžba. oduševljeno. animalitet (nlat. ankvizicija (lat. metafizi čke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. animoznost (lat. animosus. rezervoar na mašini za štamparsku boju. ankylos kriv. anima to) muz. podbadati. još jednom. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. oduševiti. annihilatio) poništa-vanje. pimpinella anisum) bog. anni praeteriti) v. ose ć anje. ukočenost i sraslost zglobova. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. ogorčenost. animare) dati dušu ili duh. ponovo. animosus) strastvenost. inquestia. poruge. glossa jezik) med. razdražen. grč. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). animosite) v. hrabro. duša) fil. opovrgavanje. žestina. encaisseur) sp. staro u č enje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. animus injurandi) prav. anlassen puštati u rad. anquisitio) prav. predlaganje kazne. enqueter) vršiti. animacija (lat. životna svežina. srce. ispitati. animo (lat. pri zatvaranju elektri čnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . anni praesentis) ove godine. vera u duhove. obodriti. vatrenost. anlaser (nem. ani prezentis (lat. nakana. zagrejati. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. ankrije (fr. fiz. animosus strastan) ozlojeñen. sanduče za boje. povesti sudsku istragu. odvažnost. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. podstrekavati. ankylos kriv. iris dužica) med. složno. znat. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugra ñen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. ankylos kriv) med. anklav(a) (fr. animozan (lat. ukinuti. 3. ankvirirati (lat. uno animo (lat. anihilacija (nlat. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. opovrgavanje. anketirati (fr. anienai peti se. namera. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obr ć e u magnetnom polju. mastionica. kod crtanog filma oživljavanje slika. animalcula životinjice) pl. tj. neprijateljski. nedostatak dužice u oku. istraživati. duša. oživljenje. animalculum životinjice) pl. živost. tražiti (ili: predlagati) kaznu. mikroskopske životinjice. nazor. zemljište koje zalazi u tu ñ u državu ili tu ñ e imanje. pobudi-ti. živahno. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). životinjska priroda. aniridija (grč. srčano. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. anima) fil. anima duh. ogorčen. raz-draženost. metron mera) sprava za merenje krivine. mišljenje. izvršiti anketu. veoma čvrst i otporan bokser. biljka č iji se plod upotrebljava kao za č in. tip. odluka i sl. annihilare) poništiti. 1. anni futuri) iduće. ispitivati činjenice o ne čemu. ani futuri (lat. fr. ukidanje. animozo (ital. žestina. ankyra) brod.: katjon. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. ljutina. da je živo (kod primitivnih naroda). 50 anlaser ani precedentis (lat. oživljeno. av>on (grč. srdit. ani preteriti (lat. pustiti u rad. anquirere) prav. vlada ili neka ustanova. ani precedentis. zool. apsoga. mržnja. animus nocendi) prav. davanje duše. apsoga) muz. animus nocendi (lat. animalkulisti (nlat. ljutnja. avkora (ital. lenger. animus) duh. animalkula (nlat. supr. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili č emu. duša) prav. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. animalkulizam (lat. 2. anketa (lat. svest. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. animus ivjurandi (lat. karakter. ap-. podstaknuti. anihilirati (lat. o živiti. ankoneji (grč. anis (lat. animist(a) (lat. ankiloglosa (grč. kotva. u nameri. živahno. animatizam (lat. pristalica ani-mizma. animozitet (lat. ipo animo) jednodušno. animizam (lat. encrier) divit. fr. Anlasser) teh.

avosmija (grč. ćrganon. tj. starter. eruptivne stene. obznanjivati. anomizam (grč. anoksija (grč. sisari koji nemaju zuba. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. a imaju različito značenje. omos sličan. an minijatir (fr. anomalologija (grč. anomalos) nepravilan. protivan pravilu. annotatio) napomena. ap-. uro ñ eni nedostatak jajnika. nauka o nepravilnostima u jeziku. obznaniti. lat. nlat. običaja. anorganizam (grč. nepoznat. nepoznatost.: katgen. put kojim elektri čna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). anno ante Christum) godine pre Hrista. mrtve prirode. ap-. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. izuzet-nost. apo naviše. objavljivati. an-odos uzlaz. nepravilni glagol. protivan pravilu. npr.: katoda. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). anorhija (gr č. anodia) nevezan. anodinum (grč.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. annuntiare) oglasiti. oplemeniti. skupa. tal. odyne bol. anomalija (grč. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. neobičan. anormalan (grč. nlat. neslikovan način govora.: Tišina je postala još tiša. naro č ito uživanje u jelu. zakona. popis zaplenjenih stvari. astr. up. anonymus) nepoznati. ap-. ap. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. appopseg. anomija (grč. stavljanje jedne pored druge dveju re či koje glase jednako ili slično. koji je bez života. antinomizam.bez. organon) neživa ili mrtva priroda. tj. mrtav. logia) gram. oštar. anorgavografija (grč. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. en miniature) u malom. norma pravilo) nepravilan. anomfa) bezakonje. avofeles (gr č . ap-. ap-. smanjen. an mas (fr. anonsa (fr. oreksis želja. anomalistički (grč. anodija (grč. ap-. žitni. orchis mudo) bezmudost. ano (lat. namerno izjednačavanje reči. anonymos) bezimenost. nćmos zakon) v. npr. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. objašnjenje. put naviše) fiz. en masse) u masi. anomalia) (nepravilnost. annotare) v. naro č ito minerala. anlevaža (fr. a-. ap-. anomaloi (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. anoftalmija (grč. odus) pl. anoblirati (fr. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. genesis postanak) smanjenje. lat. ap-. up. škodljiv) med. ñ uture. anodonti (grč. ap-. anorganogenija (grč. akcionarsko. neredovnost. odstupanje od pravila ili zakona. anorganski (grč. ap bez oksys kiseo. plemićku titulu. zool. organon. a-. istovr-san. radi prenošenja na novo platno. nepravilnost u kretanju planete. adnotirati. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. anoreksija (grč. ap-. anonymos) bezimen. anomičan (grč. organon. gignomai postati) ar. anoda (grč. anonimitet (nlat. anonarni zakoni. anoniman (grč. nastao bez dejstva životnih sila. neuredan. nemanje o čiju. nepravilan. organon) neživ. annonce) oglas. beleška. anonaran (lat. anotirati (lat. koji odstupa od pravila. anorgavologija (grč. supr. anopheles beskoristan. deoničarsko društvo. pre Hristova roñ enja. anogena metamorfoza kol. ennoblir) dati plem-stvo. anodinija (grč. anonimnost. anoblir. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. anogev (grč. anvarija (grč. bez potpisa. anosmi'a) med. anomalos nepravilan. neobičnost. . anonymitas) v. anorganognozija (grč. anovimus (nlat. oglašavati. anomeomerija (grč. grapho pišem) nauka o kamenju. slepilo. nepotpisan. avotacija (lat. nepotpisati. žudnja) nemanje apetita. ap-. bezbol-nost. nezakonitost. ophthalmos oko) med. anomalos) neredovan. anomalon) gran. obznana. ariomos) nezakonit. annonarius žitni) koji se ti č e prometa i dobijanja žita. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. nedostatak volje za jelo. ano ante Hristum (lat. objava. u kapitalizmu bezimeno. paronoma-zija. odyne bol) ned. a. agšo) godine. koji odstupa od pravila. objaviti. anonimno društvo trg. u godini. svi zajedno. po-zitivni pol. supr. u maloj srazmeri. anonsirati (fr. nemanje poro ñ ajnih bolova. obla-godariti. anonimnost (grč. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anonimitet. opisivanje kamenja. primedba. neobuzdanost. annominatio) ret. apodinum) med. ovarium jajnik) med. logia) nauka koja se bavi prou č avanjem anorganske. organon. elektroda. ap. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. anomalan (grč. u gomili. koji odstupa od pravila. adnotacija. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. hen. zlo činački. anomalon.

antapodoza (grč. an-ago uzvodim) ret. dodavanje pouke. asthma) med. napred. sredstva za ublažavanje bola. antidatirati. protivnost. ante. plesso) koji služi kao lek protiv sr č ane kapi. sklad. arktos sever. antartritičan (grč. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. ant-angomzomai boriti se protiv. antelokvijum (lat. up. antastmatičan (grč. ante. natus roñen) prvoroñeni. pervaz na vrhu stuba. antalgičan (grč. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. utrapljavanje vo ć a i povr ć a. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. anti. antedatirati (lat. anti. kao pipci. ispred. natalis koji se ti č e ro ñ enja) ked. algos bol) pl. Velika antanta savez Rusije. antagonismos opreka) oprečnost. anthemion) cvet. izneti. neprijateljstvo. npr. slaganje. antenna motka za koju se vezuju jedra. lov. atrophos nehranjen) ked. antf. anti. predak. pretpotopni ljudi. koji služi kao lek protiv sipnje. antl. anteactum) ranije delo. antartritika (grč. antemeridlanus) prepodnevni. koji leži nasuprot Severnom polu. predbračni. apo-didomi predati. entablement) apx. anti. antagonist(a) (grč. arh. antablman (fr. radi čuvanja. antarktikos) geogr. raditi u suprotnom pravcu. antediluvijumski (lat. antapoplektičan (grč. diluvium potop) pl. boriti se protiv koga ili č ega. an pat (fr. ante. doba cvetanja. pre suñenog dana. koji leži na Južnom polu. med. anti. sredstva protiv zglobobolje. ante) predl. sloga. enceindre. južni. anteludij(um) (lat. anti. taj čovek je nikakav č ovek. pradeda. ned. bojene materije. anti. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). antemion (grč. entente) sloga. antena™ ju m (lat. antagonizirati (grč. loquor govorim) predgovor. diluvium potop) pretpotopni. pravo nekoga da prvi govori. antarktičan (grč. en profil) sa strane. skup. pužast zavijutak na jonskim stubovima. suprotnost. en pate) u obliku testa ili kate. ranije. antanagota (grč. takmac. uzgredno.: postdiluvijumski. spoljašnji delovi jedne tvrñave. pre. pipak kod insekata. u profilu. priči. ante (lat. arthron zglob) pl. en passant) u prolasku. ked. bedem. antarktikos južni) geogr. ansambl-partija kuz. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. naro č ito protiv kiseline u želucu. delanje u suprotnom smislu. tj. cvetanje. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. izložiti) poet. antenatalni (lat. mimogred. ante. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. logos govor) pred. supr. antapoplektika (grč. pretporoñajni.(grč. ponovan napad groznice. antafroditičan (grč. obim. silo. antagonizam (grč. antelogijum (lat. suparništvo. npr. apo. umanjuje bol. anti. antenat (lat. takmi čiti se) biti u opreci s nekim ili ne čim. ant. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. antediluvijumci (lat.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (gr č. uzgred. antenupciJalni (lat. ansambl (fr. ante diem) pre vremena. prvenstveno pravo prvoro ñenog deteta. nasip. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. ansent (fr. anaklasis uzvijanje) ret. med. suprotna težnja. enceinte) voj. suparnik. Čehoslovačke i Rumunije. antennif ormis) u obliku pipaka. antatrofičan (grč. ante-ludium) predigra. anthe cvet) bog. ansilaža (fr. antenuptialis) predsvadbeni. antl. u silose. antenagium) prav. anteniforman (nlat. anti. naravoučenija. koji leči zglobobolju. opšivnica pod krovom. ante. gledan sa strane. antagonizam). ensemble) celina. an profil (fr. oblast Zemlje oko Južnoga pola. ned. antena (lat. sporazum. raniji čin. antacida (grč. ante. algos) koji ublažuje. plesso udaram) pl. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. sredstva protiv srčane kapi. lat acidum kiselina) pl. antemeridijanski (lat. ante dijem (lat. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. antanaklaza (grč. opkoljavanje divljači. antagonistes) protivnik. trve-nje. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. anteakt (lat. zajednica. antanta (fr. sredstva protiv kiseline. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. koji se nalazi u toku trudnoće. grč. 2. stubovi sa obe strane vrata) 1. ant-. pred. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa.• govor. apo. anti. ante. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. anteza (grč. an pasan (fr. . savez (izmeñu država). borba. antalgika (grč. pojas nekog utvrñenja. entendre. anti.

lat.anteokupacija anteokupacija (Lat. gram. anteci (grč. antf) predmetak u složenicama sa znač enjem: protiv. pozivanje za svedoka. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. antivarvarus. pretpostaviti. veneri č nih bolesti. antefleksija (lat. nadmašivati. antf. antf. antepenultima (lat. anteriora) št. pored ostalih. antiastmatičan. antestatio) prav. penicilin. phylatto čuvam. antestat (lat. anterija (tur. antere (grč. antheros) pl. snaga) med. antestirati (lat. antiadijaforist(a) (grč. ante-ponere) staviti ispred. anti. antimaterija (grč. entari. anthera) bat. anti. aristokratos) protivnik plemstva. muški spolni delovi cveta. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. anteriores) pl. pretho ñ enje. anterioritas) prethod-nost. pretpostavljati. supr. arthron zglob) med. antiapeks (nlat. a-. antianfilaksija (gr č. npr. ant-erotikćs) pl. diaphoros razli č it) protivnik moralne ravnodušnosti. 53 antivenerea antecesor (lat. fil. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antibiotički (grč. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pi ć a. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. prioritet. . anteponirati (lat. anti. koji ubija. antiasteničan (grč. anteflexio) med. U antibioti-ke spadaju. koji služi protiv zapaljenja zglobova. učitelj. sthenos ]anina. zapaljenje krajnika. raniji dogañ aj. streptomicin. antecedens (lat. sredstva protiv ljubavi. ante Christum natum) pre Hristova ro ñ enja. ići napred. antf. palimbahijus. antf. preticati. anti. raniji dogañaji. med. savijenost napred. tu ñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezič ke pogreške. apa. a-. antianeksionist(a) (grč. itd. anti. tre ć i slog od kraja. antibarbarus (gr č. muški spolni organ u bescvetnica. antecedere) prethoditi. bfos život) koji je protiv života. Bakchios) poet. anti. raniji doga ñaji ili odnosi. asthma sipnja) med. antf. prošlost. supr. antecedencija (nlat. dati (ili: davati) prvenstvo. mesto. antestacija (lat. antecedentia) ono što prethodi. anterioritet (nlat. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. koji služi protiv slabosti. antestari. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). antepileptičan (grč. lat. antiastmatičan (grč. bfos život) supstanca biološkog porekla koja spre č ava razvijanje nekih klica i ubija ih. antecedencije (lat. prema. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio.: posteriores. v. raniji život. adijaforist. iza. v. čistunac u pogledu jezika. med. antecedentia) pl. umesto. ant-. antheros) bog. antera (gr č. prašnici. antiborejski (gr č . hloromicetin i dr. prethodnost. antiartritičan (grč. tzv. ante-cessor) prethodnik. antiaristokrat (fč. materice. anteoccupatio) rat. antf. barba-rizme ili varvarizme. raniji život. branim) ned. epileptikos). antestatus) prav. annexio) protivnik aneksije. antecedirati (lat. prostitucije itd. antialkoholičar (grč. subjekt — predikat. trezvenjak. antibahijus (grč. pretpostav-ljanje. dopretposlednji slog neke re č i. sredstva protiv spolnih. preci. bat. oikos kuća) pl. naro č ito: aureomicin. boreios severni) okrenut prema severu. barbaros) v. anterotična sredstva ned. nea. lat. antf. koji uništava život. antepenultima) gram. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. koji pomaže protiv padavice. materia) sup-stanca sa činjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antič esti-ce. barbaros negr čki. anteriores (lat. areh) astr. protivnik upotrebe stranih re č i.(grč. antias krajnik) med. Venus boginja ljubavi. prethodnici. ranije stvari. koji poveć ava životnu snagu. neosetljivost prema anafilaksiji. geotr. tač ka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. antf. ante-testari) prav. arap. antf. antepositio) stavljanje ispred. anti i lat. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s duga č kim rukavima. naro č ito ropstva. antf. antiaditis (gr č. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). abolitio ukidanje) protivnik ukidanja ne č ega. preteći. arap. antivarvarus (grč. antibarbarus. antiabolicionist(a) (grč. putovo ña. prvenstvo u vremenu. ante Hristum natum (lat. anterotika. up. antibiotik (grč. raniji odnos u nekoj stvari. prethodni slog. preteča. antepozicija (nlat. davanje prvenstva. antf. anterotika (grč. antivenerea (grč. nadmašiti. prašnica. anti. antecedens) prethodnik. antf. a na suprotnim poluloptama Zemlje.: apeks. spolna ljubav) pl. neprijatelj aristokra-tije. anteriora (lat. anteridija (grč. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. v.

anapest. avtigen (grč. uspravna latinska slova (supr. stare. med. antiquitas) starina. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. stari vek. med. sapseg rak) pl. Grka i Rimljana. anti. antimentalisme) lingv. med. starinski. antizimotikum (grč.). dine. stara ili zastarela ure ñ enja i sl. epilepsfa) pl. anti. up. anti. čime se dobivaju snažnija dejstva. stanje) med. anti. antimentalizam (fr. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. sredstva protiv nesvestice. antidizenterika (grč. anti. anti. anti. sredstvo protiv povraćanja. protiv demokra tije. eksis svojstvo. starinski. antikvirati (lat. npr. antidatirati (grč. platinski lim kod Rendgenovog aparata. umnim procesima koji prate jezi č ku realizaciju. antikva (lat. anti. anti. izneti) ret. cariosus kvaran. anti. lat. antikvus (lat. nastaje metamorfozom ampfibola. antiepileptičan. dysenterikos srdoboljan) pl. prikazivanje nekog doga ñ aja ili stvari od strane protivnika. anti. med. antiemetika (gr č. antikahektičan (grč. antidoton (grč. anti. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. anti-kategoreo) prav. antikvar (lat. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. jezič ko ostvarenje. anteme-tika. antiquarius) stari. u gr č koj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posve ć enog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. antikategorija (grč. latini-ca.54 avtigal (gr č. pr. incrustare dobiti koru) aparat koji č uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i kre č ne naslage. antikataralije (grč. anti. proglasiti nešto zastarelim. antiseptikum. sredstva protiv bolesti raka. protivotrov. kod nas ga ima u Fruškoj gori. utuk. med. diegeza. antidaktilos (gr č. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetni č kih predmeta. emeo povra ć am) pl. doga ñ aj ili stvar posmatrana s protivni č ke strane. anti. truo) med. antiquus stari) trgovina starim knjigama. sredstva protiv padavice. antidijabetikum (grč. odbaciti. antidinika (gr č . lek protiv čega. antikvitet (lat. kupac i prodavac starina. vrsta tamnozelenog serpentina. emć o) koji suzbija nagon za povra ć anjem. antiqua) staro pismo. up. umetnost i va-spitni ideal starih klasi č nih naroda. kvasac) hem. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. antički. lek protiv šeć erne bolesti. anti. antidolorozum (grč. podražavati ukus starih. eu. lat. starinar. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. starovremenski. anti. okretanje) pl. diabetes šećerna bolest. stari svet. sredstva protiv povra ć anja. zyme kiselo testo. anti. katholikos) koji je protiv katoli č ke vere. datum) v. doron dar) uzdarje. . antidinastičan (grč. kathodos put na niže) fiz. antiepileptika (grč. sredstvo koje sprečava vrenje. antiinokulist(a) (grč. fig. anti. dolor bol) med. anti. antiemetici (grč. pelco-vanja. proglasiti za zastarelo. lat. zakon. emeo) med. daktylos prst) četr. vrtlog. antikvus antieutanazist(a) (grč. tip. anti. koji služi kao sredstvo za popravku r ñ avih sokova što izazivaju slabljenje. antikvaran (lat. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. katarroos stakanje) pl. diabaino prolazim) med. antidramatičan (grč. antidotarij(um) (grč. antidoron (gr č. antikankroza (grč. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladaju ć em domu. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. neprijatelj Francuza (jezika. ante-datirati. antikatoda (gr č. v. anti. antiquus) stari. antikvizirati (lat. raditi prema antič kim uzorima. epilepsija. up. sredstva protiv kašlja. antikvarnica (lat. lat. polovan. protivtužba. pravac koji polazi od date reči. politike itd. antiquarius) istraživalac i prou č avalac starina. antidemokratski (grč . lat. lat. predmet stare umetnosti. umetnička retkost. antidiegeza (grč. nagrada. antiinkrustator (gr č. Gallus) protivnik. antiquus) ugledati se na stare. angina (lat. med. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antikatolički (grč. poznavalac starina i starih spomenika. anti. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. kurziv). anti. lekovi koji služe protiv proliva. antiquus stari) kultura i filozofija klasi č ne starine. antidinična sredstva. sredstvo. protivsred-stvo. diexeimi prikazivati. kulture. lat. anti. anti. antidoton) ned. starodrevnost. antiquare) zastareti. farmakopeja. anti. sredstvo protiv bola. upotrebljavao antikvarijat (lat. antiemetičan (grč. fig. anti dynastes vladar. antikariozan (grč. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo č oveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. ne vodeći ra č una o mentalnim. kakos rñ av.

anti. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). delovi Sv. koji sprečava nastup krize (uticaj). zamenjivanje jednog dela govora drugim. . lat. lat. odgovor na napade. contagiosus prilepčiv. anti. ned. antikonvulzivan (grč. antimaterija (grč. koji razvedrava raspoloženje. melancholikćs) koji razbija tugu. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. u padati. žida u stadima po toplijim kopnima. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antičesti-ce. lat. homolotumena. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. med. antikonvulzivan (grč. anti. anti. antikontagioza (grč. antimonarhičan (grč. odbrana pred sudom.: „Jedi da živiš. zaravan) pl. med. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. antilisa (grč. nlat. sa logikom. anti. nephrćs bubreg) pl. antimetabola (grč. pozitivizam u lingvistici. moralis) koji je u opreci sa moralom. sul-fid antimona. nationalis). anti. upotreba osobnog imena mesto vrste. protivnarodni. antinarkotika (grč. protivan moralu. bolest spavanja) med. antikolika (grč. antimon (nlat. lekovi protiv trbobol>e. npr. meros deo) ret. antilogičan (grč. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. umesto interesa na dug. atomska masa 121. antilogikćs) nedosledan. elemenat. u kolibi. anti. npr. constitutio) protivnik ustava. krino) koji odgovara na kritiku. npr. a padaju u suprotnim pravcima. antinomazija (grč. antikritika (grč. anti. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu." antimilitarizam (grč. anti. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. pokret protiv rata i pripremanje za rat. suar. anti. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). antimonium) mineral. lat. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. napad itd. anti. veliki smo svuda. antimelanholičan (grč. redni broj 51. antimetateza (grč. anti. sinklinala. npr. metal srebrnobele boje. militarisme) protivnost militarizmu. teol. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. anti. anti. narke ukočenost. antimetabola. kresis mešanje) prav. npr. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. spuštam se) kol. v. moriš običaj) fil. ali drugim redom. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. antimonium) hem. mentalizam) lingv. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. pisma čija se. sredstva. supr. antologija (grč. krino sudim) odgovor na kritiku. anti. loimos kuga) med. anti. a ne živimo da jedemo". antikonstitucionalan (grč. nenarodni. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izme ñ u dobra i zla. lat. antikonstitucionist(a) (grč. antimoralan (grč. antimovid (lat. lethargfa dremež-nica. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. koji služi protiv kuge.: „Ako smo veliki. anti. antilegomena (grč. prigovor. metalepsis zamenjivanje.. anti.-. protivkritika. a ne živi da jedeš. anti. dntinacionalan (grč. med. protiv obamrlosti. kolike trbobolja) pl med. onoma ime) zamenjivanje imena. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. znak Sb (stibium). lyssa pseće besnilo) pl. ukočenje) pl. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. anti. nlat. antimentalizam (grč. anti. anti. protivkužni. protuslovan. važna njegova ruda. razmena) ret. antikreza (grč.: „Otkrovenje Jovanovo". „Demosten" mesto „govornik".antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. anti. anti. convulsivus grčevit) med. antimetalepsija. anti. antikritičar (grč. krino) pisac odgovora na kritiku. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. anti. odbrana. antilopa (grč. antimoralizam (grč. tj. klimax stepenice. koji služi protiv trzaja i grčeva. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. na prestolu. anti. antimetalepsija (grč. klinč naginjem se. anti. pobijanje. lat. antimerija (grč. lat. povijam) pl. mos. antiiefritika (grč. med." antiklinala (grč. antilogia) protivrečnost. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. anti. antikritičan (grč. anti. ali u protivnom smislu. antikosmetičan (grč. antilego protivim se. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". anthćlops) 3007. antiletargičan (grč. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. antilemičan (grč.75. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje).: „Jedemo da živimo. fr. originalnost osporava ili u koju se sumnja. consti-tutio ustav) protivustavan. pisac odbrane od napada. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. postupnost u izrazu) ret. sredstva protiv psećeg besnila.

) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. lat. antipsihologizam (grč. anti. dvoumica) fil. groznicu. nemio. patriotes) neprijatelj domovine. antipatija (grč. sredstvo protiv groznice. socialis društven) protivan društvenom poretku. antisemit-ski. teal. rug) med. replika. antiracionalizam (gr č . parasitos gotovan) pl. antiparalelogram (grč. lat. onaj koji živi na suprotnoj ta č ki pre č nika Zemlje. reuma) med. podos noga) č ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. gramma) geom. pyr vatra) pl. anti. antipapizam (grč. rebro) pl. anti. vatre. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. koje se obi čno izražava jednim pitanjem. protivnik revolucije. anti. anti. geogr. pl. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci preč nika Zemlje. anti. antipatičan (grč. aspirin. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. 2. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antipirin (grč. antiprotaza (grč. anti. scabies šuga) pl. a i s obzirom na prostor on je ograni č en" (teza). Semiti. antirepublikanac (grč. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. supr. ratio razum) fil. glavobolje. sredstva protiv šuge. antisocijalan (gr č . antireumatičan (grč. anti. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. anti. koji sprečava truljenje. anti. shvatanje da razum. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). nomos zakon) 1. anti. antipiretike (grč.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (gr č. utuk. antiparagraf (grč. antipleuritičan. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. odnosno čovečje mišljenje. spolna ljubav. nije apsolutni izvor saznanja. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. npr. anti. antiplenisti (grč. odnosno čovečje mišljenje. anti. teal. teal. lat. pus. antiparalelan (grč. političkom i duhovnom životu. royalisme). pleuron bok. septikos) med. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. protivnožnik. nije apsolutni izvor saznanja. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. antiskepticizam (grč. anti.: simpatija. anomizam. antiskabioza (grč. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antiseptikum (grč. koji suzbija vatru. ravnokraki trapez. fil. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. sredstva protiv uzetosti (paralize). anti. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. anti. parallelos.: „Svet ima svoj po č etak u vremenu. protivnik. lat. anti. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. anti. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u moguć nost ma kakvog saznanja uopšte. nesimpati čan. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antiracionalizam (gr č . pr. antiprotasis protivpred-log) ret. protivrečnost. anti. nlat. antiperistaza (grč. antiparazitika (grč. lat. psyche duša) fil. antirojalizam (grč. kod Kanta: protivre č nost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. neslaganje sa trezvenim. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. koji služi protiv zapaljenja pluća. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. suparnik. med lekovi protiv vatre. antipodan (grč. npr. pneumon pluće) med. fr. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. pyr) ned. anti. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. sepsis) heš. aatipneumoničan (grč. anti. pr. para-lyo) pl. shvatanje da razum. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. med. neslaganje sa trezvenim. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antinomija (grč. antipiretičan (grč. koji služi protiv reumatizma. anpšlatonska ljubav čulna. antiparalitika (grč. antipus) sasvim suprotan. lat. anti. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. nerodoljub. protivjevrejski pokret. groznice. skepsis nedoumica. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. plenus pun) fil. anti. antipi-rink dr. anti. ratio razum) fil. nemarenje. . antiseptika. sepsis trulež) med. med. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. med. anti. oprečan.ñenih zakona. antisepsa (grč. antipatriot (grč. anti. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizi čkim sredstvima. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. antiseptičan (grč. antirepublikanski. antirevolucionar (grč. antipleuritika (gr č . na čelno nepriznavana bilo kakvih utvr. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. lat.

antiflogistika 1. antiscii (grč. antitipija (grč. anti. antiflogistika (grč. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. koji je u suprotnostima. 3. anti-strategos) zamenik vojskovoñ e. takoñ e: otpe-vanje. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. lat. npr. anti. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. lat. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. antitypia protivudar. med. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. ned. pl. npr. 4. antifonarij(um) grč. antihektika (grč. odabrao papa Grgur Veliki. al' su labudovi? / Da je snijeg. antistrateg (grč.. antitoksin (grč. anti. antispast (grč. anti. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. / labudovi već bi poletjeli. anti. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. skia senka) pl. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. spastikos koji vuče.U. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. antipirin. antistrofa (grč. lat. anti. hek. komandant neprijateljske vojske. v. antiflogistika. ve ć bi okopnio. anti. ektikos jektičav) pl. lekovi protiv groznice. antiteza (grč. fermentum) med. protivrečne. ove pesme su izvodili peva č i ili narod za vreme mise. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. stanovnici na istom podnevku. tuberkuloze. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. pristalice antiflogistike. antispastos vu ći na drugu stranu) metr. febris groznica) med. geogr. antihelmintika (grč. anteci. med. antiflogističari (grč. npr. v. anti. anti. pričina) nau čio pobijanje verovanja u duhove i aveti. besmislica. spiritus duh) fil. progovara mudro". sredstva koja ublažuju grčeve. antifermenti (grč. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. anti. elmis elmintos glista) pl. antispazmodika (grč. sredstva protiv sušice. antifonnja (grč. hem. a drugi i treći dug: U ------. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñ ene otrove. protivotrov. / nego šator age Hasan-age. antifebrilije (grč. freeze zamrzavati. anti. trzav) pl. . phone glas) logič ka protivrečnost. anti. zajednice.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno str č i u njemu. dveju težnji i sl. antifraza (grč. antiflebotomist (grč . otpev. antifebrilan (grč. protivgroznični. pr. 5. sredstvo protiv groznice. anti. up. flogiston. anti. teorija franc. med. antitetičan (grč. antithetikos) protivan. sredstva protiv sušice. logia. febris) farm. eidos izgled) farm. med. anthelmintika. up. pr. regnymi probijam) med. febris) med. antitermika (grč. anti. prepis. anti. antifebrin (grč. 2. lat. koji ublažava zapaljenje ili vatru. med. antitip (grč. anti. ret. antihemoragi č an (gr č . prototip. antiftizičan. antiflogističan hem. suprotno) 1. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. typos) otisak.: „Ide ludo. med. antiunionist(a) (grč. phleps žila. otrov) med. tj. opre čnost dvaju karaktera. antifon(a) (grč. toksine. antispazmodika. antispiritualizam (grč. toxikon. teza. phthisis sušica) pl. spectrum avet. antifrizi (grč. thermos topao) pl. phlox. antithesis suprotnost. ljudi sa suprotnim senkama. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je po četkom VII v. phone glas) otpev. u smislu „vrlo ludo". anti. odboj) fil. iskazivanje jedne misli pomo ću dva suprotna pojma. thyreos štit. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. suprotan. ned. anti. phlox) pl. up. spasmos) pl. antihektičan. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spre č ilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. phlogos plamen) 1. v. anti. 57 antihemoragičan. lekovi protiv zapaljenja. antitireoidin (grč. nauka lat. antiftizika (grč. ili kontrarna. tome sečem) med. anti. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. anti. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. lat. antispektrologija (gr č. protivnik ujedinjenja. eng. 2. jektike. četvorosložna stopa u koje je prvi i č etvrti slog kratak. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. (Hasanaginica).: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. med. anti. antispastika. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. anti.: „To bi bilo vrlo pametno". loet. opre čna). sinteza. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. lat. antispastika (grč. anti. haima krv.

antraks (grč. antihreza (grč. zbirka odabranih. anthrax ugalj. kyklos krug. antologija (grč. starovremenski. antišambr (fr. anti. korali. toile. s tim da će se kasnije dokazati. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. predujmljivati. antichambre) zadržavati se u predsoblju. zbirka na j lepšega. odmor. sredstva protiv zubobolje. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. anthrax. antonimi (grč. antotipoliti. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. fig. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. entre nous) meñu nama. antonimija (grč. orgazam. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. sredstva protiv očnih bolesti. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. npr. anticipaido (lat. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. cvat. stablu itd. leto-zima. geol. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. antrakolit (grč. osip. hresis upotreba) prav. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. ned. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. anthos. antos (grč. anthrax ugalj) med. pr. upotreba jednog vremena umesto drugog. zlič. med. antoliti (grč. ñavo. kyanos zatvorenoplav) hem. antihronizam (grč. inter) meñu. anticivičan (grč. stanka. reči suprotne po značenju. fil. anti.. anti. entre. tle) pl. redak. lat. anti. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. v. usred. lithos kamen) min. anthos cvet. antišambrirati (fr. izmeñu. hypnos san) pl. cvetnjak. anticus. starog kova. antr lu (fr. avtiholerika (grč. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. anti. med. dobar-rñav. antihtoni (grč. anti. anthos) cvet. počinka. odus zub. anticipacija (lat. anthologia) branje cveća. antiquus) stari. entonner. antonomasia drugi naziv) reg. u obliku predujma. kružno kretanje) meteor. kol. vrtača. antonomazija (grč. zool. listovima. preduzimati. predujam na robu. sinotši. anthrax. anti. anti. antrakonit (grč. avtihipnotika (grč. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. anticnklon (grč. anti. anthos cvet. ophthalmos oko) pl. nepomenik. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". antički (lat. antozoe (grč. antoalaža (fr. anthrak ć o pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antodoitalgika (grč. antorgastična sredstva med. naročito na licu. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). be-drenica. hafma. odmor izmeñ u činova. protivgrañanski. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. npr. sotona. ned. kotlina. up. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. liig. govorni ukras. starinski. antonimi. typos otisak. anthos. med. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. u četiri oka. pre vremena. čekati prijem. ophthalmćs oko) pl. chthon zemlja. antoftalmika (grč. lat. anticipirati (lat. antografija (grč. antrakoza (gr č . cvetno žutilo. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. samo na suprotnim stranama polutara. rheo curim) lged. cholas utroba) pl. fig. levkasta rupa od eksplodirane mine. koji potiče iz starog veka. preduj-miti. 58 antr-akt antoksantin (grč. fig. antrakometar (grč. antr-akt (fr. lithos kamen) min. činiti podvorenje starijim i mo ćnijim od sebe. plodovima. crni prišt. travnjak. živo biće) pl. entr'acte) poz.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. sredstva protiv kolere. metron mera) hem. sprava za odreñivanje količine ugljenika. algos bol) pl. antoftalmika (grč. tvrd-mek i dr. npr. sredstva protiv očnih bolesti. privremen prekid u nekom poslu. krasta. preduzeti. žuta bojena materija koja se nalazi u cve ću. bezbožan čovek. anticipando) unapred. ksanthos žut) hem. krečnjak obojen ugljenom. antr (fr. po starinskom ukusu. up. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. paronimi. prostrel. v. anti. u poverenju. civis grañanin) negrañanski. starodrevni. anthos cvet. antikrist (gr č. Ifthos kamen) pl. oputa) lkngv. naro čito lirskih pesama. lažistina. anthos. ret. antotipoliti (grč. oputa ime) pl. med. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. anti. antocijanini (grč. antihipnotičan. . ned. besnilo itd. zoon životinja. hemoroida. anti. geogr. up. naro čito iz vremena starih Grka i Rimljana. homonimi. entonnoir) levak. lit-hos kamen) pl. kol. unapred primiti (ili: primati). hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antonoar (fr. antoliti. u. koji služi kao lek protiv šuljeva. sredstva protiv navale krvi. anti. antrakolit.

socio-logije. ulazni-ca. duša sudbini koju sama stvara. najstariji fosilni ugalj. muški gamet kod biljaka. psihološkog i filozofskog. kao podvrste su: istorijska. anthropos. anthrax. razmak. antropologizam (grč. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „ č ovek mera svih stvari". saobraćajne. antropogsografija (grč. antrpilastr. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. glotta jezik) životinja sa jezikom sli čnim jeziku čoveka. antracen (grč. muz. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. antropolatrija (gr č . ulaženje. uticaja okoline. antropogeneza (grč. naročito sveč anim. trgovačke i politička geografije. anthrax ugalj) hen. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. gone rañanje) nauka o postanku č oveka. sophla mudrost) fil. ulazna soba. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. S14N10. anthropos. 1. antropobiologija (grč. arheologije i nauke o jeziku. anthropos. antropozojski period. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. anthropos. anthropos. fiziologije. antricid (grč. antropozoik (grč. arheološkog i dr. anthrax ugalj. antre (fr. latreia služba) obožavanje čoveka. antracit (grč.: teosebija. supr. antropogenetika v. množenja. pri-vredna. entrecolonne) apx. anthropos) fil. anthropinos) čovečji. anthropos. anthropos. antropolog (grč. nastavak ites) min. antropo. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. očoveča-vanje. antrkolon (fr. antropoidan (gr č . papagaj. nauka o merenju čoveka. antropomorf (grč. anthropos. filozofije. antropozojski period geol. upadanje jednog glasa. istorijskog i sociološkog. entree) ulazak. pristup. želja. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. poznavanje č oveka. o odnosima izmeñu čovečjih udova. počinje sa diluvijalnim periodom. anthropos. otprilike jedan milion godina. složen ugljenički vodonik. anthropos. uvod. težnji i ideala. pod antr. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. anthropos. antropinski (grč. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. ulazna cena. 2. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". opadanja itd. antropometrija (grč. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. anthropos. komad kojim počinje opera ili koncert. predvorje. po traje još i sad. anthropos. avtr nu (fr. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. anthropos. dobom kada č ove čji govor po činje da se razvija. lat. antropomantija (grč. uvozna carina.(grč. anthropos.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. anthropos. antropognozija (grč. ulaz. ukrpgganja. antropografija (gr č. anthropos. antropognost (grč. anthropos. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. avtreozoid (grč. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. shvatanje da je čovek bi će sli čno bogu. antropometar (grč. istorije. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. tj. plo-ñ enja. antropizam (grč. zoon životinja) geol. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive uti če na obrazovanje ljudske zajednice. iatros lekar) nauka o leč enju ljudi. oblik) čovekolik. entre nous) v. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. npr. „prosvetljenje" i „posvećenje". antropogonija (grč. metron mera) sprava za merenje visine č oveka. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. ulaznina. antropareskija (grč. predsoblje. antropozofija (gr č . nauka o čovečjem telu. a duh zakonu reinkarnacije. antropijatrika (grč. pojava glumca na pozornici. psihologije. odstojanje izmeñu stubova. antropogenija (grč. prvo jelo pri obedima. metron) merenje čovečjeg tela. koji se ti če ljudi. sličan čoveku (o majmunima). . upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. anthropos. telo je podložno zakonu nasleña. kulturne. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. antropogenija. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. eidos vid. najbolja vrsta uglja. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). bios život. krmenadla. prostor izmeñu dva stuba. anthropos.) vot. anthropos. anthropos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek. majmun sli č an č oveku. predjele. antrkot (entrecote) kup. zemaljski. logismos) fil. antropologija (grč.

anthropos. spe-laion pećina. tj. obi čno zvani čno. morphe) fil. antropospeleologija je nauka o pe ćinskom č oveku. stovarište. antrpilastr (fr. antrfen (fr.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja č oveka. antropofag (grč. anthropopatheia) fil. . antropoteizam (grč. antropofagija (grč. skladište. onoma ime) lingv. ponašanje životinja itd. antropoterapija (grč. antropomorfologija (grč. antropoplastika (grč. anthropos. anthropos. morphe uobličavam) počovečiti. fiziognomika. antrša (fr. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. anthropophagia) ljudožderstvo. logia nauka) nauč na disciplina koja proučava veze izmeñ u čoveka i pećine. anthropos. kratak članak. tj. antropohistorija (grč. odstojanje izmeñu dva stuba . interpositus metanje izmeñu. koji ima č ove čji oblik. umetanje) trg. anthropos. sphaira kugla. nomos zakon) fil. anthropos. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. a ova se pruži napred. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. koja se može razvrstavati. deliti. en entrepot) necarinjen. morphe. anthropos. an-tu-ka (fr. talile. anthropos. antropofiteja (grč. intrecciato salto) umetni č ki skok u plesu. antropopatija. antropopatija (grč. anthropos. tj. vest ili saopštenje koje treba pročitati izme ñu redaka. istorija čovečanstva. antropopa tizam. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. rasprostiranje plodova i semena od strane č oveka. up. anthropos. koje oseća i »seli isto kao čovek. anthropo-morphos) slič an č oveku. choreo pasprostirem se) zool. anthropos. antropopeja (grč. anthropos. theos bog) obogočovečenje. tkanine osrednje fino ć e i kakvo ć e. i odatle uvoziti. antropofonika (grč. obožavanje čoveka. entrefins) pl. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. rañanje) biol. fizi č ke pojave. rañanje čoveka. smatranje onoga što je č ove č je božanskim. anthropos. kanibal. neocarinjen. lat. oseća i radi kao čovek. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. počovečavati. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je č ovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. entretaille) u bakrorezu: fini me ñ uzarez. antropomorfizam. antrpo (fr. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. antroponimija (grč. antrkolon. antropomorfizam (grč. rezanje čovečjeg tela u cilju nauč nog ispitivanja. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. antroposomatologija (grč. phytefa sañenje. ital. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antropotomija (grč. počovečenje boga. vrlinama. antrtaj (fr. tome sečenje) med. bog. slabostima i dr. entrepot. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. kanibalizam. saopštenje vlade. anthropopathefa) fil. antroposkopija (grč. ljudožder. antropohorija (grč. razmak izmeñu stubova. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sli č an č oveku. plastike) slikanje (ili: vajanje) č oveka. antropopatizam (grč. hod konja. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropofobija (grč. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. antroposfera (grč. anthropos. nauka o spolnom životu č oveka. anthropos. en tout č as) amrel srednje veli čine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. ne plaća carinu). entrepilastre) apx. v. biološki život. polukas. antropohemija (grč. popravljati. anthropos. anthropos. v. izvoziti ili upućivati. dok leži u njemu. anthropos. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. antropomorfozirati (grč. anthropos. shvatanje da je bog bi ć e koje ima sve ljudske osobine. dvornica slave. sa ljudskim osobinama. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju č ove čje telo. morphe oblik) fil. entrechat. antropomorfoza (gr č. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama č oveka. theke pričuvi-šte. anthropos. antropomorfoza. antropoteka (grč. lat. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. anthropo-poia) stvaranje čoveka. deo nauke o jeziku koji prouč ava li čna imena. antropospeleologija (grč. anthropos. anthropos. razuñivanje. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. soma telo. anthropos. u bačen u redakcijski deo lista. antrpa (fr. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. — an antrpo (fr. entrepas) poluravan. u užem smislu. da misli. anthropos. antropocentrizam (grč. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. antroponomija (grč.

naročito Devi Mariji da će roditi sina. poništavanje. voj. preñašnje svršeno vreme. per anum) med. anšlus (nem. udevati. anthelmintičan. anus civilne (lat. dobrajanje. anfractuosus) krivudav. ali koje izloženo vodi apsorbuje. ribarski prsten. enfants perdus) na. anumerirati (lat. anulus palacii (lat. sredstva za isterivanje glista. annulus) prsten. anualni (lat. ap. Š. enchere) trg. hypo-phero snositi) ret. aorta (grč. oča-ravati. anšantirati (fr. glavna srčana žila. poskupljenje. anthipnotika (grč. s boka. anumeracija (lat. annullare) poništiti. dvosmislen. pridruženje. npr. godišnji prihod.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. opovrći. ushićivati. slobodan od vode. med. anti. u opasnost. anus) anat. annus intercalaris) prestupna godina. pr. poskupl>ivati. zapodenuti razgovor. metr. annus ecclestiasticus) crkvena godina. po-ništavati. potpun prestanak lučenja mokraće. ukinuti. an fas (fr. annus communis) prosta. anfan perdi (fr. koji traje godinu dana. pravo u oči. Petar u ribarskom čamcu. godišnji dohodak. aorist (grč. hydor voda) hem. annullatio) poništenje. završetak zadnjeg creva. a-oristos neograničen. helmins. suša. džombast. anhidrit (grč. anfan (fr. helmintos glista) pl. vragolan. godi- šobran i kao suncobran. anfilada (fr. anuncijacija (lat. zadihanost. nesta-ško. oglašavanje nevažećim. apage! (grč. otići. dati više pri nadmetanju. čisti se! apagoga (grč. poskuplji-vanje. npr. kroz čmar. opčišavati. prošlo trenutno vreme. vijugast. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. annualis) godišnji. uništiti. mrtva straža. obična julijanska godina. ap. neprestupna godina. neravan. a. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. voj. biser. anus komunis (lat. ap-ago odvesti. nesiguran. filum konac. en face) spreda. januara do 31. annumeratio) pribrajanje. iskrivudan. yper nad. pripajanje. enfiler) udenuta. Anschluss) priključenje. posredan dokaz. hydor voda) hem. ap. anuitet (nlat. fig. idros znoj) med. aorte med. izvoñenje i nabrajanje prigovora. anus interkalaris (lat. anfraktuozan (nlat. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. annuus godišnji) godišnja otplata duga. zaplesti nekoga u neko preduzeće. po dužini. dobrojavati. anceps (lat. nestašica vode. dahtanje. spa-janje. hydor) bezvodnost. anus (lat. osme miris) bezmirisan. apage) odlazi. anti. idi. ukidati. anurija (grč. anus (lat. anus solaris (lat. red soba u jednom pravcu. opovrgavati. aorte) znat. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. apanage. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. fr. s lica. med. aortitis (grč. preko. pol. apanaža (fr. anthelmintika (grč. apagogičan dokaz indirektan. ñavolan. uron mokraća) med. dvostran. pribrojavati. aosmičan (grč. zaobilazan. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. anidrija. per anum (lat. anhelacija (lat. ap. dobrojiti. god. koji se dogañ a svake godine. bolja ponuda na javnoj prodaji. soli i oksidi. lat. zadivljavati. ukinuće. nizati. anhelatio) kratko. zadiviti. ap. opčiniti. enfilade) dug red. posredan dokaz. s boka. teško udisanje vazduha. encherir) trg. v. podizati cenu. anthiperidrotikon (grč. annulus magicus) čarobni prsten. podizanje cene. annus currens) tekuća godina. ubrajati. zapaljenje aorte. annuarium) letopis. amrel za svako vreme. annus civilis) grañanska godina. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. neodreñen) gram. opovrgnuće. ushititi. antihipnotika. čmar. annuitas. uništavati. kolebljiv. enfant) dete. apagoge) log. da bi se posle jedan po jedan pobijali. anhidrija (grč. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. anfilirati (lat. napraviti ćupriju (u trik-traku). kome je oduzeta voda. godišnja renta. anšerirati (fr. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. tučenje topovima uzduž. pr. opovrgavanje. objavljivanje. iznad. upija. uračunavanje. hypnos san) pl. tući topovima po dužini. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. nanizati. godišnjak. anhidričan (grč. appšpegage) pribrojiti. od 1. uračunavati. prisajedinjenje. anus eklezijastikus (lat. anšer (fr. anti. anthipofora (grč. o či u oči. annus) godina. npr. vodonik i postaje kiselinom. anti. anhidrid (grč. kalendar. anfan teribl(fr. enchanter) očarati. anus kurens (lat. žila srčanica. Blagovesti. anulirati (nlat. decembra. annunciatio) nagovešta-vanje. anulus (lat. nuditi više. ogla-siti nevažećim. annus solaris) sunčana. tj. nlat. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . aiulus magikus (lat. an-šantiran. hydor voda) hem. anulacija (nlat. anulus pi-skatorijus (lat. anuarij(um) (lat. anceps) dvostruk.

apelacio inadmisibilis (lat. bioskopa. životinja. lažan. appellans) prav. apelativan (lat. zamršen. areh vrh. a-. prizivni sud za crkvene sporove. pomoćna sredstva i dr. aparatura (lat.: antiapeks. neosnovan priziv. npr. posle nižih. beznačajan i ništavan priziv. izgled. otimač. a-. spoljašnji izgled neke robe. poznavanje. supr. utrnulih osećanja. apelacio frivola (lat. pri Zemljinom obrtanju. očevidan. reč koja označava rod ili vrstu. apaš (fr. zadocneo priziv. arasće) velegradski razbojnik. appellatus) prav. nedostatak ukusa. appellare. apelacio admisibilis (lat. apelacio dezerta (lat. apathes) neosetljiv. geom. apedeuzija. poslušnost kod pasa. apelant (lat. boje sive. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. svirepost. apeiron (grč. lažljiv) lažljiv. neškolovan. ravnodupšost. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. odgojni) neobrazovan. neobrazovanost. odstojanje. odeljenje. pozorišta i dr. zaziranje (ili: strah) od ljudi. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. apatetikos prevaran. verovatnoće. appartement) stan. apatao. appassionato) kuz. paideyo vaspitavam. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). apatit (grč. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). ceo pribor. apeks (lat. appellatio temera-ria) prav. neobičan. lat. dražestan. pozivanje na viši sud. nemarnost. apeirokalija (grč. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. apartman (fr. apedeutičan (grč. sva oruña. astr. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. mač. dopustljiv i prihvatljiv priziv. kalcijev fosfat s fluorom.). nemaran. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. soba. appellativus) gram. neprihvatljiv priziv. apelatorija (lat. appellatio admissibilis) prav. rod. apedeugizam. naprava. nesvakidašnji.: drvo. za-pleten. apatetičan (grč. apanteza (grč. nevaspitan. odvraćanje. apartan (fr. strasno. ne odaziva se na poziv gospodara. voj. appelare) viši. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. nomen appellativum) gran. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. vrh kupe. apantropija (grč. godišnji prihod. stan sa više odeljenja. appellatio inadmissibilis) prav. pun draži. veoma rasprostrt. aparat (lat. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). nepromišljen priziv. up. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apartheid (eng. odrediti stalan godišnji prihod. apel (fr. znak. npr. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. tj. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. odgojim) v. apatrid (grč. apantesis) odgovor. apelacija (lat. paideytikos vaspitni. nedopustljiv priziv. čovek. ret. apeiros neograničen. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. trg. apparens) vidljiv. koji označava zajedničko ime. neupućenost u ono što je lepo. veličina i sl. npr. utrnu-lost osećanja. appel) poziv. izdvojeno. apatičan (grč. patria domovina) lice koje nema državljanstva. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apatao zavodim) št. ljubičaste ili zelenkaste. kazivanje. apelativ (lat. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. aparentan (lat. zbor. sva mehanička postrojenja (npr. appellatio frivola) prav. prevaran. odvratnost meñu ljudima. žalba višoj vlasti. apaideysia) nevaspitanost. priziv višem sudu. appellatio deserta) prav. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. apeiros neiskusan. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). apedeutizam (grč. braće). npr. pozivanje. aparencija (lat.). zaključak. ravnodušan. beskrajan) fol. neke radionice. očigledan. antropofobija. prav. po č etak. obezbeñen prihod. aparatorij(um) (nlat. apart odvojeno. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. apparatus sprema. pobijanje. apelat (lat. stroj. sa puno osećanja. oruñe) sprava. taj pas nema apela. zajedničko ime.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. doziv. lopov. jasan. apatheia) neosetljivost. apatije (grč. apasionato (ital. neznanje usled slabog školovanja. prepušten. zločinac. apanažirati (fr. prividan (npr. apart naročit. . spoljašnjost. vidan. jedinstven) naro čit. imenovanje. vrstu. apelacio temerarija (lat. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. a-. privid-nost. apparentia) privid. višim sudovima i traži njihovu pomoć. sprava i sl. gran.

naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. apercepcija (lat. aperkat (ept. aplazija (grč. nagon. apireničan (grč. konstruisan 1866. apis) zool. apercipirati (lat. aperantologija (grč. apurement) trg. apetencija (lat. varenje) med. aperijencije (lat. koji pati od slabog varenja želuca. kao složene sočivo. težnja za čim. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. otvor (izdubenog ogledala. aperijens (lat. neiskusan. apistija (grč. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. aplanirati (fr. apeticija (lat. koji nema sferne aberacije. aplanatičan (grč. rug vatra) med. overavanje. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. planao) opt. apices juris (lat. nezapaljiv. alelovati (lat. suština. tvorenje) anat. appetentia) čežnja. appendicula mali pri-vezak) pl. bez groznice. apehema (grč. apis (lat. apis pčela. čut udarac) sp. proveravanje računa. slabo varenje u organizam unete hrane. aperijens. aperire otvoriti) med. irreg gornji. podozrevanje. a-. želja. apetitlih (lat. kratko i pregledno izlaganje. apiričan (grč. stanje bez groznice. plašiš obrazovanje. žudnja. otkloniti smetnje. aperientia) pl. ad-perceptio) fil. rugep kopggica) bog. apiretičan (grč. aperitivan. planao lutam) fotografski objektiv. slobodan od njihanja. tj. ap-echema) odjek. sklonost. odnosno mišljenja. apices juriš) pl. dovesti u red. apertura) anat. apetitivan (nlat. naklonost. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). nem. a-. Alis mit. zapažati. izdužen produžetak sa površine nekog organa. loša probava. aperiens) koji otvara volju za jelom. letimičan pregled. cultura gajenje) pčelarstvo. perfodos) fiz. suprotno dejstvo pada. med. a ne one koje počivaju na asocijacijama. a-pyros. tečan. sumnja. aperiodičan (grč. da ga (ili: je) pojedeš. koji su bez latica. jasno shvatanje predmeta pomo ću akata pažnje. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. sredstvo za čišćenje. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. apeiros. sladak. apiričan (grč. drugo. sažetak. apetalan (grč. a-petalos) bog. uložiti (ili: ulagati) priziv. bujica praznih reči. pravničke dosetljivosti. uložiti (ili: ulagati) protest. prilog knjizi ili delu. zool. bez visoke temperature. crvuljak. osećanje gladi. aplanat (grč. appetere. appetitivus) željan. ješnost. a-. živo odobravati. opt. pljeskati u znak odobravanja. neprobavljiv. pčelinjak. linkejoskop. apepsija (grč. apeptičan (grč. apeiria) neiskusnost. težnja. aperitivus) v. primamljiv. appetitio) težnja za čim. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. applaudere) tapšati. a-.ne. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. uvideti. shvatanje. otvor npr. siguran od vatre. a. apijarij(um) (lat. požu-dan. aperire otvoriti. zagladiti. appetitlich) ukusan. apireksija (grč. koji nema iskustva. rug vatra) 1. pomoću kojih se jedan predmet shvata. pozivati se na nešto. apetit (lat. pčela. volja za jelom. apertura (lat. bez. aperitivan (lat. v. pohotan. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apikultura (lat. aplanir) poravnati. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita.. ad-percipere) zapaziti. a-. apistia) neverovanje. alat. aperitiv (nlat. koji nema koštice (o plodu). peira iskustvo) 2. aperantologia) preterana brbljivost. apersi (fr. da se jede. a-. aperfu kratak pregled. . mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. oni akti parenje. načelo na kojem počivaju druge. aperijencije. više veze duševnog života. zaključak. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). appetitus) prohtev za jelom. nlat. požuda. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. aplaudira™ (lat. appellare) moliti koga za pomoć. med. nevičan. saznaje i tumači. appendix) dodatak. bez (sferne) aberacije. na prečaga. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. bez lišća. appellare) v. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. uobličenje. apendiks (lat. apirija (grč. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. sveti bik. dopuna. beskrunični. apelirati. prohtev. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. a-. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. rug) med. areh. aperijentan (lat. pl. a-. odnosno mi-šljenja. aperijentan. apendikularije (lat. jasno shvatiti. pepsis probava. simbol zemljoradnje. žudnja za nečim. koji izaziva želju za jelom. zaklona na optičkim aparati-ma). za-pažanje. apendicit (lat. apirman (fr.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. apiarium) pčelanik. appendix) ned. a-.

danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. drugi. utiskivanje. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoć u prakti čnih primera. čita knjigu). arropege priložiti. dokazivanje. apodiktičan sud log. priljubljiv. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. apodikti-čan. poslednja knjiga Novog zaveta. neopovrgljiv. primeniti. Dušan. uneti. stavljanje. sud koji izražava logi č ku nužnost. beznožnost. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. 18). prišiti. apunto. prio-nuti za neki posao. up. poravnati se u nečemu. apozitivan (nlat. zagonetan. neminovan. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. upotreba spoljnih sredstava. aplauz (nlat. npr. koji stoji kao dodatak. vrednoća. tvoj mlañi brat. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. applausus) tapšanje. pus. ned. a-. apo-gaion) acrp. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. applicare približiti. ogledni govor.. metnuti. Jovis) astr. aplikativan. applicatio) način izvoñenje. glad i smrt. aplicirati (lat. npr. aplikabilan. gran. itd. L0g. apoentirati (fr. .: . 1—8): kuga. dodavanje. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. pus noga) med. ordinata (kod kupinih preseka). apodija (grč. opet. naro čito u vojnim naukama. apodoza (grč. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razvi će vrši samo pomoć u jedne vegeta-tivne ć elice. lek. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. za razliku od prvog dela (protaze). Apokalipsa (grč. apokaliptični broj misti č ni broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. obraća-ti jaku pažnju na nešto. apojovium. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hriš ćanstva. apoen (fr. prileplji-vanje. apodeiktikos) koji dokazuje. sravniti ra č un sa trgova č kim knjigama. kao apozicija. nemanje nogu od samog roñenja. upotrebiti. appositivus) gran. apoñatura (ital. applicata) geoi. aplikativ (lat. kopija izvornog dokumenta. sitan novac za potkusurivanje. apogamija (grč. apodan (grč. tačka na putanji Meseca. proble-matičan. nedisanje. applicabilis) primenljiv. Otkrovenje Jovana Bogoslova. glasno odobravanje. aplikacija (lat. podćs. aplikativan (nlat. apnea (grč. perigej. a-. grč. pojava opažena kod naj-nižih jedno ćelijskih životinja. može da ga zameni (npr. nameštanje. rpeo dahćem) ned. mat. podesan. supr. završnica. rañanje bez nogu. apokaliptičan (grč. apokaliptika (grč. applicativus) v. dati npr. starati se. gameo ženim se) zool. buduć nost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. Jov-od Jupiter gei. Apokalypsis) 1. appoint) fin. apograf (grč. Jupitera. apogej (grč. tj. primena. u nekim kavkaskim. grapho pišem) prepis.: Dete bolesno mora da leži. apojovijum (nlat. arb) predmetak u složenicama sa zna č enjem: od.-. appointer) odrediti platu. apodiktičan (grč. apodosis) ret. primenjivanje. aplikabilan (nlat. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. a-. aplikata (lat. apodeixis) prikazivanje. pravilan položaj prstiju pri sviranju. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. oblog. svaka. afri čkim i dr. beznož-ni vodozemci. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. a-. prilepiti. applicatura) kuz. izlaganje. ucrtati. afelijum). appositi-vum) gran. mračan. rat. ukras na haljinu. menica. poslednji deo složene re č enice. 2. natrag. apokaliptični konjanici četiri simboli č ne prilike iz Apokalipse (6. neopovrgljiv dokaz. plaćati. apoda (grč. arb od. apodejktičan (grč. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. tajanstven. prilježnost. dokazan. a ne Sunce (up. aplikatorika (lat. apodemia boravak u tuñini. appositio) gram. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. arb. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. staviti. apo. zavoj. pljesak. pljeskanje u znak odobravanja. marljivost. kandidat. kraći ili duži zastoj u disanju usled poreme ć aja centra za disanje. npr. aplikant (lat. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. apodiksis (grč. ukrašavanje melodije sitnim notama. apozicija (lat. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. modalitet. koji se može lako namestiti na. aplikatura (nlat. arb. združiti) liši. beznožan. kada se još smatralo da je Zemlja središte. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. apodeiktikos) v. appoggiatura) muz. apozitiv (lat.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. noga) zool. metanje. raz-. applicans) v. asertoran. predudar. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). brižljivo izučavati. odrediti ročište. dodati. bezuslovan. applicare) namestiti.(grč. npr.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". naročito inostrana. pohvala. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. pus) koji nema nogu. neoboriv.

apologfa) odbrana. odvajanje. Apollon) nit. skrham) med. apologetičan (grč. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili uč enja. poezije. odgovorim) 2. kaplja. apolog (grč. Apollon) nuz. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. mixis mešanje. sumnjiv. podmetnut. skamenjavanje. sparivanje) zool. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. Apollon) muzički instrumenat. apoklazma (grč. apo-kopto odsečem) skratiti re č na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. rešenje. apologist(a) (grč. arb. apolitoza (grč. vrsta fortepi-jana. aro-Mab slomim. poput navlake. sličan kaplji. apologeomai branim) teol. lekarstva. apokriza (grč. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. aponia) bezbolnost. spis. krvokapni. a roso a roso) nuz. apologeomai) odbramben govor i dr. živac) znat. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. poreñenje u pri či. apokopirati (grč. izdvajam) 1. snošljivo stanje. apolepsis zadržavanje. poremećaj. u Engleskoj. sklon kaplji. apolonikon (grč.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. apologeomai) braniti. pronañen 1828. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vra ćale u pre ñašnje stanje. med. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne te č nosti iz tela. apokarpija (grč. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. grupe miši ća i cele udove.. malo po palo. kod ljuti ća). u isto vreme. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u ve č no blažene zo. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. povratak u isti prividni položaj. poučna pri čina. odluka. religiozni zanesenjaci. karpćs plod) bog. apoplexia) ned. apolonion (grč. sličan orguljama. apoliza (grč. apokrifan (grč. kanoi-ske. bila. od kojih se svaki razvija u po jedan plodi ć (npr. nepravi. apologema (grč. držati odbrambeni govor. prestanak. arb. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. apo-krinomai obavestim. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. otkrivene. apopleksija (grč. apologija (grč. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. aiokritičan (grč. apokatastaza (grč. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. odgovor. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. koje nisu prave. svojevoljna smrt od gladi. apolithyo skameniti) kol. kapnos dim) ned. apoplesso udarcem oduzmem) ned. apolćgema) odbrana. apologet. zdravlje. spokojstvo. a poko a poko (ital. izostanak) neke organske funkcije. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. naro čito hriš ć anske u č enje. apolis. mračan s obzirom na svoje poreklo. neuron žila. apokapnizam (grč. govora. apokartereza (grč. nauka o tome kako treba braniti veru. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. takoñ e: dela nepoznatih pisaca. apologizirati (grč. koji pomaže luč enje i izbacivanje suvišne tečnosti. branilac. apo-krypto skrivam) pl. bog sunca. apo-kopte odsecanje. babušina. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apoplektičan (grč. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. arb. apolid (grč. disanja. naro čito: branilac hrišćanstva od napada never-ni č kih i jevrejskih. apokrifi (grč. fil. od IV veka titula biskupskog. apokrizijar (grč. apologeomai branim) v. 5 Leksikon apolepsa (grč. sufumigacija. koji luči. pret . odbrambena tač ka. vraćanje zdravlja. aponija (grč. Aiolon (grč. pitagorejci). sin Zevsa i Lato-ne. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". pretvaranje u kamen. aponeuroza (grč. apo-krypto skrivam) nesiguran. sprečavam) med. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apologetika (grč. astr. u č enje o vra ć anju svih stvari i o ksna č nom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). apologet (grč. apokriza (grč. miši će. potpun prestanak neke bolesti.sid (ili: smetnja. postepeno. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. naročito rimskog. . prelom kosti. skraći-vati. koji ima karakter odbrane. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. rečitosti itd. arolambano zadržavam. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. npr. lažan. apokrino izlučujem. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. prona ñ ena u Darmštatu. arb. apokspa (grč. npr. apćlogos priča) poet. zauzimati se za. ned. apomiksija (grč. istraživači Otkrovenja. skratiti. obaveštenje. muzike. stojici. apo-krmo izlučujem) med. ozdravljenje. postupno. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. med. odrezivanje) gram.

apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. ua. apporte) daj ovamo. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. aporia) zbunjenost. bilo prisutno j ili odsutno]. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. kao pe č at. naročito kod obučenih pasa. apo-strepho odvratiti. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. težak zadatak. donesi! (kod obučenih pasa). 2. apostrophos) gram. donositi. aporetikos) onaj koji sumnja. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. apostolat (nlat. onaj koji je sklon kaplji. aporem (grč. aposiopeza (grč. aporija (grč. apostolicizam (grč. aport! (fr. Julija Apostata. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. ukor. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. apostil (nlat. 4. a-poreutos neprohodan. apostemacija (nlat. papski. „Ja ć u tebi" . sedas apostolica) papska stolica u Rimu. grdnja. nepokretnostima ili pokretno-stima. otklanjanje. apostolos) sistem neograni č ene crkvene vlasti. apostolska stolica (lat. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. sphragis pečat) lik urezan u prsten. dodatak nekom pismu ili povel>i. aporizma (grč. oštrijim tonom. 3. apostolski (grč. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. grditi. koji odgovara učenju apostola. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. Bogom sestro. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. okrenuti) gram. propovednik hrišćanstva. . preveriti. kolebati se. prinositi. apostateo otpadam) otpa-sti. goro i planino. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. apport prinos. nač ela. imanje doneto u brak. zagnojavanje. nlat. stvoren na osnovu iskustva. preporuka priložena uz pismo ili molbu. ideje i sl. nedopušten. med. figura kojom se neko obra ć a odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. odmetnuti se. aro. apostematozan (grč.: a priori. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih isti č u. apostat (grč. Hristov uč enik. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostolos) koji potiče od apostola. naro čito hriš ć anske. arogsb u zabuni sam) sumnja. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. gnojenje. prav. aposterioran (lat. apostol (grč. duboka nesvestica. apostrof (grč. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. odmetanje. lat. aporetičar (grč. onaj koji širi neko uč enje. aporetičan (grč.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. 1. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apostates. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama.: Jao. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. aposfragizma (grč. apopsihija (grč. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. prevrnuti verom. koji se gnoji. logična teškoća. fr. apostematosus) koji ima oblik čira. papinska vlast. odre ći se vere. ukoriti. aporem. supr. roba zabranjena za izvoženje. logi čka teškoća. u č enja. težak za razumevanje. a posteriori. a posteriori) fil. gnojav. nejasan. da se nepojamno od pojamnog odvoji. apostilirati (nlat. a posteriori) fil. apportare. apoetolikum (nlat. naročito od hrišćanske vere ili crkve. obamrlost. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. apostolicitet (nlat. skeptičar. stvari zabranjene za izvoz. apostrofa (grč. aporeta (grč. Dela apostola. apostasia) odvajanje. osloniti nekog življim. . sporno pitanje. apoplšsso udarcem oduzmem) med. preć utkivanje. apor (fr.! apostazija (grč. odvojiti se od pravog uč enja ili vere. ili nekoj stvari. tj. bog. apostata) otpadnik. apostazirati (grč. otpadništvo. tj. ispuštanje duše. apporter) doneti. Dela apostola. apo-stema čir. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. na osnovu iskustva. aporizma. teškoć a. čistim uč enjem apostola. apćrema. apostilator (nlat. fig. . koju je osnovao apostol Petar. npr. arogeb) zagonetan. arogeb biti u nedoumici. zvanje propovednika vere. a-poreutos) zabranjen. apo-psycho izdahnem) izdisanje. apo-siopesis zanemljenje) ret. npr. apostrophe odvraćanje. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. pribegavanje) ret. sumnjiva (ili: sporna) stvar. aporos neprohodan) fil. aporetika (grč. zavisan od iskustva. fig. nejasnoća. aporematičan (grč. apostolsko dostojanstvo. ulog) trg. ali ne u gotovom novcu. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. bespomoćnost. apostematio) med. apostrofirati (grč. aportirati (lat. neprolazan) pl. fig. arogeb) v. pisma koje su napisali apostoli. apostolicitas) teol. apostolos odaslan) poslanik. a posteriori (lat.

alodžato (ital. apretirati (fr. pristanak. npr. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. razdaljine. putni č ka apoteka. aprecijacija (nlat. obožavati. sa č uvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. npr. aro. apraksija (grč. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. apohometrija (grč. a priori. koji izražava odobravanje. npr. apotithemi ostaviti na stranu. (»sita. appretiatio) odreñivanje cene. gubljenje glasa. aproba-g tivan. kuć na. duhovit. im. označava lo-gi čku prethodnost značenja. trgovac lekovima. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. apoteozirati (grč. predudar. predstava. approbatorius) v. bilo u etici. ocenjivanje. apprehensio) fil. hen. prema tome. hapšenje. metria) merenje odstojanja. nezavisan od iskustva. aprekacija (lat. aro. apres) posle. vina. apofize pl. apotekar (grč. dopuštenje. apoche odstojanje. apre (fr. apotheke. aprehenzija (lat. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. min. sliveno. u državinu. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. strah. pori-canje. a ne vremensku prethodnost (psihološku). v. apophthegma) kratka i duhovita izreka. ar . poslovica. . ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. kol. koja je razli: . aro. theos) uzdizati do božanstva. aprobator (lat. nesumnjiva smrt. apoftegmatičan (grč. thanatos smrt) potpun prestanak života. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i ta č nog shvatanja zna č enja nekih stvari.: a posteriori) te. apoterapija (grč. sredstvo za zaštitu od nesre ć e. appoggiatura) kuz. apoftegma (grč. ocena. a priori) fil. up. approbatio) odobravanje. obožavanje. a prima vista) trg. potom. zabrinutost. veli čati. apraxia besposlenost) pskh. kuz. zatvor. approbator odobravalac) lice koje vrši stru čan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. apothesis odvajanje. u običnom životu: unapred. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tač ki. uroka i sl. vrednosti nečemu. sjajnost itd. bilo u teoriji saznanja. chroma) opt. fabrikama itd. v. vezano. odobrenje. brašna. phone glas. strahovanje. koštani izraštaj. ali tako da ne izgleda da se to ho ć e. apohromat (grč. aro. apophysis izraštaj. apotropejon (grč. apriorizam (lat. apofiza (gr č . apretura (fr. fr. appoggiato) nuz. apotropaion) amajlija. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. apotemno odsecam) mat. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. a priori (lat. apophonie) lingv. apopatura (ital. apoteza (grč. skidanje. apotoma (grč. apoteka (grč. a prima nista (ital. kao izmeñu ~U~2p 1. prevoj. usrdna molba. uzimanje u posed. aprioran (lat. podignutih na kvadrat itd. potpuno izlečenje. aro. prima nista. popis imetka. nlat. tj. veli čanje. pro-cenjivanje. razlika izmeñu celog i narednog polutona. therapefa) ned.a izmeñ u dijagonale i strane kvadrata. aprobatoran (nlat. razumevanje. a priori) fil. mlečnih prerañevi-na i dr.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. skinem. muz. kutija u kojoj se drže lekovi. aprobatoran. apofaza (grč. igrač koji u igri dolazi posle drugog igra č a. aro. pojam. dati mu glatkoć u. povoljan sud o nečemu. ablaut. slivanje tonova. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. poljo-privrednim dobrima. skloniti. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. kratak a misaon. pravilna srazmera u grañi jednog muzi čkog instrumenta. apprecatio) preklinjanje. ukidanje. mladi-ca. žice koje odra-žavaju vezu izmeñ u intruzivnih masa iz kojih izbijaju. approbativus) odobravan. apofonija (gr č . sa košću spojen koštanom masom (up. apprecari.). apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. epi-fiza). hartija. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. zatim. izdanak) med. prav. apoteoza (grč. apotema (grč. apo-tithemi) geom. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. vezivanje. produženje lečenja i posle bolesti. inventar. apotithemi odvojim. chroroa boja) opt. ukinem) lipti. apophasis) davanje saveta. sentencija. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. nezavisno od iskustva (supr. da se knjiga štampa. aprobativan (nlat. aprobacija (lat. pohvala. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). koža. misao. procene. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. moj apre. up. sjajnost). stanicama.

imati pristup. supr. tim povodom. grč. npr. dakle. ili predstavljati nešto kao apsolutno. približno izra č unavanje. apsis) vrh. apsis. velika oca eliptične putanje. svršiti. prisvojenje. naročito onih koje su gra ñ ene u romanskom stilu. udešavanje. ab-solvere odrešiti) razrešiti. u filozofiji religije: apsolutno biće. gorka rakija. apropinkvacija (lat. apsidiola (nlat. npr. appropriare) prisvojiti. no samo za jednu. dodirna ta č ka. apsolutna težina težina tela koja se dobija obi čnim merenjem. približna ocena. approximativa) tačka zbliženja. mat. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. nešto. aprobirati (lat. povodom toga. apsida (grč. approximitas) približ-nost. rov. apsentizam (lat. aprovizionirati (fr. neogra-ni č ena vladavina jednog č oveka. apsolutna vrednost mat. pril. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. aproksimirati (lat. tj. apropinkvirati (lat. abest. apsihija (grč. absenterS) pl. profitant. prisvajati. supr. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. voj. gram i sekundu. absolvere) neograni č e-nost. up. prosto-naprosto. relativno. aproksimativan (lat. osloboditi od (greha ili krivice). svod) 1. neuslovl>en. apsolutan (lat. apsychfa) nesvestica. praviti prokope. savršeno. absens) odsutan. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg opti če. aprovizacija (lat. rovove. kao poručeno. v. dopustiti. apsens (lat. prilagoñavanje. pelenja č a. appropinquare) približiti. mala horska kapela. appropriatio) prisva-janje. absolutum) činiti. approche) voj. agr. kao poručen. vrednost bez obzira na znak + ili —. approcher) približiti se. bezuslovan. apsidos okruglina. potpun. absolvere razrešiti) gram. podesiti prema čemu. neograni čeno. prilagoditi. fkl. pohvaliti. samodržavlje. za vreme: sekunda. fiz. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. v. ocenjivanje otprilike. astr. oblik vladavine kod koga vladao č eva vlast nije ograni č ena ustavom.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. približno iznalansenje korena. saobra-ziti. za vinograd i sl. 2. apsolutan (lat. samovlaš će. prvi osnovni uzrok svim pojavama. naročito nekog trenutka ili dogañaja. apsmthion) bog. up. u zgodan čas. bez obzira na njegovu zapreminu. stvar po sebi. apsmthion) ned. približavati. neuslovljeno. absolutum) l. čist. approximativus) približan. aproprirati (lat. priznati nekome sposobnost za nešto. apsolutizam (lat. appropinquatio) približavanje. samovolja. apsentan (lat. indikativ. shvatati. aproksimitet (nlat. aproseksija (lat. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. eng. apsolvirati (lat. apsenteri (eng. aprofiter (fr. approximatio) pri-bližnost. rakija sa pelenom. učiniti nešto apso-lutnim. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. absens) odsutan. approfiter koristiti se) v. aproprijacija (lat. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. udaljen. duh. povoljno oceniti. apsolutni alkohol hen. polukružni delovi crkava. approximare približava™ se) približiti. u ap-solutnom smislu. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). savršen. apsolutivirati (lat. absens.. apopsihija. razumeva™. fkl. bezuslovno. neprisebnost. aproširati (fr. pelen. apsintizam (grč. školu. udesiti. duž koja spaja obe apside. za masu: gram. prosto. završiti. a propos) zgodno. apsolvent (lat. 2. absolvere završiti. naro čito u crkvama romanskog stila. a prope (fr. prokop. strašljivost. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. apsint (grč. večno i nepromenl>i-vo (idealisti čki: bog. naprosto. broj. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. relativ. ograničenja) nezavisan. aproksimacija (nlat. apsidna linija astr. materijali-stički: materija). približavati. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. apsolutna temperatura ona čija se nulta ta č ka nalazi na -273°S. pod apsenti-zam. neograni čen. bog. neprisustvo duha. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. afelijum i perihelijum za planetu. fiz. apsolutni broj. uslova. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. alkohol čist od vode. neku . baš kad treba. iako se u njemu podrazumeva. bezodnosno. aproksimativa (lat. rasejanost. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. primicati se. apsidiola. aproš (fr. apsolut (lat.

osloboñenje. absolvere. otpusni. potpuno zaposliti. udubenost u misli. apstinencija (lat. apscedirati (lat. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. apsolutnost (lat. apsorptivan (nlat.: konkretan). mislen. absurdum nemoguće) v. abstractivum) xex. absumptio) trošenje. apsolucija (lat. trezven. usisa-vati. absorptio. absolutus) bezodnosnost. apstinent (lat. apstraktan (lat. fiksacioni apsces. zagnojavati se. otići ad apsurdum(lal. trošiti. abs-cedere) odlaziti. apsumpcija (lat. dubok. gnojnica. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost teč nosti za upijanje gasova. apscisa (lat. okaniti se toga. apstrakcija (lat. apstrahovati (lat. viši. zamišljenost. neosvrtanje na. radi lečenja sepse. apsurd (lat. obuzimati.: relativnost. spolnom opštenju. primanje u sebe (supr. misaonih predstava. što biva usled piemije. abstergens) med. čista misao. sredstva za čišćenje spolja. smešan. misaona imenica. gram. apsurditet. trezvenjak. čiš ć enje (rana). apsorbovati (lat. absurdus) logički nemoguć. misao- . čist akt mišljenja. neograniče-nost. abstractus) log. prelaziti u gnoj. ispiranje. apsorbirati. npr.: emisija). grč. nerazložan. apsterzivan (nlat. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. fiziol. apsolutivira ti. oslobo ñenje. odvajanje. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. apsurdnost (lat. absolutorius) koji osloboñava. absorbentia) pl. progutati. upijanje. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome ra č una. apsorbirati (lat. v. apstergevtan (lat. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. rela-tivitet. spolne ljubavi. uzdržljivost. obuzeti. apsolutoran (lat.mislima. apstraktne (nlat. ab-sorbere) v. dubokomi-slen. razreš-nica. koji razrešava. uzdržavanje od alkoholnih pi ća. apstinentan (lat.. ispirati. samo u mislima. abscissa tj. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). rasejan. odseći) geom. odvojiti.: in konkreto). savršenost. absurdum nemoguće) v. ad absurdum) otići u besmislenost tj. apstraktum pro konkreto (lat. ispolj. nerazložnost. bezuslovnost. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. koji č isti (ranu). abstentio uzdržavanje) prav. absorptio) fiz. apstergirati (lat. med. neime-novani broj. abstersivus) med. udaljiti se. apsorpciometar (lat. diplom-skog ispita. apsolutist(a) (lat. usisiavanje. abstergentia) pl. apstencija (nlat. upijati. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. mis leno (supr. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. progresivne parali-ze itd. duvana. ovladati. nejasan. abscessus) odlazak. apstraktan broj mat. sredstva za ispiranje rana. apstraktum (lat. uvlačiti u se. abstergere otrti) prati. abstersio) med. metastatič-ni apsces. zatvoren. in apstrak-to (lat. abstractio) log. abstractum) log. besmislenost. absolutum) v. abs-trahere) odvojiti. koji služi za ispiranje. fig. odustajanje od nasledstva. čist. absolvere) pristalica ili vršilac neograni čene vladavine. apsurdi-te t. opšte. ekstrakt nekog soka ili alkohola. gnojnik. spolnog opštenja itd. odvajanje. upiti. usisan. gonoreje. absolutorium) razre-šenje. apsurditet (lat. ab-sorbere) usisati. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. taman. apstergencije (lat. hen. med. doći u sukob sa zdravim razumom. apstinirati (lat. pranje. teško razumljiv. med. usov. zamišljen. absurditas) logi čka nemogućnost. negledanje. mudrovanje. glupost. sasvim zauzeti poslom nekoga. apstrahirati (lat. apsorbencija (lat. apsolutorij(um) (lat. potpuna zauzetost (poslom. specijalno. odvajati u . abs-trahere) v. abstinere) uzdržavati se od alkohola. pomilovanje. apsces (lat. ne obazirati se na to. apsterzivan. mesa. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. živeti trezveno. pojmovno odvojeno. upojan. apsurdan (lat. supr. abstinens) pristalica apsti-nencije. abstrusus) skriven. koji postoji samo kao pojam (supr. apstruzan (lat. razrešio pismo. raseja-nost. duvana. metron mera) fiz. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. mesu. apstrahirati. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. nepodoban. in abstracto) u opštem. ubrizgavanjem mleka i dr. besmislen. otići.). linea. gnojno zapaljenje tkiva. neuslovljenost. neprili čan. teorijski. istrošenost. graditi misaone predstave. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. grañenje pojmova. težak za razumevanje. udaljavati se. čista misao. čist pojam. ono pggo je u mislima.apsolutizirati 69 apscisa ni. zamršen. čistiti (ranu). besmislica. mislima i sl. izmučenost. abscindere otrgnuti. duvanu. apsorpcija (lat. mesa. apeterzija (nlat. potrošiti. zagnoj. napon. razrešni.

tip. menica za izmi-renje nekog duga. arbiter (lat. arabizirati udesiti po arapski. arbitrage. apcigovati (nem. arahnoliti (grč. arahnoide (grč. a po utvr ñ enom kursu za obe takve valute. zool. slik. blju-vati. mode i dr. a-pteros beskrilan. arahnoditis (grč. povraćati. arachne) med. grapho pišem. arachne. obrada. presuda izbornog suda. suñenje izbornim sudom. arahnitis. eidos vid. 2. prekidanje. arabist(a) znalac arapskog jezika. oblik) zool. posmatrač. aragonit poš. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. ureñiva-ti. logfa) zool. smanjeno lu čenje ili odsustvo lu čenja pljuvačke. arachne. aranžman (fr. araneografija (lat. zraka vrsta jake rakije od pirin ča. oduzimati. nauka o paucima. raspored. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. re č uzeta iz arapskog jezika. 2. v. v. naro čito za »sene. šećera ili od soka kokosovog oraha. ten. apscisija (lat. od plate na ime otplate duga). karbonat kre ča. fig. eidos) pl. arahnodaktilija (gr č . arahnolog (grč. arrangement) ureñivanje. u baletu: figura kad igra č (ica) stoji na jednoj nozi. v. srediti. a punta darko (ital. naro čito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. arrangeur) upravlja č . deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. araneologija. arapske književnosti i umetnosti. oblik) pl. opisujem) opisivanje pauka. arahniti. appunto) trg. 3. arak (lat. arba. a. . rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. ugledati se na Arabljane. arahnide (grč. kuz. posao kojim se traži na čin kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. ret. grč. arbitrari presu ñ ivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. odbijati (npr. arachne. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . logfa) zool. ukras u arapskom stilu. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñ ivanja položaja neke ta č ke ili osobine jedne krive. bezbojan ili žućkast mineral. pauci. abziehen) l. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. aga) oltar. npr. i poznavanje arapskog jezika. otakati. izravnati. grč.). eldos vid. despot. rum (od ove je postala reč rakija). pol. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. araneolog. araba (tur. male. apunto (ital. kamenje sa otiscima morskih zvezda. pokrajini u Španiji). pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. ureñenje. najuticajnija. osušene i poše ć erene naran č e. arabicitas) suština. arabotedesko (ital. glavna. arahnoliti. agapea. arapske književnosti i dr. udešavanje. aranžirati (fr. logfa) zool. prire ñ iva č . verovnike zadovoljiti. zapaljenje paučinaste moždane opne. ureñ i-va č . grč. arahnoide. arka tabak (hartije). arbitrari) fin. arachne. arachne. red. ara č v. veština da se po pau čini predvidi kakvo će biti vreme. apscisna osovina prava koja obi čno zauzima horizontalan položaj. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. ar (lat. radnja kojom zavañ ene države rešavaju spor pomo ću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañ enih strana i delegati neutralnih strana. logos) poznavalac (ili: prou č avalac) pauka. trg. apterologija (grč. buvama i dr. aram v. daktylos prst) ned. hara č . arabesco) l. arancivi (ital. aratura (lat. arbiter) izborni sudija. arahnoditis. sudija u nekom sporu. arahnide. udešava č . govoriti arapski. gen. arahnitis (grč. u umetnosti. fantastične linije u slikarstvu. složiti. poravnanje. izabrani sudija. harbi) šipka od gvož ñ a ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenja č a. arahnoida (gr č. udesiti. prireñ ivati. prisutni svedok. kol. rasporediti. paučinaste moždana opna. arbitraža (fr.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arabeska (ital. arbija (tur. agapea pauk. paucima slične životinje. zool. vrhom gudala. ptyalon pljuvačka) ned. odvajanje. arabicitet (nlat. 4. pretakati (vino). araneologija (lat. a punta d'arco) kuz. lat. arak (arap. zapravo slike iz biljnog sveta. arachne pauk) pl. arahniti (grč. spremiti. arachne. izmirenje. neograničeni gospodar. ara (lat. sreñivati. udešavati. v. ukusa. lat. abscissio) odsecanje. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arachne) med. arancini) pl. arabizam osobenost arapskog jezika.) 2. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). haram. upotrebljavati u govoru arapske reči. lithos kamen) geol. poravnati. sporazum. žrtvenik. osobenost. napraviti sporazum. otki-danje. prirediti. agapea pauk.). arcus luk) 1. arachne. arranger) urediti. arahnologija. araba) orijentalska kola na dva to č ka. aptijalizam (grč. arahnologija (grč. arbitražni posao (lat.

argentum. arbitraran (lat. argental (lat. arbitrium) presuda. „životno drvo". slobodan izbor. god. argiroida (grč. argotizam (fr. arborescencija (nlat. mišljenje. koji obrazlaže. . otkriven 1894. arbitrimn liberum) slobodna volja. šatrovački govor. izbornog sudije. sadržaj ili izvod iz nekog dela. pakfong. argit) puškarnica. zemljodelstvo. razlog. izabrani sudija. shvatanje. argentum foliatum) lisnate srebro. argot) izraz ili osobenost šatrovač kog govora. argat (tur. porodično stablo. arbitra tor) sudija koga biraju zava ñene strane radi rešavanja nekog svog spora. arbitrirati (lat. trg. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. pakvon. moždana masa malog mozga koja je u preseku sli čna drvetu. argentan. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. nautes) kit. sud. Argo. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. argentum (lat. argumen(a)t (lat. argiromanija (grč. novac. argyrion) dged. argyrion. nazvani po svojoj lañi Argo. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. arbor vite (lat. arbitralan (lat. kao drvo. način dokazivan>a. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. približan. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. argumentator) onaj koji navodi dokaze. obrazloženje). mangupski. obrazlaganje. arbitrij(um) (lat. arborizacija (nlat. Argo. argentum) srebro. nautes brodar) zool. arbitrari) ceniti. neon. argumentacija (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. atomska masa 39. arbor genealogica) rodoslovno stablo. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. argyrion. krip-ton. sloboda opredeljivanja. mam'a pomama. Argo. arbitrator (lat. argyrion srebro) ned. arbor genealogika (nlat. arbitrijum liberum (lat. odrvenjavati. efdos vid.948. argonaut (grč. bubrega i jetre. argo (fr. arborescirati (lat. odrvenjavanje. arbor) teč nost za prskanje rastinja i drve ć a u cilju zaštite od zaraznih bolesti. arboriforman (nlat. argyrion) med. argentum srebro) legura bakra. dokaz. argyrion. v. pakvon. cinka i nikla. argentan (lat. redni broj 18. oblik) veštačko srebro. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. strast) za novcem. argentum vivum) živo srebro. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. svojevoljan. bogatstvom. zaključivanja. presuñivati kao izabrani sudija. argumentativan (lat. argirokratija (grč. argentum folijatum (lat. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. neradan. vrsta glavonožaca. živa. argyrion srebro) ned.. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. arvus njiva. izbornosudski. koji zaključ uje. arbor drvo. argon (grč. argentum) v. izborni sudija. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argumentum) dokazno sredstvo. ksenon. arborist(a) (lat. arborikultura (lat. argirijaza. vladavina novca. odrvenjenje. govoriti jezikom koji svako ne razume. arboretum (lat. up. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. argotirati (fr. argentometar (lat. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drve ć a (ili: voća). raspravljen. arborin (lat. samovoljan. arbitracija (lat. pretvaranje u drvo. metalna smesa sli čna srebru. lenj) hen. argiroza (grč. ocena. ludilo) želja (ili: žeñ. arvikultura (lat. argonauti (grč. argirijaza (grč. stari grčki junaci. volja. arboriformis) koji je u obliku drveta. proizvoljan. argonautika (grč. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. elemenat. tj. arborescere) pretvarati se u drvo. zbirke drveća. argirijaza. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. samovolja. zaključivanje.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. plemeniti (inertni) gas bez boje. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. proizvoljna procena. argirizam (grč. pojave hroni čnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluć a. argumentatio) dokazivanje. lopovski. znak Ag. cultura gajenje) poljoprivrede. dokazni. obrazloženje. zaključivanja. arbor vitae) aiat. v. argirija (grč. argos nedelatan. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. vrt (rasadnik) sa drvećem. grč. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. arbitrarius) izbornosudski. biljni otisak. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. pro-cenjivati. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. ñuture procena. argental. suditi. slobodno opredeljivala. argumentator (lat. veština dokazivanje. mirisa i ukusa. rodoslov.

zbor uglednih i nepristrasnih sudija. sin Zevsa i Here. fig. nauka o napadanju i odbrani utvr ñenih mesta.) rasprostranjena na Zemlji. fig. silan. žustar. arete vrlina. po Zevsovoj zapovesti. prsten oko bradavice na sisi. dovoz robe. lako razumljiv. vreo. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñ enih istina. vrsta fine per-sijske svile. agea. špijun. up. arz-mahzar) pismeno. naredba o hapšenju. Ares. arrestatorivun se. arrestatio) hapšenje. dokazuje nešto batinom. slobodno mesto. Argus (grč. Argusove oči vrlo budne. supr. naoružan ru č-nom bombom i kamom. silom. tektoniki) voj. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. argumentum e konsenzu gencijum (lat. revnostan. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. gravimetar. areola) malo. ne biti ispla ć en. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. kupanje u pesku. tj. argumentisati v. rešt. arestirati (nlat. znat. astr. arrenda) zakup zemljišta. staviti zabranu na. uhapsiti. plah. uhoda. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. fig. arena) borilište posuto peskom. Areios pagos) 1. ardito) voj. zadržavati. zažaren. arenatio) med. veština. muz. argumentum ad veritatem (lat. rvač. u Ateni. nlat. jer je predlagač rñ av č ovek". bog rata. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. obustavljati. logia) fil. mandatum) prav. zatvoriti. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. fig. vatren. obra-zlagati. Ares) mit. dugovi. ardus strm) strmost. hidrome-tar. deo etike. crven krug oko zapaljenog mesta. araios redak. smelo. molba. arendirati (nlat. Arej (grč. peščano kupatilo. arena (lat. argumentum bakulinum (lat. areometrija (grč. prav. arrestum) zatvor. najstariji i najugledniji sud u Ateni. ardasina (fr. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. 2. npr. v. pažljive. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. argumentum ad hominem (lat. arreter) zaustaviti. metron mera) fiz. haps. agea) površina. gumno. areraže (fr. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup.. rata i ratnih užasa. argumentirati. dokazima. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. Areios Aresov. arendar (nlat. arduitet (lat. arest (ital. argumentozan (lat. 3. zatvaranje. mala šupllna izme ñ u tkivnih snopi ć a. žarki. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. arenacija (nlat. bogat razlozima. zaustavljati. velika teškoć a. arena) borac na areni. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). boga rata Aresa. ardassine) trg. zatočenik. argumentosus) bogat grañ om. aretirati (fr. argumentum ad hominem) 1. arestacija (nlat. uvek otvorene o č i kojima ništa ne može promaći. arrerages) pl. arendator (nlat. muka. aretologija (grč. zaostala plaćanja. Ares (grč. plaho. ardito) muz. med. krug oko Meseca. tegoba. polje borbe. dokazivati. argumentari) navoditi kao dokaz. ardens) gorući. strastan. Areopag (grč. nauka (ili uč enje) o vrlini. vrsta grube svile iz Smirne. arrestare) v. dolazak laña u pristanište. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. ardit (ital. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda.argumentirati argumentirati (lat. zatvor. nepla-ć ena kamata. ardasse) trg. arsis) metr. dizanje glasa.teza. ardentan (lat. 2. arivaža (fr. ardito (ital. dovezena roba. kolektivno javljanje.: „Taj predlog nije dobar. arrestatus) prav. usijan. ubio Hermej.. nemajući drugih dokaza. sin Zevsov i Niobin. ardasa (fr. arestant (nlat. . dolazak. areražirati (fr. 72 arivaža arenda (nlat. ugovor o davanju zemljišta u zakup. tr-kalište u cirkusu. neplaćene zakupnina. gradilište. Arej. argumentum e consensu gentium) log. arenant (lat. zadrhtati. popularan dokaz. arestatorij(um) (nlat. optuživanje. metria) fiz. areola (lat. areotektonika (grč. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. areometar (grč. Argus) mit. javno prozivanje poverilaca (kod ste č aja). zakupiti. arrendator) zakupac zemljišta. arresto. simbol surove hrabrosti. areal (nlat. zapadno od Akropolisa. rada i sl. sr-čano. haps. Argos. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. zaključivati. arsa (lat. lat. arzi-mahzar (tur. Ares) mit. arza (grč. čije je sedište bilo na tome brežuljku. aretirati. arrivage) pristajanje. arrestans) uhapšenik. kažnjenik. arestat (nlat. obustaviti. poprište. veoma oprezan i revnosan čuvar. araios. uzapti-ti.

pre naše ere). Arijevci. aristolohika (grč. neplodnost. aritmologija (grč. koji je tvrdio da Hristos nije bog. agsa kovčeg. sanduk) 1. neplodan. u novije doba. mit. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. veštak u ra č unanju. aritmetike (grč. mania ludilo) med. sredstva koja pomažu pora ñanje. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. arriere-ban) voj. plemi ć ki stalež. metron mera) sprava (ili: mašina) za rač unanje. mršavljenje. fr. otuda: Arijadnin konac. ariozo (ital. aridura) med. e arithmetike tj. arietta) muz. arithmetikćc) koji spada u računanje. bog i praizvor svega zla. Arijci (sskr. agua) pretvaranje u Arijce. arijanci pl. nego obi čan č ovek. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. zaštitnica. aristokratia) vladavina plemstva. agua. techne) mat. fig. arithmos. ariditet (lat. anat. jalovost. aristodemokratija (grč. v. veština računanja. arijevci. arithmos. pevajući. u vidu arije. prijatelj i član aristokratije. 2. niz lukova na stubovima. arizacija (sskr. sušan. računaljka. uč enika Platonova. i njegovih pristalica. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. sušenje. aritmetički (grč. iz IV veka.).arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. pristalice i pobornici arija-nizma. suvoparnost. arcade) l. aritmometar (grč. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. kratak melodi čan komad koji se ume ć e u re č itativ. arriere-garde) voj. arithmos broj. arijski jezici svi indoevropski jezici. mršavost. arijevci pl. odstupnica. v. pomoću jednog klupka konca da iza ñ e iz lavirinta i pobegla s njim. jalov. vlast) vladavina plemstva i naroda. aritmije (grč. Ariadne) mit. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramati čar. arijanci. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. bez ikakvih obzira. slabost. nesklad-nost. naro č ito kucanja bila. laktaš. pere. a-. agua) pl. karijerist. u starohriš ć anskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. arijergarda (fr. poslednja odbrana. progresija. arithmos broj. 2. Arijadna (grč. nauka o brojevima. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. vladavine plemi ć a. aritmus (grč. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. ih. relikvije i dr. pomogla Tezeju. aritmogrif (grč. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. locheia porañanje) pl. mršavost. logla) nauka o brojevima. kratos moć. arivizam (fr. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. fig. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. lutrije i dr. Aristarh (grč. arija) pl. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacisti čki režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). mala arija. Persije i ist. pošto je ubio Minotaura. gurgur. aristokratija (grč. aridura (nlat. melodija. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. arijer-ban (fr. naročito čišćenje porodilje. Ahriman) ion-. nepravilnost. a rijega (ital. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. suvoparan. arkada (fr. gurgurstvo. . arithmos. arija (ital. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se plove ći zaustavio na vrhu planine Ararat. arriver postići) osobina onih koji. pr. aridus) suv. arhit. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. deo čeone kosti (očna). manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. Irana sami sebe nazivali. plemstvo. aristarhski. Aristoteles) fil. rythmos takt) med. up. na čin pevanja. geometrijska sredina. aristotelizam (grč. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. v. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i sva č ega. fig. aristokratizam (grč. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim na č elima. dragocenosti. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. zaštitno odeljenje. Ariman (pere. aridan (lat. čuven kao kriti čar pesama Homerovih i Pindarovih. večni protivnik Ormuzda. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. suša. love zvanja i položaje. arriver postići. aria. de-mos narod. aristos najbolji. aritmomanija (grč. med. nepravilno kretanje. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. osiguranje života. arka (lat. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. aristos najbolji. Arijci. arythmia) nedostatak ravnomernosti. aritmomantija (grč. arivist(a) (fr. Arijevci (sskr. pulsa. pesmica. laktaštvo. računski. na-pev. sušnost. aritmetičar (grč. mršav. ned. spržen. arithmos. ariditas) suvoća. poglavica zlih duhova. arioso) muz.

arkato (ital. stanovnici Arkadije. bliže (ili: preče) pravo. vinski cvet. arrogans) nadut. artiljeriju i dr. Armida lit. fiz. aroma (grč. čovek koji često menja mišljenje. povećanje nosivosti zida gvožñem. arctior citatio) prav. morski razbojnik. agta oružje. potez gudalom. pooštrena zapovest (ili naredba). razmetljiv. lakrdi-ja. arkadikćs) koji je iz Arkadije. arogirati (lat. podlivanje ulica. arkeo izdržavaš) geol. pozadi kuće. naknadno plaćanje. gusarska laña. arcanus) tajni lek. arlekin (ital. armadilla) kor. aroma) miris. nlat. armatura) voj. povećati nosivost zida gvožñ em i cementom. sever. armater (fr. potporni poluluk. metodič-no bombardovanje. nepravilan. arctatio) ned. nagrizanje kostiju. prevlačeći guda-lom. polivati. navodnjavanje njiva. ovlažavanje. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. fig. oru-žana sila. armatura (lat. arcus luk. arkapija (tur. idiličai. arctius mandatum) prav. armada (šp. arctura) med. arma (lat. prisvojiti. arktikos severni) Severno Ledeno More. armorial. u Španiji: oružana sila. veliko mnoštvo. arogancija (lat. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u ku ć u sa ulice. fig. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ . zaobilazan. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). polivanje. sopstvenik gusarske lañe. fig. agta) pl. armateur) mor. arrosement) zalivanje. oružati. arctius jus) prav. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. armada) oprema. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. npr. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. ratna sprema. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. armirati (lat. prevrtljivost. arkanist(a) (lat. muz. armorale) knjiga sa grbovima. lučni stub. arrogare) usuditi se. nego iz avlije. arktura (lat. šaljivčina. arcanus tajanstven. fig. 3. onaj koji se razume u grbove. voj. aroma) metanje mirisa (ili: za čina) u lekove. drznuti se. trg. naduven. armorist(a) (nlat. podmlañivanje itd. krivl>enje kostiju u obliku luka. sužavanje. tajno sredstvo. vojska. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. gudalo.arkadski arkadski (grč. prav. doplaćivanje. arktički (grč. kol' arko (ital. armalis. uraslost nokata u meso. Velika Kola) astr. navodnjavati. opre-miti. 2. armadilja (šp. arrosage) zalivanje. nepropisan put.. gord. naknadno platiti. arlecchino) lakrdijaš. god. nego su »siveli samo od službe u vojsci. drskost. mala ratna flota. jela i dr. arktos (grč. poslao protiv Engleske). bombama. vazduhoplovstvo. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. bezobrazan. arogantan (lat. stub podupirač. stezanje nekog dela tela zavojem. nlat. arkoza (grč. arozija (lat. voj. npr. arktacija (nlat. Arktik (grč. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. seoski. mor. prisvajati. naivan. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. snažiti. arcuatio) med. arroser) zalivati. arkosolij(um) (lat. osvežavanje. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. nao-ružati. naoružan trgovački brod. doplatiti. arlekinada (fr. nadmen. najedanje. arozaža (fr. naročito carinski. lat. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. gusar. arkuacija (lat. aromatizacija (grč. arkbutan (fr. „armija besku ćnika" itd. arkcijus jus (lat. . arrosio) med. tj. Arkañani (grč. muz. lat. arkcijus mandatum (lat. »sena sposobna da zavede. obasuti (ili: obasipati) vatrom. so!G agso) gudalom. usiniti. vrdanje. arkanum (lat. obasipanje vatrom. fr. poza. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. arrodere. kako se prave sredstva za ulepšavanje. jačati. arc-boutant) arh. armija (lat. vrdalama. armorale) poznavalac grbova. metodski bombardovati. granatama. pastirski. arko (ital. agta oružje) pl. bezobzirnost. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. so čna materija kod biljaka. arcus luk) nuz. drzak. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armare) voj. pesnici pastirske poezije. arlequinade) šala. grañ. Pola. armorijal (fr. pravo prvenstva. prevrtljivac. uzeti pod svoje. Arkadoi) pl. prijatan miris što ga puštaju od sebe eteri č na ulja. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. „armija nezaposle-nih". tenkove. uobražen. trg. naoružanje. e arktos Veliki Medved. nadutost. fiz. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. agtee) 1. oružje. arozirati (fr. arozman (fr. grañ. arkcior citacio (lat. naro č ito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. od srednjeg veka: porodični grb. arcato) muz. snabdeti ratnom spremom. ohol. Arkadla. fig. agso. mali naoružan brod. tj. arrogantia) nadmenost. oholost.

podrugljivo: tandrkati. arsevofagizam (gr č . arteriologija (grč. arterijalizacija (nlat. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. kvart. začiniti. rexis kidanje. veština. artelB) radna zadruge. arterialisatio) fiziol. arteriografija (grč. nlat. arostema. nlat. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. opis (ili: opisivanje) arterija. up. arpeño (ital. u razlomljenim akordima. arostema (grč. elemenat atomske mase 74. bilo iz srca u ostale delove tela). arondismav (fr. ars antiqua) stara umetnost. arrostia) med. lomljenje tona kao na harfi. muški porod. proširenje. posao. arterijalitet. arteria) med. naročito knlževnog. svirati na harfu. aromatičan (grč. arteriole (nlat. naročito u morskim pristaništima. arterijska krv otvoreno crve na. nauka o arterijama. aroma) mirišljav. najsitnije arterije. arsen (grč. artelj (rus. koji prijatno miriše. izražavanja . are longa. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). arpeñatura (ital. mirisan. artefakt (lat. phagein jesti) med. prskanje) med. arpanetta) muz. arteriotomija (grč. arpikord. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. arterfa žila) anat. arterfa. stenćs tesan) med.čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. jedinjenja su mu jako otrovna. sa začinom. arostija. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do po četka XIV v. ars) umetnost. arpeggiare) muz. aroma. zapaljenje arterija. muz. arterijalitet (nlat. ludilo. arpaneta (itzl. arsenal. darsonvalizacija. are angina (lat. soli arse-nikove kiseline. arpihord (ital. arpeggiatura) muz. arterioreksis (grč. arterija (grč. jak otrov. prskanje arterije. začini. ars mnemonica) veština pamćenja. zaokrugljenost. deo grada. ars. žeš.9216. arsen muški. artes liberales) pl. arpeggiato) muz. arteritis (grč. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. niz razlomljenih akorada. bilo. jak) hen. redni broj 33. artis umetnost) način umetničkog. tj. artes liberales (lat. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arpeñato (ital. proširenje arterija. ono što je veštački napravljeno. ektasis pomeranje) med. gde je veoma rano bilo takvih bunara). tvrd) med. v. arteria. a život kratak. fig. trovanja akutna i hronična. aromatika (grč. ars longa. arpikord (ital. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arsonvalizacija (nlat. damar. operativne otvaranje arterija. gone rañanje) rañ anje muške dece. magacin za smeštaj ratne spreme. arsonvalisatio) v. lepe veštine. are mnemonika (nlat. graphia) anat. oksidisana krv. arpeñirati (ital. arpadžik (tur. struka) muz. tome sečenje) med. slabost uma. spinet. bogatstvo u arterijama. arsenik ć n. arrostema slabost) med. uvećanje. arsenale) oružnika. agra. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. arsenal (fr. arterfa. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arterfa žila. arsentrioksid (As2O3). sužavanje (ili: suženost) arterija. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. hem. chorde žica prevara. grč. arteriektazis (grč. arterialitas) fiziol. arterfa. arterieurizma (grč. arterfa. ital. arsenijati (grč. arterfa žila) koji se tiče arterije. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja. arsenik. ars nova) nova umetnost. arterijski (grč. zaokrugljenje. arsenikćn) hem. posle kojih dolaze kapi-lari. sičan. are (lat. mirišljave materije. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. metnuti mirisa u nešto. arteriozitet (nlat.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. srez. arpentage) zemljomerstvo. zaokruživanje. zanat. artizam (lat. aroma) namirisati. aromatica) al. kao na harfi. arteriektazis. arsenogonija (grč. arsenik (grč. zanatlij-ska radna zajednica. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. sklerćs krt. vita brevis (lat. arsen muški. slobodne umetnosti. arterioekleroza (grč. krvna žila. arsenikćn) pl. harfica. arpantaža (fr. eurys širok) med. arteriositas) fiziol. arsena. mala harfa. arteriostenoza (grč. arteriolae) pl. arseniti (grč. za-činjavati. vita brevis) umetnost je duga. arterfa. arostija (grč. arterfa. muzički stil u XIV i XV v. artefactum) veštački proiz-vod. arpihord. premeravanje (ili: merenje) zemlje. logfa) anat. arsenikćn) pl. arpeggio) muz. znak As. are silogistika (lat. v. are vova (lat. zaokruženje. fiziol. v. arteriozitet. v. arrondissement) zaokrugljivanje.

oblik ili izraz. stvar. starinski. arhaizam (grč. osnivač. artichaut) vot. archaios star. da(va)ti arhai čan oblik. kompozicijom i dr. archakos) starinski. krilo) zool. bol zgloba. arhaičan. artropoda (grč. artremboleza (grč. nlat. giht. odyne bol) med. arhaizirati (grč. karkfnos rak) med. artikulisati v. gaji se kao veoma cenjeno povr ć e. veštak. otok) med. lek). grapho pišem) opisivanje starina. lukav. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. prepreden. rak u zglobu. gnojenje zglobnih kostiju. predmet. uzglobljavati. zglavak. artikulirati. bol u zglobu. bogat trskom. gonos) pl. pregib. obrastao trskom. artrodinija (grč. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. up. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. arhegonije (grč. up. arthron. pathos bol) med. arundinozan (lat. logia) početna nauka. prastari) star. arheologija (grč.ke. trganje u zglobovima. operativno otvaranje zgloba. neprirodan. mekani otok zgloba. arheornis v. zglavak. npr. tačka ugovora. pauke rakove i crve. harun. arthon zglob. naročito anti čku umetnost i nauku. artofag (grč. archaios star. arthron zglob) med. artritizam (grč. logos reč. artos. zool. opšte ime za kukce (insekte). pro-či (drugi). artikulirati (lat. artiljerac. zapal>enje zglobova. artritis (grč. artro. odsek. koji odista potiče iz starog vremena. archaios star. artrofioza (grč. artificiozan (lat. izneti. arundinosus) trskovit. jestastvo (priroda). drevan. artik(a)l (lat. umetnuti) kec. glumac. algos bol) med. emballo ubaciti. kolence. topništvo. phima izraštaj. sastav tela koji je sklon gojaznosti. izveštač en. stilom. fig. rod vojske naoružan topovima. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. ruop gnoj) med. arheget (grč. karpos plod) pl. poglavlje. podćs noga) pl. LIŠð. zglobobolja. artillerie. arthron. articiocco. čvor. artos hleb. fr. zagnojavanje zglobova. reči i slogove jasno. artist(a) (ital. latreia poštovanje) služba za hleb. zastarela reč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. vinovnik. članak) članak. artista. arthron. liigv. articulatio) anat. poznavalac umetnosti. phagos) hlebojed. arheopteriks. arheografija (grč. trg. phyo stvaram) med.). igrač na konopcu (u cirkusu). anat. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. artistique) umetnički. drevni. arhelogija (grč. vešta č ki. hlebno drveće i hlebne bil. prevremenoj arterio-sklerozi. artificialis) veštački. arhajski period v. trganje u zglobovima. articularis) zglobni. archaios stari. sastavni deo jednog spisa. artistički (fr. priključenije (doživljaj) itd. artralgija (grč. glavočika sa cevastim cvetovima. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. artrofima (gr č. artrotomija (grč. artificijelan (lat. arun v. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. artilleur) vojnik koji rukuje topom. kostobolji. arthron zglob.(grč. artišoka (ital. astmi i dr. arthron. artisan) zanatlija. artikulisati. artizan (fr. artificiosus) umetnički. jasno i razgovetno iz-govaranje re či i slogova. artiste) umetnik. artikularni (lat. bol (ili: trganje) u zglobu. neuralgiji. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. tobdžija. arthros. artiljerija (fr. napis. drevan. arthron) med. archaios star. arhaističan v. arheolog (grč. jedan po jedan. docnije: topovi. „igra re či". fr. bog. arthron) med. iznositi nešto član po član. artropioza (grč. fosilni ki č - . osnovi nauke o č oveku. articulare) uzglobiti. tj. arheopteriks (grč. arthron. polza (korist). artolatrija (grč. arche početak. šećernoj bolesti. vot. životinje sa zglobovima. paragraf. zglob. zastareo. artrokarcinom (grč. archaios star. zoon životinja) zool. pterix pero. veštak u jahanju. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). arhejski (grč. umetni č ki. arthron. arthron) predmetak u složeni-cama sa zna č enjem: zglob. veštački. gran. artroze (grč. bol zgloba. artilerac (fr. artos. artropatija (grč. arch-egetes) voña. poglavar. artikulacija (lat. prastari. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. izgovarati. arhaičan (grč. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. tome sečenje) med. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. zglobni. arhaičan. glumac. pus. nameštanje iščašenih zglobova. azojski period. bog. articulus zglob. arthron. arche početak. zglobobolja. zglavkari. slik. artrozoa (grč. archaios star. roba u trgovini. arthron zglob. logos re č . pokretač. član. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. prastari) gram. artokarpi (grč. pravilan i ta č an izražaj svih delova slike.

archos. spisi ili akta. as.). spontano postanje života. tj. prauzor. iatros lekar) prvi lekar. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. rif. „kec" na francuskim kartama. architekton) grañevin-ska umetnost. prvak. trabs greda) ar*. kele prosutost) med. poglavar. archimandrites) starešina manastira. kod starih Rimljana: novac. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. archivolto glavni luk) vrh. v. grañevinski stil. neoštećeno (na tovarnim listovima). arhoptoza (grč. vrsta crnog luka. koji se tiče jednog naučnog sistema. vrlo. prazametak. mitropolit. žučan. arhoragija (grč. metričkim me-renjem. trešnja (plod i stablo). alhimija. archo. arhivist(a) (nlat. visoko sveštenstvo. fig. prapismo. arhivski (lat. anorgakske materije. arhiv(a) (lat. spadnutost zadnjeg creva. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. archo početak. dvorski lekar. lat. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. arhipelag (grč. arhiñakon (grč. u početku od pola kg bakra. architektonikos) grañevinski. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. raspored i grañenje jedne grañevine. koji pripada arhivu. arhilohijski (grč. koji su često ukrašeni kipovima. izmeñu Grčke i Male Azije. architec-tura) grañevinarska umetnost. archos čmar.) arh. prastvaranje. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. najjača karta. arhi. naročito: prvi otisak. viši lekar. up. assai. naročito u avijatici i raznim granama sporta. pra-. nauka o grañevinarstvu. arhitip (grč. abiogeneza. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. arhitekt (grč. koji se nalazi u arhivu. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhihijerarh (grč. arhijater (grč. a salvo) trg. arhijerej (grč. arhitrav. arhivist. arhesporijum (grč. episkopos) prvi vladika. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. archo prednjačim. koji radi u arhivu. prapočetak. arhimandrit (grč. arhont (grč. archi-pelagos more) ostrvlje. arhetip. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. podrugl>iv u govoru ili pisanju. archivum) koji se tiče arhiva. prosutost. archivum. počinjem. ptosis pad) med. arhihijerarhija (grč. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. arhitrav (grč. archos. zametak) zool. zajedl>iv. arhitektonika (grč. as (lat. archetypon prauzorak) prasli-ka. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arhiepiskopija (grč. službenik arhiva ili arhive. veoma. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. po izvesnim delovima sličan reptilijama. 3. grañevinarski. arch-iereus) vladika. prvi služitelj jedne crkve. prvi nad. assez) kuz. aršin (tur. i 640. veština izrañ ivanja jednog naučnog sistema. neimarstvo. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. lat. e. up. arhitip.(grč. arche početak. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. arhidijeceza (grč. arsin) stara mera za dužinu: lakat. nadbiskupa. nadbiskup. fr. grč. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izme ñ u 680. archo prednjačim. blastos klica. veličine goluba. archivista) v. vrhovni sveštenik kod Jevreja. grañevinar-stvo. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. setva) bog. renesansnoj i barokno j arhitekturi). najmanja jedinica za merenje zlata. prodor zadnjeg creva. archo. arhitektonski (grč. episkop. 5. gfgnomai stvaram) biol. arhitekture (grč. lat. pre n. original. archos. archos čmar. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. archetypon) v. arhivolt (ital. asai (ital. architekton. arhigonija (grč. archos voña. dokumenti. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. dobro očuvano. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. školovan grañevinar. . glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. neimarstvo. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. 4. archos. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. arhetip (grč.arhesporIJum 77 menjak. arhiepiskop (grč. prvosveštenik. Archilochos) poet. arhiblast (grč. povel>e. najbolji u nekoj struci. arhivar (lat. arhivar. spora sejanje. nauka o sistemu. arhitrab (grč. archeion vladino nadleštvo. a salve (ital. 2. dioikesis gazdin-stvo. potiče iz preistorijskog doba. lični lekar. assis) 1. neimar. arhimagija (grč. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. sada potisnuta tzv. način zidanja. archon) vladalac. arhitrab. a po drugim opet ptici. arhocela (grč. rimskoj. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. arhivalije (nlat. aršlama (tur. arslama) bog. prvosveštenik.

bezverstvo. assecuratus) osiguranik. pristajanje uz koga. aseptičan (grč. a. u nekom gradu. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. assassinatum) prav.bez. bez ikakvog podsticaja spolja. doznaka. assassinator) prav. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. assecurans) osiguravač. asemičan (grč. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. aseptin (grč. asercija (lat. asanirati (lat. aservirati (lat. pohotljivost. pohrana. asasinator (nlat. pomoćnik sudijin. aseptol (grč. zeta znak) ned. bez pratioca. . apodiktičan). asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. a se esse biti tj. asesor (lat. a-. fr. asanzer (fr.) ned. antiseptičan. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. problematičan. aseverativan (lat. asekurat (nlat. potvrdan. udva-ranje. fr. sudsko pomoćništvo. nasilje. asesura. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. nlat. assignans) onaj koji šalje novac. kraju. npr. ascenseur) dizalica. a-. up. a-selenos) bez Meseca. doznačilac. primalac novca po uputnici ili nalogu. asemija (grč. pomoćnik starešine nadleštva. asekuracija (nlat. up. tvrdnja. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzap ćena u korist države. kastracija. asenzija (lat. lat. asignatar (nlat. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. podstrekač na izvršenje mu čkog ubistva. assertio) tvrñenje. sepsis trulež:. dokazni. asservare) čuvanje. u pohranu. sepsis) hem. assecurantia) osiguranje. aseitas. čišćenje od zaraze. uspinjača. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asibilacija (nlat. koji nema spola. asentacija (lat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. nekoj državi' zavo ñ enjem niza higijenskih mera: čistoće. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. umorstvo. assertorius) kojim se tvrdi. asignat (lat. kraju (ili državi). aselgija (grč. ascenzor. asekurant (nlat. sexus spol) bespolan. dokazivanje.bez. pozdravl>avanje naselja. amarus gorak) hen. asesorat (nlat. asignant (lat. tj. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. assertivus) v. nlat. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. protiv požara. npr. razvrat.). asebeia) bezbožnost. lift. sanus zdrav. assecuratio) v. assessoratum) prisuditelj-stvo. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asekurancija (nlat. koji je bez oznake. prav. bez obeležja.. zvanje pomoćnog sudije. npr. dakle. a. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). sexualisa-tio) uništenje. lat. one koja se polaže pre davanja iskaza). primanje nečega kao istinitog. pri vršenju operacije. assignatus) lice na koje glasi uputnica. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. nesposobnost razumevanja znakova. asertorna zakletva prav. sepsis trulež. sanus. ulagivačko odobravanje. asepsija (grč. površina pečenja i dr. za-klinjanje u nešto. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka.ne. nalog. a-. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. asertivan (nlat. npr. aseleničan (grč. aservacija (lat. aselgeia) razvratnost. assecurare) osigurati. aservat (lat. koji nema zaraznih klica. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. unutarnjem nagonu. securus bezbedan. zvanično tvr ñenje da je neko slobodan.asamar 78 asignatar asamar (lat. asseverare dokazivati) potvrdan. fil. obezbediti. sačuvati. pohraniti. bez trabanta. aseksualizacija (grč. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. aseitet (nlat. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). asasinat (nlat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. ostavljanje u pohranu. postojati sam sobom) samostalnost. bolesnikove kože i dr. otklanjanje mogu ćnosti da zarazne klice. assus pečen. assibilare) gram. asertoran. assentatio) laskanje. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. assibilatio) gram. up. a. fil. aseksualan (grč. smrti i sl. asemos) koji nema znaka. a-septikos) koji nije sklon truljenju. asibilirati (lat. asekurirati (lat. nepriznavanje bogova. isušivanja podvodnih mesta itd. isušenje moč-varnih mesta itd. asekurancija. asservare) čuvati. asebija (grč. kora od hleba. mučko ubistvo. asacija (nlat. ad-. asertoran (lat. asanacija (lat. assensio) odobravanje. oleum ulje) hen. aseveracija (lat.

ili izmeñ u članova jedne rečenice. asimptotičan (grč. asimilirati. asimilacija (lat. asiriologija nauka koja prou čava književ-nost. askariodoza (grč. asker (tur. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. vrednoća. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñ enih slova u slogove. vrsta klasičnog stiha. systole skupljanje. syn sa. bez svezica. neravnomernost. nedostatak hrane.: „Misli mlada. udarac u dvoboju. iz koga se ne može izvesti zaklju č ak. psih. asistent (lat. assignatura) v. a-. pokajnik. asistencija (nlat. asindet(on). assimulatio) pretvaranje. askaride (grč. assalto) napad. gram. pomo ć. preobratiti hranu u organ-sku materiju. fiziol. a-. asyndesia) nevezanost. asindet(on) (grč. askesis) isposništvo. asimetričan koji nema simetrije. ua. asignirati (lat. vrsta vežbe u mačevanju. verovatno. asketos) isposnički. zbivanje kojim ćelije preo-bra ćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). izjednačavati. assiduitas) tačnost.asignatura 79 asinhroaičan (grč. jezik. revnost. (da) niko je ne čuje. gladovanje) post. ital. pr. nazvanog po grč kom pesniku Askle-pijadu. pomo ćnik. mestu ili načinu tvorbe). primiti u se. asketika (grč. aso (fr. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. nedovoljno saosećanje. bogougodan. ugañ anje bogu do krajnjeg samoodricanja. pratiti nekoga. napad. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. a-. nejednovremen. asistirati (lat. asimfonija (grč. a-. acieration) pretvaranje u čelik. asimpatija (grč. dela. pritvorstvo. asklepijadski stih četr. asketizam (grč. asjeraža (fr. jednačiti. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. a-. asketičar (grč. vaspitni. asjeracija (fr. asketes) isposnik. assistere) pomagati nekome u poslu. neskladan. nejedna-kost. assaut. nespojenost) ret. zood. asignacija. asimfoničan. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čove čje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. zaista. asketski (grč. assignatio) d oznaka. prisustvo. nestezanje srca. u po četku sa trohejom ili spondejom. askeo) pisac pobožnih. asignacija (lat. a-syndeton) pong. askeo) u čenje o askezi. syllogismos posredni zaklju čak) log. asimilovati v. assimilare) izjednačiti. prisustvo glista u stolici. vojnik. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. npr. neskladnost. npr. asistolija (grč. — (ali) Slušale je momč e č obanine. asiduitet (lat. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sr č anog miši ć a. symptotos koji se ne poklapa) mat. licemerstvo. bogougodnih spisa. asilogističan (grč. asitija (gr č . asli. asimetrija (grč. neskladnost. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. neistodo-ban.ne. asilabija (grč. askeza (grč. assistentia) pomaganje. a-. pokajnički. č eli č enje. asklepijadska strofe četr. ash) pravi. postojanost. ali se nikad ne dodiruju. prisustvovati čemu. chronos vreme) neistovremen. potpora. i sa jambom na završetku. asker) vojska. jednačenje glasova (po zvučnosti. uputni-ca. nevezanost. pokajništvo u mu čenju tela odricanjem. asimptota (grč. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). neješnost. tur. asli (arap. nemanje saučeš ć a prema kome ili č emu. isti. fiziol. trudoljubivost. nalog za isplatu. doista. supši. juriš. prilagoditi. asitia nejedenje. nepoklopljiv. symptotos koji se ne sti č e) koji se ne poklapa. mu č enje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. upravo. istrajnost. asimilirati (lat. a-. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. . pomaga č uopšte. bubine. nedostatak veze u rečenicama. pokajniš-tvo. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. nedostatak volje za jelom. asignatura (nlat. stezanje) ned. nejednak. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. moguće. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mu č enjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. symphonia) nesklad. prilagoñ ava-ti. asket(a) (grč. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñ u dveju ili više rečenica. assimilatio) izjednačenje. acierage) galvansko po čeličavanje bakarnih plo č a. gran. sympatheia) nenaklonjenost. asindetičan (grč. nesrazme-ran. detinje gliste. bez sveza. asimulacija (lat. primati u se. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). a-. asindezija (grč. izjednačavanje. a. askaris) pl. isposništvo. marljivost. askaris) med.

uvlačiti u sebe. izdvajanje (ili: sreñ ivanje) robe po vrstama. gram. uvlačenje u sebe. koji nadovezuje na nešto. aspic) kup. odabiranje. aspirata (lat. težiti za nečim. socialis) nedruževan. s hakom. egipatska nao čarka. asparagus (lat. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). a. associe) drug (ili: ortak) u poslu. asocirati (lat. aspirata se. spojiti. associare združiti. aspirin farm. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. sa dahom. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. žel>a za ne čim. nedruštven. aspra (grč. assortir) srediti (ili: sreñ ivati) po vrstama. asperitas) hrapavost. asperifolmja (nlat. asperifolia) pl. bog. uroñena ili stečena nemogu ćnost izlu čivanja semena iz spol-nih žlezda. astazija (grč. primiti za ortaka. udisati. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. zla i opaka žena. rospija. koji nema semena. vezati.) v. asomatičan (grč. as-6des koji ose ć a gañ enje. razvrat. lat. aspergillus) med. gram. sisanje. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. udružiti. koji izaziva ga ñ enje. a-. para. aspergioloza (lat. ima ih više vrsta. neravnina. raskalašnost. aspek(a)t (lat. nesanica. uorta č iti se. s dahom. aspermizam. naro čito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. associe en commandite) trg. oštrokonña. zbirka razne robe iste vrste (npr. izazove u svesti i neku drugu. reumatizma. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. vezivanje. asperitet (lat. aspiracija (lat. kod ljudi se pojavljuje u obliku plu ćne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). usisaljka. kada se pojavi. aspermija (grč. \ asonancija (nlat.asodičan 80 astatičan asodi č an (gr č. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. assonantia) post. udi-sanje. fig. pihtije. aspermizam (grč. nepostojanost. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. aspida (grč. guja otrovni-ca. člana. assortissage) trg. usisač. onaj koji teži za nečim (položajem. oporost. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. muz. astasia) nemir. aspermatizam. asosje (fr. astakos rak. dve pod-jednake magnetne igle utvrñ ene tako jedna . neotesa-nost.) ned.) med. asocijacija (nlat. asortiman (fr. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. aspermos) med. asonanca.ne. asonavca (nlat. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. špargla. up. astatične igle fiz. pojava. usisavati. vid. usisavanje. zvanjem). up. asocirati se združiti se. surovost. činovnički pripravnik. samoglasničko podudaranje. lat. suglasnici s dahom. ase prezasi ć enost) med. nepostojan) koji nema pravca. med. a-. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. bacakanje teškog bolesnika. pust život. v. asocijativan (nlat. aspirare) tražiti nešto. strana nečega. aspirant (lat. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. asolirati (fr. muz. astateo. gledište. v. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. hladetina. izgovaranje s hukom. asocijalan (grč. assonare) biti slič an po zvuku ili glasu. a-. gasa ili tečnosti. knjiga). biljka sa hrapavim liš ć em. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. asparagus) bog. asodična groznica groznica sa povraćanjem. dobro znamenje. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. bez odreñ ene orijentacije. biranje. astatičan (grč. asoti'a) razvratnost. asortisaža (fr. aspermatizam (grč. tajni ortak. aspectus) izgled. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. aspermičan. spajanje. somnus san) med. aspergiloza med. bunilo. društvo. asonirati (lat. a-somatos) bestelesan. ventilator. krutost. aspik (fr. rod biljaka iz fam. astatos nestalan. nazeba i sl. astr. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. č ežnja. pri č emu se č uje glas sličan glasu h. izgovarati iz grla. koji ne može da izlu čuje seme. sli čno zvu čati. aspermatičan (grč. opre-miti. asosje an komandit (fr. udruženje. aspirator (lat. assonantia) v. fig. aspi's. aspermičan (grč. u organizmu ljudi i životinja. asotija (grč. asomnija (grč. tvrdo ća. težnja. fil. asocijalnost (grč. odabrati stvari jedne prema drugima. littera) pl. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. aspirans) kandidat. aspiratio) gram. astakolit (grč. aspirirati (lat. zadrugara. associatio) udruživanje. aspermizam. Convallariaceae. associare) pridružiti. socialis) nedostatak ose ć anja za društvenu zajednicu. aspidos) zool. sperma seme) med. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji ho će sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se č uje. grubost. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. lat. nepotpun slik. asortirati (fr.

osobina nekih vrsta liskuna koje. stylos stub) vrh. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. npr. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. drugo. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. astenomakrobiotika (grč. phobos strah) med. orao vidim. asty grad. astenija (grč. zvezdast. prostim okom nevidljive planete izme ñ u Marsa i Jupitera. astrogeodezija (grč. u obliku zvezde. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astralni svet. stigma bocka. ipak kaže. mana oka koja počiva na razli čito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetri č no oko iste ose rožnja č e i kristalnog so č iva. astigmatizam (gr č . Astrea. obru č. po u č enju okultizma. asteroeis) zvezdast. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. eidos oblik. grapho pišem) opisivanje gradova. a. eteri čno telo č oveka. pun zvezda. asterizma (grč. slab. aster zvezda) fiz. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. astragal omanti ja (grč. lako zama-ranje očiju. tačka) fiz. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živč a-nog. zvezdana svetlost. npr. skočna kost. ned. asthenes. kockanje. uticaji. teško i kratko disanje u nastupima. asty grad. astrafobija (grč. uglañene radnja. fini ton u ophoñenju. astralit (lat. koji poti če od zvezda. a. astenologija (grč. asthma) sipljivac. makros dug. nomos zakon) upravljanje gradom. astragalizam (grč. izbegavanje vojne obaveze. astralis) koji se tiče zvezda.) igra kockom. udar sunčanice. astenična groznica živčane groznica. usled interferencija svetlosti. tj. astigrafija (grč. zadirki-vanje. logia nauka) ned. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. aster. zadevanje. slabost vida. naro č ito prizra č ak izme ñ u zvezda Kumove slame. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bi ća. astron sazvežñe. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. astinomi)a (grč. asteroeides) zvezdolik. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. v. astratija (grč. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. sipnja. supr. aster zvezda. dosetljiv govor. svet zvezda. asteizam (grč. astralno telo. astmatičar (grč. duhovit govor. astilon (grč. srčanog. asteričan (grč. Palas. asteničan (grč. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. plane-toidi. gležnjača. sunčanica. vid) pl. zvezdano nebo. duše umrlih. uprava grada. 6 Leksikon . astheneia nemoć. asteroidan (grč. asteismos utančan. grč.ne. zaptivanje. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). nauka o uzrocima u lečenju slabosti. Ceres. npr. Juno. asthenes. telesnih osobina. astron) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: zvezda. asterizam (lat. telo bez zemaljskih. astralna svetlost. Vesta i dr. astmatičan. med. aetigmatičai (grč. astragalos) kocka. nauka o asteničnim bolestima.ne. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. astrobolizam (grč. zvezda. ret. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. koji poti če od zvezda. astrobolismćs. npr. psih. astragalos kocka. geodezija. zemlje i pakla. oronuo. asthma) med. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñ u neba. sjajan. astron. piljak. zvezdan. a. astrum zvezda. astheneia slabost) med. slabost. astro. gledam) med. astr. asteroidi (grč.(grč.) geol. asty grad) velikovaroško ponašanje. tuga. u srednjem veku: pali anñeli. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. želudačnog). steničan afekt.ne. grč. astma (grč. služi za pravljenje raznih ukrasa. astenopija (gr č. astralni duhovi. oblika zvezde. alat. aster) sazvežñe. preterano velik strah od groma ili grmljavine. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. asteriskus (grč. vrh.. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. astralni (lat. asterismus. grupa zvezda. slabija no na ostalom nebu. smrt ili obamrlost od udara munje. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. up. male. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. oronu-lost. stigma. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. grañevina bez stubova. koji potiče od slabosti.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. up. zvezdani. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. zvezdani. astragal (grč. asthenes) nemoćan. slab vid.). lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. nemoć. a-. posle svakog bacanja kocaka. nadzor nad ku ć ama. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika.

photćs. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. asuplirati (fr. up. ret. podneblje. up. Ifthos kamen) zvezdast kamen. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. pomešan sa krečnjakom. phytcn) zool. n ć mos.) veština posmatranja zvezda. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. fil. astrolabijum (grč. slave (Vergil). asumpsit (lat. glas). astrofizika (grč. astrofit (grč. gnosis spoznaja. ogroman. astron. astrofizika. astro. astron. astrolog (grč. služba zvezdama. neku misao. metron) nauka o odreñ ivanju položaja nebeskih tela. hasir) prostira č od rogoza. zvezdo č atac. kometa. tj. nemein upravljati. primanje duše na nebo. astron) zvezda. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astron. načiniti popustljivim. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. surdus gluv) zaglušiti. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astrum (lat. astro. astro. itd. astron. astroskop (grč. uzeti k sebi. dan smrti nekog svetitelja. sprava pomo ću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako na ć i i na nebu. asurdirati (fr. zeml>ina smola.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. aetronomija. asumcija (lat. poznavanje) poznavanje zvezda. tj. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. astronomski mesec tačno izra čunato vreme op- . srditi se. astron. astrum. 149. slik. naziv za ritmič ku pesmu koja nije podeljena na strofe. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. umeriti. hasimak) žestiti se. astron. do č asti. azota i sumpora. asfalt (grč. astrognost (grč. assumtio) primanje. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. veličini nebeskih tela.000 km. druga (minor) premisa u silogizmu. podelu na sazvež ñ e i nazive. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. shvatiti. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na č ove č ji život. upotrebljava se za astrognozija (grč. položaja planeta. lat. astrofotometrija (grč. asura (tur. astrodeiktikon) pokaziva č zvezda. fil. photćs svetlost. astron. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astron. a-. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. astron. astrodiktikum (grč. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñ u njima vlada. astron. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). metron mera) zvezdomer. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astrometeorologija (grč. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. astron.) v kosmonautika. dati blaži karakter. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. astrologija (grč. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. posmatranje zvezda pomo ć u velikih dogleda. morska zvezda sli č na biljni. astrolit (grč. grapho) opisivanje zvezda. ublažiti (svetlost. karakter) ukrotiti. slomiti (volju. astronomski (grč. aetronomija (grč. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. thećs bog. vrlo velik. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astronautika (grč. sik itur ad astra (lat. asphaltos) hem. uzeti na sebe. astron. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. labi's držak. assourdir. tako je astrologija postala č itanje iz zvezda. phos. astrograf (grč. astroskopija (grč. prav. naročito astrofotografijom. physike) deo astronomije koji se služi fizi č kim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. astroteologija (grč. phos. uzimanje. obaviti kakav posao i sl. paklina. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. okamenotina u obliku zvezde. astron. asumirati (lat. astrofotografija (grč. onaj koji se bavi astrotozijom. astro. astrolatrija (grč.500. tj. assouplir) učiniti gipkim. astromavtija (grč. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. assumptio. v. astronom (grč. assumpsit) primio je na sebe. meteorolo-gia. astron. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astrofičan (grč. asumiti (tur. fig. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. astron. astron. gr č. manteia prori-canje gatanje) proricanje budu ćnosti iz zvezda. astronomia. astrosofija (grč. astrometrija (grč. npr. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. zakon) nauka o kretanjima. razumeti. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. primiti odgovornost. zvezdozna-nac. assumere) preuzeti. astrometar (grč. rasrditi se. okretnim. Sun čanih pega itd. astrografija (grč.

atemporirati se (lat. a tempera (ital. attaque) voj. u pravi čas. amovi. nekog poslanstva. at (tur. fiz. up. atanatizam (grč. fig. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. ascensio) penjanje. obamrlost. atanatizam. ataraxia) fil. attaquer) napasti. ataumazija (grč. Vaznesenje Hristovo. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. a. penjanje. penjanje. ascenzor (lat. napadati. asfaltirati (grč. napadanje. hetman. tj. atheos bezbožan) bezbožnik. onaj koji ne veruje u postojanje boga. kod vojske. prema prilikama. atavistika (lat. ascensor) v. najviši stepen nesvestice. atanizam. necelishodnost. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. besciljnost. nem. atavus napredak) sličnost sa precima. boginja. ateizam (grč. vreñati.sphyktos) ned. osobina predaka. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. fig. atak. napasti. napredovanje. brak bez poroda. neustrašivost. a-. neuredan. attacca) kuz. Atena (grč. nemanje dece. preci kao rodi-tell. thaumazo čudim se. asfiktičan (grč. askites tj. odan čovek. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). polet. duševni mir. ascenzija (lat. med. udar. pokušati) protivpravan napad na život. ataktičan (grč. koji je u dubokoj nesvestici. atheos bezbožan) bezbožnost. muz. attaccare. utišati. atelier) umetnikova soba za rad. skia senka) št. 133. utišavati. voj. nadmoćnost. drhtanje. uzlazak. spopasti. ateknija (grč. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. atavistički (lat. duševno spokojstvo. ateleia) besvrhnost. imanje ili čast nekoga. sphyxis bilo) med. ataka (ital. lekara i dr. osloboñenje od poreza i državnih nameta. zavoleti nešto. trbušna vodena bolest. atavizam (lat. a-. atakirati (fr. athanasfa) besmrtnost. ascendenti (lat. ataksija (grč. boginja rata. uzlazna linija srodstva. zločinački napadaj. a-. nasleñe. neposredno veži. topovski pribor. atalsko blago ogromno. ataraksija (grč. (kod Rimljana: Minerva). atanatologija (grč. a tempore) upravljati se prema vremenu. atelje (fr. attacher) pridati. ataman-v. naročito konjice. askos koža) ned. zaštitnica umetnosti i veština. attentatum od attentare. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). atelija (grč. attache) na rad dodeljeni službe-nik. up. prav. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. attemperare) umeriti. napad neke bolesti. npr. navaliti. viša škola. uzilaže-nje. zaprežni pribor. a tempo (ital. uzlazak. asciji (grč. med. mat. ataktična groznica. atanazija (grč. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. (fr. ustati otvoreno protiv koga. dodeliti na rad. napadati. neiznenañenje. pre naše ere. suprotno: des-cendenti. a-thanatos besmrtan. asfiksija (grč. najedati. po staroitalijanskom načinu. uzdizanje. naviknuti se na nešto. pradedovi. nepravilnost. napad. po legendi nikla iz njegove glave. stanje bez strasti. vajara. polumrtav. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. ataširati (fr. privrženik. kozački harambaša. nosos. juriš. „besenča-ni". ataxia) med. pretežnost. primamiti. atambija (grč. Ateneum (lat. nagrizati. penjanje igrača na konopac. naročito ženskih. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). geogr. astr. attemptare napasti. Athena) mit. srodnici po uzlaznoj liniji. otuda: učeno društvo. dedovi. a tempera) slikati vodenom bojom. atanizam (grč. zaštitnica junaka i gradova. a tempo). athanasfa besmrtnost) v. ascites (grč. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. neumrlost. neurednost u toku bolesti. prilagoñavati se duhu vremena. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. neizmerno bogatstvo koje je. Spasovdan. bezbožništvo. ra-stenje. naročito grada Atene (Atine). kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. atemperirati (lat. umeravati. ascendentes) pl. spopadati. ascendentia) prava. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. ataše (fr. athambfa) neplašljivost. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). attelage) zaprega. uzlaženje nebeskog tela. kći Zevsova. atentat (lat. npr.asfaltirati 83 ataman (rus. nepravilan. ublažavati. zločin. radionica slikara. astr. asanzer. at) konj. ublažiti. . obamro. divim se) nečuñenje ničemu. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. navala. tačno po taktu. atelaža (fr. a-taktos) neureñen. udariti na nekoga. ascendencija (nlat. ravnodušnost. ateist(a) (grč. obično u činu pukovnika.

atmidos para. dizanje tereta i natezanje konopca. uzor) med. Atlantida (grč. atentata krimina (lat. atletski (grč. pršljen-nosač. atmis. atmijatrija. uverenje. v. ateramnija (grč. v. athletike) skup viteških narodnih igara. prvi vrat-ni pršljen. ia-treia lečenje) med. fig. atest (lat. Atlant (grč. izvršiti zlo činački pokušaj. atmidijatrika (grč. veoma snažan. mor. atehnija (grč. athletes) takmičar na javnim gimnasti č kim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. naro čito na olimpijskim i drugim igrama. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. aterirati (fr. čovek koji se bavi atle-tikom. atmis. ležalo u Atlantskom okeanu. pravo ja. Atlantik ' (eng. atimirati (grč. atehnikos) neiskusan. bacanje. fr. oko 9000 godina pre njega. pristanište. atlas (grč. atlotet (grč. priterati zemlji. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. potvrdu. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih gra ñ anskih prava). athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. dosetljiv. zapadnoafri č ki. čast ili imovinu nekoga.) med. teško varenje hrane. koje su mnogo negovali još i stari Grci. geogr. napasti. atestacija (lat. priploviti obali. neumešan. v. Atlas (grč. potvrñivanje. položaj. mesto pristajanja. prav. metron mera) sprava za merenje koli č ine isparavanja vode. stva. teramnos tvrd) med. atehnfa) neumešnost. svedočanstvo. borac. Atlantic) Atlantski okean. atletske igreboračke igre. pokušani ali neizvršeni zločini. atest. nasrnuti na tuñ e pravo. ati č ki fini ukus u na č inu mišljenja i izražavanja. držanje tela. atlanticus) gorostasan. nepravilnost u razvoju neke bolesti. plivanje. nepravilan. poništaj. atlete (grč. uverenje. trg. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. mor. svedodžba. attitudine). ateoretičan (grč. koji odstupa od utvrñenog obrasca. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. attestatum) v. atlantski (lat. atman (ind. atimija (grč. pristan. a gesta t. princip sveta. životni dah. a-. jednog lekara). attikismos) atički način govora. atentirati (lat. pismena potvrda. atmijatrija. sime. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. uverenje. pristati. typos oblik. a-theoretes) koji ne zna. attestari posvedo čiti) pismena potvrda. lepo i pravilno razvijen. r ñ ava probava. aterisaža (fr.: duša. tj.) neuredan. nespretnost (npr. planina u severozapadnoj Africi. atmidijatrija (grč. veoma jak i lepo razvijen č ovek. attentata crimina) pl. tanan. ati č ka duhovitost i dosetljivost.atentator 84 atmidometar atitida (fr. koji ima osobine jednog atlete. ital. neve-štost. napadati. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. atterir) avij. skakanje i dr. nazvan po džinu Atlasu koji. atila kratak konjički ogrta č opšiven gajtanima. Atlas) mit. poništavanje. Africi. po Platonu. duhovit. Atlas. titan koji. sjajna svilena tkanina. Atlas) ark. spuštanje avionom. atički (lat. obali. atika (nlat. najunutar-njija suština li čnosti ili stvari uopšte. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. hodanje. teška atletika rvanje. overi-ti. aterman (grč. ateteza (grč. atmidometar (grč. v. attique) ark. u baletu: stav na jednoj nozi. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. a-. divov-ski. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". duša. atipija (grč. ne popggovati. attestari) potvrditi. posvedočiti. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. adijater-man. a-. atlanti (grč. po grčkoj mitologiji. atestirati (lat. spustiti se avionom. koji pripada planini Atlasu. Atlas) geogr. aticizam (grč. nevešt. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. priteri-vanje obali. attestatio) overavanje. ugla ñ en. atletika (grč. aeroplanom ili balonom na zemlju. ateraža (fr. atman) dah. »tipičan (grč. pesničenje. po verovanju starih Grka. drži na svojim ple ć ima nebesni svod (Atlant). ponašanje. atehnič an (gr č. pristajanje. laka atletika trčanje. velik i snažan. nespretan. naro čito: ukrašavanje grañ evina stubovima. athetesis) odbacivanje. attica. u indijskoj fil. attitude. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. atterage) mor. ukidanje. atentator (nlat. . duša sveta. thermaino) fiz. znat. otuda koji pripada Zap. neupu ćen. Atlas) mit. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. atterrissage) avij. atička so duhovit i fini način izražavanja. atestat (nlat. izdati svedodžbu. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. svedodžba. stav. sletanje. nevičan čemu. lišiti koga gra ñ anskih prava. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. proglašenje nevažećim. aeroplanom ili balonom na zemlju. prezirati. rvač. atticus) svojstven atičkom duhu. pa potonulo u more.

ono se sastoji iz progona i neutrona. pojava. atocija (grč. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. rasparčava™. atokos) ned. kadencom. kukavič luk. atmosferografija (gr č . jezgro ima isto tako složen sistem. atmidometar. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. gram. atmosphaerilia) pl. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo po č iva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobañ a ogromna količina energije (nuklearna energija). stratosfera. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. rasparčavanje.) koji se tiče atoma. atopi č an (gr č . a-. lečenje inhalacijom. atrabilitet (lat. atomos. atocia) pl. atmis. troposfera. atomologija (grč. čin. mislilo da je nedeljiv. prstenastog oblika. atto di cadenza) muz. hevisajd. sphaira lopta) vazdušni omotač. atmidijatrija. attractivus) privlačan. atom. fiz. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atraktibilan (nlat. o pretvaranju vode u paru. o najsitnijim deli ć ima iz kojih su tela sastavljena. tehnička atmosfera oz-n2a č u je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . sphaira) koji se tiče vazdušnog omotač a Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. atocija. razdvajati u sitne delove. skopeo gledam) v. atocije (nlat. sredstva koja č ine nesposobnim za rañ anje.) kol. razdvajanje u sitne delove. sphaira. atmis. klonulost. attractibilis) privlačljiv. sve do po četka XX veka. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). neplodan. atomističar (grč. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. atmosfera (grč. atonos olabavljen. bojažljivost. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). odnos atomske težine prema gustoći. atonia) bezglasnost. atmometar (grč. nauka o atomima. fig. sphaira. atonifikacija (grč. atokija. neutrona i dr. koja su postala usled naslojavanja korala. nedeljiv. lat.033 kg na 1 st . nesposobnost rañanja. agonija (gr č. završetak muzi čkog komada. atom (grč. atomologija. atmos. atmosferski elektricitet v. neobičan. atolmia) strašljivost. atraktoran (nlat. što iznosi oko 1. nepriličnost. supr. naro čito komada za pevanje. atoničan (grč.) fil. up. atmos. atom. atomos nedeljiv) 1. atomizirati (grč. fenilhinolin-karbonska kiselina. v. atomvolum (grč. parnih kupatila. atofai hedg. atonon (grč. atmijatrija (grč. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. atmos. primamljiv. atmologija (grč. primamljiv. v.) fiz. atmidoskop (grč. up. veoma sitan. a-tokos koji ne raña. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atraktibilitet (nlat. fig. atonon) gram. atmos.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . žu ćkasti kristali gorka ukusa. atmosferologija (grč. niska ostrvca. nlat. fiz. atomska masa fiz. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. 2. atmosferski (gr č . slab. nepriličan. elektricitet. logia) nauka o atmosferskim pojavama. ato di kaden-ca (ital. slabost tela. med. nenaglašenost.) bezglasan. primamljivost.) fig. žutica. mlitav.) fig. neplodnost. atto) poz. reumatizma i dr. atoli (mal. atmidometar. metron mera) v.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. atomizam (grč. atolmija (grč. crna. atomizacija (grč. facere činiti) med. atra tamna. pristalica atomizma. umoran. elementa za koji se. fig. atmosferilije (nlat. atraktivan (nlat. atomos. tj. protivrečnost. attractorius) privlačan. le č enje pomo ću pare. volumen zapremine) fiz. attractibilitas) privlačljivost. atrabilitas) med. ato (ital. atmos. agonija (grč. up. jalov) med. bilis žuč. najsitniji delić nečega. neotrovan. klonuo. grad itd. at-mijatrika. up. čep. nenaglašen. atmos. logia) nauka o isparavanju. nenaglašena reč. veoma sićušna stvar. gram. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atoksičan (grč. padavine: kiša. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. up. sneg. privlačnost. atonija (grč.000 km debljine. iatreia lečenje) ned. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atomistika.: repulzivan. mlitavost. a u praksi te dve atmosfera znač e isto. logia) fiz. malaksalost. deutrona. malaksao. uspavlji-vanje. alfa-čestica. omlitavljenje. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona.) filozof. atomski (grč. atomistika (grč. lat. atopia) nepristojnost. atopos) koji nije na pravom mestu. najmanji deli ć hem.

e. ath. tih. med. gatar. (za razliku od deminutiva. pojačati. augmentacija (lat. koji se ne koleba. med. augmentirati. neustrašivost) mirnoća. phyma izraštaj. . atrophia) zakržljalost (ili: slabost. koji vrši službu atributa. nedostatak kose.v. atrofičav (grč. up. uvećanje. auguriozan. mesec žetve. piroksen. auguriosus) v. atrepsija (grč. znamenitost. augnt (grč. predsrñe. predznak. tome sečenje) med. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. arthron zglob. beladona. astmatič-nih. augurirati (lat. po časno ime rimskih careva. kod grčkih i staroindijskih glagola. pouzdanost. koja izvla č e gnoj). npr. znak. zanimljivost. arthron zglob. privlačna sila. attractio privlačenje) privlačnost. kralj u Elidi. augurij(-um) (lat. up. odlučnost. svire-post. znamenje. atribucija (lat. augirati. dodati. predskazivač. pravo. zrak) min. miran) miran. magne-zija. sredstva za izvla č enje. pojačanje. attritio) med. surovost. predskazi-vanje. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. atrotomija (grč. augere) v. po Spinozi). attribuere pridava-ti. povećati. a-. attrahentia) med. bezdlačnost. atrahirati (lat. atro-fija kod odojčadi. mir. atrihičan (grč. bezdlačan. cacynieH. augur (lat. ne uzrujavam se. fil. atrij(-um) (nlat.: kontricija).000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. obrazuju prošla vremena. supr. nemilost. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno znač enje jedne reč i. melemi (npr. atrocitas) grozota. atremograf (grč. auge sjaj. kopnjenje. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. primamljivati. umnožavanje. augmentirati (lat. velebilje. trophe hrana) zakržljao. umnožavati. sastoji se iz silicija. — 14. npr. dodavati. augural) proro čki. ojedenost kože. otok) med. užas. atrofija. kosa) med. avgust. august (lat. srčano pret-komorje. zabava. pogoršanje bolesti. umnožavanje. predznaci (ili: vesnici) smrti. strahota. uzajamno privlačenje. ku ćetina. atremeo ne dršćem. augur. prorok. vinika (veoma otrovna biljka). tumač znamenja. kurjača. povećanje. attrahere) privlačiti. atrijum mortis (lat. kolovoz. povećava™. up. atricija (lat. cenu. mir. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano.ne. osmi mesec u godini. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. npr. bitna. auguralan (lat. trenje. prividno kajanje. predskazivački. čiju je štalu. nedostatak prirodnog otvora. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. e. uvećavanje. pre n. atremičan (grč. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atrofija (grč. attributivus) koji se odnosi na atribut. augustus uzvišen) 1. augmentum) povećanje. thrix dlaka. atributivan (nlat. oznaka. prirapggaj. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. augmentare) umnožiti. privlačan predmet. Augeias) mit. auguriozan (nlat. n. pripisivati) svojstvo. operativne otvaranje zgloba. 2. atrezija (grč.). predmetak pomoću koga se. atropos) hem. gram. atrium mortis) predsoblje smrti. slutiti. atremes koji ne dršće. nadležnost. očnih i spazmodičnih oboljenja). med. broju i graji ptica. augmentativum) gram. naslućivati. pod adh-. mršavost) usled slabe ishrane. Augije (grč. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. fig. konjić). auguralis. zove se i tirkiz. Her-kulo očistio za jedan dan.: repulzija. augmentatio) umnoženje. mekani otok zgloba. attributum. stvar koja privlači. kakvo ća. dodatak. u kojoj je bilo 3. augmentativ (nlat. dlaka.) koji nema kose. čvrstina. ojedanje. predskazivati. trepho hranim) med. pojačavati. neumitan) vot. atrihija (grč. obeležje. sušenje. bledozelen dragi kamen. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. atrocitet (lat. trajna osobina nečega. gvožña i kreča. atropos neotklonjiv. prednji deo hrama. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. dodavanje. povišavati. dlaka. up. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. augment (lat. pojačavanje. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. nepomi č an. atremija (grč.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. a-. nepokretan. a. augirati (lat. atrofima (grč. sasušivanje. pogañ ač. atronin (grč. slab. strogost. mršav. a-. fr. atribut (lat. volina itd. loviti ca. kataralnih. gram. dodatak. dvorana za primanje posetilaca. atremia nepokretnost. tresis bušenje) med. atrahencije (lat. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. suv. auguralan. 31. paskvica. atropa (grč.

dvorski život i obi č aji. slušalica za gluve. nlat. hrabrost. auletike) veština sviranja u frulu. auctoritativus) v. opernog pevača. aula dvor. up. svirača i dr. autoritativan. auleum) prostirka. audacem forturia juvat) poet. zborio mesto. redovnom roku. med. slušanje. protivna strana. audacitas) srčanost. slušalac. nauka o pevanju uz pratnju frule. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. audientia) zvaničan prijem. auctionator) nadmeta č pri javnim kupovinama i prodajama. auditus sluh) slušno čulo. auditivan (lat. srčane. aulet (gr č. augustus (lat. ounce) v. auctionari) trg. hrabro. audijatur et altera pare (lat. smelo. auksometar (grč. ćilim. up. tj. ulagivanje. audicija (lat. čujni. č ulo sluha. nuz.) kec. predvorje. saslušanje. a uso) trg. baldahin. sveč ana dvorana univerziteta. de auditu (lat. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadja č a ljubav prema carstvu zemaljskom. auditio) čuvenje. audimutizam (lat. tj. aula (grč. aule lat. pevanje uz pratnju frule. saslušavanje. gr č. auxano umnožavam. aura vitalis (lat. veli č anstven (pridev rimskih cezara). nebo. kad č ovek normalno č uje. audion (lat. sudija koji saslušava) vojni islednik. prodavati najpovoljnijem ponu ñaču. auditor (lat. č uvenje. prostrana dvorana. metod za ispitivanje sluha ili gluvoć e pomoć u naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). po običaju. aulodika (grč. probio pevanje. pre no što ć e biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). auditor slušalac. mirisan. auditorium) slušaonica. velika slušaonica. aihapb uve ćavam. auktor delikti (lat. audifon (lat. audacem fortuna juvat (lat. auditus (lat. ko sme taj i uspeva. de auditu) po č uvenju po rekla-kazala. vrsta nemosti. autor. javno nadmetanje. pozlaći-vanje. licitacija. metron mera) med. javno prodavati. auksin (grč. naro č ito biljaka. onaj koji lakše pamti stvari koje je č uo nego one koje je pro č itao ili video. audacitet (nlat. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz u č enja sv. auctor delicti) prav. aurarius) koji se ti č e zlata. životni dah. audire čuti. carski. auksilijaran (lat. porast (ili: napredovanje) bolesti. aura) prijatan vazduh. auxesis rast. vinovnik krivi č nog dela. auctoritate curatoris) prav. frulaš. pregaocu bog daje mahove. audijencija (lat. phone glas) med. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. augustus) svet. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveli č avanje. uzvišen. javnim nadmetanjem. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). pepevanje) čuz. auksilijarne trupe pomoćne trupe. auctionis lege) putem javne prodaje. aulizam (lat. slušni. audiometrija (lat. aukseza (grč. audire slušati) elektronske cev koja služi za poja č avanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. zasedanje. auleum (lat. auksilijarne mašine pomo ć ne mašine (na brodu). auraran (lat. aukcionirati (lat. pregalaštvo. množenje) biol. auletika (grč. laskanje. ode pesma. vojni sudija. osvećen.) muz. proba glumca. aura popularne (lat. ro čište. auxiliaris) pomoćni. audace) «uz. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. augustinijanizam teol. dvornice) dvorjan-stvo. audiometar (lat. učionice. prestupa. auditivni tip psih. slušati. grč. a ne može da govori. Smisao: niko ne može i ne sme biti osu ñ en pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko nač elo). prav. slušaoci. mutus nem) ned. aukcionator (nlat. pomažu ći. auxsesis) ret. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). Augustina. audire č uti. plaćanje menice o normalnom. auditivus) koji se ti č e č ujenja i sluha. hrabrome pomaže sreća. prodavati nad-metanjem. auksanomstar (grč. grč. audače (ital. sudnica. aula) dvorište. auctio) trg. sonometar. probio sviranje. sudska sednica. . augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). metron mera) opt. audire č uti. aukcija (lat. auktoritate kuratoris (lat. auctor) v. zavesa. auratura) pozlata. aurum zlato. držati licitaciju. auleo sviram u frulu. auksilijarne knjige pomo ć ne trgovačke knjige. auratura (lat. audire čuti. aura vitalis) životna snaga. govorničko preuveli č avanje i preterivanje. auletes) svira č u frulu.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. javna prodaja.. sprava za odre ñ ivanje stepena gluvoće neke osobe. auns (eng. aulos frula. unca. aura (gr č . naro č ito pozorišta. smelost. auditorij(-um) (lat. aulodija (grč. zlatni. učenje o milosti sledbenika sv. aukcionis lege (lat. auktor (lat. auktoritativan (nlat. prijatan povetarac. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati.

odli čan. grč. auskultator (lat. zlatan. aurum) zlatovit. sreća. kao uvo. aurora muzis amika (lat. bez uvoza sa strane. up. znak. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. žut ili crven mineral arsenov sulfid. kad je s nacisti čkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auscultator) v. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. skopeo) med. auris) lekar za uši. auskultant (lat. koji sadrži u sebi zlata. auslaut (nem. auriscalpium) med. odvratna žudnja za zlatom. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. pomoću stetoskopa. kraj reči.) samovlada. nezavisnost od spoljašnjih stvari. sudski pripravnik. zadovoljstvo samim sobom. zadovoljstvo samim sobom. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. steto-skopa. aus iz. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. aurora (lat. auricula) uvence. original. auriga) kočijaš. grč. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). ušni. authenticum) izvorno delo. fig. aurikula (lat. znamenje. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. autarh (grč. deo uva za vešanje obodaca. autos sam. despot. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. proricati. autentificirati (grč. ubod u bubnu. auspicirati (lat. pod pokroviteljstvom. namestiti (stan). auspeks (lat. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoi čki mudrac „dovoljan sam sebi". up. autevtike (nlat. australopitek (lat. moć. živeo u pliocenu.aureatan aureatav (lat. aut — aut (lat. fig. u obliku uva. aurum (lat. auris uho. aigšp zlato) hen. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izi ñe van igrališta. autarhija (grč. emera dan) med. out) sp. „ko rano rani dve sre ć e grabi". auriskop (lat. iskititi. Australazija Indijski Arhipelag. aurist(a) (lat. auspicij(um) (lat. overiti. auripunctura) ned. astr. autadija (grč. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. velik ugled. srećan početak. pomoćni sudija bez prava glasa. australis južni. autarkeia) dovoljnost samom sebi. . ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. kašiči-ca za uvo. autarkija (grč. auri sakra fames (lat. bubanjsku opnu. sub auspiciis) pod okriljem. musis amica) zora je prijateljica muza. Aurora) mit. auskultator. archo vladam) samovladar. auscultatio) ned. prvobitni. authentica) pl. aurum. austrofobija (nlat. sogopa) svetli venac. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. udesiti. aurum) zlato. authentikos pouzdan. auskultacija (lat. up. okrilje. veka do 1938. authadia) samodopadanje. samostalnost. prav. po četnik. osluškivanje. aut (eng. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. med. auster južni vetar. auscultare) slušati. facere) potvrditi. istok. zaštitnik. authadeia. ispitivati šum pluća slušanjem. auripunktura (nlat. stoffa materija) opremiti. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sre ć u. prisluškivati. ausštafirati (nem. ital. Auslaut) lingv. sub austt-cčjus (lat. samodržac. aurora.. koji prolazi još istog dana. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. pigmentum) mm. autentikum. autevtikum (nlat. originalni spis ili dokumenat. vlast. o. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. aurozan (lat. up. auriforman (nlat. aurin (lat. Aurora (lat.) ned. auscultans) slušalac. autemeran (grč. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. god. spoljašnje uvo. auriskalpijum (1. auriformis) uvast. autemeron (grč. trg. auspicium. samodrštvo. auripigment (lat. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. austromarksizam skup teorijskih reformisti čkih shvatanja o društvenim i politi čkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. pokrovitelj. „Vozar" (sazvežñe). slava. Austria. fil. uživanje u samom sebi. aureola (lat. ušna školjka. aureatus) zlatan. autos sam. tj. znat. istodnevni. sjaj. lat. austrijacizam (nlat. vrhovna uprava i zapovedništvo. grč. prav. krug oko glave svetaca. zaštita. pfthekos majmun) fosilni č ovekoliki majmun. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. uvce. minñuša. aurikularan (nlat. phobos) mržnja na Austriju. auskultant. augur. apsolutizam. apsolutist. jutarnje rumenilo. australopitek (lat. aureola tj. pod zaštitom. australis južni. završni glas. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). austromantija (lat. auskultirati (lat. aut — aut) ili — ili. aurora) zora. auriga (lat.

umnožiti. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). sam sobom. autografomanija (grč. v. lat. autobiografija (grč. pravovažnost. auto (grč. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). učim. supr. proučavam) samouštvo. tj. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. eng. graphia) veština umnožavanja rukopisa.: alogen. bios život. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autografskog mastila. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. (grč. grapho. autos. pisac autobio-grafije. autentičan (grč. grapho pišem) samoživotopisac. autodidaksija (grč. autogram (grč. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autografija (grč autos. lat. gnosis) samoispitivanje. auto-de-fe) v. autos.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. autizam (grč. izrañ en putem autodafe (port. autos. autos. posle smrti. autointoksikacija (grč. kata-luo drešim. autogramma) v. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. autentičnost (grč. svojeručan potpis. autokar (grč. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. ili da. autoerotizam (grč. didakso. autos. autos sam) psih. umnožavati. in) med. svečano spaljivanje jereti-ka. autos. autos. autos. autogamija (grč. autentikos) istinitost. lat.) uobičajena skraćenica za automobil. dress) odelo za automobiliste. autožir (grč. gamia) bog. naročito u crkvenom pogledu. autćs. autos. autovakcina (grč. sag. autografirati (grč. autokataliza (grč. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autogol (grč. dromos put) automobilske trkalište. autobiograf (grč. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. kephale glava) samostalan. računa se u korist protivnika. nlat. verodostojan. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. izvestan. autos. autodefe. autognozija (grč. učenje o samodeterminaciji. putem razumne volje. determi-nare opredeliti. auto-garaža (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. autos. nezavisnost od drugih. auto-da-fe. auto. autograf. autograf (grč. autos sam. autokefalnost (grč. autodidakt (grč. autos.) samostalnost.(grč. autobaza (grč. svojeru čno napisan. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autćs. autos. graphikos) svojeručan. vežbalište (ili: put) za automobile. pravovažan. autokefalan (grč. autogram. digestio va-renje) fkziol. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autodrom (grč. izvorni. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. din. autos. authentikćs) zakonit. autodeterminizam (grč. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. autos. pravi. ličnosti i ideje. autobus (grč. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. pod uticajem želudačnog soka. omnibus. autogen. autos. up. eng. samo-. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autodafe. auto-dres (grč. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autodefe (šp. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče).) samoživotopis. nezavisan. stena). samooploñivanje kod biljaka. nepatvorenost. eros ljubav) psih. dynamikos moćan. istinit. autodigestija (grč. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. izvršenje inkvizicijske presude. autos. autogonija (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. autos. ital. basis) prostor za smeštaj automobila. verodostojnost. gyros krug. bilo da priča samo svoje doživljaje. autodikija (grč. omnibus svima) automobil-omnibus. autos. nepatvoren.autentičan 89 autoklav kopiranja pomo ću tzv. odrediti) fil. lat. actus fidei) jeretički sud. autos. autos. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. lat. autos. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autoinfekcija (grč. fr. autos. izvornost. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. sam svoj. autografski (grč. toxikon. fr. autos-didaktos) samouk. mašina za umnoža-vanje rukopisa. infectio zaraženje) med. gignomai rañam) biol. lat. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autodinamičan (grč. autos. autoklav (grč. samovarenje. razmekšavanje organskog tkiva. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogu ćnost da izazovu bolest. bezbožnika. poznavanje samog sebe. lat. samooprašivanje. eng.

samodrža č ki. bezvoljnik. koji se bavi automobilom kao sportom. mobilis) sve što se odnosi na grañ enje automobila. fr. 1ub rastvaram) samorastvaranje.) pril. automatija. za razliku od slikovitog. autor (lat. ovlašćivanje. gledanje (ili viñenje) svojim (ili ro ñ enim) o čima. autos sam. autoptes) o čevidac. teranje automobila. samo gledanje. životinja (kod Dekarta). Rembrant.) v. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. Tici-jan. već čisto fiziološkim uzrocima. automobil (grč. samodrštvo. autos sam. biće koje nema duše. nož. autos. samokretljivost. autolitotom (grč. 2. odobravanje. tvorac nekog književ-nog. za č oveka: onaj koji liči na stvar. .) pristalica samouprave. pascho iskusim. autos. automobilist(a) (grč. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. hirurških instrumenata i dr. automobilski sport. autonoman (grč. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. autoportret (gr č. kratos vlast. automatiser) pretvoriti u mašinu. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. lično posmatranje. autorizirati (lat. autopsija (grč. logia) ret. nau čenjaka. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autorizacija (lat. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. hem. pro-nalaza č a da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autos. med. fr. fr. vutomorfoza (grč. autopadeia) sopstveno oseć anje. auctor tvorac. postupaka. fil. samouprava. sopstvenim očima. (Najpoznatiji: Rafael. autonomfa. stvarni govor. vladanje samim sobom. autos. mehanič ki. autorsko pravo isklju čivo pravo književnika.) u gospodarstvu neograni-č en. autokratski (grč. automatizirati (grč. autos sam. putovanje automobilom. baino idem) med. autokritika (grč. automatija v. samokretanje. autopt (gr č. auktor. auteur) pisac. up. auto-put v. kritike) samokritika. augere. automatika (gr č. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. autos. npr. odnos prema samom sebi. automatograf (gr č . autorisation) ovlašćenje. prevo ñ enje i umnožavanje njihovih dela). glu-pak. autosomnambulizam.) onaj koji tera automobil. besvesnik. koji radi bez u češća svoje volje i razuma. sprava koja. morphe oblik) biol. sama sobom razbija kamen u mokra ćnom mehuru (u bešici). moć) samodržac.. automatizacija v. Tintoreto i dr. automat (grč. autos. auto-riser) v. autos. autos. aparat za sterilizaciju lekova. autokrat(a) (grč.) neograničena vladavina. autonomni nervni sistem v. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. neograničeni vladalac ili gospodar. nyktos noć. autonomija (grč. pri č emu ne dolazi do truljenja. fr. motorni čamac. auto-strada. auctor. autos. samovladar. autoliza (grč. automacija. auctor tvorac. tvorevina. vladanje sobom. autoptički (grč. lat. automatski (grč. umetnika. automatos) samokretan. fil. putem otvaranja i pregleda leša (ua. 90 autorizirati automacija (grč. na osnovu ličnog posmatranja. koji radi automobile. fr. samostalan. autokratizam. temno sečem) med. autos.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. lično iskustvo. autopatija (grč. puh. u čenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. lat. kišobran. up. autonomist(a) (grč. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. auto. kola koja se kreću pomo ću motora kojeg pokre ću benzin. samostalnost. autorizovati. up.. tj. koji sam od sebe radi. vegetativni živ č ani sistem. maomai tražiti žudeti) fiz. fig. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. med. autos. viñenje) 1. lišiti samoradnje. odobrenje. slika. u činiti da neko radi kao automat. h'thos kamen. autologaja (grč. pregled. nafta ili elektricitet. zvekan. politička nezavisnost. v. autos sam. tako reći. samokret. mobilis pokretan. aparat koji automatski beleži nehoti čne pokrete. autokratija (grč. maomai. automatos) nauka o samokretanju. autopsija). go-spodarenje razuma nad č ulima. autokratizam (grč. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. automatizam. up. pronalaza č. samostalnost. nau čnog ili umetničkog dela. med. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. autoniktobatija (grč. Papinov lonac. opsis gledanje. morfogeneza. portrait slika ličnosti) um. grapho) pskh. pristalica samozakonodavstva. automatikos koji se kre ć e sam od sebe) nau čno-tehnička disciplina koja prou čava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. automatos koji se kreće sam od sebe. lat. ocenjivanje samoga sebe. nomos zakon) samozakonodavstvo.. mišljenju i pisanju). pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. tj. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. automobilizam (grč. slobodan.). automahija (grč. vaga. zač etnik. autos. autonomos) samoupravni. mahinalan. sistem apsolutističke vladavine. puška. automatizam (grč.

lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. fr. rotatio okretanje) samookretanje. omotaju elasti čnim vrpcama. hypnco uspavam) dovo ćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnoti čno stanje. sticanje pogrešnog.. nadmoćnost (duhovna. priznata veličina (u nekoj struci). autćs sam. autćs sam. phone glas) 2. autofonija (grč. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: oseć aj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. autos. autotip (grč. lat. autćs. prvi otisak. države bile: Musolinijeva fašistič ka Italija i Hitlerove nacisti č ka Nema č ka. autos. autoschediazo bez pripreme u činim) bez pripreme. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. therapeia lečenje) ned. smatranje sebe samoga bogom. therapeia leč enje) med. therapefa. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. npr. autopsija. ugled. transfusio pretek) ned. up. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. autorotacija (grč. kad gušter žrtvuje svoj rep. autoskopija (grč. autohipnoza (grč. zaljubljenost u samog sebe. uticaj. autoritet (lat.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. odobri-ti.) biol. uticanje na samoga sebe. autotransfuzija (grč. up. tome seći. autos. čak kad su i pogrešna. autćs. ljubav prema samom sebi. haima krv. lat. autostabilnost (gr č . opunomoćiti. v. novija fak-similna izdanja. autohirija. nadležan. autćs sam. autofonija (grč. autotrofan (grč. v. autos. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañ enja iz vene. auctoritas ugled. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autos. takve su. pod heterotrofai. autos sam. autotrofija (grč. autos. merodavan. ambulare hodam) med. epha) „on. hemigrafija. autoniktobatija. skopeo gledam) v.. autohorija (grč. serum) ned. je to rekao". samoubistvo. supr. pa se. trophe hrana) koji sam sebe hrani. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñ enje kod koga se vlada po principu vojne discipline. lat. autoritš) 1. he-mitipija. zakon koji je na snazi. 2. stabilis čvrst. autosugestija (grč. autos efa (grč. fr. ugledan. samoleč enje. autohirija (grč. priznat stru čnjak. autć-chthon) prastanovnik. psih. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñ enjima vo ñ stva mora se bezuslovno pokoravati. na brzu ruku. thećs bog) obožavanje samoga sebe. auto-teles nezavisan) samostalnost. autohemoterapija (grč. jedenje samog sebe. kod zapaljenja plu ć ne maramice itd. tj. neuslovljenost. lat. choreo idem. autoterapija (grč. autosomnambulizam (grč. somnus san. strada drum) moderno izrañ en drum za automobile. automatsko održavanje stabilnosti. autohton (grč. improvizirano. suggerere uli-ti kome što u glavu. lat. heterotrofija. pravna). autoseroterapija (grč. npr. physis priroda. autoritativan (lat. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. mršavljenje usled šećerne bolesti. autos. zakonita vlast. od vrha prstiju. autotelija (grč. autoshedijastički (grč. autćs. auto-strada (grč. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se me ć u njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. npr. tj.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autorotacija krila aaij. obrtanje krila oko vertikalne ose. nogu) u srce i mozak u slu čaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. auctor. sama od sebe nastala magnetična budno ća za vreme spavanja. autorizovan prevod. autćs. autofnlija (grč. phonos ubistvo) 1. autos. ned. samoubećivanje. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. pozvan. pozivaju ći se na autoritet učitelja. prevod nekog književnog ili nau čnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. Pitagora. koji ho će i može da nametne svoju volju ili mišljenje. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. ital. neograničenost. autć s. starosedelac uro ćenik. phagefn jesti) ned. rasprostirem se) bog. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. osakaćivanje samoga sebe u slu čaju opasnosti po život. autoteizam (grč. philia naklonost. autos sam. ljubav) samoljublje. alotro-fija. rezati) pojava koja se č esto može videti kod nekih životinja. .) ovlastiti. hipnoza. i njihovo umnožavanje. autotrofne biljke bog. autotomija (grč. autofagija (grč. autos. autofizioterapija (grč. autos. autćs. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ć ivati isklju č ivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. tvorac. up. nepomičan) fiz. autotipija (grč. autćs. therapeia) med. npr. samoobrtanje. lat. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. kod akrobatskog leta „kovit". moralna.

plašljivo. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih re č i ili celih vrsta re či. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. autohtonija (grč.) v. up. toplo. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. up. ili ne biti ništa. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. afektivan (nlat. a-.) onaj koji ima ili pravi afe-re. a-. kla-dilac koji se kladi nasumce. affectio delovanje) izveštačenost. med. skraćivanje početka. phakos sočivo) med. posao. na koga zbog toga niko ne računa. afazičar (grč. umiljato. afakičan. afereza (gr č . gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. phflos prijateljski. auto-chthonos) uroñen. afamirati (fr. affettuosissamente) muz. affec-tueux) usrdan. med. kon afeto. fr. ljubazan. afiksacija (lat. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñ eno lice ali ne za druge (porodična uspomena. aficiranje. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. dvoboj. aut Cezar. nemogućnost gutanja hrane. sporna stvar. afion. phasko govorim) med. uzbuñenje.. psih. prijatno. pretvarati se. iznenadno. primanje u neki red . aphe dodirivanje) lingv. afetuozo (ital. koji se bavi prljavim poslovima. način na koji izražavanje osećanja prati psihi čka zbivanja. afeza (eng. phobos strah) med. ljubazno. dodatak korenu. antropos č ovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. phagem jesti) med. duševni pokret. prenemagati se. afer d-oner (fr. mlatiti se. affidatus) klevetnik. afilantropija (grč. starosedelaštvo. mlać enje. skidanje) gram. a-. dirljivo. prostota. samonikao. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. affamer) mu č iti (ili: moriti) glañu. supr perihel(ijum). mržnja na ljude. konj trkač nepoznatog porekla. jednostavnost. afanija (grč. affanato) muz. affaire) stvar. affectio delovanje) osećaj-nost. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čove čjeg tela. bolestan strah od dodira. vrlo oseć ajno. afijun (stgrč. obolelost. autsajder (eng. fig.) čovek koji boluje od afazi-je. neprirodnost. starosedelački. prvi slog. afera (fr. naroč ito na ra č un države. aut nihil) ili biti Cezar. afetuozisimo (ital.. koještarije. affettuosissimo) muz. afel(ijum) grč. usinovljenje. aferaš (fr. strasnost. prvo slovo. afagija (grč. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. na. afidavit (lat. affixum) gram. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. affidavit) mor. afeleja (grč. osnovi ili reči. aphesis) lii™. auf) predl. oset. osećajan. afazija (grč. osećaj. čuvstven. veoma strasno. nego i ce svojim putem. affettuoso) muz. srdačnost. affectio uticanje) naklonost. auto-chthon) prastanovništvo. velika naklonjenost. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. afektuozitet (nlat. affabile) muz. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. poklon i sl. arb od. aut nihil (lat. dodavanje afiksa korenima ili osnovama re či.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. afidat (lat. afamiran. affiliatio) usvojenje. afekcija (lat. uroñeni čki. zamršena stvar. afektuozan (nlat. affectuosus.). gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom znač enju. prenemaganje. outsider) onaj koji je izvan čega. nešto veliko. v. usiJ njenje. up. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). affectivus) uzbudljiv. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. uroñenipggvo. razjarenost. tur. stanje raspoloženja. afektivnost (lat. npr. traje obi čno samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. nemoć (ili: nemogućnost) govora. afek(a)t (lat. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. parnica. svaki utisak na telo. afetuozisimo. uzbudljivo. pretvaranje. vazal. ganutljivo. arap. oboljenje. aphaneia) glupost. veoma naklonjen. ačiti se. koji je po strani. affectuositas) usrdnost. afemija (grč. bolno. afefobija (grč. tužno. nežnost. onaj koji je daleko od čega. usiljenost. prikovati. affaire d'honneur) stvar časti. zanemelost od užasa. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. stanje razjare-nosti. aphe dodirivanje. samoniklost. aut Caesar. ljubav. afetuozisamente (ital. ač enje. praviti se. strasno. odanost. osetljiv. apheleia) ret. lingv. i afilijacija (nlat. bolest. spor. affigere pričvrstiti. aphairesis oduzimanje. afanato (ital. affectus. afektacija (lat. tj. samobitan. afektirati (lat. helios sunce) astr. prirodnost (u govoru). auf (nem. nedostatak oč nog so čiva: up. afakija (grč. samobitnost. težak položaj. neupuć en č ovek. sukob. afine (lat. a-. affectare) biti izveštačen.

zlato je skupoceno. obilnost. afinitet (lat. Aphrodite. aficirati (lat. arap. jad. ljupkost. lat. pre-čistiti. ljubavno ludilo. gram. odlučan. afinis (lat. priliv. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. affinerie) prečišćavaonica. sve brže. ad forma-ge obrazovati. rodan) ned. afiniranje (fr. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. zbratimiti. sveza. afluks. affretando) muz. aphobia) neosećanje straha. afion (stgrč. afflictio) utučenost. Afrodita (grč. afirmati-van sud. afilirati (lat. afiš (fr. potvrda. puške na kundak. obilje. odsečan. obljuba. affirmatio) potvrñivanje. plemenitih ruda. zakupnina. affirmare) tvrditi. neplašljivost. aforistički (grč. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. oplon. c.) med. parenje. phoros plodan. afrodizijazam (grč. tajno udruženje. oroñavanje. ta rafinerija. prijateljstvo (suprotno: kognacija). afinirati (fr.afilirati 93 afroditski ili društvo. afretando. affigere priku-cati. a-. bez čašičnog listića. muka. biti afitiran biti u pripravno-sti. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. v. up afrodizijazam. primiti nekoga u neki red. bolno. afyun. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. ljubavni bes. bez listova. opijum. afretando (ital. dremak. srodnost. afirmirati (lat. affirmativus) potvrdan. nedaća. društvo. prikovati. združiti. uobličiti. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. afformatio. v. stanji-ti. tur. aphyllos. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. tuga. jalovost. bezglasnost. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera).) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. pripremanje topova za pucanje. affinis) roñak po ženi. poučna izreka. ganuti. afekcija. afretiranje (fr. aflogistična lampa. fig. doterati. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. napraviti lepšim. mudra. afretozo. lat. npr. aflogističan (grč. imati pri ruci. aforija (grč. afoničan. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. affluxio) v. neplodnost. sličnost. afonija (grč. umnožavanje. afinerija (fr. aflito (ital. pridružiti. afirmativa (nlat. nagomilavanje. a-. aformacija (nlat. aficiranje (lat. up. uveriti. up. šurak.) uticati. tvrñ enja. uzbuditi. izo-bilje. afluks (lat. afobija (grč. potvrditi. afitirati (fr. obilje. afficere) v. profi-niti. npr. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. ožalošćenost. ucveljenost. hen.. affinitas) srodstvo. up. družba. č. afrodizijaka (grč. affutage) voj. hol. affluxus) priticanje. log. affuter) voj. aforizam (grč. afitaža (fr. iskaz dat pod zakletvom. pri-livanje. alfresko. kon aflicione. glačanje. phyllon list) bog. afrikata (lat. žalost. affiliare) usiniti. sagorim) koji gori bez plamena. afroditografski (grč. oštrenje alata. afficher. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. nešto putem oglasa objaviti. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke već e lože. oglas. afluksija. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. afiličan (grč. npr. pokazni. zet. stanjivanje. prijatelj. zakuplji-vanje lañe. prečišćavati. aphorismos) kratko i jezgrovito. morska gusenica. u obliku izreke. afluksija (lat. afirmativav (nlat. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. preterano razvijen spolni nagon. afrodizija (grč. Aphrodite) mit. a-. afluencija (lat. phone glas) ned. afresko v. doterivanje. afretozo (ital. potvrda. potvrñivati. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). nesreća. affluentia) priticanje. pre^ čišćavanje. potvrñivanje. affinage) profinjavaže. affiner) prefiniti. ubrzavajući. dirnuti. afflitto) nuz. rastužiti. očistiti. phlogizo zapalim. affiche) oglas. fig. ljubavno uživanje. afinaža (fr. bratstvo. a-. affirmativa) potvrdno mišljenje. složeni suglasnici. afrodizija. nebojažljivost. udariti na sva zvona. affretoso) nuz. bratstvo ili društvo. spolna ljubav. draž. affricare natrl>ati) pl. top ili pušku pripremiti za paljbu. afitirati (fr.) ljubavni. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. tast. navala čega. fig srodnost. astr koji opisuje planetu Veneru. aflikcija (lat. javna objava. afroditski (grč. . radionica gde se prave žice. affretement) kor. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. afirmacija (lat. napraviti utisak. bol. doj-miti se. tužno. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. rastrubiti. nameštanje topa na lafet. afirmirati se uspeti održati se kao takav. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. npr. afyon) mak. potvrdan sud (S je R). nujno.

a-. chemeia) pr. akesis) lečenje. sin Peleja i božice Tetide. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. surovost. ahromatizam. kadionica. affundere. karneola i dr. up. zatupelost. afrosinija (grč. večernji. phthongos zvuk. acerban (lat. ton) gram. affronterie) javna pogrda. a-. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. ahipnija (grč. acerbacija (nlat.). svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. otklanjanje boja. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. surov. after-diner (eng. ntis. achlys) tama. akeridi. cheo sipam. boja kože) med. ahronija (fr. med. achates) št. a-. aharistia) nezahvalnost. reka žalosti u donjem. chemeia) fiz. ravnodušnost prema nekom dobru. tur. oboljenje na sluzokoži usne duplje. afronterija (fr. bezobrazna i drska prevara. fiz. aftong (grč. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. akezija.) biol. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). ahmadiyya. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. uvreda. sprava za merenje vrenja. up. ahrea (grč. acera historika (nlat. up. prema životu. strogost. acerbatio) zagorčanje. mana jednog čoveka. acervacija (lat. med. besmislenost. affunde) fari. aphthai. dosuti) dosi-panje. glas. aphros pena. ahemanzija (grč. ned. up. donji svet. melemi u masti u kojima nema voska. podzemni. aphrosyne) bezumlje. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. tj. aholija (grč. ogorčenje. noos razum. akenonoet. lat. bezvodnost. nesposobnost razlikovanja boja. ahroničan (grč. ahromatičan (grč. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. acerbus) gorak.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. a-. podzemnom svetu. Ahitofel (hebr. affundere doliti. hydor voda) nedostatak vode. malokrvnost. a-. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. služi za nakit. nesavremen. bledilo. acenonoet (grč. i to na peti. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. ahromatizam (grč. chroma boja) opt. vrsta dragog kamena. med. bledilo. pomračenje vida. a-. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. acezija (grč. orao vidim) med. up. aceridi (grč. nlat. pogoršanje.) ime mudrog savetnika kralja Davida. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. tako da mogu upijati boje. strog. ahromazija. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). nemanje sna. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. dobar i mudar saveto-davac. akromatin. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. afront (fr. koji nije u svoje vreme. fig. a-. . gorčina. ahromazija (grč. a-. do pete. v. a-. ahlis (grč. acervatio) nagomilavanje. acholos) med. mesnatog dela gnjata (lista). slaba strana. oskudica u vodi. bezvučni suglasnik.) opt. akedeia) duhovna tromost. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. izraditi da izgleda kao ahat. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. acera turarija (lat. dolivanje. acerbitet (lat. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. aphtae) pl. ahromatin (grč. achronie) liti. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. ahatizirati (grč. grub. afuzija (lat. opor. bežučnost. grubost. Aheron) kit. a-. up. farm. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. Ahilova žila inat. turban. otuda: slabost. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. after-dinner) odmaranje odmah posle ru čka.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. chroma boja. acera filologkka (nlat. ahipničan. achromatos) bezbojan. Ahil (grč. chypnos san) med. chylcs sok) ned. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. aftezan (grč. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. Aherov (grč. acerbitas) oporost. koinos zajednički. acedija (grč. affront) otvoren napad. besanica. acera (lat. gomilanje. aphtha. Ahasfer (hebr. afunde (lat. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. nego mora večito lutati. aphthosus) mehurast. Achilleus) mit. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. a-. sramota. ahidrija (grč. bezbojnost. akedija. chros koža. Keros vosak) pl. up. ahat (grč. ogorčen. čalma. magličaste mrlja na rožnjači oka. ahilija (grč. afte (grč. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. ahmedija (arap. aserra) kutija s tamjanom. potpuno slepilo za boje. ahromatopsija (grč. oskudica u žuči. buncanje u groznici. a-. ahemav (grč. opt.

acidum. mineralna. Uron mokraća) med.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acetoiurija (lat. kiseljak. acidosis) med. . okaliti. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće.ne. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acescentia) hen. adžustamente (ital. acescencije (lat. potpuno. acidoza (nlat. aggiustamente) muz. metron) sprava za merenje jačine kiseline. sredstvo. acetilceluloza (lat. acidofilan (lat. lek protiv žuljeva i bradavica. soli sirćetne. sprava za merenje kiseline sirćeta. sasvim tačno. sirćetno kiseo. hrane u želucu. koji ima oblik zrna grožñ a. acefalna se č esto zove i knjiga (ili zbornik i sl. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. npr. pretvoriti u kiselinu. pretvaranje u kiselinu. acetum) hen. aciditas) hen. acciaccatura) nuz. acinozan. agi ta to) muz. kisela voda. nesposobnost o č iju da zapažaju plavu boju. kiselina. acetati (lat. prisustvo acetona u krvi. aciniformav (nlat. jela i lekovi koji lako prokisnu. grč. acetum sirće. grč. koji sadrži sirće. acetil (lat. acefalija (lat. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. aceterin (lat.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. grč. acetoza (lat. aceton (lat. acefalan (lat. acetum) hem. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. tačno. žlezde. asegeg) čeličiti. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. fr. tronuto. acidifikacija (nlat. acetum) hem. acinozan (lat.) sirćetovit. kiselost.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. acephalus. acetaldehid hen. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acidere) hem. stapanje. acidimetar (lat. ukiseliti. sklonost prokišnjavanju. acetonemija (lat. aciniformis) v. acidacija (nlat. acstometrija (lat. uskišnjavanje. npr. ačakatura (ital. acetometar (lat. acidum. naročito kod šećerne bolesti. acetum. acetum (lat. acid (lat. asik) voditi ljubav. hen. upotrebljava se za osvetljenje. prisustvo acetona u mokraći. acijanoblepsija (grč. acetum) hem. proki-šljivost. acetum. acinosus) pupast. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acetum) farm. metrfa) merenje jačine kiselina. bezbojan i otrovan. acetičan (lat. ocatne kiseline.) 1. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. acescentia) pl. metron mera) hem. dirll-vo. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. acidatio) hem. acsscencija (nlat. nastaje destilacijom etil-alko-hola. blepein gledati) slepoća za plavu boju. 2. acetabulum (nlat. grč. aciditet (nlat. grč. acescere. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. ocat) pl. acetum) sirće. acidirati (nlat. zglobna čaša. kyanos plav. metrfa) hem. ašikovati (tur. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. ljutina. acidum) hem. a. grč. grč. acidimetrijv (lat. ocat. bog. gasovit ugljovodo-nik S2N2. haima krv) med. acetilen (lat. stvaranje kiseline. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. anat. naročito kod šećerne bolesti. merenje jačine sirćeta. očeličiti. uzburkano. kon adžitacione. acetate-star celuloze. acetum. adžitato (ital. acetum. aseg. acidificatio) hem.

bavocher) praviti nečiste otiske. . baždar (tur. taksa baždaru. nečista izrada.= vaso kontinuo. uče-na gospa. 2. baguette štap. Ve= beril. vaditi pesak iz reke. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. Vso= banko. babu (ind. baždarina (tur. nečisto štampati. bas-bleu) plava čarapa. arh. babel) nered. traćiti vreme uludo. fig. babiole) dečja igračka. bavella. baget (fr. otpaci od svile. baza (grč. Vg=bor. temelj. . koještarija. maslin-ki i dr. zabuna. slične bagdadskim šalovima. vajna spisateljka. po čemu je i na zvana. prava linija duga više kilometara koja se. bhagavata) v. bagat. bagmak) hrom. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. ba-breton (fr. . kantardžija. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. V=predikat (dok A označava subjekat). babel (hebr. potcenjiva-ti. bagasa (fr.) ne mariti za nekoga ili nešto. taroka ili aduta. malenkost. tričarija. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. fig. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. meraču. sit-narija. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. izopačenost. detinjarija. uzimati koga ili što suviše olako. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. Bavius) v. kom od grožña. bezbožnost. Babilon. babiola (fr. uzalud. badminton v. baba otac. češka brza mazurka. b). potencije ili loga-ritma. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera.) besposlkčiti. V. bava) trg. ða=barijum. kanala i sl.) indijska titula: gospodar. bavela (ital. badem) bog. razvrat. Vavilon. bagatelisati (fr. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. stvari. jevtina cena: mali i lak muzički komad. mulja. bagav (tur. beatus. Btto= bruto. podloga jedne stvari. mat.) kraljev otac. pomoću motaka za merenje. bacdar od pere. pančaratra. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. kontrolor mera. Bk= berklčjum. šljiva. bonus. pere. bagatela (fr. nlat. igračka. radi isušivanja zemljišta. Bavijus (lat. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. baggagium) prtljag. geom. bagdar. vrlo jevtino. ćopav. Bi= bizmut. pagat (ital. čistiti rečno korito od peska. Bav (lat. bagger) jaružar. deda) otac. podnožje stuba. ð=bor. bacdar od pere. hen. bavoširati (fr. basis) osnova. bagaža (fr. osnova stepena. bagerovati (hol. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. baždar) naplaćivač carine trošarinac. baba-kan (pere. baborok) omiljena češka narodna igra.) vrata.B B. ital. ba so. ne radeći ništa. Bavijus. V=sniženi ton N. društvu je cilj da poja č a i održi tu jednakost. baždar) l.) jaružariti. ološ. bagatella) sitnica. nečisto izrañen bakrorez. badavadisati (tur. bagata) u taroku: prvi od 22. fiz. ba-ble (fr. badava (tur. zbrka. bedava) besplatno. kipa ili svoda. geod. bagatelle. bedminton. lenstvo-vati. nipodaštavati. bavoche) nečist štamparski otisak. bavoš (fr. bab (pere. bager (hol. moreuz. kapija. bagavata (ind. baba otac. bagasse) isce ñ ena še ć erna trska. badem (tur. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. nevaljalstvo. kao skraćenica: b= bene. merač. carinik. v. carina. huz. bagage. ne obzirati se na . bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. sitnica. log. uzaman. manguparija. bangav. knez. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. baborak (češ. S. grad. babo (tur. fig.

objavljen 887.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. v. vrsta malih marama. varati. basis) hen. u Evropi: radnja naro č ito sa luksuznom robom. bazilika (grč. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. bazilikalan (grč. koji ju je prvi utvrdio i opisao). Bazilike (grč. bazeitet (grč. uvodna stihovna stopa. bassin) v. bazeitet. bajagi (tur. po čivati. ustajao. bazalni. znojenje. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. 19). v. kraljevski zmaj. voj. bazno kamenje. dolerita itd. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. prisustvo jedne hemijske baze. up. baziotriptor (grč. tribo trljam) med. baze. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. saborna. pokrivena čaršija na Istoku. teleću) za kori-čenje knjiga. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. zasnovati. mršavljenje i dr. a druge za sudije (tribunal). Bazedovu. javlja se u obliku slivova. bazeitet. bajat (tur. fil. basiliskos) zool. u isto vreme. bajadere (port. bazrñan (tur. koje su. betilije. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. basin. predstavnik trgovaca. basaltes. igračice na službi u ind. v. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. krupne buljave oči. bazen (fr. i magnetita. hen. Moje. baja™ (tur. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. proliv. glavna vena na pakoru-čici. brzine automobila ili drugog motornog vozila. tobože. ubrzan rad srca. legendarni kraljevski zmaj koji je. tip prvih hrišćanskih crkava. dućan sa svakovrsnom robom. baziti (grč. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bazanit (grč. baziotrib. bombasin) trg. bazuka voj. tribe trljanje) med. bazeologija (grč. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. tvar (materija. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. ovčija. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). javne igračice i pevačice u Indiji. hen. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. Basileus) pl. basis. baziotriptor. mit. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. baitylia. bazergan) starešina trgovaca. bazalt (lat. bazicitet (grč. bazitst (grč. koji „čine privrednu strukturu društva.. pojačana probava materija. bazirgan od pere. god. baitilije (grč. bazrñan-baša (pere. sličan bazilici. bazar (pere. potom. baze (grč. koji se upotrebljava naročito na Istoku. oslanja-ti se na koga ili što. 1799—1854. kefalo-trib. basis) osnovati. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. up. sem. augita. realnu bazu. basis. 28. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. bazarn (fr. odličan materijal za grañ evine bazana (fr. obojiti crno. basis) pr. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. bazanirati (fr. glavna crkva (takoñe: vasilika). basis) hen. bailadeira) pl. ovčiju. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". baziotrib (grč. modni list sa mustrama za haljine. pouzdati se. bayat) koji više nije svež. četr. v. bazar) pijaca. hramovima (ind.-tur. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. tripsis trljanje) ned. kod Grka i 7 Leksikon . svojim pogledom zadavao smrt. osloniti se. bayagl) tobože. Bazedovljeva bolest ned. i javne ženske. basilike) u obliku bazili-ke. opsenariti (u svrhu lečenja). odreñ en put na zemlji (npr. bazirati (grč. bazilisk (grč. bazen (fr. basis) pl. bethel) pl. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. utemeljiti. bazni (grč. stari. lekaru K. drhtanje prstiju. baymak) vračati. kol. va triangulacije. aiat. basis) ži. kefalotripzor. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. basis. supstanca. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). konta na konjičkim čakširama. ručni reaktivni bacač. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. baza. (nazvana po nem. osnovno učenje. vašarište. vrsta finog i jakog porheta. basis. logia) nauka o osnovi-ma tela. jedne za publiku. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. I. basis) pl. kupa itd. osnivati. nebesno kamenje. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. baziotripsija (grč. basen.. pouzda-vati se u.

mlada devojka. fr. od bakterfa batina) pl. bajc (nem. nagrada za učinjenu uslugu. bakteria palica. arap. bakrač (tur. bakteriofagi (grč. up. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. Beize) hem. bakteria. bayrak) v. poklon. baclage) mor.-med.) pl. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. Backfisch pržena riba). prašume. močilo. bacca bobica. bakteriemija (grč. bakteriurija (grč. Bahus. baionnette) voj. ital. bakreni kotao (i uopšte kotao). taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. ispit zrelosti. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. uzengija. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakulus (lat. bakvuds. bobičast. fero donosim) bog. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. Barjam. bakteriolizini (grč. bakciferan (lat. bajonet (fr. jagodičast. dem. balio. mokrenje zaraznim klicama. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. uništači zaraz-nih klica. bal en masque) igranka pod maskama. baklava. bacciformis) u obliku bobice. Bakchos) kit.) bajrak (tur. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. univerzitetima: najniži akademski stepen. arlekin. bajlbrif (hol. bakterfa. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. therapefa) lečenje pomoću bakterija. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. baculatio) batinanje. ma-gistriranju i doktoratu. bajdara (rus. koji rodi bobicama. bakterfa. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. zabava sa igrankom. bakvuds (engl. bakulometrija (lat. Bakhus (grč.. zlosrećan čovek. baculus) štap. bobica. uron mokraća) med. i eng. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. močenje. bakteriocidnost.. bah$i§) dar. bakračlije (tur. bakterfa. bakterioliza (grč. bakterfa. v. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. hol. jagoda. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). lysis rastvaranje) hem. Dnjestru i Bugu. kažnjavanje batinom. bakteriologija (grč. bakteriocidi. baklave (tur. osobina nekih živih bića. bahtsiz) nesrećan. bakler (fr. baka (lat. lat. bakterioze (grč. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. prisustvo bakterija u mokraći. nlat. barjak. nesreća. baklaža (fr. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj u čvrstila. najmanja. prevučen kožama. grč. baksuz (tur. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. ispit koji prethodi licencijatu. veoma sitna. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). bakkai) trgovac namirnicama. palica. bakteria) biol. šaljivčina. bakulacija (nlat. up. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. bakalaureus (nlat. štapom. bakšiš (tur. bakfiš (nem. baka (nem. lešnika i dr. hem. Vasso Bahus. bakbord (engl. napojnica. baccarat) francuska hazardna igra karata. gorštaci. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bejram) v. pripadaju biljnom carstvu. šiparica. klicožderi. bakana (ital. up. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. bakterfa. haima krv) med. bakterije (grč. krčma. backwoods) pl. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. lat. bakraclz) stremen. bakvudsmeni (engl. bakteriolog (grč. bakciforman (nlat. ballare igrati) igranka. batina. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. bakalaureirati (nlat. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. . pristaništa. bakalaureat (nlat. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. mlevenih oraha. bakterion štapić. bajdaki (rus. bacleur) zatvarač luke. nevolja. bakara (fr. bajaccio) lakrdijaš. 2.bajaco 98 bal bajaco (ital. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. bakterioterapija (grč. klicomori. dug nož sa dva reza ili više rezova. baccalaureus. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. baksuzluk. backwoodsmen) pl. baccana) obična vinarnica. luženje. phagos) pl. fig. caedere ubiti) biol. baculum štap. bal an mask (fr. prut. motke. bacca) bog. metra) merenje pomoću štapa. god. 1. bakteriocidnost (grč. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakterfa. caedere) biol. bakteriocidi (grč. bacca laureus lovorova bobica) na nem. biol. boja. up. jednoćelična živa bića. rakidžinica. backboard) mor. čovek koji drugome donosi nesreću. bakalin (tur. baidaki) pl. bal (fr. bal. Bake) znak (obično komad drveta. Bajram (pere. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. pajac. bakteria.

bilanx) ravnoteža. balsaminaceae) pl. balance. ljuljanje. tepati. stvar za odbacivanje. balbucijes (nlat. up. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. grč. sličan gitari. u kojoj je naročito poznat tzv. nedoumica. baleine. ballade. posthion kapi-ca) med. balanoidan (grč. pere. balzamirati (grč. balerina. balagan (rus. muz. balio. kod tenisa. onaj koji se hrani žirom. baladen (fr. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). ital. ballerina) umetnica u igra-nju. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. bilans. baleioptera (lat. Meister majstor) voña balega. držati u ravnoteži. balbutirati (lat. balancement) kolebanje. balaena. kor. bog. far«. kolebanje. ballare) pl. opis. balancier) šetalica. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). baletska igračica. biti neodlučan. vrsta hljerodula. pesnička pripovetke. glumac. baletski igrač. Baldacco. bal u svečanom ruhu. kole-bati se. preplitati jezikom. Terazija u Zodijaku. neodlučnost. svežanj. bajadere. grč. balazor trg. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. šatra. zapaljenje glavića i kapice. pterćn) pl. balast (kelt. izrañivač terazija. balletto) umetnički ples. bilans. lat. bal pesak. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balerine (ital. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). baletski igrač. mucati. ballerino) učitelj igranja. balanofag (grč. preplitanje jezikom. žirolik. balancer) uravnotežavati. balsamon. konačni račun. ballata pesma uz igru) džoet. vaga. balbutire) med. balansirate (fr. balata (nlat. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. naročito cirkuska. balanopostitis (grč. njihanje. balsamica) pl. balave (fr. baladine (grč. baraka. balata (ital. trg. bal pare (fr. ballata) 2. bala (fr. balbuties) ned. baladin) šaljivčina. baleteza (fr. balaena) zool. umetnik u igranju. pesma uz igranje. nem. balleteuse) pozorišna. balanos žir) med. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. drhtanje. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. ravnoteža. nauka o kitovima. služeći se i dijaloškom formom. ruski narodni instrumenat. up. balander (hol. trg. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. zool. astr. ali elastičnija od ovih. slik. balada (fr. žirožder. balet-tencer (fr. balaena. balata) l. Tanzer igrač) igrač u baletu. podaci mornara o robi koju su natovari li. balanos. balzam (grč. ball-boy) ot. balzam-ska sredstva. geb curim) zagnojavanje glavića. ballet. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. bal champetre) igranka u polju. lakrdijaš. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). dečko koji. balanoblenorea (grč. blenna sluz. baletska igračica. balanse (fr. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). balet (fr. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. igranka pod obrazinama. balanos. logfa) zool. bal rage). upotrebljava se za električne izolatore. koja. ili u vezi sa pantomimom. kit. sa trou-glastom kutijom. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. proučavanje kita i njegovih osobina. nlat. prvi igrač u baletu. služavke u azijskim hramovima. ballet. bilo kao umetak u operi. balšažgetr(fr. ejdos) koji ima oblik žira. jaka i većinom prijatna mirisa. balsamon) xex. bal-boj (eng. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. figura u plesu (u lansu i kadrilu). docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. up. fig. balanitis (grč. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. mucanje. balalaika) muz. igra na pozornici. a delom i aromatičnim kiselinama. balabane) daščara. zamuckivanje. balle) denjak. kupi lopte i donosi igračima. balerina (ital. otmena igranka. baldahin (ital. koje se posetiocima hramova nude za novac. kantara. lat. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. balansiranje (fr. nem. balena (fr. balet-majster (fr. ustezati se. phagos) zool. treperenje. klatno.bala 99 balzamirati krabuljii ples. svaki nepotreban i suvišan teret. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. nejasno izgovarati. balansje (fr. balzamski lekovi. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . muz. balzamika (nlat. baletski igrač. mašinske kaiše. ballet. balanos. balagan. ital. bilj-na vrsta. zamuckivati. uravnotežiti. balanos. balzaminke (nlat. balenologija (lat. balalajka (rus. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje.

ballizo. balzam za uminjavanje. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. Bugarske. balneum. balle. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. Rumunije i Turske). fol-kloru. balle. kupanje znojenjem. zadnji deo velikog parobroda. balon d'ese (fr. balio bacam. banjsko grañevinarstvo. balo (fr. balzamum kordijale (nlat. balkanistika v. nepokriven. balon kaptif (fr. Grčke. geogr. sargija od vune. balnot) vrsta burgundskog vina. književnosti. balneologija (lat. balon (fr. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). ital. balneum (lat. balista (lat. balio) koji se tiče balistike. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balistoskop (grč . ballon captif) vezani balon. balsamum cordi-ale) far«. balio (fr. balneum vaporis (lat. balistički (grč. balneum lakonikum (lat. drhtanje. balistkčka kriva (linija) fiz. glasati kugli-cama. ista-knut deo na spratu neke grañevine. belina (fr. zbog čega se mora ponovo glasati. balneum kupatilo. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). balneum arenae) peščano kupatilo. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. bokasta boca za tečnosti. balo (ital. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balsamum anodynum) far«. balkanologija. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. za olakšanje poroñaja. ballot) 2. hitam) bacačica. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balcone) apx. balzamirati. denjak. bala trgovačke robe. balio bacam. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. banjsko lečenje. balzam za oči. kupanjem i dr. koji je 1746. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. okruglo telo. balizam (grč. med. kupališta. utroba se ispere karbolnom kiselinom. glasačka kuglica. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. teorija bacanja. bacakanje. sojica. balaustion cvet divljeg nara) vrh. baliotade) skok konja ispruženim nogama. grč. naročito. okrugla. balneum laconicum) znojno kupatilo. grčenje. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. nazvana po dečaku Ba l ili. balneum vaporis) nap-no kupatilo. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balkon (ital. revolvera) i ispaljenog zrna. glavica. Balila (ital. ballon) šuplje. lepo izrañen stubić. pod pritiskom barutnih gasova. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. . god. balneum) banja. balneum. utišavanje bolova. ballotte) kuglica za glasanje. balota (fr. poz. grč. balzamum oftalmikum (nlat. Jugoslavije.). mor. kupanje u pari.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balkanologija nauka o Balkanu. ples. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balio) l. muzički komad za ples. balotirati (fr. logfa) proučavanje banja. balotaža (fr. gañenja. usled dejstva vazdušnog otpora. kupanje u toplom pepelu. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. balistike (grč. kosije pada nego što se penje. balzamum anodinum (nlat. koji spada u balistiku. ballismos „igranje") bolesna. igranka. balio bacam) voj. balneoterapija (lat. grč . balzam za jačanje srca. balotada (fr.. balkanijada sp. doksat. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. grč. kupatilo. balneotehnika (lat. balustre. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. trzanje. održavaju se od 1929. balio bacam. bal. balzamovati v. lged. grapho) opisivanje banja. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. produženje prve i druge galerije do pozornice. balistogram (grč. godine u ðenovi. balsamum ophtalmicum) fark. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. baluster (fr. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. fig. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. grč. ballista. balustra. balneum. balneum arene (lat. po običaju starih Egi-pćana. baline) vunena materija za pakovanje. grč. balneum cineris (lat. balneografija (lat. svežanj. ćuvik. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima).

banka (ital. bambino (ital. banalnost. banderilja (iš. sp. svakidašnjost. nem. bambocciade) pl. balustrer) ograditi stu-bićima. lutka. pruga u boji. bannarium) pravo prisiljavanja. banderole) kita ili gajtan na trubi. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. hajdukovanje. pustahij-stvo. stepenicama. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. mala traka. otr-can. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. sopstvenik banke. banket (fr. prosto. trg. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. naročito zavoja. oproštajna gozba. bambino) detence. banalnost (fr.. Americi i Meksiku. propalica. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. mandora. banausos) zanatski. banco. glumaca. banque. up. saraf. bamboo) vrsta trske. bankvaluta (ital. bandažirati (fr. izveštao. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. da bi bila glatka i sjajna. banditizam (fr. banquette) voj. banco. banalite) v. banderola (fr. prima novac na štednju. lazaroni. previjati. spojnica. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske kr č me. zavoj. remnik na pušci. banana) bog. bandu ra (rus. kreditnim i efektnim poslovima. bavalitet (fr. daje zajmove uz kamatu. bandonion muz. zavojić. bandagiste) proizvoñač. banquier. opšti. banquet. filistarstvo. banco. obično. bandager) ned. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. posreduje u kreditnim poslovima. v. igra č koji drži bank. ustanova koja radi s novcem. banka. banarij (nlat. balhornizirati (nem. bambus (malaj. pre-viti. balustrirati (fr. prodavac hirurških aparata. bandito) razbojnik. bandoneon muz. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. nevaljalac.utega (kod mačevalaca i boksera). obru č na naplatku. nevaljalstvo. balčak (tur. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. samo sa više žica (8^24). rñave. bavana (šp. banalite) otrcanost. a po ukusu dinji.balustrada 101 banknota balustrada (grč. ital. pljosnata mala šipka. vašare. banaliser) načiniti otrcanim. metnuti obruč na naplatak. zavijanje. banditisme) razbojniko-vanje. upotrebljava se naročito u Sev. tablica sa cenom neke robe. staviti utege (u mačevanju i boksu). nota) vrsta menice koju neka nov čana banka izdaje na samu sebe. suviše ponavljana rečenica. bandleta (fr. bambu. 1531— 1599). up. banco. bandeletette) uzan zavoj. filistarski. sličan gitari i balalajci. drumski razbojnik. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. fr. naslon. vojna muzika. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. štedionica. nem. bandit (ital. pustahija. balustrade) arh. konjička zastavica. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. prinudno pravo (različito od jus kogens). postaviti balustradu. družina (lopovske). seljačke igranke i sl. Bank) novčani zavod. banda) četa. eng. bankijeri (ital. banchieri) pl. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . banquier) lice koje se bavi novčanim. banderiljero (šp. bank (ital. bandoneon. raste u Indiji. up. bandonion. bankar. gitari sličan muz. č esto visoka do 20 m i po 60—70 st debela. el bandola) muz. hajdu čija. banale) običan. banda. banalna fraza otrcana. bambočade (ital. utega i sl. banknota (ital. vetrokaz. skitnica. Bankier) v. bandaža (fr. previ j anje. bandola (ital. bandage) med. bandažist (fr. balčak) drška od sablje ili mača. menjač. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda.. banalitet. Hajnrihu Bandu). koje se upotrebljava u borbi s bikovima. ograda na altanima. bandist(a) (ital. banalan (fr. čovek koji se upravlja prema vetru. mambu. banauzijski (grč. gomila. zastava na ka- tarci. štampa-ru. balaustion. banderilla) koplje sa zastavicom. banauzija (grč. bank. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banketa (fr. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. putujuće društvo svirača. plaćeni ubica. bankar (fr. kod nas i nov čanica od 10 dinara. okov na to čak. redenik. fr. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. reklamna traka na omotu knjige. strani novac itd. svakidašnjim. up. unutrašnji naslon na prozoru. priručje. fr. grañ. veza. bandola. banalizirati (fr. baikir (fr. tračica. bandolin mast za kosu. banque) upla ćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. malo dete. banda (ital. mandola. zaviti. šp. gozba. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. opasač na kome stoji fišeklija. okov na to č ku. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. svakodnevni. valuta) bankovni novac kao fingirana nov čana jedinica. balkonima. v. odred.

bankrotstvo. baptisterij(um) (grč. kaldrmarina. barracano. trampiti. barbarismos) gran. obično u blizini vojni čkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. visoko do 20 m i debelo do 9 t. grč. barbar. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. baobab (amh. rumpere slomiti) slom banke. straćara. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. brana u sudnici. danas: neobrazovan. grč. veoma gusta i teška. šipka. baptisterion) krstioni-ca. barba. preprečna vatra. stradanje. novčanica. fr. banko-konto (ital. taksa za prelazak preko mosta. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. nazvati telefonom itd. tj. fig. banco.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. barbarizirati (grč. barakan (arap. barba (lat. krštenje. baraque) daščara. bonsek. stražarske kula. baptizma (grč. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. naro čito za ona značenja za koja imamo našu reč. v. barbacana) voj. banco. bandžo (eng. razmena. up. barbakana (fr. barbar (gr č. tj. u lice. trampa. za svetlost. krštava ti. bendžo. bankokrat (ital. grub. ustava. džinovsko hlebno drvo. nečovečan. bansek (nem. potkradanje. podvala. bankokratija (ital. bankokrat (ital. postradalost. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. bar (grč. potpuna propast. baptizo) pl. traže da se krštavaju samo odrasli. baratirati (ital.: šnajder. gruba jezička greška. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. bantam (eng. fr. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. barbacane. baptiser) krstiti. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. pogrešno upotrebljene reč. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. rampe. trgovina kod koje se daje roba za robu. baražna vatra zaprečna vatra. barre) poluga. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. divlji. barbarizam (grč. na štetu jasnosti i čistote jezika. bankrot (ital. barbarin (grč. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. in barbam (lat. možda poreklom sa Jave). pola tri. banjo) kuz. protivan duhu i pravilima jezika.) bog. divljak. baratto) razmena. iskvareno. baraquer) smestiti u barake. baros težina. papirni novac. mostarina. baratto. barba brada) čika. varvarizam. slična platnu. barakirati (fr. nlat. livnica. barrage) brana. rampa. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. barakan. barbarikos) prvobitno: strani. voj. pobarbariti. barbarski (grč. ital.. Band-sage) zan. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. nlat. sa osvežavajućim plodovima. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. baratteria) kor.75 i 53. raste u žarkim krajevima Afrike. krčma. varvarin. stranac. berkan. Adansonia digitata).banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. barato-trgovina (ital. pregrada izmeñu konja u konjušnici. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova.. nepravilno. nm. baranda (tl. barbarski ornament gotski. baptisma) crkvena tajna krštenja. barattare) trgovati davanjem robe za robu. bez da sam znao.. krštavanje. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. trampa. ital. baražist(a) (fr. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. nadenuta ime. in barbam) u bradu. bantam petlić) sp. bar) 2. lišće i kora služe i kao lek. sprud naslaga. surov. naročito uobičajena u knjižarstvu.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. barat (ital. prevara. naročito protiv groznice (nlat. krateo vladam. stanovati u logorskim kolibama.. dućan od dasaka. dakle tuñinac. bantam kategorija bokser. propust za vodu. banco-conto) trg. keltski i . tuñinski. baptfzo. grč. baraž (fr. grešiti se o previla i č istotu jezika. greda kojom se zaprečava put. barragiste) čuvar brane. govoriti u kovanicama. pritisak. trošna kućica. barbaros) v. bancarotta. kri-jumčarenje. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. baptizirati (grč. široka arabljanska haljina od te tkanine. plod. čiča (u Dalmaciji). u brk. teret) 1. daščarama. šuster. baptisti (grč. imate li što za jesti. bar (eng. ital. bancus klupa. kovanica. u kojoj se pije i jede stojeći. grub. trgovati razmenom. bara (fr. mašinska testera trač ara. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. pregrada. baraterija (ital. pregrada. fr. surov čovek. barat) trgovanje. var. obustava plaćanja. baraka (fr. npr. motka. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake.' varizirati. varvarin.

grubost. barež (fr. bas-relief) plići. barbaros) neobrazovanost. barikadirati (fr. barbe. soma telo) med. duboki tenor ili visoki bas. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. barilalija. barisfera (grč. barister (eng. pepeljuga. tj. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. barbirati (fr. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. zatvoriti se dobro. barilla) hen. fig. drugi. baribal zool. barda. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. redni broj 56. Bajram. sveštenici itd. Americi. mali čamac. barricade) brana. naročito poslednji slog reči. baricentrum (grč. guslarska pesma. divljaš-tvo. naša-ranost. baryum. zatvoriti uzane prolaze . svile i pamuka. glossa jezik) med. ital. mostova) u cilju odbrane. drveni. suviše šareno slikarstvo. fig. granica. albarda) tovarna životinja. bereta (fr. dubok. barythymfa) zlovolja. barometrija. barikadirati se ograditi se. barytoneo naglasim gravisom) gram. bariton (grč. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barjak (tur. neuljuñenost.(grč. našara-ti. bariolage) šarenilo. baritonon (grč. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. barbiton (grč. v. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. lañica. seta. ulična borba. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. barca. izdvojiti se. crnih medveda u Sev. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. bardot. smetnja. barilja (um. dizati (ili: praviti) barikade. smetnja. barditus) ubojna pesma barda.98 1 u SAD) bareljef (fr. Barjam (pere. prepreka. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. barijera (fr. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. varvarska. meña. brana. bayrak) zastava. od teških elemenata. barioler) šarati. barys težak. barioni fiz. barriere) pregrada. praznik žrtve. mlada mazga. barricader) pregraditi. dubok glas. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. kakvu nose na službi sudije. kuv. bardit (nlat. surovost. muz. i to za: nukleone i hiperone. gojaznost. znak Va. barifon (grč. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. teško izgo-varanje reči. arap. reljef. barilalija (grč. barij(um) (nlat. barys jak. barys. bard. bardak (tur. 158. element. teško. tromost. kćntron) fiz. basist. Zemljine jezgro. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. baritonirati (grč. muški glas izmeñu basa i tenora. kurban bar jam. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. velika trgovačka laña sa tri katarke. odbrana. tćnos) muz. ostaviti nenaglašen. bas. koji je pevao. četa vojnika. barrel bure. ši-šati. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. neukusno. bajra«. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. kelt. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. barys. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". barimetrija (grč. barys težak.) muz. ua. bariolaža (fr. barys. otežano govorenje. bas. barel (eng.55 1 u Engleskoj. prepreka. phone glas) muz. med. steg. bariolirati (fr. ulaz gde se plaća troša-rina. pevač koji peva bariton. varvarstva. vrsta malih. u slavu junaka i bogova. grañanski rat. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. barifonija (grč. eufonijum (u vojnoj muzici). ugojenost. prepre č iti. berretta. bardak) zemljani sud za vodu. pregrada uzanih mesta (ulica. bardiljo (ital. sastoji se. neraspoloženje. baritimija (grč. šp. Japanu i dr. tonos ton) muz. bardo (fr. pregrada od rešetaka. branik. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. mostove) u cilju odbrane. barñelo (ital. barkarola (ital. bard (eng. sada: sve slično tkane materije od vune. usamiti se. pogranične utvrñenje. teškoća govorenja kao bolesno stanje. prošarati. verovatno. ñeram. pevati bariton. bariglosija (grč. up. pesnik. laleo govorim) med. fig.. gvožña i dr. barys. barrette. jedan slog. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. atomska masa 137. metria) v. skidati krljušt sa ribe.34. barka (ital. barytonon) gram. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. barbifier) brijati. barys težak. muzički instrument sa žicama. zaklon. barikada (fr. barisomatija (grč. nikla. prepona. uz pratnju harfe. pevač koji peva dubok glas. varoška kapija. sličan liri. polihord. ital. sphaira lopta) geol. barys težak) hem. barretum) kapa uopšte. barys težak. fig.barbarstvo 103 barkarola (ulice. protkati šarenilom. grč. bari. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. fr. barbarstvo (grč. barque) čun. težište. tuga. baritonist(a) (grč. nlat.

lañica. v. bassiste) pevač koji peva bas. baronija. junak. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baset (ital. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. bassa ottava) pl. pravac) bog. barogram (grč. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom.). barkarola. up. basma (tur. jak. trćpos obrt. najve ći čamac na ratnim brodovima. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. baros težina. barchetta) čun. bas-lis (fr. baros. košarka. jedrima i malim topovima. basen (fr. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. bastaj. član nižeg plemstva. up. basileus) kralj. titula drugog arhonta u staroj Ateni. baronese (ital. baromakrometar (grč. basileus (grč.) nepravilan. barrocco. baros. voda vešta č ki ogra ñ ena (u parkovima i sl. barometar (grč. svaka učvršćena na dva stuba. barut (tur. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. barcherolla) šetni čamac bez katarke. bas (ital. hrabar čovek. baskitbol (eng. ital. instrument koji proizvodi bastonove. baronija (fr. dvorske. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. barometrograf (grč. baron. osnova harmonije. thermos topao. baro. baro. baros. baroskop (grč. baros. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. gimnastičke sprava: dve okrugle. barograf. svira č koji svira bas. avgusta 1572. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. dazimetar. razboj. kelner u baru. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. čuz. baso obligato (ital.) koji se tiče barometri-je. barometar koji sam sebe registruje prave ći tzv. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. barokni stil. noć od 24. basamak (tur. stepenica na stepeništu. basist(a) (fr. metron) vaga za decu. barmen (eng. pismo). barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. basa otava (ital. v. bason (fr. barketa (ital. najviše stanje barome-tra. glas basa koji vodi melodiju. up. bassin. baros. fagot. grapho) četeor. barone) plemićka titula. veština rukovanja barometrima. skopeo) stariji naziv barometra. barok. barometrija (grč. barograf (grč. up. štampana knjiga. barok (port. baronnie) v. fr. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. baros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: težina. na dan sv. štampa. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. baronat (nlat. grč. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. barotermometar (grč. up. barcaza) hor. up. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). bazen. barkica. . tako ñ e: barkerola. v. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. bšros. izme ñ u barona i viteza. barkerola (ital. gondola. mandole i dr. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. baronessa) baronova k ći. geotropizam. barne (nem. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. Bartolomeja. barografsku krivulju. basso. hipsotermo-metar. barut) prah za vatreno oružje. mali kontrabas sa tri žice. barokna poezija učena. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. bassetto) kuz. vazdušnog pritiska. najniže stanje barome-tra. smešan. gramma slovo. tanka šarena pamu čna tkanina. basson) muz. fr. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. barokan (port.(grč. basma) l. barofon (grč. basket-ball) sp. 2. baros. baseto (ital. čudan. baros. vitez. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje ho ć e li vreme biti vedro ili mutno. basson. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. baros. Vaggep. barometarski (grč. makros visok. nastran. batino) rečno korito. sprava za merenje vazdušne težine. barres) al.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. baronet (eng. barman) vlasnik ili poslovoña bara. metron. ital.). visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. barotropizam (grč. basso obbligato) mu?. sa katarkama. kotlina. materije i forme. pritisak. bartolinitis med. grč. duboki tenor. mesto u pristaništu gde stoje lañe. bariton. usminskih žlezda. barkasa (tl. metron) fiz. basamak) prečaga na lestvama. stepen plemstva izmeñu grofa i plemi ća. barokni stil (port. bassetto) kuz. barimetrija. barogram. mali čamac. paralelne (i vodoravne) motke. najdublji muški glas. baronat. fig. zapaljenje bartolinijskih. barrocco) apx. cic. izazivaju utisak ne čega na-stranog i ludog.

mač. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. batologija (grč. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. lupetanje. naročito po tabanima. razmnoža-vati se putem ukrštanja razli č itih vrsta. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. basso ripieno) kuz. zool. vrsta fine i guste pamučne tkanine. battalmak) pokvariti nešto. batifon (grč. geol. 2. radi većeg električnog punjenja. bastardna vuna. stalno ponavljanje jedne teme u basu. batarizam (grč. morska dubina. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. batibij(us) (grč. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. koji donosi sreću. bastonare) batinati. nuz. batelaža (fr. udar po protivnikovom maču. batardeau) voj.-tur. bathos dubina. bastilja (fr. bassetaille) muz. bahth) srećan. zamajni udar klatna na č asovniku. lupiti) mač. izbiti protivniku ma č iz ruke.. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. federima. ime dobila po gradu Bata-viji. battuere udariti. batoliti (grč. onaj koji živi u dubini. batterie) voj. bastard (ital. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. obično sa 800—1000 vojnika. kopile. batarde) pokrivena laka beč ka kola na gibnjevima. napustiti (neku nameru. bastardo) vanbračno dete. mañioničarstvo. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). baton. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju razli čitih biljnih vrsta. ponajvip!e grani-toidnih. bathys. bastonnade) batinanje. privremen zaklon. nasip od kamena. kugla) 1. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. brodarina. zamisao i sl. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). batardo (fr. dvostruki udar. naklapanje. batometrija. batoar (fr. dubok bariton. bastardirati (ital. battere. odred vojske koji predstavlja. .). pljosnata maška. bastardna menice lažna menica. batirati (fr. prevoznina. batavija polusvilena tkanina koja se izrañ uje na Javi. sa potpisom lica koje ne postoji. metrfa) v. batli (pere. borbeni ma č koji se u borbi držao u jednoj ruci. konja i magarca. bathys dubok. podeljenih u 4 č ete. prut. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. baterija (fr. vrsta starih topova. batisfera (grč. bastion) fort. bastionirati (fr. bastion (fr. batometrija (grč. morski omotač Zemlje. bastonada (fr. bathos dubina. baton (fr. battuere biti se. bataliti (tur. basso profondo) «ta dubok glas. batinanje po tabanima u Turskoj. basso ostinato) muz. električna baterija više lajdenskih boca koje se. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. lithos kamen) pl. tovarenje i istovarivanje la ñ e č amcima. podignuti utvrñenje (ili grudobran). jula 1789. baso profondo (ital. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. bathos. kremen. bastardo) bog. prema formaciji. batimetrija (grč. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za sve ć njake i druge predmete). battre. fr. basto) štap. batimetrija. poluležeća francuska slova izme ñ u rond i anglez. kula. batman (fr. više topova (4—8) iste vrste. batist (fr. tuč ak za loptu. baso ripijeno (ital. bios život) biol. bathys dubok. batiskaf (grč. batard (fr. tip. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. za vreme Luja XVI. batelage) opsenarstvo. palica. sa potpunom opremom i priborom. bastion) voj. utvrñenje. naročito maršalska palica. hor. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. bathys. okaniti se čega. battarizo mucam) med. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. nm. grudo-bran. brodski saobra ćaj. bataillon) voj. melez koji dolazi od spari-vanja razli čitih vrsta (npr. prevara. utvrditi. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. mucanje. poremetiti. laña) „dubinski brod". glas izmeñu bari-tona i basa. trg. vuka i psa). metron) sprava za merenje morske dubine. lat. truć anje. phone) muz. fig. bataljon (lat. battologia) nepotreban govor. skaphos brod. batomstar (grč. vot. bas koji prati. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañ en 1829. bastovirati (ital.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. muz. lupanje srca. voj. takoñe: ba-reljef. u Berlinu). praklja č a. basta! (ital. 3. battoir) mlat. metron) merenje dubine. ognjilo na starim puškama. ital. bastille) tvrñava. sphalra lopta. bathys dubok. tući. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. nlat. zamuckivanje. brzoplet govor. najslabija vuna na ov č ijem krznu.

Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". fig. štapić) med. beata (lat. pri č est samrtnika kod katolika. odvojeno. baš č a. bathos. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. Batrahomiomahija (grč. svete uspomene (pokojnik). batos (grč. vino. koji se pogrešno pripisuje Homeru. batrahus. bage) dimnjak. beanus (nlat. beate memorije (lat. iza-zivači tifusa. bacilarije (nlat. u polu slože nicama: glavni. student prve godine. Bahus.. klupa. god.) narednik u turskoj vojsci. 2. lat. klupa. batovda (ital. metron) med. poglavar. jak udarac duž protivnikovog ma č a kome je cilj da se protivnikov ma č izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvo ñ enje udara na protivnika. obi č no praćen vrtoglavicom.). zasebno. tj. bogorodice. bdelotomija (grč. bacili. puškarnica. bahce) v. baca (tur. bdella pijavica. srećna. baš-č aršija (tur. grč. bacillum prutić. baska) napose. bahant (grč. Bahus (lat. vrsta istočnoindijskih. batrachos žaba) med. bejaune) novajlija. Bah (grč. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). im. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. beaticum) poslednja pomast. žutokljunac. vožnji javnim saobrać ajnim sredstvima i dr. prednji kraj la ñ e. bahur (hebr. Bacchus. Bakchos) kit. u srednjem veku: putuju ći ñ aci (vaganti). vrtar. bacchans) pl. a naro čito arhitekture. bdelometar (grč. bacili (lat. obično pokriven. vrenja buterne kiseline i dr. glup i neotesan čovek. bathron) med. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. baštovav (tur. batofobija (grč. beatae memoriae) blažene. bahio) zaliv. beata virgo (lat. bakterije koje imaju oblik štapi ć a. bahanalije (lat. povrtar. bašlik (tur. basa) starešina. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povr ć a.č aršija i dr. srdobolje. beatizam (lat. bahija (šp. ba§car§z) glavni trg. beata virgo) blažena devi-ca. bašta (tur. vojnici neredovne turske vojske. bašč a (tur. pion. baft (pere. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. brucoš. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. sedište) med. u Vajmaru osnovao arhitekta V. nedisciplinova-na vojska. beanizam (nlat. sprava za nameštanje iš č ašenih udova. baš-č auš (tur. batuta (ital. beatus blažen) pravljenje svecem. staklena sprava za isisavanje krvi. bašmalik (tur. v. Bacchanalia) pl. up. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. obi čno belih katunskih tkanina. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). basmaklik) „novac za papu če". skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. bahce) vrt. bahaizam napredni pravac u babizmu. pere. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. prišt ispod jezika. dodiru nekog predmeta. deo prihoda sultanije koji se sastojao od nov č anik kazni za šumske krivice. baca. baft) trg. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). bahanti (grč. pijanke. bathron postolje. batrahij(um) (grč. bakchos. basibozuk) ist. dobar vinopije. strah od dubine ili visine. tetanusa. fig. bašta. majka božja. hirurška postel>a. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. udarac za takt. batrijum. batuta. batrij(um) (grč. mač. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. pijanica. terevenke. batrum (grč. phćbos strah) med. fr. baška (tus. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bacilarije. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bec-jaune. v. bas) l. prostota u govoru i pisanju. baš.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. beatikum (lat. bogomoljka. poznavalac hebrejskih zakona. početnik. beata) blažena. bauer (nem. najstariji: baš-knez. . bacillum štapić. tobožnje svetost. burno veselje. bathos dubina) niskost. lat. bog vina. bdella. Bakchos)' mit. bachur) jevrejski student koji se bavi prou čavanjem Talmuda. licemerstvo. grč. baša (tur. kod Rimljana: u česnici u Bahusovim svečanostima. batrahijum. znak za mirovanje. nastavila rad u Č ikagu. baš (tur. batrahus (grč. Po dolasku na-cista na vlast 1933. phćbos strah) med. bašiboz(l)uk (tur. bacillaria) pl. parodija Ilijade. bahijus (grč. sin Zevsa i Semele. batrachos žaba) med. saltomortale napravljen preko konja. Bakchos. battuta) muz. Bauhaus (nem. gradina. čuveni grč ki komični junački ep. vrat i ramena. v. beanus. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. ba§hk) marama koja pokriva glavu. posebno. Bauer seljak) u šahu: pešak. v. škola je raspupggena i 1937. bacilofobija (lat. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila).

proglasiti svecem. begute (eng. bezistan) v. bezoard. adres-se au besoin). adres o bezoan (fr. fil. bedaf) glupak. pere. najstariji red posvećen bogougodnom radu. zaista. bezbeli (tur. siromaštvo. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. tj. begine. sirijskim i severoafri čkim pustinjama. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). far«. beg (tur. Baedecker-a). bezoardika (nlat. bevanda) vino. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kola č a. begging) platno za pakovanje. koja se stavlja obi č no iza imena. beggar) hi. bogomoljke. budala. baby) malo dete. udovica velikog gospodina. becassine) zool. o bezoan (fr. izabrati. oda-brati nešto po svom ukusu. ital. bezistan. Be-kvadrat muz. betuine. plemić u staroj Turskoj. tribunal koji sa činjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. barska šljuka. beging (eng. beatifikovati v. igra sa reketima i lopticama sa usañ enim perima na jednoj strani. bedine-. jevrejska sudnica. bezeta (fr. naročito crno. naro čito u Carigradu. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñ unarodnom sistemu. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). naro č ito kod neprerañ enog še ćera. bevanda (ital. Bć-dur) kuz. veliki posednik i vlastelin. badawiyyun) kod. u kojoj na svakoj strani igra devet igra ča. bez (tur. au besoin) u slu čaju potrebe. skitala č ka arapska plemena u arabijskim. bež (fr. svideti se. kad bude nužno. uvrstiti u red svetitelja. pr. beggar) pl. bejzbol (eng. stočni trg. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). baga. bezoar (fr. Be-dur (ital.) udova-carica. trg. beggar) pl. bebi (eng. bedminton (eng. starešina neke oblasti. bez (hebr. na menicama: adresa po potrebi. Bq) fiz. bez) 2. bedlemit (eng.) begov sin. protivotrovi. beba. beylik) 1. beatificare) posvetiti. bezemšon (hol. begov posed (dobiven od sultana). 4. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. tržište. vazalsko. 3. bedinerka. 2. rica. beguine (eng.. beatitudo vestra (lat. begute. predstavlja jedan . beige) koji je bledosmeñ e boje. potrebnost. bezisten. koja su živela od sto č arstva i plja č ke. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. oskudica. padzehr) fark. rukoljub. titula jedne indijske kneginje. kuv. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. baisemain) celivanje ruke. besoin. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. Bedienerin) ku ćna pomo ćni-ca samo u odre ñ ene dane ili sate. v. dopadati se. suprotno: Be-mol. bey) 1. beglerbet (tur. beduina (arap. bedak tur. levog i desnog). lopta za tu igru. gospodin. fino tanko platno. tvrdo zvu čanje sa osnovnim tonom b. ženski ogrta č sli č an arabljanskoj nošnji. ako bi trasat odbio primanje. pomešano s vodom (u Dalmaciji). bedinerka (nem. 2. eng. stanovnici pustinje. pokrajine u staroj Turskoj. bezoardica) pl. uvrš ć enje u red blaženih od strane pape. preko mreže razapete 155 st od zemlje. dopasti se. vrsta kola ča punjenih penom od jaja i še ć era. pokrivena č aršija. deo trga pod krovom. begine. besplatan rad raje na begovom imanju. baiser) poljubac. odobrava™. igra slična tenisu. v. prirodne boje. obi čno arapske. bek (eng. badawiyyun) pl. beze (fr. fig. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili buri ć ima pri ispražnjavanju. tursko državno imanje. bedlamite) ludak. naravno. luda. negovanju bolesnih itd. blago onima koji imaju. bekerel (skr. beatificirati (lat. tur. besbelli) dabome. odobriti. badminton) sp. bezette) crvena šminka. upravnik jedne oblasti. proglašenje za sveca. detence. upu ćivanje menice na tre će lice. beth-din) l. razrešavaju ć i znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vra ć a na prvobitni stepen. bezisten (pere. begluk (tur. begevisati (tur. bedeker putni vodič. platno. badawiyy. neobojen. Bedlam. gospodar.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. 3. beatificirati. bezmen (fr. begenmek) l. begine (nlat. bedevija (arap. bediverica v. ritska šljuka. 2. knjiga. biti saglasan s ne čim. beatifikacija (lat. bedak (pere. klevetni čko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. posle čega dolazi akt kanalizacije. priru čnik za turiste (prema imenu nema č kog izdavač a K. 3. titula. četvoroutlasto „V". bezemschoon) trg. nužda. one koje se prave sveticama. bezistan) trg. back) sp. beduivi (arap. bisogno) potreba. bezoan (fr. bekasina (fr. bedast. zapovednik. vrsta katoličkih kalu ñ erica naro čito raširenih u XI i HŠ veku. knez. begum (tur. begoglija (tur. bezistan (pere. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañ anski. beatificatio) posveći-vanje.

lola. up. Vrangelove i dr. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. nevolja. »sena Marsova. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. ni praktičnim ciljevima. bala tur. belandre) mor. bekrija (arap. beladona (ital. belanda (ital. belemniti (grč. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. naročito vladičin sto. bellicosus) ratoboran. Be-moll) «uz. bengali (eng. benares (ind. belchite) vrsta španske vune. nesreća. beli (arap. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. bena (tur. boginja rata kod Rimljana. kao sredstvo za ulepšavanje. slične taftu. okovi na nogama. belt (skand. ludača. belvedere. luda. bacon) kora slanine. Be-mol (ital. belvedere (ital. belomantija (grč. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. bellevue) v. bel kanto (ital. . belaj (arap. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. bun. vinika. deport. belles lettres. ñavolski poglavica. bukraiyy. bilezik) 1. backwardation) trg. bengal (eng. naziv po francuskom naučniku A. fig. belenzuka (tur. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. zabavna književnost svake vrste. glavni sastojak atropina. strela) geol. eng. bella donna) hen. fil. izvesno. Bekerelu (1852—1908). kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. izumitel>u telefona). čist parafin koji se dobija od petroleuma. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. belogvardeec) „beli gar-dist". bengal) polusvilena tkanina. tur. na Dalekom istoku. al. ben (hebr. zvučanje sa osnovnim tonom b. belos strela. Bellona) mit. belanda. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. 2. brokat.—A. bel canto) kuz. borila protiv boljševike. belvi (fr. bel-esprit) lep duh. belogardejac (rus. grivna. belikozan (lat. belelaks trg. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). bon) budala. Belt) tesnac. bez glave. jasno. decibel. bungalow) jednospratna kuća. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). ni naučnim. feljton. npr. tur. vojske koja se. beladonin (ital. belum omnijum kontra omnes (lat. Belona (lat. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. beluga) zool. mus-lin sa prugama u više boja. glupan. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. za vreme grañanskog rata u Rusiji. verovatno. Belzebub (hebr. kičme. estetska i književna kritika. beluga (rus. pametan i duhovit čovek. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. lisice. belemnon oružje za hitanje. zabavni pisac. bema (grč. moreuz. bellum internecinum) rat do istrage. valjda. bala. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. bel-espri (fr. belum internecinum (lat. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. (Atropa Belladonna) velebilje. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. bela) l. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). 3. bematin-sveće pl. belćim (tur. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. karika.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. bekon (eng. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). zlo. suprotno: Be-dur. oznaka b. bangla. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. radi povećanje zenica. nazvala po gradu Benaresu. jad. bella donna „lepa žena") bog. beletristika (fr. patnja. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. 2. kurjača. ranija jedinica kiri. s krovom od slame ili crepa. paskviza. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. pavta. up. ñavo. belegija (tur. osušena polovina (strana) svinje. belegi) brus za oštrenje kose. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. Davidov sin. služi za turiste. Solomon ben David=Solomon. nazvane po gradu Belčite. bekri) pijanica. vrag. čardak na kući. belvedere lep izgled) kula. balan. belčite (šp. beledin trg. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. belli) poznato. riba jesetra-mo-runa. belmontin hen. Baal-Sebub) mit. fig. božanstvo starih Filistinaca. muka. butne kosti i lopatice. bekuordejšn (eng. ratnički. Bengal) pl. beletrist(a) (fr. lovce itd. tj. bez sumnje. opšti rat. fr. upotrebljava se. Bembaša (tur. narukvica. bengalo (beng. belki) možda. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. Bengalija (eng. lepo pevanje.

primalac prihoda crkve. bencilik) 1. blagoslov. benzin (nlat. beotski (grč. beraha (hebr. bergamo) pl. Beoćani (grč. bengal stripe) trg. industriji. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. beneficijar (nlat. beneficium) dobit. benevolentia) blagonaklonost. benefakcija (lat. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. SAD) vrsta gline. bene (lat. zelenim ili belim plamenom. naklonjenost. tromo. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. bezoe) hen. ma ñ ije. beneficium) v. ben ñ eluk (pers. benefic. bezopasnost.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. blagodejanac. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. povlastica. berberis vulgaris) bog. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benedicirati (lat. val>ano. korisnica. a onda i po celoj južnoj Italiji. tj. osnovan u VI veku u Monte Kasinu.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). spreda uzane. prihod. a pozadi široke. zidni tepisi izra ñeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. benevrek) uske suknene čakšire. banja. blagodejanje. benedicite (lat. beneficancija. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. ben-mari (fr. krofna. benjovr (fr. čini. blagosiljanje. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. izradi kalupa za livnice. rastvara se u alkoholu. beneficians) dobročini-lac. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. bene) dobro. berat (arap. kada za kupanje. poz. benefis (fr. beneficijant (nlat. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. otuda: ne-spretšakovi ći. beneficijat. dobrotvor. dobrotvorstvo. lože u parteru grañene u obliku kade. odan. č eli č ane i dr. bergamota (ital.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. daje triput godišnje celom katoli č kom svetu. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. Bene-dikta (480—543). beneficij(um) (lat. benediktinci al. . benefic (lat. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. prete č a hokeja. iz Beotije. prolaznost bolesti. S6N6. beignet) kuv. bentlos dubina) biol. benzol hem. žutika. bain-marie) kuv. aromatičan ugljovodonik. sadrži više od 50% montmorilonita. beneficijat (nlet. elektrogimnastika. baignoire) l. praveći znak krsta. benevreke (alb. belje (fr. priganica. bengal strajp (eng. bene va lete! (lat. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. povlastica. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. tj. benefice) predstava u korist nekog glumca. dobročinilac. napr. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. berberiva (nlat. beneficijalni (nlat. upotrebljava se pri vañenju nafte. glupo.) dobit. 2. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. korist. glupaci. kupalište. benevolencija (lat. gori lagano crvenim. . benedicere) blagosloviti. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. bendi (eng. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. beneficiatus) v. zagrevalo vodom. dobija se iz katrana kamenog uglja. Boiotćs) pril. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. milostivost. bandy) sp. benefaktor (vlat. benediktiner (fr. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. bentos (grč. med. prvenstvo. benevolens) blagonaklon. instrument sa 5—7 crevnih žica. nem. opojna trava (napitak). benefactio) dobročinstvo. benignitet (lat. bengilik. up. benevole lektor (lat. 2. benedictin. tečan. benedikpija (lat. lako isparljiv i za-paljiv. žutim. dobija se iz nafte. benevreci. lepo. bentonit (po Fort Benton-. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. blagosiljati. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. bergamotto) carska kruška. benemerit (lat. kupatilo. igra se u Skandinaviji i SSSR. beneficijar. naklonjen. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. benignitas) dobrota. blagosiljanje. darežljivost. v. bensficija (lat. bergonizacija med. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. takoñe: ñak koji prima stipendiju. bendžo (eng. berberis (nlat. bezbojan. uštipak. benedikpija apostolika (lat. kaluñerski red sv. nespretno. od neke predstave korisnice. zarada. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. muslin sa prugama u više boja. bergami (ital. dobrodušnost. benefactor) dobrotvor.-tur.

beryllos) gatanje. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). bere (fr. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. novčana pijaca.02. berilij(um) (grč. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. berkan (ital. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. nlat. crvene i bele. bergerie) tor za ovce. proizve-denih ukrštanjem sijamske. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. berekin (ital. ovčar-stvo. borsa. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. pastirska pesma i igra. burza. bereket) l. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). samo u medveñoj koži.805 kg. osnovanog 1098. široka. utiče na suzbijanje besposlice. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. plahovita ljudi i ratnici. beržera (fr. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). kitajske i napolitanske rase. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. redni broj 4. bez prednjeg sedišta. berlingot) polu-berlina. deran. zavet. = beli skorbut. berlingare. berkshire) po eng. berkelijum v. god. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. berlengo (fr. berit savez. Africi. ugljem i sl. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). berylliumj hem. strelci (vrsta pešadije u ital. tur. hem. vermut. nastran (po načinu pisanja ital. Australiji i ist. duge dlake. berkovec (rus. zatim sa robom: žitom. berzerkeri (nord. beržerija (fr. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. berlingoca (ital. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. 2. bernijeskan (ital. berkšir (eng. berzanski uzvisi trg. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). baraka. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. berceuse) kuz. lake karuce sa dva sedišta. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. bourse. bergere) pastir ka. up. up. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. novčanik. beo metal koji ulazi u sastav berila. ili zelenkastoplave (akva-marii). berklijum. bersaglieri) pl. beurt) pl. berlingozza) italijanski narodni ples. fig. berit-mila (hebr. (produktna berza). birma. pesnika Bernija. nem. beržerak (fr. berlinska kola. napredak. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. bereta (ital. bere. upotrebljuju ih kao putovoñ e kroz snežne mećave na Sv. bourse. postavljena naslonja č a. redni br. besni. zavet obre-zanja. berilistika (grč. bernesco) ćudljiv. ital. na taj način. berzijanci (fr. ljudi koji. kada pobesne. berneskan (ital. up. beavitamknoza. transuranski element. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. Indiji. berklijum hen. berma (lat. u Francuskoj. beretka. koji trguju na ber-zi. berza (fr. pod berza. koji nema u sebi vitamina „be". bermet (nem. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. bernijeskan. Berni. Berdan) puška ostraguša. obrezanje. neprovidan. 97. uspavanka. bernesco) v.). bernardinac (nem. ukras za glavu. firmare) krizma. mangup. brelengo. osnovana 1836. bela braća. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. beriberi (ind. atomska masa 9. Bersianer) pl. beril (grč. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . ljubavnica. letina. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. bursa koža. heksagonalni mine-ral. beret) plitka i okrugla francuska kapa. bert-brodovi (hol. znak Ve. plod. berseza (fr. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirin čem. sreća. berretta) v. fig. i odlikova-li se u borbi divljim besom. nlat. otuda i naziv. beryllos) min. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. berne) kor. pelinkovac. vojsci. mutnozelene boje. berićet (arap. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. berna (fr. bertijonaža (fr. bernardinci pl. v.veoma raširena krvna bolest u Sev. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. up. rod. berlina (fr. berkovec) mor. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. bersaljeri (ital. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. znak Bk. ber-serkr) tig. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). krzno. element. birichino) raspušten dečak. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). dragana. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. beri) med. beryllos.

naro čito cvet ia vo ćkama. časopis. beša (tur. Biblija (grč. dvozgloban. med. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). biblia knjižice. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. npr. knjige) Sveto pismo. životinja. nečovek. bitumen. bibHon knjižica. odeljak. razboj (naziv po pronalazaču). umetnost i sl. beton (lat. akcija i drugih hartija od vrednosti. sredstva. 2. nečovečan. razumevanje u knjige. onih naroda koji se u Bibliji pominju. knjiga. a sastavlje-ni su od beta-čestica. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. nadničar. baisse) l. bi-.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). list i cvet voćke) cvet. besik) detinja kolevka. ist. divlji. bi-. bibliognozija (grč. surov. besar. 3. seli prodavati. besa) mana. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. diarhija. articulus zglob) koji ima dva zgloba. bibi (fr. prednapregiuti beton ar- . bibere ad numerum(lat. gr č. biberon (fr. biandrija. zverska priroda. bi-kar bez posla.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. biangularan (lat. grubo. Bezirk) srez. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. aner. bestia) zver. bis. beta-zraci fiz. bestijarijus (lat. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). padanje cena i kurseva državnih papira. bibere) piti. behar proleće. grub. 2. bešlija (tur. tanjiri i ubrus. fr. zver-stvo. boca sa cuclom. 4. angularis uglovni. bestijalnost (lat. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. behika (grč. bestija (lat. beštek (nem. baisser) trg. bekar) l. be ćar (pere. bexos kašalj) pl. up. nem. bega (grč.od grč. skotstvo. to biblion u značenju knjižica. 1853—1914). običaje. sisaljka. bi. cirkus. behar (tur. fr. baissier) trg. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). base-ball) sp. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. viljuška. Besemerov čelik. compromissum) koji ne pravi kompromise. severnoamerička narodna igra loptom. kod Albanaca: tvrda vera. tvrda reč. bestialis) zverski.najamni vojnik. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. bkblio. v. besje (fr. greška. bekrija. npr. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. v. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. stražar. arhe vlada) dvovla-šće.čovek. bibere greko stope (lat. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. radi pojačanja. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. beskompromisan (lat. vrsta radioaktivnih zraka. up. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. bibi) ženski šešir sa malim štitom. momak. bestijarij(um) (nlat. bešika (tur. tur. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. biberon) pijanac. muški šešir sa uzanim obodom. kada se u č ije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). zver. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. dehaizam napredni pravac u babizmu. bibacitet (nlat. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. procesu beta-raspada. knjiga. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. beseže (po fr. sklonost piću. nekome dati besu dati nekome tvrdu re č da mu se ne ć e nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñ e. becirk (lat. životinj-ski. biarda mašina za tkanje. bibere graeco more) piti po gr č kom obi č aju (tj. nepopustllv.(lat. annus godina. besje. 1813—1898). skrać. trg. best najbolji. Besteck) pribor za jelo: nož. mangup. besa (fr.) 2. skotsko ponašanje. bi-. kutni) dvougli. lekovi protiv kašlja. najamni radnik. mehur. nepomirljiv. kao i robe koja se kotara na berzi. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. skotološtvo. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. lola. kašika. besli) l. bibere (lat. pošto se ovlaži. biartikularan (lat. biblion. bes-bol (eng. bestseler (eng. bestia) životinjstvo. besar (fr. nečovečnost. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. vindžija. neženja. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. alfa-zraci. biarhija (lat. gama-zraci. bilupa itd. grč. kvart. divlje. i sa dva tima sa po devet igra č a. bianuelan (lat. pripadnik plaćene konjice. biandrija (lat. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. bis. bex. besa (alb. nedostatak. neoženjen čovek. bestijalan (lat.

hronološka ili sistemat-ska. starosti. bibliomanija (grč. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. železo i dr. biblioteka (grč. bivouac) voj. biglao. genus rod. sro-dan lauti. njihove sudbine itd. upravnik. valens koji vredi. naročito slavuji). objašnjavač Biblije. biblion. bigotirati (fr. bibliolater (grč. biblista) poznavalac Biblije. ili celokupne književnosti jednog naroda. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. bigarirati (fr. bigot (fr. bibliofil (grč. taphos grob) . odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. biblion. bigotizam (fr. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. retkosti. bivalentan (nlat. biblion. bigamist(a) (lat. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. Ifthos kamen) pl. olovo. bibliografija (grč. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bibliotekar (grč. bibliopol (grč.) koji preteruje u pobožnosti. bibliologija (grč. stanovanje vojske pod malim šatorima. bogomoljstvo. od dve vrednosti. bibron (fr. bibliofilija (grč. poznavanje Svetog pisma (Biblije). bogomoljac. bigamija (lat. prodavac knjiga. biblfon. beaver) trg. biglisati (grč. ona može biti azbučna. bigener). engleska pamučna materija. beaverteen) trg. bez obzira na predanje. rukovalac bibliotekom. okamenotine lišća. grub vuneni porhet. bibliotaf (grč. bigot) praviti se svecem. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. bogomoljstvo. bibliomantija (grč. išarati. bivouaquer) okolovati. preterana pobožnost. onaj koji se razume u knjige. grč.) žena koja ima dva muža. bivak (fr. nauka o ureñenju biblioteka. bis. biblicizam (grč. bibliopoles) knjižar. nlat. licemeriti. bibliotekonomija (grč. pa su dobili mineralan izgled. bis. bivakirati (fr. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice.) knjižničar. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. raskršća. bigotan (fr. licemerstvo. biver (eng. dvomužica. kao npr. bibliotheke. ukrasiti šarama. bivium) mesto gde se stiču dva puta. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. biblfon. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. biglizo) pevati. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. radi origi-nalnosti štampe. bigot) onaj koji slepo veruje. raskrsnice. dvovredan. grč. bigarrer. bivijum (lat. biblioman (grč. biblion. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. zbirka knjiga. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. dvoženstvo. tj. bi-. up. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. biti u okolu. pretvarati se.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). po kojima se udara drvenim maljićem. biblion.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. nasumce otvori. biblfon. licemeran. naročito Sveto pismo. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. bigotisme) tobožnja svetost. grč. koji ima dva spola. biberon) v. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). valere vredeti) he*. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. bigoterija (fr. biblist(a) (nlat. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige.sahranjivač knjiga". biblioliti (grč. pravljenje (ili: izrada) knjiga. geol. dvomužištvo.) čovek koji ima dve žene. biblicitet (grč. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. poljski logor. bigoterie) verska zatucanost. sa 4 žice. koji ima dve vrednosti. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bakar. licemer. japanski narodni instrumenat. cink. grapho pišem) poznavalac knjiga. hermafroditski. otisci lišća na kamenu. bibliograf (grč.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. bibliolatrija (grč. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. biblion. npr. onaj koji se drži samo Biblije. rasprava o raznim izdanjima Biblije. gamos brak) dvobračnost. sumpor. bivariare) šarati. biblioteka (grč. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. bigamistki&a (lat. biblfon. nauka o Svetom pismu. bibliotekografija (grč. bivertin (eng. dvospolan. izvi-jati melodiju (ptice. logorovati u polju. licemerstvo. bigeneričan (lat. biva Jiuz. dvoženac. spisateljstvo.) poznavanje knjiga.) poznavalac knjiga. a reñe donosi i kritičke napomene. knjigoljublje.. tehničke opreme. nauka o Svetom pismu. . kiseonik. verski zatucan. bibliotheke. bibliopeja (grč. biberon.

dvobojan. v. bismutum) hen. business) posao. element. ar-heologiji. biduum (lat. geografiji. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bizonjo (ital. bije d' bank (billet de banque) banknota. bicarbonas) hen. bijoner (fr. bi-conjugatus) dvostruko sparen. ital. teologiji. bikonkavan (nlat. konj č e. gde je neo-grani čeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bidet. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. rok od dva dana. bijonirati (fr. dragi kamen. grč. bizon (grč. 2. bufalo. bikvadrat (lat. bi-dens) dvozubac. naročito u moškavca. retori-ci i poeziji. biduum) vreme od dva dana. fr. fig. bisogno. bizarnost (fr. billon) legura od srebra i bakra. nastran. atomska masa 208. biennium) vreme od dve godine.). vizantijske bizantinizam (grč. bikarbonat (nlat. juvelir.) pl. zlatarske radnja. nakit. bicolor) bog.dine. bizarnost. bikoloran (lat. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. bizarrerie) čudnost. bizmut (lat. bide (fr. besoin) nužda. dvozube vile. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. bigotizam. bizarerija. znak Bi (upotrebljava se i kao antisepti č no sred- stvo. 2. tj. bijonaža (fr. intra biduum) u roku od dva dana. biennis) dvogodišnji. bižuterija (fr. up. osoben. u dve boje. srebrni novac bez propisne koli č ine srebra. camera) dvodomni sistem u ure ñ enju države. bikamerizam (lat. fig. ameri č ki divlji bivo. analistici. pri le č enju od sifilisa i dr. od koje je ranije pravljen sitan novac. puzavač ki. bikonveksno so čivo. ukras. koji se sastoji od dve zone. dvogubo ispupčen. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bijenalije (lat. juvelirska roba. oblast) koji je podeljen na dve zone. do propasti Bizantijskog Carstva. dragocenost. bi-. Byzantion. krivotvo-renje novca.980. na kome su 1946. bizantolog (grč. mošus. bilet. bikonkavno so čivo. vizmut. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. bizam (nlat. bije (fr. bis. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. bizar (fr. bijouterie) trgovina dragocenostima. dvogodišnje biljke. up. pl. npr. .) v. 3. osobenjak. I bizaran (fr. potreba. zlatnici grčkih careva. i radili na istoriji. ali sa znatno više bakra. bijon (fr. bizantologija (grč. al bisogno) trg. grč. čudnovat. kephale glava) dvoglav. zone pojas. hebr.) v. bijenalav (lat. bikefalan (lat. bijenale (lat. i kao lek za jačanje živaca). kada u kojoj se kupa sede ć i. dvogubo izdubljen. dragocenost. u slučaju potrebe (na menicama). Byzantion. dvozube rogulje. koji se ulaguje starijima od sebe. bakarni novac sa nešto srebra. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. bisamum. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. osobenost. bfson) zool. ispupčen s obe strane. udvori čki. bikvadratii koren četvrti koren neke veli čine. ulagivački. vizantinci. bikonjugiran (lat. bog. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. neobičnost. bizantinci (grč. al bizonjo (ital. bižu (fr. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. bijou) nakit. dvogubo spregnut. bicefalan. bi-. bikonveksan (nlat. neobi čan. bidens (lat. bi-concavus) om. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. menice koja se isplać uje samo izdavaocu. čudesan. zlatar. zuber (u Evropi). vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veli čina svedena na najmanju meru. proturanje lažnog novca. mali konj. trgovački posao. billet) trg. bizoialan (lat. bizarerija (fr. koji kadi. redni broj 83. Bizantinizam. bizantijska umetnost. vi-zantolog. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bizarre) č udak.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bi-quadratus) kat. npr.) 1. bijenij(um) (lat. bizantijski (grč.) ćudljiv. bikarbonat sode. dragulji. bi-convexus) om. vizantologija. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. intra biduum (lat. juvelirska radnja. Byzantion) 1. nov čanica. filozofiji. s obe strane izdubljen. dragulj. bižugje (fr. biznis (eng. divlji bivo. npr. nastran čovek. up. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplać uje donosiocu. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima.

menica.) v. služe kao podloga papirnom novcu. billiarde) hiljadu biliona. bullettino) dnevno saopštenje. posetnice i sl. bilijariti (fr. Bilanjz) v. kratak. prek. cedulja. saldo. bi-. bilabijal (lat. igra na bilijaru. bilancio. saldiranje. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. žu čni. lat. billa. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñ enih trupa u Turskoj. žučno crvenilo. bilge) mor. bi-cornis) zool. bimenzis. bilet. o stanju zdravlja.000. bilans. bilardirati (fr. bilinguis dvojezičan) v. bileta (fr.000. bilingvičan (lat. bileter (fr. nlat. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. v. bilinguis) dvojezičan. biliosus. biliaire) koji se tiče žu č i. mrkožut) hen. bimembris) koji ima dva uda.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bilis) žu čan. billet) izdavanje ulaznica. bilifulvin (lat. zelena bojena materija žu č i. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovara č ke strane. bilboke (fr. bilan. bulletin. bimester. etiketa. kristalno staklo. tek pošto bude triput pro čitan i primljen u oba doma. bilaroc) trg. cedulja. razdražljiv. fig. up. fig. sitni štamparski poslovi (karte. lupa sa dva sočiva. o stanju na frontu. ulvus. železni č ka (ili: tramvajske) karta. m). č etvrtasta i zarubljena. bimestran (lat. obično krajem svakog meseca i svake godine. ulaznica. trg. crvena bojena materija žu či. orlean. listak. krajnji ishod nečega. bilis) hen. bilten (fr. dvoličnost. žu čno žutilo. ital. bilieran (lat. dvomesečje. vert zelen) hen. koji se. nlat. drveni prutić kojim se me ć e zlato pri pozla ć ivanju. tempus) v. bis.). bilanca (nem. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). prevu č ena zelenom č ojom. fr. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . upotreba dvaju jezika u govoru. bis. bis. gr č. fr. biletarnica (fr. jed. ulaznice. bulla) predlog. bimestris) dvomesečni. up. žuč. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. bilis. bille. se. železni č ke karte i dr. bilokacija (lat. glavni sastojak žuči. koji govori dva jezika. bilabialis) gram. bimenzan (lat. priznanica. loupe) opt. bilis. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. I bilion (fr. nlat. ital. železni č kih karata itd. prepreden. prodavnica ulaznica. rubinus) he«. dvousneni (suglasnik). bilin (lat. up.koji se izgovara uz u češće obeju usana. zvaničan dnevni izveštaj (npr. bilijar (fr. zakonski predlog (u Engleskoj). bil (eng. billard) igrati na bilijaru. bi-. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. lat. žutozelen. biksin (nlat. bilingvitet. bimanus) dvobimbaša (tur. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. izdavalac karata (želez-ničkih itd.). na-| prasit. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. bilijarda (fr. biletar. železni č kih karata. takoñ e: pisamce. billetier) poz. dvo č lan.000. žustar. priznanice. major. billetier) v. izvesti zaklju č ak o svršenom poslu. crvenožuta bojena materija žu č i. fr. o konju: izbacivati prednje noge napolje. beryllus. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog ra čuna. bilet (fr. biletura (fr. lingua jezik) dvojezičnost. bis. bileter. pritvornost. gnev. završni ra č un o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. fig. izborni listić . bimester (lat. žučno zelenilo. o aktuelnim političkim pregovorima i sl.). biliozan (lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. metallum) dvojki nov č ani sistem jedne zemlje. potvrda. knjigama. prodavac ulaznica za predstave. fig. bimembričan (lat. bilansirati (lat. dvorog. billet) pisamce. dvoličan. bilis. mesto gde se izdaju karte. biletirati (fr. bilateralan (lat. bilabijalan (lat. bilis (lat. bimenzis (lat.000). p. biliverdin (lat. izdavati ulaznice. dvousneni suglasnik (b. bilis žu č. bimemsis) dvomesečni. i oboje . o sednici ministarskog saveta. zapovednik tabora koji je obi č no imao hiljadu vojnika. bilingvizam (lat. latus strana. billion) milion miliona j (1. ljutina. beryllos beril) gorski kristal. nlat. bilupa (lat. bilingvitet (lat. fr. biman (lat. pritvoran.) vreme od dva meseca. prepredenost. bilateralis) dvostran. mrzovoljan. izvesti završni ra čun. priznanice. billet) blagajna. tip. bimetalizam (lat. zaklju čiti neki posao. bilis) med. bilirubin (lat. ravno dno u sredini la ñ e. bili. manus. cedulja. fig. sa dva č lana. obostran. biljur (ar. upravljen na suprotne strane. dvaput. ballur kristal. tako da uvek stoji uspravno. sa dva roga. podnosi kralju. jednim udarcem udariti dve lopte. billard) vodoravna tabla na č etiri kratke noge. bildž (eng. bimestre. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bilans (fr. bis. biletar (fr. donji deo lañ e. pun žu č i. lat. labium usna) gran. bixa) ham.

pozorište. bio. životni. bios. biologija (grč. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. to klima nagib. kolo-nija bioblasta). ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belan č evinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. energefa) fil. biogenetičan (grč. binaire) v. binub (lat. binaran (lat. fr. genetički inžinjering. životopis. arithmetike) nauka koja se bavi sra č unavanjem prose čnog trajanja čove č jeg života. biograf (grč. naro čito nauka koja se bavi prou čavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). biologist(a) (grč. kibernao upra-vljam. bfos. životne jedinice manje od ćelija živih bića. bfos. energetika svega živoga. zavoj. biolog (grč. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili si ñ e sa konja. binarius koji sadrži dva. biol. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. biozofija (gr č. raznih zrakova na čove čji organizam i uopšte na sve što živi. bfos. bfos. sa dva člana. grč). pr. veština pisanja biografija. biologos) nau čnik koji se bavi prou č avanjem porekla i uslova života. bioenergetika (grč. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). bfos. bioklimatologija (grč. binerav (lat. Binde) veza. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. bineran. bfos. bfos. suprotno: monometalizam. Ifthos kamen) kol. biogeografija (grč. bioblasti (grč. logfa) nauka koja prou č ava uticaj klime na živa bića. bini. sophfa) v. biosofija. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu.. bfos život. binocle) cviker. ona filozofija koja na pojmu „života" ho ć e da izgradi celokupni pogled na život i svet.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. opt. biologfa) nauka o životu. regulator) poz. nosila ga je poglavito turska konjica. npr. genos) koji se tiče razvitka života. Biinne. bioaritmetika (grč. engineering) v. a i Srbi'. od dva) dvojki. oculus oko) sa oba oka. binen-regulator (nem. naočari. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. biokibernetika (grč. okovratnik. ge zemlja. povoj. blaste klica) pl. binaran. binom (lat. filozofa. poreklo. koji se sastoji od dve jedinice. svih životnih procesa. koji se ti č e binoma. med. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. binubus) čovek koji se dvaput ženi. koji čine preda č ki lanac doti čne jedinke" (Hekl). posebno biocenoza i vegetacije.) fil. biogeneza. nlat. bioklimatika (grč. pojas. bina (nem. bini po dva. po učenju Altmana. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. binjiš (tur. binokl (fr. zbivanja. veličina koja se sastoji iz dva dela. krmanim) deo kibernetike koji prou čava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. a+ br. biogenija (gr č. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju č oveka). genos poreklo) biol. pristalica biologizma. logos) fil. grč. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. bfos) predmetak u složenicama sa znač enjem: život. up. vladaoca i dr. genesis postanak. dvojedinični. binjektaš (tur. bfos. bin v. biodinamika (grč. kao i uticaj živih bića. bfos. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. bini. klfma. padinom od dva č lana. od dva dela. zakonima nasleñ a i prilago ñ avanja uslovljeno. bfos. bfos. ibn.) istorija razvitka života. koji je udešen za oba oka u isto vreme. bfos. binomski (lat. dvoč lani. kao sredstvo u borbi za opstanak. dogled za oba oka. (grč.. biogen (grč. dvo č lani izraz. mat. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja.(grč. ra ñ anje) razvitak života. bfos. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapre ñ enja života. eng. bfos. životopisac. binda (nem. bivomizam (lat. Bijhne) pozornica. graphfa). biofori. zavoj za oba oka. logos) fil. bi-. petlja. nomos zakon) mat. . binokularan (lat. biobibliografija (grč. up. bioliti (grč. biologizam (grč.). grapho pišem) onaj koji opisuje život. bioinžinjering (grč. na kojima se osnivaju prirodne pojave. fotografski prikaziva č stvari i osoba u kretanju (kinematograf). bios. grč. biblion knjiga. biografika (grč. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja prou č ava uticaje atmosfer-skih promena. bfos. vrpca. na klimu. biografija (grč. pisac biografije. i njima odgovaraju ći zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. biodinamički. bfos. grapho) veština opisivanja života.

sophfa) životna mudrost. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. bionomija (grč. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. biometrija (grč. . bios. logia) fil. bionika (skrać. socius drug. on. životni prostor (obuhvata: atmosferu. v. biorizatora. techne. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. biozofija. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. typos) čist tip. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. bioluminescencija (grč. svitci) sveta. nastala u XX veku. biosinteza (grč. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. naročito pojave nasleña. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nau čniku Biot-y). crta na dlanu i drugih nekih simptome. bios. tj. bios. logia) nauka o živim bićima. biotika (grč. bios. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. ontos. god. up. praktične eugenike i medicine. osnovni oblik je fotosinteza. kao animalno biće. litosferu i hi-drosferu. delić a nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. bios. bios. nem. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bionegativan (grč. biostatika (grč. psyche duša) fil. biomehavika (grč. pribora. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. biomantija (grč. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. ovako je nazvao 1866. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. biomagnetizam (grč. biotehnika (grč. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. bios. i u zemlji. biotehnologija (grč. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. bios. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. psyche. biorizator (grč. bionti (grč. aparata. biorizacija. bios. bioontologija (grč. mehanike razvitka. prilagoñavanja. bios. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. poremećaji u razvitku. biorizacija (grč. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. tj. npr. sudskolekarsko utvrñivanje. manteia proricanje) 1. bios. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. lat. bios. bioskop (grč. bfos. npr. biomatematika (grč.) v. bios. bios. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. orao vidim) med. stanovnika nekog grada. grč. jer živih bića ima i u vazduhu. organizama koji izazivaju vre-nje itd. bios. nlat. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). biol. lat. i u vodi). lumines-centia hladno svetljenje) biol. sarkom). biopsija (grč. slike stvari i bi ć a koje se kre ć u kao da su žive. bios) praktično učenje o životu. biopsihologija (grč. prema izvesnim znacima na telu. bios.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. biotit min. razmnožavanja itd. bios. panpsihizam. to on. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. neke oblasti. biomagnetski. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bios. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. biosociologija (grč. operativnim putem. bios. up. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. člana društvene zajednice. npr. bios. psihobiologija. biosofija (grč. čista rasa. tu ontos postojeće biće) pl. države itd. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama.. a čoveka. biosfera (grč. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. bios) 1912. bioskopija (grč. pr. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. 2. biotip (grč.

burat) trg. bios. dvostopni.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. razuñivanju živih tela. bis. slikovito pričati. bis. bioblasti. birokratizam. bisegment (lat. bissac) pl. još jedanput. bis. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. dvostruka torba (u Lici). burette) hem. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. biren (fr. bios. bir-zeman) staro vreme. razdvojenje. biotomija (grč. biocenoza (grč. bis pes noga. kao odsečak jedne linije ili površine. dvonog. logia) nauka o životnim pojavama. birato voj. odeljenje. birokratizam (fr. gostionica. biofenomenologija (grč. biro (fr. bipedis) koji ima dve noge. bfos. birgermajster (nem. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. bireta (fr. biocevotika (grč. dleto. polovljiv. bisegmentabilan (lat. bureau. polus stožer) dvopolan. biocenotika. birtija. biofon (grč. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. biraj (fr. grč. biromanija (fr. biofizika (grč. biremis) čamac sa dva vesla. bios. krut i nadmen. vunom ili kostreti. bisage (fr. bipartitio) deljenje na pola. Wirtshaus) krčma. grč. bira (fr. krateo jak sam) v. birokratski koji se tiče birokratije. kancelarijske potrebe. Wirtshaus) v. bakrorezac. buriner) rezati rezaljkom. planum ravan. lat. biocentrično posmatranje (grč. nosioci života. birokrat(a) (fr. ravna površina) avij. nazvala po pronalazaču. segmentum) mat. polovina. davnina. birger v. segmentum odsečak) mat. biseksan (lat. od kojih je jedna iznad druge. birzeman (tur. bios. tj.. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. ponovo. birema (lat. Karlu Birago (1792—1845). biparticija (nlat. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. bipedalis) dug ili širok dve stope. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. bis. pretežno formalističkom duhu. ukočenost. bipedalan (lat. lat. koji se može podeliti na dvoje. buratine) trg. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. chemeia) deo fiziologije. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. birenirati (fr. skup živih bi ć a koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). vrsta lakih poljskih mostova. bircaus (nem. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. predsednik opštine. spol) v. bis. polovljenje. vrsta puplina od fine svile i vune. koinos zajednički) životna zajednica. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. . bircaus. bureau. bakrorez. utensilia) pl. birokratija. bi-pes) dvonožna životinja. muz. bios. sa dva suprotna pola. vajalica. bigeneri-čan. bios. biol. ital. po drugi put. gr č. burino) bakrorezačka rezaljka. deo ekologije. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. veština) skup metoda. birokratija (fr. bisegmentacija (lat.) mat. vrsta polusvilene. fig. bipsdan (lat. anti č ka ratna la ñ a sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. naro čito u analitičkoj hemiji). ital. ta phainomena pojave. burin. biplan (lat. pisarnica. bureau. polu-vunene tkanine. praviti grbove. životni. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. birtija (nem. biocenologija (grč. sexus. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. kancelarijski pribor. biotop (grč. bios) koji se tiče života. dvonožac. predsednik mesnog odbora. vajati. bios. bis (lat. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. pravila.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. bi-pes. biratina (fr. bis) dvaput. biohemija (grč. staklena cev sa lestvicom. bios. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. kancelarijske osoblje. austrijskom inžinjerijskom oficiru. Burger-Meister) gradonačelnik. burail) trg. logia nauka) v. biroutenzilije (fr. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. grč. torba na sedlu. biofori (grč. polovljenje. bureau. bureau. biped (lat. kancelarija. burato) pisaći sto. mania) želja (ili: težnja. birotehnika (fr. nadlepggvo. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. koinos zajednički. bipolarav (lat. techne umetnost. purger. centrum središte) fil. phoros koji nosi) pl. bios.

osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. petrolej. bisekcija (lat. bifluere) ra č vanje reke. dvoni-zan. u engleskoj muzičkoj terminologiji. biskroma (ital. asfalti-rati. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñ u dve jednako verovatne al-ternative. orman sa srebrninom. biskup (grč. okrugao kolač i ć. series red. bis coctus dvaput pečen. bis. u dva niza. dvospolan. Keruak). thećs bog) verovanje u dva boga. ponašanje) psih. bis. bisus (grč . bitumivozav (lat. behaviour vladanje. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bythcs dubina. bistoke (fr. ital. pod biskup. Dž. koja istupa protiv konvencija grañ anskog društva. filum nit.) pretvaranje u zemljanu smolu. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. buste. biscottino) mali. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. dvolist. bitta) brod. The Beatles) nuz. ital. bituminizacija (lat. byssos pamuk. bis. bisekstus. ital. dvaput kuvan) dvopek. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine.) 3. busto. biscotin. šećerni dvopek. fig. biscuit. bit) l. dvoličnost. bitnih (eng. februara. (bitlsi) čupavci. Ifthos kamen) min. dvoboštvo. dome ć e. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. bis. nem. bife (fr. radnjica sa jelom i pi ć em bez stolova. biskvit (fr. sto po železnič kim stanicama. bit (eng. biflorav (lat. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. naf-ta. lice sklo-no neuobi č ajenom ponašanju i odevanju koje č esto zastupa i nastrane poglede. biformai (lat. buffet. npr. dvoobličan. koji je svojim naro č itim izvo ñ enjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. premazati) zemljanom smolom. grananje ili cepanje na dvoje. bis. bisolit (grč. bi-. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. metrič ka jedinica takta. kr č mica. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. niz) koji ima dva reda. bisilabičav (lat. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. biteizam (lat. obi č no dug 7—8 st. flos. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamu čna ili lanena tkanina starih naroda. bifurcatio) račvanje. koji ima dva cveta. u džez muzici bit označava stalno. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bifoličan (lat. bisextus) prestupni dan tj. bituminosus) sli čan zemljanoj smoli. biseksualav (lat. epfskopos nadzornik. trideset drugi deo jedne note. reke. bifilaran (lat. bit-muzika (eng. biskupije (gr č. Ginzberg. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). biferan (lat. obojiti) č añ avom akvarelnom bojom. bituminirati (lat. okrugao dvopek. mladići s dugom i neurednom kosom. asfalt i sl. bisextilis) prestupni. naro č ito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bifti (eng. bis. biheviorizam (eng. biformitet (nlat. bistoquet) bilijarski štap. lat. sa dva cveta. biskoten (fr.) prevu ći (ili: pokriti. u asfalt. posle 28. buffetto) tezga u krč mi. koji visi o dva konca (kod fizi čkih aparata). par č e gove ñ eg mesa od poleñ ine (slatke pečenice). u debljini od 4 st. dvosložan. bifepija (fr. bifluevcija (lat. biformis) sa dva oblika. episkopfa) v. biformitas) dvoobličnost. bit (eng. grč. bistori) hir. biscroma) kuz. deljenje na dva kraka. naro č ito Egip ć ana. folium list) bog. sa jednim prestupnim danom. dvorodan. u teoriji informacija. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. pravac u psihologiji. bisekstus (lat. bitva (ital.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. Brust) poprsje. peksimit. bis. bifurkacija (nlat. up. bistrer) slikati (ili: boji-ti. prženo upola na jakoj vatri. buffet) sopstvenik bifea. a izvode ga udaraljke. hermafroditski. bistouri. npr. bistrirati (fr. ital. polovljenje. Bit je uvek pa-ran. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). syllabe slog) gram. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. onaj dan koji se svake č etvrte godine. biserijalan (lat. bitometrija (grč. biftek (eng. ital. metron) merenje dubine (pomo ću niska ili proračunavanjem). ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metrič kih jedinica. floris cvet) bog. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameri č kog folklora i džez muzike. od dva sloga. 2. beatnik) l. bisturi (fr. bit (eng. orman za stono posu će. beat udarac) 2. bifer) vot. grč. bitumen (lat. po rimokatoli č kom u č enju biskup je naslednik apostola. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. Bitlsi (eng. konac) dvoni-tan. naro čito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bista (fr. dvaput pečen porculan bez glazure. beefsteak) kuv. sexus spol) koji ima oba spola. dvoredan. biscotto.

gei. blastem (grč. blenna sluz. blastule. blenna. grditi. sluz. čist. blanco) v. korita.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. pogrdan. zasić en i presićen. kart blanš (fr. bruka. neosetljiv. beo. čist formular. blase) otupelih osećanja. 6t6s uho. lučenje sluzave tečnosti. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. španski zid. blenemeza (gr č. slepa vrata. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. nepopunjena menica (samo sa potpisom). udubljenje u zidu sa svodom. i blastocistis (grč. zapaljenje veznice o čnih kapaka. čist. sukno za filtriranje. nauka o grbovima. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blenda (nem. oblik) biol. neosetljivost. bicefalan (lat. cimeta. sluzni proliv. blenadenitis (grč. blamaža (fr. od dve boje. bicintum. psovka. akutno i hroni čno oboljenje kože izazva-no naro čitim gljivicama (blastomycetes). blastos. belilo. blenna. sluzna srdobolja. . bicikl (eng. blastemia) vot. bicinij(um) (lat. blaziran (fr. zametni mehur. blanc. biceps) koji ima dve glave. bizzarria) muz. ku ñ enje. velosiped. bjanko menica čista. bihromatičav (lat. blastomere (grč. blastozoid (gr č. tobožnje trgovanje. im. mykes gljiva) ned. aden žlezda) med. regnymi izbijam. belo ć a. bicarija (ital. blenotorea (gr č . ophthalmos oko) ked. eidos vid. chroma boja) dvobojan. preživeo. bianco belo. blaser. bjanko. black (fr. grč. blenengerija (gr č. bi-. procurim) med. blasphemos) bogohulan. blasphemćs) bogohulnik. radi špekulacije razlikom u cenama. biher-šrank (nem. opt. blastos. zapaljenje materice sa lu čenjem sluzi. blasfemija (grč. blašpe (fr. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. rheo tečem) med. obrukati. pomorandžine kore i soka. rñav glas. mali otvor na fotografskom aparatu pomo ću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. carte blanche) čista bela neispisana karta. prekor. blenna. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plać anja. kožica zametao g mehura. canere pevati) huz. us. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blanš (fr. kapavac. blenna. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. blenorea (grč. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. Blende) apx. bicycle. blenna. blastula (grč. bogohuljenje. karta bjanka. zapaljenje sluzokožnih žlezda. ñerma koža) fiziol. rheo curim) med. o č iju. blanche) beo. blastomikoza (grč. preživelost. prazno. blanche) pr. blastoderm (grč. belo.) otupelost. tj. grč. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. pokuditi. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. obrazac priznanice ili ovlaš ć enja (pre no što se ispuni). alat. neispisan. belina. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. neispisan. blenna. blanket (fr. enteron utroba) med. blena (grč. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. kystis mehur) fiziol. cyclus krug) to čak. velosipedist. blanko-kre-dit otvoren kredit. blastema) biol. izdanak. blanko-trgovanje prividno. karanfili ć a i še ć era. bela boja. blasfemist(a) (grč. huljenje. curenje iz ušiju. kapavica. tj. blanko-ovlaš ć enje neograni č eno ovla-šćenje.-fr. obesvećivanje. hartija. blamer) osramotiti. bišof (nem. to čkaš. huljenje na boga. metra materica) med. belina) trg. dvoglavi ru čni miši ć. blastema (grč. bjanko (ital. blastos. blenna. meros deo) biol. kephale glava) v. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. kompozicija za dva glasa. vrsta šampanjca. min. biciklist(a) (eng. zasićenost. blenoftalmija (grč. blamirati (fr. kuditi. lat. izneti na rñ av glas. blenna) kec. bis. obesvetilac.). bicyclist) onaj koji tera to čak. biceps (lat. blazon (fr. blekvud (eng. grdnja. heraldika. klica. mladica. blenoragija (grč. potpuno odrešene ruke. prema potrebi. obesvetila čki. blenometritis (grč. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. bis. nepopunjeno mesto na menici ili punomo ći. sulfid cinka. blamage) sramota. Bucherschrank) orman za knjige. kredit bez pokrića. spolnih organa i dr. povraćanje sluzi. potpuna sloboda rada. blastula) fiziol. pupl>enjem). bis. blastos. blastos klica. nlat. blejzer (eng. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. blastos. blaziranost (fr. neograničeno punomoćstvo. blasphemfa) pogrda. eteb povrać am) med. Bischof biskup) piće od crnog vina. blanko (ital. v. bikefalan. fiziol. zametni mehurić. blason) grb. ukor. punomo ć samo sa potpisom. slepi prozor. blasfeman (grč. svetlosti sa strane. radi odstranjenja.

mermera). tome sečenje. zatvaranje sa svih strana grada. blinder) fort. nemir kod teških bolesnika. ital. avion). biondo) plav. prevari. Blume) poznavanje cveća. zaplašiti. karaula. zapaljenje žlezda očnih kapaka. povreda. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blefaroptoza (gr č . obmane. pivo. nazvala zbog žu ć kastog sjaja. spadnutost očnih kapaka. blefirati (eng. grč o čnih kapaka. dobro. gomila. blocus. dosetčica. automobil. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. ucelo. tvrñ ave. uron mokraća) med. blenna. hapsana. č amcu. blefarofimoza (grč. tvrñ avica (obično na planinskim prevojima i granicama). blefarotomija (grč. blefaritis (grč. blokaža (fr. udruženje više raznih stranaka iz takti č kih razloga. blista (fr. žmirkanje. farsa. blickrig (nem. blokada (fr. hrpimice. ñ uture. panj. blond. zavaravati. suženost očnih otvora. blindirati (fr. zapaljenje očnih kapaka. blumistika (nem. bloccata) voj. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. blindaža (fr. obmanjivati.) voj. klada. šanac gredama. bloc) veliki komad (npr. blokhauz (nem. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. munjeviti rat tj. blefarizam (grč. blombirati (fr. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. otvorene boje. mnoštvo. en bloc) naveliko. bluza (fr. ruski kolači. rezanje) med. bluette) varnica. žu ć kast. gomila (knjiga). blef (eng. plavuša. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomo ć u ratnih brodova u cilju spre č avanja svakog uvoza i izvoza. osigurati od zrna. poza. naro č ito o izborima i radi sprovo ñ enja izvesnih zahteva. sli č an svirali.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. spasmos grč) med. zatvoriti skretnicu. Blockflote) nuz. municije i sl. slični palačinkama. Blockhaus) voj. svetao. zaštićivanje od zrna (projektila). kicoš. tip. blepharon. bacanje prašine u o č i. plomb) pogrešno. automobilu. blondina (fr. kol. zavara. mustrama od cve ća. šanca gredama. blondinka (fr. bloki-ranje. pretvarati se. zatvor. iskra. blepharon. blond (fr. ptosis pad) med. blooming condition) sp. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. gra ñ. blokada. avionu). blouse) laka gornja haljina kod žena. opsada. bloquer) v. blokirati (fr. Blitz munja) v. blokflauta (nem. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. blefaroftalmija (grč. zbunjivati razmetljivom reklamom. velika količina (robe). knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. duhovita sitnica. blondina. oblaganje č eličnim plo č ama. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. okloplji-vanje. veliki odlomak stene. blepharon. tip. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. blumirati (nem. blinji (rus. . blessure) ozleda. trupac. fig. blomba (fr. bacam tamo-amo) med. blepharon. hvalisati se. čamac. blepharon. blonde) čipka od sirove svile. zastrašivanje. blonda (fr. up. bacakanje. zatvaranje železni č ke skretnice. prevrtanje. ophtalmos oko) med.) pl. blestrizo bacakam. blefaradenitis (grč. praviti se. sveska za pisanje ili crtanje. iskrica duha. podizanje cve ća. bluff) plašiti. blondine) devojka ili žena plave kose. aden žlezda) ked. bleh (nem. osobito u sportu. Blue Book) „Plava knjiga1'. zajednica. vojni č ki koporan.). hvatati na zbunjivanje. treba: plomba. blepharon očni kapak) med. Blitzkrieg) voj. vojske. fleš. blondin) plavušan. blestrizam (grč. blondine) v. mladi ć plave kose. kulica. celina. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñ unarodne politike.) med. plomber) pogrešno. up. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. treptanje. blesura (fr. od finog pšeničnog brašna. cveć arstvo. phimosis suženje) med. blepharon očni kapak. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. npr. blok (fr. fig. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. blokiranje (fr. obmana. sluzave mokrenje. Blu buk (eng. treba: plombirate. ko č ijaška (ili: šoferska) košulja u boji. ispuniti šupljinu kamen čićima i komadima cigle. oja č ati rov. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). oja č avanje rova. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj na čin spre čiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u o či pa da se time lakše prestraši. obmanjivanje. ital. blondin (fr. blefarospazmus (gr č . udvarač ženama. Blume cvet. opsada. plavojka. bluming kondišn (eng. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. varati. č elikom ili gvožñ em oklopiti (ratnu lañu. oklop (na ratnoj la ñ i. blindage) fort. an blok (fr. mali pozorišni komad pun desetaka.

planinski tesnac. kor. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). bobslej. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. Indiji). boa constrictor) zool. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. blue-stocking) „plava čarapa". prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. beaujolais) vrsta francuskog vina. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. božole (fr. zmijski car. od danas do sutra. bojar (rus. boy) dečko. bojler. naročito plemić veleposednik. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomo ćnih nauka. ili na oboje ujedno. . boit-tout) čaša bez postolja. ispičutura. dečak. prekid svakog op-štenja s nekim. bobine) kalem (za konac). šećera i drugih dodataka. boja (hol. bonrin) plemić koji je i ratnik.. bobby) pl. klanac. v. crven kao krv. bojler (eng. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. udav (najve ć a zmija u Africi i ist. skraćeno: bob. kalem od namotaja bakarne žice. po pravilu neuredno. Džemsa Bojkota. induk-cioni kalem. patareni. umetnici. bogumili pl. bogus) irsko narodno piće od vode. bob (eng. duhovni poglavar u Tibetu koji. bogatiri (tur. fiz. boiler v. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. neuredan život. up. nadimak londonskih policajaca. bodolo) ostrvljanin. bogaz (tur. bojkot (eng. Bugarskoj. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). bobinet (eng. v. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). deminutiv imena Robert). kotao. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. boetetika (grč. moreuz. bogus (ir. to bob) v. kosovski božur divlji božur. guša. bohemes) pl. boj (eng. sluga. bu za. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. v. bojkotovati (eng. bodmeraj (nem. god. fr. baka. krčma. fr.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. bodega) podrum. engleski til. Dalmaciji. boei) v. čergari. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. Bodriti pl. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. upravlja zemljom. busur) bog. boatu (fr. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). bodega (šp. kod anglosaksonskih naroda. kajmaka i še ć era. bogdo-lama (mont. baobab. tur. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. vinara. lažno optuži-vanje (po šp. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. bobi (eng. kablova. bobina (fr. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. bobslej (eng. uzimanje zajma na lañ u ili na njen tovar. boa. život od danas do sutra. bobadiljizam nepravedno. bogaz grlo) grlo. po nače-lu: dok traje nek laje. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . bottomry) trg. Hrvatskoj. bova (ital. pere. boemi (fr. božur (arap. magazin s robom u luci. rakije. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. boduo (ital. boemerija (fr. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. fig. u Rumuniji: plemić. koji »sive svojim naročitim. bahader) pl. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. bogumili. bobbinet. eng. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. kod bojkota strane robe u nekoj državi). bogomili pl. Bodmerei. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). bodul. pamu čni til. Makedoniji. boza (pere.) bog. + 1502. studenti i dr. raste na Kosovu. proizvodi se u predelima severno od Liona. iznos berbe grožña. prirodnim životom. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bojer (hol. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. momče. boheme) način življenja boe-ma. boiler kazan) kazan. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. boi-najf (eng. književnici. fig.Bob je. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. Bosni. boa (nlat. drevna pijanica. Obotriti. fig. boabab (amh. npr. zajedno sa dalaj-lamom. buza. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. ždrelo.

. potkraj XVI veka. astr. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. lat. bolus. v. bok-sovanje. priznanice. nlat. zračni termometar. šp. Francuska). ngrč. bolites pečurka za jelo) kol. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). boks (eng. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. kutija. ital. ušće. lemnoska zemlja. železna ili čelična lopta. box) 3. boksati(se) v. lug. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. velika bokasta boca. ital. zaliv. osnovana oko 1890. sp. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. tući se pesnicama u rukavicama. dubok ton) voj. tzv. bulletta) cedulja. kineska tajna organizacije. pristalice boljševizma. buldogu slična rasa nemačkih pasa. „plemenitoj veštini". bascagium) šumarak. bolidi (grč. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. grč. bucca) usta. boleta (ital. boxer) 1. šumica. bolus. boks (eng. up. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. pesničar. okamenjena gljiva. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. balon. up. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. boletus pečurka. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. Bokseri (kin. do struka. hidrat čiste gline. bokaža (fr. Voheg) 2. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. pesničanje u rukavicama razne težine. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. bole zrak.800 kg). bolldos hitnuto. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. praćen pesmom. boxcalf) 2. zbog čega se mogu i danju videti. fr. svaka runda 2—3 minute. grč. bolletta. atomska bomba. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. box) pesničati se. bokseri se dele s obzirom na težinu. otvor. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. boljševici (rus. bolvševiki „članovi većine". i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obu ću i dr. fr. bomba.000001 * °S). bolonjske bočice fiz. sp. bosco.. bouche. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). boccale. bolus. guranje i udaranje nogama. bokasin (ital. bocca. živa i okretna. ručna granata. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. bollo. bolometar (grč. bolstit (lat. grč. razre ñ ene od strane Lenjina. pod. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. boksovanje (eng. bol. boljševizam (rus. kastanjetima. bola (eng. bokser (eng. bolus (lat. srednje veličine. bocal. box) 1. . bombe. bolero (šp. boksovati se (eng. bolas (šp. bokskaf. kratak. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). šećera. moreuz. bombos potmuo. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). bolis. v.378 kg). boks (eng. koja je 1900. ma-njina. boks. ital. bokal (fr. metron) fiz. boksit min. loža u pozorištu. bokser (nem. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. bomba (fr. oružje za bacanje. box) sp. gitarom ili tamburinom. grč. bulengren. strela) pl. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leñ a. boks-meč (eng. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. naziv po mestu Bo (Les Baux. nekog aromatičnog vo ćnog soka i dr. staklene bočice kru-škasta oblika. zatvor za potkivanje nemirnih konja. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. glavom i leñima. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. jedan od glavnih izvora aluminijuma. bolos) v. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. boksovati se.boka 122 bomba boka (ital. boks. veća čaša s poklopcem. vrč. bol (lat. up. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bocage. većina. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. boling-grin (eng. rudnjača. bolonjska škola slikarska škola koju je. bolivijano (šp. bolos) hem. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. do tetke kategorije (preko 79. bocassino. ulaz. 1555—1619).

obično ukusno i luksuzno izrañena. veseljak. obaveza. osoliti koga. naduven (način pisanja. imanje. delovi imanja koji nisu ostali od oca. sigurnost nekog potraživanja (supr. podskakivati (na konju). bonum dobro. bon) trg. po viñenju. popraviti. lat. bujica reči. dadilja. vata za ispunjavanje haljina i sl. popravljati. konfetama). Wandriegel. bonvivan (fr. v. imanja. bombardje (fr. bondirati (fr. devojka za decu. platna sposobnost. bombona (fr. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. izvrsnost (u smislu izrade). bond (eng. bona minorum (lat. u kojoj se drže bombone. dobrodušnost. prav. bon (fr. otmeno držanje. popust u ceni. facere. bombikometar (grč. bacati avionske bombe. bon-sans (fr. bonifikacija (nlat. fig. bonbon. bona fide (lat. bonbonniero) kutija ili kor-pica. fig. . politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bonne) 2. tobdžija. bombycinus. bombiks (grč. bon pour) dobar za .. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombo) vrsta rakije od ruma. bombasin. mirnim putem. svojim pesmama i sl. preteran. bon pur (fr. bombardeur) voj. nasleñena dobra. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. kazati). bonhomme) dobričina. dobra (ili: imanje) maloletnika. bacač bombi. bombardirati. bonom (fr. brašna. sveštenici Budini u Japanu. priznanice. služavka. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. naknadno pridošle dobra. prav. vrsta keplovane svilene tkanine.). bombe) v. prostosrdačan čovek. nalozi koji se isplaćuju odmah. bombaš (fr. bombast) lit. bono modo) dobrim načinom. dit. dosañivati kome (molbama. ukusno nameštena soba. bombona.) pl. bombazen (fr. bona hereditaria (lat. poverljivost. poboljšanje. krupnorečiv. preterana prostota. imetak. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bono modo (lat. bombe (eng. bombaš. odšteta. bombyx svilena buba. bombonjera (fr. potvrda prijema.. bombardare) voj. bonhommie) prostosrdačnost. bombarder (fr. ostavština. Kini i istočnoindijskim zemljama. važi za . bona adventitia) pl. bonitet (lat. svila) pamučna svila. bonvivant) veseli brat. bonette) voj. bansek. vrsta pamu čne tkanine za podstavu. bonbon) šećerlema. bona mente (lat.. bombardier) voj. često sa dodatkom želatina. vojnik bombaškog odeljenja. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). priznanice. nalog za plaćanje. grč. bons a vue) pl. . čičica. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj.bombaža 123 bonton bombaža (fr. proneti se. poslastica od istopljenog. bonum. bonsek. bonificatio) naknada. bona (fr. fig. aromatiziranog i oboje-nog šećera. preterano kitnjast. . svi-lasta materija. bona minorum) pl. bonitas) dobrota. bona adventicia (lat. nasledna dobra. na lep način. bond) pismeno jemstvo. zatucane popeskare. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bonz a vi (fr. bona dobra) 1. bona hereditaria) pl. ljubavnim izjavama. bonaca (ital. pamuk. vrsta ženske kape. naivnost. sujeverni popovi. bombyx pamuk. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bombardirati (fr. bonton (fr. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). fr. bombardje. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. unutarnja vrednost. lat. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. trg. dobronamerno. poboljšati. popravka. bondruk (nem. bombardovati v. nlat. bombardovati. bon sens) zdrav (čovečji) razum. naiv čina. veritet). prav. onaj koji vrši bombardovanje. bombast (eng. bondir) skakati. odštetiti. bombast. bonomija (fr. bonbona v. bona fide) dobronamernost. poboljšavanje. bon ton) dobar ton. pl. valjanost. slada (malcbombona) ili voća.. istoč-noindijski kaluñeri. nego potiču od neke druge strane. muskata i šećera u Sev. bombarder. menica. svilena buba. 2. bonze (jap. nalog za izdavanje neke robe. izražavanja). grč. svila. propinjati se. up. bombyx pamuk) zool. Americi. boneta (fr. nadmen. bonificirati (lat. u dobroj nameri (učiniti. sviloprelja. visoko-paran. bombyx. dobra. prirodna obdarenost. bonaparte™ pl. bcmbyx) 1. bo-nifier) naknaditi. bombastičan (eng. ukusno namešten stan i sl. bona mente) u dobroj nameri. bona (lat.

vrlina. nešto uprošćenija vrsta valcera). bore] v. ital. nešto sitno. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. u grupi). omeñiti. borgis (nem. državna korist. tj. već a od pešta. Aziji i Kaliforniji. raditi ispupčene. borax) hen. oblo-žiti lañu daskama. bordeaux) boja crnog vina. javna radnja. novčanik vrednosti. mahune. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. boreas (grč. preimućstvo. bortna. borealis) severni. lat. borda (fr. nevažno. fr. buraniyya. kvrga. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. dar. sreća. izvod. gipsa. Bohrmaschine) naprava za bušenje. bonum) dobro. botanike) nauka o biljnom svetu. bord (eng. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. voska. borde) l. spisak rač una. border) ogoliti. bordo-boja (fr. knjiga u kojoj su računi. nemetalno čvrsto telo. nerazumljivo. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. Borgis) vrsta štamparskih slova. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. čvrga.) pl. borati (nlat. opus rusticum). neiskusne. hen. boselaža (fr. burani) zelen mlad pasulj. sud. rub. Muhamedov ogrtač. Americi. pervaz. borer (nem. daska. botane trava) skupljati biljke. bording) kor. ograničen. tačka topljenja 2030°. ograničiti se. umeravati. sudnica. botanika (grč. bosaža (fr. zeleno. bozza) grba. bordel (fr. boselirati (fr. gajtan za opšivanje. tur. grč. board of trade) trgovačke komora. ivica. a manja od garmonda. savetovanja. postaviti granične belege. bosseler) ulubiti. nadleštvo. borda 1. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). važan za industriju. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu.(grč. opšte dobro. boreiaios. manja laña u Ist. sto. porubljivanje. borax. bordello) javna ku ća. vrt. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge).811. bordo-vino (fr. burdelj. jedna vrsta plesa. borusomanija (nlat. sa četiri igrača. moru. ispup čen vajarski rad izliven od gipsa. ulublji-vati. talasastim figurama. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. baviti se biljkama. ital. soli borne kiseline. oivičiti. kamene meña-še. borani. laña. lista. odbor. okrajak. bord (nem. 2. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bording (dan. sever. ograni-čavati. tamnocrvene. Borussia. bosko napasam.) 2. borealan (grč. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. talasaste figure. botanizirati (grč. board) l. botaničar (grč. novac za hranu. boranija (arap. grundirati. igre (američka. fig. hrana. borda 2. sto za kojim se drže sednice. fig. arap. bordure) ivica. bording-haus (eng. porubljivati. bu ši lica. bosokteriti (od nem. boreas. pl. onaj koji se bavi prou čavanjem bilja i rastinja. mržnja na Pruse i sve što je prusko. materijal za oblaganje lañ e. Borte) v. ivica lañe. glup. boston) l. tj. bornirati (fr. trava. bordat. botano.bonum 124 botano- bonum (lat. severni vetar. igra karata slična vistu. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). pervaženje. porubiti. bordereau) trg. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bor-mašina (nem. šare. bordižati (ital. o biljkama i rastinju. up. bord) 2. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naro čito zimi. up. phobos strah) strah od Prusa. način otesavanja kamena. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. mrke boje. borniran (fr. jedinjenje bora. brežuljkastim. bordura (fr. bosselage) rad na ispupčenim. grč. bord ov tred (eng. redni broj 5. up. bor (nlat. venac. gostionica. širit. biljni) poznavalac bilja i rastinja. sprovodio pismo. borner) ograničiti. fig. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave goš ća mesta. bosa (fr. opšivati. porub. umeriti želje. znak V. pervaz. skučen.) v. okvir. sred. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. boston (eng. Borussia Prusija. mali. bosirati (lat. Bord. boreas) severac. botanikos travni. bordaža (fr. bostan (tur. element atomske mase 10. borda (arap. me- nica. bordage) oblaganje lañe daskama. bonum publicum) dobro države. bossage) arh. bordirati (fr. nazvan po gradu Bostonu u Sev. buraq) hen. bora (ital. kost. bordro (fr. . boraks (nlat. bona. bortna (nem. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. boršč (rus. borusofobija (nlat. opšivanje. bordat (arap. bosse. kor. javna kuhinja. borne) ograničen. bonum publikum (lat. bostan) lubenice i dinje. krstariti. šarama. bašta. kozmetiku i medicinu. korist. Bohrer) burgija. bordel. fig.

onaj koji voli da se bavi botanikom. 2. čuveni zbog svojih plja č kaških izgrede po Francuskoj. bradys spor. junačko delo. u obliku grozda. phagos) zool. pr. pepsis kuvanje. bottega. uron mokraća) med. bošerija (fr. č arape) uvijen u bošču. odli č no. vrsta holandskog platna. bohca) l. bragura (stnord. bottarga) jelo slično kavijaru. bradys. pesništvo. platno kojim muslimanke skrivaju lice. botella. up. teško. botriiti (grč. hrabrost. ga ć e. tako je! bravo (ital. brabansoni (fr. botanološki. odlično! bravo (ital. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj u čestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. r ñ ava. tehnička veština i okretnost izvo ñ enje naro čito u muzici. psa i dr. tunjevine i dr. botarga. bogće. bravisimo (ital. apotheca) du ćan čić. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. . botelar (nlat. usklik u znak odobravanja. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. brabantski vojnici koji su. geol. živi u tankom crevu č oveka. bradys. botanologija (grč. kelner. biljojeda životinja. lalia govor) med. 3. bravura (fr. 5. bragoc (ital. stranturija. ital. bili u engleskoj ili francuskoj službi. a ostali igra č i trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. braggard) razmetljivost. boš (fr. philos) ljubitelj bilja. bošonerija (fr. spor i težak govor usled mane u govornom organu. sjajno. valjano. č amaca i dr. bohfalik) svadbeni dar mladin (obi č no košulja. botane. otpaci. bragr) pesnička umetnost. bradys. bradys. botriotičan v. botroilit (grč. Brabansona (fr. hvalisavost. bravura) valjanost. botriitičan (grč. botanolog (grč. teško. botrys grozd. grapho) opisivač bilja i rastinja. Bafel) trg. bradisurija (grč. bradilogija med. delija. botellarius) šef kuhinje. pričvršć en na kožu jednom pe-teljkom. bradipepsija (grč. aria) »uz. bradikardija (grč. bothrion jamica. bravur-arija (fr. botane. botane. najmljeni ubica. vinara. bošerija. botulizam (lat. kamen grozdasta oblika. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naro čito velikim tehni č kim teško ć ama. nešto izrañ ene ili izvedeno sa velikom veštinom i stru čnošću.). fr. crven izraštaj na ruci ili nozi. botarga (nm. neustrašivost. težak. šamija. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). marama. lithos kamen) pl. botrys grozd.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. od usoljene ikre morskog lipena. brabante) trg. logos) poznavalac i prou č avalac bilja i rastinja. povezača. balota. boutique. botriitičan. nem. botrys) grozdast. bo ča (ital. okamenotine grozdasta oblika. naro čito u HP veku. bravour. bradifazija (gr č. v. širokočlana trakulja. 4. bradispermatizam (grč. „Marseljeza" belgijske revolucije. botega (ital. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. bradys. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razli čitih plovila (jedrilica. okamenjene biljke. botanofil (gr č . botel (od nem. bradys. botane. botriomikoza (gr č . naro čito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bradilogija. biljožder. botanomantija (grč. logia) poznavanje i prou č avanje biljaka. gluvo ća. bragozzo) pop. varenje) med. bragerdizam (eng. teško žvakanje. bravo) l. botanofag (grč. botane. bavella. botrys grozd. bocherie) Nemci. brabanta (fr. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. up.) 2. sluga. furda. junaštvo. akuein slušati) med. sperma seme) med. tro-vanje pokvarenom hranom. mu čki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). kepha-1e glava) zool.. krčma. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). bofl (ital. bradys spor. bota larga. u južnoj Evropi i na Levantu. botane. kardfa srce) med. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. pokvarena roba. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. lak ribarski brod sa dva jarbola. pregača. bradimaseza (grč. geol. lat. govorim) med. mala trgovina. bradiekoja (grč. up. botanika. vrsta duvana. hvastanje. botriokefalus (grč. ital. brabancons) pl. boščaluk (pere. botulus kobasica) ned. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. sporo prokuvavanje hrane. čuvar životnih namirnice na brodovima. ital. roba za odbaci-vanje. bravoure. mykes gljiva) med. nauka o biljkama. vrlo lepo. masaomai žvakati) med. bolesna usporena delatnost srca. r ñ ava probava. bradilalija (grč. botanoliti (grč. botane. tur. valjan i vredan čovek. botane. -ites) pl. bošča (pere. v. teško slušanje. botriotičan. bradilalija. phemi kažem. botanografija (grč. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. pri mucanju). Mthos kamen) min. boche) v. junak.-tur.

brazilin. bradys. brahikatalektičan (grč.(grč. Brahma. bramar) hvalisavac. up. zapaljenje krajnika. odus. mali. brahigraf (grč. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. fig. nepotpun. brankar-kola teretna kola bez lotri. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brachiale) narukvica. kratkovidnost. ruka. ručni. up. branca) grana. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. čovek koji ima kratku lubanju. brandy) v. branža (fr. bramani (sskr. nasilnički. brankar (fr. engleskom mehaničaru Bramah-y. bramanizam (sskr. brachys. Amerikancu Dž. brachialis mišični. brachys.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. ogranak (jedne nauke. brahibiotika (grč. Brahma) v. daktylos prst) ampon. koji je kratke staze. prema tome. Brahma) v. abrakadabra. Brand požar) brod na jedra. bradifrazija (grč. brachys. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. ruka. brahmanizam. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. uža oblast zanimanja. škrge. tj. poziv. pristalice učenja Džona Brauna. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). branchos) med. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. lokalne izumiranje jednog dela tela. morbus Brightii) med. brahibiotičan (grč. brahimetropija (grč. me tron. barut. biti junak na jeziku. branchion) pl. 1735—1788). paljba iz topova sa jedne strane broda. ital. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. moć. strana broda. Bramahova brava. v. grč. brachys. u sisara. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. Brauningu). brahi. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. brahmanizam. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. 1749—1814). kephale glava) ampon. braun) otvoreno mrk. branhije (grč. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. brahma) v. brahilog (grč. uroñena kratkoća prstiju. suprotno: makrobiotika. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. brakadabra fbracadabra) v. brahilogija (grč. zool. branche) nosila. brandi (eng. brakteja (lat. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. brahijalan (grč. koji živi malo vremena. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. braunijanci pl. stenograf. nekog posla). odćntos zub) zool. šalitra i sl. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. Brajtova bolest (nlat. brahmanac. brahmana) pl. nasilan. v. naročito donji deo ruke. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. branche. brašna. brahidromičan (grč. brachium. med. struka. odsek. Bramarbas (šp. od prstiju do lakta. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. koji ju je prvi objavio. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brancard. braon v. deo. junak na jeziku. promuklost. sitan. brachlon mišica. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. poreklo bolesti je. branhus (grč. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brašna (fr. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. gangrena. grivna. brazletna (fr. nekroza.) hvalisati se. ali se krije u samom smislu rečenice. braunijanizam. brad-sajd (eng. nejednake veličine. branža. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. brazilejin. smeñ. bracelet. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. brahikefal (grč. npr. lat. M. brand (nem. Brama (sskr. bramaizam (sskr. brander (nem. brachys. kestenjast. bractea list) bog. 1789—1858). brazilejin v. koji je smešten u kundaku. bramarbasirati (šp. ret. obično 6 do 7. rukunice (na kolima). tj. brachys. lat. v.) kratkovek. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brachys. branche) v. orao vidim) med. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brahijum (lat. braun. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brauning (eng. ručni) mišićni. Brand) med. brendi. broad-side) kor. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. brachys. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. braunijanizam med. brachy-katalekti-kćs) četr. brachfon) mišica. naro č ita. brahidaktilija (grč. . phrasis govorenje) med. priperak. nizak. brahiodonti (grč. brahigrafija (grč. sila. brachys.

ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brevijar. imaju dva kapka. otprilike osam vekova pre naše ere. (fr. kratkokrilan. up. brevipedan (lat. štampanje nota. teme. bez uvijanja. grč. brahicefal antrop. skraćenje. brevijarij(um) (lat. brevijacija. skopeo gledam) opt. srednji deo lubanje. povelju. g. bremza™ (nem. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). Bremse) teh. brevis kratak. pus. brahiptera (gr č. i po tome liče na školske. typos otisak) ouz. breviatio) skraćivanje. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. brevijarij. brachys. bredizam med. na razdaljini. breda vrsta mašinske puške. brev(e)te (fr. kratkih nogu. d'. lovačka kola sa 3-6 sedišta. brachfon. brek (eng. odmah. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. patent. odsecanje ruke. povlastica. pismo. brahiteleskop (grč. patentiran. koji ima kratke cvetne listiće. brachys. brevijar (lat. bremza (nem. petalon list) bog. brahikefal. četr. breviarium) v. komanda za prekid borbe u boksu. kočiti. brachistos najkraći. brahma) indijska religija. breviatura) v. nota koja vredi za dva cela takta. kratkovremen. povelja. muz. brachy-pneuma) med. breve (ital. brahmani (sskr. kratkih nogu. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. Brahma) starije učenje o Brahmi. brevet) diploma. brahipodav (grč. vrsta tambure za pratnju. sa diplomom. kratkim putem. životinje kratkih krila. astma. up.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. break) otvorena kola na 4 točka. brevijatura. brachfon. uzetost grudi. brahipteran (grč. chronikos vremenski) kratkotrajan. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brevete) pr. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brevis. chronos vreme) kat. loqui govoriti) kratak. osnovana. sažet i jezgrovit govor. brač (ital. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. 1795—1860). = hipnotizam. viola di braccio) muz. nauč-nike i političare. brachys. sipnja. pes noga) kratkonog. linija pada za najkraće vreme. insekti koji imaju kratka krila. Brahma (sskr. kratak spisak. zakočiti. bremsen) v. tj. sprava za merenje mišice. brahipneuma (grč. ruke. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brev(e)tirati (fr. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). breakfast) doručak. koji su. brahipneja (grč. kratak izvod. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. naročito papino pismo državama. skia senka) geogr. brevis (lat. štimuju u s. bremzati. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. kratak izveštaj. patent. fil. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. a izvode je obično trubači i saksofonisti. temno sečem) hir. brahmaizam (sskr. kratak dah. podos noga) zool. kratkih latica. koji ima kratke metričke stope. izdati dekret. brahistohrona (gr č. a'. brevi manu) otvoreno. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). v. uspravno). brachys. breviotipija (lat. breviarium) kratak pregled. metron) med. kraća improvizirana fraza u džezu. brevijatura (nlat. sa patentom. točkanica. neku vrstu komentara Vedama. bregma) anat. brachys. Brahman (sskr. patent. brahisilabus (grč. diplomu. brachys. Brahman) ind. zool. brevijacija (nlat. brandi. brachys. breve d'envansjon (fr. brahihroničan (grč. brsvi manu (lat. molitvenik. sa poveljom. bremzovati (nem. Brahmana (sskr. sp. brachys. up. brahiotomija (gr č. bregma (grč. brekfest (eng. pods. vladaocima i dr. dajući oduvek sveštenike. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. veoma rasprostranjene morske životinje. podos noga) kratkonog. brachfon ruka. tele daleko. skraćen naziv za brahiteleskop. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. . rpeb dišem) med. kratke latice. cikloida. kočnica. brevis kratak) muz. brachys. breve) svaki zvanični pismeni akt. bremsen) teh. brahipetalan (grč. brahiscijan (grč. brandy) rakija prepečenica. kratkih krila. ukočiti. brevet d'invention) pronalazačka povelja. brevis. brahit opt. brahiopode (grč. brendi (eng. breveter) dati. dekret. pesnike. brahmanizam (sskr. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. pteron krilo) pl. viola. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. brevilokvij(um) (lat.

) bog. zavod za ishranu i podizanje dece. vo. brilaite (ital. lopte ili jajeta. brefotrof (grč. uštrb. bricola. ital. briljantina (fr. upravnik bre-fotrofeuma. briza (fr. brig. rukovodilac radne brigade. krasan. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. brigma. „krštenje" brucoša na taj na č in pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. brizantnost (fr. raditi zaobilazno. odlič an. ne raditi č asno. pokrajini u severnoj Francuskoj). obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. mantis prorok) veštak u tuma č enju snova. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. povetarac. svetao. ital. za sto naoružanih ljudi. odličnost. brisant) koji lomi. mala jedrilica sa dve katarke. 2. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. brigadist (fr. brillare) sjati. briket (fr. presovati u obliku opeke. breche. bretanja (fr. brygmos) med. lukavo. 3. brigmos (grč. par bricole) posredno. fig. up. brefotrofeum (grč. brigadir (fr. živahno. breccia) voj. sijati. hozntregeri. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. zaobilazno. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. veli čanstven. hajduk. brillanter) od dijamanata glač anjem praviti brilijante. par brikol (fr. lopte.. brennen) l. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. raskoš. brigadist. brigata) l. cigle sitan. vrdati. naročito brilij aktima. jajeta i sl. naro č ito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. divota. brigant (ital. rasprskava. briser) rasprsnost. fig. ital. bretele naramnice. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brigade) član radne brigade. sabijen u obliku opeke. buntovnik. brigmos. briseur) lomilac. odskočiti. šteta. fugovanje. briser. otuda fig. brikabrak (fr. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. prednji valjak na spravi za predanje. starinarnica. fr. prodor (u zidu. brycho škrgu ć em. plahovito. učiniti da se nešto odbije. briquette) nešto u obliku cigle. brigg. kovrdžati kosu vrućim gvožñ em. prekoramnik. blistav. brigada (fr. brigante) drumski razbojnik. brenovati (nem. 2. brizomantija (grč. brizantan (fr. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. razornost. . voj. fig. prolom. brizo. voditi računa o nekome. sposobnost rasprskavanja. bricoler) odbiti. brizomant (grč. utvrñ enju). bretelle) uprta. tropheus) zavod za naho čad. sa strane. brefotrofij(um) (grč. izrada lica grañ evine (fasade) tako da se vide cigle. plja č kaš. brigg) mor. koji razmrskana. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brizer (fr. nem. blistavost. Brigantine) tor. razne umetničke stvarčice. brefotrofeum. blistati) sjajan. poznato drvo i voćka iz familije ruži č astih biljaka (prunus persica). naro čito starinske. briše. brikolirati (fr. brikola (nlat. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. odboj lopte od ograde. razbijač. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). breša (fr. u prah pretvoren materijal. bretela (fr. fr. brefotrofij. up. brillant) sjaj. voj komandant brigade. brephos. starež. ital. brik (eng. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. briljantirati (fr. brillantine) gusto tkana pamu č na materija u mustrama. breccia) kol. brig. odska-kati od ostalih. brigade. briljantin (fr. divan. brigadier) l. velelepnost. briljantnost (fr. blistati. rasprsan. brillantine) kozi. cigle. tropheus) v. obzirati se na nekoga. brilijant. v.brener 128 brimada brener (nem. tropheus hranilac) nastojnik. brilijant (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje. vrsta mirišljave masti za kosu. bric-a-brac) starudija. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. veoma vatreno. brezza) blag morski vetar. prelivati se u svetlosti. briqueter) popločati ciglama. brig) mor. brillant. brizo spavam. bradu i brkove. brephos novoroñ en če. briljirati (fr. kaiš za nošenje tereta. telalnica. fig. zarezivati nekoga. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. brephos. briljantan (fr. manteia prorica-nje) veština tuma č enja snova. briller sjati. razara. remen. veličan-stvenost. brimada (fr. briller. brig (eng. briketaža (fr. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. bretona (fr. razorna snaga. vetrić. brillante) iuz. rasprska-van. breskva (pere. v. briketirati (fr. odsko či. — št. brigantina (eng. vidno se isticati. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. up. briljant v. svetleti se. bre č a (ital. brigma (gr č . oramenice za držanje č akšira. brigantine. fig. kod bilijara: odskok. bedemu. 2. konjički podoficir u francuskoj vojsci.

reñe slatkovodne. bučno. živahno. ginestra) bog. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brusquer) brecati se. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. nazvan po izdavaču. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. bromatografija (grč. brioidan (grč. oseći se na nekoga. brinirati (fr. fig. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. broyon) tučak za mrvljenje. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. bromos smrad. bele. crnka. broajon (fr. sa utkanim krupnim cvetovima. Brokhaus (nem. bronzium) tuč. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. ulepšavanje. brinet (fr. e. hteti nešto brzo sprovesti. bronzo. sličan mahovini. bronze. trljanje boja. logia nauka) bog. briologija (grč. broker) trgovački posrednik. bridž (eng. element. obično industrijske proizvodnje. bromium) xex. vladu u svoje ruke). bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. broker) trg. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. fig. senzarija. bromatologija (grč. bronzana bolest med. makler. naročito slikama.. pre n. slična vistu. telalin. vrsta žutog. brion (fr. utisnutim u zlatu i srebru. kićenje. broma jelo. up. brojler (eng.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. osnovanom 1805. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. nauka o sredstvima za ishranu. Britiš mjuzeum (eng. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). vezivo. cinka i gvožña. starinar. bromos) ned. bronza (fr. brokatel (ital. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. jako nadražajnog mirisa. brunette) garavuša. briozo (ital. obrec-nuti se. velikom nem. broder) vesti. trovanje bromom. osnovan 1753. srebrotkanica. bromov preparat. god. kulturno središte. prebiti preko kolena. brokantirati (fr. brinete (fr. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brokanter (fr. Brodway) „široka ulica". svilom. brokule (ital. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. broderie) vez. bryon. teška. Brodvej (eng. životinje iz porodice „pamekušaca". nemetal atomske mase 79. trgovina vezivom. nauka o mahovina ma. poznati lek za živce. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu.909 redni broj 35. srebrom. broma jelo. prenagliti čime. bromos smrad) hem. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. seizal. legura (slitina) bakra. kon brio. bromizam (grč. magleni mesec (18. brumaire. vezenje. mesto srebra. pocrniti. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. bridge) igra karata. brokeraža (eng. od 23. logia) nauka o jelima. crnomanjast muškarac. bromatika (grč. crvenkastomrka teška tečnost. — 9. eidos oblik) bog. upotrebl>ava se. brunet) crncurast. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. nlat. znak Vg. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. bromid (grč. bryon mahovina. lat. briskirati (fr. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. šumno. brom (grč. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. morske. nlat. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. brnistra (ital. broma jelo. bromoformium) farm. brioso) muz. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. god. krasiti. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. figurama i sl. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. mahovinast.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. brodirati (fr. brokat (ital. zoon životinja) zool. broiler) vrsta pileta za pečenje. up. od svile i pamuka. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. izvesti zlatom. bromural (grč. ili samo od pamuka. bromoform (nlat. tela-liti. tečnost veoma sli čna hloroformu. bryon. garavko. brodsrija (fr. plameno. bromos) fark. srebrnaste boje. so bromovodonične kiseline. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. bromatometar (grč. broker (eng. oktobra do 24. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. naročito slikama. bojiti (ili obojiti) mrko. za izradu stonog pribora. novembra. ulep-šavati izmišljenim dodacima. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. up. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. brodet (ital. brimera UŠ god. broccato) zlatotkanica. ital. briozoe (grč. makleraža.

bronhocela (grč. brujar. bronhorea (grč. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. srebrom. brćnchos. brujon.). brunirati (nem. bruto (ital. osuroviti. bronhotomija (grč. brontoterij(um) (nlat. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. bronchos. brćnchos) alat. cedefastog sjaja. briinieren) davati nečemu (metalu. bronhoplegija (grč. brcnchia) med. brutalitet (nlat. bronzo) v. grubijanski. broširati (fr. bronhoskop (grč. krvarenje dušnica. brust-halter (nem. mine-ral. svilom). brum (eng. lithos kamen) med. brošurist(a) (fr. dug preko 18 t. bronhoragija (grč. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. bronhofonija (grč. bronhitis (grč. temno sečem) med. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. logi'a) nauka o grmljavini. brutaliser) zlostavljati. Bruch lomljenje) med. ogromni kičmenjak. broche) zapinjača. bront (nem. regnymi skrham. brćnchos. brontotherium) kol. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. bronhus (grč. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). protkati. bronhospazmus (grč. kele posutost) med. zapaljenje bronhija. brutificere) napraviti nekoga stokom. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. blenna. potpuno zanemari™. o nepogodama uopšte. brutto) trg. pneuma dah) med. broš (fr. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. plesso udarim) med. skotski. učiniti da podivlja. bronhoblenorea (grč. grubost. luksuzna igla za skop čavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). Brust-bild) poprsje. brutoprihod celokupan prihod. bronchos. brutalnost v. up. aparat za pregled sluznice bronhija. fig. Brand) med.(grč. rheo tečem) med. meko povezana knjižica. up. brontosaurus) kol. guša. na brzu ruku i privremeno. brovtosaurus (nlat. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brutalitas) surovost. životinjska požuda. prvi sastav. knjiga dnevnog troška. mykes gljiva) med. brutalan (nlat.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. leva i desna. . divljaštvo. brutalizirati (fr. npr. brujon (fr. bronhopneumovija (grč. životinjsko ponašanje prema kome. brumalan (lat. bruderšaft (nem. bronte grmljavina. bronholitija (grč. brochure) sveska. tuberkuloze pluća. sluz. Bruderschaft) bratstvo. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. štraca u koju se unose. brćnchos. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). suprotno: nego. bronhije (grč. bronc. brošira (fr. bratimstvo. bronce (ital. brujar (fr. trgovačke beleške. grkljan. bronchos. anat. brontologija (grč. brouillon) koncept. piskutavost glasa (kod promuklosti). dušnice. v. brćnchos. bronzer) obojiti bronzanom. koji se tiče dušnika ili dušnica. crnom. gips. obojiti modrikastim prelivima na vatri. nameštaju) mrku boju. brćnchos. stvaranje kamena u dušnicama. bronhijalni (grč. brontofobija (grč. brćnchos dušnik) dušnički. brutalitet. bronhoskopija (grč. brćnchia) pl. hernija. uraditi nešto na brzu ruku. bronzirati (fr. operativne otvaranje dušnica. bronhostenoza (grč. iz perioda krede. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. protkivati tkaninu (zlatom. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. posutost dušnika. bronhije. grub. mrkom. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. polomim) med. fr. prošiva-ti (knjigu). neotesan. bronhijalni katar = bronhitis. bronchos. grč u dušnicama. dve cevi. divljački. brćnchos. skopeo gledam) med. bruh (nem. brumalis) zimski. dnevnik pazara. spasmćs grč) med. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. zverski. brutalis. bronhomikoza (grč. brutificirati (nlat. bista. brošura. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. bronho. nacrt.). drvetu. bronchos. bronze. bronteum (grč. brocher) prošiti. brochure) v. bakarnom bojom (drvo. brutal) živo-tinjski. rheo tečem) med. bez odbitka troškova. tj. povezati knjigu u mek povez. brćnchos. brošura (fr. surov. brouillard) v. kožu i dr. bronchos dušnik. bronchos. bronte. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. gnojavo zapaljenje dušnica. poživotinjiti. bronhijalni katar. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. brochurier) pisac brošura. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brustbild (nem. phone glas) med. tako da tkivo truli i raspada se. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. klinasto pismo i dr. skopeo gledam) med. dušnik.

Buddha) pl. bukoliazmos (grč. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obi čno u blizini spava ć e sobe). Br. u č enje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). fiz. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. valjkasta šipka od voska. budala) ludak. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv poti č e od francuske re či: boucan divlje govedo. bouquiniste) prodavac starih knjiga. bugia sve ća) med. bubon. bubon) pl. neprerañ eno zlato. bubonulus) med. bukolikos) poet. religija koju je osnovao Budha. Budhizam (sskr. ned. posrednik pri klañ enju. . boucanier) lovac na bivole. afrički jelen. u Indiji poštovan kao bog. pisac pa-stirskih pesama. bus. volja za život). book-making) sastavljanje knjiga. obi čan na čin klañ enja na konjskim trkama. bukolike) post. buzdovan (tur. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). bez strasti i patnje. „sveti mudrac". bougie. bubon. bubonadenitis (grč. budhisti. zverokradica u Sev. bouquin) ljubitelj i sakuplja č starih knjiga. bujirati (fr. bukagije (tur. bubreg (tur. ital. buljon. pastirska pesma. buyurmak zapovedati. prosutost prepona. profesio-nalni kladilac. buj (fr. bukanir POJI. bujrum (tur. iatrike lekarstvo) sto čno lekarstvo. glupak. budala (tur. kila. nm. bubon. bouillon) kup. bukolska cezura četr. uzroci patnje su strasti (tj. buvoličar (grč. pastirske pevanje. bouquinerie) trgovina starim knjigama. ro ñ en oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. aden žlezda) med. up. bugzirati (hol. bukanje (fr. budisti (sskr. zatim zadnjeg creva i jednjaka. suis i Vg. bu ñ a. Život je patnja. bouquineur. nicine. buket (fr. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). buksiren) mor. bukagi) pl. bus. bubon preponske žlez-de. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u de č ka. kaučuka i sl. bouquet) lepo probrana i ureñ ena kita prirodnog ili vešta č kog cve ć a. Bukefal (grč. Budha. biibalos) zool. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bukiner (fr. bužija (fr. bukardija (grč. tj. Budha (sskr. budizam. um. miris od vina. tj. onaj koji voli da rije po starim knjigama. hipertrofija srca. Budhizam. zapaljenje žlezda u preponama. bukoliasmos) pastirska pesma. topuz. bubonalgija (grč. bujatrika (grč. za razliku od totalizatora. nlat. okovi na nogama zatvorenika.bubonulus (grč. bubikopf (nem. vući lañu pomo ću parnog broda. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. kardia srce) med. bukinerija (fr. narediti) izvolite. seoski. buboni (grč. govedo.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bukolika (grč. kele) med. melitensis. . stanju blaženog mira. put ka osloboñ enju vodi ka nirvani. Buddha) „probuñeni. uvećanje. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bujon (fr. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). cvet. bukolikos) poet. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. pastirski. bubalis (grč. biige) plesan. limfati č ni triper (kapavac). električna sve ćica. pristalice religije i filozofije budhizma. kephale glava. bouille. gume. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru gr č kih bukolič ara. algos bol) med. Buddha) v. bozdogan) vrsta starinskog oružja. antilopa.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. bukmeker (eng. lista. za proširivanje suženih kanala naro č ito mokra ć nih. spisak. v. bujom. idila (naro čito kod rimskog pesnika Vergila). bogurek) bubreg. bukanirati (ind. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. bubonocela (grč. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. Buda (sskr. bolest prepona.. vrsta tkanine. pena na pivu. književno delo. prosveće-ni". že ñ za životom. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañ enja ili se sam kladi. pamu č na tkanina za postavu. budizam (sskr. Buddha) v. glupak. figura u vatrometu. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. fig. bub-njice. Americi. up. budhisti (sskr. Bruchgold) izlomljeno. ind. bukasen (fr. bukinist(a) (fr. book) knjiga. budoar (fr. Buddha) pl. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). morski razbojnik. bukmeking (eng. kao posledica jačanja srčane muskulature. pomo ću čamca na vesla za koji je la ñ a vezana konopcima. gusar. bu ñ (tur. micine. bus govedo. antikvar. budhizam. le č enje goveda. Buddha). v. čija se filozofija sadrži u dve ta č ke: patnja i spasenje. antikvarnica. zapovedajte! buk (eng. bukolski (grč.

izdao nemački car Karlo IV. Bundesver (nem. bulbiferan (lat. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). hladnokrvnosti i dr. buljubaša. bukskin (eng. books) pl. tako da mu se vide prednji zubi. krvava ili gnojna tečnost. bulterijer (eng. liga. vraća onome koji ju je bacio. glavica. pločama ili grudvama. muslimanska žena. pečat od voska ili metala na povelji. 2. sabornica. glupost. buljen (eng. papirići. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. bunda (mañ. bunda kaput) krzneni kaput. bulbus. verski obrazovana muslimanka. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bulom zove šegrt majstorovu ženu. glavna ulica. rulja. smotak. metež. BulbulderSlavujev do. bukcinator (lat. tvrñava. boling-grin. bul (eng. 2. krompirast. velika gomila. udata žena. mišić duvač. f ero donosim) bog. boulingrin) v. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. glavičast. boliik) l. bulbus oculi) anat. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. odličan lovac na miševe i pacove. bull-finch) sp. zlatna bula (lat. bullire. bulbus) lukovica. luk. društvo. bujon. onaj koji nije u opticaju. bumerang (austral. čvornovat. mora da projuri. bulbul (arap. bulevar (fr. urnebes. talasanje. bulbus okuli (nlat. mnoštvo (obično stoke). foltamente gusto. zbijeno) 1. velika. hartijice. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. buccinator) trubač. potvrñen pečatom. buli) l. tuñi. zapovednik jednog buljuka. obrazni mišić. glavičast. (nem. kapetan. tetka) 3. voj. buljon (fr. bulinirati (fr. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. kranion lubanja) arh. fig. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. četrdesete deo rijala. bouliner) mor. bula (lat. na povelji. bik. buke (eng. čorba. 2. veliki engleski pas širokih grudi. povelja sa takvim pečatom. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. ned.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. boulevard) šetalište. bulbozan (lat. bungalov (eng. bula (lat. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. lopta. buljuk-baša (tur. bulla) 2. bul dog) 1. bullterier) vrsta engleskih pasa. buljuk (tur. daš Bund) svežanj. Služi kao oružje. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). naro čito na dorskom frizu. uzana. bulbus (lat. Ch. bulla) pisac papskih bula. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. buliran (lat. gomila ljudi. zavežljaj. der Bund) savez. forma) koji ima oblik lukovice. anat. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. bola strina. pljačkaš. bulla aurea) zakon koji je 1356. očna jabučica. boule. ako ne pogodi u cilj. zimski kaput postavljen krznom. bulbul) slavuj. bukša novčana jedinica Jemena (bughas).) pl. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bulla) l. bulengrev (fr. bul (fr. neotesanost. bulbus lukovica. (nem. skupštinska zgrada. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. jelo od nje. bulumenta (ital. buleuterion) većnica. kugla. na trkama s preponama. mutna. kap-sla koja služi kao pe č at koji visi o vrpci. neodoll-va. god. bungur (tur. rad od drveta sa metalnim umecima. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. bus. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. krasti. bulimfa) med. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. vrenje. up. sitan papirni novac u Rusiji. bullitio) klju-čanje. gusta trnovita živica kroz koju konj. Boule (1642—1732). bulimija (grč. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. a odlikuje se naročito time što se. napomena ili kratka priča. bularij(um) (nlat. buldog (eng. gomila. bula. npr. nazvan po francuskom rezbaru A. lat. bum (eng. . bumaški (rus. mera za konac. bulla) 2. bullatus) zapečaćen. bula (tur. bouillon) kup. ukrasi. Džon Bul. stran novac. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. izbacivanje mehu-rova. kratke i duboko usečene njuške. fig. bedem. buckskin) „jelenska. tj. oko 60 st duga č ka daš č ica od tvrdog drveta. nepošteno trgovati. buleuterion (grč. životinjska glad. velika količina (nečega). boltikbasi) četovoña. bulbosus) lukovičast. široka i lepa ulica zasañena drvećem. bund 1. mera za staklo. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. bulla. bulbiforman (lat. plik. oličenje engleskog naroda kao celine. bul-finč (eng. snabdeven bulom. 2. bulicija (lat. bulist(a) (lat. vreva. jagnjeća koža". nlat.

danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. fr. birader. seljaka i plemića. burleskni (fr. ital. v. gajtan na šeširu sa kopnom. Buntdruck) štampanje u više boja. buntdruk (nem. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. burgija (tur. prostor. šaljiv. bourg. bourrasque) bura. buret (fr. ljutine. tvr ñ ave. Buridanov magarac fil. jedan od dva doma parlamenta u SR Nema čkoj i Republici Austriji. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. boer) „seljaci". takoñ e: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burlesque) poet. duboki bas na orgulji. bordel. ć iftinica. burg (nem. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. predstavnički dom parlamenta. Afrike holandskog porekla. lakrdijaški. prvobitno: naziv za grañ anstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). vrsta šarenog francuskog platna. a tek posle stihovi. buranj (rus. gazdaška žena. burgus. jabukama. buraska (ital. up. kapitalisti čku. burg) 1. burda (arap. pe č albar. byrsa) v. burlesque) smešan. nezadovoljstvo. bora) severoisto čni vetar s kopna na severnom Jadranu. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. burek (tur. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. bunting (eng. burla. imu ćna žena." buržuj v.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira.) savezna skupština SR Nemačke. fig. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. pošto se. vune. izostavljanje reči pri sla-ganju. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlu čiti da priñ e nijednom od ova dva snopa. med. tur. bourgeoisie. burazer (pere. stanovnici Juhe. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. veseo i nestašan muzič ki komad za ples. bouts-rimes) pl. 4. bu-rime (fr. burra. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. buržoa- . varošanka. izmišljotina. bourse. zamka. nemački Burg. Bundestag. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. podvala. muzič ki komad humorističkog karaktera. i s druge strane proletera. buržoa. burka (rus.. cement. buržoazija (fr. bordižati. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada.Bundesrat 133 burma zija 2). dlaka za punjenje stvari. Bunker) l. Bundesrat. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. buržoa (fr. bursae muscosae) pl. mala burleska. gr č . burdelj (fr. nakaradan. borra) otpaci od dlake. s jedne strane kapitalista. burrasca. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. 3. bourdalou) traka. malograñ anin. up. burdon (fr. besmislica. Bunt savez) buna. bura 2.) savezno veće. buržujka grañ anka. burka. (ital. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. bunt (nem. bunker (nem. (fr. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. bourdon) ouz. burdižati v. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. pere. bourre. fr. 2. berza. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. dvorac. burma (tur. sluzne kesice. pesak i dr. buraš. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). bourgeois. buricu pupak) želudac životinje. šala. bordel) v. burletta) mala vesela igra. iznenadna nepogoda. ćifta (u ovom zna č enju više je u upotrebi buržuj). up. prvobitno: (francuski) grañ anin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. pripadnik buržoaske klase (v. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. fig. nlat. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burleta (ital. Burg) zamak. burag (rum. betonsko sklonište (ku ćno. Bundestag (nem. voj. burlesco. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañ u stihovi. mala tvrñ ava. birader) brat. mesom. prema tome. izliv zlovolje. koji isklju čeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. tip. Buri (hol. usukati) 1. uli čno) od napada iz vazduha. burze muskoze (nlat. burlak (rus. bura 1. buržoa) 1. burma od burmak zavrteti. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). burza (fr. naro čito kao la ñ arski radnik na Volgi. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. koji se pripi-suje francuskom sholasti č kom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. ital. lakr-dija. 2. burdalu (fr. borek) vrsta pite sa sirom. burda) Muhamedov ogrtač. burleska (nlat. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. 2. nagao vihor. S ekonomskim jačanjem buržoazije ja č a i njen politi č ki položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. kor. 3.

budžetirati (eng. butiin) sav. par butad (fr. ceo. nov čanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. buton (fr. stvarčica slična dugmetu. omnibus. buda (ital. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). bourse) med.239 1). lakrdije. kut. burnetizirati. bulga kožna kesa. lat. zavrtanj. par boutades) prema ćefu. fr. butirin (lat. burnus. burnetizirati (eng. boot čizma) sprava za mu čenje u obliku čizme. bursitis (fr. bolgia. budget) l. butelja (fr. puxis kutija od šimširovine) fiz. bouteselle) voj. ven č ani prsten. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). vrsta gasa. ćošak. nlat. bouffette) kićanka. kiselina putera.349 1 (u SAD 35. omnibus svima) v. budžak (tur. prebrojavanje dugmeta na kaputu („ho će-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. potpun. butiga (ital. ophthalmos oko) ned. butyron maslo. bufer (eng. puxis kutija. sluga. 36. bezbojna tečnost. up. obi č no od bele vunene tkanine. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. burmut (tur.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. bus (eng. buljook. flaša. butyrum) hai. buffone) šaljiv čina. bufa (ital. Aspina gaga i Alburnus mento. sa volovskim očima. kurir. pusu) zaseda. boutonniere) rupica za dugme. vitica. bradavica. mappš. muz. . neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. na mahove. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. grč. bufo karikato (ital. biityron. bušel (eng. bus. neke ustanove i dr. boutade) duhovita šala. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. pupoljak. detić. bouchon) zapuša č . bubuljica. laka komedija. burova voda farm. buter) hen. buš-tru (fr. butun (tur. boutiquage) torbarenje. futrola za karabin. bufon. lat. bufoverija (fr. veseo. bussola kutijica. dućan. Butter) maslo. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. butan (grč. opera bufa komična opera. kojem je. temnjak. rastvor baznog aluminijevog silikata. u Indiji). 134 buš-tru burnetirati v. maslac. sastavljati budžet. neobuzdan. lakrdijaš. 2. najmiliji konj Aleksandra Velikog. trgovina na malo. bouffonnerie) šala. lat. fr. bufalo (eng. predračun prihoda i rashoda uopšte. 2. brzi soloples bez pripreme. butsel (fr. butikaža (fr. (krupan) brilijant u obocu. kao što idu volovi pri oranju. busola (ital. merica. zatvara č . a drugi — obrnuto. butrola (fr. sa kapom. bushel) engleska mera za žito. finansirati po budžetu. budget. minñuši. butyron. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. nazvana po nem. vrsta rečne košljoribe. sladunjava i opora ukusa. mornarski kompas. komi čar. lakrdijanje. ital. buter (gr č . . bik. Bukefalos. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. trgovanje na malo. bouton. momak. čep. bouteille. računska godina. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). buffo) komični pevač u italijanskoj operi. komične opere. bustrofedon (grč. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bufo (ital. lat. butada (fr. biis govedo. bušerizirati (fr. čireva. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. šraf. bouton. bivol. bursa. buftalmičan (grč.. borsa) kesa. = kapričo. puce. merov. dućan. lakrdi-ja. burunotu) sitan duvan i dr. dvorska budala. doset-ka. nem. upotreblja-va se za obloge kod rana. strophe okret. sirćetna mirisa. zasićeni ugljovodonik (S4N10). otoka i dr. buczo) zool. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. posilni. boutique) prodavnica. buffalo) zool. buton (fr. butik (fr. za ušmrkivanje. bucov (mañ. maslena kiselina. med.. bufov (ital. sastaviti. pun života student ili mladić uopšte. buffa) šala. butum. bursa (ital. butirometar (grč. puter. nem. bottone) dugme. buffer) odbojnik (na vagonu). koji Arabljani (beduini) nose preko odela. up. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. bottiglia) boca. bucak) ugao. buxula. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. hirurgu Burovu (1809— 1874). burš (nlat.burmut snog kamenja. ital. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. butonomantija (fr. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. neravnina (na svili). but (eng. bufeta (fr. biis vo. radi uspomene. up. budžet (eng. staklo. ital. Bucefalus (grč. bournous) ogrtač bez rukava. volook. gr č. Bu-kephalas) „volovska glava". butonjera (fr. busija (tur. butyrum. bottega) prodavnica. burnus (arap.

fr. vadij(um) (nlat. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. trgovačkih i političkih centara. fr. lutalice. wagon-salon) salonski vagon. rok dolaska na sud. vadium. e.= vide vidi. podsetnik. vagon restoran (fr. fr. za ukras. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). Mojsije kn>. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. probisvet. vagina) ned. \=aanadijum. beskućnik. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). vas. \Č=vat. va) vredi.— valuta. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. vagati (nem. vagon-salon (fr. fig. zigurat. vasallus. pre n. kao skraćenica: V= votum. pometnja. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. stidnica. vadimonij(um) (lat. posuda. klevetnička zakletva. podanik. verne prevr-ni. dolazak na sud. v). vaginoskopija (lat. hem.. vagabundus) skitnica. vagabund(a) (lat. vol. vas sud. terazije. lat. \9=volfram. igrati va bank staviti sve na kocku. tj. 2.. mali vagon. metež. val. vaza sakra (lat. vagiva (lat. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. rodnica. bitanga. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. vadimonii desercio (lat. rov. va bank (fr. vagina) med. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. tzv. v. vade mecum) „hajde sa mnom".= volumen. jemčenje. vagina) alat. = vi-ce versa. vadla (nem. salonska železnička kola.. meriti na kantar. tj. lutalica. . vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. ili ostati ili propasti. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vavilonsko ropstvo 1.A E I L O RU 147/ V V. uputstva. jedan od najstarijih kulturnih. god. vagon-li (fr. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). v treće slovo naše ćirilice. vaginalni (nlat. zbirka priča (ili: anegdota). čisto živčana pojava koja dolazi. zidana s namerom da dopre do neba. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. tumarale. Babel. novac koji se polaže na ime jemstva. vazna. vaše) uzan sud za cveće. nered. vaganti (lat. kantar. va banque) „važi za ceo bank". po Bibliji. dvadeset osmo naše latinice (V. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". sveto sasuñe. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). vazal (nlat. eng. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. leventa. prestonica Vavilonije. haos. vagari skitati se. vagina. god. vaginitis (lat. fig. stidnični. UP> = veber. važi. vagas) l. vaza (lat. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. sveti sudovi. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. vagaš (mañ. 2. protuva. e. Wade) list noge. fiz. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. ro-dulja. vazalagijum (nlat. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). može. vassal) klevetnik. skopeo gledam) med. jaža. pre ne. vadimonium) prav. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vagonet (eng. vaša sacra) pl. vademekum (lat. waggon. v. za odreñivanje težine tela. I. Vavilon (hebr. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. vadiš jemac) prav. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). vagon (eng. skitnice. tumači. \=volt. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. va! (fr. zbrka. grčevito stezanje miši ć a vaginalnog ulaza i karličnog dna. kolovoz. grč. jarak. zapaljenje vagine. jemčevina. naročito kod mladih žena. vaga (nem. vaginizam (lat. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. \.

tur. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vacantia) upražnjenost. čas. grč. vajat (arap. nekog mesta). vakat (lat vacat. vakat (arap. fa'ida. vajtbojs (eng. vas posuda. vasodilatatio) med. up. Vaisya) treća indijska kasta. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). zool. prazno mesto (naročito parohijsko). odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. nameta i dr. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. ektome isecanje) kec. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. ispunjene vodnjikastom tečnošću. vazomotori (nlat. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se spre čilo oploćavanje (uškopljenje). Vajnbergova reakcija med. nedostaje.) pl. vakantno imanje prav. vasoconstrictores) pl. vazomotorna neuroza ned. teška do 3 kg. omanja. imanje bez zakonitog gospodara. upražnjenost (npr. vakeri (šp. vajtbet (eng. potomci rimskih robova. vreme muslimanske molitve — namaza. ništavost. teoriji kli-cine plazme. nepopunjen. vacatura) upražnjavanje. fa j da. slobodan) imanje bez vlasnika. povišenom temperaturom). vaiz) propovednik. bog. nema.. u koju spadaju trgovci. vajandotka (eng. osloboñe-nost od neke obaveze. fayda) korist. vakant (lat. vakancija (nlat. nezauzeto je. trem. vacare) 1. oboljenje živaca krvnih sudova. nezapremljen. i kao takvi prezreni. vakuole (nlat. upražnjenost. znat. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naro čita poslastica. vakuist(a) (lat. Vajtčepel (eng. vaišja (ind. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. znat. Vajthol (eng. iz kojih se stvaraju nove ćelije. White Star Line) „Linija bela zvezda". kao ii. tur. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. srednje veli čine. vas. poja čanim krvotokom.. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vacuare) isprazniti. vazoneuroza (lat. vazodilatatori (nlat.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. vazokonstriktori (nlat. vreme. up. nezauzet. vazelin (fr. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). slobodno je. Weissbraten) belo meso sa obe strane ki č me. vaišnave (ind. Bazedova bolest i dr. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istoč nom kraju Londona. vaqueros) pl. vasodilatatores) pl. neštampana strana (iza naslovne). 2. kresta ružičasta. grč. upražnjen. praznina. Vajt star lajn (eng. vakuirati (lat. vacatio) osloboñenje. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). vakacija (lat. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vas sud. sama molitva.vazektomija 136 vakuole smann. vajkaunt (eng. beli momci. vajsmanizam biol. waqt. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj.-tur. upražnjenje. vacuitas) praznoća. noge žute. sudski odmor. dobit. zbog svojih odli čnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vaccus nezauzet. nosi 140—160 jaja godišnje. fr. tur. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). vajda (arap. Vajl-Feliksova reakcija . vacare biti prazan. <•«. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. doksat (u seoskoj kući). činovnike i dr. vazokonstrikcija (nlat. opadanjem temperature). interes. vacuolae) pl. sujeta. tehni-ci itd. vasoconstrictio) med. usporenjem krvotoka. evakuirati. npr. vo ć a i sl. višnujit. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. stezanje krvnih sudova (sa pove ć anjem krvnog pritiska. viscount) v. prazno je. vakatura (nlat. tur. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. zemljoradnici i zanatlije. vaza. nekada. hayat) 1. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vazektomija (lat. vaše) v. ili žuć kasta smesa polučvrstih ugljovodonika. vaiz (arap. hayat. vaseline) he«. sada: široka ulica u zal. vakuitet (lat. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vazna (lat. po nekima Mavara. naslednika. ispražnjavati. poreza. vakit) 2. školski odmor. vaktiyle) u staro vreme. Wyandotte) vrsta kokoši. od 1760. kod knjiga: čista. vasomotores) pl. raspust. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. pastiri. poreklom iz Amerike. vacans) prazan. nepopunjenost. mineralna mast bez mirisa i boje. neuron živac) med. znat. vakantan (lat. prekookeanska parobrodska linija izme ñ u Liverpula i Njujorka. taština. vaktile (arap. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. vazodilatacija (nlat. vikont. vajzbratna (nem. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. poznavalac verske literature (kod muslimana). živci što sužavaju krvne sudove. whiteboys) pl.

ljuštura (u školjke). valvula) znat. ošančavanje. providan pokrivač za lice. en recouvrement) trg. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. do sedam atoma jednovalentnog elementa. izvršiti pravnu formu overevenje. valenciennes) pl. 2. v. valvirati (nlat. up. vakcina (lat. vakcinirati (nlat. vala (stnord. zalistak (na srcu. jedna lekovita biljka. val (fr. prevna vrednost. nlat. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. v. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. utvrditi cenu nečemu. trajanje note. valere) jak. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. vala (ital. potvrditi. ljuska. valvere) ocepiti. sa dva atoma. pelcovati. validare) overiti. validitet (nlat. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. mahuna. mati bivšeg turskog sultana. reformatorska sekta. izražava se empirijskim brojem koji označ ava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. dugačka uska dolina. podizanje nasipa. zatva-rač. vakcinoterapija (nlat. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. valutirati. valetudinarij(um) (lat. stavljaju ispod svojih bula). valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. valore) vrednost. čarobnica. kalemiti. wa-llah. važnost. krepak. vakuum-metar (lat. vaccina. validirati (nlat. valvula (lat. prevna važnost. grč. vale. vallatio) voj. tatara.. valvaciona tabele fin. valable. valencije. e baš. vaccinatio) med. valanske čipke različite vrste. validacija (nlat. nazvanih po šp. vakuum (lat. valacija (nlat. grč. overa. neprave kravlje boginje. važeći. eidos vid. valabilan (fr. crevima). variola kravlja boginja) ned. valah (arap.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. lat. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. potvrñivanje. va lete! (lat. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . v. valiza. valensija (šp. vakuum. odista. gradu Valensiji. cepljenje. vacuum prazan prostor. valer (fr. nlat. odrediti vrednost. živeo! valedikcija (nlat. vacuum) prazan prostor. zaista. valor. pravio valjan. hen. cena. valiža v. cepivo. javne biblioteke. prav. valere biti zdrav. hrabrost. vakcinacija (nlat. pelcovanje. u Lionu Petru s Valdus. snažan. valdenzeri pl. mati. valvatio) fin. vidovita žena. praznina. voile) l. tur. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. velidus. vakcinoida (nlat. npr. valerijana (nlat. vaccina sc. venama. ital.mleka u prahu". valvacija (nlat. biti punovažan. lažne. ostajte zdravo! bene valete! (lat. vredan. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. biti jak) zdrav bio. vodene boginje. gr č. vaccina. waqf. vrednost koja se očekuje. škole. valeur. naročito zvani č no utvr ñ ivanje vrednosti izvesnih . vakuf (arap. odeljen. hartija od vrednosti. zdrav. sabatati. vodovode i dr. cepiti. podizanje bedema. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. bolesnička sobe. valentia) vrednost. bolnice. vacca krava. lečenje vakcinama. validatio) potvrda. kravlja maja protiv velikih boginja. u obliku monograma. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). valete) budite zdravo. valida (arap. valiza (fr. punovažan. vale-dictio) pozdrav na rastanku. vakcinisati= vakcinirati. vale! (lat. oproštajni govor. valle) 2. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. priznanje pravne važnosti nekog akta. utvrñivanje u polju. tur. valui-rati. valansjen (fr. junaštvo. pravio važan. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vaccina) med. baš. vala) l. u propisnom obliku. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. valvule intestinales (lat. eventualne buduća vrednost. valise) putnička ru čne kožna torba. valetudinarium) bolnica. valvulae intesti-nales) pl. bezvazdušni prostor. valenca hen. muz. validan (lat. zaklopac. uvala. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. validet) roditeljka. vallahi) bogme. koji važi. oblik) med. overevenje. valere vredeti) valjan. valeriane officinalis) bog. bog. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. thera-peie lečenje) med. leonisti. valeur en attente. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. validitas) prav. biti previo voljen. prav. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. valencije (nlat. crevni zalisci. koju je osnovao 1176. sirotišta. valva (lat. kalemljenje boginja. punovažan. košuljice. zaliv. valva) krilo vrata.

to walk over the course) na trkama: laka pobeda.942. vindemia) „mesec berbe". kao zamena prirodne vanile. zanata i sl. wandern) čovek koji putuje. pesma o vandrovanju. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-ju ći sva umetni č ka dela i spomenike. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. s druge strane. v. dobiva se i veštačkim putem. novac. vrsta novca. u V veku pusto-šilo Galiju. vampiro. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. . od Š veka n. pri dnu uži. vandrovkaš. Valhala (stnord. procenjivati veću vrednost. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. valuta (ital. „Faust"). valuirati (fr. valvirati. vandrovati (nem. valse) v. trovanje vani-lom. za pranje posuña. dovode mu one koji hrabro poginu i. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). wandern putovati) lutati. sa pojavom proliva. ital. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. po njegovoj zapovesti. vanadijum. metal. Vandali. skitnica. procena.. atomska masa 50. pesma vandrovaca. naročito u jelu. vanilin (fr. zanata i sl. vanadin (lat. Wanne kada. vampir (slov. maja. skitnja. odreñivanje vrednosti. boginje bitaka i suña je boraca. IX do 21. valpurgijska Hoh prva majska no ć (v. ratovalo s Rimljanima na Rajni. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). ad valorem (nlat. cena. hartija od vrednosti. vapdalizam (lat. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). Walhalla) u nord. valija (arap. lat. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. vile. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. vandemijer (fr. i sisa im krv. valkover (eng. tj. vali) guverner. zavodnica. pronañen 1830. valkire. vale. walorisieren) izvršiti. vandrovkaš (nem. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. ptice. vanadin. umrla oko 780. vampirizam med. valutirati (ital. . Grka i Rumuna. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. vendemiaire. u službi boga Odana i. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. valjenke (rus. valor vrednost) trg. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. tj. valuta per dato) trg. valor (nlat. vanille) med.. po tome zool. vainilla) bog. povrać anja i sl. redni broj 23. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. muzički komad za ovu igru. fin. dumping) devalvacija novca. vandla (nem. up.. vavdrokaš v. kaca) širok kuhinjski limeni sud. vampir. up. up. tur.žena-demon". valorizirati (nem. e. luta po svetu radi trgovine. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula.. proceniti. vanadium) hen. usled toga što je protivnik postao nesposoban. divlji i surovi varvari. vandalismo) vandalska ćud. vanille. nem. valovvica (mañ. gde je kao opatkinja jednog manastira. vanadij(um) (nlat. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. izvršavati valorizaciju. Valpurga (nem. wali. prekomerno puštanje krvi. vanilizam (fr.. vami (eng. fr. u nedostatku hrane. germanskogotsko pleme koje je. pa i čoveka pri spavanju. up. one su. vale (fr. skitati. element. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. vallomas iskaz) poreska prijava. valutare) v. probisvet. valkire (stnord.valija 138 valcer (nem. (nlat. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. vanille) hen. carev namesnik. valor) vrednost. šp. sedište bogova i junaka. Valhala. valcer. gr čeva. vandal(in) fig. valuta) „vrednost". napada sisare. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. znak V.. a 455. Vandali (lat. u rudama gvožña i olova. Valholl. aromatična materija vanilinog ploda. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. Vanadis) hen. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. novac koji je. vandrovka (nem. valor intrinsekus (nlat. Vandali) pl. valenki) čizme od sukna. donose pobedu. u svom sastavu i obliku. Vandali. valuta per dato (ital. ad valorem) prema vrednosti. valvirati. valuer) v. od 22. otisnuti se na vandrovku. nem. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. vanilija (fr. zbog čega im je kurs nestalan. up. Walkuren) pl. čovek sklon divljačkom uništavanju. valor ekstrinsekus (nlat. otuda fig. valutni damping (eng. u Valhali. zaštitnica od vradžbina i veštica. Gete. valkyrja. valorizacija (lat. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. ital. vrednost od danas. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. H. valutni papiri fin. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. kao vesnice. divljaštvo. Walpurga) svetiteljica katoli čke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. Španiju i Italiju. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. vapila.

ili britva. varant (eng. vetrenje. varijabl (fr. razreñ ivanjem vazduha u njoj. vankos) jastučnica. podvrsta. espapna založnica. nestalan. bolesno oticanje vena. napor (lat. varzilo (prema zemlji Brazilu. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. varijante). vaporosus) parovit. vaporozan (nlat. lit. Španiji i Južnoj Americi). pun pare. vanstep (eng. 2. varijato (ital. nož. vanilokvencija. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. kele) med. prividnost. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varijabilnost (nlat. vaporatio) isparavanje. 2. hvalisavost. oticanje vena. barbaros) v. grč. čuvati se. raspr-šivač. hulja. tur. varak) list. varaq. proppfenje pup-č anih vena. poprskati prskalicom. raznovrsnosti. vaniloquentia) hvalisanje. up. različit tekst (v. variae lectiones. vanjkušnica (mañ. sredstava za pro čišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. vankos) jastuk. P do 20. žonglerske veštine i sl. raznolikosti. pesmu. gimnastičke produkcije. varijacioni kompas fiz. variks (lat. mutan. variatio) promena. uan-step. štrcaljka. npr. uobraženost. raspršiva č em. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. proširenih vena. varietates) pl. varijabilnost.. vaporizirati (fr. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. tj. v. varix proširenje vena. sklon menjanju. vapore para) parobrod. svaštine. svaštice. varius različit) pl. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. biol. zool. pretvarati se u paru. varijabilan (nlat. parna lañ a. od 19. varikozan (lat. ništavno. tupa sekira. vanilokventnost. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. jedna vara iznosi 0. različitosti. varix) med. vaporirati (lat. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bi ć a). delimično odstupanje od jedne teme. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. isparavati. proširenje vena. razne stvari. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. razmetljivost. u stanju barometra. koje su kod ove odvojene jedinke drukč ije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. kupica. ispa-ravati. promenljive. nejasan. pisamce. sujeta. barbaros) v. ote č enih vena. vapor. varix. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. pretvarati u paru. nalog za hapšenje. naredba. variato) muz. varikozitet (nlat. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). varius) l. varikocela (lat. one jedan. stara. variabilitas) promenlji-vost. vardati (ital. vari jete (fr. varietas) različnost. proširenost vena. pretvaranje u paru. varanted (eng. astr. evaporacija. nepoetojan. 1. promena je prijatna. oduška. preinačeno. prazan govor.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. vantoz (fr. nejednakost. svaštarije. odlika. varia (lat. ital. paziti. ništavnost. step korak) v. punomo ć . vrebati. variantes) pl. propalica. maglovit. kolebanje. varijabilitet. raznovrsnost. Bandsage) l. menjanje. prividno. varicosus) med. vanitas) taština. pismo. prazno. omphalgos pupak) med. prskalica. vanilokvencija v. nevaljalac. guardare) pokr. Š. parni. varvarin (gr č. varak (arap. vantuza (fr.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. vancaga (nem. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. varijante (lat. pome-šane stvari. promenljive količina. listić. muz. vaporizacija (nlat. vaporizater (fr. razbiti u kapljice. bog. varijacija (lat. warrant) trg. zarijetet (lat. grč. prolaznost. variatio delectat) posl. promena veseli. variabilis) promenljiv. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. vapor. . varijanta (lat. vara (port. ples. varia. barbarizam. ventose) „mesec vetra". raznolikost. varicositas) med. metron) instrument za odreñ ivanje zapremine ili pritiska pare. vaporisatio) isparavanje. variable) promenljive vrednost. deklinatorijum. slavoljubivost. kvrgav. ventouse) ned. vanitet (lat. varvarin. vaporare) pušiti se. vaporacija (lat. vaporimetar (lat. grč. vanitas vanitatum (lat. koja se razlikuju jedna od drugih. varvarizam (grč. probisvet. verijeteti (lat. v. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. up. arh. svakovrsno-sti. naduve-nost. varikomfalus (lat. 2. brbljanje.84 t. sve je tašto. vaporiser) ispariti. vaporisateur) sprava za izbacivanje te č nosti (mirisa. praznina. lit. fiz. vanjkuš (mañ . pretvoriti u paru.

variolizacija (nlat. mechane) mašina za predenje koju kre ć e voda.varivas 140 vatirati varinas (tl. bog. naziv po škotskom fizi č aru Džemsu Vatu. razilaziti se u mišljenju. postaviti vatom. UP 1870). vater-linija (eng. tako da sada ima 11. variolae. eidos vid. variolis (nlat. varices) pl. water-ballast) odeljenje lañe. rukomet u vodi sa sedam igra č a u svakom timu. Vasilike (grč. koji se tiče krvnih sudova. * vater-balast (eng. sastavljen od sudova ili kanala. vaterpolist(a) (eng. vaterpruf (eng. vat (skr. prostranost. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. glavni sasto-jak biljnih sudova. oboljenje od velikih boginja. početa u VI veku i stalno proširivana. water-closet) moderni higijenski nužnik. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). variolacija. proširenje vena. varicele (nlat. Wasserwage) zan. engleski nužnik. varinas) najfiniji ameri č ki duvan. vas. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. variolacija (nlat. izgrebenata i pre čiš ć ena vlakna finog pamuka složena kao listovi. boginjav. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. Vasermanova reakcija ned. pun krvnih sudova. vaservaga (nem. vastitas) praznina. vasa sp. održan u Vatikanu. varmegye) župani-ja. vaskulozan (nlat. variolizacija. wattieren) podmetnuti vatu. nuz. imati promenljiv uspeh. flebektazija. vaterpolo (eng. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). vodotisak. vatirati (nem. kravlje boginje. water-polo) sp. mćtron) fiz. papska vlada. varius razli č it. mali sud. promeniti se. varioloide (nlat.. variolosus) ned. HP 1869 — 18. ne slagati se. avij. vaserdruk (nem. razvijati ariju ne menjaju ći osnovni motiv. pustogl. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. Vatikan (ital. donnijeg švedskog kralja. viruela) pl. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. vaterman (eng. prot-kanost krvnim sudovima. water polo) igrač vater-pola. vaskulum (lat. svaki aparat pomoć u koga se mogu meriti kolebanja jedne fizi čke veli čine. bazilika. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. sudić) ned. vata (nem Watte) higijenski pamuk. male boginje. 1000 W čini 1 kilovat (kW). grč. varicellae) pl. šp. varmeñija (mañ. varices (lat varix. v. vaskulitis (lat. up. prave boginje. biti raznog ili drugog mišljenja. W) fiz. vaserkopf (nem. vas sud. vasculum) alat-. waterproof) materija koja ne propušta vodu. nlat. ned. gr č . vasculari-satio) biol. belim robl>em. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže la ñ e. vodene boginje. fig. vater-mašina (eng. vascularis) alat. neizmernost. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba).000 soba. vrhovna uprava rimokatoli čke crkve. vater-klozet (eng. bog. najduža skijaška trka na svetu (86 km). sudovit. variolatio) med. variolae vaccinae) pl ned. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. sudov-ni. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. fig. vasculum mali sud. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. variole vakcive (nlat. žilica. vatelin (nem. zapaljenje krvnih sudova. blaži oblik velikih boginja. water. velike boginje. proširene vene. fatelin. vasculosa) bog. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. variolozav (lat. županijski ured. oblik) pl. varirati (lat. up. vasilika v. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na gr č kom jeziku. bogat sudovima. unositi izmene u što. menjati se. glupak. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. ned. rošav. stvaranje krvnih sudova. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. delimično odstupati od čega. variolis) ned. velike boginje. naročito podmornice. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. vaskuloza (nlat. zgrada u kojoj se on nalazio. sudi ć . papska politika. vater-tvist (engl. kišni ogrtač od takve materije. v. variola. vaskularizacija (lat. ned. vasculosus) zool. varmeñe. vastitet (lat. . vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). vaskularan (lat. bolestan od boginja. variole (nlat. čovek s takvom glavom. libela (ravnjača). Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. variare) biti različit. med. razlikovati se. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). grč. variolisatio) med. variometar (lat.

weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. koji pripada vedeta (fr. koji ima sposobnost rastenja električ nom automobilu. watt) el. konjanik stražar. puter i sir. starešina biljka. sposobnost ra-stenja. autonomni nervni sistem. jednostavnosti. vegetabilna pozorišta „zvezda". koji unamerenje efekta elektri č ne struje. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. sistema ind. U upotrebi i danas = 82. med. svete veber (skr. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju č uven. vegetabilia) pl. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. a obič no i ne pije i ne mehura. vedetta. stražar na bedemu tvr ñ ave. umerenom biljke. watt. vaccetto) muz. pod vo ñ stvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. vegetarijanizam. vegetabilije (lat. organa. hrana biljna hrana. izazivanje plikova na koži radi odjaja. vegetare oživeti) živeti. tj. zovi. ned. bujanje. vesicatorium) farm. jastučići. vegetalis) biljni. životariti. vae victis) jao si ga pobeñenima. jedan od vaška (tur. puši. videre) voj. naro č ito je sposoban da raste. znak 1 Wh. mokra ć ni mehur. vedette. . straže. 3. pelce-ra. umereno. grč. jedan od šest kolebljive. deo nerv-nog vatsat (eng. sposoban (ratna la ñica). u zi č aru V.veduta (ital. (nlat. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. slika grada ili osobenost biljaka. E. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih elektri č nog rada i energije. umereni vegetarijanac jede i mleko. vesica urinaria).i Atharva-veda. vegetativni živčani sistem znat. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kra ć nog jede samo biljnu hranu. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vesicantia) pl.) pl. sredstva za biljem. mćtron) fiz. vrsta melema u obliku šipke. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. poz. ljuljaju ć i se. stroge verske dužnosti Indiji. u vezi sa rastenjem. Watte) pl. vegetabilki život život biljaka. (pri kartanju). stavljam sve na kocku. rastinje. sve vegetacija (nlat. u sav novac lozice i sednice). biljke. živeti o biljnoj hrani. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. za popunjavanje oblika tela. naziv po nema č kom fiRig-. istucanih zelenih bubaka (špan- . vesica) aiat. konjič ka izvidnica. bešič-nik. živeti koliko da se živi. lat. vačilante (ital. mehur. vedantizam učenje Vedante (Bede). watt. osobito električne. umeci od vate tla). polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. 4. život i rastenje rizikujem. vegetalan (lat. fig. fig. veduta) izgled. vegetus) l. reproduktivnom sistemu). pristalice religioznog pokreta bilje. v. sekunda. teško pobe ñ enima! vegetabilan (lat.) jedinica za suprotno. Veda. najstariji vunu. napravljen od bilja. wattman) vozovo ña na vegetativan (lat. velikih filozofskih sistema Indije. mali torpiljer za stražu oko da raste. obič no: ishrana bez mesa i životinjske masti. sla č ica i sl. životna snaga biljaka. strogi vegetarijanac hrani se isklju čivo vezikancije (lat. koji životari.) pl. nespolno rasznak Ws. plo ñ avanje biljaka (pomo ć u kalema. bešika. vid) „znanje".) „kraj Beda". vacillante) muz. tj. neprijatna mlekom. vehabiti.554 kg. mleč nim prera ñ evina-ma i jajima. bez duha. vahabiti (arap. vegetabilitas) biljna priroda. rasti kao vahtmajstor (nem. vegetirati (lat. koji se tiče vatmetar (eng. vegetarijanac (nlat. užem smislu. imaju č etiri dela: magnetnog fluksa. ve (eng. trepereći. vegetabilitet • (nlat. vedska religija najstarija faza indijski* religija. va§ak ris) pas. povr ć e. vedanta (sskr. pristaništa. tj. npr. mirisa i crnkast. predstavi. u Arabiji koji su. biljni svet. vegetativno rasploñavanje bog. živeti životom načeto (ital. spomenici sanskrtske književnosti. up. koji č ini te bilje raste. naro č ito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. na Rig-vedu. filozofije. ishrana hranom isklju čivo biljnog porekla. pergament-papir. merenje rada i energije. pseto. vegetatio) bog. čio) tela. bujnost. fig. kojoj su bogovi podeljeni na č etiri klase. ibn Abd el-Vahaba. fig. ostati ne rade ć i ništa. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. sprava za rastenja. Wb) fiz. va tu (fr. rastinje. vegetabilis) biljni. izvi ñ a č biljnom carstvu. ital. va tout) igram u sve. najpopularniji u vadžibi (arap. Wachtmeister) voj. koji me ñ usobno dejstvuju vatsekunda (eng. Veberu (1804—1891). Sama-. vezikator (nlat. narednik. Yajur. slavan glumac ili č uvena glumica. koji raste. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. zemlja vrtova i njiva.141 vezikator vatmen (eng. ali manje obavezne nego farbi ć a. prospekt. vegetus živahan. wey. simpatikusnogcela. koji vezika (lat. biljke. biljaka. 2.

želja na čijem se ostvarenju ne radi. sport) v. Wecke) hleb duguljastog oblika. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. somot. velvetin (eng. vin brule) kuvano vino. velveret) trg. velosiped (fr. pergamentu slična hartija. tako postoji i veksir-doza. razastrto radi zaštite od sunca. izgovor. pedis noga) v. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). slaba i nejasna težnja. velociped. velveret. velouter) raditi (ili: izraditi. fr. kore muškatnjaka. k.) zvanje i vlast vezira. grč. zlostavljati. zadnjonepčani glas (g. kadifa. h). velox brz. vesicularis) mehurast. velodrom (lat. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvla č i mehurove. biciklizam. volja koja još nije prešla u akciju. supr. velours) somot. velocipediste) onaj koji se vozi na to čku. hitrina. Wechsel) menica. veksacija (lat. vena poetica) pesnička žica. prodajnost. opnasta cev kojom se vra ć a u srce krv. vena poetika (lat. brzino-metar. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. kinje-nje. lova čki. velveret (eng. up. velar (fr. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). mešavina od crnog ili crvenog vina. lat. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. vena arteriosa) anat. staza za velosipedske trke. eng. koji se tič e lova. velur satane (fr. velocipede) točak. vena porta (lat. ubrzanje. venatorius) lovni. veo. velvetin. upravljena veličina. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velours de coton) pamu čni somot. vendeta (ital.. brzina. stari račun. velur (fr. uzne-miravati. velaire) gram. brzo. pes. venatoran (lat. veloutoire) slik. mastiksa. velen (fr. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. velocitet (lat. velosipedist(a) (fr. vendetta. veloce) nuz. veker (nem. kupllvost. velur de koton (fr. venalitas) potkupljenost.. vezirat (arap. ona koja dovodi nepre č iš ć enu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. mučitelj. nad kojom se zapali kašika ruma. honorar koji prima umetnik za svoje delo. somota-sta pamučna tkanina. veločisimo (ital. vekna (nem. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. velutirati (fr. velutoar (fr.5 do 67 kg. veloutine) kozi. velaran (fr. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. velter (eng. velluetum) trg. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. velarizacija (fr. cimeta i paprice (korijandra). veleitet (nlat. hitro. supr. kadifa. welter velika težina) sp. mučenje. arterija. skalar. pesnički dar. otkati) u vidu somota. venalitet (nlat. ven brile (fr. rudi-mentarno htenje. veksir-pehar i DRveksirati (lat. vrsta štofa sa dugom dlakom. velo (fr. smole. pesnička snaga. plućna vena. velocitas) brzina. up. vitulus) pergament od teleće kože. velar. velutina (fr. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). to čkaš. vektor (lat. velours satine) atlasni somot. velvet. vena cava) anat. vexatio) zlostavljanje. vena) anat. tur. prohtev. Wecker) budilnik (časovnik). meko nepce. vena (lat. všloce brz. velvet (eng. fina i glatka. velosport (lat. velosimetar (fr. žutog voska. vekio koito (ital. šećera. veksla (nem. v. fina alansonska čipka.vezikularan 142 vendeta skih buba). lat. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. vrsta nekeplovanog mančestra.) gram. podmitljivost. velarij(um) (lat. veksir--kocka. električna struja itd. dosañivanje. wazer. zadnjonepčani. reumatizma i DRvezikularan (lat. veksir (lat. terpentina. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. . vezir (arap. tkati. izmišljen razlog. veksirogledalo.) anat. velox brz. vrlo brzo. velocissimo) kuz. vector) kat. dovodnica. uznemiravanje. veloče (ital. zadnje. velarije pl. velter kategorija boksera tetkina 63. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. vena arterioza (lat. teška. velociped (lat.) fon. npr. dati tkanini izgled somota. grč. velementum) pokrivalo. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. metron) sprava za merenje brzine aviona. velosiped. velleitas. peckanje. ili lovca. nlat. velum (lat. velin. šuplja vena. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. velleite) tih. zadirkivanje. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. velveteen) trg.) kinjiti. bicikl. vecchio conto) trg. štruca. sila. u obliku mehurića. dosañivati. velox brz. velament (lat. vena kava (lat. vena porta) anat.

grudva) med. lat. sit venia). triper i meki šankr. venski. hajka. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). venesekcija (lat. ventilator (lat. puštanje krvi iz vene. uopšte svaka šupljina na telu. rezanje) med. Venedik. pijaca. venski (lat. mehanička naprava. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. venija docendi. venski. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. vetriti. venija (lat. logos govor. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. ventil (lat. poziv pred sud. ventozitet (lat. ventilacija (lat. veni. vena. ventiliranje. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. vingt-et-un) „dvadeset jedan".. naro čito sifilis. Venera (lat. v. ventarola. boginja lju-bavi. ventriculus) anat. prečasni. ventriculi cordis) pl. venedički mletački. spravljač otrova. veneričan (lat. koji pripada trbuhu. venerija (lat. Venedik. grč. častan. venerija (fr. venetromboza (lat. venozan. tj. objašnjavati u tančine. venia legendi) v. fig. naziv za polne bolesti. venditio) prodaja. venerolog (lat. koji nadima. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. komore srca (desna i leva). sectio sečenje. lov. one koje se najčešće prenose snošajem. ventozan (lat. ventralis) aiat. kum venija (lat. Venus. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. vici (lgt. venerie. Venus Venera.u. vent-en (fr. alta vendita (ital. lat. nlat. venter trbuh. venenum (lat. pun vetra: med. ventus vetar. ajni. nadimanje. zgrušavanje krvi u venama. vena. venter) znat. boginja l>ubavi) 1. vendita (ital. venia aetatis) prav. dostojan poštovanja. zalistak. vena) znat. ventrikulus (lat. vendere prodavati. vidi. vendita prodaja) mesto gde se trguje. predavanje. obično od metala. ventosus) vetrovit. odobrenjem. sit venija verbo (lat. reč) med. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. polio bolestan. venerabilis) veoma pošto-van. časni. veneficus) onaj koji spravlja otrove. koji truje. alta vendita) visoka loža karbonara. thrombos grumen. obožavanje. precenjivanje imanja koje treba deliti. provetravati. v. Venus. ventilogij(um) (lat. tečnosti. ventus vetar. venenosus) otrovan. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). poznata hazardna igra sa francuskim kartama. ventositas) med. venenum facere otrov spravljati. venija etatis (lat. bona venia. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venerologija (lat. vendicija (lat. rpaij. venerabilan (lat. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. ventilacija. grč. vetropirstvo. venijat (lat. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. Venus) mit. ventilare) obnavljati vazduh. lat. ventralan (lat. načiniti odušku na čemu. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. v. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. venozan (lat. Vendi. venta (šp. strahopoštovanje. Venedik (tur. fina vrsta tkanine grodetur. ventrkku-li kordis (lat. venari loviti) 2. prethodno pretresanje. otuñenje putem prodaje. grč. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). nagomilanost vetrova u želucu. venia) odobrenje. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venire doći. provetravanje. vidi. venevozan (lat. loža. mehana. venija docendi (lat. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. naredba. nem. Venedi v. trg. lekar za venerične bolesti. veneracija (lat. ventrilokvija. pobedih!". pare i dr. vetrokaz. lovačka kuća. neka je dopušteno reći. želudac. videh. venta. koji se nalazi na trbušnoj strani. ventarola (ital. fig. venedjena (fr.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. vetrenje. trbuh. snabdeti ventilom. dozvola. fig. koji se tiče trbuha. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. venter (lat. bona venija ili kum bona venija (lat. fig. svestrano razma-trati. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. venefik (lat. ventiliranje v. . vetrokaz. zborio mesto. venenum otrov. vici) „Doñoh. ventilirati (lat. tj. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. Venus Venera. Vindi). trbušni. veni. lovl>enje. venosus) alat. tj. venija legendi (lat. veniat neka doñe) prav. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). ventile) oduška. nlat. vetrovi-tost. sprava za obnavljanje. veneratio) duboko poštovanje. koji se tiče vena. bogat venama. polio zaražen. grč ep. venedienne) trg. venereus) med. sa dopuštenjem. med. neko pitanje pretresati. dopuštanje. venija legendi. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. ventrilokvenciJa (lat. zadak. veledostojni. venerabile (lat. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. koji pripada venama. ventilator) vetrilo. venenum) otrov. gasove. ledenica.

na ostrvu Milosu. verbum reč. veranda. klekinja (drvo i plod). razvučenost (stila). verbum fini-tum — lični glagolski oblik. realna injurija. verbum (lat. Zornjača (Fosforus). Venus. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). verbalizam (lat. veras (lat. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. radni glagol. zastor (od magle. od reči do reči. 2.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verbi causa) na primer. kleka. gram. Venus pandemos (lat. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. što ometa da se nešto sazna. razvratnica. doslovno. šamaranje. pri čati utaman. požuda. Veneris) mit. umilno. od reči do reči. u cilju da se pred slušaocima pokažeš u č en i pametan. poduži komad bele tkanine koji. sastavljati protokol. supr.). ventuza (fr. od reči do reči. fig. pohotljivost. tumačenje reči. nepohotna ljubav. sastavljanje protokola. opširnost u izlaganju. verbi kauza (lat. velo) l. verbi kau za. gram. bukvalnost. usmeno. verbum anomalum) gram. verbum auksilijare (lat. verbalis) koji se sastoji od reči. fig. mlać enje gloginja. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. nlat. rañen u P veku pre naše ere. verax koji istinu govori. Miloska Venera veli čanstveni mramorni kip Venere. prekla-palo. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. doslovan bukvalan. astr. odredba reči. v. govoriti u vetar. verbum aktivum (lat. venusto (ital. iš. usmeno raspravljati. glagol. verbum anomalum (lat. odložim glagol. verbozitet (nlat. nlat. veo (ital. opširan (u pri č anju ili izlaganju). vantuza. omota č oko ne č ega. verbum deponens (lat. verbatim (lat. veranda (eng. Večernjače (Hespe-rus). šibanje. lepotica. kao plašt. verbaliter (lat. verbalisatio) prav. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. verbalna nota pol. verbalan (lat. grč. poet. verbalitas) doslovnost. ljubavnica. v. tru ć alo. verbigeracija (nlat. koja se vidi i po danu. otvoren trem na ku ći. mali krvni sud. parenje. nlat. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. ventrilokvist(a) (lat. Venus pandemos. verberirati (lat. verbum. . prebačen preko glave i niz pleć a. usmeni. fenyii) bog. verbali-sare) prav. koji se tiče reči. verbalizirati (lat. u obliku masti. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znač enje. verbum infinitum — neodre ñ eni glagolski oblik (infinitiv). uzvišena. nečed-nost. ver blan (fr. pan-demos) v. verbum. up. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. stihovi bez slika. ventrilokvencija. venula) znat. naklapanje. oblaka. sskr. verbum activum) gram. veratrum) hem. verodostojnost. ulična ljubav. Venus (lat. verbatim) pril. verbum) pričalo. verbigeratio) med. fig. venica. pismeno saslušanje. doslovno. Venera. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. veratrin (lat. ventouse) ned. verba (lat. verbalizacija (lat. tj. verbi gracija (lat. fenyo. verbalist(a) (lat. bukvalno. istinoljubi-vost. nakla-pati. ljubav prema istini. besmisleno ponavljanje re či.. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. venula (lat. mraka i sl. grč. venter. onaj koji više drži do re či nego do njihove sadržine. verbalitet (nlat. verbosus) rečit. verbalizam. kao lek protiv živ čanih bolesti i reumatizma. ispravnost. nepravilan glagol. verbositas) prekomerna rečitost. pri čanje utaman. verbum reč) prazno razmetanje re č ima i re č enicama. verbum) gram. fiz. 3. verbi gratia) v. fig. veka (mañ. neveste nose na venč anju. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. Venus uranija (lat. pomoćni glagol. pun reči. »sena Vulkanova. verbum auxiliare) gram. venusto) muz. nota jedne vlade drugoj. veracitas) istinitost. uzvišena Venera. verbalnost v. bujica reči. Venus vulgivaga) obična pohota. oblju-ba. glagolski. gei. sada u pariskom Luvru. mala vena. verbalna egzegeza objašnjenje reči. verberatio) batinanje. verberacija (nlat. glagolska reč. verbalna definicija objašnjenje reči. mati Kupidonova. ljupko. Venus vulgivaga (lat. tru ć anje. varanda) doksat. Zornica. vere. kazati i sl. vers blancs) pl.1820. blagoglagoljivost. trošenje re či uludo. svačija »sena. uranios nebeski) visoka. pismeno saslušavati. verbi gracija. ljubav koja se svuda skita. Venus. nešto što prikriva stvarnost. verberare) šibati. batina-ti. tući. polna ljubav. potresati. veran liberi. verbalna injurija prav. pronañen . govoriti. tanji sloj nečega. zvezda Danica. v. veracitet (lat. Venus. baranda. uvreda nanesena rečima. versus) poet. verba) pl. radi primera. služi. čista. Venus vulgivaga. verbaliter) pril. verbozan (lat. prijatno. kao znak žalosti.

trpni glagol. vermeil. obrtati robom. verbum defectivum) gram. promena. v. veritas juridika (lat. zool. pregledati (račune. obavešten. vermikularan (nlat. waram. vero. onaj koji nema svih oblika. odluka. vergl (ital. verzali (lat. baviti se. crvolik. verem (arap. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verenda (lat. obrt. veritet nekog potraživanja. grč. raditi na čemu. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. versari) dolaziti u dodir. u vatri pozlaćeno srebro. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. vi č an č emu. versus istinit. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. tur. proveravati. zazirati. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. (nlat. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. verzija (nlat. vitrum staklo) lažan dragi kamen. utvr ñ ivanje pravog stanja. verizam (lat. promet. koji boluje od glista. glistav. punomoći i dr. 2. vermej (fr. versatus) upućen u nešto. vešt. verifikator (nlat. harač. verbum passivum) gram. veritas juridica) prav. veritet. verso sciolto) v. veresija (tur. verzio in rem (nlat. verificirati (nlat. o tome tata mnogo verzija o tome se različito pri č a. verziran (lat. književnosti i muzici moderne Italije. veritas (lat. prodaja na kredit. danak. Vermaht (nem. versi liberi. vere. putem iskustva. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. veritas. verbum impersonale (lat.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. verificatio) proverava-nje. iskusan. slikarstvu. vericle. verbum intranzitivum (lat. verbum tranzitivum (lat. pravna istina. verdict) prav. versicolor) raznobojan. šaren. primitivum. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. lat. sprava za ispitivanje jačine metala. ital. vertere obrnuti. verem) l. overavanje. verz (lat. verbum primitivum (lat. versus) pl.) poštovati. versio in rem) prav. veritet (lat. bojati se. vergija (tur. dokumente. V. vermis. verzo folio (lat. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verminozan (lat. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. lat. vermijon (fr. vergula) kuz. tip. verve) polet. pesnik koji piše slobodnim stihovima. versus) poet. prevod. verikl (fr. v. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ru čke. verbum inhoativum (lat. zanos. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. mešanje poverioca. npr. proña robe. verzurirati (lat. verbum pasivum (lat. versio uteri) obrt deteta u materici. fermati. gliste. ver-librist(a) (fr. obrtanje. polni organi. žar. plaćanje duga zajmom. verzikolorav (lat. eng. istine. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. versio in utilitatem) prav. istinitost. pa onda potvrditi ispravnost. pun glista. ver-librizam (fr. verminosus) med. neprelazni glagol. verziran» (lat. verificator) utvrñivač istine. veredictum. overiti. verbum primitivum) gram. verv (fr. verzacija (lat. menjanje. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. vitriculum. verbum intransitivum) gram. tuga. upotreba stvari u tuñu korist bez punomo ći sopstvenika upotrebljene stvari. verificare) proveriti. vergi) porez. rumenica). verzio in rem. vatrenocrven dragi kamen. vermes (lat. fil. da zahteva naknadu vrednosti). verminatio) med. veriste) umetnik pristalica verizma. versio. glisna bolest. versura) trg. nepotpun glagol. na obratno j strani (lista). . vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slu č aja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. versatio) okretanje. zanimati se čim. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. prevod na maternji jezik. versali. veresi) kupovina ili prodaja na veru. v. tuberkuloza. fr. ital. verminacija (lat. okrenuti) ina č ica jedne pripovetke. zool. verkštat (nem. verifikacija (nlat. med. prelazni glagol. bolest od glista. ili. porotska odluka. obraze). vermicularis) crvast. jad. up. versifikacija. izvež-ban. verso folio) na drugoj strani. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od po četka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. veretizav (arap. bezličan glagol. verzo šolto (ital. overilac. rumenilo (za usne. vermes) pl. verzio in utilitatem (nlat. verbum imperso-nale) gram. hipoteze. tj.). verbum transiti-vum) gram. verenda) pl. verist(a) (fr. obrnutost materice. vermati (tur. družiti se. verite) istina. Werkstatt) radionica. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verbum inchoativum) gran. waram. sušica. verdikt (lat. pozlaćen bakar. veritas) istina. verzifikacija v. zamah. presuda. 10 Leksikon verzura (lat. stvarnost. versura) vršiti promet robe.

verthajmovača. vernir) lakovati. stihovi bez slika. veras. nazvana po svom pronalazaču. VI 1919 (Ver-sajski mir). breg. vernisaž (fr. okret-ljivost. vesnjanka (rus. fr. verticitet (nlat.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. fig. u pravcu dejstva Zemljine teže. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. vir. šuga. ra č ji stih = palindromos. promenljiv. prolećni. versi liberi) pl. kičmenjaci. zvezda Večernjača. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñ ne moždane. variola) tec. vernilitas) ropsko ponašanje. 1871—79. vermiformis) u obliku crva. astr. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. versatilan (lat. bradavičavost. up. npr. vrtoglavica. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. slobodni stihovi. veronal fark. verruca) med. vertebralan (nlat. dati (ili: davati) sjajan izgled. versija v. versus kankrinus (lat. verole. odvesan. premazati firnajzom. kičme-ni. versare okretati. sifilis. . stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vertatur) neka se okrene. se. koji pati od vrtoglavice. brava. koji izaziva vrtoglavicu. izbijanje mladica u proleće. verticitas. tj. stihoklepac. vermiforman (nlat. praviti (ili: pisati) stihove. vemalis. tj. stožer na nebu. niz metrički sreñenih ritmova koji. versus memorijales (lat. bradavičav. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. početak geološkog perioda tri-jasa.) v. vernalan (lat. versus cancrinus) post. crvast. vesper (lat. versificirati (lat. versifex) nadripesnik. presvlačenje nekih životinja. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. pravl>enje glupih šala. svrab. versatilitas) prevrtll-vost. versi liberi (lat. verz.čas. obrtati) prevrtljiv. pršljenski. verzija. verukozitet (nlat. verseto (ital. verticalis) uspravan. vertiginosus) l. remedia) pl. teme. magnetne igle). crvolik. dovitljivost. predstavljaju celinu. vernier) geom. 2. sedište republikan-ske vlade. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. moć opredeljivala. vermoute. vere (lat. nazvan po pronalazaču. typos oblik. verfen geol. pravljenje stihova. nesvestica. vrtoglav. naročito na oku. 2. vertere. vermifuga. tip. versificator) stihotvorac. vrh. grč. verre staklo. verte) okreni. lekovi za isterivanje glista. versikul (lat. glava. verrucositas) med. ver) pr. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). perpendikularan. versificatio) stihotvor-stvo. verotipija (fr. vernije (fr. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. vrsta nonijusa. verre staklo. vertebrata) pl. fr. verteks (lat. neotesanost. vertatur (lat. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. vertikale (nlat. neka se obrne (list). verrucosus) med. upravljanja (npr. stih. kolebljivost. strofa. versus memoriales) pl. vesper „ve če") u katoli čkoj crkvi: večernja. crvići. vertex) vrtlog. promenljivost. vertiko (nem. pun bradavica. užina. zool. versetto. versus) poeg. versifikator (lat. kovitlav. nauka o stihovima. versatilitet (nlat. verticite) fiz. ulagivanje. verofon (fr. vermug (fr. vsrnilitet (lat. verte (lat. ned. pesnik. vermicelli) pl. versatilis. prostota. nem. koga je uhvatila vrtoglavica. . versta (rus. verol (fr. verukozan (lat. vertikalan položaj. gr č. vertiginozan (lat. asonancije ili aliteraiije. veruka (lat. zmija. uspravna. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. versificare) staviti u stihove. izreka iz Biblije. okretan. rtenjačni. pisac stihova. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. prestonice francuskih kraljeva. berlinskom stolaru Vertikou. pomoću rimovanja. pretposlednji kanonski . vermifuga (nlat. verthajmica. lik) prenošenje fotografija na staklo. velika početna slova. vrsta finih talijanskih rezanaca. obrni (list). prava linija. skidanje svlaka. verticalis) kat. verset) kitica. versus) št. vertigo (lat. versifikacija (lat. vertebralis) zool. okomit. vertigo) ned. stavljanje u stihove. 1672—1789. bradavica. vertebrata (nlat. glazirati. matematičaru Vernier-y (1580—1637). vsrnacija (lat. vertikalan (nlat. vešt. vrsta. versifeks (nlat. obnavl>anje. vis. vernatio) podmlañivanje. vernirati (fr. nlat. versiculus) mali stih. Versaj (fr. vsrsali (lat.

treptaj™. vibrare tresti. vatrenost. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. zakalu ćerivanje. vibrare. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. telo koje vrši mehani čke ili elektri čne treperenje. vatren. provodnik. Vetus Testamentum) Stari zavet. Indijanci. via (lat. oblik i dr. vezzosamente) muz. predsoblje. farm. pustolovi. nazvana po pronalazač u Dž. mlitavost. vestibil. ode-vanje. vibrare) l. ako se koja ogrešila o nevinost. bušenje betona i dr. vestales) pl. vezzoso) muz. veterina) nauka o marvenim bolestima. Palas 1802. kauboji. veto zabranjujem) lipti. grč. vestijar (lat. vahabiti. vešplav (nem. veterancija (nlat. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vestigium. njihati se) 1. marveno lekarstvo. blago. veterinar (lat. rimska boginja ognjišta. sredstvo za prenošenje. veterancija. zabran-ski na č in. (Ceres 1801. planetoid otkriven 1807. nežno. astr. Wachter) č uvar. garderoba. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. oblačionica i svlačionice. isluženi vojnik. Vesta) mit. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. bolesna želja za spavanjem. Vedžvudu (1730—1795). ne primam. liberum veto (lat. fig. vestales) pl. haljinar. vecozo (ital. vehementia) žestina. silovi-tost. vestigije (lat. 2. vehikl (lat. vestibulum. vekil) punomoćnik. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevaže će. drhtav. takav je. u ustavnim državama vladaoci imaju. iaizmenična napetost i labavost delova tela.. škola za marvene lekare. naročito onaj koji je u č estvovao u ratu. njihavost. stari ratnik. med. čednosti. vestalke. džez-instrument sastavljen od metalnih plo č a nanizanih na pokretnom stalku. dršćući. prenosilac. veterina (lat. veteranus. sprovodnik. treptav. vod. neobuzdan. vestigia) pl.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. šerifi. njihati. vestitura (nlat. vestibul (lat. fr. obi č no destilovana voda. spisi St.divlji zapad". njihav. veteran (lat. koji se sastoji u trepe-renju. teh.. via) v. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. vehiculum) kola. vibrare vitlati. vestalinks (lat. . vija. vetus star) stari vojnik. v. revolveraši. čovek ostareo u službi. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. plah. Juno 1804. predvorje. veterinarski fakultet. preobuka. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vestalke (lat. domaće sloge. vestibule) v. veto (lat. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekuti će. fajansa. srpskohrv. veteranstvo v. žustar. veterinarius) marveni lekar. vestitura) oblačenje. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. 2. vibrant) ustreptao. plahovitost. veš (nem. vehemens) žestok. ili odbijanje. vehementnost. Wasche) rublje. vibratorius) treperav. Waschblau) plavilo za rublje. Vesta). vecozamente (ital. phone glas) muz. vetativ (lat. glas r. odbacujem. vestis odelo. vehementnost v. vedžvud (eng. na č in zabrane. vestalinke. vestibil (fr. haljinarnica. wakil tur. vibrafon (lat. živinar. Vetus testamentum (lat. vibrantan (fr. stope. vibralitet (nlat. odeća) trgovac haljinama. vibrare trepereti. tragovi. vehemencija (lat. g. tragovi nogu. vibrant (lat. vibrater (lat. nlat. neobuzdanost. vecozamente. vestiarium) soba gde stoje haljine. ulaz u kuću. veto) zabranjujem. npr. vibralitas) fiz. udaranjem bati ća o pločice proizvodi se karakteristi čan treperav zvuk. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. veteranstvo. zastupnik. vestibul. meko. stanje jednog veterane. strastan. Vahabi) up. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. kod katolika: nadzornik svešteni č kih odežda i crkvenih utvari. veternus (lat. vibrato (ital. tre-pereti. žustrine. trepereći. zaveta. prevozio ili prenosio sredstvo. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. veternus dremljivost) med. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. fig. treperavost. nekad turski ministar. vehementan (lat. vibrator (lat. za to vreme morale su živeti naj čednijim životom. stražar. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. vecozo. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. letargija. vibratoran (lat. vehabiti (arap. dremljivost. vibrato) muz. većil (arap. mrtvilo. vestijarij(um) (lat. vestiarius. fiziol. vestern (eng. da se njihaju. fig. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. sveč ano oblačenje manastirsko? iskušenika u kalu ñerske odelo (kod katolika). vehemencija. vestibule) trem. njihanju. vehter (nem. fiz. iznositi prljav veš. bila je živa zakopana. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameri čki .

kreskat. whiggism) načela i program vigovaca. marketender. vibratio) fiz. vivat (lat. v. vigorozo (ital. vigilant (lat. fulgura frango) „Žive dozivam. up. vigilancija (lat.) budan. obično od bivolskih koža. vigorosus) snažan. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vivos voco mortuos plango. vivačisimo (ital. vide. vitlati. viviparan (lat. up. vivandjerka (fr. up. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. da- . opreznost. vivo. viva čitaš) životna snaga. vibrioni (lat. up. članovi engleske liberalne stranke. vivisektor (lat. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). oviparan. mrtve oplakujem. živahno. vigovci (eng. slobodnjaci.. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. prijatelji slobode. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. protivnici torijevaca. žestina. vigogne) peruanska ovca. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). silno. jak. vigorozamente (ital. navečerje. vigizam (eng. vigilans) stra»sar. vibrare. videant konzules . srdobolje. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. floreat) živeo. sector koji seče) naučnik koji para.vibracija 148 videant konzules. vide (lat. sakagije i dr. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. vivisekcija (lat. snažno. vivace) ouz. vibrare) drhtati. vivus živ. viva vox docet) živi glas pou čava. vivacitet (lat. treptaj. grč. bdenije. vatreno. viviparija (lat. paratifusa. mahati. vibrare. grč. gramma crta) fiz. vivus živ. podrhtavanje. bonvivan. Vidalova reakcija med. floreat (lat. drhtanje. nauka o treperenju zvučnih tela. treba da ga budno čuva. vigorozan (nlat. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. munje lomim". viva (ital. vivus živ. životinja koja se živa rañ a (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). pukovski krčmar. da cveta. obazriv. oprezan. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. veoma brzo. da raste. trepereti. vigorozo. pažlji-vost. vibrare. up. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). klatiti se. zavojite bakterije. noćno straža-renje. skopeo gledam) fiz. nlat. živa reč ima poučnu snagu. krepak. naročito medicinskog ispitivanja. up. kon viveca. usmeno. eupr. vivače. izazivači kolere. vigorozamente. treperenje. ragege rañati) zool. viviparizam zool. vi vat) živeo! vivat. sve»s. uporedi. vivače (ital. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. bri»sljivost. viviparija. fonautograf. tj. ovipar. krepkost. čuvar. vigilantibus leges sunt skripte (lat. fonautogram. tj. vibroskop (lat. donosio odluku da se konzulima dade ve ća vlast). vivo) kuz. sprava za posmatranje treperenja. mortuos plango. pun »sivotne snage. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. silina. vivacissimo) kuz. brižljiv. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. viviparizam. vivisecirati (lat. vivificatio) oživlja-vanje. up. viva voks docet (lat. kolere. vibrirati (lat. vigilantan (lat. njihanje (šetalice). živa reč. marketenderka. fina. (lat. zoološka bašta. lama. vigonja (fr. v. vivipar) hol. fig. vibracija (nlat. svilaste vuna ove ovce. whigs) pl. fulgura frango (lat. njihati se. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. vivus živ. kon vi-gore. silan. graphia) fiz. oscilacija. vigilia) bdenje. sravni. vivo (ital. npr. smotren. u opasnim vremenima.). vibrograf (lat. viva vox) živi glas. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. usmeno poučavanje. vibrogram (lat. vibrografija (lat. da živi. grapho) fiz. vivus »siv. pažljiv. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). vivandiere) vojnička. vivifikacija (nlat. vigor (lat. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. videre) vidi. sa žarom. vibriones) pl. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vibrare trepereti. vivant! (lat. grč. viva voce (lat. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vigilija (lat. zverinjak. živahnost. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. vigere. vivandje (fr. pukovska krčmarica. nadzornik. što življe. vigorosamente) kuz. vibrare. krepko. živahnost.. vigoroso) muz. vrlo živo. v. viva voće) živim glasom. rastao. vigor) »sivotna snaga. vivipar (lat. nastojnik. vigilantia) budnost. pogledaj. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. tj. živom rečju. vivos voko. vivat. kratke. jačina. viva) živeo! viva voks (lat. dan uoči praznika. kod Rimljana: vojni č ka no ć na straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. živost. živahno. žar. vive r (fr. klaćenje. grč. oživljenje.

via. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vizis aktis (lat. vidovit čovek. vija Beograd preko Beograda. visorium) tip. vidi ranije (u knjigama). predstava koju smatramo. videre videti) vidljiv. overen prepis. očiglednost. takoñ e: viza. psih. copia vidimata) overen prepis. via gratiae) prav. vizura (lat. primetan. vizionar (nlat. odrediti zapreminu posude. pro vidimacione (lat. voj. halucinacija čula vida. gledanje.. vizorij(um) (nlat. vizum (lat. vizibilitet (nlat. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. visionarius. predstava. čini se. pohañati. jasno. vija gracije (lat. visibilitas) vidljivost. vizualan. posećivati. vide infra) vidi dole. visuel) v. visitare. zakonskim sredstvima. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. videlicet =videre licet) pril. kad sede. prikaza. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. pregledane. 4. sanjarija. visiera) l. vidi) video sam. visere gledati. visitator) posetilac. vidualitium) prav. za stvaran opaža]. nišanska gajka. kao im. pasoše). prema potrebi. nlat. nišaniti. vide supra (lat. karta sa imenom. 3. priviñenja. prijavnica. poseta. visionaire) vidovnjak. sanjalica. razumljivo. zvanjem i mestom stanovanja. overiti putne isprave. vizitkarta (nem. npr. spram čega. prema čemu. videatur) neka se vidi. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. smotra. uzeti na nišan. izvršiti pregled. kao kh. lekarska poseta. staviti vizu na pasoš i dr. pregled. osamljenost. utvara. vizita (fr. preko puta jedno od drugog. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. vidi docnije (u knjigama). sravnili smo. visis actis) prav. shvatanje. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vizir (ital. vizualan (lat. videtur (lat. fig. naravno. imati u vidu što. vidimirati (lat. pr. fr. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. videatur (lat. fig. videre) viñenje. kratak ženski ogrtač za posete. treba videti. udovički deo. bizantini-zam. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. kopija vidimata (lat. viduitet (lat. fr. visio gledanje. malo kanabe za dve osobe tako da su. visitatio) posećivaše. zanesenjak. visualis) ont. vizibilan (lat. visum viñeno. vidimer) staviti na nepggo vidi. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vis-a-vis) lice u lice. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. npr. vizirati (lat. polaznik. zvanična overa. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. rgo vidimatione) taksa za pregled. vidit (lat. zagledati. prekoputa. pri-državač listova. vidni. nalaženje. vidimus (lat. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vidua udova. težiti za nečim. pregledač. nišan. vidimacija (lat. up. preko puta od druge osobe. fr. uzana kočija sa dva sedišta. video. pošto su viñena. 2. putem pomilovanje. vidimiran. pohoda. očigledan. fr. overavanje. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). vizitira™ (lat. tenakl. udovištvo. vidit) video je. visite) poseta. viza (lat. obudovelost. 5. viser) l. smerati nešto. videre videti. visio. vizuelan. vidi napred. in via juriš) putem prava. putem milosti. vidimus. izvršiti pretres. pretresa™. vizantinizam (grč. udovičko stanje. visibilis. onaj koji može duhom da vidi. via put) sredstvo. način. očevidan. koji se tiče vida. dići i spustiti. opsena. sproću čega. vizavi (fr. pregledava akta. visiter) pregledati. grč. za overu. naročito potvrda da je prepis veran originalu. posetiti. visum) opt. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vizionoskop (lat. okrenute jedna drugoj. 2. sravnio. vizitacija (lat. fr. Visit-karte) posetnica. vizuelan (fr. viduitas) udovanje. vidi (lat. pregled. slika uobrazilje. overa jednog akta. carinsko). primetnost. poho-diti. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. pesnik. na adre-sama: preko. poha-ñanje. vidualicij(um) (lat. prezimenom. pregledanje. slika. vidi niže. tj. in vija jurio (lat. praznim. videtur) izgleda. mišljenje. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. Byzantion) v. 3. kao što se lako može videti. vidimus) videli smo. pojava. poho-dilac. gañati. vide supra) vidi gore. naspram. moralne beda. . očevidnost. prizor. visum) ono što je viñeno. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. vizitator (nlat. pregledanje (lekarske. uobraženja. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. vizija (lat. videlicet (lat.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. nadzornik imanja. vide infra (lat. očevidno. vija (lat. pričina.

biljna) vina. provodi na selu. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. poputnina. vina medikata (lat. prethodnika reformacije u XIV veku.) muz. vicomte. eng. ital. barovitog mesta i sl. seoska igra. kuća izra ñ ena u obliku letnjikovca. viscount) francuska plemi ć ka titula izmeñ u grofa i barona. imalin. viktus et amiktus (lat. IV u čast Jupitera. . via facti) prav. papijota. zamenik. vikarijat. zastupajući. sredstvo za život. vindikacija (lat. od UŠ—XI veka. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vikarija (nlat. vilayetli) zemljak. viklifiti pl. vike (nem. pokrajina. kapelan. poslednja pomast. smanjivanje vrednosti. viksati (nem. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vikendica kuć a za odmor. vikarna krvarenja med. male vrednosti. hrana.-tur. vi mandati (lat. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". vikunja (šp. savijati) svitak za kovrčanje kose. vikarni (lat. samovoljno. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. vikarija. život na selu radi razonode. vileñatura (ital. villanelle. zavi čaj. victualia) pl. namesništvo. ratnik. vikont (nlat. vilajetlija (arap. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. victualia. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. vijatorij(um) (lat. na osnovu naredbe. vilis (lat. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vikler (nem. astr. viae-ductus) most iznad doline. po zapovesti. letnja svežina. vilio-ris kondicionis (lat. rñav. pesma uz koju se igra. vikarijus apostolikus (nlat. farm. fr. vikarijat (nlat. villeggiatura) letnje vreme koje se. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. Vindi v. gusar. Wichse) mast za obuć u. wichsen) čistiti obuću mašću za čiš ć enje (viksom). vilavela (fr. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. wickeln omotavati. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. asteroid otkriven 1850. biskupiji. u Engleskoj: niži sveštenik. up. vilstek (eng. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. week-end) nedeljni odmor.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. po naredbi svog vojvode (hercoga). vilis jevtin) prost. vikend. odmenjujući. samovlasno. izdržavanje. zašti ćivanje. vre ñanje. victus et amietus) hrana i odelo. IX u čast Venere i 22. slon. visoko svešteno lice u rimokatoli č koj crkvi. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoli čkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog uč enja. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vivere živeti) način života. viktus (lat. viktorijaorandž hen. vilifikacija (nlat. junak. victorieux) pobedonosan. oblast kojoj stoji na č elu valija (u Turskoj). medicinska (ili: lekovita. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. podgrof. vivere živeti) pl. Victoria) nit. sli čan mandolini. viatorium) putomer. vinalije (lat. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. korpus vile (lat. vija fakti (lat. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. fr. vilj (tur. vina medicata) pl. victoriosus. vikend (eng. viktualijanci (nlat. vi mandati) prav. kod katolika: poslednja pri čest koja se daje samrtniku. nasilno. viktoriozan (lat. hodometar. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. za bojenje vune i svile. tur. prav. zahtev za povra ćaj stvari sopstveniku. vicarius) namesni. god. dijecezi itd. ville) letnjikovac. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. kazneni.) zool. vicarus) zastupnik. kapelanstvo. viktorije (lat. namesnik (pape. neznatan. wilaya. up. vilajet (arap. villa. viaticum) putni trošak. puta. posednik vlastelinstva u Francuskoj. osetljiv. provincija. viking (stnord. vilayet) mesto roñenja. namesni čki. viktualije (nlat. životne namirnice. fr. vicecomes. vijatikum (lat. vealsteak) pržen ili peč en komad telećeg mesa. vicariatus) v. pobednički. vila (lat. bez vrednosti. vikar (lat. engleska teleća imi-cla. patrijarha) u jednoj oblasti. vindicativus) osvetolju-biv. unižavanje. neznatnije vrednosti. vinalia) pl. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. naročito junak na moru. delokrug namesni-kov. vitalijanci. vikontesa (fr. od-mazdni. radi razonode i odmora. vina (ind. vindikativan (nlat.. željan osvete. Vendi. prvobitno grañ ani iz Rostoka i Vizmara koji su. a obi čno se provodi van mesta stanovanja. bili na zlu glasu kao gusari. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. vikingr) borac. Viktorije (lat. silom. victus. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). vicuna) v. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vigonja. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti.

obavezati se. naprasit. prinudan. violetto. nlat. fr. ital. vindikta (lat. fr. tinto. vindicare) osvetiti. vincire) vrpca. nasilje. mržnja na vino. vino tinto) v. violentia) silina. vinolencija (lat. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. prav. vint (nem. muz. viola alta) muz. kažnjavanje. vinum missale) pri česno vino (u katoli č koj crkvi). vinkulirati (lat. ljubičica. vinkulum matrimonii (lat. bog. viola (ital. vinificator) proizvoñač vina. združivanje. violinum) hem.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vin č estera — Winchester) vrsta vojni č ke i lova č ke puške. žustrina. viola alta. vinum. pu-dar. violatio) prav. ga ñ enje od vina. koji se opija. etiketa. žigicama). nlat. prisiljavanje. violentus) silan. viola. postao insolventan. združiti. up. vindikaciono pravo prav. monopolski zavoj sa pe č atom (na duvanu. violette) koji je boje ljubičice. violare jus teritorijale (lat. opšti naziv za veći broj muzi č kih gudač kih instrumenata. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. up. uže. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. ital. dosuditi. hartije od vrednosti isklju čiti iz kursa. vinum vino. vinum misale (lat. sekt. vigne. sudskim putem tražiti svoje natrag. vinifikacija (nlat. violare jus territoriale) prav. desnom rukom. izmešan s vinom. plahovit. petlja. docnije samo sa sedam drevnih žica. vino seko (ital. materija koju sadrže mnoge vrste ljubi čica i koja izaziva povrać anje. gvint. vinkulum konjugale (lat. sklon pi ć u. vincilir (mañ. žestok. vinometar (lat. violata) obeščašćena. up. obesvećenje. viola d'amore (ital. violencija. neobuzdanost. brano. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. slaže slova). violin (nlat. preteranost. ljubičast. povreda prava. gr č. vinklag (nem. osramoćenje. viole. viiolentan (lat. ljubica i drugo cve ć e sa mirisom sli č nim mirisu ljubičice. violetta) nuz. na pismima. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. violet (ital. u širini štampanog retka. naročito zanatlijskih. naprasitost. povrediš sopstveni č ko ili zemljišno pravo. višega (fr. violata (lat. violica. veza. izazivač. nasilan. tužba zbog nanesene štete. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. letnjikovac. braniti. vrstač. viola (lat. mala violina. veština spravljanje vina. brak. papiru. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najja če lome. preteran. ranije sa 12—14 žica. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. vinculum conjugale) bra č na veza. primiti obaveze. šp. spona. vinctura. žestina. vigna) vinova loza. . štititi. Vindobona) starorimsko ime za Be č . alt-violina. opijanje. vindicirati (lat. vinja (fr. vincula okovi) vezivanje. metron) sprava za merenje ja čine vina. vinculum) konopac. Winkelhaken) tip. fin. vinifikator (nlat. naprava pomoć u koje vino može previrati i kad je zatvoreno. maramica-ma). tako ñe: vindikta. brač u sli čan muzi č ki in-strument veoma ljupkih tonova. Winzer) struč an vinogradar. prouzrokovač. silovana devojka. v. vinograd. viola d'amore) muz. vitula) 2.. vinovnik (rus. violetan (fr. ljubavna violina. vinificatio) proizvo ñenje (ili: proizvodnja) vina. vrpca. bog. violet) ljubi čast. od kojih su neke bile metalne. viola di vindikaciona tužba prav. goropadan. tužba za zaštitu svojine. violentnost (lat. u početku ili na kraju knjige. violeta (tal. violentan (lat. vinkl (nem. plahovitost. viola di braccio) muz. kažnjavati. gšja-nost. viola di gamba) muz. svezati. mešavina plave ili crvene boje. viola) l. sla-galjka (mala metalna pregrada. vinkulacija (lat. slagačica. vindicta) osveta. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. sklonost pi ću. vinolentia) pijanstvo. vinczeller od nem. violacija (lat. vindjak(n)a (nem. vincire. ograni čenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. pre no što je isplatio. doznačiti sudski. Vindobone (lat. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromo čive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. viola di gamba (ital. violencija (lat. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vino tinte (šp. viola alta (ital. sila. vinculare) spojiti. viola di bra č o (ital. poljska ku ća. vinovnik) krivac. phobeo bojim se) strah od vina. vinktura (lat. grč. oskrvnjenje.. ljubičica. violončelo. vinolentus) pijan od vina. prestup zakona. čuvar vinograda. violentia) v. prekomeran. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. prav. vinomer. bra č-violina. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. veza. vinkulum (lat. spa janje.

nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja li či na muškarca: male grudi. virginalis) devojački. še ć era i za č ina. limunova soka. virgimtas) med. odvažan. čistota. virginitet (lat. virtuelan lik ont. prostim knjiženjem. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz so č ivo. virilitet (lat. bledilo. sposobnost. narušiti. muškost. muže-van. sa prikrivenom snagom. virmanisati (fr. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. ćemane. virilan (lat. č eli č ni kalup za kovanje novca. virilescencija (nlat. violončelist(a) (ital. mogu ć an. viper-in (eng. votum virile. devičanski. violone) muz. član nekog politi č kog tela po položaju a ne po izboru. jaja. virilist(a) (lat. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. instrument sličan klaviru. mužev-nost. »seneka sposobnost za stupanje u brak. virilis) v. fig. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. promene u karakteru. odvažnost. devičanstvo. oskrna-viti. up. virpinija vrsta duvana i cigara. nagao zaokret. virilescentia) zool. violoncello) muz. svira č u violon č elo. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. fig. violino secondo) muz. zrelost. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). virement) fin. vii (eng. fiz. bitna ili pojamna važnost. virtuelan. viraginitas) fiziol. fig. devojapggvo. prva violina. violine pikolo (ital. zrelo doba. svirač u violinu. čedan. violino) muz. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. v. poremećaj u polnom razvitku kod žena. devica. č elo. zelena bojena materija u biljaka. dubok glas. virginalan (lat. whipper-in) nadzornik i gonilac leva č kih pasa. whip) toplo pi ć e od belog vina. logos reč. virgineus morbus (lat. . up. virement) fin. d. virgo) med. viri potentia) muška snaga. viridin (lat. virilizam (lat. na osnovu prava koje daje predsedni č ki položaj. virilis portio) prav. pol. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. današnji kontrabas. devojačka bolest. bradatost. preneti. trg. po ital. najmanja violina. violine primo (ital. virtualis) sposobnost za rad. Č>JGvršiti obračun. virologija (lat. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. realan. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. virtuelan lik virgo (lat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. čednost. viraginitet (nlat. zarazne bolesti izazvane virusima. viribus unitis (lat. e). prestu-piti zakon. violino primo) muz. violončelo (ital. pogaziti ugovor. naročito kod ptica. vi rescripti) prav. violino piccolo) muz. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izme ñ u kolena. vi presidii (lat. prebacivati (ili: prebaciti. virga grančica) muz. celokupnom snagom. u današnjem obliku izrañ en u Italiji u XVTI veku. viraž (fr. virtus sposobnost. supr. no ć delovanja. violoncello) muz. virilni glas v. ginandrija. gradila. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. virgineus morbus) med. miruju ć a ili drema-ju ć a snaga. obepgčastiti. obavezu. po zapovesti. ali se tom sposobnošću ne koristi. sposoban za dejstvo. hlorofilin. virilis) pol. viola di gamba. druga violina. violina. uzajamno obračunavanje. nastrojen za delovanje. malokrvnost. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. č etvrtina violine. isplata koja se vrši bez gotovine. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. vir muž. na osnovu naredbe. virgo intakta nevina devojka. viribus unitis) sjedinje-nim silama. violirati (lat. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). prividan. virman (fr. violonist(a) (ital. viroze (lat. virilis. govor) nauka o virusima. virtuel. kružno spuštanje aviona. koji je sposoban za rad. virtualitet (nlat. virginal (lat. virole) spiralni svitak u satu. svirač u violon. vi reskript (lat. obesvetiti. viridis zelen) bog. viridarij(um) (lat. devojka. violine sekondo (ital. virago) muškobanja. čist. virus otrov) med. virilizam. violon (fr. virilitas) muškost. vir muze) muški.152 violina (ital. a. virola (fr. spinet. violon) muz. bašta. silovati. spolna nevinost. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. virtualis) v. snaga) snažan. uobražen. virtuelan (fr. deo nasledstva koji pripada pojedincu. viripotencija (lat. virus otrov. virage) ani j. lat. viraginitet. violinista) muz. valjanost. virilna porcija (lat. mor. muškarača. virtualan (nlat. violiiist(a) (ital. violare) povrediti. okretati lañu. virago (lat. mor.

fig. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. a vista) odmah po vi ñenju. vis major (lat. dostigao savršenstvo. virtuelna žiža ot. tj. viscacha) zool. med. veoma važan. vis attractiva) fiz. vis legis) prav. sposoban za život. vrlina. opšti osećaj života. zagrižljivost. tvrdoglav. virtuosis) valjak. vitalijanci (lat. celulozna masa (za izradu vešta č ke svile i filmova). grč. pun žestine. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. velika umetnica. viktualijanci. whist) engleska igra karata sa č etiri igra č a i 52 karte. oživljavajući. vis probandi (lat. vojska. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. naročito otrov što ga lu č e mrtve ili žive bakterije. ulja i dr. odličan. limuna i crnog vina. virulentus otrovan) med. virtuositas) savršena veština. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). koji se ti če unutrašnjih organa životinjskog tela. pokazi-vanje menice. viscositas) fiz. lepljiv. sposobnost za život. viskoza (lat viscum lepak) hem. opšte stanje našeg organizma. virtuoznost (nlat. kurikulum vite. viski (eng. koji pomaže život. virtuoz (nlat. naro čito srce. onaj u kome se ogleda. zecu slična južnoamerička životinja. da luče otrovne produkte i da. verovatno ć e življenja. muškost. valjanost. tok života. virtus) muška snaga. menice.) 1. izazivaju oboljenja.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. viscidan (nlat. krepost. vitalist(a) fil. vis (lat. viscidus) židak. v. up. celokupne zdravstveno stanje. pluć a. vis armata) oružana sila. lepljivost. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. utroba. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. visceralan (nlat. viskozitst (nlat. neophodan. viskozitet. še ć era. viscum. a vista (ital. savršen. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. naro č ito lakova. gust. vis legne (lat. onda je zbir virtuelnih. zakonska sila. virus otrov) med. fig. pi ć e od č aja. vis probandi) dokazna snaga. virtuozan (nlat. mogućnih. viskozan (lat. 2. vitalitas) v. privla č na sila. virtuosis. gnojav. otrovan. vešt. vis atraktiva (lat. bitan. fig. koje predstavlja važan trg. viscum lepak) te-gljiv. tj. poglavito u tehni čkom pogledu. creva. zagrižljiv. viskozimetar (lat. viñenje. vita) v. uvid. vitalitas) životna snaga. vis maior) viša sila. vitalan (lat. vitalni osećaj psih. virus otrov. vita brevis. životnost. vitalizam (lat. snaga. vitalitet. koji se tiče života. vist (eng. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. sila zakona. vita (lat. viršafterica (nem. vis armata (lat. nutrica. viskača (šp. viscera (lat. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. moć. svojstvo viskoznog tela. vis vitalis) životna snaga. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). pun ljutih i opakih sokova. Wurstel) vrsta male kobasice. vis vitalis (lat. jetra itd. vita život) životopis. vis) sila. virulentia) med. gnojenje rane. vita brevis. vis inercije (lat. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizi č kim procesima u njemu. vitalitet (lat. artikl. viskoznost fiz. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. pome-ranja napadnih ta č aka. ars longa) život je kratak. sa životnom snagom. izazivač bolesti. u našoj svesti. tj. snaga dokaza. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vis inertiae) fiz. plemenit. živahan. oštrouman. virulencija (nlat. snalažljiv. vista) trg. virtus (lat. prosečne trajanje života (npr. sila lenivosti. jedak. whisky) engleska rakija od žita. tj. vitalis) životni. vispren (rus. živ organizam. mogućna. uzvišen. tegljivost. vlast. drob. naro čito u muzici. visceralis) utrobni. otrov. snaga koja dejstvuje. jetkost. viscera) pl. fig. duhovit. vis viva) fiz živa sila. otrovnost. fore mažer. . hrabrost. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. vis absoluta) prav. vis apsoluta (lat. kineti čka energija. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. are longa (lat. kod jednog naroda). ital. viscosus. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). unutrašnji or-gani životinjskog tela. vista (ital. naročito u muzici. vir. otporan. lenivosna sila. zarazna klica. virtuoskinja (ital. viršla (nem. vis viva (lat. na taj način. vi-skoznost. virus (lat. vitalnost (lat. virulentan (lat. dro-ban. pristalica vitalizma.

putem prenošenja ili ustupanja. vitium naturae) med. mane. staklena pregrada. pretvaranje u vitriol. kazniti smrću (u pobunama i sl. bakra (zvani plavi vitriol. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vitellus. zabluda. vicezimirati (nlat. providan. vitrometar (lat. svežim plodovima i semenju. pela-gru itd. vicemaher (nem. Vitleju. izdvojiti. vitiligo (lat. viciozitet (lat.) „Tvorac vasione". vicijum kordis (lat. viče versa) obratno. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. vicezimacija (nlat. vitrescibilan (lat. vi testamenti (lat. porok. najpopularniji bog u brahmanizmu. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. upravnik crkvenih dobara. vi cesionis (lat. nestajanje pigmenata u koži. postakljenje. obrnuto. analis godišnji) dvadesetogodišnji. poročnost. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vicenalan (lat. vitrificatio) postakla-vanje. promašaj. pretvaranje u staklo. gvožña (zvani zeleni vitriol. vic (nem. naročito u zelenim delovima biljaka. posed koji nije bez zamerke. nalaze se u većini namirnice. pokvaren. omaška. žumancetu. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vicioznost (lat. viciozitet. gresi mladosti. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. duhovita šala. npr. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. vicia. vicinalis susedski) opštinski. sjajan. vicijum (lat. kristalast.). vitiositas) pokvarenost. greh. H. dosetljivost. vitrage) staklena vrata. i radnici u srazmernom delu dobiti. sulfat (tj. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. vitreolus dei. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vicesimatio) dvadesetkovanje. vitrifikacija (nlat. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. vitrificare) postakli-ti. vicinalan (lat. vitraj (fr. krivica. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vicioznost. koji ima manu. onaj koji vezuje samo susedna sela. vitrum staklo. dućanski izlog. vitreus staklen. vitriolizacija (nlat. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vitium) mana. vicia etatis (lat. wischen brisati) brisač. nedostatak. prozorske zavese. eiter (nem. vitrotipija (lat. oličenje stvaralačke sile u prirodi. na osnovu poslednje volje. bez mane. vicijum kanonikum (nlat. koji je sa ned ostatkom. zelena galica). testamenta. grč. od vitreus staklen. vitrificirati (nlat. pogreška. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vice-direktor. seoski.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. zamenik vladara. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. vicinalni put opštinski. vitrum) staklo. vitia aetatis) pl. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. Višnu (ind. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. plava galica). silom oporuke. vitrescibilitet (nlat. fr. Witz.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitriol. machen činiti) šaljivdžija. još neispitane dovoljno. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vicennium) vreme od dvadeset godina. silom. vitriolisatio) hem. vicies dvadeset puta. vitriolescere) hen. fil. duhovit čovek. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. fr. oštroumnost. vi testamenti) prav. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vitium cordis) med. mleku i dr. viciozan posed prav. nevaljao. zamenjivanje. vitrum (lat. poročan. pl. vice verza (lat. vita život) pl. Witz) desetka. viče) u složenim rečima znači: pod-. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti.) v. vitelus (lat. vice (lat. pretvorljiv u staklo. prvobitno bog Sunca. zastupanje nekoga. razne hranljive materije. rñavost. vitriol (lat. med. u svežem mesu. vicenij(um) (lat. vicijum nature (lat. cinka itd. sporedna železnica. pored poslodavaca. želez-nica. koja vezuje samo obližnja mesta. rahitis. oti-rač. viciozan (lat. vitiosus) pogrešan. vitrine (fr. pretvarati se u vitriol. vitulus) žumance. vitriolo) hen. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. vitriolescirati (nlat. vitrum staklo. vitraž(a) (fr. metron) ont.). . kristal. vicedominus) namesnik. osuditi. mana srca. biol. gresi (mladićkog) doba. vitrezan (lat. prozor. tj. vitreux) staklast. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). obično uzanog koloseka. u protivnom slučaju. vicinalne železnica. beriberi. seoski put. grč. Višva-karman (ind. vicedom (lat. prozori. vicesimare) dvadesetko-vati. vice-kon-zul. vitiligo lišaj) med. vi cessionis) prav. šp. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo.

što narod ho će. točak za upravljanje automobilom. voks hibrida (lat. zanatu. assa voće) samim glasom. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñ u Karpata i Dunava. u ovom pogledu. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. višnujiti (ind. vocalis. spadalo. ot vole (fr. koprena. obešenjak. ispa-riti. samoglasnički. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. letenje (ptica). lepršav. volantai (lat. reč. vokabula (lat. vokali-ziranje. volva) bog. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). zavezanost (ili: zapletenost) creva. vocalis) gram. položaj.) pl. sklonost (nekom zanimanju. mali poz. volans. volva (lat. peti padež. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). volatilizirati (nlat. višnuizam (ind. pevajući. struci). u SAD. vocativus) gram. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. fig. volapik (volapuk = eng. vokalizacija (nlat. volatilan (lat. volatilisare) hem. vodvilj (fr. Jovana Krstitelja. fiz. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. konstruisan 1933. volant) pernata lopta. voks (lat. vokalize (ital. volat (ital.) vera u učenje višnujita. vokalna muzika pevanje. vokaliza (nem. vokalan (lat. opna na mladim pečurkama. vokabular (nlat. leteći. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. fa itd. walkie talkie) prenosni radiotelefon. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. npr. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). veo. o. e. teorija samoglasnika. danas: veseo. konsonant. volan (fr. promenljivost. vocale) muz. vole (fr. vokale (ital. pucati iz voleja u fudbalu. samoglasnički. M Šlajera (Schleyer. vocalizzo) muz. vox humana) muz. ad vocem (lat. vocabulum) lingv. u). samogla-snik (kod nas glasovi: a. glas istine koji nema dejstva. rang. koji se ti č e glasa. ital. krilo vetrenjače. volta) zidni svod. vocalisme) gram. vox) glas. . zasvoñena prostorija. ime. volatilitet (nlat. ton. tj. speak govoriti) meñunarodni. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vocalis) gram. world svet. isparava™. sub hak voce (lat. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). vokalizam (fr. vokal (lat. vocalis. asa vode (lat. isparavanje. volvulus (lat. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. ge. fr. zvuk. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. pozivanje na neki položaj. Vokalize. voks virginea (lat. vox acuta) muz. pretvaranje u paru. isparljiv. voks klamantis in dezerto (lat. nestalnost. voks dei (lat. voile) prevez. muz. Vodai (nem. voks akuta (lat. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. vokativ (lat. grč. visok (ili: oštar) glas. glas narodni je glas božji.višnuizam 155 nestašno. dobre žetve i lekarstva. vrsta tanke materije za ženske haljine. izgovaran. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. mi. tj. vodviljist(a) (fr. vokalna harmonija (lat. reč. tj. re č sastavljena od re či dva ili više jezika. koji može da se pretvori u gas ili u paru. pronalazak nemačkog sveštenika J. Wodan) mit. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. mrtvih. god. vocalisatio) gram. točak zamajac. stariji naziv za Rumuniju. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. vox hybrida) melez-reč. udariti loptu u letu. tj. vocabularium) rečnik. vox virginea) muz. volabilitas) povrpšost. dozivni padež. zastor. volatilitas) isparljivost. vaudevilliste) pisac vod-vilja. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). 1831— 1912). s obzirom na boju zvuka. pri toj reči (pade mi na pamet). karner na ženskoj haljini. vocabulum reč) pisac rečnika. Vuogan. uzaludno opominjanje. naziv. komad sa kupleti-ma. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg u čenja napamet. nestalnost. bez pratnje nekog instrumenta. ad voćem) uz reč. za-interesovati. volatilis) hem. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). čovečji glas (na orgulji). volvulus) med. volant) koji leti. vokabulist(a) (lat. izraz. fig. vox glas) gram. vokalski (lat. vox Dei) posl. supr. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. bog vetra. fig. volatilisatio) hem. svetski jezik. naro čito za veo. (solmiza-cija). voal (fr. vox populi. volee) let. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. i. voki-toki (eng. glasni. voks populi. volabilitet (nlat. to je svetinja. dar. vocalizze) muz. vokacija (lat. volatilizacija (nlat. u smeni (dokaz). vocatio) poziv. prethodnik esperanta. koji je u letu. pobede. voks humana (lat.

v. grč. volumenometar (lat. onda deoba izdvojene koli čine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koli činu. željni. voltiger. obim. lat. volo hoću) sik volo. gljivama i dr. prostor što ga zauzima jedno telo. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. A. električni napon. volja. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. služi za merenje prividne snage kod naizmeni čne struje. volitio) psih. volterijanizam (fr. naponske razlike. spis ovijen oko štapi ća. grč. volta. inductio) fiz. udarac lopte (u tenisu reketom. sic volo. laki pešak. dakle. strelac (u francuskoj vojsci). jahač vešt u skakanju na konja. savitljiv. volubilitet (lat. punoća (glasa. grč. voltižer (fr. voltera (fr. volley) sp. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). v. zvuka). volej (eng. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. volterijanizam. grč metron) sprava za merenje zapremine č vrstih i te č nih tela. sikjubeo(. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. slatkorečivost. volterizam. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. lisnata pasteta. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. lat. kao kod Voltera. bez obzira na li čno raspoloženje. voltmetar. okretan. voltairianisme) fil. V) fiz. brzo prelaziti s predmeta na predmet. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. voltaizam (A. Volta. najugledniji ljudi nekog mesta. up. volenti non fit injurija (lat. sveska. Voltin stub fiz. nepostojan. voljni. volens-nolens) „hteo-ne hteo". Volta. facies lice) voj. fig. voltigeur) veštak u skakanju. pokretljivost. zapremine. volta-indukcija (A. obrtati) gibak. frivolan. voltaža (fr. 2. jačina. tome je pravo. naziv po italijanskom fizi čaru Alesandru Volti. M. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. volumetar (lat. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. metron) fiz. napon struje merene u vo l tima. svitak. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. tako zapove-dam. konj obučen jahačkom vežbanju. dobrovoljac (vojnik). nestalnost. voltfas (fr. govorljiv. volitivan (lat. pre nego što dodirne tle. bakra i sumporne kiseline. voltaisme) fiz. voltižirati (fr. grč. promenljiv. vrlo vešt konjanik. volens-nolens (lat. gran. lisnate testo punjeno ribom. igra č na konopcu. Volta. volumen (lat. fiz. volumen. poluokret. muz. lat. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. savitljivost. vol-o-van (fr. volonter (fr. voltametar (A. kad se nešto u svakom sluč aju mora učiniti. volvere) rukopis.: at. tj. igrati na konopcu. knjiga. ital. Volta. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. volubilitas) gipkost. voltmetar (A. dopusni. volte-face. epikurejski način mišljenja.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. fig. slatkorečiv. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. tečan. ital. volubilan (lat. koji potiče od (ili iz) volje. volvere okretati. galvanski elemenat sastavljen od cinka. tečnost u govoru. ko hoće da mu tako bude. elektron. volutus valjan. Voltin elemenat fiz. volti subito (ital. volo (lat. volt (skr. Ampere) fiz. nagla promena mišljenja. izraz volje. sic jubeo) tako hoću. volicija (lat. instrumenat za merenje potencijalne razlike. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). okretnost. Volta. volti subito) muz. tj. volvere okretati. voltage) napetost. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volubilis. naglo promeniti mišljenje. fr. pojedina č ni akt volje. up. tj. volta (fr. Volta. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). pojava izazivanja (indukovanja) elektri čne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. nestalan. vol-au-vent) kup. volontaire. teranje konja u krug. volte. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. praviti veštač ke skokove. vitak. volumen. volitio) l. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koli čina supstanca. mesom. voltametar. volta-elektrometar (A.. htenje. galvanizam. lat. . voltamper (A. galvanski elektricitet. metron) fiz. volumen. promenljivost. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koli čina elektriciteta. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. brzo okreni (na notama). voltametar. metron) fiz. poluobrt.

atomska masa 183. voluntas (lat. pl. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. srebra ili voska. objašnjava bitnost života pomoć u volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. koji je sastavljen iz više svezaka. vražda (rus. voluminozitet. vomitare) med. votare. odreñivanje koli čine rastvorene materije. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. vorax proždrljiv) proždrljivost. vovere zavetovati. Votergejt afera (eng. vohajnit (nem. zlata. vomica) kec. zavetni. nazvan po mestu Bohinja (nem. teo voto) po mojoj želji. opsežnost. 3. voluptuozan (lat. čudotvoran. voče di peto (ital. vomitivurn) med. sub voto remisionis (lat. voluminositas) obi-mnost. voluntarizam (lat. izglasavanje. zavetna žrtva ili dar božanstvima. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. up. votum virile (lat. Bunt).) čarobnjak. votatio) glasanje. sulr. dakle. vomitiv (nlat. stat pro racione voluntas (lat. vovere) glasač. voće di testa) muz. čir. neprijateljstvo. glas iz grla. votivum) etn. vomitus) ned. glomazan. pohotljiv. vota. nezajažljivost. savetodavni glas. volum-teorija (lat. sub voto remissionis) sa željom za povra ća j. gro-fova u starom nema č kom parlamentu. voluntas. bljuvati. Wochein) min. votum kurijatum (lat. a ne intelekat. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih li čnosti te stranke. peva č ki glas. volutatio) valjanje. voluntas volja) fčl. vostro konto (ital. opsežan. glasanjem odobriti. sit voto illimitatio) sa neograni č enim pravom glasa. sredstvo koje izaziva povra ćanje. metria) veština merenja zapremine. vomitirati. voluminoznost v. 2. mañioničar. mañijski. votiv (lat. odlučujući glas. vražda) 1. vomitus (lat. meo voto (lat. sve-cima. voracitet (lat. veoma tvrd i otporan metal.merenje promena u zapremini pojedinih delova č ove č jeg ili životinjskog tela. vomitirati (lat. voluntativ (lat. topi se na 3400°. sinonim za mineral boksit. protiv nečega. votans. obi-man. voluminozitet (nlat. svaña. glas iz grudi. znak W. što se mene tiče. pristalice voluntarizma. kabast. vovere) zavet. . kurijski glas. velik. gnojav.. debeo. voluminozan (nlat. volfram (nlat. voluntas volja) liigv. fig. testamenat. obe ćanje. sit voto) s pravom glasa. votiranje. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. votum konzultativum (lat. ukras na stubovima u obliku zavojice. votum consultativum) prav. voluntas volja) fil. uvijeni puž. grč. nepostojanost. vomera) med. vomika (lat. votant (lat. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. izglasavanje.) natprirodan. bljuvanje. šara u obliku puža. fr. skupljanje glasova. hem. plemenski mirovni sud (tzv. volšeban (rus. vostro conto) trg. voluntaristi (lat.85. votum (lat. krvno kolo). nego prema zapremini. zabavan. na vaš račun. votum decizivum (lat. a vo če sola (ital. vodka) popularne ruska rakija. krvnika. volumen zapremina. vo ć e) kuz. redni broj 74. za razliku od kurijalnog glasa. a voće sola) samo za jedan glas. gde ima ležišta boksita. pun glas. volo hoću) volja. votum decisivum) prav. vo će di petto) muz. prijatan. v. crkvama i dr. povraćanje. spirale. naroč ito: č ir u plu ć ima. glomaznost. votivus) zavetovan. voluntaristi čka psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. volutacija (lat. tungstem. voluta (lat. votacija. poslednja volja. vomirati (lat. ital. zool. voluta) apx. izgla-sati. voče (ital. glasati za. ova je afera kompromitovala i same vrhove ameri čke državne uprave. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. votum. vomikozan (lat. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvož ñ a. zavada. Wochein) u Sloveniji. prišt. vomicosus) ned. koji. kum vot (lat. voluptas pohota) sladostrasan. upotrebljava se za dobijanje volfram-č e-lika i za vlakna elektri č nih sijalica. wolframium) hem. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). voracitas. voluntas ultima (lat. vomirati. volumen. vo-litiv. povraćati. votacija (lat. fizkol. zajedni č ki glas. uvojnica. glasanje. votum. kum vogo ilimitato (lat. po mom nahoñenju. theoria) hek. volšebnik (rus. votatio) v. votiranje (lat. intelektualistička psihologija. strasan. nestalnost. votum curiatum) ukupan. votka (rus. voter) dati svoj glas za nešto. pun veselja. pun čireva. fig. votirati (lat. votivan (lat. voče di testa (ital. u mnogo knjiga. gramžljivost.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. predata. voluptuosus. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. v. glas koji se daje za nešto. voluntas ultima) prav.

preterano uprošćava naučne pojmove. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). vulva (lat. čudo od deteta. prosto rečeno. gomila. Vodai. kao obično. vulgo) pril. Wuotan) mit. vulcanus. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. obranljiv. koji potiče od vulkana. uopšte. vulva) med. vulkanolog (lat. vulnus letale) smrtonosna rana. u narodu. vulcanus) kol. činjenje opštim. sa radionicom u vulkanu Etni. ruševina. postaju. vulgus) narod. Vulgata (nlat. vulkani-™ (lat.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. Wunder čudo. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vulnerabilai (nlat. neupotrebl>iva stvar. god. lat. kol. povredljivost. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulgarnost v. učiniti nešto opštim. vulgaris opšti. vrsta (rus. vulgaritas) običnost. vulkanski (lat. Kind dete) izvanredno obdareno dete. fizio-gnom. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. versta) ruska mera za dužinu (1. vulcanus) pl. v. postanak (ili: poreklo) vulkana. benzolu. nepristojan izraz. uprošćenje. nlat. zajedničkim. vulcanus. narodski. grč. vunderkind (nem. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vulgaritet. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. vulcanus) kol. prostakluk. vulvula) zool. vru ć pepeo. stidvdšd. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. prostački. stidnično-materični. kaučuka i gutaperke. nlat. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulvo-uterinski (lat. prostački način izražavanja. lice. obranljivost. nepristoj-nost. vulcanus) kol. usijano kamenje i rastopljene stene.78 km). sin Jupitera i Junone. vulvitis (lat. neotporan. zajedničkim. opšte poznatim. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulgaritet (nlat. up. vulneraria) pl. logia) kol. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulva) inat. vulkan (lat. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulkanizer onaj koji vulkanizira. ozle-dljivost. vulneraria (lat. sredstva za lečenje rana. vulgaris opšti svakidašnji) prost. vulvula (nlat. vulkanistički. obnarodovati. puk. svakidašnji) nizak. svetina. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. sra-mnica. pulkanizam (lat. vulgus (lat. vulcanus. Vulkan (lat. vulnerabilis) ranljiv. vulnus) rana. vulcanus. vulkanizacija (lat. fig. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulkanisti (lat. nlat. terpentinu i dr. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. objaviti. koji bljuje vatru. fig. vulgarnost. pomešanih sa sumporom. pr. činjenje da bude svima razumljivo. vultispeks (nlat. vulgarizirati (lat. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. uterus) ašt. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. Na taj način ove materije. olupina. vulnus letale(lat. prostakluk. . vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). vulkanizator v. vulkanologija (lat. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. logos reč. vulgarizam (lat. vulgarisare) uprostiti nešto. vulkanizirati (lat. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulgare učiniti opštim. vulkord (eng. vulnus (lat. vultispex. vulnerabilitas) ranlji-vost. niskost. usled visoke temperature. grč. vulvus. kod naroda. ozledllv. vulgarisatio) uprošća-vanje. dete bludnice.066. vulgirati. materica kod životinja. versta. vulnerabilitet (nlat. koji se može raniti. povre-dljiv. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulcanitas) kol. Vulcanus) kit. vultus izraz lica. vulgarizator (lat. vulgo (lat. u etru. jezikom prostog sveta. vulgaris običan. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. sklonost bolestima. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. vulgarizacija (nlat. u običnom životu. med. na temperaturi od 130—140°S. elastične i ne rastvaraju se. ieptu-nisti). vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. slab. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. neptunizam). naročito za čakšire. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. Vuotan (stnem.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulkanizer. prostaštvo. obično. vulkanitet (nlat. neotpornost. vulgaran (lat. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. shvatanje da . svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre.

pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. vojnik musliman. Gd=gadolinijum. gayb. gabro (ital. najamnik. pobednik. ga'ib. gabion) voj. gavialis) zool. up. drveta) u gas za gorivo. g= skraćenica za gravitaciju. gaietan ćn tur. rešetkast sanduk za prenošenje vo ća. gavone) zool. plata. uviti (ili: uvijate) gazom. gabarit (fr. gazzella) 1. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. jemstvo. natopljena gumom. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. stalna zarada. hem. ital. junak. tur. gaibba) l. primalac zaloge. gazolin hen. borac za veru. fr. grudobran od koševa punjenih zemljom. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. plemenitost. gazirati (fr. gavota (fr. gabionada (fr. gage. naročito se odlikuje velikom brzinom. g). Atherina hepsetus. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. narodni muzički duvački instrument. jedanaesto naše latinice (G. krletka. gazeta (ital. sli č na srni. gabarden (fr. 2. stanovnik pustinje. staklenih boca i druge robe. služi za grejanje i osvetljenje. gazal. a pamučne za lake haljine i. gadolinij(um) hem. odela i ženske tkanine. gavaz v. živi. gazal) 2. gabbro) mm. tajno. gajtan (gr č. Ga = galijum. gazette) dnevni list. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. onaj koji drži zalogu. gaytan. tamnozelene boje. gazela (arap. gagat (grč. gabionnade) voj. gayret) revnost. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. fiz. gaip (arap. fig. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). lan-tanida. gabion (fr. afrička antilopa. qai'da. Ge= germanijum. prema kome se nešto oblikuje. prav. veo. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). 2. gagathos) min. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. tur. ital. vrsta lirske ljubavne pesme. znak Gd. gayp) ono što je nevidljivo. gajba (ital. gajde (arap. vrsta morske ribe. za kišne ogrtače. gayra. gazel (arap. gazi) ratnik. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gaeta (ital. gaggio) zaloga. torokuša. ključa izmeñu 70—80°S. tur. stvarajući zvuk. osobito česta u književnosti istočnih naroda.25. gaza (fr. muz. skriveno. šp. gajret (arap. gaža (fr. tvrdica). gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. krt. tajo (ital. tur. kaytan) 1. gazzetta. gazal. G—peti ton u dijatonskoj skali. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. pripada grupi retkih zemalja. veselo. krupnozrna erup-tivna stena. up. g četvrto slovo naše ćirilice. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. narnik. tečni deo sirovog petroleuma. službenik. gažiranje (fr. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. kao skraćenica: g=ipaia. kavaz. atomska masa 157. poglavi-to ljubavne. dged. gazal. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gavun (ital. dve ili više izolovanih žica za . čilo. alapača. geman. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. novine. gažist(a) (fr.. stalna nagrada. gajb. živahno. redni broj 64. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gavijal (nlat. duhovna stvar. gazela. metal. lignita. gazela (arap. gagiste) plaćenik. kao smola crn i voštanog sjaja. kavez. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gayda) nuz. sastoji se iz kožnog meha. zool. vrsta crnog ćilibara. hen. gazi (arap. sastavljena iz strofa od po dva stiha. srčanost. hemijski element. gadlje. gabarit) kalup. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana.A V E ILN D 166/ G G. mrki ugalj. gaio) muz.

gala. gala.. lepo odeven. gala. kele) med. gala.. v. gala-predstava. galaktozidi v. tvrda. galaktakratija (grč. ital. častan. Galaktika (grč. galalit (grč. galvanisati 2. galante) nadriobrazovanje. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). galaktoskop (grč. galaktocela (grč. uglañenost. uslužnost. dvorska. učtiv. prijatan. lepeze. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. naročito prema ženskom polu. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. . prijatna ukusa. metria) merenje mleka. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. mlečna groznica (kod porodilja). gala. doteran. Galaksije (grč. rheo curim) med. an gala (fr. upotreba galvanske struje. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). galaktologija (grč. skopem gledati) 1. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta.) beli ogrtač kod Egipćana. fig. izdašan. logia) nauka o mlečnim sokovima. sredstva za izazivanje mleka. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. uglañen. galanterist(a) (fr. galaktorea (grč. galantirati se (fr. šp. gala. ago proizvedem) med. pristojan. galakto. galante) pokazivati se darežljiv. bolesno povećanje lu čenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. svečan obed itd. in gala) u svečanom odelu.) astr.pocinkovati gvožñe"). gala. galaktofag (grč. gala (ital. gala. tanak mlaz. Mlečni Put. galant. galakturija (grč. ukusan. galantan stil muz. pomoću usijane žice. gala. udvaranje ženama. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. mlečni. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. „kratkom robom" (bižuterija.. galaktagoga (grč. galante) izdašnost. gala. gala mleko. od galaksije ili talak-tike. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. galantizam (fr. sistema zvezda.(grč. Kumova Slama. galanterije (fr. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. galaKtos mleko. npr. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. trg.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. med.) pr. klavirskih dirki itd. ašikovanje. jata. gala. utvrñivanje valjanosti mleka. tapše. prekomerno gubl>enje mleka. uron mokraća) med. galabija (arap. gala. galanterie) predusretlji-vost. pion mastan. galaktopira (grč. akratia neumerenost) med. Galaksije. svečanost.. la-skanje. lithos kamen) hem. ljubazan. em gala) ili in gala (ital. v. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . učtivost. može se bojadisati. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. ljubaznost. gala. galaktografija (grč. galante) uslužan. galaktit (grč. tj. gala. fin. galantna bolest venerična bolest. maramice itd. phagem jesti) mleko-jed. šp. koji je lake ruke. otmenost. dopadljiv. galaktopiometar (grč. fig. galaktofora (grč. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. kao sredstvo za nagrizanje. stasis zastoj) med. fr. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. phoreo nosim) pl. galaktostaza (grč. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. svidljiv. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. maglina. galaktoza (grč. radnja sa tzv. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". galvanizirati. čovek koji se hrani poglavito mlekom. galaktometrija (grč. galanterija. mlečni jaspis. lithos kamen) mlečni kamen. gala mleko. fig. galanterie) trgovac galanterijskom robom. češljeva. gala) svečani ukras.160 sprovoñenje električne struje. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. u paradnom odelu. galaktogen (grč. kosmičke prašine i dr. zastoj mleka kod dojilja. trošiti ne štedeći. izdašan. 3. prividna učenost. metron) instrument za merenje masnoće mleka. galvanizam fiz. elastična i sjajna. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. glikozidi. fino ponašanje. gala. svečana nošnja. galvanisati v. mlečni kamen. Arapa i dr. galantnost (fr. gala-večera i sl. galaxias) astr. galaktometar (grč. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. galantan (fr. galaktički (grč. gala. bakra i cinka sa kiselinom).). gala. rukavice. veštačko oživljavanje. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka.). spletenih slično vrpci. rug vatra) med. veštački oživeti. gala.

zbog svojih dugih zidova. galvanoterapija (Galvani. grč. galvanotipija (Galvani. koji ga je otkrio).). magnetes)B. čahura svilene bube. galvanometar (Galvani. istovremeno pokretanje jednog miši ć a ili živca galvanskom i Faradejevom. med. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. u utvrñenjima: pokriven hodnik. sečenje čireva i iz-raštaja pomoć u galvanskom strujom usijane platinske žice. galere. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. bod) med. galvanografija (Galvani. galijaš. galiota. galenski lekovi farm. grč. fig. izrada vernih otisaka u metalu od plasti čnih predmeta (novca. glyphis zarez. elektri čne. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. posrebravanje bakra. plaketa i dr. zatim se pospe grafitom i onda. galenica) pl. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. therapeia lečenje) med. tj. galera (fr. Faraday) med. robijaška laña. galeonist(a) (ital. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galeta (ital. galvanomagnetizam (Galvani. grč. ital. sagorevanje) hir. galvanoskop. predmeta (od drveta. galvanopunktura (Galvani. pobakri galvanokaustika (Galvani. farm. v. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). gr č . slika) v. galvanoskop (Galvani. punctura bodenje. metron) fiz. galvanska struja (po L. pozlaćivanje srebra. grč. galvanometar. grč. galenisti pl. galera. grč. Gali (lat. Galvaniju. a ne hemijskim putem (naziv po starogr č kom lekaru Galenusu. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. naro čito slika. ital. galvanoplasti č kim putem. galvanoplastika (Galvani. grapho) izra ñ ivati štamparske plo č e i slike pomoću galvanske struje. indukcionom strujom. galvanskim putem. da bi na taj na č in postali bolji i trajniji. medalja. galeota (ital. galeotto) vesla č (ili: robijaš) na galiji. galvanotehnika (Galvani. koji su bili keltskog porekla. up. galvano-faradizacija (Galvani. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. kausis gorenje. grč. galeria. u rudnicima: prokop. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. Galli) pl. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. Galvaniju) istosmer-na elektri č na struja. mornarski dvopek. galletta) l. galvanotropizam (Galvani. grč. galizirati galvanohromija (Galvani. grč. naro č ito takav kliše. galerija (nlat. šp. šp. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. da bi se dobila ja č a struja ili viši napon.). up. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. nlat. parlamentu). galvanoglifija (Galvani. galvanski elektricitet fiz. 2.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. pokriven balkon (u pozorištu. publika (u pozorištu. e. grč. lat. istosmerna elektri čna struja koja teče izmeñ u dveju ploč a (elektroda) razli čitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. galeotta. gledaoci. galenika (nlat. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. poniklavanje gvožña itd. typos lik. galvanski elemenat fiz. galenit (grč. fig. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. galvanoplastika. grč. uobli čiti) postupak osnovan na elektroliti čkom taloženju metala: prevlačenje metalom. parlamentu i dr. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom.). galgnhumor (nem. plassein obrazovati. instrument koji pokazuje postojanje struje. galvanografizirati (Galvani. grč. povijanje vodenih biljaka prema elektri čnoj struji. dug hodnik. galvanostegija (Galvani. Voltin stub. galenizam med. načela i način lečenja čuvenog starogr čkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. up. zbirka umetni čkih dela. elektromagnetizam.). gipsa. sprava za proizvoñenje trajne elektri čne struje putem hemijske energije. galeote. galvanometalurgija (Galvani. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvaiska baterija fiz. galenski lekovi. grč. kori-dor. grč. galeot (šp. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. spoj više galvan-skih elemenata. up. naročito podesna za izlaganje umetni čkih dela. skopeo posmatram) fiz. up. slušaoci. voska i dr. tropos obrt) bog. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i še ć era i na taj na č i n . pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n.161 galvano (ital. struje. ital. usiljena šala. veoma brza ratna laña srednje veli čine.

nlat. logia) zool. u SAD=3. ali mnogo kraće talasne dužine. ital. fiz. galimatijas (lat. grč. up. francuski. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galimatias) zbrka od reči. Gallus. galski (lat. grč. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. gallina) kokoš. galijambus (lat. galiot. galofil (lat. galina (lat. galoper) jahati u galopu (ili: trku). vrsta starinske morske lañe. tj. phobos) preteran strah od Francuske. galofob (lat. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko.785 1. tama (grč. gallon. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj).) v. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). Imaju ogromnu prodirnost. francuska reč u nekom tuñem jeziku. gammarus) zool. vrlo su prodorni. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. fig. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. nauka o ljuskarima (rakovima). zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal).). galijaš. galera. gamarografija (grč.. galicizam (lat. spoljni konj u „trojci". med.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galion. galona) jedinica za merenje te č nosti i žita. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galon (eng. galochia) kaljače. ital. graphia. galikomanija (lat. galoscia. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. gama-globulin belančevina krvnog seruma. grč. lestvica. galikomanija. sifilis. galia. galion (ital. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). gamar (arap. galli. nlat. širiti. galop. Gallus. fr. ordonansoficir. galeota. galikus morbus (lat. galski. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. igranje polke. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza.546 1. u odnosu prema papi. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. šp. galošne (fr. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. reči bez smisla. 1791—1863). Gallia. galop (fr. galikanizam (fr. skala. Gallus Mathiae. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. galopada (fr. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. galeot. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. arap. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. rojte. galomanija (lat. galoppo) l. galopira™ (fr. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. l gal=l cm/s2. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galopin) slušče za trčkaranje. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galicisti (fr. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). galeotta) v. galea) veslač na galiji. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. grč. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. grč. galiot (ital. galionizam. galoche. grč. galopen (fr. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. U Engleskoj = 4. Galileju. galeot. Gallia. galijun v. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. fr. gama-zraci (grč. s funkcijom antitela. dijal. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). gallicisme) osobenost francuskog jezika. galski petao petao kao simbol Francuske. galilej (po G.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. mania) v. gamma) fiz. galoman (lat. galomanija. galera. galons. v. galeone) lom. trčati u skokovima. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galoni) pl. robi-jaš. grč. galofobija (lat. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. up. galo-romansko (l&~. vrenga. ital. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. Gallus. voj. kammaros. Gallia) Francuska. golijat (ital. jezika itd. raditi nešto vrlo brzo. lat. 2. mania pomama. galea. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galikanski (lat. gallicus. muz. nejasan i nerazuml>iv govor. niz od osam tonova. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. ital. razvijati se vrlo brzo. igrati polku. gajtani. fr. Gallus. galop. . Gallio. katalektični anaklastični tetrametar. kammaros rakušac obični. Gallus. gamarologija (grč. nlat. galoni (fr. gallicistes) pl. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost.. galiota (ital. Gallus. galija (ital. halijak) v. iambos) megr. Galija (lat. jahanje u trku.

garancija (fr. gangrenescencija. preparat izvañen iz korena broća. gargarizam. kargi) koplje. vo ñ e i sl. gangraenosus) med. zigot. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. deran. primati odgovornost za nekoga ili nešto. gangrena (gr č . čapkun. gangster. up. gamonomija (grč. zaraziti. nomos) em.-tur. grgljanje. nadraženost kože. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. grgljati. sudska prodaja zbog prezaduženosti. koji sadrži čistu bojenu materiju. gamos brak. ganglija (grč. garantir) jamčiti za koga ili što. sprečavaju razvitak komaraca. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. garance) broćni ugalj. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. fr. garant. . biljaka. ganglitis. razvijanje vučca. skitnica. gang (eng.) javanski narodni orkestar. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. garantno pismo bank. koji je u truljenju. logia nauka) nauka o braku. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. jamac. gamet (grč. izuvi-jan korak u plesu. garantol (fr. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañ aju živ rod i brzo se razmnožavaju. stečaj. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica.gamašne 163 garda gamašne (fr. pristojno. mrtva kost. naročito odabrana. gargarizirati (grč. uništavaju ći larve. garde) sp. sigurnost. graino glo ñ em. gangrenozan (nlat. gangraina. gamelan (mal. gamin) slušče u kuhinji. genesis) biol. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñ enja kakvog vešto smišljenog napada. garantirati (fr. da bi se propustio drugi brod. gamba (ital. ganoin (grč. gargalizam (grč. štitonoše (vrsta riba). gambusija (nlat. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. šegrt. garguran (fr. gargarizacija. lat. licitacija. ganglion mrtva kost) zool. obešenjak. bambusovih svirala i dr. gangraenescentia) med. garantovati v. gažgrenescirati (nlat. gambit (ital. ganglitis (grč. fig. garbo (ital. garantija v. v. gavgreiirati v. ganoidei) pl. v. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. gavgrevizovanje v. u čtivost. gamba) v.. ganilik) bogatstvo. gamologija (grč. gargarizam med. telesna straža jednog vladaoca. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. garant (fr. gargarizacija (gr č. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . ganglionitis. garde. gnjiležan. štitonoša. gambusia) zool. gangster (eng. garbin (ital. gametogeneza (grč. živa rana. ulični mangup. banda. gargija (tur. con garbo) muz. gargarizma (grč. koji trune. rañanje putem spolnog oploñavanja.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. gargarizo) med. gone rañanje) biol. spolna ćelica. zapaljenje živ-čanih čvorova. dokolenice. garant. ital. bespri-zorni. gurguran. grgotati. Gant. obilje. agamogonija. golicavost.. kamašne. garantie) jemstvo. gargalismos) med. ganglionitis med. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. oleum ulje) hek. uvi-jači. prelaženje u trulež. za izvršenje izvesnog posla. gamos brak. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñ ne moždane. koji boluje od vu č ca. ispirati usta i gušu grgljanjem. gamogonija (grč. prelaziti u truljenje.). garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. izazivati vučac na nekom delu tela. garansin (fr. u Meksiku. gargouillade) cifrast. ispiranje guše i usta grgljanjem. ganiluk (arap. odbrambeni stav u boksu. med. garantirati. garaža (fr. gametes) biol. zool. gargarismos) med. ganglijski sistem zool. rskavi čav izraštaj. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. supr. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. čamci. gargarismos) med. mor. guarento jemstvo) jemac. imaju srebr-nast sjaj. npr. up. bronzanih plo ča. encant. gangraenescere) med. ganoidi (nlat. fr. ma čevanju i sl. vrsta izumiranja tkiva ili organa. šp. gangrenescirati. jer. svrab. ital. garda (fr. vagoni. gamos brak. grgotanje. guard. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. prema trećem licu. gangrenescencija (nlat. ital.. nekog političkog prvaka. gang) razbojnička družina. fig. gard (eng. gargouran) trg. garancija. a time i prenošenje malarije. guardia) straža. odane i pouzdane pristalice. gant (nem. gamache) pl. osiguranje. gnjilež. pokvariti. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. vu čac. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. viola da gamba. kon garbo (ital. garbo) pristojnost. gangrenira ti. gangrenizovati se v. gamen (fr. gangrenescirati. gambusino (šp. incanto) trg. truljenje mekanih delova tela. gagglion) med. gangrene. gargujada (fr. jedem) med. rasprava o braku.

garconner) ponašati se kao muško. garofan. garretto) zavrtanj za davljenje. razmetljivost. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. biti odan pederastiji. garrotters) pl. č uvanje i ispuštanje gasova. pirinač i dr. salata. garoteri (fr. gradini. Garnierung) ukrašavanje jela. chaos. naro č ito u Londonu. garderobiere) čuvarica garderobe. fr. automatos) naprava za automatsku prodaju svetleć eg gasa. koncertnoj dvorani itd.). + 1644. koji svoj plja č kaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garter) čuveni engleski orden „podvezice". ital. pomo ć nik. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. gasometar (grč. kalfa. posada.). garson (fr. momak. garmon (fr. courtine. ruda nikla. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obi čno slažu knjige (naziv po francuskom pe č atorescu Claude Gara-mond. dečko. dugmeta i dr. Rubiaceae. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. krompir. gasara. garrocha. garmond) tip. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. ital. garočon (iš. biti muškobanja. gornje kapute i dr. čuvar obale. konobar. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. garsonirati (fr. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. neženja. razmetanje. teh. gaskonada (fr. garderobe) soba ili orman gde se č uva odelo ili rublje. garnirati (fr. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garnet) mor. nlat. zahod. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. nakit. garnir (fr. garter-orden (eng. svečanost koja se proslavlja u bašti. up. karanfil. gasificatio) fiz.. garmon. lat. garcio) mladić. eng. varoš u kojoj boravi vojska. upli-njenje. chaos. garnet (eng. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. gasconnade) hvalisavost. garrotter) udaviti pomoću garote. gardn-parti (eng. naročito mesa. zbog stanja svojih molekula. začiniti. garsonjera (fr. garnirati. prema gr č koj re či chaos nered). opljačkati žrtvu koja se. sve odelo i sve rublje jedne osobe. pratilac. . vazduša-sto telo. dame) pra-tilja. garnison) voj. chaos. nameštaj.).. gas-generator (grč. razvijanje vazduha. guarnire) snab-deti. gardist(a) (fr. naro č ito gasa za osvetljenje. garnizonirati (fr. garde la ren (fr. nužnik. pribor. fr. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. vojska koja boravi u jednoj varoši. Americi). sprava za primanje. cortina. nem. chaos. garderoba (fr. (u pozorištu. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa).gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garmond til. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. dodatak. garrotte. i hem. ukrasiti. garden-party) sastanak društva u bašti. garota (šp. gas-koks (grč. moma č ki stan. garcx>n. pomoću zamke bačene na vrat. dečak. garotirati (fr. mašina koja se kre će sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. ho-landski hemi čar i fizi čar J. raznim povrćem i sl. garnirung (nem. upotrebljava se za gorivo. garrotte. bećar. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. motor) teh. nlat. garofan (ital. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. ukras. gas-automat (gr č. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. svi kostimi pozorišta. garderobar v. garder č uvati. v. smrtna kazna davljenjem. gas fiz. ital. chemeia) hemija o gasovima. muškobanja. garnijerit min. biti u gar-nizonu. gas-dinamo (grč. gardina (nlat. chaos. gasifikacija (nlat. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. koja se gaji zbog mirisnog cveta. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. vrsta opasnih uli čnih razbojnika. garnizon (fr. uplinjavanje. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. Helmont. dynamis sila) fiz. garofano) bog. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (ku ć ni i kuhinjski pribor. garniture) oprema. metron) fiz. telo koje. gard-kot (fr. garnir. garnison) voj. garofal v. garde-cote) obalski brod. chaos. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. telesni stražar. gasohemija (grč. garrotteurs. kelner. 1499— 1561). vrsta dinamomašine koja se pokreće pomo ć u gasne mašine. garnitura (fr. garderoba. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. eng. chaos. B. sprava za merenje koli čine gasa koji struji. momač ka soba. plin. garderobarka (fr. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. sprema. obično bez kuhinje. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. gasmotor (grč.

logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. puževi. gastrepatitis (grč. gasteranaks med. gaster. gaster. suženost želuca. gastropoda. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gr č u želucu. rheo tečem. probava hrane u želucu. gastrenteri č an (gr č. ektasis proširenje) med. plicatio) med. gasteropoda. spad želuca. opšti naziv za sve bolesti želuca. pokvarenost želuca. zapaljenje želuca i jetre. vodom napunjenih i svećama opkoljenih č aša). gaster. mania) preterano uživanje u jelu i pi ć u. želudac. gastrolater (gr č. razjedenost (ili: probušenost. gastromalacija (grč.) med. gastrologija. diaphaneia providnost) med. gastroadenitis (grč. gaster. prekomerna ješnost. progrizenost) želuca. gasteropoda pl. r ñ avo varenje. gaster. gaster. skopeo gledam) med. entera creva) koji se ti č e želuca i creva. onaj koji voli dobra jela. gr č želuca. gaster. gastralis) anat. zool. gastritis (grč. gaster. gastrepatičan (grč. koji se tiče varenja. krvarenje iz želuca. gastrozofija. pathos bolest) med. malakia mekoća) med. gaster. probavna delatnost želuca. gastroskopija med. koji pripada trbušnoj duplji. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. tako ñe: gurman-luk. gaster. proširenje želuca. odyne bol) bol u želucu. zapaljenje želuca i creva. trbušni. stenos uzan) med. gastrorea (grč. gastrizam (grč. gastrolit (grč. gastrostomija (grč. gaster. gaster. epar jetra) med. brosis razjedanje) med. razmekšavanje želudač nog zida. životinje koje se kre ć u na trbuhu. bol u želucu. shvatanje da se život sastoji u je ć u i pi ć u. regnymi prsnem. gaster. sladokustvo. tj. gastrosofija v. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastroptoza (grč. gastrozofija (grč. rñ ava probava. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gaster. ne pokrećući usta. gastroza (grč. gasteralgija. gastrospazmus (grč. gaster. gastropatija (grč. gastrostenoza (grč. gastrodinija (grč. gaster. gastroplikacija (grč. nomos zakon) sladokusac. gastrenteritis. koji se zove „stopalo". takoñe: gurmanluk. puknem) med. gaster. gaster. v. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gurman. stoma čni. želuda č ni. gaster. zapaljenje želuca. gastrobrozis (grč. gastroman v. gastromantija (grč. gaster) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem. gaster. utroba. gastri čan (grč. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. varanje. gastropoda (grč. lat. logos) onaj koji može da govori iz želuca. bolesno stanje želuca. . manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gaster želudac. gastroskop (grč. gaster. gastrolatrija (grč. curim) med. gaster trbuh. gaster. gastralan (grč. gastrična groznica grozni čavi katar stomaka. gastranaks (grč. želudač na groznica. prekomerno lu č enje želuda č nih sokova. zool. aden žlezda) med. gaster. tj. gastricizam (grč. v. raphe šav) med. gastrimargija (grč. gastralgija (grč. gastranaks. gastrorafija. enteron crevo) med. gastronom (grč. naročito želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. otvaranje rupice na želucu. praćen povraćanjem (kod sušenja ki č menja če). gastrodijafanija (grč. up. gaster. lithos. napad bolova u želucu. gaster. gastrenteritis (grč. koji živi da jede i pije. veštak u spremanju finih jela. gastrektazija (grč. piis noga) pl. nlat. gastrolater. gaster) med. gaster. apah gospodar) med. logos reč. gastrilogija (grč. koji može. gastroplikacija. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster) med. gastrorafija (grč. gastroenterolog (grč. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gaster. gastronomija v. enteron crevo. v. v. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gaster. ptosis pad) med. gastroman. gaster. gastrologija (grč. v. krisis) med. gastroragija (grč. sladokustvo. gastrilog (grč. stoma usta) med. gastrikos) stomačni. nervozno oboljenje želuca.(grč. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gaster) med.) koji se tiče želuca i jetre. gastrimargia) proždrlji-vost. gastrokriza (grč. gastromanija (grč. algos bol) med. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gaster. gastralgiJa.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gaster. gaster. odnosno pomoć u mesnatog organa na trbuhu. gastromanija. želudač ni. grč u želucu. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastroenteritis med. povrać anje sluzi iz obolelog želuca. latreia) služenje želucu. pretrpavanje želuca hranom. gaster. gastro. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. spasmos grč) med. zapaljenje želuda č nih žlezda.

gvineja (eng. visoko do 15 t. gaucho) pl. gastrula (lat. guayaco. kafeni. gaf (fr. lek protiv tuberkuloze pluća. šala u slici. Gatter) teh. Gibelini. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. neobičnim. seljaci jahači u lampama. gastrocela (grč."). naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. obožavaoci vatre uopšte. guardiano. nesmotrenost. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). materija koja se dobiva od smole gvajaka. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). „Zemlja". gaširati (fr. slično kafi i čaju. rñav zanatlija. gvako (šp. phobos strah) bolestan strah od mačaka. prodati (ili: prodavati) ispod cene. majstor-kva-riš. gvaraia (šp. laž. gavarapo (šp. sanctum) bot. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. loza (na zavrtnju. ošljar. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. gaster. smola toga drveta. prodor (ili: prosutost. gvardinfante (ital. guarapo) prevreo sok šećerne trske. gatmetje (fr. up. kele) med. greška. ptičje ñubrivo. žutoj groznici. veselje. Gau župa. guarana) h«i. . gatre (nem. gate-metier) trg. nlat. gaudijum (lat. u navrtnju). gatirati (nem. geg (eng. larslukod muhamedanaca: nevernici. Fr. žutosmeña i zemljasta masa. catus mačka. vrsta pamučne indijske tkanine. guaco) bot.) rat protiv nevernika. fig. 2. gein (grč. gaster. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. Gueffi) v. prevara. kao trgovački artikl. ge) mit. podvala. guarana) farm. gag) l. naročito su poznati kao odlični jahači. gaster. Gewinde) meh. oleum ulje) farm. upropastiti nešto rñavim radom. ge zemlja) agr. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gabr) pl. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. gasiti kreč. biljka u Novoj Granadi. . nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). gebri (pere. alkaloid koji se nalazi u gvarani. gvardijan (ital. med. guardinfante) „čuvar deteta". gaudium) radost. philos prijatelj. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). huano. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. poz. sman-drljati. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. nlat. rñav radnik. giter. gaučo (iš. pivo Južnoamerikanaca. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. guanaco) zool. fr. gvint (nem. guayaco. stražar. gaulajter (nem. gvanako (šp. drugi stepen u razvitku blastoderma. 2. od 1840. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje.) gastrofil (grč. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. . gedal (tur.) lju-bitelj želuca = gastrolater. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. živi još i sad u divljem stanju. magi. Gvelfi (ital. rñavo slikati. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). goauche) slik.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. Leiter voña. sveštenici obožavao-ci vatre. krivoverci. guazzo. gacher) praviti malter. gaffe) l. gastrula) visa. kosmološko božanstvo starih Grka. gvaranin (šp. pre topljenja. kila) želuca. fig. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. gvaš (ital. upravnik) pokrajinski voña. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. po matematičaru i astronomu K. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. gvano (šp. guano) izmet od morskih ptica. gaudeamus) budimo veseli. gauči. grč. gaus fiz. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gaudeamus (lat. oblast. Guaiacum officina-le. glupost. najvažniji sastojak kreozota. vozi u Evropu i Sev. Gea (grč. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. „sveti rat" muhamedanaca. gvarani nov čana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. temno sečem) med. smicalica. dati u bescenje. lat. gatten. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. guardianus) čuvar. paradrksalnim. s neočekivanim. uvojak. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. zbog čega se. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. raka i dr. gater (nem. drljati. gatofobija (lat. tuzno. uživanje. gvajakol (šp. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gattieren) razne vrste ruda. gvajak (šp.

francuskom: immence. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. Knjiga postanja. fr. divokoza. gang) razbojničke družina. vrhovni. poreklo. prav. skopeo gledam) psih. probare) poz. zbir poena u igri tenisa. guinguet) trg. grč. vrsta antilope. pupljenje. gemeli (lat. gemelli) pl. glavna proba. promatranje (ili: proučavanje) smeha. postojanje udvoje. ledi. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). up. dobiva nasleñem. udvojenost. genesis roñenje. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. zbliženost. generalne punomoć prav. genealogist(a) v. gangster. generalis) opštost. generalni (lat. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje.gek.šat. rod. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slu čajevima. udvaja-ti. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. genealog (grč. gemogliptika (lat. generalizirati. gelazmus (grč. geng (eng. generalatus) generalski čin. gekoni zool. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. v. generalisare. ñeneral. geminare) udvojiti. gemacija (nlat. geneelogie) rodoslov. gelacija (lat. uopštenje. postanak. voj. generali ja (lat. gemischt) ono pggo je pomešano. geloskopija (grč. generalitet (lat. javnost. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. na Islandu. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. po Darvinu. u Sev. geminirati (lat. deo odigrane igre u tenisu. gelender (nem. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. dvojnost. gemula (lat. gevealogija (grč. gelsonimo) kicoš. zbližavanje. gelatio) mržnjenje. mischen. geminatio) udvajanje. stvaranje. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova.. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). genesis) roñenje. generalisim (nlat. gemma. gelsonimo (ital. voj. generalis. gelao smejem se. game) sp. geneza (grč. udvostručiti. nesit. klica koja pomaže razmnožavanje. naročito grčevit smeh. glavni. generalissimus) voj. generalne proba (lat. više zapovedništvo. genealog. tema (lat. glavnokomandujući vojske. gsnealoški (grč. stezanje. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. rodo-slovni. geminare udvostručiti) lingv. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. generalis) pl. generalis) opšti. pl. udvostručavati. genea pokolenje. praistorija. fig. vrhovni zapovednik. generalisatio) uopšta-vanje. logos) rodoslovac. gtypho režem. gemma. poreklu i razvitku porodica. gušteri koji proizvode zvuk (. genera) pl. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. . gemmatio) bog. generalis. poreklo. gejzir (isl. gelao smejem se) smeh. vrsta tkanine od kamilje dlake.at. u svim vojskama ima više stepena i rodova. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. uopštenost. ñeneralat. po dva. gem (eng. dem. gevezimantija (grč. genea. generalat (nlat. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. smržnja-vanje. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). geminata (lat. postanak. mostu i sl. gem) zool. velika kao koza. gemišt (nem. fr. generalia) pl. naročito omiljen ukras u staro vreme.. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. od gemma pupoljak) zool. geminacija (lat. geysir) geol. rodoslovlje. isterivanje pupoljke. opšti podaci. gen (gr. generaliser) uopštavati. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. generalisati. gek").geistika 167 generalni guverner geistika (grč. gejša (jap. genus. svi generali jedne vojske. rodni. udvojeni suglasnik. živi u Alpima. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. generalni guverner (lat. uopštiti. udvostručavanje. blizanci. doba pupljenja. genge (fr. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. teška 40-45 kg. general . npr. fićfi-rić. gšhtijanje. pelikan. Gemse) zool. geier. generalisati v. generalis. prime-niti (ili: primenjivati). lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. Americi i Novom Zelandu. generalni vikar (lat. nasledne supsten-ce. gem (mañ. smejanje. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu.. generalizacija (nlat. Gelander) ograda na stepenicama. general koji za vreme rata. generalizirati (nlat. gemza (nem. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. nauka o postanku. smesa. nem. u nemačkom: kommen. gemmula pupoljčić. generalisti (lat.

genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. kao pomoćnici i savetnici. genetikos) fil. roñenja. fkz. sprava za biofizike i citologi-je. Štab) voj. izdčšan. bios. izražavanje poštovanja klečanjem. karakter. stvaranju. genius. genethlios dan roñenja. oznaka. generozan (lat. dečju i rañanju. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. u grčkoj i generacio spontanea (lat. ili veka. uspavanka. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. geniculatio) klečanje. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. rañanje) stru čnjak za genetiku. postajanje. v. površinu ili telo. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. obeležje. genetikos od genesis postanak. generatrix) roditel>ica. generificatio) log. tvorački. postanak živih bi ć a iz mrtvih darovit. generatriks (lat. pesma za uspavljivanje dece. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. generativan (nlat. genetiv (lat. generalis. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. v. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. . oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. tj. rodilac. procu. izdašnost. genetička metoda fil. genijalitet. ñanjem. darežljiv.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. gsnerifikacija (nlat. genius saeculi) duh vremena dušan. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. genus. genikuliran (lat. velikodušnost. fr. generique) v. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generalis. su godina. mesta. engineering) rodilački. generički (lat. pramajka. koristeći generator (lat. biohemije. genius) genije. višim kakva je sad). oblast primenjene biologije koja. genus rod. genijus patrije (lat. genius patriae) dobri duh generičan. darežljivost. generator) rañan. genetlijakon (grč. zajedničko ime za životinjsku. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. doba. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. proizvoñenje. podatljivost. božanstva (anñeli). izvanredna darovitost. blagorodnost. duhovna osobenost. jak. komandantima. naraštaj. koja potpunom stručnom spremom. čvornovat. mat. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. sa (za razliku od deskriptivne metode. kolenast. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. koleno. genijalnost. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. fr. tačka. genetički inžinjering (grč. pokolenje. generacio ekvivoka. genethlios dan roñenja. generosus) plemenit. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). (anorganskih) tvari. genijus loci (lat. višeg suda. rodni. kretanjem proizvodi liniju. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. genijus (lat. genijalan (lat. rezultate molekularne ge-netike. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. veliko. nauka o nasleñu. glavni time što izlaže put i na č in na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genialitas) v. onakvu dodeljeni.genetičan (grč. genitiv. gsneracionizam (lat. koji se odnosi na postanak (genezu). rodim se) kolena. logia) proricanje dana i časa ro ñenja.genijus seku li (lat. rañanje bez semena. velik duhom. fr. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. proizvoñač. gignomai rañam se. nem. proizvodan. otadžbine. generalis. koji se Francuskoj. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. genije. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. stvaralica. stvaranjem. generositas) plemenitost. stvaralac. prastvaranje. genetičar (grč. eng. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. generički. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. genikulacija (lat. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. genetivus) gram. generalni sekretar (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. up. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. stvaralački izvanredno samoza č e ć e. stvoriteljka. generatio) rañanje.

genuflexio) klečanje. genos pleme. geogonija. genos.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. graphia) zemljopis. geognost (grč. i'sos isti. genitet (grč. gens) rod. genualis) koji se tiče kolena. obliku i životu Zemlje i njene površine. stvaranje. geodet (grč. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). geogonija (grč. genitivus) gram. uobličujem) med. geogonist(a) (grč. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. logia) nauka o životu Zemlje. genitura (lat. geognostika v. geobiologija (grč. geograf (grč. plasso obrazujem. geografski (grč. genioplastija (grč. koleno. fizikalna ili fizi čke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. gignomai postajem) postanak Zemlje. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. pleme. genitiv (lat. narod. up. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. geogenija. genitalan (lat. genos vrsta) lingv. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. genitalis) koji se tiče spol-nih organa.(grč. mnogoboštvo. ge. gencijanin (lat. stvarnost. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. lincura. geniologija (lat. poniznost. bot. eidos vid. genu koleno. narod. gentilizam (lat. nepatvorenost. daiein deliti. genitura) roñenje. grč. gram. genotip (grč. blassios klica. geneion brada. grč. caedere ubijati. ge. veličini. nlat. zemljomer. zemaljski. pr. spolni organi. genualni (lat. deo nečega ili poticanje od nečega. ge. vernost. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. poklon pred kim. oplodio seme. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. lat. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. genus (lat. klanjanje. uobličujem) med.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. ge. gena obraz. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. nativitet. geoblasti (grč. ge. genuinus. ge. same po sebi i s obzirom na čoveka. ge zemlja. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). genitalia. porodica. ponizno odavanje poštovanja. rañanje. rod. geoizoterme (grč. geodezija (grč. koji spada u geografiju. gens. graphia) opisivanje duhova. kretanju. genufleksija (nlat. ge. neponovljivi i specifični genotip. genitalije (lat. genuinitas) istinitost. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. tj. geognostika. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geoid (grč. gignomai) v. geo. dynamis sila) geol. oblik) istinski oblik Zemlje. izdanak) pl. geografija (grč. organi koji služe rasploñavanju. genocid (grč. genos) biol. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). genom (grč. gentis) neznaboštvo. učenje o duhovima božan-stvima. geodinamika (grč. geognostički. ge. gens (lat. spolni. gentiana) hem. typos) biol. tačnost. geognozija (grč. genoplastika (lat. logi'a) nauka o velikim. genus) rod. gignere rañati) pl. operacija koja se sastoji u krpljenju. plasso obrazujem. bi'os život. ge. biol. ili u pravcu juga (južna širina). matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. nauka o postanku. ge. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. geobotanika (grč. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. rod. dinamička geologija. Svaka individua ima jedan jedini.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. genuinitet (lat. zemljomerstvo. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. nauka o položaju. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. ge. ge. genius. stvaranja i menjanja Zemljine kore. geogenija (grč. genius. thermos topao) linije ili površine koje . drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. jednak. obrazovanju i razvitku zemlje. vrsta. botanike) biljna geografija. geognozija. kolenski. geographikos) zemljopisni. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. proizvoñenje.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: prou čavalac) sastava i grañ e Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja prou č ava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naro čito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slu č ajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i me ñ usobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i ta č aka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika č vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañ ivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prou čava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prou čavalac) vrsta, obrañivanje i iskoriš ć avani zemlje. geonomija (gr č . ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o na č inu obra ñ ivanja i iskoriš ć avanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje politi čkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imaju ć i u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politi č ki život. geoponija (gr č. geoponos trud) obrañ ivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplasti čni reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naro čito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botanič aru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr č . ge, skopeo gledam) posmatra č Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naro čito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja prou čava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñ ene i na koji način sklapaju celu njenu grañ evinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñ ivanje Zemljine temperature na raznim ta č kama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odre ñ en pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč . ge, physike) nauka o fizi č kim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naro č ito o njenoj temperaturi, gusto ći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, gr č . phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nema č ko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji ni č e, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naro čito: podmlañ ivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbr čkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, već a staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola č itanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) gra ñ evine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudno će (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naro čito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudno ć om (povra ć anje, prekomerno luč enje pljuva č ke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao vo ñ a antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñ iva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (gr č. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nema č koj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nema č kih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema u čenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (gr č. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smr č a, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamu čna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñ irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se o čekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i ki č mi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naro čito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezi čkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. gr č u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvo ć a hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraš ćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, sraš ć uje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. gr č lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hriš ć anstva.

ili nešto slavi i veli ča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veli č ati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u obi čnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naro č ito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpati čkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; re č nik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (gr č.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa zna č enjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u ku ćama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski č amac sa veslom; re č ni č amac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izra č unavanju uglova, deo trigonometrije i matemati č ke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski č inovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u gr čkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pri č vrš ć enim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teško ća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao ma č fi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñ u današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski č ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañ ivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je č esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemač ki jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomo ću zagrejanih metalnih plo č a ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naro č ito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvre ñ eni; tako ñ e: okrivljeni, osumnji- čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi prouč avanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privla č na sila izme ñ u materijalnih deli ć a u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveč ano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, sve čan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili č emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizi čkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); č in, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjač e, da bi se na nju obratila što ve ć a pažnja i izazvao što ja č i utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlač no. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pe čenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi korač ati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železni č ke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemi čan spis u cilju postignu ća nekog č ina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju elektri čnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu plo č u, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naro čito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naro č ito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafič ko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poplo čavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamla ć ivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañ ivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñ ivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañ ivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj na č in, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zape č e. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, po častiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog č ega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemi ćka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomo ću vru ćih plo ča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr č . graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetni č kih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaič ko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomo ću plo č a ili pe č ata: drvore-stvo, litografisanje, bakroreza č ka i č e-likorezač ka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafič ki (gr č. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se ti č e veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih prou čavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomo ću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naro čito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenč avanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva doma ć a haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Ameri č kih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgra ñe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi po č etni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da izi ñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa pre č nikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, bal č ak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetni čkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas pti čar čupave dlake, a duga č kih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov č ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izra ñ uje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obi č no nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), ome ñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveli č an detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvož ñ arska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koli činama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañ ivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema č emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćeliji čnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-sti čnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvori ća ili čvorova u veli čini kokoši-jeg jajeta, sifilisti č ni izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mle č ni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čiš ć enje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belan č evine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ć eliji č nog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sli čan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kola č, tur. gurabiye) 1. kolač i ć od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obi č no u značenju: onaj koji voli dobra jela i pi ća,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pi ćima; slatkiš, poslastica, prisla č ak, presla č ak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, pi će i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što ho ć e i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kau č uku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elasti čna u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kaplju ć i. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obu ću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se ti č e grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog č amca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udara č kog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naro čito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñ avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz poti če od nekoga feni čanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (gr č. didaskalos) u čitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñ ene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñ ivanja dana pla ć anja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja ra č una od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr č. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane ba č ene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazma č.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñ e: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganu će. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najve ć em neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. celokupne imanje pripada deci. žrtvovanje života. degenerisati (lat. vulkanski rad bio veoma snažan. devomirati (lat. skruše-nost. devonski period geol. degradiran (nlat. degenerare) izroditi se. fiz. uniziti. svoñenje na niže stanje razvoja. licemeran. degager) osloboditi. preneti nešto na koga drugog. degradare. de. izopačenje. degredior) v. degoržirati (fr. deglutitio) gutanje. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. devomere) med. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. smiren. degarnirati (fr. naročito: ostaviti u nasledstvo. devitrificirati (lat. odvojiti. sp. devitalizacija zuba med. izmet-nut. ako umre jedan supružnik. lakoća. opadati. skrušen. lišiti nekog čina i zvanja. degradatio) poniženje. fr. degažirati (fr. degresirati. devoracija (lat. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. degrader) zapostaviti. devocija. degomirati (fr. devitrifikacija (lat. degradirati (nlat. degažman (fr. neusiljen. devonski period. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. devovere) v. u igru (obično o golmanu). devits (eng. . degage) slobodan. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. lišen čina i zvanja. povratiti. degnek) batina. izopačavanje. potpuna odanost. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. degradacija (nlat. propadati. izmetanje. devirginirati (lat. devirginacija (lat. okretan. propadanje. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). pročisti™. otpustiti iz vojske. koji se nalazi u stanju opadanja. izroñenje. digresija. izopačiti se. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. devirginare) razdeviči-ti. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. privrženost de Golu. devoratio) gutanje. god. izbaciti. devolvirati (lat. degeneratio) izroñavanje. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. degeneracija (nlat. potceniti. železne dizalice za izvlačenje kotve. degenerisan (lat. smirenost. neusiljenost. u znak pokajanja. puzavičav. sporedan tajni izlaz. pritvorna pobožnost. mač. dabl). spretnost. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. pogoršavati se. podzemnim bogovima. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. potcenjen. degarnir) ogoliti. izbljuvati. degumirati. izmeta™ se. izopačen. degradare) zapostavljen. bljuvati. devovere. osloboñenje od neke obaveze. razrešiti. u stanu napraviti tajni izlaz. ponizan. degoržiran (fr. izopačenost. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). karbonske. devitalizacija (lat. de. devoluciono pravo (lat. otvoren. vitrum. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). 1900. skinuti ukras s nečega. devotus) bogu posvećen ili odan. v. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). izroñenost. ponizan. davits) mor. degarnirati tvrñavu voj. devocija (lat. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). degluticija (nlat. poniznost (devotizam). degenek (tur. vitrum staklo. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. degagement) sloboda. degenerare) izroñen. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). izopačavati se. udarac batinom po tabanima. devolutio svaljivanje) prav. devotan (lat. žderanje. mač. izmetnu™ se. lišavanje čina i zvanja. devotizam (lat. devolucija (lat. degrasirati v. porculanu slično telo (Reomirov porculan). osloboditi mač od protivniko-vog mača. degažiran (fr. pokoran. vita život) lišavanje života. prezrivo: pritvorio pobožan. pogoršan. opadanje. pobožan. degommer) osloboditi od lepljive materije. izroñavati se. degorger) očistiti od mulja.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. de. izvući iz neprilike. veliko poštovanje. izbaci(vati) loptu u polje. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). kvarenje. umrtvljivanje. deflorisanje. skinuti gumu sa nečega. osloboñenje mača od protivnikovog mača. deflorisa ti. žderanje. danas: pobožnost. rešiti. puza-vost. licemerstvo. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. pun poštovanja. degresija (lat. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. proždiranje.

dedicija (lat. 2. degrosirati (fr. dedi) trg. Dedal (grč. degutirati (fr. zavaditi. posvetilac. masnih mrlja (vunu). dedikator (lat. dedalski (grč. ispaki-vanje. dedublirati (fr. po-svećivati. domaća haljina. naknaditi štetu. dedirati. degout) odvratnost. čelik). des-. graditelj lavirinta na Kritu. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. dati otštetu. dedoublement) psih. kaljanje.. dedukcija (lat. dezapoantirati (fr. deduktivna metoda v. otac Ikarov. Daidalos) fil. nevoljenje izvesnih jela. degumirati v.mrtva trka". jedan odred vojske smanjiti na pola. deduktivnost (lat. uneti nešto u knjige kao plaćeno. deditio) predaja. vršiti službu (naro čito za oficire. gnušanje. neraspoloženje. nlat. degomirati. deshabille) noćna haljina. dezavuirati (fr. odricati. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). odbijanje od neke sume. deducirati. odreći.) slabljenje uloge države. detrasirati. dezabije (fr. dedomažirati (fr.(fr. vešt vajar i neimar. degustacija vina odreñivanje ukusa. dežurni (fr. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dedikacija (lat. desemballage) trg. naročito »seneka. etati-zacija. ded hit (eng. samo površno dodirnuti. nezadovoljstvo. otklanjanje. lepo izrañ en. dežurati (fr. ugladi-ti. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. deducere) v. dezavuisanje (fr. desavouer) odricanje. okušati. poricanje. obeštećivati. dedukcija. kitnjast. deductivus) log. (fr. kakvoća postojanja kao deduktivan. okrnjiti. dedukovati (lat. deducirati (lat. tj.). deduplovanje (fr. degustatio) kušanje. dedicare posvetiti. osporavati nešto. nameniti. dedignacija (lat. raspakovati (npr. zaključivanje iz opštega o posebnom. an dezabije (fr. zakidati. 1919). dedicare) posvetiti. kućnoj haljini. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. lat.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. dezavuisati v. dedommager) obešteti-ti. potcenjivanje. skinuti penu. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. dedicirati (lat. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. degustare) okusiti. udvajanje. degouter) l. robu). trg. odreći se aneksije. degrossir) doterati. degu (fr. pokvariti nekome volju za nešto. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. mirisa i vida. desemballer) ispakovati. dezavuirati. desaccorder) izazvati neslogu. degraisser) očistiti od masti. pokloniti (npr. dedit. posvećivanje. desavouer) poricati. muz. pokazati. poreći. poklanjanje. desavantager) oštetiti. dezaneksija (fr. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. deduktis impenzis (lat. oprobati. dedicatio) posveta. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. brisati . udvostručavanje svoga bića. v. raspakivanje. v. dedit (lat. ne priznavati. dead heat) sl. dezanektirati (fr. dedaleum (grč. nekome neku knjigu) zaveštati. poremetiti zglašenost. kapitulacija. beščašćenje. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. mirisa. dezin-sekcija. odvratiti nekoga od nečega. openiti. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. deduktis deducendis (lat. dezanbalaža (fr. supr. „živi točak". dare dati. sprečavanje (npr. platu. dez. nemanje volje za jelo. deetatizacija (fr. gañenje. izvoñenje. dare) trg. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. iskorenji-vanje. već dokazanih činjenica. kad oba konja stignu na metu istovremeno. opozivanje. utanjiti (srebro. uneti razdor. de jour) koji je na službi. dedignatio) preziranje. dedicator) zaveštač. dokazati. kuv. npr. dare dati) trg. deditirati. izložiti. lekare itd. zakinuti. deditirati (lat. degustirati (lat. izvoditi. de jour) biti na službi. brisati neki dug. lat. degustacija (nlat. jelo. dezanbalirati (fr. nipodaštavanje. ogaditi (nekome nešto). dežurati. nerešene trka. en deshabille) u -domaćoj. dedekoracija (nlat. dezavantažirati (fr. daidaleos) umetnički. des-. pa da ih posmatra i analizira. šaren. deductis impensis) po odbitku troškova. dedoubler) voj.) lice koje proba pića. sposobnost da se č ovek odvoji od svojih oseć anja. dezodoracija). deductio) log. deducere) izvesti. objasniti. . zaveštavanje. dezakordirati (fr. dedecoratio) sramoćenje. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. zootrop. pokvariti skladnost. pravni dokaz izvesti iz drugih. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. platio je. izmirio je. degustator (lat. nepriznavanje. koji vrši službu. dedirati (lat. dao je. probanje.

nemilost. položiti oružje. gubl>enje ljubavi. lice koje taj posao vrši. desinteresse) nekoristoljubiv. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naro čito po ku ćama i stanovima). napuštanje vojske. rastaviti ono što treba da bude zajedno. dezorganiza-cija. propu-štanje da se u č ini neka pravna radnja. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežili častih materija. lat.) od zaraznih isparavanja i materija. smanjiti stalni kadar. des-. desarmer) razoružavanje. vezama itd. grč. desolant) vrlo tužan. dozmalgija (gr č . razo č arati. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. v. grapho) zool. ljut) hen. vrlo žalostan. dezinfekcija (fr. dezodoransi (fr. desertus) nenastanjen. dezmologija (grč. žila. odeur. organske veze meñ u sastavili delovima. nesebičan. pathem patiti. odeur miris. lat. inflatio nadimanje) fin. des-. dezinfektor (fr. dezopstruktiva (fr. dezorganizirati. otkužiti. zapaljenje zglob-nih »sila. deserter) napustiti vojsku. odelo. nesnosan. dezmopatologija (grč. lat. dezasortirati (fr. desertor malitio-sus) prav. des-. des-. dezafekdija (fr. dezaproprijacija (fr. raspustiti vojsku. svojine. npr. lat. dezodorizirati. smanjivanje stalnog kadra. dosadan. lat. dezerter (fr. tome sečenje) med. raspuštanje vojske. dezolantan (fr. oxys) hem. odela. izvla č enje (ili: izdvajanje) kiseonika. npr. dezertan (lat. desoler) opustošen. prebeglica. dezintegracija (fr. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. bekstvo ispod zastave. up. pobe ći iz vojske. osloboditi od kiseonika. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. jadan. obnova) uništavanje veze. dezmografija (grč. ruke itd. dezmotomija (grč. otkuži-vanje. dezinteresiran (fr. potpun preobražaj i poreme ć aj č ulnih organa kod nekog č oveka usled tzv. odoratio mirisanje) sredstva pomo ću kojih se odstranjuje neprijatan miris. deserteur) begunac iz vojske. uneti rasulo. dezoksidacija (fr. dezolatan (fr. neutešan. desen. obstructum) pl. ispod zastave. dezorganizacija (fr. inficere) osloboditi (ili: o čistiti) od zaraznih klica i materija. rasturiti. dezertor maliciozus (lat. lat. bol. dezarmiranje (fr. nauka o bolestima žila i spletena. desertio) voj. stan. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. nenaseljen. desmos žila. lat. des-. npr. magnetiziranja. dezinficirati (fr. u rastrojstvu. nered. osloboćavanje od kiseonika. opusteo. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. hig. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dezmopatija (grč. inflaci-ja. dovesti u nered. narušavanje neke celine. dezarmirati (fr. des-. nepristrastan. raskinuti. dezmitis (grč. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. otkuživati. napraviti nered. žilama. desmos) med. smesti. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. designolles) voj. hig. razdružiti. des-. rasulo. des-. tj. koju su Francuzi upotrebljavali naro čito za punjenje torpeda. kad novac traži robu. desmos. sečenje žila i spletove. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti.. opisivanje žila i spletove. desarmer) razoružati. desaffection) nenaklonost. bol u žilama zglobova. des-. dezodorizacija (fr. dezintegracija a toma fkz.. des. lat. dezinflacija (fr. razdvajanje. deflacija. inficere) č išćenje vazduha (ili: tela. iskren. dezertirati (fr. prav. desmos. desassortir) razdvojiti. a ne roba novac). des-. bol žila i spletove. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). rastrojavanje. reducirati. zbrku. pretrpeti) ned. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. dezinsekcija (fr. r ñ ave stolice. dezorganizirati (fr. lat. des-. oxys oštar. u čovečjem telu. integrare uspostaviti. dezoksidirati (fr. desmos. up. dezintegrator (fr. desmos. utamanjivanje zaraznih klica. gr č . obstruere zapušiti. 13 Leksikon . vojni begunac. dezercija (lat. sindezmologija. dezodorizirati (fr. sredstva protiv zatvora. prostodušan. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. zbuniti. desmos veza. dezinjolni barut (fr. desequiper) raspremiti brod. odricanje (ili: napuštanje) svojine. naro č ito ženu. med. vrlo bedan. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i č iš ć enje od zaraznih klica i materija. dezekipirati (fr. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. lat. stana i dr. algos bol) med. logia) med. reflacija. rastrojavati. insectum buba. dezinformacija (fr. vazduh. desorganiser) rastroji-ti. raspariti. des-. integratio uspostava. rastroj-stvo. pust. logfa) nauka o spletovima. lat. dezen v. pathos patnja. dezorganizovati v. pomesti. des-. razbijanje atoma.

deka. s pravnog gledišta. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. štampane na naro čitoj hartiji koja je prevu čena jednim lako rastvorljivim slojem. dezorijentiran (fr. deist(a) (lat. litra) mera od 10 litara. de-calare) trg. dekametar — 10 m i dr. sedalo. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka.. deka. dezorijentiran. lim i dr. preneti crtež na providnu hartiju. dekadent (nem. Mendelson i dr. curenja itd. ital. dekalogos) deset božjih zapovesti. sa bakra ili kamena na drvo itd. zbirka ili delo od deset knjiga. deset komada. nañena u okamenotin-skim ostacima. broj deset. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. dekas. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. dejizam. deinoza (grč. u upotrebi od Karla Velikog). deka. grč. v. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. decalquer) prenositi otiske. v. curenja itd. udaljivanje s položaja ili poseda. 26. deiectorium) med. osnova) geom. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. ispražnjavanje stolice. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralač kih energija. . desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. lučenje. pod decimalan. bog. deificirati (lat. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. deificatio) obožavanje. decalvatio) o ć elavljava-nje. preteri-vanje. v. strana. deus bog) fil. propadanje. npr. deka deset) 2. dekalo (ital. pometen.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. deka. tekst. Decamerone. dei gracija (lat. odavanje božanske počasti. Ruso. decembra 1825. deus) fil.. dekadencije (lat. propast. med. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. zver) zool. fr. dekalvacija (nlat. dejizam (lat. poliedar sa deset površina. hedra. dejektorij(um) (nlat. dekas. titulama itd. u nekoj prilici. porculan. Lesing. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta ve ćeg (dekalitar — 10 1. up. kožu. bez orijentacije. deizam. gyne žena) sa deset žena. deintegrare) oduzeti od celine. grč. Livijeva „Rimska istorija". dekadika (grč. skr. metahroma-tipija.) pristalica dekadencije. tucati. pomesti. teizam. de-calcare ugaziti. therion divlja životinja. dekalkomanija (lat. decalo) trg.). dezorijentirati. deka. pod decimalan. izdvajanje. staklo. da. dekadni sistem mat. deka.. gonia ugao) geom. deifikacija (nlat. suziti. Dekameron (ital. dekabristi (rus. zabuniti. hemera dan) deset dana. pristalica deizma. de jure (lat. deus. deitas) božanstvo. deinoterij(um) (grč. mera od deset grama. smanjiti.. deizam (lat. dekados desetina) mat. v. de fakto. u nekom mestu. dekalitar (grč. decimalni sistem. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. dekagram (grč. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. deitet (nlat. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. deiktikos) koji se osniva na primerima. izgubiti u težini usled sušenja. period od deset godina. zbunjen. telo od deset uglova. glavni predstavnici: Volter. cvetovi sa deset stubi ć a ili usta plodnice. strast) veština da se slike u bojama. dezorijentisan v. decadenza) opadanje. zbunjivanje. dekados desetina) desetorica. zaveden s pravoga puta. mania pomama.. gubitak u težini neke robe usled sušenja. ćebe. deiectio) prav. deset. na dokazima. oćelavljenje. dekada (grč. pometnja. mat lecimalni sistem. facere učiniti) obožavati. sisar. deka (nem. de-cadere opadati. pogoršavanje. raspad. 'gr č. koja se sastojala u tome što je osu ñ enik bio o ć elavljen. dekaed. ukazivati čast kao bogu. deinos. deiktičan (grč. smeten. ceniti više svega. deintegrirati (lat. deus) fil. pokrov. deinos strašan) ret. izmet. dekagon (grč. u izvesnim prilikama. npr. pesnika Boka č a). Dečke) l. desetni sistem. du odi itd. orijaška pretpotop-na životinja.. de jure) po pravu. deka (grč. dezorijentisati v. ali ne priznaje nikakva č uda niti kakav božji uticaj na tok sveta. guber. deka. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. pokrivač . dekalirati (ital. u nekom mestu. dei gratia) po milosti božjoj (uobi čajena formula u vladala č-kim poveljama. pomesti u nekoj prilici. preuveli čavanje. dekalkirati (fr. metron) mera za dužinu od 10 metara. desorienter) koji ne može da se sna ñ e i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. desetougaonik. dejekpija (lat. dezorijentirati (fr. zavoñenje sa pravog puta. up. dekametar (grč. oterivanje. dekalog (grč. dekaginičan (grč. up. do dekadi).-. navesti na pogrešan put. izveden na pogrešan put. metal.

declamatio) veština usme-nog izlaganja. deklamatorski (lat. decanus) l. trg. reda. decapitation) odsecanje glave. objavni. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spre č ilo docnije skupljanje. izjavljivati. sposoban za skretanje. deklarešn ov rajts (eng. de-classis. obezglaviti. rečito. declaration of rights) izlaganje prava. muž) bat. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. strofa od deset stihova. dekantirati (lat. o osnovnim nač elima engleskog ustava. lat. deklamatorika (lat. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. više svešteno lice. odbija. decatissage) postupak pri dekatiranju. besedni čkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznač ajnim stvarima. deklarirati (lat. fr. declarare) objaviti. visokoparno. fr. dekatirati. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedni č kom tonu. veoma izrazito. odmah posle biskupa. dekapirati (fr. pronañen 1822. aner čovek. decantare. govorenje sa puno izrazitosti. npr. deca-piter) odse ći glavu. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. npr. deklamatorij(um) (nlat. up. caput glava. prome-nljiv (po padežima). obznaniti svoju odluku. iskazni. skre će. deklamira™ (lat. fr. č itanju. 2. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. poniziti. dekastilon (grč. deklinator (lat. decanter) hem. izlaganje. otočiti.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. 4. dekapitirati (lat. deka. dekartirati (lat. deklamando (ital. sa puno izražaja. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. odstupanja. dekandrija (grč. dekanat (nlat. zvanje i položaj dekana. Dekham) v. stylos) apx. declinabilis) gram. ocediti. sposobnost skretanja. declinare okretati) fiz. objava engleskog parlamenta 1689. decanatus) dekanstvo. kardinala itd. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. izjava. deklinabilitet (lat. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. u rimokatoli čkoj i protestantskoj crkvi. capsula) med. vežbanje u govoru u školi. dekarbirirati. deka. de-charta. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. objavljivati. udaljiti. odstupanje. deklaracija (lat. dekanski jezici (ind. deklina torijum. predsednik fa-kultetskog saveta. izraziti se. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). dekatirati (fr. declamando) muz. dravidski jezici. dekaster (fr. fr. izjaviti. mesto službovanja dekana. ili o veštini lepog bese ñ enja. carte) pošt. što odgovara deklamatorskoj veštini. declinabilitas) gran. dekapod (grč.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). declamatorium) vežbanje u deklamovanju. deklamovati v. izjašnjenje. v. dekarbonizirati. dekar (grč. isključite) iz jednog društvenog staleža. deka. deka. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. deklinatoran (lat. declasser) brisati (ili: izbrisati. deklasirati (lat. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. klase. stichos) lit. decarburer) v. 3. veridbe. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. dekarbonizirati (lat. odstraniti. skretljivost. . de-. decaper) površinu metala — zagrevanjem. deklamirati. declinare) koji odstupa. declaratio) objava. skretl>iv. deklamator (lat. dekantacija (fr.: Mislim da ćeš poslati. decantation) hem. izjavni. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih konči ća. dekapsulacija (lat. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. dekastih (grč. razreda. promenljivost. declamator) umetnik u govorenju (stihova). declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). kuvanjem u sodi. dekatisaža (fr. npr. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedni čkim tonom. razbi-striti. grañevina na deset stubova ili svodova. deka. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izri če glago-lom glavne rečenice. deklarativan (nlat. deklamacija (lat. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. dekapitacija (fr. dekarbirirati (fr. objavljivane. decastere) deset kubnih metara. trg. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. declamare) besednički. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. u Parizu. umetničko govorenje neke pesme. deset etera. u Lineovom sistemu deseta klasa. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. agea površina) mera za zemljište od deset ara. koji osporava. obezglavljenje. deklinabilan (nlat.

kombinirati. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. decorare) ukrasiti. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. dekolte. uresiti. takoñe: opadanje. biti de-korisan dobiti orden. dekompozitum (lat. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. ukrasi™. gubljenje boje. izmiriti dugove. išča-šenje. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekor (lat. truljenje. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). fig. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. kusur. dekoktor bonorum (lat. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. izbledeo. uzletanje.). dekontirati (fr. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. decoloratio) obezbojenje. imenska (lli: padežna) promena. ostatak. ramena. decolorare obezbojiti. umetnički izrañenim nameštajem itd. ukrasni. rasipnik. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. izbledeti. koji je izgubio draž. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. poz. ukrašavati. poletanje. dekolonizacija (lat. declinatio) gram. dekoltieren) obnažiti. decompter) trg. decollage odlepljivanje) avkj. koji služi za ukrašavanje. decoloratus) obezbojen. izgubiti draž. dekoktor (lat. ures. sve dekoracije jedne pozornice. dekoracije (nlat.. sastavne delove. urešavati. dekoloriran (lat. decken) pokriti. dekombinirati (nlat. koji resi. koji je izgubio boju. dekolte (fr. reč sastavljena od više reči. dekoracija. obezbojenje. naročito u keramici. ures. prav. decompte) trg. pokriti. naročito ženskim. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. poklopiti. declinare. decoctor) onaj koji prekuvava. vrat. lepota. odličje. orden. izgubiti boju. decorativus) ukrasan. dekokt (lat. dekokcija (lat. fig. odbitak od duga ili računa. imati na sebi orden. dekomponirati (lat. med. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. astr. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. declinare. ukras. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. dekomponirati. završavanje uzletanja aviona. ure-san. dekompozicija (lat. decor. uzajamni. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. fiz. odstupati. obezbojenja izvesnih tvari. dekorisanje v. odlikovati ordenom. nameštanje pozornice pomoću kulisa. kome je oduzeta boja. 2. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). ekvatora. obnaženost. pozorišni slikar. gran. odvarak. grapho pišem) astr. up. grč. deklinacija (lat. oduzeti boju. kontrolni račun. decoctor dolosus) prav. hem. slik. ukrašavati. polazak aviona. razgolititi vrat i grudi. radnje i dr.>ačuna. dekoltirati (nem. dekolacija (lat. med. decolorare) obezbojiti se. nakititi. v. prekriti. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. decolleter) izrez na haljinama. ne priznavati. bezbojnost. koji krasi. dekomponovati v. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. dekorater (fr. dekoktor dolozus (lat. odlikovati ordenom. otpisati. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja.) rastaviti. zamenice i brojeve). ulepšati. ukras u boji. raščlanjavanje. dekont (fr. menjati po padežima (imenice. fr.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. deklinirati (lat. ark. oslabeti u boji. otpis. . de-combinare) rastaviti. prav. decoctio) iskuvavanje. dekolirati (lat. dekorieren) 1. de. bleñenje. dekolaža (fr. obnažen. dekolorimetar (lat. naročito koji ukrašava draperijama. počasni znak. dekolorirati (lat. nag. decoquere) fark. popuštanje neke bolesti. dekorativni (lat. odbiti od duga ili . dekorisati (lat. deklinometar (lat. astr. ukuvak. popuštanje u boji. fig. dekoltovati (fr. savijati.. decolleter) obnažiti vrat. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). decor) ukras. tako da se vide grudi. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. polet. dekoltiran (fr. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. declinare okretati) gram. grč. prideve. dekokt-infuzum fark. trg. sastavne delove. pozadine i dr. dekorirati (nem. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. kićenje. delovati (nem. deklinograf (lat. raščiniti. ukuvavanje. zastrti. oduzimanje boje. decollete) sa izrezom na haljini. obezbojiti. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. odvajanje aviona od zemlje. raspadanje. odvojiti. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. odbijati. grč. declinare) fiz. prokuvavanje. skretati. poz. metron mera) fiz. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. uresni. postaviti sto. dekoloracija (lat. sprava za merenje magnetne deklinacije. ukuvava.. bez udubljivanja u formu i značaj.

deletus) prav. obeshrabljiveti. delabijalizacija (lat. dekuražirati (fr. dele (lat. opadanjem. rešiti. decutere. deksios. izbacuj! deleatur (lat. dekurt (fr. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. de-corto) trg. glikoza. decernere. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. decrescere) pl. manjek. dekstrin. kardia srce) med. puckaranje. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. decrescendo) muz. supr. im. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). nemvnje. deferre. opadanje bolesti. dele) briši. deksiografski (grč. nlat. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. decrepitatio) hen. koji je s desne strane. poverenje. deksios desni. narediti. odeljak. dekret (lat. 1. delaktacija (lat. dekrepitacija (ital. berz. dekrement (ital. labium usna) lingv. rešavajući. suženje. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. deksios. delegant (lat. stoji na desnoj strani. dextralis) desni. januar 1624. deletio hereditetis) prav. grožñani šećer. za razliku od legista. delacio hereditatis (lat.dekort 197 delegant dekort (lat. dostavlječki. up. nametanje zakletve. sve slabije. uplešiti. delacio juramenti (let. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. prav. projed od ležanje. dekubitus (nlat. decursus) tok. decussorium) med. dekurion (lat. dekujus (lat. naro čito u korekturi). delakrimacija (lat. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. praskanje. decrediter) lišiti poverenja. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. mesto na levoj. hem. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. decrementum) smanjitak. učitelja i pisaca rimskog prava. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. prodavati robu koje nema. da se izbaci (slovo ili reči. desetina (u vojsci starih Rimljana). opadak. delere uništiti. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. postepeno tiše. kao panonski zakonik. taloženje sokova na nekom mestu. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. . decurrere. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. de-. suze u očima. delatoran (lat. ugled. inkrement. mala veličina za koju se promenljive smanji. decurio) starešina nad deset ljudi. decourager) obeshrabriti. dekuver (fr. potkazivač. grapho) pisano sleva nadesno. koje su toga dana već stupile na snagu. dekstroza (lat. de-curtus. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. delatura (klet. izdejnički.v. potajni tužilac. odbiti. mesto koje se tako svira. odbitak od računa za neku robu. decubitus) med. desetar. delatio) dostavljanje. decuria) klese. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. deksiografija (grč. prštanje. dekstrin (lat. rešenje. odeljenje od deset članova. ležanje. pr-skanje kristala. klevet-nički. dekretisti (lat. dekretali (lat. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). deleatur) neke se briše. dekretirati (lat. delatio iuramenti) prav. lacrima suza) med. za sekularizacije. dekusorij(um) (lat. popleši-ti. naredba vlasti. optuženik. zaključiti. dekre goran (lat. neza-štićen. npr. ital. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. kuhinjske so. deksiokardija (grč. decretare) odlučiti. usled zagrevanje. dekort. de. dekrešendo (ital. dekstroza. dekurtirati (fr. dexter desni) hem. decretum) odluka. skratiti. de-court) trg. dekreditirati (fr. dekurija (lat. de cujus od koga) prav. čast. decretorius) odlučujući. neke bolesti. u Vestfalskom miru. delat (let. e decouvert) berz. delator) dostavljač. npr. deficit. svaka viša naredba uopšte. a dekuver (fr. mat. v. izdati naredbu. decouvert) otkriven. grapho) pisanje s leve strane na desnu. potkazivanje. delature) potkazivanje. dekurzus (lat. decourter) trg. delatum) potkazivač-ki. ocrnjivanje. delacija (lat. dekstralan (lat. način (ili: položaj) ležanja. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. dela gor (let. bez pokrića. de. smanjiti. odrediti. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. dostavljanje. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). klevetanje. vodnik (u vojsci starih Rimljana).

skica. ovlastiti. odlučno. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. mio. Ae. delegatio) poslanstvo. topiti se. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). izbaviti. deliberato (ital. onaj koji boluje od delirijuma. veoma obazriv. obeležavati ili postavljati granicu. stvar). delinkvent (lat. deligacija (lat. delikvijum animi (lat. junak) 1. delineirati (lat. deliracija. mladi ć plahe krvi. deligere odabrati. omeñ iti. laskave reč i. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. dogovaranje. poverilac koji je upu ćen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delenimentum. prav. delija. limes. delivrer) osloboditi. premišljanje. god. delectum) biranje. delibacio hereditatis (lat. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. prikraćivanje. ludilo. junak. delikvij(um) (lat. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. osetljiv. delikatan (lat. isporučiti. rastvaranjem na vazduhu. samoupravne i politički organizovanim. predaja. utečnjavanje. mahnit. pažljiv. istup protiv zakona. utečniti se. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za pla ć anje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. deli) lud. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. deli. delikatese (fr. per delik-vijum(lat. d. delirans) onaj koji bunca. otrovna materija. delimitirati (lat. deleterion otrov) med. delikatamente (ital. delegacija (lat. gubiti se. delinquere) v. delimitirati (lat. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. predstavlja ukupnost odnosa. trabunja. delicato) muz. izaslati. kao predmet za uživanje: poslastica. ograničavanje. deleomai uništavam. delibasi) starešina delija. delirij(um) (lat. deliquium animi) nesvestica. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. ljubak. bunilo. limitis) grani-čiti. . preneti na koga (pravo. isporuka. delibaša (tur. delibal (tur.) otrovni ili opojni med koji p č ele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. delegirati (lat. delivrezon (fr. škakljiv. razmišljanje. delikanh) mlad momak. delenire ublažiti) pl. delirijum. v. previjanje rane. deliratio) med. de. da putem dele-gata i delegacija u čestvuju u odlu čivanju na svim nivoima. prislač ak. član delegacije. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlu čuje. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. umirivanje). deliracija (lat. pažljivost. smisao za lepo. sa nežnošću. izabrati. delineatio) crtanje. delekcija (lat. obazrivost. deligatio) med. delikvescirati (lat. po Ustavu SFRJ od 1974. delikt (lat. ve ć aju ći. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. deliberativan (lat. limitis) granigraničenje. prav. obeležavanje ili postavljanje granice. delinquere. opunomoćiti. delivrance) osloboñenje. delinquens) optuženi. delikvescencija (nlat. ludak. med. delicatus) nežan. tugaljiv. delikanlija (tur. omeñavanje. izdavanje.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. delineavit (lat. deliquescentia) topljenje. delicatamente) «uz. koji treba pažljivo raditi. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. delibatio) smanjivanje. predaja. delikato. delinquere. u umetnosti: prefinjen ukus. delirium) med. v. svojstvo postajanja te čnim na vazduhu. neprijatan (npr. fin. delikatamente. jelo prireñ eno naro čito lepo i ukusno. delirijum tremens (lat. zavijanje. turski konjanik. dužnosti i odgovornosti i organizovanog u češća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. skici-rati. zlo čin. prestup. delineacija (lat. delineare) crtati. delirant (lat. rastopljiv. delictum) prav. izdavanje robe. maženja. da se na vazduhu rastvori. deliberativus) koji savetuje. lep. zlikovac. previjanje. pijaničko ludilo. smeo. delenimenti (lat. delivrans (fr. položaj. ukusan. delikvescentan (lat. delibacija (lat. nežno. poslanik. srčan. deligatura (lat. delegare) odrediti. predati. deleterij(um) (grč. deli (tur. osetljivost. poslati. težak. materija koja truje i uništava život. nacrt. delikato (ital. izbor. med. delinkvent. deligatura) med. delivraison) trg. deliberacija (lat. isporuči-vanje. trg. delirium tremens) med. deliberatio) savetovanje. ograničiti. delivrirati (fr. deliquescens) topljiv. trg. pojavljuje se sa delegat (lat. im. načela i ustavnih ustanova kojima se omogu ćava i obezbeñuje radnim ljudima. izdati robu. prestupnik. kitnjastost. predstavnik. rešavaju ći. 2. delegatus) izaslanik. delegatarius) trg. delikvent (lat. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. izaslanstvo. per deliquium) ili skraćeno: r. omeñ avati. delegatar (nlat. poslati. zavoj. zavijanje rane. hrabar.). deliberato) muz. limes. delinkventkinja prestupnica. dug itd.

tur. i sa dijagonalama koje se upravio seku. demagog (grč. obeležiti granicu. pokret. dementir) opovrgnuti. slična kitu. agein voditi. eidos oblik) med. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. na primer. logora ili trupa.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. dembel (pere. preduzeti korake. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. deloger) izbaciti. delirare) buncati. demos. npr. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. obeležavanje granične linije. odreći. voj. delkredere-provizion trg. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. dementia) med. uš ć e reke oblika delte). luere prati) geol. deluvij(um) (lat. snop. tembel) lenština. Marke. č etvrto slovo gr č ke azbuke D . potiskivanje neprijatelja. razgolićavati. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. odricanje. zanositi se. demet) naramak. tur. trabunja-ti. demati. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. odseliti se. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. delta (gr č . 3. bljava u prekornom smislu. poreći. tj. neradnik. delta. demarquer) ograničavanje. delitescencija (lat. otkriti. graničari. radioaktivni zraci. demen-cija paralitika (nlat. delkredere. demarš (fr. podbada. delta. demegoria.. demaj (eng. uti-canje na narod govorom. buškara. demens) ludak. razgoliti™. mio. voj. demencija (lat. delphinus) morska životinja. ra-skrinkati. dome (grč. tembelhane) zemlja dembela. što bi se reklo . demos narod. rasparčati. delitescere) med. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. delfin (lat. fig. . muzi č ki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. materica. d. izneti) namešta]. pliskavica. trougaon. isterati iz stana. v. zapravo: zavoñenje naroda. delfis (grč. sa položaja. vršili velik uticaj na narodne skušptine. demantovati (fr. u narodnoj skupštini. rečitošću itd. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. delcredere) trg. odlazak. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñ enom roku. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. agein) koji rovari. delta) l. govor pred narodom. demarkacione trupe pogranične trupe. demagogizam (grč. dementia paralyti- . sladak. agoreyo govorim) javni govor. onako kako jest. biti lud. dementi) opovrgavanje. demagog. demarquer) ograničiti. demegorija (grč. fr. 1% gvožñe. poricanje. postupak. dernek) dakle. delirirati (lat. demarkacija (fr. izi ći. delogement) izlazak. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. 41% cink. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. iznositi. izuditi. delphys) med. prikazati u pravoj boji. tj. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demanti (fr. med. tenbel. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. demarkaciona linija granična linija. demy) vrsta hartije maloga formata. mašinske delove i oru ñ a. . delta-zraci fiz. deliciozan (nlat. deliciosus) divan. eidos oblik) kom. poricati. povući graničnu liniju. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. demarkirati (nem. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. Delfi (grč. de-. 5= D. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. deltoeiaes) u obliku delte. demagogos) voña naroda. demeblirati (fr. demembrare) raskomadati. demek (tur. demarkacioni kordon granični lanac. rastrgati. deltoideus (grč. morska svinja. završava se obično smrću. agein) voñenje naroda. deložirati (fr. demembrirati (lat. recimo. raskriti. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. 1% olovo. deltoid (grč. 2. dembelija (pere. odricati. deltoidan (grč. vlasti. delfijsko proročište v. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. ukusan. demos. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demarche) korak. brodske zavrtnje. demagoški (grč. delti sli č an miši ć gornjeg dela ruke. deložiranje (fr. ludilo. mor. kao zavodnik naroda. rastaviti na delove. besneti. demaskirati (fr. bajan.) provoditi vreme u neradu. demos. demens (lat. demagogija (grč. postupati po nekoj stvari. na podnožju Par-nasa. deložman. umilan. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. Delfi. ispraviti neistinu ili netačnost. omeñavanje. tur. up. demos narod. lenstvovati. maloumnik. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. delkredere (ital. danas se upotre- dembelisati (pere.

imanja. dimiskija. u običnom govoru slobodoljubivost. demokratizirati (grč. demibastion (fr. nauku. logos reč. razoružanje. Dime-Sina). demencija senilis (lat. demokratizam (grč. demisionar (fr. de-. razne veličine (do 60 1). uvoñenje civilne mesto vojne uprave. demisija (lat. demodulator v. dementia praecox) mladalačko ludilo. krateo) v. demitur (fr. demisionirati (lat. krateo vladam. tvorac (ili: neimar) sveta. grapho . senatori u današnjoj Grčkoj. demobilisation) voj. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demo. zagnjurivanje. v. demografija (grč. demir (tur. dimisija. demeriter) skriviti. demokratija (grč. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. utuče-nost. kao tvorca sveta. demefitizacija (lat. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. poreklo itd. demireljef (fr. demimond (fr. demidžon (eng. deminutio) v. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. kao posledica starosti. demi-john. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demi-bastillon) voj. sirće itd. polureljefni rad. malo utvrñenje. demeškinja v. demobilizirati (fr. demitour) polukrug. razoružavanje vojske. čistiti. de. demos narod. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. supr. demimontkinja (fr. od zagušljivog vazduha. raspuštanje. doksa mišljenje. širokih pogleda. demersio) potapanje. službenik u ostavci. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demissio) skrušenost. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. klonulost. demokratizirati. up. diminucija. ja-hanje u polukrugu. dimije v. domilitarizirati (lat. supr. zgrešiti. demirelief) poluispupčen rad. demos. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demimonde) polusvet. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. kratos vladavina. demilitarizovati v. detektor. polurov. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. demiurg (grč. fr. demilitarizacija (lat. demilitarizirati. za razliku od najvišeg boga. demoazel (fr. polušanac. demokratija. Ovako naziva Platon boga. demikoton (fr. demefitizirati (lat. demos narod. otpustiti. demoiselle) gospoñica. demobilizacija (fr. javna žena. čišćenje od škodljivih isparavanja. demobilisan« v. očistiti od škodljivih isparavanja. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. poluoptok. dimiskija. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. militaris) voj. demobilisati. demokrat(a) (grč. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. demos. razoružavanje. demos. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. krateo moćan sam. demiurgos) fil. poluobrt (nalevo ili nadesno). militarizirati. demodoksologija (grč. demograf (grč. zahvaliti se na službu ili zvanje. de-.. razoružavati. demobiliser) voj. demograf (grč. diminutiv. demivolte) jax. vlast. demos.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demos. deminutiv (lat. militaris) voj. demephitiser) provetriti. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. demimondaine) dama iz polusveta. željezo. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demokratizovati v. demiparalela (fr. demir-kapija gvozdena kapija. mephitis kužio isparenje) med. nekoj oblasti ili državi. demissi-onner) dati ostavku. narodni. fr. demen-cija prekoks (lat. militariza-cija. razoružati. demiskija v. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. položaj. fr.(grč. razo-ružati. poluutvrñenja. npr. državnim poslovima. deminuere umanjivati) gram. mephitos. tj. ogrešiti se o nešto. devojka. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. koja je u nekim zemljama utvrñena. de. dimije. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demobilizirati. demeritirati (fr. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. demerzija (lat. demos. demergere. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. bez obzira na imovno stanje. demir)) gvožñe. čovek slobodoljubivih. dimittere.pišem) onaj koji se bavi demografijom. nekoj oblasti ili državi. demivolt (fr. demi-parallele) voj. deminucija (lat. ostavka.

razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. demos) narod. demonstrira™ (lat. koji nešto pokazuje. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. onaj. pokvarenost morala (ili: naravi).i moneta novac) fin. demonstrant (lat. demolirati (lat. naklonjen narodu. demoliranje (fr. voj. izla-gač. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. narediti da se sjaše. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. natprirodan. manteia proricanje) vra č anje pomo ć u demona koji se nalazi u onome koji vra č a. demonomagaja (grč. demonomantija (grč. demontirati (fr. razvaljivan>e. demoralisati v. demonetiser. prodavati po niskoj ceni. onaj koji tuma či. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. javno ispoljavanje. dokazivanje. pr. izlaga č. daimon. lišiti MOJ. demonstrativum) gram. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñ avolu. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bi ća uopšte. demonstrator) dokazivač. demontaža (fr. . pokazna zamenica. gubljenje hrabrosti. živo. voj. daimon. npr. odsek jedne file. očigledno. daimonios) ñavolski. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. gram. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. soton-ski. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demoliran. demonstracije (lat. slobodno. ovaj. daimon) natprirodno biće. u demokratskoj Atini: opština. de. narodni. to dump frljiti. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. mania pomama. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. otuda: demostenska rečitost izvanredna. up. naro čito fabri č kih proizvoda.mologija (grč. naro čito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demonolatrija (grč. preturiti. obaranje. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. demonetiser) fin. onaj. demonologija (grč. o čigledno prikazivanje. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demontirati. demonstrator (lat. demonomanija (grč. ubedljiva i silna rečitost. demoliranje. mageia) gatanje (ili: vrač anje) pomoć u duhova. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. i dr. porušiti. demoralizacija (fr. razvaliti. ovaj. demotikos) koji pripada narodu. taj. pokazivač. verovanje u aveti. demonski (grč. daimon. dumping) trg. svog raspoloženja. demping (eng. npr. povlačenje novca iz opticaja. kad ih neprijatelj zauzme. akcija. demolir) rušenje. demonstrativum (lat. demolitio) v. dokazivati. narodoljubac. demonstrare) javno. ala. mogu odmah razoriti minama. sotona. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demontirna baterija voj. upropastiti. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povu ć i iz opticaja. demonstrare) pokazivati. oboriti s konja. izrazito. demoralizirati. daimon. demonstrativan (lat. most itd. zla kob. demolicioni sistem fort. demoralizovati v. Demosten (grč. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). moneta. demos (grč. prikaziva č. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. demoralizirati. up. taj i dr. demoliri. uterati joj strah. fr. naro č ito zao duh. demonstrans) tumač. pojedinaca ili gomile. predavanje robe. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. upropašćavanje. otvoreno. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demoralizirati (fr. uništiti. demos. pokvariti neku spravu. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demonima. demofil (gr č . malodušnost. tumačiti. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demotičan (grč. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. razvratnost. lat. demon (grč. izlagati. demolicija (lat. demonomelanholija (grč. voj. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. daimon. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). uništavanje. demoliran. demonstratio) dokaz. demoralizirati. demolir) rušiti. demonetizacija (fr. pokvariti. demonstracije. ućutkati top. demonetizirati (lat. v. daimon. pored razliko-vanja formalnih oblika. vidno ispoljavati raspoloženje. Socijalisti čka demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. upropastiti nekoga. demoraliser) napraviti razvratnim. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demoralisation) kvarenje. de. demonizam (grč. objašnjivač. demos narod. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. logia) učenje o duhovima. duh. fr.

denominatio) imenovanje. dentales) gram. ščepam) med. de-. „ribati" od „riba". denaro (ital. kvocijent. dandy) kicoštvo. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova.) med. natura. izopačiti. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. fićfirić. dendron. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. lat. eko nihilo nihil. količnik. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. dendroidan (grč. dendron drvo) u obliku drveta. denominirati (lat. denegacija (lat. z. učiniti neupotrebljivom za ljude. mera za svilu i zlato. dendrologija (grč. fr. demulentia) pl. objavljivanje. dentalni (lat. dandy) kicoš. dendron. dendi (eng. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. odbijanje. tj. uskraćivati. denationalisation) odroñavanje. dentritičan. zubni glasovi. lišiti nekog grañ anskog ili zavičajnog prava. pr. denegirati (lat. odnaroditi. de non prejudikando (lat. dati podatke. dentarpag (lat. špiritus i dr. odnaroñavanje. ne nanoseći štetu. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije.) i. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. cenominator (lat.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. gpaphia) opisivanje drveta. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). dempfer (nem. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. up. demulencija (lat. onaj koji proučava drveta. koji je najpre sadržavao 10. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. denegacio audijencije (nlat. denatalitet (lat. samo leti. grč. denotacija (lat. javlja se povremeno u toplim krajevima. imenitelj. denominare) nazvati. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. de-. smanjivanje broja stanovništva. vrsta areo-metra. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. dendron. Dampfer) prigušivač. metron) veština merenja drveća. denacifikacija (fr. zbijen. denegatio debiti coniugalis) prav. dendrolog (grč. pomodarstvo. denegatio audientiae) prav. de-. sličan drvetu. lišavanje podanstva. trg. denzimetar (lat. dendron. vrlo zarazna bolest. muzički češalj. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. bez štete po prava nekog drugog. denationaliser) oduzeti narodni karakter. denazalizacija (lat. dendrometar (grč. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi.) dodavanjem drugih materija (gasa. dendizam (eng. min. uskraćivanje. denotirati (lat. instrumenat za vañenje zuba. npr. denominativ(um) (nlat. denar. dens zub. dentali (lat. logos) poznavalac drveća. natio narod. denominativum) gram. oni kod kojih vrh jezika. kao i za odreñ ivanje njegove zapremine. zavičajnosti. dendrografija (grč. de nihilo nihil (lat. dendron. de pop praejudicando) prav. uskraćivanje saslušanja. s. denotare) naznačiti. denarijus (lat. po svršetku drugog svetskog rata. njihovo podizanje i praktičnu primenu. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. denaturisati (fr. nasalisatio) lingv. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denegare) odlučno poricati. fr. imenilac (u razlomku). pomo-dar. natio narod. davanje podataka. denominare) kat. kao drvo. . dendrometar. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. prijava. naimenovati. denominator ra-cionis (nlat. grč. nlat. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. de nihilo nihil) v. državi itd. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. lithos kamen) pl. dentalis) zubni. dendron. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. dendron. de. gubljenje nosne artikulacije. okamenjene biljke i okamenjena drveta. dendrografički. prirodu neke stvari promeniti. odroditi. med. denikotinizirati (lat. docnije 16 asa ili 4 sesterca. kao nagao nastup groznice. dendroliti (grč. u vezi s tim. denaturalizacija (fr. denpi-valjak (eng. denaturalizirati (lat. kaćiper-stvo. logi'a) poznavanje drveća. denominacija (lat. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. so. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. denotatio) označavanje. denaturer) svoju prirodu izmeniti. metron) fiz. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. d. odbijati. arpazo zgrabim. denga (arap. denarius) stari rimski srebrn novac. fr. neizvršavanje bračne dužnosti. obe-ležiti. denegacio debiti konjugalis (nlat. dendrometrija (grč. lik) v. damping. zejtina). eidos oblik. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. denacionalizirati (lat. naimenovanje. densus gust. obeležavanje. c). robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. denacionaliziranje (fr. imenovati. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. pri izgovaranju. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru.

prokaziva č . razvašljivanje. nazvan još i moralnim dokazom. 2. departman (fr. odeljenje. depilatorij(um) (nlat. naopako (ili: pogrešno r ñ avo) postavljanje. denlasirati (fr. mor. gubljenje palatalne artikulacije. deplacer) premestiti. de plavo (lat. fig. raz-dela. razvašljivati. de. telegra-fisati. dentis zub) zool. reppa pero. dens. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. deplorirati (lat. deplere isprazniti. deploajiranje (fr. pri čemu neza-si ćeni ili manje . prinadležnosti. deploajirati (fr. depauperirati (lat. rñ av položaj. depecher. dentist(a) (lat. smeniti nekoga sa njegovog položaja. denudacija (lat. lišiti nekoga imanja. depauperacija (lat. potkazivač. lat. odvajanje kostiju od mesa. pogrešno ili rñavo postavljen. razvijati se. osirotiti. deplantatio) presañi-vanje. depo (fr. potkazati. magacin za robu. rasaditi. paralyein klonuti) med. zub. deontološki (grč. povu ći nalog. deon dužnost. vojska koja služi za . gr č. depilatio) opadanje kose. brzo dostaviti. učenje o lekarskoj etici. deplanta-ge) presaditi. »saliti. farm. denuncijant (lat. deplasman (fr. denuntians) dostavljač. departicija (nlat. depandans (fr. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. prav. denunpijator (lat. deplacement) premecJtanje. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. optužba. skidanje dlaka. deployer) razvijati. deplasiran (fr. deontologija (gr. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. deploratio) oplakivanje. depilacija (nlat. prokazati. denuncirati (lat. ukratko. deplecija (lat. denunpijacija (lat. tužitelj. depletio) pražnjenje. sažaljevati. zubar. prinadležnosti. žaljenje. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. (etra). zvani čno pismo. zapremina istisnuća. raširiti. optužiti. deon. voj. rasprostirati. denuvcijat (lat. kol. dens) zubni tehničar. departitio) podela. deploracija (lat. dentura (nlat.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. deplantirati (lat. denticuli zubi ći) pl. potiskivanje. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. dens. dis. dependances) pl. deontološki doka z za postojanje boga. tj. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čiš ć enje zuba. delokrug. denuntiare) dostaviti sudu. denudatio) otkrivanje. depedikulirati (lat. glavna masa iz koje se sastoji zub. potkazanik. de. otkloniti uzetost. deparalizirati (lat. lišiti kose. potkaziva č . optuženi. sa svog mesta. zbog koje. izlečiti od paralize. ukloniti. okrug. dsntiekaliij(um) (lat. depeša (fr. depilatorium) med. postrojavanje za borbu. zubalo. dentin (lat. zajedni čka delatnost erozije i raspadanja. jednostavno. denuncijant. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). zubna kost. dentitio) med. potkazivanje. srez. scalpere grepsti) sprava za čiš ć enje zuba. ital. de-. deplorare) oplakivati. dentifricij(um) (lat. depot) stovarište. deplace) neumestan. dentura) zubi. brzojavi™. de. npr. zapremina dela broda pod vodom. koji se doga ñ a ili radi kada mu nije vreme. denuntiator) v. tužitelj. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. usled odnošenja zemlje. iogia nauka) 1. depeširati (fr. pediculus vaš) hig. deontos dužnost. dependere) pl. pauper siromah) osiromašavanje. po naro čitim kuririma. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. dolazi do snižavanja tla. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. planta bil>ka. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. beži čni brzo-jav. logia) teol. prav. palatum) lingv. rasa ñ ivanje (bilja drve ć a). pediculus) hig. razvijanje. depalatalizacija (lat. depenirati (lat. denuntians) dostavljač. voj. depilirati (lat. ispražnjavanje. prosto. prokazivanje. deplantacija (nlat. sklonište. denuntiatus) dostavljenik. sažaljevanje. koji nije na svom mestu. v. bez okolišenja. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). de plano) prav.si ćeni rastvor potiskuje potpuno zasi ć en rastvor. postrojavati se za borbu.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. npr. soba. koje se obično šalje najhitnijim putem. denuncijant (alt. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. smenjivanje. pertinecije. de. zubni lekar. fil. brzojav. prokazivač. depedikulacija (lat. promeniti mesto. ogolićenje. de. denticija (lat. osiromašenje. dependencije (lat. pauper) osiromaši-ti. odelenje (stana). deploiement) voj. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. arh. dipennare) trg. pertinencije. sredstvo za skidanje kose i dlaka. v.

depopulatio) raseljavanje. pogoršanje. glatkoću. de-posedirani npr. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. oterati sa mesta. v. potisnuti sa položaja. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. oblast koja leži niže od morske površine. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. deponens) polagač. ulog. u ostavu. prisilno upući-van>e u logore. depostirati (fr. vojni materijal koji služi za dopunu. grč. ulegnuće. hartije od vrednosti i dr. deponere) v. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. nlat. trg. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). službe-nike. in depozito (lat. činovništvo. depositarius. depozitorij(um) (nlat. iskvarenost. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. deponere) v. raseliti (stanovništvo). izopačenost. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. nanos. deportare) prognati. Francuza u Novu Kaledoniju itd. ono što je dato na čuvanje. depolarizacija (lat. deponens) gram. u pohrani. depreverbation) lingv. depositum) povereno dobro. deponirati.). depopulacija (lat. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. deponere) odložiti. de. depoiularizirati (lat. depozit. in deposito) na čuvanju. depreverbacija (fr. proterivanje. depresivna oblast meteor. knjigu. proterati. lišiti nekoga narodne naklonosti. de poius. nešto. službenicima. dati. depolitizirati (lat. depressio) psih. klonulost psihičke energije. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. de-possidere. depono-vati. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. meteor. padanje cena. deponens (lat. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. talog. primiti ad cepozitum (lat. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. pro-teran. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. opadanje cena. u sefovima. kad vanka prima na čuvanje. topovsku cev upraviti niže. deprimere. en depot) na čuvanje. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. opljačkati) raseljavati. utučenost. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. Engleza u Tasmaniju. depozitum v. depozitor (lat. da bi ga davao drugima uz ve ć i. depolarizirati (lat. deponent. depozit (lat. kol. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. či-novništvu. depravatio) moralno kvarenje. svedok pred sudom. poslati po kazni u koloniju. baciti u bedu. depositeur) čuvar. fr. prav. deprekacija (lat. položiti. deport (ital. de. izvaditi iz prese. bank. upućivanje po kazni u neku koloniju. deponent (lat. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. prognati. fiz. depopulari opustošiti. depravacija (lat. posredovanje. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. ulagač. depolarizator (lat. poslati u zatočen>e. deponentni glagol. polos stožer) fiz. opadanje stanovništva. depositor) v. depozicija (lat. depopulirati (lat. ulaganje. npr. vojsku itd. . npr. deportacija (lat. de. pokvarenost. izgnati. fr. dati na čuvanje. deportatio) progonstvo. de polus. grč. depressio) voj. fr. pred sudom iskazati. deportatus) prognan. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. vojsci itd. poglavito osetljivosti. iskaz pred sudom. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. uložiti. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. depo-posao bank. grč. polos stožer) fiz. polus. vladalac koji je zbačen s prestola. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. preklinjanje. depozitar (lat. med. astr. depoviranje (lat. deportirati (lat. deprecatio) molba za koga ili za što. deprefiksacija. deposedirati (lat. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. zalog. arhiv. depositorium) odelje-nje za čuvanje. depresija (lat. npr. depozicija. depolirati (fr. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. deponirati (lat. zauzimanje za nekoga. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. dspolitizapija (nlat. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. deponovati (lat. polos) fiz. nizak pritisak vazduha. depolir) oduzeti sjajnost. depresirati (lat. deportiran (lat. npr. deposse-der) prav. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. izgnanje. izgnan. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu.) i melanholijom. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. spuštanje. lišiti polarizacije galvanski elemenat. an depo (fr. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. razvrat-nost. deposter) voj. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. potištenost. dakle. oterati.

depurantia) pl. deputatus) zastupnik. hem. derivare odvoditi. derivirajuća sredstva. proizlaziti. vrši popravku kursa. deputat (lat. v. deputacija (lat. aden žlezda) med. poslanici. npr. tj. prefixe predmetak) lingv. sredstva za čišćenje. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derivatum) gram. depurgacija (lat. depurirati (fr. instrumenat pomoću koga izvi ñač utvr ñ uje pravac i silu vetra i. pritisnuti. depresorij(um) (nlat. deputatum) utvr ñ eni prihod koji neko. instrumenat za svlačenje. de profundis) „iz dubina" (početak 130. derivare. voditi poreklo od.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. pasti u dug. koji zna či oslabelost. klasi čna trka u Engleskoj. derivometar predstavništvo. derelikta (lat. miševa. stvari bez gospodara. smetati kome. zapaljenje vratnih žlezda. derivare. depuratoran (nlat. deranžirati (fr. depuratio) čiš ćenje krvi. depurgativan. depurgatorius) v. potiskivani moždane opne. izabrati. u katoli čkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). derelikcija (lat. tj. drva. slab puls. derby-crack) prvoklasan konj trka č koji u č estvuje u derbiju. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derwis. pretium. remetiti. derviš) pripad-nik derviškog reda. u sredu posle Trojice. de-primiran puls pritisnut. deratizacija (fr. pomeriti. zadržavati (koga). uznemiravanje u poslu. derby) sl. derbi (eng. derivan-tia) pl. ugnjetavati. kao jedan deo svojih prinadležnosti. pročišćavanje. Npr. deprefiksacija (fr. očistiti krv. u ime neke veće organizacije. depurgatio) čišćenje. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. avij. depurancija (lat. derivatum) gram. med. poslanstvo. sla-biti. deprecijativan (lat. uputiti. v. nazna-čiti. dere vrat. odstupanje od pravog puta. izvesti. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. jugozapadno od Londona. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. derivare. . depresorii nervi biol. derivatum (lat. derivare. izvoditi. naročito lekovi koji čiste krv. predstavnik. pobrkati. mat. derivatio) gram. depuratorius) v. poremećaj. koji ju je osnovao 1779). reč koja je postala od neke druge reči. vrednost) koji izaziva prezir. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. nlat. poremetiti svoje imovno stanje. izvedenica. derivat (lat. derivativan (lat. postati od. diferenci-jacija. očistiti. naro č ito koji pomaže č iš ć enje krvi. uznemiriti. ostavljanje. derviš (pere. deputatist (lat. napuštene stvari. derelicta) pl. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. deputare) odrediti. tlačiti. de. derivatus) izveden. cena. nerv povući naniže. derivacija (lat. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politi č kom predstavništvu zemlje). i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. žito. nered. deranžman (fr. izvedena reč. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. deranger) uznemiravati. rivus potok. npr. otrebiti. nov glagol patiti. deputatio) izaslanstvo. depurgirati (lat. pored plate. zadužiti se. oduzimanjem predmetka za-. derivometar (lat. prema tome. lica koja. stan i dr. trebiti. med. pogružiti. derivata) pl. depuratif) koji čisti. sekte (tarika). prav. oneraspoložiti. metron mera) avij. deprimirana kapi-larnost fiz. obi čno na čuvenom trkalištu u Epso-mu. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. pokvariti. koji je postao izvoñenjem. ko- dsradenitis (grč. izazvane njihovim obrtanjem. de. psalma. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. derangement) smetanje. oduzimati snagu. depurgativus) koji čisti (ili: pro čišć ava) creva. koji odvodi na drugu stranu. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. deputirati (lat. derivatum. pročisti-ti. depressorium) med. derivativum gram. derbi-krek (eng. napuštanje. derelictio) prav. derivancija (lat. derivatum. deputatum) onaj koji prima deputat. izvoñenje. depurgativan (lat. deprimere) pritiskivati. ona koja odvode sokove. izvoñenje. derivare izvoditi. dereglija (mañ. po značenju i obliku. depurgare) čistiti. depurativan (fr. izvod. iz nečega. tur. derivirati (lat. poremeć enost. de-. utući. stanovati — stanovnik. poremetiti.. lor-du Derbiju. depurer) čistiti. prima godišnje u stvarima. voj. depuracija (nlat. kod katarakta. derivati (lat. iznuravati. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. med. u naturi. derivare izvoditi) dolaziti. depurgatoran (nlat. koja se održava. npr. nov prost glagol. omalovažavadeprimirati (lat. grč. depurativan. trebljenje. oslabiti. de profundis (lat. jedne reči iz druge. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. deputirac (lat.

bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. dirnek) sabor. opozvati. briga. derma. spasmos grč) med. ital. bolest kože.(gr č . opozivan. iatrela lečenje) med. ñ erma. ñerma. derospazmus (grč. raditi na uštrb. desig-nare obeležiti) namera. mykes gljiva) med. ñ erma. ñerma. med opšti naziv za bolesti kože. dermatijatrija. dermatolog (grč. dermatonoza (grč. ñerma koža. zakidati. ukinuti. dernek. derma. npr. dermatozoe (grč. oduzimati. vrsta. ñerma) ned. desantni brod (fr. koji je u vezi s kožom. eldos vid. žalost. dere vrat. naro čito nervoznih. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. kožni. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. dernije kri ((fr. v. ñerma. bežanje u neredu razbijene vojske. tovar jednog broda. ñerma) med. des. kožni para-ziti. grapho pišem) med. tj. ñ erma. ñerma) kožni. zakinu će. 2. dessinateur) crtač mustara. okrnjivanje. činiti krivo. pathos bol.pojave na koži kod nekih. logia) nauka o kožnim bolestima. ono što je najnovije u modi. svadba. dermatologija. v. lekar za kožne bolesti. tur. dermatom (grč. uzorak. (fr. ñ erma. tome sečenje) med. nacrt. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. površine ili dubljih slojeva kože. dlačica i dr. vašar. algos bol) ned. dermografizam (grč. logia) nauka o koži. derogirati (lat. ukidan. dernek (tur. zahidanje. derma. zakinuti. otok kože. derut (fr. smesti. ñerma. dermatologija (gr č . dermalni (grč. zakona. rasulo. udarom. ñerma. plastike veština uobličavanja) med. bora. dernier eri) poslednji krik. pa i najmanja promena na koži. dermatonoza. dermatos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: koža. derutirati (fr. dermatomikoza (grč. okrnjiva-ti. derogatio) krnjenje. povrediti. dermatoliza (grč. dert (pere. koji ukida. bol kože. dessin) trg. dermoplastika (grč. koji se tiče kože. descente) silaženje. rasturi!??. dermatol (grč. skopeo gledam) med. padina. ñ erma. skopeo gledam) aparat. kožni žulj. ñerma. koji pripada koži. ograničavanje. presañ ivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. descente) specijalno grañ eni brod za iskrcavanje na neureñ enoj neprijateljskoj obali. voj. ñ erma. zavesti. deo hirurške plastike koji se bavi vešta č kim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ñerma) kožni. lečenje kožnih bolesti. nagib. derma. dermatodinija (grč. pomo ću koga se može videti svaka. radi na uštrb. ñ erma. derd. dermatopatija (grč. deroute) nered. plastike veština uobličavanja) 1. v. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. u vezi sa kožom. grapho pišem) opisivanje kože. odyne bol) med. cilj. šara. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i kori č enje knjiga. logos) onaj koji se bavi prou č avanjem kože. stavlja van snage. patheln patiti) med. derma. dsrmologija v. dermatografija (grč. v. dermatalgija (grč. propast. žu ć kast. vojska dovedena vodenim. ñerma. svaka pora. lat. dermatoplastika (grč. ñerma. dermatotilus. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). oduzimanje. fort. dermo. dert) tuga. jad. gljive gotovanke. neki zakon. dermaskop (grč. spuštanje. dermoskopija (grč. opozivanje. dermatopatologija (grč. . naročito u modi. pomo ću naro čitog uvelič ava ju ćeg aparata. oleum ulje) farm. derogativan (nlat. dessein. tylos žulj) med. gr č u vratu. pobrkati nečije namere. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. ñ erma) v. za pola stepena sniženi ton de. gotovani koji žive na koži. zbuniti. ñerma. ñerma. disegno. lat. neprijateljski upad u neku zemlju. osoba (nastaju trljanjem. dermijatrija med. veselje. dermotomija (grč. dermatotilus (grč. odstupanje (npr. muz.derma 206 desenater derma (grč. staviti van snage. osujetiti. rasecanje kože. silazak. dermatoid (grč. poslednja novost. •zapaljenje kože. deses muz. koje ostavljaju trajan i jasan trag. veština ggunjenja životinja. bol. zoon životinja) pl. šteti. razbiti. nauka o kožnim bolestima. desen (fr. ukidanje neke naredbe. koji opoziva. tajni hodnik u nekoj tvrñ avi koja vodi u rovove ili ka minama. dermatičan (grč. stavljanje van snage. dermatijatrija (grč. uzoraka. derma talšja. smanjiti. smanjenje. voj. dermatoze (grč. derogacija (lat. dermatopatija. desenater (fr. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. osnova jedne kompozicije. nćsos bolest) med. prevla č enjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). plan. dermatitms (grč. u obliku naro čitog ogledala. dermatod člija. derogare) krnjiti. derogativus) koji krnji. od ugovora). ñ erma. dermotilus med.

verba desiderati-va (nlat. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. designatus (lat. desiccatio) sušenje. desoliran (lat. descriptio) opisivanje. a koji još nije uveden u dužnost. desperare) očajavati. desinencija (lat. desert (fr. koji označava. desquamare) oljuštiti. bezutešan. deservit (lat. nedostatak. razo-renje. desolatio) pustošenje. očajanje. nacrtao. despectare) potcenjivati. bezglavost. ucveliti. koje su poželjne. honorar. re-dar. gubljenje ljuske. slatka i jaka vina). desimetar (fr. voće. razoriti. krajnje ogorčenje. dessiner. samovolja. despotes) neograničeno gospodarstvo. ocrtavan. despectio) v. desiderat (lat. praznina koju bi trebalo popuniti. označenje. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obi čno fina. kraj. desinence) gran. verba desiderativa) gram. dessert) v. odreñuje. dakle.). žude-ti. neograničeni vladalac. desine (fr. klonuti duhom. čeznuti (za čim). fr. despekt. ocrtavanje. npr. desolacija (lat. baciti u o čajanje. uništen. Podanici . dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. prestati s čime. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. opu-stošiti. desideria pia) pl. klonuo duhom. deskripcija (lat. desolirati (lat.). gubiti svaku nadu. desperatio) očajanje. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. describere. puste želje. prikazan. odreñivanje. rušenje. nacrtano. designativus) označavan. desperatist(a) (lat. ocrtava. desiderija pija (lat. grdnja. desenzibilizacija (nlat. okaniti se nečega. žudnja. pod desenzi-bilizacija. disegnare) crtati. odrediti (nekoga). despekcija (lat. završetak reči. desiderirati (lat. prezir. desistirati (lat. desigvirati (lat. naimenovanje. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. obeležava. neograničena vladavina. despicere prezirati. deskriptivan (lat. neu-tešnost. ime. koji opisuje. nestale stvari. nlat. ital. poslednji deo obeda (sir. despotizam (grč. desiderativus) koji izražava želju. decimetar. nacrtna geometrija. prezirati. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. za popunja-van>e zbirki. designaciona presuda prav. duboka tuga. imenovati. opis. imenovanje. designator) razvodnik. desiderativan (nlat. deskvamirati (lat. siccus. med. nedostajanje. koji prikazuje. desideratum) nešto što je poželjno. gubiti ljusku. ostrugati l>uske. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. presuda po kome će se redu isplać ivati poverioci kod nekog stečaja. molba. poruga. i koja mustru. designativan (nlat. osećanje bezizlaznosti. decigram. titula grčkopravoslavnih vladika. isušivanje. potrebu. dessert) prislačni. desperado (šp. tiranin. designator (nlat. krajnje ogor č en čovek. deser. desperacije (lat.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. omalovažavati. desperado o čajnik) razbojnik. desertni tanjir. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. dssignacija (lat. fr. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. rastvorenih u vodi. desperirati (lat. uništiti. desolare) pustošiti. obeležavan. despekt (lat. samovoljan gospodar. desperatus) očajan. odredan. prikazivanje. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. despektirati (lat. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). razoren. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. zahtev. čega nema. potreba. desiderata) pl. čežnja. designare) označiti. designatio) označavanje. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). stvari kojih nema. desperare) čovek bez nade. desinere završiti se. desinirati (fr. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. describere opisivati) mat. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. desideratio) nemanje. desnog (grč. stvari koje su potrebne. desideracija (lat. o čajan. deskriptiva (lat. desiderata (lat. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. deser (fr. želja. dessine) crtano. suv. desolare) opustophen. nai-menovati (nekoga za nešto). skicirati. despectus) preziranje. desperatan člat. tiranstvo despotizam. skromne. krajnje ogor čen. desquamatio) ljušćenje. o čajnik. nešto što nedostaje. desiderare) želeti. teško ožalostiti. tanjir za voće i poslastice. desiderium) želja. desikacija (lat. neograničeni gospodar. deskvamacija (lat. decimetre) v. descriptif) opisan. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. naz-načiti. fot. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). poslastice). potreba. pasti u očajanje. naznačenje. crtao. samodržac. desiderij(um) (lat. desigram v. bez nade.

dug. descendent (lat. voj. detailler) rasparčavati. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. Darvin (v. destilat (lat. descendentia) potomstvo. detaljiran (fr. posvetiti. an detaj (fr. otcepljen. postupati nasil-ni č ki. en detail) trg. desnom rukom. prekapnica. destruktivnost (lat. otkomandovati. opuštenost. detaljirati (fr. det publik(fr. detant (fr. proces prikazan pod destilirati. destructio) rušenje. detaljist(a) (fr. detacher) odvojen od celine. kostiju i dr. uništljiv. sitni čar. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. destina-taire) trg. colla destra) kuz. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. bez veze sa ostalim delovima. izlapiti. poboljšanje u odnosima izmeñ u dveju država. na par č e. dsstiliran (lat. opširno. detašman (fr. detache) muz. kr č miti. izlaganje) nabrajanje do sitnica. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. destillare kapati. opisivati). preznojavanje. descendirati (lat. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. detaljisati v. dette flottante) leteći dug. pridodat. descendentna teorija bkol. kazan za pe č enje rakije. dodeljen. rasparčan. popravljen. poticati. dette publique) državni. izdvaja. scendere) silaziti. opredeliti. destrukcija (lat. name-niti. naročito Lamark (v. fr. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. pretvoriti u paru. spuštati se. nasilni č ki. det flotant (fr. usitnjavati. destillateur) onaj koji preči-šćava. koleno. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. nasitno. detailler) opširan. destilirati (lat. krajnji cilj. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. u novije vreme. onaj koji peče rakiju. dosti dovati v. praunuk itd. a. destructor) rušilac. pridodato. prevratnik. dsstruktivan (lat. prečišćen. lamarkizam). de. prekapavati. detaljiranje (fr. det (fr. destructivus) razoran. sudor znoj. uništljivost. učenje o postanku. destinativ (lat. a potom ovu. destinare odrediti) lingv. desugestija (lat. detaširan (fr. tiranski. vršiti nasilje.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. neograni čena i samovoljna vladavina. prodaja namalo. fabrikant likera. na komad. si ći. posvete. de-. adresat. despotizirati (grč. do deliti. taksacija. unuk. despotes) samovoljno. destillatio) hen. detaširati (fr. destinare) odrediti. sitnica. desudacija (lat. unipggavanje. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . detaxatio) v. voditi poreklo. desudatio) znojenje. hem. javni dug. trg. detailleur) trgovac namalo. do sitnica pri čati (ili: izlagati. despotija (grč. prevrat. destruktor (nlat. de-. opisivanju). primalac. nasitno.). de-struere) razornost. destilacija (lat. darvi-nizam) i Hekl. neograni č eno. poreklo. destruktibilan (lat. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pri čanju. pre čistiti. destructibilis) razor-ljiv. detachement) voj. naro č ito državni dug. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. i o uzrocima toga i takvog razvitka. osamljen. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destillare) destilacijom do-bijen. detail) pojedinost. ponovo napraviti tečnom. detaše (fr. skidati se. destra desnica) kola destra (ital. destinacija (lat. tečni proizvod destilacije. descendens) potomak. destinirati (lat. raza-ranje. izdanak (dete.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. dette) podužica. prodavati namalo (ili: nasitno. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. podrobnost. desublimacija (lat. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. isparavanjem prekapa-ti. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. destinatarius. unipggilac. razrušljivost. konsig-nator. despotes) neograničeno gospodarstvo. descendencija (nlat. komada ti. opširno pričanje (ili: opisivanje. despotski (grč. isparavanje. destilirati. razo-rilac. na par č e). potanko.). destinatio) odreñenje. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. destillatus) hen. opredeljenje. ako se ohlade do odreñene temperature. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. u č enje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. despotes) vladati neograni čeno i samovoljno. destra (ital. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ure ñene uprave. neku tečnost. destructibilitas) razorljivost. rashlañivanjem. rušilački. pečenje rakije. detaksacija (nlat. država neograničenog i samovoljnog vladaoca.i stilla kap) ispariti. poboljšava. otcepljen od celine. detalj (fr. opisivanju). namena. destinater (nlat. otcepiti. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. destilater (fr. padež cilja u najopštijem zna č enju. destruktibilitet (lat. detaljirati. razrušljiv.

odreñivati. deteriinirati v. detentor) prav. otrti. determinabilitas) odredljivost. detergere. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belan č evinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. eng. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. detonator (lat. indetermini-zam. . odlučno. tajni policajac. odlučljivost. detonatio) pucanj. prasnuti. determinanta (lat. pejora-tivan. detersorium) med.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnji čenog lica za vreme njegovog saslušavanje. determinato) muz. supr. 6 kg brašna 9 kg deto. iznošenje na videlo. detentio) zadržavanje. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. rešljiv. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvr ñ ivanju istinitosti izjava optuženog. sprava na vešta č kim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i spre čava. determinativan (nlat. detegere otkriti. de. opredeljivati. pobudama. deto (ital. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. determinare) fil. klevetnik. detrakcija (lat. opredeljenost. a deto (ital. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. obelodanjivanje. odredbeni. panjkenje. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). deterzorij(um) (lat. tečnost i dr. ispadanje iz tona. detersio) čišćenje. očistiti. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. deterirati (lat. determinisati (lat. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. tresak. odrednica. detericija (nlat. distonirati. determinativus) gram. prasak. obustava. ograni čljiv. determinatio) odreñivanje. rešenost.). koji odreñuje. detractio) odbijanje. pristalica determinizma. zakup-ca. determinist(a) (lat. deterziv. detektiv (lat. onaj koji raspolaže nekom stvari. sredstvo za čiš ć enje. odredba. detectio) otkrivanje. detraktor (lat. za-plašiti. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ure ñajem č uje. opredeljen. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. (lat. jus detrakcio-nis (let. disanja. detekcija (nlat. rešljivost. dictum) rečeno. detektor (lat. opredeliti. npr. detergirati (lat. prav. opredelji-vanje. tj. materije. odvra ć anje od zla pretnjom kazne. determinativ. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. po porudžbini i za nagradu. determinativus) odre-dan. deterziv (lat. (fr. odlučljiv. determinare odrediti) fkl. detevtor (lat. nezakonito zadržavanje. inde-terminist. 2. tresnuti. pogrešno pevati. eng. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. odluka. deterior gori) v. pulsa. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. detractor) opadač. determinisati. detonirati 1. detencija (lat. fr. deteriorativan (lat. krvi otvaranjem vene.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. toga istog. v. determinatus) odreñen. up. smenjivanje. sinteza opštih pojmova u posebne. napred imenovano. deterritio) zastrašivanje. grmljavina. potajno motri rad pojedinih li čnosti. determinare) ograniči-ti. deterzija (nlat. stvarno raspolaganje nekom stvari. utvrditi. detoner) puknuti. pritežalac. a detto) istoga dana. ograni čen. determinacija (lat. oštro naglašeno. determinare odrediti) fkl. ograničl>ivost. pogrešno pevanje. determinato (ital. eks-plodirati. detergere čistiti) med. deterdžent (lat. otirati. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. determinabilis) odre-dljiv. detergere) obrisati. za razliku od sopstvenosti. eng. odlučnost. detoner) muz. deterrere) zastrašiti. posuñ a i dr. sasvim neprimetno. determinare odrediti) mat.detektiv 209 detranp determinativ (lat. panjkalo. detoksinizacija (lat. oduzimanje. odrediti. determinizam (lat. detonacije (lat. detonare. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. detonator) upalja č. privatan detektiv lice koje. detegere otkriti. supr. npr. tobožnje sopstvenik. znojenja itd. determinante (lat. odre ñenje. izvesni spojevi veli čine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. presudan faktor. to isto. npr. organizma i dr. ldg. čistiti. trg. detto. lat. činilac koji odreñ uje pravac i cilj. determinabilitet (nlat. opredeljenje. praviti snimci. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odre ñ uje.grč. determiniran (lat. detranp (fr. odlučiti. determinabilan (nlat. detective) potajnik. muz. odre ñ enost. eksplozija. gram. pomenuto. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. klevetanje.

oni koji nemaju svih oblika. spoljašnje zaštitno sredstvo. taloga. v. iznenadna pomo ć. proizvodi raspadanja. deuteros. splašnjavanje. defanzivno sredstvo (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. de-transportatio) tip. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. daire. fr. deuteros. defalcirati (lat. npr. radi zaštite od škodljivih uticaja. deuteroskopija (grč. deuteropatija (grč. pomo ću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. tj. prilaže se prepis rasprave. manjkavost. deuteros. defectivitas) krnjost. detur kopija (lat. detumescere) med. detritio) trljanje. glagol jesam itd. rat koji se vodi samo radi odbrane. . sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). pathein patiti. deuterogamija (grč. de. izmešane strane ponovo dovesti u red. detrusorium) med. oduzimati. da se da. de facto) v. prečišćavanje.(grč. supr. fr. deuteros. odbiti. v. koji je za odbranu. detumescere) med. detronizacija (lat. defamirati (lat. de-transponere) tip. nepotpunost. detur) neka se da. ispravljanje izmešanih strana. jezgra teškog vodonika. deuteros. deus. deuteros. praznina. fig. verba defectiva) gram. deuteronomija (grč. deutero. koji je. koji nema svih delova i oblika. koje su tek docnije primljene u kanon. defektiv (lat. protocolli) prav. nepotpuni glagoli. defanzivni ugao voj. sa prazninama. deuteros. znak D. defectivum) gram. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. deuteroza (gr č. ukloniti. defensivum) med. defektan (lat. defensiva) odbrana. vidovnjak. daff. skopeo) drugi vid. oduzeti. pod fakat. defanziva (fr. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kriti č nom položaju. deus eks mahina (lat. tj. deuterogonist(a) (grč. defectus) krnj. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). prestati da otiče. mešanjem. skopeo gledam) vidovit čovek. manjak. def. defanzivni položaj voj. odbrambeni rat. fiz. dewas) bog. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). grč. reč koja nema svih oblika svoje promene. oksid drugog stepena. nepotpunost. svrgnuti s prestola. defekacija (lat. defanzivan (lat. odbijati. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). deuteros) ponavljanje. deus eh machina) lit. defectus) nedostatak. popustiti (otok). de. deuteros. oxys) hem. teški vodonik. med. drugog ranga. theos. deus (lat. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogr č koj tragediji. kvar. detransponirati. potonji. u antičkoj tragediji. istrošen kamen. detumescirati (lat. thronos. biol. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. thronos presto) lišavanje prestola. pathos bol) med. ofanziva. vatri. deugeronomion (grč. up. detrahere) odbiti. defaecatio) čiš ćenje od šljama. tur. npr. detritus (lat. defektivitet (nlat. defektivan (lat. podnositi) med. detroner) v. deuteroskop. manjkav. diffamare) izneti na rñ av glas. rušenja. defakto (lat. npr. detransportirati (lat. splašnjavati. dii) pl. „bog iz mašine". faix srp) požnjeti srpom. detricija (lat. onaj na kojem se o č ekuje napad. dni (lat. detritus) oblutak. izbacivanje izmeta. fiz. greška. detronirati (lat. detronizirati.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). detruzorij(um) (nlat. grč. deuteros drugi po redu) hem. šljunak. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. detrahirati (lat. bogovi. topovskoj ili puš č anoj. jedan deo nasledstva. thronos) lišiti prestola. deuteropati č an (gr č. mana. obediti. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. u kasi. defensus. de-transpositio) til. detur copia se. grč. de. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. deuteroni (grč. zaštitni. detransponirati (lat. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. mesto izloženo unakr-snoj. hem. opanjkati. detronizirati (lat. dewa. detranspozicija. deuterijuma. deuteros) hem.. detumescencija (lat. neo čekivano posredovanje u nekoj stvari. uskratiti. detur (lat. npr. tef) v. sskr. detransportacija (lat. drugi brak. pisma. tj. defectivus) nepotpun. rana napravljena trljanjem. imenica doba. ponovo rasporediti. uzeti napred. nepotpun. defektivni glagoli (lat. ošte ć en. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. odbrambeni položaj. ukloniti. na motoru. defanzivni rat voj. de-transportare) tip. slika raće-na vodenim bojama. ozloglasiti. detranspozicija (nlat. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. de. defanzivno oružje voj. difamirati. defensif) odbrambeni. oklevetati. def (arap. deuteronomijum. deuteroskop (grč. defekt (lat. deuteroksid (grč. deuterij(um) (grč. gr č . naro čito šećernog soka pomo ću kreča. prav.

odreñ en pojam. unakaživanje. defemivacija (nlat. definicija. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. ćuprija. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. tj. manjkav. dužnik. svečan prolazak. defilirati (fr. bez vere u uspeh ili pobedu. definitum (lat. popunjavati. šti ć enik. malaksalost. efeminacija. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. pr. suma za koju su prihodi manji od izdataka. generička. dopunjavali. defectuositas) v. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost.). čovek malodušan. defenzor (lat. definitiva sen-tentia) kona č ni sud. defectio) otpadanje. defigurirati (lat. malodušnost. defenzor. odreñenje (ili: odredba) pojma. zaklju. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. popuštanje u snazi. definitivum (lat. defile (fr. defectus. defensor) branilac. grč. odrediti) log. slabouman. paradni marš. definitor) odredilac. v. deficit nema. tj. manji iznos u jednom ra čunu. defektuozitet (nlat. defenziva v. deficit (lat. slabljenje. defaite poraz. defetirati (fr. nagrditi. definitiva seitencija (lat. slab. pojam odrediti. defilman (fr. defiguracija (lat.čen. definitivan (lat. konačno ureñ enje (supr.. manjkav u nečemu. fig. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. prakti čni u čiteljski ispit. genetička definicija. deficitaire) koji ima deficit.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. defetistički. nego su tražile da se zaklju či mir po svaku cenu. defeminatio) pete. ispitivanje. kapija itd. pravobranilac. definicija (lat. unakaziti. onaj koji odreñ uje. definitiva (lat. de-figurare) pokvariti. dopunjavanje. mentalno (duševno) slab. definisati (lat. definitfo) log. To je rodna. defektoskopija (lat. kona č an. logia) nauka o uro ñ enim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. up. deferens) onaj koji traži zakletvu. defendend (lat. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. ponovo naručivati. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañ ati. defilement) voj. supr. defectura) fark. definitivus) odlučan. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. dril. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifi čne razlike (differentia specifica). deferent (lat. dsfenzija (lat. pomo ćnik dekana u katoli č koj crkvi. onaj koji ima manjak u ra čunu. nepotpun. sveč ano prolaziti. pre-sudan. defendendus) optuženi koga treba braniti. defici-taran. pojam objasniti drugim pojmovima. tačno. defile) tesnac. klanac. definitum) nešto odreñeno. prolaziti paradnim maršem. defectus. nedovoljan. odmetnik. kec. skopeo gledam) ureñ aj za otkrivanje defekata u proizvodima (najč ešć e otkrivanje grešaka u materijalu pomo ću rendgenskog snimanja. odreñ en. zastupnik. skopeo gledam) tehn. defaitiste) pristalica defe-tizma. definitivum) konačno objašnjenje. zaključenja mira pre pobede. naružiti. grč. iznu-renje. izri č an. neverovanje u uspeh ili pobedu. deficiens) otpadnik. obezbeñ ivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. defaire) praviti maloduš-nim. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. deficijentan (lat. ispunjavanje laboratoriju ma. deficiens) l. defektirati (lat. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. ma-nisati nečemu. defekcija (lat. definitiva) završni ispit. klonulost. nejak. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. deficitan (fr. manjak u kasi. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. defiguratio) kvarenje. . nagrñ ivanje. defektura (nlat. odme-tanje. klijent. voj. zameravati.. definire ograničiti. defektologija (lat. starešina manastira. defendens) v. kasi itd. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može ga ñ ati ni upadati. dostavlja č. 2. definitor (nlat. u pošti: javiti da je nešto nestalo. deficijent (lat. snabdevanje. gr č . zaštitnik. proneveriti. koji nekome drugom nudi zakletvu. defectus. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. npr. defanziva. iznurenost. snimanja gama-zracima ili pomo ću ultrazvuka). nedostaje. defetizam (fr. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. deficere nedostajati. definicija. klonulim. fig. nije tu) manjak. definitivno. defek-tivitet. klanac. defectivum) gram. kona č na presuda. ureñ ivanje. defetist(a) (fr. defendent (lat. defensio) odbrana. viši član jednog kalu ñ er-skog reda. završne redakcija ugovora. provizorijum).

pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjuju ći broj novčanica u opticaju. defraudator) v. podigne kupovnu moć novca. de-. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. defloratio) obeščašćenje. de centra lizirati (fr. genesis postanak) han. kidanje lišća sa drveć a i dr. čišćenje (ili: pre čiš ć avanje) pomo ću vatre. decemvirata. decenij(um) (lat. naružiti. decembar (nlat. deflegmacija (lat. teku ćina.) dvanaesti mesec u godini. dehidracija. nedolazak na su ñenje. defleksija (lat. dehiscirati (lat. nagr ñ iva-nje. up. deformacija (lat. deformisan (lat. deflacija (lat. dehiscentia) bog. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. od 10 stopa. pristojan. defraudirati (lat. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. phlegma sluz) hem. defraudans) proneverilac. naro č ito u državnoj upravi. pokvarenost. obgoreti. prista-lost. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. grč. katar. utaja. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. decembra 1851. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. od vode. nagrñ enost. deflatio) fin. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. nakaznost. savetovanje da se nešto ne u č ini. decentan (lat. decentia) pristojnost. smrt. proneveravati. vatrom o čistiti. med. deceptivan (lat. čestit. varalica. obeščastiti. inflacija. deflacionisti (lat. naro č ito: prikriti porez. oduzimanje nevinosti devojač ke. prosinac. deflegmirati (lat. obeščašć ena. carinu itd. defungere) prestanak života. broje ć i od marta. naro č ito u državnoj upravi. deflorata (lat. deformatio) kvarenje oblika. neopravdan izostanak. krijumč ar. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. defunkcija (lat. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. dehiscencija (nlat. deflagratio) hen. prav. narušen. decemviralan (lat. unakaženje. defluksija (lat. „Zakon na deset tablica". de. decsntralizacija (lat. def aut) oskudica. dehidrogenacija (lat. fr. centrum središte. defterdar v. grč. deflegmirati. god. pes stopa) motka za merenje. utajiva č . zjap-ljenje. iz stare rimske istorije. grč. decenci