MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — gra ñevinarstvo — gramatika — grafika — gr č ki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lova č ki logika lokativ M metar ma ñ arski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksi čki

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mleta čki milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonema čki novogrč ki nema č ki neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinisti č ki — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skra ć enica — sli č no — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonema čki sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronema č ki stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, č as haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— č eški

t

— — — — — — —

tona tatarski tahi ć anski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrova č ki švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr č. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. ume ć e se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr č . abaks) l. sve č ani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otu ñ enje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di vo če (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) se č a drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogu ćeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da u čini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr č. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poreme ć aja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispo č etka, sasvim ispo četka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naro čito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim ku ćama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razli čitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naro čito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ku će, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmo ćnost, prevaga, preimu ćstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji č eka da bude unapreñ en za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañ i sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñ enje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_ će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolaze ć i ispred njegove lože u ereni, pre nego što će zapo četi borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna la ñ a poštanska lañ a za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna lañ a; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašć uje, koji zarašć uje, koji zale či; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren re či. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvili čnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji par č e hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr č . a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razli čite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnosti č ar (gr č . a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plasti čnijeg izvo ñenja muzi č kog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sa č injavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, o č ajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmi čar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmi čenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenau čenjak. agrar (gr č . a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradni č ke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se ti če zemlje, zemljoradni čki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñ enja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradni čkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopč a, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomo ć ni u č itelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju pot č injavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañ uju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da č , napada č ka ili izaziva č ka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neugla ñe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (gr č . agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludač ka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divlja či. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kra ć e vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvani č no odre ñ uje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na č uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privla č no kretanje miši ć a. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjedna čiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksi čkim značenjem ozna čava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljuć i njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr č. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašni čnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskra ćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema naho ñ enju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje č etiri nedelje pred Boži ć. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da ć e Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put do ći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, na činska, uzro č na). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuć e); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cev č ica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mla ñi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoć no nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenja č a. adjutor (lat. adjutor) pomo ć nik, pomaga č. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o gr č kim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grož ñ e. adkredulirati (nlat. adcredulare) odre ći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomo ćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; tako ñ e: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzi č kom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusova č kog reda: za ve ć u slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simboli čna uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoli č koj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siro č adi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji č asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje že ñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa že ñ) med. sredstvo za gašenje že ñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji ozna čava kretanje prema nekome ili ne č emu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koli činama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoć no sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budu ć eg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, o čigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladi ćko doba, mladi ćstvo; mladež, mladi ći, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, č ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, ki ćenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. anti č ki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoj če, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgrani č na ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. doga ñaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-č enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prili čno, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta na č ina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksi č kim znač enjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim re č enicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolni čke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, zna čajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naro čito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa zna č enjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomo ć u vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr č. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinami čkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (gr č . aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne la ñ e. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivi čno delo vezuje i jedan privatno-pravni gra ñanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomo ć na sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privo ñ enje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u č ast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomo ć nik; mla ñi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) peva č i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (gr č . aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aerotaksi (grč. aeg. vazduholik. Ićgos reč. aeg. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri ve ć im i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeg. aeg. zagrejavanje letilica itd. v. aeromagnetometrija (grč. eksploatacijom i istraživanjima). aeg. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. meeting. lat. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeroskop (grč. planos koji luta. avion. aerolit (grč. aeg. aerostat (grč. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. statćs stajaći. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aerosoli (grč. aeg. aerotaksija (grč. aerotehnika (grč. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeg. aerootitis (grč. aeg. mechanike) fiz. . vazduhoplovstvo. aeroterorizam (grč. aeroplan. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. metrfa) merenje vazduha. stručnjak u aerolo-giji. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aeg. pneumatika. taxis ureñenje) vazdušni taksi. klinein naginjati. terror strah. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. naus. asroklub (grč. aeg. aeg. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. kartograf. therapefa lečenje) med. aerokar (od grč. od istemi postavim.). eng. aerologija (grč. naročito vazduha. aeroskopija (grč. u vidu magle ili dima. aeg. istemi) nauka o ravnoteži gasova. aerostatika (grč. aeroeides) koji ima vid vazduha.). vazduhoplovstvo. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. koji stoji. lithos kamen) meteor. aeg. geokarpija. karpos plod) v. maglovit. aerokarpija (grč. aerozoe (grč. nautikos brodski. aeg. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. aerotonometar (grč. aerokonvoj (grč. aeromantija (grč. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. aerotermodinamika (grč. aeg. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. kretanje organizama koji se slobodno kreću. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñ en da ne može podržati let aviona. aerozoli v. portus luka) vazduš-na luka. aerometrija (grč. aeronaut (grč. lat. aeg. aerostacija (nlat. aeg vazduh. aeroza (grč. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. helikopterom i dr. eng. aeg. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. navigatio) plovidba po vazduhu. aeg. Magnes. lat. plasso obrazujem. eng. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. uvo) ned. aeroterapija (grč. izgaranje. aerosoli. bakterija u vodi. asroklinoskop (grč.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aerobije. aeg. aeg. asronavigacija (grč. skok padobranom itd. aeg. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. terme toplota. čvorište vazdušnih linija. meteorski kamen. aerometar (grč. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aeromshanika (grč. zbor.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aeg. aeg. npr. aeroport (grč. aeg. aeg) ned. v. pomorski) vazduhoplovac. aeg. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeg. us. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeg. lat. aeg. aerokartograf (grč. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aeromedicina (grč. razvijanje vazduha u telu. tćnos napon. aeg. aeg. aeroplan (grč. aeropauza (grč. kamen koji pada iz vazduha. aeroplast (grč. govor) onaj koji se bavi aerologijom.). fr. koja se drži potiskom. aeg. 2 Leksikon aeronautika (grč. taxis ureñenje) zool. aeg. aeg. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aeg. aerolog (grč. veliki aerodrom. aeroidan (grč. naus brod. lat. aeromiting (grč. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. zoon životinja) zool. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije.

gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomo ću snimaka iz vazduha. ala. phos svetlost. phoros koji nosi) donosač vazduha. lat. aeg. metrfa merenje) 1. od nominalne vrednosti.: bog. tćpos mesto. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. aerotropizam (grč. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. hartija od vrednosti i sl. ejderha) zmaj. Takvi su pojmovi npr. aerofagija (grč. odnosno kiseonika. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. neprikosno-ven. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. pomo ću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. čudovište. igrati na berzi. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. aeg. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. phoneo zvučim) instru-ment. ažioter (fr. Azijat (lat. azgm besan) 1. ažio-kovto (fr. azeličai. na utočište u nekoj stranoj državi. aerofotografija (grč. doterivanje. azgin (tur. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. asbestos neugasan) mm. aeg. i 2. ažiotirati (fr. izbegavanje vazduha. azigija (grč. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze uto čište. igranje na berzi. končastog sastava. azbest (gr č.. azbestoza (gr č. plašim se) strah od vazduha. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. ažiotaža (fr. . antički besednički stil. duvački instrumenti. nameštanje. ažuran (fr. pun života. zavese u pozorištima i dr. praviti šupljike. ajour) šupljikati. aeg. utočište. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. a jour) tačan i brz u poslu. gramma slovo. udešavanje mere. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. hartijama od vrednosti. višak. magneziju-mov silikat. nezauzetost. lat. bombastičan. zygon jaram) neženjenost. a-. 2. phone glas) kuz. aerofobija (grč. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. jedna vrsta nesagorljivog minerala. ažija (fr. phagem jesti) med. Asianus) stanovnik Azije. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. aerofon (grč. ažur (fr. ažurirati (fr. agio) trg. ažistaža (fr. veća vrednost jedne vrste novca. metafizičke. aerofilatelija (grč. jedne deonice. azijanizam ret. bujan. aeg. vojnih begunaca i sl. phobeo bojim se. aerofoni instrumenti (grč. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. aždaja (tur. azil (grč. naročito zemljišta (terena). pravac) bog. aerotunel (grč. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. obaviti posao na vreme. v. kao i pod vodom. aeg. profesionalni igrač na berzi. azelija (grč. entelehija i mnogi drugi. nem. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. a-sylos neopljačkan. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). nezavidljivost. . besan (obično o konju). od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. flotta) „vazdušna flota". aeg. aeg. neudatost. gutanje vazduha. pomeranje. stvoren u maloazijskoj Joniji. trgovanje novcem. ret. trćpos obrt. npr. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. doplata. syle pljačka hrama) sigurno sklonište.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. aerofotogrametrija (grč. služi kao rñav toplonoša. takoñe: epifite. neman. aeg. aerofilter (grč. aeg. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. filatelija. aeg. plahovit čovek.. hartije od vrednosti i sl. a-. deo-nicama i sl. Aeroflot (grč. phytcn biljka) bog. ital. azelia) neljubomornost. geofite). aerofor (grč. agiotage) špekulacija. pribežište. tzv. za izolaciju. sloboda. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. silovit. Asia. azilum ignorancije (lat. agio-conto) trg. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. phos svetlost. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). pr. inače. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. aerofite (grč.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. baviti se ažiotažom. asbestos neugasan) med. 2. akcije. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. koji je pronašao Edison. aeg. berzanske zelenap!enje. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. aeg. osion. preterano kitnjast govornik. životna sila. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. pa i kod tuberkuloznih. aeg. aeroturbina (grč. aeg.

rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. logia nauka) v. ajnc (nem. koji se tiče akademije. a-zoon. ajnštajnij(um). akademik. zoon živo biće. ajsberg (nem. haydamak) batina. a ostali je deo pod vodom). 1. ajgir (tur. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. te je.bez. aKademikos) koji pripada visokoj. 3. azoodinamija (grč. zoo živim. tur. azotometar (grč. više-manje. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). ajnzac (nem. ajam (tur. fig. stoka. ili organskoga iz anorganskog. 2. a-. a. obrazovan na visokoj školi. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. azoturija (grč. 4. azo-bojs (gr č. školski. a. 2. aKademikćs) v. zyme kvasac. haymana) 1. dynamis snaga. plava boja neba. rednog broja 7. sperma seme) med. aKademia od osobnog imena AKademos. urem mokriti) med. nedostatak snage za život. dobar. 5. azojski period (grč. malaksavanje. Otkriven 1954. azotos. eins jedan) v. aKademia. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. ital. ajmana (tur. ein jedan.bez. lat. azur (tur. karbonat bakra. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. najstariji period Zemljine kore. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). trovalentan. air (tur. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. akademizam (grč. azoogenija (grč. Ajša (tur. krut. GGlato-nova filozofija. ajkuva (tur.-tur. koji se ti če ove. grč.zoon. dobro. znak Es. redni broj 99. element atom-ske mase 14. akademski (grč. budite pripravni. azurala (arap. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. aylik) dohodak. hayirli) srećan. gde su akademski držali kongres 1869. ajman. Ajas (grč. pripravan. na noge! azurii (arap. v. ropsko podražavanje antičkih uzora. azotos. »sena ljubimica Muhamedova. gfgnomai nestajem. ajvan (tur. 3. periodos) geol.) v. bitanga. azur. ajskastn (nem.. spreman. sila) med. ajzenaši pristalice Karla Marksa. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. ajnleger (nem. airli (tur. gotov. uplitanje. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokra ći. koji pripada akademiji. 2. as-samt strana) astr. ajdamak (tur. čestit. nebesko plavetnilo. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. azzurro) l. azoik (grč. akademija. slojevi bez organskih ostataka. aitiologija (grč. praznik beskvasnog hleba. azot (grč. poludeo i ubio se od žalosti. Lavoazijeov naziv za nitrogen. pilu. azur (fr. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. domaća životinja. azotos. azotos. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. kralja salaminskog. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. akademska rasprava strogo naučna raspra- . a. ljubavnica. hazir ola) spremajte se.) vrsta plave boje. korist. vent-en. akademičar. Ayse živa) muslimansko žensko ime. velikoj školi (univerzitetu). ogrlina. uložak) muz.) v. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañ ivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). dušik. ždrebac. hajvan. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). pl. azuran. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). azurit (fr. arhaik. visoka škola za nauku ili umetnost. hazir) 2. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. atomska masa 254. plata. plavetnilo. dakle. ajluk (tur. a-zoon. akademik (grč. zoon život) kol. marva. koji nije u stanju da održava život) hem. Eisberg) ledeni breg. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. azotemija (grč. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. neradnik.) draga. plav mineral. Platonova škola. a-. akademičar (grč. ua. hayir) sreća. znak N. dobrotvorne ustanova. radioaktivan.067. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. ajvar (tur. Aias) kit. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. Einsatz umetak. skitnica. azoospermija (grč. azur.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. naima krv) med. ajnakter (nem. Eis led. sin Telamona. einlegen staviti) štamp. aitfa uzrok. usiljen. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. radnik koji stavlja drvo pod testeru. hajvar. egiologija. gotovan. zadužbina. motka. akademija (grč. zb<zg toga.19 azima (grč. nastavak ites) tin. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. aygir) pastuv. azimut (arap. slabljenje. hemijski element.

akaustičan (grč. logia govor) lit. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). bez. akvalung (lat. akarecevolmente (ital. nestalan. stojeći. naročito na Veliku subotu. akva (lat. aqua. vrsta berila. zakupac robe radi cphekulacije. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. akvaplaning (eng. akatarzija (grč. aqua. akatalepsija (grč. nepoi-manje. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. Etiopiji.akairologija 20 akvarelist(a) va. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. axantha bodlja) ned. v. grč. reč akakJa znači nevinost). akapLja bodlja. destilacijom prečišćena voda. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. a-Katastatos) nepostojan. a capriccio) nuz. akaša je starija od svih njih. accarezzevole) muz. akak!a) bog. accarezzevolmente) tuz. acqerellare) slikati vodenim bojama. neprikladan govor. akampsija (grč. a quadro) muz. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). v. neuredan. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. aqua Binelli) farm. akvarelist(a) (fr. aqua. akantopelvis (grč. a. aKathars(a) nečistoća. nemogućnost pijenja ili gutanja.ne. aKataleptos) nedokučljiv. logia govor) nezgodan. akvagij(um) (lat. med. student univerziteta. od koga se dobija gumarabika. aKairos nezgodan. akvadukt v. akvabatik (lat.ne. nedostatak razumevanja. accapareur) nakupovalac. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. axampsfa) negipkost. akatalektičan stih (grč. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. akalkulija (grč. med. akvatikum. nego stojeći ili u hodu. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. aqua voda. tj. akatolik (grč. koja se peva. akantologija (grč. umiljato. agere voditi) prav. pelvis karlica) med. prekapnica. po svom ćefu. omanje trnovito drvo koje raste u ist. Kathfzo) ne sedeći. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. akaša (ind. Africi. nečistoća krvi. pedis noga) podvodni bicikl. akatagrafija (grč. aqua) voda. akataleptičan (grč. akantoza (grč. kao što su bradavice. assarageg) zakupljivati radi dobiti. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. akvanautika (lat. zgrčenost. akarpija (grč. akardija (grč. a-. akatastatičan (grč. lat. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. marinus morski) min. aquaplaning) sp. akarecevole. ukrućenost udova. fig.. med. aqua. akva Bineli (nlat. fr. Kardfa srce) fiziol. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). u nezgodan čas. po učenju Upanišada: etar. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. akagrJa) neplodnost. aqua. aqua destillata) hen. a-. akvarelirati (ital.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. akademski grañanin slušalac. akvaplan (lat. axantha bodlja. nautika. akarecevole (ital. pravo isuši-vanja zemljišta. Hristu i svetiteljima. nepriličan. samovoljno. a-Katalektikos) poet. bodljikava karlica. a-Kaustos) nesagorljiv. akacija (grč. četvoroglasno. Kataposis pijenje) med. neshvatljiv. papilomi i dr. graphfa pisanje) med. akatističan (grč. nepravilan (za groznicu). mekuštvo. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. malodušnost. eng. zbirka satiričnih. a. u četiri glasa. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akva destilata (lat. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. a capella) kuz. planus ravan) sp. akvaped (lat. a kapele (ital. nena-klonost prema čistoći. a-. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. nezapaljiv. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. nepojmljiv. pes. a-. akvarel (ital. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. kao „prostorna supstancija". podrugljivih pesama. aqua. neshvatanje. akvedukt.) fil. nemanje srca. praćena hipertrofičnim promenama na koži. calcul račun). Kata. koji se ne peva sedeći. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. tj. kamerama i dr. snabdeveno reflektorima. naročito protestant. akairologija (grč. akaparer (fr. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). a kvadro (ital. pravo odvoñenja vode. akatist (grč. . a kapričo (ital. ljupko. akaparisati (fr. akatapozis (grč. ned. potres mozga. akvamarin (lat.

akvedukt (lat. uz platu ili proce-nat. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. akvagijum. ukočenost jednog uda ili više udova. blepo vidim) ned. 2. aklimatizacija. astr. 2. akvila (lat. aquila) pl. akvizitor (lat. akinezija (grč. a medved za žute kruške. akefalos (grč. zool. aquatilia) zool. aceridi. acenonoet. akvozitet (lat. z. sticanje. budala. god. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. orlovi (orao suri i orao krstaš). accollata. akvizitum (lat. poznavanje sredstava za lečenje rana. akognozija (grč. aquosus) pun vode. akvatilije (lat. v. tinta boja) gra-fi čka tehnika duboke štampe sli čna ba-kropisu po na činu štampanja. moč varan. akvafortis (lat. tj. umirivanje. a ć tak) glupan. fortis jak) hen. snažna voda. bubuljica. aklamacija (lat. fig. nauka o le čenju se č enjem. mesto u apoteci gde se drži voda. akvijescsncija (lat. č ovek koji ne trpi ni č iju vlast. akizam (grč. kri-ti čno. par acclamation) izvršiti izbor. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. par aklamasjon (fr. akvaterarij(um) (lat. akezija (grč. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. aqua. 21 akolada akianoblepsija (grč. ovlašćeno lice koje. med. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. acclimatisare) prila-goditi. aklimatiziranje. kanal. collum vrat. uzetost živaca. odoma ćiti. anne (grč. akoemetar (grč. vodovodna cev. acquisitio) tekovina. slepilo za plavu boju. aquila) zool. sprava za merenje stepena ja č ine č ula sluha. akme (grč. ili usvojiti kakav predlog. akviziter (lat. akio čujem. aKedeia) v. gnosis poznavanje) med. farm. aKinesfa) nepokretljivost. akik (tur. akumetar. prelomio stanje u razvoju bolesti. prilago ñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. a-. 3. vodene biljke. bogat vodom. koji ne prelama. acquisitor) čovek koji nešto sti č e. nabavljene. zara ñ uje. akvijescirati (lat. fig. aklastičan (grč. ducere voditi) 1. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevo ñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. vlažan. akov lek. acclimatio) v. akvozan (lat. kišovitost. izmirenje nekog dugovanja. slatkovodne životinje. 1. aklimacija (nlat. akenonoet v. aquiescentia) umirenje. aklimacija. aki (fr. akvatinta (lat. metron mera) med. bez pojedinačnog glasanja. stečeno dobro. ne lomi zrake. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. akpe) med. akolada (lat. kuapbv zagasito-plav. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. klicanje. barovit. v. acquisitor sticalac) trg. . ake lečenje. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. odomaćivanje. akvestus konjugalis (nlat. priznanica. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. aquiscere) umiriti. stari rimski vodovod. bez pojedinačnog glasanja. fr. akvadukt. orao. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". aquositas) bogatstvo vodom. akirija (grč. ret. Akvarij(us) (lat. nauka o hirurškim operacijama.adobivanje. ital. aklimatacija. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. aidestos nezatvoren) Opt. acedija. akijezis (grč.akvarij(um) akvarij(um) (lat. naviknuti na neku tuñ u klimu. ergon delo) ned. akmak (tur. vodovod. kad se neko pravi da nešto ne mari. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. pozdravljati klicanjem. oblik ruskog larpurlartizma. aklimatizacija (nlat. atiline (lat. aqua. skupljač oglasa (za novine). lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuć e zavode). akiurgija (grč. acquestus conjuga-lis) prav. kišovit. zadovoljiti. akvizicija (lat. vodeni. aquaticus) podvodan. aklamirati (lat. aklimatizirati (nlat. jednoglasno. 3. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. acezija.. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akedija (grč. aklimatacija (nlat. stečeno. aKesis) v. akte vrhunac. aquarius) astr. uzvikivanje. arh. spravlja se od šalitre i razre ñene sumporne kiseline. ukras u obliku orla na zabatu ku će. šiljak) med. aquaticum) prav. aklimatizacija. acclimatatio) v.. zajednička tekovina muža i žene. acquisitum) nešto što je zadobiveno. aqua. pristankom svih. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). nabavlja ili zadobiva. aqua. gnojnica. prilagoñava™ podneblju. ime jednog sazvež ñ a. upotreba reči u prenesenom smislu. kad lisica kaže da je grož ñ e kiselo. a-. npr. akug£a) neprava upotreba jedne reči. acquit) plać anje. aKephalos bezglav) sanjalica. koji živi u vodi. navikavanje na tuñu klimu. pokraj vode. Kyesis trudnoća) ned. nabavljanje. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. nesposobnost »sene da bude oploñena. zarada. akvatičan (lat. akvatikum (lat.

unapred. udesiti se. pripadanje. sporazumeti se. akomodirati se. združenje. akreditiranom. accrementum) poraštaj. porav-nati. a-. bez istinske stvarnosti. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. staviti u za-grade. sprovoditi. pronañena 1829. zagrliti. poravnanje. utvrñenja i sl. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. a ne nadnicom. a conto) uzimanje na račun. voj. ćelavost. poravna™ se. dati kredit. accompagner) pratilac. ital. terme. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. uopšte svaka otrovna životinja. bog. žice). dopustiti. žderonja. slaganje. fait accompli) svršen čin. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. accord. predujmiti. fet akompli (fr. priraštaj. akompanjirati (fr. akomija (grč. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. vansudsko poravnanje. accordo. udešavanje instrumenata i glasova. po svršenom parčetu. sloga. accordoir) muz. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču.22 ramenu novoproizvedenog viteza. svršen. accordeur. accompagner) pratiti. priseo jiti. accorporatio) sjedinjenje. spojiti.. udesiti. akrep) škorpija. a-. krateia nemoć. akratos jak. accordatore) kuz. ugovor. akdniton jedić. akreditirati se steći ime. tačkati. unapred. poverenje. samo bog. a ne nadnicama. akotiledone (grč. urediti. kranfon lubanja) fiziol. asge) engleska mera za površinu. akorporirati (nlat. „štimer". akrescenziJa akorder (fr. fr. uvaženje. accorder) zglasiti. akreditiv (nlat. akomodirati (lat. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. uroñena nakaznost glave. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. suprotno: ateizam. kuz. bledilo. suma koja se uzima na račun. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. ove-riti. na ime zarade ili primanja. po dešavanje. accordando) kuz. sobe i dr. a-. akologija (grč. vezati za ggritke. accordamento) muz. akontirati (ital. aKĆluthos) pomoćnik. kćsmos uredan) neurednost. poravnati se. naročiti način plaćanja radnika. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. akontacija (ital. tip. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. med. plaćati taj posao po parčetu. akolast (grč.8 t2). akonto. opunomoćiti. nl. a kong» (ital. pripojiti. namestiti se udobno. pogodba. kote kosa) ned. odobriti. slagati. bezdlačnost. akr (eng. v. pa i sam svet. udesiti (glasove. zglašavanje.crescere rasti) prira-štaj. zagraditi. ne nadnicom. accommodatio) udešavanje. a-. saglasnost. zglasilo. nečistoća. zglašavajući. udešavanje. . kao jedino što doista živi. koji je u punoj snazi. izgladiti. akolit (grč. na račun. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). tur. akompanjist(a) (fr. akordamento (ital. Aconitum napellus) hem. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. akranija (grč. jakrep. = 4840 kvadratnih jardi (4046. namiriti se. akord (ital. na ime. predujam. akomodman (fr. akosmizam (grč. povećanje. udešavajući. accoler) obgrliti. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgova čkih ku ća u raznim mestima. akordoar (fr. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. god. priznati. udešavanje muzičkih instrumenata. pridružiti. sporazum. zagrada. a conto) trg. accreditare) ovlastiti. akratija (grč. ckrku-larni akreditiv akreditivno. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. izravnati. a-. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. zglaša-vati. akratoterme (grč. aceordium) kuz. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. a-. tj. akosmija (grč. otuda: dati neki posao u akord. logia nauka) nauka o lekovima. accommodement) udobno ureñivanje kuće. u ime predujma. glas. akrep (arap. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. ad. fr. akolirati (fr. akorporacija (nlat. okončan. akonitin (grč. assogrogage) prisajedi-niti. npr. akompli (fr. akordando (ital. viljuška za zglašavanje. uzimanje unapred. voj. samo modifikacije božanstva. uzimanje predujma. na ime zarade ili primanja. accommodare. assoglmoder) podesiti. dati posao u rad s tim da se pla ć a po svršenom poslu. akrement (lat. poverenje. dok su sve ostale stvari. punomoćje.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. o plaćanju nekog duga. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. zglasilac. trg. nlat. složiti. sprovodnik.. akomodacija (lat. akrescenzija (lat. bolestan izgled lica. accreditivum) punomoćstvo. akordion (ital. kuz. akordirati (fr. 'aqrab. kotyledon udubljenje) il. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. o sredstvima za lečenje rana. accompli) završen. akreditirati (nlat. dovršen. proždrljiva!]. akoz lek. overenje. aKolastos) neumeren čovek.

u životu. akromikrija (grč. akros. akrosofija (grč. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. jezika. akromegalija (grč. akroamatičan (grč. . petalon list) bog. kratko ć a jednoga ili više udova. šiljat. akroterija (grč. pisanju. akrobystfa) v. akro. akros. akroama (grč. pri obre-zanju. predavanje. poslednjeg uzroka stvari. ahromatopsija. oputa ime) veštač ka skraćenica sastavljena od početnih slova ili po č etnih slova neke složene re č i ili više reči. polis grad) gornji grad. odyne bol) ked. akros. krajnji. akrokolije (grč. ple ć e. optuživanje. ple ć ka. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. slemenu gra ñevina. akribes. akros. ljutina. akros. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akrostih (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. ahromatin. akromion. bazipetalan. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. savesnost. neodlu č nost. akrotizam (grč. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akros. akribometrija (grč. akribes. lopatica. gipko-sti i okretnosti. akros. akros. acrimonia) oštrina. akritičan (grč. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. nekritičan. mikrćs mali) med. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. okrivljavanje. akrogrami (grč. akrolein (lat. npr. akrobacija (grč. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. gornji. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se č uje. uopšte. akroliti (grč. oleum ulje) hen. akrimonija (lat. koji se. neodre ñ enost stanja bolesti. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akros. akromatopsija v. prevrta č. pelivan. akrobata) (grč. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. naro čito krajnjih. akronim (grč. glavica) ark. akro. nosa. aseg oštar. akros. čitanje. teško razumljiv. akros) fil istraživanje prauzroka. monos jedini. akromatin v. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akropostija (grč. akridofag (gr č . vrh zgrade. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akrografija (grč. usmen. karpos plod) bog. akroterion vrh. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akromazija v. akribometar (gr č. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. akros. akrilna kiselina hen. graphfa. akribologija (grč. stfchos niz. ahromazija. akromfa) znat. odseca. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akromion (grč. predavanje. akrizija (grč. otpornost. akros. postupak pri radu kiselinama.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akros. sophia mudrost) najviša mudrost. krajnji udovi tela. šiljatost glave. brižlji-vost. akrfs skakavac. akrobistija. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akromonosilabike (grč. akros) predmetak u složenicama sa zna č enjem. accriminatio) optužba.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. kolon ud) št. tj. akropostija. znat. akroazis (grč. akribeia) tačnost.(grč. istraživanju i. aseg ljut) farm. metron) tačno merenje. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). med. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. kljun la ñ e (kao pobedni znak na novcu). a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plasti čne mase (poliakrilne smole). phagos žderač) skakavcojed. usnica. <upr. akriminacija (nlat. kiselina. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. ruku i nogu. akrisfa) nerasudnost. redak) pesma kod koje po četna. gradska tvrñava u Atini i ostalim grč kim gradovima. akros. akrokarpičan (grč. akrobistija (grč. kephale glava) znat. pathos bolest) med. akrokefalija (grč. opori lekovi. gorčina. Akropolis (gr č . akropetalan (grč. oporost. onaj koji se hrani skakavcima. akribija (grč. kao i ostalih perifer-nih delova tela. avij. razgovor koji prija uvu (naro č ito za vreme jela kod starih Grka). gornji deo. akrćasis) slušanje. akrije (lat. ta čan metron merim) sprava za ta č no merenje veoma malih predmeta. ruke i noge) od kamena. donje vilice. akros. tačnost u govoru. u obliku predavanja. temeljitost. rasuñivanja. megas velik) med. koji nosi plod na vrhu. pisanje) tip. akropatija (grč. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akrobatika (grč. ljuti.

v. activus. activitas) živost. activare) v. aktivisati (nlat. aktivirati. agere delati. aktivist(a) (lat.) med. raditi) fil. delovanje. radan. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. activare) staviti u dejstvo. onda su i me ñ u sobom jednake). aksijalni (lat. rasprava. očevidan. radni. aksungija (lat. akroholija (grč. hemijsko dejstvo sun č anih zrakova. aktivator (lat. farm. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. hem. poz. actum. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. actus. aktivirati (nlat. 2. tj. one koje se ti č u države. activi) pl. act. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ č ovek kao pregled. ahbp oca. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. cijanoza. aktivnost (lat. politički aktivist). nedokažljiva istina. activus delatan. uvesti u aktivnu službu. actor vršilac. akta (lat. eng. koji vredi. zrakova da izazovu hemijske promene. akta apostolorum (lat. manteia proricanje) proricanje po sekirama. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. os) osni. activus) v. imovina. šake. aksiom (grč. radni. gram. timologija. aktentašna (nem. acte) delo. pl. activus delatan) onaj koji je delatan. gram. axioma ugled. očevidna istina. akrofobija (grč. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. za razliku od pasiva. aktfs. Aktentasche) torba za spise. radan) 1. državnim nad-leštvima itd. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. morske životinje iz porodice anto-zoa. pospešavati. živ. delatnost. potraživanje (suprotno: pasiva). aksonometrija (gr č . usta). zrak) fiz. osovina. u dejstvu. aktivizam (lat. koji se ne dokazuje. razjarenost. pregala č ki. nlat. aksiomatičan (grč. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. fr. radnje. javni spis. aksilarni (lat. naročito u sudu. moruzge. svaka svečana javna radnja. bradva. lat. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. spisi koji se tiču nečega. akros. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. ubrza-vati. marljivost. istinit. razjaren) jarost. pojačavanje delatnosti. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. radnja. 2. axis osovina. delanje. čin. dejstvo. ustalač ki. akseničan. radno stanje (suprotno: pasiv). pogurnuti. izvršilac) glumac. acteur. radinost. logia nauka) fil. od kojih sopstvenik ima koristi. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. aktivan (lat. naročito sudska radnja. uši. aktivitet (nlat. aksiomatika nauka o aksiomima. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. akter (fr. v. istina koja se ne može dokazati (npr. stopala. javne radnje. „osovine Berlin—Rim—Tokio". pospešiti. praktično. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. trg. aktinidi (grč. okretnost. aksiom. osovinski. pristalica aktivizma. Achse osovina) „osovinaš". activa) trg. acta od agere delati. salo. . mekanog tela. osovina. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. akrćcholos jarostan. uč esnik u nekoj radnji ili u nekom doga ñ aju. radi u nekoj oblasti (npr. revnost. stavljanje u delovanje. 2. ne raditi po njoj ništa. aksenija (grč. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili poja čava delovanje neke druge supstance. aksiologija (grč. 1. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. još u službi. aktiva (lat. ili su mu č ak od štete. aktive (lat. up. axine sekira. acta publica) pl. aktis. teorija vrednosti. akt (lat. koji dejstvuje. aheša) negostoljubivost. aktinos sunčani zrak. aktfs. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čove čjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. negostoprimstvo. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. axis oca.. axios vredan. fil. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. vredan. koji radi. tj. acta apostolorum) pl. akta publika (lat. odstraniti je. bez kostura. akros. koji označava delatnost) 1. activus delatan. aktinije (grč. suprotno: inaktivi. v. aktiv-nost. activus delatan) radan. aktinizam (grč. svojstvo sunčanih. akrocijanoza (grč. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. Kad su dve količine jednake tre ć oj. aktiv 2. učenje o vrednostima. dela. aktivi (nlat. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. nekretnine). imanje (novac. aksist (nem. okretan. mast. nadljubiča-stih. aktinos) hek. aksinomantija (grč. hartije od vrednosti. pretres. raditi) pl. aktivacija (lat. ubrzati.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. aktivitet. dela apostola. actinaria) 3001. njegovim stalnim nastojanjem. activa) trg. axilla pazuho) pazušni.

accusatio) tuženje. hem. aktfs. energeia delo. lečenje zracima. aktor (lat. mykes gljiva) ned. actualis. znak As. aktuelan (nlat. therapeia lečenje) med. stvarnost. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. svečanost. nevidljivi. akuzacija (lat. aktuelna energija živa sila. današnjica. jesu aktinski. akte strma obala) pl. naro čito: oštrina tona. actualis) fil. aktrisa (fr. aktis. aktinski (grč. oštrina. acuitas) šiljatost. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). koji se odnosi neposredno na današnjicu. teorija aktualiteta psi*. zrači H-zrake. tuži-lački. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. actualisatio) privoñenje u delo. gramma slovo) rendgenska slika. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. radioaktivan element. actuel) sadašnji. actuel) v. kažnjiv. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. tužilac. aktinij(um) (grč. akuzator. aktualitet. koji hemijski dejstvuje. prouzrokovači aktino-mikoze (v. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. aktinogram (grč. privesti ili privoditi u delo. aktualitet (lat. grapho pišem) fiz. atomska masa 219. spol-no sjedinjavanje. . akuleiforman (lat. optužilac. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. accusare optužiti. aktis. bodljikast. aktis. aktualizo-vati. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. što). redni broj 89. aktu (lat. goveda i svinja. med. svečan čin. aktinoterapija (grč. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. metron mera) fiz. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. aktinoskopija (grč. delo. redni broj 86. accusatorius) prav. actualis) v. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. aculeiformis) žaokast. tužitelj. actuarius) sudski pisar. 2. akuitet (nlat. istinit. aktuelan. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. actualiser) v. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. accusativus) gram. optužni. aktinična energija (grč. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. optuživanje. princip prirodne istorije. aktis. aktis. aktis gen. optuženje. aktis) hen. ostvarenje. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). aktinomicete (lat. ostvarivanje. aktuelaost. aktinoidi v. aktis. aktis. aktualizam (lat.). actu) u istini. Actinomyces) biol. graphia opis) nauka o zracima. aktis. aktinon (grč. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. akuzativ (lat. akuzatorski (lat. advokat. zrakast. aktualizirati (fr. aktinomikoza (grč. supr. odista. morphe oblik) bog. akuzator (lat. aktinoelektricitet (grč. aktis. školska svečanost. metron mera) 1. savremenost. skopeo gledam) med. činjenički. aktuacija (nlat. koji hemijski razlaže. akuzatus (lat. rad. actuatio) med. rentgenogram. dat. aktis. ispoljava se na organima za va-renje. aktuelnost (fr. aktualizovati (fr. ascusa-bilis) tužljiv. suprotno: akuzatus. accusatus) tuženik. stvaran. a ne nešto supstancijalno. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. poluvreme raspada 3. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. accusator) tužilac. ostvariva-ti. aktuar (lat. čin. aktus (lat. sparivanje. primorci. današnji. oni koji stanuju na obali. metron metar) fiz. aktinomorfan (grč. koji je na dnevnom redu. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. dejstvo nekog leka na organizam. zastupnik.. optuže-nik. aktualizacija (lat. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. naročito geologije i bio-logije. dan. aktis.92 sek. kinetička energija. fr. aktis. zarazna bolest najpre opažena kod konja. agere raditi. actualis) sadašnjost. znak Ap. actus) radnja. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinografija (grč. aktinometrija (grč. današnja zanimljivost. nlat. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktovka (lat. savremen. atomska masa 227.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. akuzabilan (lat. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomo ću selena. izdavalac punomoćja. aktinos zrak) fiz. sadašnja važnost. danost. actrice) glumica. prenošljiva i na ljude. prozračavanje rendgenom. aktinograf (grč. aktualan (lat. actor) prav. aktinimetar (grč. aktinidi. ostvariti. stvarno. aktinometar (grč. optužljiv. ispitivanje.

akulturacija (eng. poroditi se. tačan. akcelerometar (lat. prihvatljiv. akupunktura (lat. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. . akumulirati (lat. skupljač. dvornice. prihodi. ubrzanje. accumulatio nagomilava-nje) 1. spa-riti. gravis. acutus oštar. uredan. akcept (lat. akumulacija (lat. akceptabilan (nlat. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. akuširati (fr. akustičan (grč. prihvaćen) primanje menice. novac. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. način lečenja nekih bolesti. babičiti. accumulare) nagomil(av)-ati. „sprejeta". koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. akuo čujem. nagomilavač) fiz. slog ili neku reč. aparat za skupljanje električne energije. accumulator gomilač. akut (lat. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. akustika (grč. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akuo čujem. accentus naglasak) gram. oštri naglasak. acceptatio cambii) primanje menice. koji prisiljava na brzo rešenje. odobra-. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akutan (lat. accelerativus) ubrzavan. acutus) oštar. dohoci. akcentuacija (fr. acceptare) primalac. primaljstvo. up. accentuation) gram. i fr. gram. nauka o akcentima. accelerare) ubrzati. akušer (fr. od dveju ugovoračkih strana. accepta) pl. ubrzavajući. acupictura) vezenje. akuplirati (fr. isticanje. acutus accentus) gram. nauka o trudnoći. akceptant (lat. akcentovati (lat. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". „prihvaćena". primalac jedne na sebe vučene menice. accentus gravis) gram. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akceptacija (nlat. crkva). pri izgovoru. acceptabilis) primljiv. trasat. akuratan (lat. porañati se. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. odobriti. akut. akcent. accentus naglasak. gramatici). akceptor (lat. logia nauka) gram. gramatici. angularis ugaoni) kom. akceptirati (lat. sloga ili neke reči putem naglašavanja. ispravan. modernizacija (primitivne) kulture. reč kojom se izražava primanje menice. akceptirati. ubr-zavati. acceleratio) fiz. oštri akcent. jedna je promitent — ponu-ñač. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. akcentus gravis (lat. priznati. nlat. acupressura pritisak iglom) med. accoucher) pomoći ženi da rodi. akcentologija (lat. a druga akceptant— primalac). kao u molra. grč. akoemetar. acceptus primljen. ubrzavanje. akcept. accentus circumflexus). acceptare) v. paciscenata. cirkumfleks. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. nauka o zvuku. acus igla. primljena menica. pozori1pte. nagomilavanje (reči i izraza). akušersko odeljenje med. grč. acceptibilitas) pri-mljivost. sticati. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. accelerare ubrzavati. accoucher) babištvo. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. prihvatljivost. nagomilavač. akupiktura (nlat. accuratus) brižljiv. 2. akcentus cirkumfleksus (lat. akceptibilitet (nlat. akcepta (lat. poroñaju i babinjama. slušam) fiz. akceleracija (lat. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. savestan. acceptare) primiti. accentus) gram. acculturation) l. accoucheuse) babica. 2. koji ubrzava. akumulator (lat. prek. steći. akutangularan (lat. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). vez. akušeza (fr. v. teški naglasak (u grč. metron mera) v. poroditi. accentus acutus) gram. usvojljiv. akcentovanje (lat. valac. akcentuacija. jednog glasa. akupresura (lat. akustikos. akušerstvo (fr. oštrougli. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. akceptovati (lat. akcen(a)t (lat. staviti. accepti latio) trg. izvijeni naglasak (u grč. prihvatiti. akceptilacija (lat. akcentus akutus (lat. spajati. ret. spojiti. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. primalja. punctura bod) med. stavljati ak-cente na reči. vezivati dva po dva. naglasak (sloga ili reči). akcelerirati (lat. primljen od Kineza i Japanaca. naglašavanje. akutia bolest ona koja ć e se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. znak za obeležavanje naglaska. accoupler) sparivati. a obično traje do 40 dana. akumetar (grč.

veoma tvrda vrsta gipsa. ono o čemu niko ne vodi računa. sreća. akcidencijalan. trošarinu. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. slučajan. akcizirati (fr. po ugledu na nešto. al. akcesit (lat. razumeti. alabastar. ružičast. trg. čuti. halayik) 1. akcidencijalan (nlat. actio. slučaj. gomila. akcesija (lat. accidere dogoditi se. trošarinu. »sena opaka jezika. alaj-barjak (tur.(ar. accise) trošarinac. akcesoran (nlat. jezičara. accisia. svetina. senzal. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. odn. robinja. akšam (tur. alev. delanje. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). 2. koji nema veze sa suštinom stvari. tur. halal. pri-laz. pomoćni. posrednik. ono što još pripada glavnoj stvari. al) otvoreno crven. izrada tablica. desiti se) nebitna. usvajanje. akcija (lat. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. poreznik. raspusna. akcipirati (lat. nemoralna žena. action) radnja. accidentalis) v. Al-kuran itd. alkohol. alabastersko staklo mutno. accidere. alaj-beg (tur. npr. sluškinja. sporedan. akcidentalan (nlat. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. priraštaj. lat. usvojene znač enje neke reči. alal.. ak§am) l. alajka (tur. preduzimlji-vost. Aladnnova lampa. accidentialis) nebitan. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). pokvarena. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. rumen. koji se tiče dejstva. a la bonne heure) u dobri čas. accedere pristupiti. deonica. al-kali. osećati. sporedan posao. trošarina. accessus pristupanje. pripravnik u službi ili zvanju. acctionnaire) trg. oporezovati. gde je vladao rñav umetnički ukus). alabastros. poput (čega). akcizant (fr. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. sporednosti. accise) odrediti prirez. akcioni (lat. pristup) početnik. accidens. accidere dogañ ati se) prirez. accedere) pristup. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. po. prihvatanje. al (tur. 2. svečana povorka. akcionirati (lat. naučiti. zalazak sunca. 3. accessorius) sporedan. med. akcizor (fr. fini. shvatiti. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. slu čajne osobine neke stvari. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. slučajna zarada. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. optuživati. a la (fr. a la bon-er (fr. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. prila-zak. alabandizam umetničko ošljarenje. sporedna. eng. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. akcesist(a) (lat. osetiti. naro čita. uzgredan. akcidens (lat. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. što je promenljive ili slučajno u njoj. deoničar. accidere) pl. obrazaca.akcepcija 27 privreñivanje. accidentalia) slučajnosti. alabaster (grč. lat. alaj (tur. po zalasku sunca. naroč iti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. delanje) radni. alajbegova slama ono što nema vlasnika. stupanje na vlast. Aladin. u vodi teško rastvorljiv. poluprovidno staklo. accise) onaj koji plaća prirez. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. na probu. ala breve takt (ital. hartija od vrednosti i sl. vreme četvrte molitve muhamedanaca. alay bayragi) glavna vojnička zastava. opažati. actionator) tužitelj. delatnost. opaziti. alabastrum) št. akces (lat. sporedna nagrada. mnoštvo. alay) vojska. nlat. actio rad. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . al-) arapski član. druga nagrada. de-latni. tip. accipere) primiti. Aladinova lampa v. accessus. a la carte) prema jelovniku. akcionator (nlat. (arap. parada. akcidentalije (lat. actio tužba) tužiti. op-tužiti. dejstvo. tužilac. akcidencija (lat. akciza (fr. napad groznice. accise. a 1a) kao. a la kart (fr. udeo. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). koje nisu bitne. akcidence (lat. odeljenje konjanika. član nekog akcionarskog društva. akcioiiradi-jus avij. fr. akcionar (fr. izbor jela po jelovniku. accessio) pristupanje. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). acceptio) primanje. često se upotrebljava i el i ul. prvi mrak.

knjiga sa belim listovima. alarmist (fr. albolit (lat. albanolog stručnjak za albanologiju. albino (um. alarm (fr. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. allatratio) lajanje na. ribar. bez prethodnog gruntiranja. 2. islamskog). albus beo. zastrašiti. belančevina. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. albifikacija (nlat. pravi bog. albugo (lat. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. po turski (za razliku od evropskog. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. supr. alantoidna tečnost zool. albatio) beljenje. od helal) l. oprostiti se na rastanku. po evropski.. alacija (nlat. oboljenje usled trovanja kobasicom. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). alaturka (ital. eidos izgled. albuminimetar (lat. albacija (nlat. alantotoksikon (grč. maraka itd. alat. albatross) zool. tj. al crven. albus beo) med. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. alba (lat. na kome će se ostvariti neka radnja. ala marna (ital. albus beo) med. alla turca) na turski način. alafranka (ital. donositi. albuminat (lat. albumen (lat. halas. napad na nekog grdnjama. naro čito ru čni. po zapadnjački (za razliku od turskog. alantoida (grč. allas. alatracija (nlat. albertotipija tip. „brdska zemlja") staro. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. lat. danas samo pesničko ime Velike Britanije. alaliti. onaj koji boluje od albinizma. alat) pribor. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. supr. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. alarmer) uzbuniti. alaun (nem. fig. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. albumin (lat. miraz. alarmantan (fr. bela. alarmant) uznemiravan. Alba Greka (lat. strah. albacija. praviti uzbunu.000 listova). Albion (kelt. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. knjiga za skupljanje fotografija. albino. grč. nasledio odsustvo bojene materije. alatus krilat) davanje krila. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. metron mera) hem. uzbuna. album belo) belina. alamanka (tur. spomenar. obespokojavajući. sve što je potrebno za rad. alarme. albus beo) min. toksikon otrov) hem. koji uznemiruje. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. orijentalskog. a-. začednica. belančevinasta materija. nemir. svetao. lat. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. ala prima (ital. gramežljivac. obespokojiti. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. albifikacija. usled čega koža i kosa izgledaju bele. tur. allantos kobasica) med. koračnice. miraz. alaman (nem. allantos kobasica. oblik) zool. najednom slikati. neobuzdan čovek. allas. allatura. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. posrebravanje metala. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. zapadnjačkog). crtežima i sl. alumen) stipsa. uznemiriti. albugo) med. oprostiti se. afferre doneti.: alafrZnka. alatura (nlat. grč. do zemlje duga. a-ilah) bbg. alativ (fr. koju treba ispuniti slikama u boji. ital. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. halaliti (tur. beli feldspat. alantijazis (grč. afferre donositi) prav. albus beo. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. Alemanne) gladnica. oruñe. požurivanje. albumen) hem. pustahija. alat (arap. allatus donesen) pl. albumen) hem. nespokojstvo. alah (arap. književnosti i kulture. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. alla franca) na evropski način. vid. belančevina. albumen belance) hem. odmah. albit (lat. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. album (lat. ubrzanje. . otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. riba i gmizavaca). minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). alla marcia) iuz. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. albatros (eng. albumen. albinizam (lat.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. prćija. materija koja u sebi sadrži belančevine. spomen-knjiga. alarmirati (fr. albification) v. poziv ili znak ka oružju. alla prima) slik. uznemirujući. začedna bešika. at konj) alatast konj. Alaun. sjajanje metala. zabrinutost.: alaturka. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. botulizam. alatio. bela mrlja na rožnjači oka. naročito bakra. pozvati ka oružju. jer bi odbilo svu svetlost. lat. alata (lat. lalein brbljati) med. u zbunjivati. instrument za odreñivanje količine belan čevine u mokraći. allas. a o či crvenkaste. pozdraviti se. pokloniti. poštanskih karata sa slikama. riñan. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. alat (tur. albedo (lat. all'arme) voj. alas (mañ. nazvane po pronalazaču.

algoritam. algoritam (arap. alga. voštane ćelije u pčelinjem saću. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. ležišta za zube u vilicama. zvezda prve veličine. belančevit. albumoze (lat. halva. grč. kockar.'. al-veolarni živci vilični živci. alveolaran (nlat. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. izlučivanje belančevine mokraćom. algrafija (grč. albus beo) ned. plamene boje. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. aldum (tur. alea kocka) muz.. otuda i naziv. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. algoritam. trnka. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomo ću opštih znakova. aleatorij(um) (lat. helvahk) napojnica. algae) bot. algolagnija (grč. nastao usled bola. aldim) zlato. dakle. pče-lanik.. algija (grč. alvaluk (tur. npr. algos bol.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. algeo osećam bol) med. koji odgovara litogra-fiji. alvearium) košnica. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. allez) hajdete. alge (lat. kukuruznog brašna i dr. algama (grč. nastala je u novoj muzici svo ćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñ ača. naj češć e algi. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. bolešljiv. algofon (grč. kao znak šećerne bolesti. alveole (lat. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. algetičan (grč. alvus) anat. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. izvo ñ enje. napred! alea jakta est (lat. grč. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. idi. uputstva.) astr. alea kocka. alev (pere. rythmos) v. (boza). napojnica. graphfa) tip. stolica. veština računanja. aleator) igrač kockom. alegat (lat. rythmos odnos) 1. algema) med.. alegata (lat. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve re č i kada je prešao Rubikon. neuralgija. grč. aldumaš (tur. udžbenik algebre. albuminosus) koji sadrži belančevinu. alvadžija (tur. alvus (lat. bol. algeo osećam bol) bolan. phonos ubistvo) med. pozivanje na neki zakon. nagrada. uživanje u bolu. požuda za bolom. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. bolesti bubrega i dr. aldehid (nlat. allegatum) navedeno mesto. med. gr č mišića praćen bolom. grč. bol živaca.) crven. kriptogamne vodene biljke. albuminoidi (lat. lagneia obljuba) med. alva (tur. god. u sazvežñ u „Bika". kockarnica. mesta navedena iz drugih dela. algospazmus (grč. spasmos grč) med. ureo mokrim) med. aleator (lat. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. grč. izmet. kocka je bačena. logia) bog. „sastavljanje razdvojenih delova". okrecima. rythmcs) v. algaritam (arap. jasno crvene svetlosti. alvearij(um) (lat. č ast koju daje obi č no onaj koji obu č e nešto novo. ra čun simbolima po odreñenim zakonima. okreni. male duplje. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). albuminurija (lat. trbuh. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. tj. na-vod. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. al-gebr) kat. „volovsko oko". algos bol. konačno sam se odlu čio na neko delo. alcohol. anat. albus beo) fiziol. Aldebaran (arap. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. algebra (arap. albuminozan (nlat. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. alea kocka) slučajan. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. alea kocka. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. slastičar. ćelijski. aleatiko (ital. mat. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. alkohol lišen jednog dela vodonika. algorizam (arap. algologija (lat. aleatorium) igračnica. 2. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . nauka o algama. ale! (fr. alveoli) l. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. aleatorika (lat. allegata) pl. aleatorni (lat. helva) v. algaritam. algos bol. bescvetnice. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. 2. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. igrač na sre ću. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr.. albumen. ćelijast. alea jacta est) posl. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. znalac algebre.

allegoria) poet. »sivo. naročito protivotrov. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih nau čnika-tumača. aleksiteričan (grč. u HUP veku. alegro vivače (ital. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. lek protiv trovanja. č ist rad (u bakrorezu). aleksandrinac poet. u arapskom. alegro kon mogo (ital. kao npr. alem (arap. alegro kon brio. uzan prolaz. a ne direktno. klasi č an stih Francuza. pozivanje na spis. umereno veselo. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. živo i brzo. strasno i brzo. primamljivanje. veselo. koji poti če iz Aleksandrije. po-morskog grada u Donjem Egiptu. manje živo. sa dostojanstvom. alegrisimo. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. allectatio) mamljenje. alegorist(a) (grč. brzo. uticaj) nauka koja se bavi prou čavanjem biohemijskih uticaja izme ñ u biljaka. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. allegatio) navoñenje. alegreto (ital. suva u čenost radi u čenosti. alegrisimo (ital. alexo branim. i dr. alegrisimo. alegro (ital. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. alegoričan (grč. v. alegro maestozo (ital. aliluja. allee) drvored. alegro kon fuoko. alegro di molto. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grč kog obrazovanje i gr č ke književnosti. uzburkano. allegro pop tanto) muz. alegro asai (ital. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. šetalište izmeñu dva reda drve ć a. sa žarom. allegro con brio) muz. allegro moderato) muz. alegro asai. allegorikos) iskazan slikom. umereno brzo. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). alegorisati. allegro) muz.e. alexo branim. umereno alegreto. delovanje. allegrettino) muz. aleloftorija (grč. ova reč zna či i pozlać ene jabuka na vrhu minareta. alexo pomažem. manje brzo nego u alegro. alam znak. koji je osnovao 331. aleja (fr. uzaja-mni. alegramente. alektacija (lat. u pono ći kao u po dana" (nar. vatreno. allegro assai) muz. aleksin (grč. izražavati misli zavijeno.) min. sredstvo za spasavanje i pomoć. slikovit. aleksipiretikon (grč. . protivotrovni. v. izazivanje draži. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. pre n. allegro con spirito) muz. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. u prirodi i životinjskom svetu. slikovit govor. alegro moderato (ital. delo ili pisca. alegro kon spirito. vrlo »sivo. alegro kon brio (ital. aleksandrit (grč. alegorija (grč. pharmakon lek) med. aleksifarmakon (grč.) nauka o protivotro-vima. pesma u slavu boga. bez ikakve veze sa stvarnim životom. alelopatija (grč. u slikama. alegro kon spirito (ital. v. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. alektriomahija (grč. alegro furiozo (ital. allegrissimo) muz. manje veselo. aleluja (hebr. slikovito objašnjenje pojma ili misli. lexis govor) psih. aleksiterijum. alegro ma non tropo (ital. alegro di molto (ital. allelophthorfa) fil. alegro vivace) muz. rug vatra) med. alegretino (ital. alegro non tango (ital. brzo. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. alektriomantija (grč. alexo branim) med. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. allegramente) v. zavijen. sredstvo protiv groznice. allegro di molto) muz. pesma). za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. ne odviše brzo. alegramente (ital. allegoreo drukčije izražavam. hallal. alektryon petao. vrsta dragog kamena. drukčije prikazujem) v. tvrñ enje. alegro kon fuoko (ital. alegro. allegretto) muz. iz HP veka. alegorisati (grč. allegro con moto) muz. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir me ñ u vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. štitim) hem. alegro kon brio. a-. protivotrov. allegro con fuoco) muz. alejkum selam (tur. hitro. alektryon petao. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. up. pored ostalih mnogih značenja. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). što življe. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ć elice. dvanaesterac. allegro ma pop troppo) muz. v. slikovito. allelon meñusobni. Septua-ginta. pat-hos doživljaj. vrlo veselo. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. navoñ enje činjenica. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. vrlo veselo. allelon naizmeničan. allegro furioso) muz. aleksija (grč. ne mnogo brzo. aleksifarmacija (grč. alegorizirati (grč. odmereno hitro. phtefro unittavam.alegacija ZO alegacija (lat. aleksit (grč. allegro maestoso) muz. živahno. aleksandrijski gramati-č ari.

otuñiti. alienare) prav. aleurometar (grč. bez.). 2. med. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. aleuron pšenično brašno. npr. ergon delo) ned. philos prijatelj) prijatelj istine. alentando (ital. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. koji se sadrži u većem broju. allentando) muz. alimentirati (nlat. umerenog tempa (nemačkog porekla). prijateljstvo. alergeni (grč. izdržavati. udružiti. alopat. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čisto će brašna. aleuronat (grč. prema tvrñenju neke druge osobe. allemande) muz. aliment(a) (1. alentando. alimentatio hranjenje) ishrana. belle alliance). aleuromantija (grč. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. alfa. Sveta alijansa (fr. koren broća. alibi) prav. zadržavajući. alizari. alkkvotan. duševno rastrojstvo. a limine. tj. alligare) sliti. alethes istinit. aleuron pšenično brašno) bog. otu-ñenje. slična zrncu. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. aleluja. aleopat (grč. belančevina koja se nalazi u pšenici. nedostatak limfnih žlezda. alimentar (lat. popuštajući. supr. metanje) med. aliluja. Alemani (nem. alijas (lat. Z. hhilat) odelo. alibi (lat. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. filalet. svečana.ne. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. fr. primesak.alemanda 31 alimfija smesa. aleuron pšenično brašno) bog. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. up. aligacija (lat. aligacija. alef (hebr. alliance) spajanje. oroñavanje. allier) vezati savezom. okruglasta i kristalizovana organska tvar. aletiologija (grč. razmena. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. pathos) ned. obično: aliirati se. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). ua. npr. primesa. snabdeva™ hranom. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. opri-jateljiti. svezati brakom. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. god. alienatio) otuñivanje. odbiti neki predlog. allos drugi. alligatore. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. drugim putem. legirati. drugde. izdržavanje. allos. v. lat. aleuron (grč. alijevacija (lat. alet (arap. v. alikante (šp. odvratiti. aliquoties) mat. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. lyrnpha voda) med. alizarin (šp. slitina. aletofil (grč. smesta. savez. bračna veza. dok je ranije dobivana iz korena broća. aleiteza (grč. alias) inače. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alikvota (lat. alijenizam (lat. aleopatija (grč. . odstupanje od prirodnog stanja. alijenist(a) (fr. alijaža. dodatak. alemanda (fr. na drugom mestu. alizari (šp. levantinske broć. odlučno (npr. a. trovanje hranom. 4. koji pati od alergije. alienatio mentis). thesis položaj. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. 6 su alikvote broja 12. alienisme) med. sme-šati. alikvaitan (lat. aletheia istina. alergičan (grč. alienus tuñ. s praga) odmah. alimentacija (lat. premamiti (mušterije). alimenta) pl. usporavajući. allos drugi. v. alizari) bog. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. alloios drukčiji. udruživanje. po časna haljina kojom je sultan darivao vezire. američki krokodil. Pruske i Austrije 1815. allos. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". alijansa (fr. alloios. duhovno ra-strojstvo (lat. kajman. alija (arap. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. zalog. poludeti. savet i sl. slivati. šp. alimentarius) prav. alliage) v. ergon) med. legura. el lagarto) zool. aligator (ital. aleuron brašno. u odreñeno vreme tobože bila. v. aliirati (fr. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alikvotan (lat. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alentato (ital. alimentare) ishranjiva-ti. drukčije. a limine (lat. zemlja u kojoj žive Alemani). prodaja. alijaža (fr. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aliquantum) mat. alen-tato. npr. u biljnim ćelijama. logia) nauka (ili: učenje) o istini. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. alimentarna intoksikacija med. alergija (grč. alopatija. alimfija (grč. ludilo. ergon) med. alijenirati (lat. onaj koji voli istinu. aligirati (lat. otu-ñivati. gde je ta ista osoba. allentato) muz. alieniste) lekar za duševne bolesti. vanbračne dece. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. alizari) hen. ponudu. sklopiti savez. pathos bolest) lged. sem toga. fig.

cezijum i francijum. hidroksidi alkalnih metala. gr č. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. proizvoñ enje (ili: dobivanje) lužne soli.. alkatifa (arap. al korzo (ital. ponašanje. od kojih su neki veoma lekoviti. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. alkoholizirati (arap. ko-kain.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. rubidijum. udubljenje u sobi sa posteljom. ka-lijum. rakije i dr. alkoholizam (arap. alkohol (arap. hidrokrilac. potaša. aliptika (grč. dvor. alkoholometar (arap. grč. razlažu vodu. halkalf. alkalizirati (lat. organska hemijska jedinjena ugljenika. halka) v. vladanje. npr. gr č. neki prah. natrijum. potpuno prečiš ć en špiritus izlu č en iz vina.drveta. lat. odeljak koji počinje novim. alefpho mažem.. sa osnovom od vune i svile. alkoholometrija (arap. allure) hod. alkazar (arap. al corso) trg. halkah. po slavnom gr č kom liri č aru Alkeju.) hem. aliterirati (lat. alitura (lat. urediti. halka. metron mera) he». najbolji. savršeno pre čiš ć en prah. atropin. gr č. alkalescencija (nlat. opojno pi ć e. alinjirati (fr. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. na veliko. otrovni i gorka ukusa. hem. halkah) hem. prečista™ do stepena najve ć e fino ć e. doterati pod konac. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. metron mera) sprava za odreñ ivanje koli čine alkohola u nekom opojnom piću. aliteratio) poet. stih od pet stopa. pre naše ere. trljam) veština masiranje. po sadašnjoj vrednosti novca. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. alkalni metali hem. alcalisare) hen. alkalimetrija (arap.). ložnica. ala krilo. a od. poravnati po koncu. Al-qur' ap) v. alere hraniti.) dvorac. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. osloboditi od vode. alkalimetar (arap. novi paragraf. alifatična jedinjenja hem. koji je živeo 600. alkoholatura (arap. alkalij (arap. novi pasus. način kretanja. al-qubeh. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. šp. alitura) hranje-nje. kofein. Al-qur' ap) v. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. efdos) hem. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. teobromin i dr. Alkuran (arap. alir(a) (fr. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. naro č ito rakije. nauka o le čenju trljanjem. iste slogove. potaša. grč. Alkalos) poet. nego tek iz drugih odeljenja. izlu čiti špiritus iz neke tečnosti..) hem. ishrana.. pš. halkah) hen. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alkalizacija (nlat. alcoba) odeljenje odreñ eno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. trag divljači. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. metron mera) hem. npr. Korav. alkaloidi (arap. alcalescere) hen. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. al-qohhlu) l. Koran. ad littera slovo) praviti aliteraciju. fig. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. način hoda i držanja nekog č oveka. po kursu.) nauka o odreñ ivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. an gro. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alkalescirati (nlat. pijanica. od kojih dva jedanaester-ca. piva. železa i dr.: „Ona poji po putu putnike". skaphos lañ a) vozilo s krilima. hemijski najreak-tivniji. alka (tur. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. alkoholič ar (arap. linea red) nov red. pomešati sa alkoholom. alkejski stih (grč. slu čajno ili hotimično ponavljati ista slova. alkali (arap. alkoholi (arap.) pl. alkoholizacija (arap. alkejska strofa strofa od četiri stiha.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pi ć a. halkali.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. nešto uvu čenim redom. aligner. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. a č etvrta anapest i-i-i-i i-i-). npr. up. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. ali ingrosso) trg. aliteracija (nlat. strihnin. jedan deveterac i jedan deseterac. alkovn (arap. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo.) hem. kroz staklena vrata i prozore. nauka o ispitivanju sode ili potaše. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. vodokri-lac. iz Mitilene na Lezbosu. pre čišć avanje alkohola. aliskaf (lat. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. alkalije (arap.. grč. hem. od kojih su prve tri i poslednja jambi. postrojiti. . alkoholat (arap. svrstati.) pl. al ingroso (ital. nikotin. amoni-jaka. 2. alcalescentia) hem. osloboñenje špirituse od vode. alineja (lat. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. morfin. vodonika i kiseonika. palata. Alkoran (arap. god. alcalisatio) hem. od kore kina-.

elmas. naziv za univerzitet i veliku školu. aloe) hen. alotropija. dug konopac pomoću koga se konji u č e kasanju. npr. alotriologija (grč. allothi na drugom mestu. ura! alonž (fr. morphe oblik) hen. alogos protivan svrsi. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. nelogičan. ćelavost. allos. almas) dijamant. allotrios tuñ) pl. alopekija (grč. alopateki metod lečenja. up. alopecija ned. nered. al. alogija (grč. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. pathos bolest) med. biljna vrsta iz č ijeg se liš ć a cedi gorak sok. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. allos. verovatno. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. prijatelj. alokacija (nlat. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. ap-dros čovek. alopecija. alogen. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. oslovlja-vati. na nekom stolu). allos drugi. aloteza (grč. allos. alotrije (grč. almada. glupost. alokucija. zbornik koji izlazi godišnje. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove sli č ne č ove čjim. dodatak. pristalica alopatije. alokucija (lat. allocatio) dodavanje. almarada (tl. allos. alodijalan (nlat. almadet (arap. almarada) bodež sa tri reza. alotigen. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). allocutio) oslovljavanje. magna constructio veliki sklop. alogandromelin (grč. melos ud) zool. odtis zub) nameštanje tu ñih. alotigen (grč.(grč. alogotrofija (grč. al marko (ital. allodialis) slobodan od pla ć anja danka. nepri-stojnost. alodoksija (grč. allos drugi. govorim) ned. grč. grč. al marco) trg. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. transplantacija. allotrios. al-manakh) kalendar. nazvanog. po grofu Almavivi. allos drugi. allos. almaz (grč. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. thesis postavljanje) lšlv. alokvirati (lat. alomorfija (grč. horizontom. krug na nebu para-lelan sa vidikom.: homeopatija). aloin (grč. napred!. allos drugi. vepggač kih zuba. kratak govor. prelaženje jednog glasa u drugi. ćelavljenje. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. alodijalna dobra (stnem.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. alogfa) nerazumnost. alopatija (grč. istočnjačke. allos drugi. besmislica. megale syntaxis. . allotrios. aloe) vot. ono koje nije dobiveno u leno. up. alotriofagija (grč. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. grapho pišem) tuñ rukopis. tur. al-. drukčiji. megfste. alma mater (lat. tuñ potpis.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. phagein jesti) ned. alokvijum. alogen (grč. lat. naročito afri č ka. alogičan (grč. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. alomorfizam (grč. allons) hajdmo!. uobličavati) med. aloplastika (grč. produžetak. razli čit. materija koju sadrži u sebi liš ć e biljke aloje. tuña zanimanja. apeg. al-6t) slobodno dobro. prema čistoj težini zlata i srebra. allos drugi. alodij(um) (stnem. almoraham (arap. od koga se spravljaju lekovi. tuñinac. lekar koji leči pomoću alopatije. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. kose) ned. allonge) trg. nerazuman. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. sporedne (ili: tuñe) stvari. alokvij(um) (lat. trg. alopekija. arap. Almagest (arap. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. v. gen-pab ra ñ am) koji je postao drugde. odobravanje nekog računa. up. alloquium) v. alopat (grč. heterodoksija. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. tj. laleo brbljam. a na koji se stavljaju indosa-menti. nesmišlje-nost. nego koje je potpuna sopstvenost. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". aleopatija. alloqui) osloniti. nasleñeno dobro. alma mater mati koja hrani) „časna majka". alo. bolest opadanja kose. plassein uobli-čiti. logos um. almukantarat (arap. kratka beseda. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. alotriodontija (grč. pogrešan govor. genos rod) stranac. zadužiti ih. produžak. list koji se prila-že uz menicu. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. aleopat. pathos) ned. a-. ili stavke docnije unesene u rač un.) astr. allos drugi. aloniman (grč. nastavak (npr. godišnjak. alolalija (grč. v. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa razli čitim kristalnim oblicima. asamas. alon (fr. almanah (arap. allćtrios. pravljenje omašaka u govoru. alopekia opadanje dlaka. alograf (grč.

koji se preliva. uzbuñivanje. alster v. alpacca) l. alta ottava) muz. Alpes. galvanski posrebrena elitna. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. lekovi koji izazivaju promenu. po volji. alpini (ital. prema dopadanju.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. allohroos) koji menja boje. altercatio) prepirka. al pjačimento (ital. allos. beli slez. smenjenost. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. rasrditi. koji ima jednaku vrednost. gnev. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. alpinizam. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. protivna. ra-spra. al seko (ital. muz. ital. preobraćanje. raspro-stirem se) bkol. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. choreo idem. naročito kod novca. viši srednji glas. alter ego (lat. alruna. lice koje je od drugog nekog lica ovlaš ć eno da može potpuno u njegovo ime raditi. ital. alpinizam (lat. lednja-ke. alpinist(a) proučavalac Alpa. balkon. alohton (grč. supstancije. alotropija (grč. smena. alpini) voj. kako se ho će. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. Alpes. alt (lat altus visok. preina-čenje. allos. koji je sličan čovečjem liku. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. uzbuditi. supr. alto) muz. čarobnica. npr. pogled na glečere. jednak. alrauna (stnem. alohroičav (grč. odmena. od 1872. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. altera pars drugi deo) druga strana. alterantia) pl. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alta otava (lat. postali ti patuljci--proroci. al rigore di tempo (ital. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. protivnička strana. vodom. uzbuñenje. svaña. nego im je potrebna organ-ska hrana. kvariti. u istočnoj i južnoj Evropi. oltar. al piacere) muz. altera pare (lat. alpinus) koji pripada Alpima. po starom verovanju. log. nem. alteratio) menjanje na gore. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. autotrofija.: „Galilej je otkrio zakone padanja". althaia. alpinum (lat. orao gledam. alternativa (lat. alpijski lovci. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. al pari) trg. promeniti. alternativan (nlat. al segno) nuz. vrsta peruanske late. gr č . iste vrednosti ili sadržine. allos. naročito: penjanje na Alpe. izmeniti na gore. osobina ljudi. koji ima oblik Alpa. alteja (grč. zamenik. alterancije (nlat. potpuno saglasno. diskusija. 2. alterare) menjati. altan(a) (lat. alomorfija. istomišljenik. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". po tome nazvan koren mandragore. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. pevač koji peva alt. up. raspravljanje. planinski sport. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. 3. alotrofija (grč. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. isggust. 2. alternator) fiz. italijanske i francuske trupe. allos drugi. zool. altana) apx. svojstvo tvari. kratke lubanje i smeñ e boje lica ljudi koji žive oko Alpa. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". gatalica. med. izomerija. al. apunto. koji postepeno poboljšavaju sokove. alterkacija (lat. al punto (ital. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. alteracija (nlat. alohorija (grč. althaea) vot. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. allaka (per. alohroizam (grč. odmenjivanje. zbuniti. od- . altar (lat. alternator (nlat. lat.pari (ital. alta aga visok žrtvenik) v. alpinistika (lat. alternatio) smenjivanje. mali. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. pogoršati. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. altus. tropos način) heh. alpijski (lat. penjač na Alpe. hen. trophe hrana) bkol. alternativni sudovi su 1. oštećenje. savršeno tačno. alter ego drugi ja) 1. užasavanje. alterativa (nlat. alporama (lat. allos drugi. životinjama. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. v. al punto) u tačku. promena. v. uplašiti. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. pokvariti. al piacimento) muz. Alpes) v. kordiljerska tkanina od alpakine vune. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañ en alpijskim biljkama. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. mezosopran. alternativa) izbor izmeñu dvoga. ned. 2. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. npr. pogorp!anje. izmena. ulster. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. strogo u taktu. al pjačere (ital. planinarstvo. novo srebro. alternativus) naizmeni-čan. alpijska rasa. al rigore di tempo) muz. alte-rativa. npr. al pjačere. drugi glas. iz koga su. alterativa) pl. zastupnik. tropos) he*. alterirati (nlat. planinar. opredeljivanje za jednu od dve odluke. alternacija (lat. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom.

spisak izrañen alfabetskim redom. tj. alternare) smenjivati se. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). altin (tur. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. ruski bakreni novac. altruizam (od ital. fig. stipsa. altiora (lat. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. viša znanja. suglasnički). mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. v.alternirati 35 alciora alumen (lat. aluvionog prava. altus visok. znak A1. redni broj 13. procesu alfaraspada. alciora. ići naviše. govorka figura u kojoj se. c.v. altesse) visočanstvo. aluminium) min. altum silentium) duboka tišina. aluvijalan (nlat. ići od altiora (alciora) ići napred. 1. aluvio (lat. grč. tj. 2. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. fig. nesebičnost. više stvari. mera) visinomer. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. bocka-ti. početnik u čemu (u nekoj nauci. pa i celoga čovečanstva. tuizam. ljubav prema bližnjima. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. kumulus. altokumulusi (lat. Al-hamrah) „crvena kuća". alumneum (nlat. svetlost (titula). altimetar (lat. naziv po pronalazaču. altimetrija (lat. alphiton ječmena pre-krupa. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. alting (dan. samoglasnički. aluminijum) (lat. altus. al fresko (ital. duboko ćutanje. druge imaju tzv. . tajanstveni srednjovekovni naučenjak. turski zlatni novac. . kvantitativni. alciora (lat. dukat. altus. 3. aluminat. alfa i omega (a. početnik u čitanju i pisanju. ciljanje na koga ili što. pod alfa. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. menjenost. fr.) islandski parlamenat. zanatu i dr. odmenjivati se. kamate koje su se popele do visine glavnice. čovekoljubac. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. nišaniti. pansion. al fresco po svežem) slik. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. alluvialis) nanosni. alfa-zraci v. alhimija. a. alludere smerati) nišanjenje. element atomske mase 26. alumin (lat. više nauke. trg. Alhambra (arap. docnije. aluzivan. alumneum) v. stip-sat. tobožnja veština pravljenje zlata. sprava za merenje visina. pokretni lenjir. alfabet (prva dva grčka slova alpha. ječmeno brašno. npr. 2. alumin. crtaju i sl. alumen stipsa) hem. altiora) pl. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. stratus. tj. alhemija. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. altiora. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. al-hadat) re. allusio. alfabetar (grč. način osećanja. aluminat (lat. hemič aru Al-fenu. alto) «uz. aluminijum. up. težiti za višim stvarima. ZO delova cinka i 10 delova nikla. početak. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. alpha a. aluzija (lat. 2. al-qimia) v. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. zlato. aluminozan (lat. mesto prave stvari. . alunirati (lat. prevoj (kvali-tativni. alfa (grč. altes (fr. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alterum tantum (lat. Konta. onda dok se jednoj predaje. ped. aluvij(um) (lat. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. veštini. kazuje njoj sli č na koja lako može da podseti na onu pravu. najgornji. dvostruko. naročito kod Arabljana. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. početak i kraj nečega. beta) gram. alfitomantija (grč. deo nonijusa. altist(a) (ital. alumneum. pored vaspitavanja. aluminari vaspitavati. ciljati na koga ili što. da nešto prepisuju. mavarske kraljevska palata u Granadi. up. alhidada (arap. aludirati (lat.). tvrñi od cinka a mekši od bakra. za merenje uglova. pevač koji peva alt. sve i sva.98. gram. visost. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. osim ćirilskih i glagoljskih. med. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. alluvio naplavljenje) prav. alterum tantum) još jednom toliko. metron me-rilo. latinska ili koja druga slova. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. aluminosus) stipsast. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. beta b) 1. altin) l. altrui drugi. alteri huic ovom drugom) fil. alternirati (lat. u odreñenom redu. b. i hrane. termin potiče od O. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. altus visok. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. altum silencijum (lat. d . tegljiv i kovan. altostratusi (lat. pr.. metrfa) veština ili nauka merenja visina. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. alludere) smerati. lat. sleteti na Mesec. alterni-raju ća groznica povratna groznica. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. kolebati se. alumen) min. grč. altiora) v. ako u jednom razredu ima više grupa. alhemija (arap. tiho zanimanje. alhimist(a) (arap. alhimija (arap. naplavljeno) geol. alluvium naplava. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu.

„one koje nemaju dojki". umetnošću. budala je. fig. amabilmente amabile. fig. predmet koji se daje na čuvanje. poboljšavati. muškobanja. amarinum) hem. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. amartia) grepšost. amater (fr. upakivanje. ostava. kletvenik) poslanstvo. krivica tragičnih junaka. a ne profesionalno. stapanje. amarant (grč. umilno. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. amandine) bademov sapun. amasser) gomilati. amanet (tur. varalica. veštinom itd. bile su veoma ratoborne.36 ambasad a alčak (tur. phobos) med. nemogućnost žvakanja hrane. amathia) neznanje. amorozo. potraživanje. pribor za pakovanje. amalgamirati (arap. (ital. amender) poboljšati. spojiti sa živom. neobrazovanost. hamam) tursko kupatilo s parenjem. amarantos neuvenljiv) bog. gorka materija. pobolj-šanje. hamail. amorevole. malassein smekšati) hem. ambasada (fr. amandirati (fr. amaurosis zamračenje) med. v. a manco) trg. junakinja. alcak niskog rasta) nikakav čovek. tj. amabilmente. gubitak. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. ratobor-na žena. natrijumom. amatrice. malassein) v. popraviti. ostaviti na čuvanje. sliti živu sa drugim metalima (v. . emanet) preporuka. amazezis (grč. v. dug. amandman (fr. amatrix) ljubiteljka. Amadis (fr. manjak. slitina. hamartija.ne. amazon (grč. amalgam).) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. stanište ambasadora. slepilo. amalgamirati. amarella. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amasirati (fr. a-. pakovarina. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. malassein smekšati) hem. npr. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. amabilmente) muz. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amara (lat. lopov. fig. amballage) pakovanje. amari&a (etiop. tur. ambažura (fr. bez. amabile (ital. embouchure) muz. čuvanje. amalgamacija (nlat. amartija (grč. zavet. emmanchement) slik. popravka. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. prepredenjak. amabile) kuz. traženje preduj-ma. pun gorčine. amara) pl. mazos dojka. tesno otopiti (u jedno). amarela (ital. amagazinaža (fr. Amharaca. poverenje. lat. lat. aldžamija (arap. okrilje. ataha kola. nagomilavati. združiti. emmagasiner) smeštati u magazin. slep. srebrom i dr. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amalin (arap. amaurotičan (grč. a-mauros mračan. hamal) nosač tereta. amalgamatio) hen. fig. nagrada za pakovanje. masaomai žvaćem) med. nakupiti. gorka sredstva. taman) bolestan u očima. prilagoñavanje delova celini. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. sa kalijumom. spoj. junak iz romana. nagomi-lati. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. hammal. prijateljica umetnosti. Amadis de Gaule) lit. Amazon) mit. diletant. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. lat. bakrom. amanšman (fr. iz ljubavi. legura žive sa drugim metalima. Po priči. amalgam (arap. malagma olakšavne sredstvo. amaterka. ljubitelj. junak žena. amatrisa (fr. nečistota. crna mrena u očima. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. amarulentan (lat. hamajlija. ljupko. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. lat. a manko (ital. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. Amazon) sp. ambactus sluga. gorki lekovi. sa vladavi-nom majke i žene. amandin (fr. hammam. amajlija (tur. amarulentus) gorak. sargija. npr. hamayli) amulet. amatija (grč. naukom. žensko odelo za jahanje. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. smela jahačica. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. nežno. emmagasinage) smeštanje u magazin. spajanje metala sa živom. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. predujam. amazon. grč. farž. hrabro su branile svoju državu. amam (arap. armagan grč. amans-amens (lat. zlatom. strah od vožnje. amazonsko odelo. amalgamisati (arap.. amaksofobija (grč. amans-amens) koji je zaljubl>en. armagan. ambalaža (fr. amarus gorak) bog. a. ambassade. amaurozis (grč. talisman. slepoća. zamračavanje vida. grč. krasuljak. amarin (nlat. amateur. bezbednost. amagazinirati (fr. svetinja. amazonsko odelo sp. tur. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amazonke (grč.

ambidekster (nlat. simbol. nestalan. ambyssos) bezdan. pisak na rogu. ambulare hodati. ambulanta (lat. ambilokvija (lat. embrasser) zagrliti. dovesti izmeñu dve vatre. ambiskada (fr. embleme) znak. molitve. obeležje. fig. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. med. od pet.. usta topovske ili puščane cevi. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. ambliopija (grč. amrel. ambijent (lat. amblem (grč. amblotika (grč. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. ponor. ambušman (fr. ambusta. slab. ambo oba. nego dolazi lekaru na lečenje. ambirati (lat. ambulanta pošta putujuća. prevući tamnom bojom. 'anbar. ambitio) častoljublje. ambidexter) dešnjak u obe ruke. emblem. ambulant (lat. svirali itd. ambrosis) bogovski. ambonoklast (grč. ambire obilaziti. amblijafija (grč. okolina. obilaziti nekoga i moliti za mesto. arće pipanje) med.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ambrasirati (fr. pokretna ili poljska bolnica. oba. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. med. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. pokriven hodnik oko crkve. ambitus) obilaženje. oboje. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena plo ča. ići za čim. ambara mirisna smola. ambis (grč. logia) dvosmislen izraz. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. ambroid (arap. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. dvosmislica. sskr. božanski. ambulantni (lat. ambulantia) med. embuscade) zaseda. emblema. ambivalentan (lat. loqui govoriti) dvosmislen govor. dvosmislica. opticaj. nem. eldos izgled) presovan ćilibar. ambideksteritet (nlat. dvostruka privlačnost. bolesnička stanica. ambulancija (ital. valere vredeti) pst. traženje čega. 'anbar. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. licemerstvo. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. opaliti) pl. ambloma (grč. težnja za nečim. železnička pošta. ambusta (lat. voj. težiti za čim. otvor klanca ili tesnaca. tur. amb. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. oko) med. ambivalencija (lat. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. divan. slabost čula pipanja. hrana višnjih bogova. ambra (arap. ambiciozan (lat. amburere ogoreti. u istom redu jedne tombolske karte. na soleji. propovedi i pomeni. ops. ambo (lat. znamenje. ambiologija (lat. koji pripada bogovima. abortus.(lat. . licemer. embouchement) utok. ambulanta. amblozis. slavoljubiv. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambitiosus) častoljubiv. amblys tup. stremljenje čemu. ambigvitet (lat. amblosko pobaciti) pl. opekotine. ambl (fr. voj. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. propast. ambrotipi pl. kružna putovanja. ambi. 6p6s vid. ambulans. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. ambicija (lat. amber. amblys. ići) putujući. neosetllvost. ambitus (lat. natprirodan. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. grč. naročito nedozvoljenim načinom. nek-tar. ušće (reke). slabovidost. nego dolaze na lečenje po potrebi. obgr-liti. v. ameblirati (fr. amblozis (grč. Ambulanz) v. izvrsno jelo. ravan hod konja. pokretni. celivati. ambulans) trg. ambiguitas) dvosmislenost. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. ambo oboje. ambijenat (lat. sredstva za izazivanje pobačaja. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. ambrinirati (fr. amblosis pobačaj) med. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambloma pobačaj) med. ambloma. ambulanza. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. muz. grč. ambrozijski (grč. amoibe promena) zool. ambo oboje. embrunir) slik. na sve četiri strane. amvon (grč. ambrel(a) v. up. ambon katedra. pobačaj. abortiva. fig. ambulatorija (lat. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. putem podmićivanja i sl. jelo koje daje besmrtnost. dulac. poljubiti. jelo koje okrepljuje. ambrozija (grč. fr. amble) jax. ambulanca. obadvo-jica. slavoljublje. ambulatoria) ned. društvo u kome neko živi i radi. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. provalija. amebv (grč. busija. kuću namestiti potrebnim stvarima. sskr. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambire) tražiti službu. fig. fig. čaršije. opkoljava-ti) sredina. potamniti. predikaonica. molilac. ambrosfa) kit. ambulare hodati. pobacivanje.

amizantan (fr. naro č ito slezine. ametabolni insekti zool. opšta duševne slabost. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju.ne. a-. americaine) otvorena kola na č etiri to č ka. amentia occulta) med. amencija parcialis (nlat. amylon skrob) hen. ametista (grč. koji nije podložan metamorfozi. amenomanija (grč. vrsta platna. a-. jetre. a-. amidin (nlat. a-. amebni (grč. amida) hen. amizeta (fr.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. jednostavna. ametropija (grč. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. amicabilis compositio) prav. atomska masa 243. med. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mese čnog pranja. a-metron. insekti koji nisu podložni metamorfozi. god. drugarski. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. nejednakost. nepravilan. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. amencija simpleks (lat. štirak. ops vid. amikabilis kompozicio (lat. imanja. ametist (grč. amerikanka agr. glikozid u gorkom bedemu. hemijski elemenat. ludilo. amusette) zabavica. a-. amigdalin (grč. bez. igra č ka. 3. aminokiseline hen. americij(um) hem. rheo tečem. grč. redni broj 95. tuha sluz) ned. a-metrfa) neravnomeran. amygdale badem) med. nesrazmernost. nesrazmeran. vrsta košnice ameri čkog tipa. naglo ludilo. popraviti (zemljište). zemljišta. amin (hebr. amencija aktiva (nlat. zajedni čki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. amentia senilis) med. amen (hebr. amencija (lat. zanimljiv. delimično ludilo. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. skrobno brašno. amivi hem. amuser) zabavljati. amencija okulta (nlat. lekovi koji sadrže u sebi skrob. razonodan. bubrega i creva. amenija (grč. nepromenljiv. amin. a-. vrsta lakog poljskog topa. amen) v. farn. planu. jezgru šljiva. metabole ) biol. sredstva koja spre čavaju pijanstvo. men. amelioracija (nlat. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. mana oka u prelamanju svetlosti. a. npr. koji je bez reda i na č ela. metabole promena. amiksija (grč. amid (nlat. skriveno ludilo. amerikanizmi pl. trešanja. curim) med. a-methystos) pl. prouzrokovan amebama. a-. zanimati. prijateljska nagodba. metabole) biol. v. organsko jedinjenje SvN10O5. men. vepggački napravljen 1946. amerikav (fr. kajsija. amentia activa) med. vrsta lubenice. amentia) med. amentes cit. skupljanje belanč evine izmeñ u ćelija svih organa. ameliorirati (lat. poboljšavanje. znak At. a-. amygdalon badem) bademova gorčina. otrovan. nepravilnost. razonoda. amiloza (grč. amelioratio) pobolj-šanje. nepromenljiv. amiloidna degeneracija. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. ametaboličan (grč. a-mfmetos) nepodražljiv. amentia partialis) ned. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. amenorea. ametabolija (grč. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. amikabili mode (lat. ošljar. melior bolji. prijateljski sporazum. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenau č no. amusant) zabavan. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. fr. staračka slaboumnost. ned. amimija (grč. amicabili modo) na prijateljski na č in. vrsta vinove loze. popravljanje. amiloidva degeneracija med. amizirati (fr. pripada grupi trans-urana. americaniser) poame-ri čiti. 1. amicalis) prijateljski. preobražaj) koji se ne menja. amencija senilis (nlat. amen. . methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amicus prijatelj. prijatan. nazvane po tome što je najpre vi ñ eno kod ameba. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. na lep na č in. razono ñavati. poboljšavati. ameboidno kretanje zool. poameri čavati. v. amenorea (grč. voj. mfmesis podražavanje) med. potajno. ametodist (grč. izostajanje ženskog mesečnog pranja. oko) med. nenau č an. amenija. amoibe promena) koji potiče od amebe. a-metrfa) neravnomernost. ili mnogogubo toga. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. zapaljenje krajnika. ametrija (grč. amylacea) pl. ametabolan (grč. ameliorer) poboljšati. amentia simplex) med. amigdalitis (grč. amilum (lat. doterivanje. uveseljavati. amilacea (nlat. amylum. bresaka. manfa) ned. amylon) hen. nejednak. 2. amikalan (lat. završiti. men mesec) ned. amerikanizirati (fr. otuda: reći amin privesti kraju. amimetičan (grč. ametričan (grč. skrob. amida) hen.

nekristalisan. bezmora-lan. salammoniacus) hem. amca) stric. vab (za divljač). a-. amonijak (grč. empatement) slik. amoniti (hebr. kao posledica teških promena u rtenja čnoj moždini. a-morphos) bezobličnost. amnion (grč. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. bog ljubavi. amoreti (ital. haima krv) med. amoralan (lat. slikanje debelim slojem boja. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. bezobličnost. amok (mal. amortizovati (nlat. amnos jagnje) med. amortizator (lat. amoreti. razdirem) biol. amorfan (grč. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). oblast u Libiji. ljubav sve pobeñuje. vodenjača. po zakonom utvrñ enom planu izvoñ eno vra ć anje duga. a-. ammoniakćn. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. predati zaboravu krivicu. ljubav. nlat. muz. postepeno. amiotrofija (grč. ampatman (fr. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. fig. mnesis sećanje) med. 2. grč. min. koju odvaja od za č etka tzv. amortizirati (nlat. amabile. zaljubljeni. gubljenje. otuñ enje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. amorsirati (fr. zaštitna sredstva. mamiti. trovanje krvi amonijakom. morphe) bezobličnost. amissio) gubitak. grañ. mys mišić. bezobličan. v. amniona. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. zapaljenje vodenja-č e. amnezija (grč. amortisare) 1. otplaći-vati. a-. amor ljubav) v. supr. amor vincit omnija (lat. a-. amnestija (grč. Ammon) kit. amonij(um) (lat. amytto param. 4. amorfija (grč. 2. nekristalnost. razdirem) biol. amortizacija. v. amabile. min. amorevole) muz. kao sastavni deo nišadora i dr. amortizman (fr. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. barut za poprašivanje. amnitis (grč. nakazan. naro č ito državnih zajmo-va. amortisatio) l. atupb branim. amoriti (lat. amorevole (ital. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amor cer) metnuti mamac. amnionova voda. Amon (hebr. amnestia zaboravljanje) prav. ammoniakon amonijak. a-. amonium) hem. ljubavnik. amnikolist(a) (lat. nlat. kap-sla za paljenje mina. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. Amon. gr č . amica. odbranjujem. 3. amortizman. amoretti) št. amnos) med. amidža (tur. fig. amnestika (grč. amnestirati (grč. amor vincit omnia) posl. lekovi koji služe za predohranu. moriš običaj) koji je bez morala. koji ne zna za moral. kristalan. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. potprašiti. Amon. kratkotrajan. poprašlja č . a-mos. amorfizam (grč. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko za č etka u materici. staviti kapelu. nakaznost. kristalnost. deda. bogu Amon-u). amortir) v. amoniemija (grč. v. starac. ljubav je jača od svega. Amon. jedinjenje azota i vodonika. vabiti. nakaznost. kod koga postoji amitoza. amytto param. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amorozo (ital. jedinjenje azota i vodonika. amortizer. moriš) fil. amortirati. amnicola) stanovnik pokraj reke. amenesteo zaboraviti) pomilovati. mos. 2. delimi čan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uro ñ enika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. cornu Ammonis Amonov rog) geol. vrh. Atog) mit. amortizacija (nlat. amore (fr. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). lat. glavno božanstvo starih Egip ćana. dugotrajan ili stalan. morphe oblik) bezobličan. supr. amoriti. simbol stvarala č ke snage i ra ñ anja. vraćati neki dug postepeno. up. zupčasta ivica zida. . bezmoralnost (ovako je nema č ki filozof Ni č e nazvao svoje etičko shvatanje. koja je dobila ime po eg.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. Amor (lat. amitotič an (grč. 2. med. 3. amorce) mamac. nastavak -ites. amortisare) tehn. potpraši-vati (pušku). trophe ishrana) med. amortisare) v. amynteria) pl. koje odbacuje dotadanji moral). oprostiti kaznu. amortissement) l. ukras na vrhu grañ evine. amirante (tl. amortizirati. amortirati (fr. emisija (lat. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amoralizam (lat. bezbojan gas. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). složenih jedinjenja. amortizirati. amitoza (grč. amoroso) l.

ampli-ficirati. amplijativ (lat. koji uveličava. kalfa. belilo. meteor. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. ulje. ampliativus. amphiblestron mreža) ned. fig. emporter) voj. ampelurgija (grč. logos) zool. pojačavanje. amfiblestroditis (grč. amplitude (lat. lat. logfa) nauka o amfibijama. neobrazovan. unaokolo. amundizam (grč. metron mera) fiz. razgranato. amplijacija (lat. mundus svet) fil. za razliku od superlativa. amplifikativan (nlat. obuhvatan. bombaste reči. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. amportiranje (fr. ampule (lat. potpuno odvajanje. anportirati se. razvijati. fig. dvojak. grč. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). suncobran. nadute. amrela (ital. employe) službenik. amplektivan (vlat. oteti. onaj koji se bavi prou čavanjem amfibija. ampulla bočica) ispupčena. amureta (fr. koji proširuje. amper fiz. staklo električne sijalice. npr. bog je apsolutni duh. Ampere. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. shvatanje po kome samo bog postoji.. proširenje. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. iscrpio govorničko izlaganje. u složenicama: s obe strane. jedinica za merenje jačine električne struje. ampirans (fr. vodozemci. ret. ampliare povećati. a svet ne postoji. ampir (fr. amuzija (grč. vinograd. širina) geogr. nameštenih. amputacija (lat. na jednoj skali. razrada. odsecanje ranjenih. amplificare) proširiti. amuzičan (grč. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. amplificatio) proširi-vanje. odvojiti. inat. otimanje. amfiblestroida (grč. opširno izlagati. proširiva™. pomoćnik. obično na vratu. najveća razlika u vazdušnom pritisku. amphibios. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. prevrtljiv. amplificare) v. Hthos kamen) pl. ampullae) pl. nepesnički. amuletum) amajlija. ambrel. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. neobrazovanost. zapaljenje mrežnjače oka. ambrela. amploaje (fr. uveličati. amfi (grč. amfibiologija (grč. ljubav bez strasti. . najvišeg stepena. fiz. ampule (lat. bios život) aaij. kišobran. a svet je samo treperenje. mrežnjača oka. amphibios. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. zauzimanje. prav. zool. osvojiti. amphiblestreides mre-žast) anat. amfibija (grč. planuti. amplitudo obimna veličina. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. empire) carstvo. amplifikacija (lat. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. razviti. up. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amplificirati (lat. razvijanje. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. žustriti se. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. amphi) predl. razmetanje. način izražavanja nadugačko i naširoko. amplectivus) koji obuhvata. tj. uvećati. bokasta bočica za mast. odseći. na oba načina. amphibios) vodozemski. emporter) voj. amfibije. teh. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. amrel. amusia) koji ne uživa ljubav muza. prostranost. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. uveličavajući. amphi. nasilno odvojiti. okolo. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. amportirati (fr. šteta na brodu. niži činovnik. amfibioliti (grč. amputare odsedati) med. amusfa) nenaklonost muza. šira obrada. uveličavanje. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. amourette) mala. amulet (lat. proširivano. empirance) trg. sa svih strana. oko. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. amputatio odsecanje) med. ampelurnfa) vinogradar-stvo. ri-srditi se. ampelos čokot. fig. ampermetar (fr. osvajanje. amplificativus) proširivan. amputirati (lat. amfibije (grč. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. amfibiolog (grč. zauzeti.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. amfibijski (grč. amphibios. ampliare proširiti) širenje. avion snabdeven i točkovima i čamcima. izložiti. razgranavati. carevina. prolazna ljubav. razmrskanih. otcepiti. igra toga duha. a-. nazvana po slavnom franc. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. razgranja-vanje. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. ombrello) računi štit od kiše i sunca. matemati č aru i fizi č aru A. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. amplifikovati (lat.

anaglypha) v.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. bog. amphi. oxys oštar) zool. anabaptizam (grč. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. amfiteatar (grč. dvojak. amfipatori (grč. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñ ivali gladijator-ske predstave. anaglyptike) veština ra-ñ enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. pr. ana (grč. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amphi-gignomai) zool. sinovi dveju matera a jednog oca. geogr. amfimacer. daje reči odrično značenje. amfimetori (grč. anabole uzlazak. uzlaženje) iz nižih predela u viši. amfiguri č an. po. amfimakros (grč. amfideum (nlat. amphi. skia senka) pl. kroz. amfibol (gr č . amphi. amphibrachys) poet. vrsta minerala iz reda složenih silikata. razvoju i obnavljanju tkiva. ispred samoglasnika. meter mati) pl. dvostruko gledanje na oba oka. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. amfoteran (grč. pater otac) pl. med. amfisciji (grč. amfipneuma (gr č . amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao č elik. amphi. odgovara našem ne-. uspon) biol. pneuma dah. amphi. amfidiplopija (gr č. amfitomičan (grč. zbrka re č i i pojmova. besmisleno brbljanje. anaglypta) pl. tru ćalo. a U Drugo prema jugu. teško disanje. otvor (ili: usta) materine. anagliptika (grč. meignymi mešam) biol. anabioza (grč. groznica koja hvata svakog dana. anabaza (gr č . amfitropičan (grč. amphi. dvosmislica. an. amšir (tur. uzvišeno mesto prema pozornici. amphi. protivrečnost. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañ uje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. naro čito za anatomsku upotrebu. amphilogia) spor. apa. amfioks (grč. gledaoci. spolno množenje. amfora (gr č . amphi. ana baptistički. amphi-theatron) polukružna pozornica. diploos. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. spajanje rasplodnih ćelija.. amfilogičan (grč. amfimiksis (grč. diploos dvostruk. nemačkom il. latinskom in-. amfigeneza (grč. amphoteros. amfo-terne tvorevina kol. amfibolija (grč. bog. kretikus. amfigeneza.. v. amphoteros) hem. v. amfigonija (grč. anagnozma (grč. anabafno uzlazim) koji se penje. anaglipti. srca ni pravog mozga. amfimacer (grč. na. od pravih kič menjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavi č avog skeleta. anaglipti (grč. dvostruko gledanje. smetenjak.itd. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. atr ć ogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispup čen glineni krč ag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. sa dva reza (nož). amphibolfa) dvosmislenost. anabatičan (grč. polureljef-ni umetni č ki radovi. genesis rañanje) zool.(grč. amphi. amfilogija (grč. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. sipnja. disanje) med. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. amfismila (grč. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. do. koje su. ops oko) med. velika nekoliko santimetara. amfiboličan (grč. um. amphfbolos) dvosmislen. anabolizam (grč. anaglifi (grč. deca dvaju o č eva a jedne majke. uz. i lužni i kiseo. anaglifi. amfigonija. ali svakim okom drukč ije. fig. istovremeno i neptunskek pluton-ske. koji raste. amfigurist(a) (grč. amphideum) ned. amphi. stalna groznica. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. amphflogos) sporan. ap) u grč kim složenicama.) šesti mesec u turskom kalendaru. anaba-tična groznica med. slika i sl. baljezgalo. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kič menjaka objasni. amphi. razvijanje i ja č anje bolesti. amfimakros. anabaptist(a) (grč. amphi. najprostiji kičmenjak. anagnosma) štivo. veoma važna za nauku. amfibrah (grč. oko. amfigurija (grč. slušaonica polukružna oblika koja li č i na stepenice i na kojoj su . spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. ribolika morska životinja. koji napreduje. apa) predl. sumnjiv. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amfiteatralan (grč. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. penjanje. karpos plod) bog. amphfbolos dvosmislen. ana-basis penjanje. amphimakros) poet. ops) med. astma. amfoterodiplopija (gr č. amphi. prepirka. amfikarpičan (grč. koji ra ñ a plodom iznad i ispod zemlje. amphitomos) dvorez. sumnjiv) min. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. dakle.) poet. duž. trćpos obrt) koji se obr ć e na obe strane.

aeg. analgetik (grč. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. analgija. anaerobe (grč. iskašljavanje. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. čišćenje grudi od sluzi. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. ili usled izostavljanja reči. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. prethodna istraga. kašljanje krvlju. pri duvanju jakog vetra. anakamptika (grč. anakruza (grč. ana-kampto) o d bojni. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. ana-klasis prelamanje) ont. anakolutičan (grč. prelamanje svetlosnih zrakova. anakteza (grč. bezbolnost. inat. diopgrika. ana-kampto savijam. pisma. anakolema (grč. katoptrika. bfos život) pl. okrepljenje. algos bol) med. po ugledu na Anakreonta. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. naslanjanje leñ ima. ana-kollao nalepiti) med. nauka o dobijanju svetlosti. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. ap-.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. rekapitulacija. anagrafa (grč. dijadema. ana-dipldo udvojiti. ret. za vreme službe. anakrusis) četr. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. sporazumevanje. čitali pojedine glave iz Sv. naglašavanje. anakufizma (grč. v. a ne za prikazivanje. alegorično tumačenje Biblije (up. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. poluležeći položaj bolesnika. anakefaleoza (grč. anakliza (grč. katkada i frivolne pesmice. anakrisis) ispitivanje. ana-gnostes) pl. ana-kampto) ont. ana-klfno nasloniti se) med. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. najveća zmija tropske Amerike. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. udva-janje napada grozničnih bolesti. v. ana-grapho napišem) sprava koja. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. dolazim) meteor. alegorično značenje. v. recept. anaklastos prelomljen) ot. anakatarzis (grč. nauka o odbijanju zvuka. anakolutija (grč. aeg vazduh. mast za zaraš ć ivanje rana. koje se onda moraju po smislu dopuniti. anakreontika (grč. anakatabat (grč. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. zool. analan (lat. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. varenje. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. an-ago uzvodim) tajni smisao. mir od Rim. apa. ned. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. anagogija (grč. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. bai'no idem. avadoza (grč. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. bacanje krvi. ana-gnostes) pl. med. anagraf (grč. piše obratno. anaktesis) med. anaerobionti (grč. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. ana-dosis) fiziol. . anagoga (grč. anakuza (grč. nemanje veze) gram. anadiploza (grč. anakatartika (grč. anaka-tarti čna sredstva. an-ago) uzdizanje. anakriza (grč. anakuphisma dizanje. ap-. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. avagram (grč. anagnostici (grč.) koji se odnosi na anu s. skrećem) sklonište za sirotinju. apa. rob je anagram od bor. ana-kathafro očistim) med. udvostručiti) udvajanje. anakoluthos) nepravilan. anagvosti (grč. anaklastika (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. med. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. radi ponovnog otiska i umnožavanja. anakoluthon) gram. zvuk). akuo čujem) med. anakovda zool. anadema (grč. ana-kathafro) pl. ponavljanje reči. anakolutija. probava. zool. oduševljenje. analni otvor zadnji otvor creva. anaerobe. propis leka. anakreontičari pl. anakamptičan (grč. kratko ponavljanje nečega. apa. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. neosetljivo«1. ana-grapho) med. anakoluthia nedostatak u vezi. analgezija (gr č. koji odbija (svetlost. analgesia) med. anakojnoza (grč. avaklaza (grč. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. npr. kata odozgo dole. ahust. anagogija). anakampterija (grč. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. čmarni. bfos život) pl. ozdravljenje. udaranje glasom na slog. bez veze. anakolut (grč. anakalipterija (grč. pevali ljupke. anakolut. obično pored crkava i manastira. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi.

ap-. ap-. analist(a). rapgčlaniti. alpha. podaci koje bole- analgija (grč. istovrsan. ned. obrascem. sva su tela rasprostrta. pl. nepismen. analogizirati (grč. an-amartesfa) bezgrešnost. razlagati. analizirati (grč. ocenjivanje. analogon racionis (nlat. srodan. razglaban. ana-lambano) l.članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). odgovara re č i drugog jezika. Nikolova prizma). istovr-snost. tipu ili obrascu. koji raš članjava. analitički jezici IKKð. tipom. analogič an (gr č. zakržljavanje. analeptikos) osvežavan. analogismos) fil. saglasan. okrepljuju ći. analitičar (grč. odgovaraju ći. suda u njegove delove. kvanti-tativna analiza hek. raš članjavati. nepogrešnost. ispitivati potanko. avalhtika (grč. analysis) raščlanjavanje. analiti čan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analogon sličan. srpskohrv. tela itd. oblicima sastavljenim od više reči (npr. ispitati. uspostavljam) ned. prikaz. analogija (grč. jačanje. 2.) nepismenost. analogia juriš) sličnost pravna. ra-zložiti. hranim. analou rapgčlanjavam. podoban. tj. analekta) pl. godišnjaci. logi č na analiza razlaganje pojma u njegove oznake. analgezija. avalekta (grč. sravniti. analysator) fiz. onaj deo polariskopa koji služi utvr ñ ivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. saglasnost sa pravnim načelima. dokaz (ili: zaklju č ak) na osnovu sli čnosti. analistika (fr. avalist(a) (grč. hemi-č ar i dr. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analitičar. ana-lyo) rastaviti.). kvalitativna analiza hek. apa-Gub) 2. koji se osniva na analizi. beta) onaj koji ne zna azbuku. raš- . anamneza (grč. tj.. sintetičan. podoban. analogon (grč. analogfa) sličnost. annales) l. razlaganje celine na njene delove. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje.analpca 43 anamnez a č lanjavanjem na sastavne delove (misli. analogos) sličan. analeptičan (grč. sredstva za ja č anje i okrepljenje. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. algos bol. semantički. analogija jurio (nlat. analambano podižem. analytikos) raščlanjavan. sravnjivati. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sli č nom. v. ana-logizomai) uporedi-ti. v. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analitič kim oblicima. mat. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). pisac godišnjaka. ned. morfološki itd. avali (lat. zaklju č ak po analogiji log. osvežavaju ći. neznalica. ocena. koji odgovara nekom zakonu. analistique) rad na analima. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. analisati (grč. reč jednog jezika koja. rasta-vljati. tj. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. koji se odnosi na analitiku. npr. sa njime je identično vezan. nožem — sintetički oblik i nem. stara analiza dokazivanje nekog stava raš. analitičan (grč. analepsis. okrepan. med. nepogrešan. anamnesis sećanje) fil. sinteza. odgovaraju ći) lingv. annales.) ned. dokazivati ili zaklju čivati na osnovu sličnosti. koji razgla-ba. analizirati. aldafno potpomažem. letopisac. analepsija (grč. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. up. analfabetizam (grč. supr. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomo ću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. annus godina) pl. odreñ ivanje sastojaka nekog tela. anamartetičan (grč. analizator (lat. sudovima i zaklju č cima. oporavljanje. analitički (grč. jačam) med. analeptika (grč. polari-zator. analog (gr č. an-amartetos) bezgrešan. supr. analist(a) (lat. letopisima. analdija (grč. moderna analiza rešavanje problema svo ñ enjem njihovim na jedna čine. analogfa) predstavnici pravca u klasi čnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. što je u skladu sa razumom. prestanak rastenja i razvijanja. analogisti (grč. pravilu. analytike) teorija analize. fizi č ke analogija delimi č na sličnost izmeñ u zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. ana-lyo) v. koji je postao putem analize. analytikos) filozof. analize (grč. koji se bavi razglabanjem. mit dem Messer — analitički oblik). analfabet (grč. sličan. letopisi. analogan (grč. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u re č enici izražavaju u najveć em broju slu čajeva tzv. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). anamartezija (gr č. razglabanje. uporeñ ivati. etimološki. koji ne zna ni čitati ni pisati. nauka o popravljanju zdravlja. odgovarajući. elementarna logika koja se bavi pojmovima. veština i metoda raš članjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. slično (ili: odgovaraju će) stanje. odabrana štiva. ap-. analogizam (gr č. ozdravljenje.

samovolja. rastenje mesa. nakazan. anandrija (grč. anaptiksis (grč. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. anankofagija (grč. anamnestičan (grč. anaptoza (grč. anamnestika (grč. južnoameri č ka biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. ispljuvanje. anaplerosis) dopunjavanje. anandričan (grč. grla. ana-ptyo ispljujem) med. uobli čim) med. med. apa. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. izbacivanje sluzi. aiantičan (grč. anarhizam (grč. . naopak. u odsustvu. npr. anaplastična sredstva med. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anaplastika (gr č. up. bog. anamorfotičan v. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. anarhista) (gr č . ja č anje pam ćenja. phagein jesti) med. koji je ponovo zadobijen za nešto. anarea (grč. anaptiza (grč. neorganizovan.anamnestika 44 anarhi čan. veština se ć anja i pam ć enja. arthron) bezudnik. obrnut daktil. plastična hirurgija. anarhija (grč. anamorfotičan. po dijeti. anapest (grč. prećutkivanje završne rečenice. arthron) 2. nesre. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. ananke nužnost. anartros (grč. nepriznavanje autoriteta. ana-plasso preobrazim) med. nameštanje slomljenih kostiju. kukavi č luk. anapneuzija (grč. zbog čega se zove i anti-daktilos. ananeozija (grč. otvoren) ned. apa-rpeb) pl. razvoj) lingv. fig. koji nema prašnič-kih niti. usana. preinačenje) preobražaj. pogruženost. koji dopunjuje.: Ako li ne učiniš. koji ne cveta. 1. ana-plasso preobrazim. anarchia) bezvlašće. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. iske-žen. pamćenju. — vide ć eš šta ć e ti biti. progresivne i bulbarne paralize). an-andros) koji je bez muškosti. discipline. lica kao posledica moždane kaplje. anaplerotičan (grč. anarmonija (grč. nedisciplinovan. anarhičan. odmor. ananas (nlat. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. an arijer (fr. anapetes raširen. ana-morphosis preobražaj. bez cveta. morphe oblik) izokrenut. preobražavanje. arche) koji se odnosi na anarhiju. organizovane politi čke borbe. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. bog.ñen. plastična hirurgija. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anarhistički v. haoti č an. sredstva koja pomažu disanje. ana-neosis) podmlañivanje. uzimanje hrane po propisu. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anapleroza (grč. ap. anamorfičan (grč. anapetija (grč. anamnesis sećanje) fil. lekovi za ja č anje pam ć enja. charmom'a) kuz. ned. i rukovo-deće uloge proleterske partije. anarroia) med. anarhičan. fiz. anarhičan. plašljiv. unazad. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). ap-. naročito krvi. an-andria) nemuškost. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. anantapodoton (grč. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. zamenjuje. plašljivost. ap-. ždrela. natrag. potpun nered. bez ikakvih obzira. ananassa sativa) vot. an-anthes) bog. proširenost krvnih sudova.). odušak. en arriere) nazad. apa. ap-. osnivači su Prudon. koji pripada sećanju. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. prema gornjim delovima tela. disharmonija. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. iskašljavanje. anaprozelit (grč. anapnoična sredstva. med. anamnestična sredstva med. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. nemuževnost. apa. izopačena oblika. marksizmu neprijateljska. anamorfičan. ana-pler66 ispunim) pl. Bakunjin i Stirner. anartrija (grč. malograñanska teorija za koju je karakteristi č ne svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. v. nedostatak (ili: nemanje) udova. reda. anamorfoza (grč. anapnoika (grč. anartrija (grč. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. an-archos bez poglavara. anapneusis) med. anaplazis (grč. apa. iza le ñ a. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. povećane disartrija. arche vlast) bezvlaće. anaptyksis razvitak. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. anarhički (grč. penjanje sokova. an-apto obesim) utučenost. anarhističan. duboko disanje. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. anarhi č ki anavlerotika (grč. bezvlaš će. dolazi usled uzetosti miši ć a za govor (jezika. ostrag. arthron ud) med.

lečenje trljanjem. razuñivati. apa. med. mesto „neki drugi čovek". kožna vodena bolest. ušća. umnožavanje. prevrtanje. ana-tribo trljam) med. anason (nlat. koji podmlañuje. anathematizo) prokleti. č ešanje kože. anaspazis (grč. ujediniti. u Makedoniji.isključenje iz crkve. anatripti č na sredstva. zemljotres) geol. otvaranje bušenjem. med. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. ana-tribo) med. anatresis) med. anatom (grč. anastomoza (grč. radi mirisa. koji zasušuje ranu. apa. izvrtanje materice i mokraćne bešike. kletva. anatema esto (lat. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anatolijski (grč. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. anathema) prokletstvo. anastatikć s) koji odvodi ono što je nezdravo. apa. apa. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anarchla bezvlašće. ana-stello) koji zaustavlja krv. raščlanjavati. spojiti. telegrafska. koji je bez poreme ć aja u oštrini vida. okretanje. sredstva za otvaranje zapušenih ušć a krvnih sudova i dr. npr. apa. ana-stello suzbijam) pl. fig. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. rastavlja-ti na sastavne delove. npr. med. prenosim. životinja i biljaka. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. anastatičan (grč. anatomija (grč. lat. preklinjanje. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anatimijaza (grč. stezanje želuca. prenop!enje. anarhosindikalizam (grč. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anatocistički. . anastigmat (grč. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prouč avanjem sastava sklopa tela »sivih bi ća. oporavljenje (rekonvalescencija). anisum) bog. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. archos. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. anatripsologija (grč. v. anatriptika (grč. ana-tribo trljam. ana-temno rasecam) para-ti. nlat. anarhoidan (grč. anarhoindividualizam (grč.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anatripsis (gr č . menjanje mesta rečima. eiods izgled) sli č an bezvlaš ć u (anarhiji). ana-trope preokret. up. med. naročito rakiju (anasonlija). anasonlija (nlat. proučavati u tančine. anastrophe) ret. biljka iz porodice štitara. baciti prokletstvo na koga ili što. „drugi neki čovek". anatomirati (grč. ana-triptica pl. . koji obnavlja. anatrepsis (grč. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). ana-spao) med. trepanacija. tokizo dajem pod kamatu. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). stigma) opt. isklju čiti iz crkve. naplaćivanje interesa na interes. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. podrigivanje. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. ana-spao izvlačiti) med. stoma) pl. anaspazis. zelenašim) prav. anfstemi. anastasis ustajanje) uskrsavanje. dimljenje. oštrovid. anatomizirati (grč. anatemisati v. anastomizirati (grč." ana-temno rasecam) v. prenosan. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. neka je proklet! anatematizirati (grč. ustajanje iz bolesni čke postelje. stćma usta) sastaviti otvore. seismos trus. apa. gr č želuca. anastigmatičan (grč. jako povrać anje. anatematizirati. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. anathema esto). anaspazmija. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. anastrofa (grč. izvrtanje reči. osušen plod ana-sona. anastaza (grč. ozdravljenje. anaspazmija (grč. anatema (grč. fotografski objektiv od naročito kombinovanog so č iva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. trljanjem. anatreza (grč. tj. sarx meso) ned. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otu ñ enju č oveka i društva. apa. anastaltika (grč. istočnjački. uskrsnuće. stoma) med. med. anastaltičan (grč. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-sti čki pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez u č eš ć a u politi č koj borbi. sredstva za zaustavljanje krvi. anatocizam (grč. anisum) rakija u koju je pomešan. do sitnica. obrt) ret. a-. uglavničenje interesa. ana-thymfasis) isparavanje. ana-trepho) med. med. fig. ned. anatole istok) istočni. 1. tip. anatropa (grč. a-. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anaseizam (grč. pr. anatomizirati. anatomirati. arche. trljanje udova. anasarka (grč. koji daje punu oštrinu slike. kao začin za hleb i opojna pi ća. prevrtanje želuca. 2. bakroreza. stigma tačka) ont. sredstva za trljanje. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova.

Kosu reže ostarela majka. npr. sarx meso) med. zapleten u borbu. engagement) obvezivanje. stezanje grudi. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. „iznošenje spreda". proširenje krvnih sudova. Cezar na automobilu itd. dogañ aja. zaostalost. pustinjak. uzano spoljno utvrñenje. engleski muz. anvoaje (fr. blanko žiro. za ratne svrhe. omot. anvelopa (fr. neispunjene. nesavremenost. pr. sudar. sredstva za otklanjanje i spre čavanje spolnog nagona i prohteva. neko pla ć anje itd. angaria) uzeti u kuluk. nisko utvrñeno. nagovoriti. anaphora) poet. angina pectoris) med. pl. datuma. neispisano mesto za cifre na nov č anim uputnicama. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. angeion. opis krvnih sudova. obavezati obe ć anjem. anaphonesis) med. anafilaksija (grč. poslanik drugog reda. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. natraške. angioneuroza (grč . angere suziti. pustiti se. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angeion. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. angarijapija (nlat. pogoditi. jedno na drugo. na nali č je. grub vuneni serž. angažovati. skrivenosemenjače. anafoneza (grč. pr. boj. topovi u Kosovskoj bici. apa. pojavljivanje znakova na nebu. elektroforeza. zastarelost. ono što je u protivnosti sa hronologijom. opasan rak krvnih sudova. astr. zauzimati se. obaveza. angeion. oboljenje živaca krvnih sudova. ćutu-re. stupanje u službu. anahronističan. anvsr (fr. otpravnik poslova. an blan (fr. stesniti) med. angejologija. brod i dr. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u č ove č jem telu. ap-. angioteničan (grč. skloniti koga našto. čarka. krvni sud) med. otvoreno. gr č krvnih sudova. anafrodizija (grč. a l'anver (fr. voj.. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopg ć u krvnih sudova. ap-. obe ć ati. angina pektoris (lat. angeion sud. praćeni smrtnim strahom. angeion. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belan čevine koja mu je ranije ve ć jednom bila ubrizgana. za ples. — Kulu gradi od dvadest tavana. angažovati v. en bloc) naveliko. angažman (fr. angiografija (gr č . phylaxis čuvanje. angiitis (grč. antiektazija (grč. angiopatija (grč. anafora (grč. ektasis pastezanje) med. kuz. odsekom. envoye) izaslanik. angeion. uplesti se u borbu. isposnik. angitis. mag. engager) obavezati. upustiti se u nepggo. angažirati se zauzeti se. sukob. navesti. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. angiospermije (gr č. poreme ć aj u č ulu pipanja.) protiv volje sopstvenika u službu državi. an blok (fr. ned.anafija 46 angioteničan anafija (grč. angarirati (lat. lat. angažovan (fr.. angažirati. jaki bolovi u oblasti srca. med. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. akgiostenoza (gr č . angelika (grč. angiosarkom (grč. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. redovna dužnost. angeion. uzeti u kuluk. anahronizam (grč. grapho pišem) fiziol. anaforeza v. . najmljivanje. po-buditi.: Kulu gradi crni Arapine. vremenska poremećenost. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. arće pipanje) ned. brodova i dr. najmiti. vrsta ženskog ogrtača. ponavljanje istih reči u po četku rečenice ili rečeničnih delova npr. antologija (grč. v. vežbanje i ja č anje plu ć a i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. zalaganje. inversus) naličje. neuron živac) med. epifora). plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. koji se obećao. jedan registar na orguljama. kulu čenje. koji je uzet u službu. anñeoski koren. npr. založiti se. instrumeng slič an gitari. angeion sud. angeion sud. pogañ ati. angiokarp (grč. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. angeion) med. envers. zaštićavanje) ned. angeion. enveloppe) zavoj. obvezati na besplatan rad za državu. . stenos tesan.angelos anñeo) bot. anafrodit (grč. spasmos grč) med. angiom (grč. nepomična kriva na koju neka ravna pomi čna kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). uzan) med. angeion. a l'envers) naopako. onaj koji nije sposoban da oplodi. karp6s plod) bot. angarija (lat. pektoralna angina. kola. pathos bol) med. en blanc) trg. angažirati (fr. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. ap-. voj. angiospasmus (grč. naro čito krajnika. davanje u zalog. sperma seme) bot. angaria) kuluk. služba. logia nauka) fiziol. gušobolje. an-aphroditos) med. anversen (fr. pogodba. angina (lat. anafrodizijaka (grč. npr. anahoretski. usamljenik. angeion. za ples. zapaljenje vrata. ucelo. anahoret(a) (grč. engager) obavezan. obaveznost. voj. anachronismos) pogreška u računanju vremena. zalagati se (za kota ili što). npr. angiografija. uzeti u službu. enversins) trg. — Kosu reže pa vinograd veže (up. zapaljenje krvnih sudova.

anglizirati (fr. do tančina. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. anglicizirati (fr. uglavnom (ispri čati nešto). kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. anglaiser) potkusiti konju rep. andosirati (fr. bolno. hermafrodit. jezika itd. engleza (fr. episkopalna crkva. stanište) bog. grč. tj. andrek tuga. gde je prona ñ en). Anglia. nesreća. andro. andragatija (grč. endossement) trg. nesre ća. ćoškast. pečalno. apeg. hrabrost. napravljen u č ovečjem obliku. podrobno. dronjci. šonja. drangulije. hermafroditizam. onaj koji mrzi Engleze. apeg. andantino (ital. deo jedne fuge. andante) muz. oikion kuća. grč. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. nlat. do sitnica. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. rogljast.(grč. apeg. kao u hodu. malo laganije. grč. angustrum) visoka boca ili vr č za pijenje sa uzanim grlićem. avgusta (lat. endosser) trg. androgin (grč. andros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek-muškarac. sečenje. namalo (supr. operacija krvnih sudova. naviše. muz. lagano. angošjozo. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tu ñ jezik i odoma ćila se u njemu. andana (ital. anglicizam (nlat. naveliko. apeg. phćbos strah. angeion) med. jedan registar na orguljama. v. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. angularan (lat. gamos brak) biol. protestanske crkve. anglist (lat. Anglia. semenjem miši ća spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. andro-gynos) dvospolnik. androliti (grč. androidan (grč. andreceum (gr č. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). angularis) uglast. kut. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. anglofobija (lat. v. skup svih prašnike u cvetu. an gro). angulus) ugao. apeg. angloman (nlat. poengležavati. vrlina. anglofob (lat. jad) ñavo. brižno. prnje.angiotomija angiotomija (grč. dvospolac. kulture. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. trg. angosciosamente) muz. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. andantino) muz. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. andros. apeg. muž. geol. nazvane po gradu Angostura. lithos kamen) pl. angster (ital. eidos lik) veštački napravljen. andaluzit min. android (grč. potpis menice na pole ñini. andragathia) muževnost. Anglia. Anglia. anglomavija (nlat. osobenost engleskog jezika. angustura-kora. angitis (grč. okamenjene ljudske kosti. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. vrag. an detaj (fr. angostura-kora v. angošjozamente (ital. angliciser) poengleziti. anglikanac pripadnik anglikan-ske. anglikan. nauka koja se bavi prou č avanjem bolesti svoj- . mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. angeion. an gro (fr. slabi ć. fil. rasploñavanje ljudskog roda. andare i ć i. andrak (pere. andros) pl. en groš) trg. grč. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. apeg. gone rañanje) stvaranje čoveka. uškopljenik. androkefaloid (grč. andarini) pl. angulus. en ñetail) potanko. nevolja. apeg. genos roñenje) v. apeg. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. androgonija (grč. eidos) sličan čoveku. apeg. zlo. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. ugao. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. androgamija (grč. oploñenje muškoga gameta ženskim. umereno. andrologija (grč. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. angošjozo (ital. andristi (grč. čestitost. angiitis. andramolje (grč. kao imenica: komad u laganom tempu. prenos menice. angoscioso) ran. angulus (lat. andante (ital. adrogenija. angusta) muz. na kvantum. Anglia. andana) niz brodova povezanih u luci. temno režim) med. logi'a nauka) med. pokretan č ovečji lik. grč. apeg. androginija (grč. anglofil (nlat. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. kephale glava) min. anguistara. andezit min. angustacija (lat. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. apeg. androgonija. ancrogenija (grč. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. andosman (fr. andarini (ital. opširno. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. andamento) hod. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). angostura-kora. andros čovek. ženskonja. iscrpio. gyne žena) dvospol-nost. andamento (ital. naročito prvog čoveka.

anñeo (grč. anemos. anegertika (grč. nesposoban za život. ap. statos postavljen) ureñ aj za raspršivanje struje vazduha. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. mama strast) med. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. annexus) zavisan. aneksionist(a) (lat. anemos. Tragedije od Euripida i Rasina. tj. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. logfa nauka) nauka o vetrovima. još nije objavljen. sporedan. anemogame (grč. a-. metali). a-. aneksan (lat. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. bolesti. muškaraca. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. barys težak. temno sečem) znat. phobos strah. vetromer. polubožansko biće. a-. pridruženje. malokrvnost. . a-. ili je namerno zadržan od štampanja. haima krv) med. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. šaljiva ili duhovita pričice. npr. malokrvan. anemos. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. anematoza (grč. beskrvnost. upaljenost »sene za muškarcima. baino idem) igrač na konopcu. a-. grapho) v. pripajanje. nimfomanija. apeg. npr. haima) med. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. sečenje čoveka. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. veština merenja brzine i jačine vetra. androfag (grč. žrtvovana je morskom čudovištu. strujanja vazduha. lečenje vazduhom. pripremni. Andromeda (grč. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. dodatak. haima. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. skopeo gledam. prinadležnost. odnosno meri.ne. koji se plaši ljudi. od muškaraca. anemos. anesis) med. aneza (grč. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. anemofilan (grč. pustinje. utelo-vljavati. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja.) mit. npr. tromost. ergon delo) med. močvari itd. pri-svojiti. anemos. annexio) prisajedinjenje. anemografija (grč. elektron ćilibar) fiz. anenergija (grč. uteloviti. vidim) vetrokaz. andromanija (grč. ap-. anemos. anemoskop (grč. nastavak. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. božji glasnik. aneklogist(a) (grč. olakšavanje. Andromache) mit. angelos vesnik) teol. phflos) biol. phobos) strah od ljudi. anemos. a-. androtomija (grč. anemograf (grč. anektirati (lat. biljke kod kojih vetar. anekdotos neizdan) 1. anemos. popuštanje. tj. šaljivo: krasti. slabljenje.(grč. fig.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). lenjost. pridodan. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. androfob (grč. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. haima) beskrvan. proučavanje vetrova. naljutivši bogove. anekumena (grč. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. anemos. anemičan (grč. anegdota (grč. anemos. bog. phonos ubistvo. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. androfonomanija (grč. metron. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. vezan za. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. androfobija (grč. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anemometrija (grč. hydor voda) med. apeg. 2. kod kolere. pathos bol) med. an-energeia) neradnost. mati Astijanaksova. anemofilija (grč. sve što je dodano ili vezano za nešto. ma iz kog razloga. jačinu vetra. slab. metron mera) sprava koja pokazuje. anemometar (grč. phflos prijatelj) bog. prevrtač. anemos. apeg. nova i kratka priča. utelovljenje. gamos brak) bog. ukrasti. oskudica u snazi. antropofag. haima. anemologija (grč. anemos. anemos. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. spis koji. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). andromolje v. oploñavanje). androsteron (grč. pripojiti.) muški spolni hormon. astr. anemometrograf (grč. annexus) prilog. anemo. Andromaha (grč. aneks (lat. gamos) pl. anemogamne biljke. odnosno vetra. anemostat (grč. anematurgija (grč. anemija (grč. apeg. bled. anemopatija (grč. pridružiti. aneksije (lat. metron) merenje. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. anelektričan (grč. anemos. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. anemidrija (grč.). anemobarometar (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. up. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. spasao je Persej. anemos. anemograf. andramolje. anemobat (grč. nauka o beskrvnim operacijama. annectere) prisajediniti. andro-phagos) ljudožder. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). lit. anemogaman (grč.

anestetika (grč. jeu) ulog u igri. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anhidrija. učiniti neosetljivim. anidroza (grč. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. anestezirati (grč. aiereza (grč. isos. an espes (fr. phyllon list) bog. erethfzo dražim) 1. bapska starost. aneretizija (grč. anilis) bapski. anaistheteo ne osećam) med. anniversarium) godišnjica. reč. enkephalos) med.aienkefalija avenkefalija (grč. poživotinjenje. ap-. bezbolan. anesteziolog (grč. kore zenica) med. naj češć e. an-nil) med. med. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (gr č. logos. anaerobni. anizometričan (grč. med. ap-. jaja itd. epithymia požuda) psih. isos. anizurija (grč. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. nemaran. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. ergon delo) med. a-. anima) duša. idros znoj) med. animalan (lat. neuron živac) med. ove godine. ano kurente. uzbuñenje. a-. anizeta (fr. anestezacija (grč. anenkefalos (grč. indigo biljka u Indiji. duh. animalia) pl. aerobni. . i'sos jednak. benzidam. uzbuñenost. uzrujanost. aeg vazduh. poživotinjivati. anaisthesia. ops vid) med. ani-malna hrana meso. anil (arap. metron mera) neravnomeran. koji »sivi u sredini bez kiseonika. enkephalos mozak) ned. anaistheteo) pl. supr. neros tečan) fiz. godišnja proslava. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima ( č esta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). od koje se dobiva anilin. anizohromija (grč. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. isos. anervičan. u materije živog tela. mleko. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. animalis) životinjski. ansrvija (nlat. nemoća. en espece) trg. anisette) rakija za činjena ani-som. tupoglav. erythros crven. kristalni. aneurija (grč. a-. od koga se spravljaju razne lepe boje. koji je bez bola. općenito. šp. animalizam (lat. isos. nejednako lučenje mokraće. nesposobnost jednog čula da primi č ulne nadražaje. anilin (arap. anima mundi) fil.TeKyhe. neosetljivost prema bolu. prelaženje. životinja. u organima za varenje hrane. an ženeral (fr. a-. erethfzo) 2. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. v. uron mokraća) med. ap. anepigraf (gr č. anima (lat. živi stvor. svisveti. a. grapho pišem) spis koji nema naslova. enjeu. aneretizija (grč. a-. animalis) životinjska priroda. govor) med. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. aneroid (grč. ne jednakost zenica. a-. poži-votinjiti. animalizacija (nlat. an-nil) hem. apa na. aromatič-no ulje. anilan (lat. bapsko ponašanje. uroñeni nedostatak mozga. isos. bezbojno. anže (fr. ravnodušnost. anestezije (grč. anizotropan (grč. energija (grč. životinjska tela. anizometropija (grč. anspija (grč. fig. a-. grañu. ap-. anil) bog. a-. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. nakaza ro ñena bez mozga. anepitimija (grč. ani kurentis (lat. anni currentis). tromost žila. animalije (lat. slabost. animalizirati (nlat. pomen i dr. kao islandski kristal). epi na. an-aisthesfa) med. dobiva se od indigo-biljke (anil). en general) uopšte. rasejan. animal (lat. metron. anydria) v. med. an-nil.ne. trovanje anili-nom. kijanol. neosetljiv. anilitet (lat. enjambement) poet. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anaistheteo ne osećam) med. nač in ishranjivanja tela. animalisare) zool. a-. anima-rum dijes (lat. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. anžambman (fr. fig. ap-. ap-. supr.ne. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazli č an (kristali. duša sveta. tzv. anervia) ned. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. anestetičan (grč. aniverzarija (lat. nejednaka veli č ina listova na istoj grani. chroma boja) med. u zvečećem novcu. liker od anisa (onajsaž). animarum dies) dan pomena mrtvim u katoli č koj crkvi.: vegetabilije. uzetost. ap-. anilizam (arap. anima mundi (lat. ap-. slabost (ili: malaksalost) živaca. anizofilija (grč. brz oko) med. fig. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. u gotovu. anilinske boje. zadušnice. aneorobni (grč. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. nesposobnost govorenja. anizokorija (grč. anilitas) bapskost. obi čno. epos reč) med. nepažljiv. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. aneritropsija (grč. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. opiti. animal) živo biće. jela od mesa. blos život) bial. ap-. anairesis) ret. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. tupoglavost. isos.

animus) duh. metafizi čke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. ani precedentis. anketirati (fr. anlaser (nem. animalcula životinjice) pl. anis (lat. mišići opruža či ruke. animus injurandi) prav. aniridija (grč. oživljenje. životinjska priroda. opovrći. još jednom. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili č emu. ankiloglosa (grč. istraživati. pustiti u rad. povesti sudsku istragu. iris dužica) med. animalkulisti (nlat. anihilacija (nlat. ispitivati činjenice o ne čemu. srdit. tražiti (ili: predlagati) kaznu. animatizam (lat. svest. anni praeteriti) v. apsoga) muz. ljutnja. pimpinella anisum) bog. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). poruge. pri zatvaranju elektri čnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . animalitet (nlat. razdražen. ankyra) brod. nazor. oduševiti. animirati (lat. fr. animist(a) (lat. 1. anni praecedentis) prošle godine. podstrekavati. podbadati. lenger. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. anima duh. živahno. karakter. ipo animo) jednodušno. onajs. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. ani prezentis (lat. avkora (ital. anni praesentis) ove godine. u nameri. animus nocendi) prav. glossa jezik) med. ankilometar (gr č . animalkula (nlat. 2. uno animo (lat. 3. živahno. oživljeno. animalculum životinjice) pl. odvažnost. sanduče za boje. živost. kod crtanog filma oživljavanje slika. animus (lat. srčano. animus duh. životna svežina. anni futuri) iduće. delimična ili potpuna sraslost jezika. annihilatio) poništa-vanje. da je živo (kod primitivnih naroda). veoma čvrst i otporan bokser. s predumišljajem. srce. žestina. animizam (lat. animus ivjurandi (lat. anketa (lat. neprijateljski. Anlasser) teh. samopouzdan^. animalkulizam (lat. grč. 50 anlaser ani precedentis (lat. kotva. podstaknuti. encrier) divit. animosus strastan) ozlojeñen. ankylos kriv. predlaganje kazne. nedostatak dužice u oku. ankon lakat) pl. odluka i sl. supr. anihilirati (lat. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. srdžba. staro u č enje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. ogorčenost. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. ani preteriti (lat. biljka č iji se plod upotrebljava kao za č in. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. namera nanošenja uvrede. animoso) muz. ap-. inquestia. ani futuri (lat. fiz. annihilare) poništiti. duša) fil. anklav(a) (fr. raz-draženost. ogorčen. animoznost. tip. složno. tj. ljutina. pristalica ani-mizma. ankoneji (grč. o živiti. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. animosus. mastionica. vera u duhove. ukočenost i sraslost zglobova. namera. animo (lat. anquirere) prav. animosus) strastvenost. žestina. duša. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugra ñen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. ankylos kriv) med. mržnja. opovrgavanje. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obr ć e u magnetnom polju. animalitas) životinjstvo. enclave) prav. zemljište koje zalazi u tu ñ u državu ili tu ñ e imanje. metron mera) sprava za merenje krivine. enqueter) vršiti. anima to) muz. ukinuti. animoznost (lat. ponovo. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). animus nocendi (lat. oduševljeno. animozitet (lat. ankvirirati (lat. ukidanje. anlassen puštati u rad. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. fr. izvršiti anketu. hrabro. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. naredne godine. ankrije (fr. obodriti. vlada ili neka ustanova. anker (lat. zagrejati. ankeser (fr. animosite) v. animatio) oživljavanje. avimato (ital. ankiloza (grč. animare) dati dušu ili duh. nakana. ose ć anje. ankvizicija (lat. encaisseur) sp. mikroskopske životinjice. anienai peti se. mišljenje. zool. vatrenost. apsoga. davanje duše.: katjon. pobudi-ti. ispitati. znat. duša) prav. ankylos kriv.animalist(a) animalist(a) (lat. av>on (grč. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. animozo (ital. animalculum) zool. animozan (lat. opovrgavanje. namera pri činjavanja štete. anima) fil. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. animacija (lat. rezervoar na mašini za štamparsku boju. anquisitio) prav.

supr. annonarius žitni) koji se ti č e prometa i dobijanja žita. obznana. anonimno društvo trg. anodia) nevezan. anorgavografija (grč. eruptivne stene. annominatio) ret. izuzet-nost. nepravilan. obznanjivati. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. a. anomalan (grč. ap-. anorganski (grč. starter. ap-. annotatio) napomena. grapho pišem) nauka o kamenju. opisivanje kamenja. anonymos) bezimenost. anotirati (lat. istovr-san. tal. ap. a-. agšo) godine. nepravilnost u kretanju planete. appopseg. tj. an mas (fr. nezakonitost. anorgavologija (grč. ano (lat. anodinija (grč. annonce) oglas. uro ñ eni nedostatak jajnika. škodljiv) med. običaja. deoničarsko društvo. žudnja) nemanje apetita. anonimnost. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. logia) gram. anogena metamorfoza kol. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. a-. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). nlat. avotacija (lat. akcionarsko. an minijatir (fr. anomalia) (nepravilnost. sisari koji nemaju zuba. anoksija (grč. neobičan. beleška. apodinum) med. skupa. ano ante Hristum (lat. avosmija (grč.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. annuntiare) oglasiti. nepoznat. anvarija (grč. anomalistički (grč. anoniman (grč. anormalan (grč. a imaju različito značenje. ap-.: katoda.: katgen. neobuzdanost. zakona. anovimus (nlat. ennoblir) dati plem-stvo. avofeles (gr č . anonaran (lat. up. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. ñ uture. odyne bol) ned. protivan pravilu. primedba. norma pravilo) nepravilan. odus) pl. organon. oplemeniti. gignomai postati) ar. anodonti (grč. koji ne ulazi u sastav organskih tela. anonsirati (fr. anoblir. anoblirati (fr. anonymos) bezimen. organon) neživa ili mrtva priroda. anodija (grč. plemićku titulu. namerno izjednačavanje reči. hen. anonymitas) v. an-odos uzlaz. smanjen. anomizam (grč. nepravilni glagol. koji odstupa od pravila. ap-. po-zitivni pol. anonarni zakoni. npr. anomalos) nepravilan. radi prenošenja na novo platno. astr. supr. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. nepotpisati. slepilo. odstupanje od pravila ili zakona. objašnjenje. anno ante Christum) godine pre Hrista. u gomili. adnotacija. anonimnost (grč. anomija (grč. nepoznatost. apo naviše. neuredan. anopheles beskoristan. anomalos) neredovan. ap-. anonimitet. oreksis želja. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anorganogenija (grč. anorganognozija (grč. obznaniti. nćmos zakon) v. naro č ito minerala. žitni. obla-godariti. anorhija (gr č. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. nemanje poro ñ ajnih bolova. odyne bol. anorganizam (grč. put kojim elektri čna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). ap-. anoftalmija (grč. u godini. en masse) u masi.bez. popis zaplenjenih stvari. anoda (grč. neslikovan način govora. mrtve prirode. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. nepotpisan. neobičnost. anomaloi (grč. nlat. bezbol-nost. lat. stavljanje jedne pored druge dveju re či koje glase jednako ili slično. koji je bez života. anomfa) bezakonje. organon) neživ. objavljivati. elektroda. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. npr. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. organon. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. nastao bez dejstva životnih sila. koji odstupa od pravila. koji odstupa od pravila. . up. antinomizam. anonimitet (nlat. ćrganon. anomalija (grč. ophthalmos oko) med. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. lat. protivan pravilu. u kapitalizmu bezimeno. anoreksija (grč. pre Hristova roñ enja. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. oštar. ap-. ovarium jajnik) med. zlo činački. mrtav. bez potpisa. naro č ito uživanje u jelu. neredovnost. orchis mudo) bezmudost. logia) nauka koja se bavi prou č avanjem anorganske. put naviše) fiz. ap-. anogev (grč. anomalologija (grč. anosmi'a) med. adnotirati. zool. anomičan (grč. organon. objaviti. anonymus) nepoznati. anodinum (grč. anomeomerija (grč. objava. ariomos) nezakonit. ap-. anlevaža (fr. anomalon) gran. svi zajedno. ap. ap-. u maloj srazmeri. ap-. tj. nemanje o čiju. nedostatak volje za jelo. omos sličan. anomalos nepravilan. en miniature) u malom. anomalon. paronoma-zija. genesis postanak) smanjenje. oglašavati.: Tišina je postala još tiša. anonsa (fr. annotare) v. nauka o nepravilnostima u jeziku. ap bez oksys kiseo.

silo. antena™ ju m (lat.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (gr č. antagonistes) protivnik. sredstva protiv zglobobolje. anteludij(um) (lat. pojas nekog utvrñenja. ked. antemeridijanski (lat. pretporoñajni. ensemble) celina. suparništvo. 2. mimogred. izložiti) poet. takmi čiti se) biti u opreci s nekim ili ne čim. asthma) med. koji se nalazi u toku trudnoće. antelokvijum (lat. grč. cvetanje. ante dijem (lat. stubovi sa obe strane vrata) 1. ante. entente) sloga. ned. ante-ludium) predigra. anteactum) ranije delo. antedatirati (lat.• govor. anti. pretpotopni ljudi. anti. borba. antenupciJalni (lat. arthron zglob) pl. opkoljavanje divljači. skup. arh. anthemion) cvet. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. npr. ned. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. prvenstveno pravo prvoro ñenog deteta. antagonizirati (grč. delanje u suprotnom smislu. napred. anteza (grč. natalis koji se ti č e ro ñ enja) ked. anti. suparnik. antartritičan (grč. enceinte) voj. raditi u suprotnom pravcu. pravo nekoga da prvi govori. antarktikos) geogr. antenna motka za koju se vezuju jedra. tj. plesso udaram) pl. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. apo. antediluvijumski (lat. an pat (fr. anti. u silose. pervaz na vrhu stuba. anti. utrapljavanje vo ć a i povr ć a. ante. antemeridlanus) prepodnevni. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. ante. ansilaža (fr. ante diem) pre vremena. nasip. anti. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. obim. taj čovek je nikakav č ovek. antenagium) prav. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. južni. Čehoslovačke i Rumunije. naro č ito protiv kiseline u želucu. an profil (fr. bojene materije. anti. raniji čin. ante. pre suñenog dana. pred. antenuptialis) predsvadbeni. izneti. slaganje. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. opšivnica pod krovom. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). antapoplektika (grč. diluvium potop) pl. ansambl-partija kuz. ranije. sloga. uzgredno. anteakt (lat. ansent (fr. antena (lat. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. koji leži na Južnom polu. . u profilu. up. boriti se protiv koga ili č ega. sklad. zajednica. antartritika (grč. koji leži nasuprot Severnom polu. anti. diluvium potop) pretpotopni. algos bol) pl. antafroditičan (grč. logos govor) pred. plesso) koji služi kao lek protiv sr č ane kapi. priči. dodavanje pouke. ansambl (fr. ante. antagonist(a) (grč. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. ante. pipak kod insekata. antelogijum (lat. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. sredstva protiv srčane kapi. sporazum. lat acidum kiselina) pl. anti. algos) koji ublažuje. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. antarktičan (grč. koji leči zglobobolju. antf. anteniforman (nlat. antacida (grč. antagonismos opreka) oprečnost. antagonizam (grč. med. anthe cvet) bog. suprotnost. apo. atrophos nehranjen) ked. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. anti. anaklasis uzvijanje) ret. pužast zavijutak na jonskim stubovima. gledan sa strane. spoljašnji delovi jedne tvrñave. antalgika (grč. trve-nje. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. antanta (fr.: postdiluvijumski. supr. entendre. en passant) u prolasku. uzgred. antastmatičan (grč. an pasan (fr. natus roñen) prvoroñeni. antalgičan (grč. ant-. kao pipci. ante) predl. savez (izmeñu država). odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. sredstva za ublažavanje bola. antarktikos južni) geogr. antemion (grč. en pate) u obliku testa ili kate. Velika antanta savez Rusije. suprotna težnja. antenat (lat. antatrofičan (grč. lov. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. koji služi kao lek protiv sipnje. sredstva protiv kiseline. naravoučenija. antapodoza (grč. antanagota (grč. oblast Zemlje oko Južnoga pola. antablman (fr. anti. pre. neprijateljstvo. apo-didomi predati. protivnost. antl. antapoplektičan (grč. arktos sever. loquor govorim) predgovor. enceindre. ispred. med. antl. predbračni. radi čuvanja. ante. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. en profil) sa strane. ponovan napad groznice. ant-angomzomai boriti se protiv. antidatirati. umanjuje bol. antanaklaza (grč. antenatalni (lat.(grč. takmac. doba cvetanja. antagonizam). ante (lat. antennif ormis) u obliku pipaka. ant. npr. entablement) apx. predak. an-ago uzvodim) ret. antediluvijumci (lat. pradeda. bedem.

diaphoros razli č it) protivnik moralne ravnodušnosti. prašnici. anterioritas) prethod-nost. gram.: apeks. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s duga č kim rukavima. med. sredstva protiv ljubavi. ant-. materice. anti. prvenstvo u vremenu. U antibioti-ke spadaju. antepositio) stavljanje ispred. antiaditis (gr č. bat. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja ne č ega. ante-ponere) staviti ispred. lat. dati (ili: davati) prvenstvo. arthron zglob) med. anteponirati (lat. tzv. lat. epileptikos). antf) predmetak u složenicama sa znač enjem: protiv.: posteriores. iza. antf. antf. muški spolni delovi cveta. anti. antheros) pl. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). anteriores) pl. anterija (tur. antiabolicionist(a) (grč. zapaljenje krajnika. raniji dogañaji. antibarbarus. anteoccupatio) rat. antf. ante Hristum natum (lat. ići napred. raniji dogañ aj. antf. geotr. branim) ned. umesto. anti. muški spolni organ u bescvetnica. naro č ito ropstva. fil. antf. ante-testari) prav. putovo ña. anteci (grč. v. pored ostalih. anti i lat. anti. antepozicija (nlat. anteridija (grč. tu ñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezič ke pogreške. antecedentia) pl. koji služi protiv slabosti. davanje prvenstva. ranije stvari. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pi ć a. prostitucije itd. prema. materia) sup-stanca sa činjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antič esti-ce.(grč. boreios severni) okrenut prema severu. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. antecedens) prethodnik. asthma sipnja) med. trezvenjak. anterotika (grč. med. koji ubija. pretpostaviti. antecedirati (lat. lat. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. antibiotički (grč. prethodnost. raniji život. . tač ka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. nadmašiti. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. penicilin. antibahijus (grč. protivnik upotrebe stranih re č i. antivarvarus. antecedens (lat. palimbahijus. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). bfos život) koji je protiv života. anterotična sredstva ned. snaga) med. bfos život) supstanca biološkog porekla koja spre č ava razvijanje nekih klica i ubija ih. antestat (lat. učitelj. prošlost. sthenos ]anina. barbaros negr čki. prašnica. antepileptičan (grč. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. anti. pretpostavljati. antivarvarus (grč. antecedencije (lat. anti. antecedentia) ono što prethodi. antianfilaksija (gr č. antf. neosetljivost prema anafilaksiji. antiadijaforist(a) (grč. ante Christum natum) pre Hristova ro ñ enja. npr. a-. arap. anteriores (lat. antefleksija (lat. antestirati (lat. antecedere) prethoditi. antepenultima) gram. preci. koji služi protiv zapaljenja zglobova. neprijatelj aristokra-tije. prethodnici. antf. antf. koji uništava život. up. čistunac u pogledu jezika. antiastmatičan. antere (grč. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. savijenost napred. supr. antestacija (lat. antianeksionist(a) (grč. antivenerea (grč. sredstva protiv spolnih. preticati. prioritet.anteokupacija anteokupacija (Lat. streptomicin. antf. antf. antimaterija (grč. antibiotik (grč. pretho ñ enje. anteflexio) med. antera (gr č. antestari. tre ć i slog od kraja. koji poveć ava životnu snagu. raniji doga ñaji ili odnosi. areh) astr. antestatio) prav. pretpostav-ljanje. Venus boginja ljubavi. preteći. antiastmatičan (grč. antestatus) prav. naro č ito: aureomicin. dopretposlednji slog neke re č i. mesto. anthera) bat. a-. pozivanje za svedoka. antiborejski (gr č . antibarbarus (gr č. preteča. raniji odnos u nekoj stvari. supr. hloromicetin i dr. itd. antf. apa. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. oikos kuća) pl. ant-erotikćs) pl. barba-rizme ili varvarizme. antecedencija (nlat. veneri č nih bolesti. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. adijaforist. annexio) protivnik aneksije. arap. v. a na suprotnim poluloptama Zemlje. antiapeks (nlat. anteriora (lat. antf. entari. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antiartritičan (grč. antias krajnik) med. antialkoholičar (grč. Bakchios) poet. anti. nadmašivati. anterotika. subjekt — predikat. antepenultima (lat. koji pomaže protiv padavice. v. prethodni slog. aristokratos) protivnik plemstva. anterioritet (nlat. barbaros) v. antiasteničan (grč. anteriora) št. nea. antiaristokrat (fč. ante-cessor) prethodnik. 53 antivenerea antecesor (lat. phylatto čuvam. antheros) bog. spolna ljubav) pl. raniji život.

starinski. eksis svojstvo. stari vek. npr. antiquarius) istraživalac i prou č avalac starina. antiquus stari) trgovina starim knjigama. polovan. lat. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima.54 avtigal (gr č. izneti) ret. sredstva protiv padavice. lek protiv šeć erne bolesti. antikvarnica (lat. anti. anti. jezič ko ostvarenje. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. podražavati ukus starih. protivtužba. antikvitet (lat. antidotarij(um) (grč. sredstvo protiv povraćanja. antiquus) stari. umetnička retkost. antikatolički (grč. lat. emć o) koji suzbija nagon za povra ć anjem. ne vodeći ra č una o mentalnim. sredstva protiv bolesti raka. antidiegeza (grč. epilepsija. med. antiemetici (grč. vrsta tamnozelenog serpentina. politike itd. pr. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. antidatirati (grč. sredstvo protiv bola. med. anti. antikvaran (lat. umetnost i va-spitni ideal starih klasi č nih naroda. starinar. antiepileptika (grč. . anteme-tika. sredstvo koje sprečava vrenje. emeo) med. stare. protivotrov. antikahektičan (grč. fig. anti. lat. antiquitas) starina. protiv demokra tije. antidaktilos (gr č. vrtlog. antiquus) ugledati se na stare. antiquarius) stari. sapseg rak) pl. sredstva protiv nesvestice. antiquare) zastareti. tip. upotrebljavao antikvarijat (lat. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladaju ć em domu. anti. diabaino prolazim) med. eu. antikankroza (grč. odbaciti. antiemetika (gr č. sredstva protiv povra ć anja. daktylos prst) četr. emeo povra ć am) pl. lek protiv čega. antidolorozum (grč. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetni č kih predmeta. up. anti. zyme kiselo testo. antidramatičan (grč. anti. anti. anti. protivsred-stvo. anti. antidijabetikum (grč. anti. anti. anapest. anti. antikataralije (grč. cariosus kvaran. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. antidoton) ned. anti. antiseptikum. anti. datum) v. med. v. antikategorija (grč. antikvar (lat. truo) med. nastaje metamorfozom ampfibola. antikvizirati (lat. diabetes šećerna bolest. platinski lim kod Rendgenovog aparata. anti. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. anti. zakon. lat. anti. raditi prema antič kim uzorima. antidoton (grč. doga ñ aj ili stvar posmatrana s protivni č ke strane. poznavalac starina i starih spomenika. sredstva protiv kašlja. farmakopeja. pravac koji polazi od date reči. Grka i Rimljana. čime se dobivaju snažnija dejstva. antikariozan (grč. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. lekovi koji služe protiv proliva. anti. starovremenski. uspravna latinska slova (supr. anti dynastes vladar. anti. epilepsfa) pl. pelco-vanja. starodrevnost. antiinokulist(a) (grč. stari svet. Gallus) protivnik. antimentalisme) lingv. med. u gr č koj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posve ć enog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. angina (lat. antikvirati (lat. kulture. med. diegeza. anti. antiquus stari) kultura i filozofija klasi č ne starine. prikazivanje nekog doga ñ aja ili stvari od strane protivnika. up. utuk. antikvus (lat. antidinastičan (grč. proglasiti nešto zastarelim. katarroos stakanje) pl. doron dar) uzdarje. katholikos) koji je protiv katoli č ke vere.). latini-ca. lat. up. kod nas ga ima u Fruškoj gori. anti. kakos rñ av. odnosno zastarele stvari ili ustanove. stanje) med. dysenterikos srdoboljan) pl. anti. anti-kategoreo) prav. antizimotikum (grč. antidemokratski (grč . antiepileptičan. okretanje) pl. antidoron (gr č. kvasac) hem. lat. antički. stara ili zastarela ure ñ enja i sl. incrustare dobiti koru) aparat koji č uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i kre č ne naslage. diexeimi prikazivati. antiinkrustator (gr č. nagrada. dine. predmet stare umetnosti. antidinična sredstva. avtigen (grč. antikvus antieutanazist(a) (grč. koji služi kao sredstvo za popravku r ñ avih sokova što izazivaju slabljenje. lat. sredstvo. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo č oveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. anti. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. anti. kupac i prodavac starina. starinski. med. proglasiti za zastarelo. kurziv). antikva (lat. antiemetičan (grč. antimentalizam (fr. antidizenterika (grč. fig. kathodos put na niže) fiz. antikatoda (gr č. ante-datirati. dolor bol) med. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. antidinika (gr č . umnim procesima koji prate jezi č ku realizaciju. neprijatelj Francuza (jezika. antiqua) staro pismo. anti. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat.

antilogia) protivrečnost. antimonarhičan (grč. koji sprečava nastup krize (uticaj). povijam) pl. pokret protiv rata i pripremanje za rat.: „Jedi da živiš. kresis mešanje) prav. antilogičan (grč. odbrana pred sudom. u kolibi. antikritika (grč. koji razvedrava raspoloženje. anti. ned. consti-tutio ustav) protivustavan. ukočenje) pl. ali u protivnom smislu. veliki smo svuda. lyssa pseće besnilo) pl. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". delovi Sv. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). antilisa (grč. anti. antiletargičan (grč. sredstva protiv psećeg besnila. antikontagioza (grč. anti. antilogikćs) nedosledan. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. npr. sredstva. antikritičar (grč. teol. npr. protuslovan. anti. atomska masa 121. anti.: „Otkrovenje Jovanovo". a ne živimo da jedemo". kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. anti. postupnost u izrazu) ret. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. anti. antikritičan (grč. homolotumena. pozitivizam u lingvistici. lat. pisma čija se. antilemičan (grč. antikonvulzivan (grč. anti.75. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. dntinacionalan (grč. militarisme) protivnost militarizmu. važna njegova ruda. contagiosus prilepčiv. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izme ñ u dobra i zla. klimax stepenice. antikonvulzivan (grč. anti. anti. moralis) koji je u opreci sa moralom. antilegomena (grč. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. anti. koji služi protiv trzaja i grčeva. anti. protivan moralu. constitutio) protivnik ustava. tj. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antičesti-ce. anti. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. koji služi protiv kuge. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. suar. antimetabola.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. med. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). antimentalizam (grč. protivnarodni. antikonstitucionist(a) (grč.-. npr. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. anti. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom.: „Ako smo veliki. zaravan) pl." antiklinala (grč. antimonium) mineral.. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. loimos kuga) med. fr. anti. med. spuštam se) kol. antimetabola (grč. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). anti. antimerija (grč. kolike trbobolja) pl med. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. anti. narke ukočenost. „Demosten" mesto „govornik". lat. anti. krino) koji odgovara na kritiku. antimetalepsija (grč. žida u stadima po toplijim kopnima. melancholikćs) koji razbija tugu. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. mentalizam) lingv. nlat. anti. protivkužni. lat. convulsivus grčevit) med. antinomazija (grč. zamenjivanje jednog dela govora drugim. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. meros deo) ret. antiiefritika (grč. antinarkotika (grč. upotreba osobnog imena mesto vrste.: „Jedemo da živimo. antikreza (grč. antimelanholičan (grč. elemenat. antimon (nlat. protivkritika. anti. antimonium) hem. med. anti. odbrana. antologija (grč. znak Sb (stibium). lat. sa logikom. anti. anti. a ne živi da jedeš. metalepsis zamenjivanje. npr. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. anti. krino sudim) odgovor na kritiku. med. lat. antilego protivim se. odgovor na napade. moriš običaj) fil. anti. a padaju u suprotnim pravcima. sinklinala. u padati. anti. antimoralizam (grč. antimovid (lat. antimoralan (grč. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. antikosmetičan (grč." antimilitarizam (grč. na prestolu. anti. anti. umesto interesa na dug. lekovi protiv trbobol>e. napad itd. redni broj 51. bolest spavanja) med. nephrćs bubreg) pl. ali drugim redom. lat. anthćlops) 3007. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). originalnost osporava ili u koju se sumnja. lethargfa dremež-nica. razmena) ret. metal srebrnobele boje. prigovor. antikonstitucionalan (grč. antimetalepsija. lat. npr. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. nenarodni. pobijanje. v. protiv obamrlosti. sul-fid antimona. antilopa (grč. anti. krino) pisac odgovora na kritiku. mos. nationalis). antimetateza (grč. supr. . dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. nlat. antimaterija (grč. onoma ime) zamenjivanje imena. antikolika (grč. klinč naginjem se. pisac odbrane od napada. anti.

geogr. anti. odnosno čovečje mišljenje. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. lat. replika. gramma) geom. lat. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. anti. anti. scabies šuga) pl. a i s obzirom na prostor on je ograni č en" (teza). suparnik. skepsis nedoumica. plenus pun) fil. royalisme). aatipneumoničan (grč. med. Semiti. neslaganje sa trezvenim. sepsis) heš. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. fr. anti. shvatanje da razum. ravnokraki trapez. lat. protivnožnik. aspirin. kod Kanta: protivre č nost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. antirevolucionar (grč. socialis društven) protivan društvenom poretku. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. anti. glavobolje. antipiretičan (grč. pyr) ned. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. lat. protivrečnost. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. anti. antireumatičan (grč. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). rug) med. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. antiracionalizam (gr č . antiseptikum (grč. lat. patriotes) neprijatelj domovine. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. antipiretike (grč. med lekovi protiv vatre. fil. septikos) med. supr. anti. psyche duša) fil. antiracionalizam (gr č . antiseptičan (grč. anti. 2. političkom i duhovnom životu. antiprotaza (grč. anti. anti. nerodoljub. protivjevrejski pokret. antipus) sasvim suprotan. anti. antinomija (grč. shvatanje da razum. nije apsolutni izvor saznanja. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci preč nika Zemlje. pyr vatra) pl. . parallelos. protivnik. antiparalelogram (grč. nesimpati čan. ratio razum) fil. antirojalizam (grč. vatre. npr. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. anti. antisepsa (grč. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). na čelno nepriznavana bilo kakvih utvr. lat. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. groznice. anpšlatonska ljubav čulna. koji sprečava truljenje. antisemit-ski. antiparazitika (grč. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza).ñenih zakona. anti. lat. pr. antipatija (grč. med. antipapizam (grč. antirepublikanski. nomos zakon) 1. ratio razum) fil. antipsihologizam (grč. koje se obi čno izražava jednim pitanjem. nemarenje. sredstva protiv šuge. anti. utuk. anti. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. groznicu. antipatičan (grč. onaj koji živi na suprotnoj ta č ki pre č nika Zemlje. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizi čkim sredstvima. antiparalelan (grč. teal. reuma) med. anti.: „Svet ima svoj po č etak u vremenu. rebro) pl. antiskepticizam (grč. teal. antiperistaza (grč. koji služi protiv zapaljenja pluća. antipodan (grč. anti. antipirin (grč. npr. pus. antiplenisti (grč.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (gr č.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. antiparagraf (grč. sepsis trulež) med. koji suzbija vatru. pr. antirepublikanac (grč. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. podos noga) č ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. antipatriot (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. med. anti. anomizam. nije apsolutni izvor saznanja. antisocijalan (gr č . spolna ljubav. para-lyo) pl. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. anti. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. koji služi protiv reumatizma. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anti. antipleuritika (gr č . antipi-rink dr. teal. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. nemio. odnosno čovečje mišljenje. pl. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. sredstva protiv uzetosti (paralize).: simpatija. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. anti. anti. antiseptika. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. antiprotasis protivpred-log) ret. anti. anti. nlat. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antiparalitika (grč. parasitos gotovan) pl. neslaganje sa trezvenim. antiskabioza (grč. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. oprečan. anti. anti. pneumon pluće) med. pleuron bok. antipleuritičan. anti. sredstvo protiv groznice. dvoumica) fil. protivnik revolucije. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u moguć nost ma kakvog saznanja uopšte. anti.

anti. loet. antiscii (grč. spasmos) pl. koji je u suprotnostima. antiunionist(a) (grč. antispastika (grč. stanovnici na istom podnevku. besmislica. anti. ove pesme su izvodili peva č i ili narod za vreme mise. med. antipirin. lat. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. pristalice antiflogistike. sredstvo protiv groznice. febris) farm. lat. 3. suprotan. protivnik ujedinjenja. toxikon. typos) otisak. anti. phlox.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je po četkom VII v. antistrateg (grč. antiftizičan. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. odboj) fil. / nego šator age Hasan-age. anti. komandant neprijateljske vojske. regnymi probijam) med. anti. haima krv. spastikos koji vuče. antispast (grč. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. lekovi protiv zapaljenja. antifermenti (grč.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno str č i u njemu. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. 2. antispazmodika (grč. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. prototip. v. antiftizika (grč. tj. anti. med. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. anti-strategos) zamenik vojskovoñ e. ektikos jektičav) pl. anti. anti. suprotno) 1. flogiston. u smislu „vrlo ludo". antifonarij(um) grč. antitetičan (grč. phthisis sušica) pl. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. pr. v. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. antiflogistika 1. lat. anti. 5. pl. phlox) pl. antitireoidin (grč. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. anti. anti. trzav) pl. spectrum avet. antiflogističan hem. antifraza (grč. koji ublažava zapaljenje ili vatru. antifebrilije (grč. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. anti. med. hek. protivrečne. phlogos plamen) 1. antihektika (grč. 2. nauka lat. ljudi sa suprotnim senkama. hem. progovara mudro". anti. takoñ e: otpe-vanje. sredstva koja ublažuju grčeve. anti. pr. antifrizi (grč. anti. febris) med.U. sredstva protiv sušice. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñ ene otrove. toksine. 4. . antispektrologija (gr č. antifebrilan (grč. ned. opre čnost dvaju karaktera. thyreos štit. npr. v. anti. lat. ili kontrarna. febris groznica) med. antispazmodika. protivgroznični.: „To bi bilo vrlo pametno". lat. tuberkuloze. logia. anthelmintika. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. anti. ret. eng. anti. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. al' su labudovi? / Da je snijeg. up. jektike. skia senka) pl. antiflogističari (grč. fermentum) med. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. med. antihemoragi č an (gr č . odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo.. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. ned. antithesis suprotnost. med. anti. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. sinteza. up. opre čna). anti. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. med. npr.: „Ide ludo. anti. antiflebotomist (grč . antihelmintika (grč. geogr. lat. iskazivanje jedne misli pomo ću dva suprotna pojma. antiteza (grč. antiflogistika. teza. teorija franc. up. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. prepis. antitermika (grč. antispastos vu ći na drugu stranu) metr. antihektičan. antifon(a) (grč. eidos izgled) farm. antifebrin (grč. dveju težnji i sl. tome sečem) med. otrov) med. sredstva protiv sušice. / labudovi već bi poletjeli. ve ć bi okopnio. anteci. pričina) nau čio pobijanje verovanja u duhove i aveti. spiritus duh) fil. anti. antitoksin (grč. otpev. 57 antihemoragičan. npr. antifonnja (grč. antithetikos) protivan. antiflogistika (grč. anti. anti. phleps žila. antispiritualizam (grč. antistrofa (grč. odabrao papa Grgur Veliki. antitypia protivudar. protivotrov. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spre č ilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. phone glas) otpev. (Hasanaginica). zajednice. phone glas) logič ka protivrečnost. thermos topao) pl. elmis elmintos glista) pl. anti. freeze zamrzavati. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. lekovi protiv groznice. med. antispastika. antitipija (grč. antitip (grč. četvorosložna stopa u koje je prvi i č etvrti slog kratak. a drugi i treći dug: U ------.

stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. antihronizam (grč. 58 antr-akt antoksantin (grč. inter) meñu. krasta. anti. anti. zlič. u četiri oka. fig. med. antr lu (fr. cvetno žutilo. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). naro čito lirskih pesama. kol. sredstva protiv očnih bolesti. antraks (grč. anti. anthos) cvet. anti. govorni ukras. entonner. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. anthologia) branje cveća. antoliti (grč. antichambre) zadržavati se u predsoblju. antoalaža (fr. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. prostrel. anthrax ugalj) med. geogr. lat. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. antihipnotičan. hresis upotreba) prav. u. zool. toile. anti. besnilo itd. antikrist (gr č. antonomazija (grč. antr (fr. osip. starovremenski. ned. antorgastična sredstva med. fig. npr. anticus. anti. homonimi. hafma. entre nous) meñu nama. entonnoir) levak. antički (lat. antoftalmika (grč. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu.. med. antonimija (grč. kol. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. preduzimati. typos otisak. reči suprotne po značenju. sotona. avtihipnotika (grč. anticipirati (lat. anthos cvet. starinski. odmor izmeñ u činova. koji služi kao lek protiv šuljeva. antologija (grč. ned. Ifthos kamen) pl. antrakonit (grč. antonomasia drugi naziv) reg. sredstva protiv očnih bolesti. fig. korali. metron mera) hem. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. antonoar (fr. anthos cvet. odus zub. stablu itd. kružno kretanje) meteor. antišambrirati (fr. antocijanini (grč. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. v. zbirka odabranih. antoftalmika (grč. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. anticipaido (lat. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. anti. u obliku predujma. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. antotipoliti (grč. protivgrañanski. med. anthos. anticipando) unapred. samo na suprotnim stranama polutara. redak. antos (grč. antonimi. naročito na licu. anthos cvet. antodoitalgika (grč. entre. npr. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. anticivičan (grč. čekati prijem.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. antografija (grč. algos bol) pl. npr. po starinskom ukusu. orgazam. anthrak ć o pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antotipoliti. koji potiče iz starog veka. hypnos san) pl. leto-zima. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". privremen prekid u nekom poslu. ophthalmćs oko) pl. antihreza (grč. preduzeti. civis grañanin) negrañanski. lit-hos kamen) pl. ret. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. nepomenik. sredstva protiv navale krvi. ophthalmos oko) pl. anti. antr-akt (fr. be-drenica. med. s tim da će se kasnije dokazati. antonimi (grč. up. antišambr (fr. levkasta rupa od eksplodirane mine. sredstva protiv zubobolje. odmor. zbirka na j lepšega. geol. unapred primiti (ili: primati). antoilage) fina tkani-na sa čipkama. zoon životinja. fil. cvetnjak. usred. oputa) lkngv. anti. up. predujam na robu. anti. naro čito iz vremena starih Grka i Rimljana. anti. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. upotreba jednog vremena umesto drugog. antrakolit (grč. sredstva protiv kolere. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. anti. preduj-miti. antiquus) stari. kyklos krug. anti. činiti podvorenje starijim i mo ćnijim od sebe. anthrax. tvrd-mek i dr. chthon zemlja. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. pre vremena. cvat. živo biće) pl. kotlina. antrakometar (grč. ñavo. ksanthos žut) hem. krečnjak obojen ugljenom. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. kyanos zatvorenoplav) hem. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). paronimi. travnjak. počinka. oputa ime) pl. izmeñu. lithos kamen) min. pr. antozoe (grč. lithos kamen) min. anthos. antihtoni (grč. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. žuta bojena materija koja se nalazi u cve ću. rheo curim) lged. u poverenju. ned. avtiholerika (grč. anthos. crni prišt. vrtača. stanka. sinotši. starodrevni. tle) pl. anthrax ugalj. predujmljivati. antrakoza (gr č . plodovima. hemoroida. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. up. liig. antrakolit. v. sprava za odreñivanje količine ugljenika. anthrax. bezbožan čovek. starog kova. listovima. antoliti. lažistina. lat. . cholas utroba) pl. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. dobar-rñav. entr'acte) poz. anticnklon (grč. anticipacija (lat.

anthrax. antropizam (grč. lat. antropolatrija (gr č . njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. uvod. ulazna cena. nauka o merenju čoveka. antre (fr. antropinski (grč. poznavanje č oveka. saobraćajne. ulazni-ca. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. sličan čoveku (o majmunima). nastavak ites) min. fiziologije. muški gamet kod biljaka. antropogenetika v. istorije. psihološkog i filozofskog. antropoidan (gr č . upadanje jednog glasa.: teosebija. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. 2. opadanja itd. anthropos. po traje još i sad. anthropos. entre nous) v. bios život. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). ukrpgganja. anthropos. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. antropometar (grč. filozofije. o odnosima izmeñu čovečjih udova. antropozojski period geol. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „ č ovek mera svih stvari". antropogeneza (grč. duša sudbini koju sama stvara. anthropos. anthropos. . antrkot (entrecote) kup. najbolja vrsta uglja. nauka o čovečjem telu. anthropos. antropijatrika (grč. ulaženje. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. antricid (grč. metron mera) sprava za merenje visine č oveka. uticaja okoline. iatros lekar) nauka o leč enju ljudi. arheološkog i dr. anthropos. dobom kada č ove čji govor po činje da se razvija. majmun sli č an č oveku. antracit (grč. antropozofija (gr č . predjele. istorijskog i sociološkog. antropometrija (grč. avtreozoid (grč. kulturne. anthropos. naročito sveč anim. avtr nu (fr. otprilike jedan milion godina. antropognozija (grč. počinje sa diluvijalnim periodom. anthropos. zemaljski. antropobiologija (grč. antrpilastr. ulaznina. kao podvrste su: istorijska. antropo. anthropos. predvorje. glotta jezik) životinja sa jezikom sli čnim jeziku čoveka. množenja. anthropos. anthropos. antropozojski period. a duh zakonu reinkarnacije. anthropos. supr. S14N10. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. gone rañanje) nauka o postanku č oveka. složen ugljenički vodonik. antracen (grč. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. koji se ti če ljudi. ulazna soba. anthropos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek. anthropos) fil. antropogenija. antropolog (grč. papagaj. uvozna carina. anthropos. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". anthrax ugalj. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. antropomorf (grč. entree) ulazak. antropografija (gr č. entrecolonne) apx. antropogsografija (grč. sophla mudrost) fil. npr. anthropos. trgovačke i politička geografije. težnji i ideala.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč.(grč. logismos) fil. antrkolon (fr. antropozoik (grč. odstojanje izmeñu stubova. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. ulaz. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. najstariji fosilni ugalj. prostor izmeñu dva stuba. eidos vid. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. pri-vredna. oblik) čovekolik. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. shvatanje da je čovek bi će sli čno bogu. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. krmenadla. anthropos. antropognost (grč. zoon životinja) geol. anthropinos) čovečji. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive uti če na obrazovanje ljudske zajednice. pod antr. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. „prosvetljenje" i „posvećenje". genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. muz. antropologija (grč. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. 1. socio-logije. antropogenija (grč. anthropos. psihologije. anthropos. anthropos. anthropos. telo je podložno zakonu nasleña. metron) merenje čovečjeg tela. anthrax ugalj) hen. antropologizam (grč. pojava glumca na pozornici. predsoblje. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. latreia služba) obožavanje čoveka. prvo jelo pri obedima. tj. antropomantija (grč. komad kojim počinje opera ili koncert. antropogonija (grč. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom.) vot. želja. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. očoveča-vanje. plo-ñ enja. arheologije i nauke o jeziku. antropareskija (grč. razmak. anthropos. pristup.

antroponomija (grč. anthropos. ne plaća carinu). popravljati. antroposkopija (grč. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. antropofobija (grč. antropofonika (grč. antrkolon. tj. antropofiteja (grč. entrepot.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. anthropos. morphe. bog. antropofag (grč. entrechat. anthropos. en entrepot) necarinjen. istorija čovečanstva. skladište. antropofagija (grč. stovarište. antrpo (fr. antropocentrizam (grč. ponašanje životinja itd. spe-laion pećina. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju č ove čje telo. morphe uobličavam) počovečiti. morphe) fil. entretaille) u bakrorezu: fini me ñ uzarez. interpositus metanje izmeñu. anthropos. entrepas) poluravan. antropopatizam (grč. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. u bačen u redakcijski deo lista. phytefa sañenje. morphe oblik) fil. nomos zakon) fil. antropohorija (grč. antropoterapija (grč. intrecciato salto) umetni č ki skok u plesu. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. razmak izmeñu stubova. v. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. an-tu-ka (fr. up. a ova se pruži napred. anthropopathefa) fil. počovečavati. logia nauka) nauč na disciplina koja proučava veze izmeñ u čoveka i pećine. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sli č an č oveku. počovečenje boga. hod konja. koji ima č ove čji oblik. anthropo-poia) stvaranje čoveka. u užem smislu. tj. anthropos. odstojanje izmeñu dva stuba . soma telo. antropoteizam (grč. rasprostiranje plodova i semena od strane č oveka. antrtaj (fr. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. anthropos.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja č oveka. onoma ime) lingv. antropopa tizam. fizi č ke pojave. entrefins) pl. deo nauke o jeziku koji prouč ava li čna imena. theke pričuvi-šte. ljudožder. koja se može razvrstavati. anthropos. anthropos. en tout č as) amrel srednje veli čine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. kanibal. anthropophagia) ljudožderstvo. anthropos. antropopatija. antropoplastika (grč. plastike) slikanje (ili: vajanje) č oveka. deliti. dvornica slave. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. anthropos. antropomorfizam (grč. talile. anthropos. choreo pasprostirem se) zool. tj. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama č oveka. nauka o spolnom životu č oveka. anthropos. anthropos. rañanje) biol. oseća i radi kao čovek. — an antrpo (fr. smatranje onoga što je č ove č je božanskim. antropotomija (grč. koje oseća i »seli isto kao čovek. rañanje čoveka. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. polukas. anthropopatheia) fil. anthropos. biološki život. antropomorfoza. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. anthropos. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je č ovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. . dok leži u njemu. antropomorfologija (grč. da misli. antroposfera (grč. obi čno zvani čno. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. lat. antrpa (fr. theos bog) obogočovečenje. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. anthropo-morphos) slič an č oveku. i odatle uvoziti. anthropos. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. vest ili saopštenje koje treba pročitati izme ñu redaka. antropohistorija (grč. anthropos. kanibalizam. entrepilastre) apx. antropospeleologija (grč. anthropos. lat. antropomorfizam. antrša (fr. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. antropomorfozirati (grč. obožavanje čoveka. slabostima i dr. tkanine osrednje fino ć e i kakvo ć e. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. kratak članak. fiziognomika. antropomorfoza (gr č. antroponimija (grč. anthropos. saopštenje vlade. vrlinama. tome sečenje) med. rezanje čovečjeg tela u cilju nauč nog ispitivanja. izvoziti ili upućivati. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antropohemija (grč. sphaira kugla. sa ljudskim osobinama. antropospeleologija je nauka o pe ćinskom č oveku. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. anthropos. antrfen (fr. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. ital. neocarinjen. umetanje) trg. antropopatija (grč. antroposomatologija (grč. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. anthropos. antrpilastr (fr. shvatanje da je bog bi ć e koje ima sve ljudske osobine. antropopeja (grč. antropoteka (grč. anthropos. razuñivanje. v. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. anthropos. anthropos.

dvosmislen. anus eklezijastikus (lat. apage) odlazi. posredan dokaz. ap. uništiti. annullatio) poništenje. uračunavanje. npr. anuarij(um) (lat. annus ecclestiasticus) crkvena godina. iznad. suša. anthelmintika (grč. ap. uron mokraća) med. obična julijanska godina. uništavati. prisajedinjenje. vodonik i postaje kiselinom. voj. aosmičan (grč. koji traje godinu dana. biser. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. idros znoj) med. vragolan. ukinuti. decembra. zadivljavati. pol. hypo-phero snositi) ret. anti. uračunavati. med. o či u oči. helmintos glista) pl. izvoñenje i nabrajanje prigovora. enfiler) udenuta. spa-janje. pribrojavati. pripajanje. tući topovima po dužini. anceps (lat. annuitas. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . poskupljenje. enchanter) očarati. ap. Blagovesti. nuditi više. januara do 31. zaobilazan. per anum) med. opovrgnuće. po-ništavati. an fas (fr. anhidrija (grč. nesta-ško. anidrija. anhidrid (grč. annualis) godišnji. udevati. Š. zadiviti. napraviti ćupriju (u trik-traku). anulus palacii (lat. v. an-šantiran. zapaljenje aorte. ñavolan. ribarski prsten. anthipofora (grč. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. annullare) poništiti. mrtva straža. anthiperidrotikon (grč. nesiguran. ap. anšerirati (fr. zadihanost. ukidati. anus solaris (lat. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. s boka. annunciatio) nagovešta-vanje. lat. poskuplji-vanje. bolja ponuda na javnoj prodaji. soli i oksidi. kalendar. dobrojiti. ogla-siti nevažećim. naročito Devi Mariji da će roditi sina. osme miris) bezmirisan. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. poskupl>ivati. metr. fr. en face) spreda. a. enchere) trg. anumeracija (lat. nizati. anfan perdi (fr. zaplesti nekoga u neko preduzeće. pr. anus civilne (lat. dvostran. god. s lica. ap. anus (lat.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. annus solaris) sunčana. glavna srčana žila. dobrojavati. kroz čmar. oglašavanje nevažećim. aorte med. anšantirati (fr. neodreñen) gram. godišnjak. anfraktuozan (nlat. filum konac. anuncijacija (lat. posredan dokaz. enfant) dete. encherir) trg. s boka. annulus) prsten. poništavanje. nlat. annuus godišnji) godišnja otplata duga. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. antihipnotika. annus communis) prosta. anuitet (nlat. neravan. vijugast. džombast. aortitis (grč. žila srčanica. anti. npr. aorist (grč. hydor voda) hem. aorte) znat. apagogičan dokaz indirektan. po dužini. per anum (lat. appšpegage) pribrojiti. godišnja renta. anti. annus civilis) grañanska godina. tj. godišnji prihod. neprestupna godina. amrel za svako vreme. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. upija. anfan teribl(fr. hydor voda) hem. anthipnotika (grč. dahtanje. anhidrit (grč. dati više pri nadmetanju. idi. anthelmintičan. anceps) dvostruk. slobodan od vode. od 1. a-oristos neograničen. anhidričan (grč. preko. annus currens) tekuća godina. podizati cenu. anfilada (fr. iskrivudan. potpun prestanak lučenja mokraće. anus kurens (lat. annumeratio) pribrajanje. apanaža (fr. apanage. anfan (fr. anšer (fr. anti. anulacija (nlat. Anschluss) priključenje. aorta (grč. u opasnost. opčišavati. pr. anulus pi-skatorijus (lat. čisti se! apagoga (grč. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. voj. ushititi. helmins. tučenje topovima uzduž. nestašica vode. teško udisanje vazduha. fig. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. anus komunis (lat. anhelacija (lat. anfilirati (lat. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. annus intercalaris) prestupna godina. završetak zadnjeg creva. sredstva za isterivanje glista. otići. anus) anat. nanizati. ali koje izloženo vodi apsorbuje. oča-ravati. preñašnje svršeno vreme. prošlo trenutno vreme. enfants perdus) na. godišnji dohodak. zapodenuti razgovor. opovrgavanje. annuarium) letopis. anumerirati (lat. pridruženje. čmar. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. enfilade) dug red. anus (lat. anualni (lat. npr. annulus magicus) čarobni prsten. opčiniti. kome je oduzeta voda. red soba u jednom pravcu. anfractuosus) krivudav. anulus (lat. hydor) bezvodnost. opovrći. dobrajanje. apage! (grč. ushićivati. anurija (grč. yper nad. koji se dogañ a svake godine. pravo u oči. hypnos san) pl. anšlus (nem. anulirati (nlat. hydor voda) hem. annus) godina. podizanje cene. ubrajati. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. ap-ago odvesti. anhelatio) kratko. ukinuće. aiulus magikus (lat. objavljivanje. anus interkalaris (lat. apagoge) log. opovrgavati. kolebljiv. godi- šobran i kao suncobran. da bi se posle jedan po jedan pobijali. Petar u ribarskom čamcu. med.

za-pleten. zamršen. zaziranje (ili: strah) od ljudi. zločinac. trg. apatrid (grč. odgojni) neobrazovan. svirepost. appellare. utrnu-lost osećanja. apartheid (eng. beskrajan) fol. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. nedostatak ukusa. pobijanje. apatit (grč. otimač. paideyo vaspitavam. odgojim) v. nemaran. lopov. npr. prav. odstojanje. pozivanje. pun draži. apparens) vidljiv. appassionato) kuz. privid-nost.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. arasće) velegradski razbojnik. aparat (lat. nemarnost. geom. appellatus) prav. apasionato (ital. posle nižih. doziv. lat. očigledan. verovatnoće. apeiros neiskusan. sprava i sl. apelacio inadmisibilis (lat. aparatorij(um) (nlat. boje sive. kalcijev fosfat s fluorom. stroj. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. ceo pribor. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). reč koja označava rod ili vrstu. ne odaziva se na poziv gospodara. nesvakidašnji. appellatio temera-ria) prav.). podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). neznanje usled slabog školovanja. prevaran. appellatio frivola) prav. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. dražestan. priziv višem sudu. npr. apparentia) privid. životinja. appelare) viši. apatetičan (grč. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. prizivni sud za crkvene sporove. apedeutičan (grč. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. apelat (lat. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. naprava. npr. apatije (grč. apeirokalija (grč. veoma rasprostrt. zadocneo priziv. odvraćanje. ravnodupšost. apart naročit. taj pas nema apela. apatao zavodim) št. apelacio frivola (lat. zajedničko ime. apel (fr. vrstu. pozivanje na viši sud. apartan (fr. prividan (npr. neprihvatljiv priziv. spoljašnjost. dopustljiv i prihvatljiv priziv. strasno. poznavanje. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). soba. odvratnost meñu ljudima. kazivanje. nevaspitan. apeiros neograničen. zaključak. apelatorija (lat. tj. up. mač. appellatio deserta) prav. žalba višoj vlasti. . aparentan (lat. astr. appartement) stan. jasan. neupućenost u ono što je lepo. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. beznačajan i ništavan priziv. izdvojeno. apparatus sprema. aparatura (lat. braće). apatetikos prevaran. očevidan. sva oruña. sa puno osećanja. po č etak. neškolovan. lažan. apatao. bioskopa. neobrazovanost. apelacio dezerta (lat. a-. ret. kalćn lepo) nepoznavanje lepote.). odrediti stalan godišnji prihod. apantesis) odgovor. patria domovina) lice koje nema državljanstva.: antiapeks. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. apelacio temerarija (lat. zbor. apeks (lat.: drvo. pomoćna sredstva i dr. koji označava zajedničko ime. voj. nepromišljen priziv. apelacija (lat. pozorišta i dr. areh vrh. jedinstven) naro čit. godišnji prihod. apeiron (grč. apelant (lat. appel) poziv. nomen appellativum) gran. ravnodušan. apanteza (grč. vrh kupe. znak. čovek. paideytikos vaspitni. neosnovan priziv. utrnulih osećanja. apathes) neosetljiv. apelativan (lat. apatheia) neosetljivost. npr. appellatio admissibilis) prav. appellatio inadmissibilis) prav. supr. apedeuzija. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. apelacio admisibilis (lat. odeljenje. a-. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. apartman (fr. stan sa više odeljenja. appellans) prav. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. spoljašnji izgled neke robe. lažljiv) lažljiv. nedopustljiv priziv. apaideysia) nevaspitanost. gran. rod. oruñe) sprava. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. prepušten. aparencija (lat. apantropija (grč. apart odvojeno. antropofobija. višim sudovima i traži njihovu pomoć. sva mehanička postrojenja (npr. vidan. a-. ljubičaste ili zelenkaste. apedeutizam (grč. apanažirati (fr. appellativus) gram. apelativ (lat. neobičan. poslušnost kod pasa. neke radionice. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). imenovanje. apaš (fr. veličina i sl. izgled. apatičan (grč. apedeugizam. obezbeñen prihod. pri Zemljinom obrtanju.

uložiti (ili: ulagati) protest. apiarium) pčelanik. za-pažanje. apendikularije (lat. aperitivus) v.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. otkloniti smetnje. sumnja. aperantologija (grč. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. zapažati. applaudere) tapšati. a-. koji su bez latica. aplanir) poravnati. čut udarac) sp. apis pčela. appetitivus) željan. prilog knjizi ili delu. apiričan (grč. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. ad-percipere) zapaziti. koji nema koštice (o plodu). apireničan (grč. a-. a-pyros. pomoću kojih se jedan predmet shvata. apurement) trg. aplanat (grč. kao složene sočivo. slabo varenje u organizam unete hrane. varenje) med. nevičan. appendicula mali pri-vezak) pl. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. cultura gajenje) pčelarstvo. apendicit (lat. nezapaljiv. neprobavljiv. apepsija (grč. bez (sferne) aberacije. peira iskustvo) 2. apercipirati (lat. aperijens (lat. da ga (ili: je) pojedeš. kratko i pregledno izlaganje. apirija (grč. aperitiv (nlat. više veze duševnog života. a-. tj. letimičan pregled. konstruisan 1866. bujica praznih reči. appendix) dodatak. apeiria) neiskusnost. appellare) moliti koga za pomoć. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). apetalan (grč. načelo na kojem počivaju druge. linkejoskop. aperitivan. nem. podozrevanje. pohotan. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. zaklona na optičkim aparati-ma). appetitlich) ukusan. apis (lat. slobodan od njihanja. a-. appetitio) težnja za čim. nlat. crvuljak. dovesti u red. apehema (grč. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). otvor (izdubenog ogledala. areh. aperkat (ept. aplazija (grč. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. stanje bez groznice. a-. aplaudira™ (lat. požu-dan. pljeskati u znak odobravanja. koji izaziva želju za jelom. aperitivan (lat. alelovati (lat. volja za jelom. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. perfodos) fiz. odnosno mišljenja. apersi (fr. pepsis probava. aplanirati (fr. sklonost. loša probava. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. pl. žudnja za nečim. apikultura (lat. živo odobravati. jasno shvatanje predmeta pomo ću akata pažnje. neiskusan. otvor npr. aperijencije (lat. aperijentan. jasno shvatiti. apices juris (lat. suprotno dejstvo pada. apertura (lat. med. aperientia) pl. apelirati. apeticija (lat. koji pati od slabog varenja želuca. težnja. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. plašiš obrazovanje. apendiks (lat. v. a ne one koje počivaju na asocijacijama. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. aperijentan (lat. saznaje i tumači. apetencija (lat. apijarij(um) (lat. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. beskrunični. koji nema sferne aberacije. apirman (fr. apireksija (grč. sladak. apertura) anat. ješnost.. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. rug) med. simbol zemljoradnje. na prečaga. aplanatičan (grč. pčela. uobličenje. a-petalos) bog. sredstvo za čišćenje. bez lišća. bez. ad-perceptio) fil. ap-echema) odjek. da se jede. pčelinjak. aperiodičan (grč. irreg gornji. zaključak. aperantologia) preterana brbljivost. rugep kopggica) bog. med. opt.ne. a. zagladiti. bez visoke temperature. suština. apistija (grč. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. appendix) ned. apiretičan (grč. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. naklonost. apiričan (grč. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. požuda. appetentia) čežnja. apistia) neverovanje. apeptičan (grč. težnja za čim. appetere. aperfu kratak pregled. apetitlih (lat. dopuna. apetit (lat. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. Alis mit. overavanje. rug vatra) 1. tvorenje) anat. koji nema iskustva. rug vatra) med. alat. primamljiv. sveti bik. tečan. aperire otvoriti. prohtev. a-. želja. drugo. apices juriš) pl. apetitivan (nlat. apercepcija (lat. a-. bez groznice. aperiens) koji otvara volju za jelom. uložiti (ili: ulagati) priziv. apis) zool. siguran od vatre. nagon. a-. sažetak. planao lutam) fotografski objektiv. osećanje gladi. a-. apeiros. oni akti parenje. žudnja. appetitus) prohtev za jelom. zool. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. odnosno mi-šljenja. proveravanje računa. uvideti. aperire otvoriti) med. izdužen produžetak sa površine nekog organa. . aperijencije. aperijens. planao) opt. pozivati se na nešto. shvatanje. appellare) v. pravničke dosetljivosti.

u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. grč. apokaliptični broj misti č ni broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. rat.: . appoggiatura) muz. podćs. arb) predmetak u složenicama sa zna č enjem: od. aplikabilan (nlat. ogledni govor. beznožnost.. opet. dokazan.(grč. ukrašavanje melodije sitnim notama. 2. apogamija (grč. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. dodavanje. apnea (grč. applicare približiti. primenjivanje. primeniti. aplikativan (nlat. aplikatorika (lat. prio-nuti za neki posao. izlaganje. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. pus. obraća-ti jaku pažnju na nešto. brižljivo izučavati. poslednji deo složene re č enice. metanje. apodoza (grč. apo-gaion) acrp. pljeskanje u znak odobravanja. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. apunto. apojovijum (nlat. kandidat. bezuslovan. Jupitera. aplikativan. sravniti ra č un sa trgova č kim knjigama. perigej. koji stoji kao dodatak. apodija (grč. npr. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razvi će vrši samo pomoć u jedne vegeta-tivne ć elice. natrag. npr. sitan novac za potkusurivanje. utiskivanje. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. završnica. apodiksis (grč. L0g. glasno odobravanje. poslednja knjiga Novog zaveta. pljesak. a-. uneti. nameštanje. a-. aplikabilan. applicatura) kuz. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. appositio) gram. . marljivost. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. koji se može lako namestiti na. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. čita knjigu). apozitivan (nlat. ucrtati. grapho pišem) prepis. plaćati. afri čkim i dr. ukras na haljinu. Apokalypsis) 1. arb od. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. arropege priložiti. noga) zool. drugi. up. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. appositivus) gran. menica. apodeixis) prikazivanje. aplikant (lat. applicatio) način izvoñenje. mračan.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". 18). gran. apodemia boravak u tuñini. pojava opažena kod naj-nižih jedno ćelijskih životinja. buduć nost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. supr. apodeiktikos) koji dokazuje. beznož-ni vodozemci. kopija izvornog dokumenta. upotreba spoljnih sredstava. apokaliptični konjanici četiri simboli č ne prilike iz Apokalipse (6. 1—8): kuga.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. neminovan. ned. apodikti-čan. aplikativ (lat. apojovium. neoboriv. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. applicare) namestiti. odrediti ročište. može da ga zameni (npr. gameo ženim se) zool. naro čito u vojnim naukama. metnuti. dati npr. priljubljiv. pravilan položaj prstiju pri sviranju. primena. kraći ili duži zastoj u disanju usled poreme ć aja centra za disanje. upotrebiti. pohvala. apodeiktikos) v. tj. Otkrovenje Jovana Bogoslova. podesan. applicativus) v. združiti) liši. a-.: Dete bolesno mora da leži. naročito inostrana. apoen (fr. appoint) fin. a-. npr. svaka.-. apodejktičan (grč. starati se. apoñatura (ital. applausus) tapšanje. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. apodiktičan sud log. stavljanje. apozitiv (lat. Jovis) astr. aplikata (lat. apokaliptika (grč. nedisanje. neopovrgljiv. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. u nekim kavkaskim. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. mat. apodosis) ret. pus noga) med. a ne Sunce (up. aplauz (nlat. modalitet. za razliku od prvog dela (protaze). nemanje nogu od samog roñenja. applicans) v. staviti. aplikacija (lat. apokaliptičan (grč. rpeo dahćem) ned. tačka na putanji Meseca. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). sud koji izražava logi č ku nužnost. apograf (grč. Jov-od Jupiter gei. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hriš ćanstva. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. apoda (grč. tajanstven. proble-matičan. asertoran. poravnati se u nečemu. arb. prišiti. apozicija (lat. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. apogej (grč. dokazivanje. lek. rañanje bez nogu. aplicirati (lat. kao apozicija. Dušan. afelijum). itd. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. apoentirati (fr. apodiktičan (grč. raz-. appointer) odrediti platu. vrednoća. apo. dodati. neopovrgljiv dokaz. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. kada se još smatralo da je Zemlja središte. zagonetan. predudar. prilepiti. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. tvoj mlañi brat. zavoj. prileplji-vanje. npr. appositi-vum) gran. arb. applicabilis) primenljiv. glad i smrt. beznožan. apodan (grč. prilježnost. aplikatura (nlat. pus) koji nema nogu. oblog. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoć u prakti čnih primera. applicata) geoi. ordinata (kod kupinih preseka). Apokalipsa (grč.

apokartereza (grč. apologet. prestanak. fil. vraćanje zdravlja. snošljivo stanje. apolonion (grč. poučna pri čina. 5 Leksikon apolepsa (grč. apokatastaza (grč. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. apoplexia) ned. bila. apokopirati (grč. religiozni zanesenjaci. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apolepsis zadržavanje. apokspa (grč. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. istraživači Otkrovenja. koji luči. nepravi. sličan kaplji. obaveštenje. pretvaranje u kamen. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". apologetika (grč. skrham) med. apologeomai branim) v. postupno. apolid (grč. sparivanje) zool. postepeno. med. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. stojici. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. apo-krypto skrivam) pl. spokojstvo. apoliza (grč. bog sunca. u č enje o vra ć anju svih stvari i o ksna č nom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). prelom kosti. apolonikon (grč. Apollon) nuz. apo-krmo izlučujem) med. babušina. sufumigacija. apokriza (grč. apo-kopte odsecanje. apolog (grč. povratak u isti prividni položaj. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. apolithyo skameniti) kol. koji ima karakter odbrane. svojevoljna smrt od gladi. apoklazma (grč. skraći-vati. miši će. u isto vreme. apo-kopto odsečem) skratiti re č na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. sin Zevsa i Lato-ne. skamenjavanje. kod ljuti ća). izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. mixis mešanje. karpćs plod) bog. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. potpun prestanak neke bolesti. naro čito hriš ć anske u č enje. apokrino izlučujem. takoñ e: dela nepoznatih pisaca. branilac. apologema (grč. govora. poezije. Aiolon (grč. arb. odvajanje. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. odbrambena tač ka. arolambano zadržavam. npr. lekarstva. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. skratiti. arb.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. krvokapni. poreñenje u pri či. ozdravljenje. apokriza (grč. apologija (grč. naročito rimskog. a roso a roso) nuz. držati odbrambeni govor. apokapnizam (grč. apo-krinomai obavestim. apologet (grč. naro čito: branilac hrišćanstva od napada never-ni č kih i jevrejskih. . apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. pret .sid (ili: smetnja. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne te č nosti iz tela. apoplektičan (grč. pitagorejci). koji pomaže luč enje i izbacivanje suvišne tečnosti. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. a poko a poko (ital. kaplja. apologeomai branim) teol. ned. kapnos dim) ned. odgovor. odluka. sprečavam) med. koje nisu prave. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apomiksija (grč. disanja. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apologfa) odbrana. apologizirati (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. aponia) bezbolnost. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u ve č no blažene zo. sumnjiv. aponija (grč. npr. rečitosti itd. poremećaj. neuron žila. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili uč enja. poput navlake. odgovorim) 2. aiokritičan (grč. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. sklon kaplji. apologeomai) braniti. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apopleksija (grč. apokrizijar (grč. apokrifan (grč. pronañen 1828. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. spis. otkrivene. mračan s obzirom na svoje poreklo. arb. Apollon) muzički instrumenat. aponeuroza (grč. apoplesso udarcem oduzmem) ned. izostanak) neke organske funkcije. od kojih se svaki razvija u po jedan plodi ć (npr. apolćgema) odbrana. izdvajam) 1. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. kanoi-ske. rešenje. prona ñ ena u Darmštatu. apolitoza (grč. astr. sličan orguljama. apokarpija (grč. odrezivanje) gram. nauka o tome kako treba braniti veru. malo po palo. muzike. grupe miši ća i cele udove. podmetnut. med. apokrifi (grč. arb. apologetičan (grč. od IV veka titula biskupskog. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. aro-Mab slomim. živac) znat. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vra ćale u pre ñašnje stanje. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. Apollon) nit. apćlogos priča) poet. apologist(a) (grč. apologeomai) odbramben govor i dr. zauzimati se za. u Engleskoj. vrsta fortepi-jana. zdravlje. lažan. apolis. apo-krypto skrivam) nesiguran..

majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostrof (grč. med. apostrofirati (grč. preporuka priložena uz pismo ili molbu. „Ja ć u tebi" . zagnojavanje. . gnojenje. apoplšsso udarcem oduzmem) med. apostolos) sistem neograni č ene crkvene vlasti. onaj koji širi neko uč enje. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. aporetičar (grč. skeptičar. donesi! (kod obučenih pasa). naro čito hriš ć anske. . apostemacija (nlat. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. ulog) trg. donositi. goro i planino. odvojiti se od pravog uč enja ili vere. čistim uč enjem apostola. dodatak nekom pismu ili povel>i. nejasan. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apostematosus) koji ima oblik čira. aporetičan (grč. apo-siopesis zanemljenje) ret. 4. okrenuti) gram. apostematozan (grč. prevrnuti verom. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih isti č u. tj. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. težak za razumevanje. aportirati (lat. ua. papinska vlast. stvoren na osnovu iskustva. Bogom sestro. aporem (grč. aporos neprohodan) fil. Julija Apostata. . apostrophos) gram. Dela apostola. koji odgovara učenju apostola. apo-psycho izdahnem) izdisanje. aporizma (grč. aporematičan (grč. koju je osnovao apostol Petar. fig. na osnovu iskustva. odre ći se vere. apostazirati (grč. aporia) zbunjenost. apostat (grč. apostrophe odvraćanje. odmetanje. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. ukoriti. teškoć a. propovednik hrišćanstva. osloniti nekog življim. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. npr. da se nepojamno od pojamnog odvoji. bespomoćnost. apo-stema čir. grdnja. neprolazan) pl. sporno pitanje. ali ne u gotovom novcu. tj. apostates. aporetikos) onaj koji sumnja. apportare. Dela apostola. apostolicitet (nlat. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. gnojav. apćrema. figura kojom se neko obra ć a odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. apostilirati (nlat. apport prinos. pisma koje su napisali apostoli. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. apostata) otpadnik. bilo prisutno j ili odsutno]. kolebati se. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. sphragis pečat) lik urezan u prsten. oštrijim tonom. pribegavanje) ret. Hristov uč enik. aposiopeza (grč. apopsihija (grč. imanje doneto u brak. apporter) doneti. logična teškoća. ideje i sl. apostolos) koji potiče od apostola. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. apostolicitas) teol. apoetolikum (nlat. aposfragizma (grč. zatajivanje misli: preki-danje govora npr.: Jao.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. papski. stvari zabranjene za izvoz. aporija (grč. težak zadatak. zvanje propovednika vere. apo-strepho odvratiti. grditi. arogeb) zagonetan. aporem. apostolat (nlat. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. naročito kod obučenih pasa. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. ukor. arogeb) v. bog. logi čka teškoća. nač ela. nepokretnostima ili pokretno-stima. apostilator (nlat. fr. prinositi. arogsb u zabuni sam) sumnja. zavisan od iskustva.: a priori. 3. apostematio) med. otpadništvo. aporizma. aposterioran (lat. ili nekoj stvari. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). apporte) daj ovamo. odmetnuti se. a posteriori) fil. kao pe č at. obamrlost. nedopušten. u č enja. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. apostasia) odvajanje. naročito od hrišćanske vere ili crkve. preveriti. otklanjanje. supr. apostol (grč. a posteriori. a-poreutos) zabranjen. 2. duboka nesvestica. apostolicizam (grč. aport! (fr. apostolsko dostojanstvo. a-poreutos neprohodan. ispuštanje duše. apor (fr. npr. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju.! apostazija (grč. nlat. aporeta (grč. apostrofa (grč. a posteriori (lat. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. preć utkivanje. apostateo otpadam) otpa-sti. onaj koji je sklon kaplji. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. aporetika (grč. a posteriori) fil. apostil (nlat. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. roba zabranjena za izvoženje. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. fig. arogeb biti u nedoumici. lat. aro. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. apostolski (grč. sumnjiva (ili: sporna) stvar. 1. fig. prav. nejasnoća. apostolos odaslan) poslanik. koji se gnoji. apostolska stolica (lat.

apre (fr. aprioran (lat. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. zatim. apoteza (grč. povoljan sud o nečemu. apriorizam (lat. aro. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. (»sita. ukidanje. aprobator (lat. appoggiatura) kuz. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apofaza (grč. pravilna srazmera u grañi jednog muzi čkog instrumenta. slivanje tonova. razdaljine. koja je razli: . prav. bilo u teoriji saznanja. pojam. fabrikama itd. brašna. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima.a izmeñ u dijagonale i strane kvadrata. sredstvo za zaštitu od nesre ć e. stanicama. sentencija. u običnom životu: unapred. sa č uvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. apophasis) davanje saveta. a priori (lat. kuz. apothesis odvajanje. skidanje. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. sa košću spojen koštanom masom (up. ocenjivanje. aprobatoran (nlat. aprobacija (lat. kol. sjajnost). koštani izraštaj. apotemno odsecam) mat. veli čanje. pohvala. apraxia besposlenost) pskh. pori-canje. izdanak) med. vezano. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. alodžato (ital. uroka i sl. aro. koža. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. pristanak. apotithemi odvojim. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. apo-tithemi) geom. apohromat (grč. apofiza (gr č . poslovica. apophonie) lingv. nlat. thanatos smrt) potpun prestanak života. pro-cenjivanje. trgovac lekovima. theos) uzdizati do božanstva. obožavati. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. ar . kratak a misaon. apopatura (ital. vina. apotheke. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. apotoma (grč. vezivanje. aprekacija (lat. apotema (grč. strah. uzimanje u posed. a prima vista) trg. duhovit. ocena. hen. a ne vremensku prethodnost (psihološku). podignutih na kvadrat itd. hapšenje. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. aprobativan (nlat. apophthegma) kratka i duhovita izreka. apprehensio) fil. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i ta č nog shvatanja zna č enja nekih stvari. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. zabrinutost. zatvor. misao. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. ablaut. a prima nista (ital. nesumnjiva smrt. inventar. moj apre. apoterapija (grč. metria) merenje odstojanja. popis imetka. approbatio) odobravanje. razlika izmeñu celog i narednog polutona. npr. apoteka (grč. apoftegma (grč. appretiatio) odreñivanje cene. tj. veli čati. v. apofize pl. approbativus) odobravan. dopuštenje. im. apoche odstojanje. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). chroroa boja) opt. up. prema tome. mladi-ca. igrač koji u igri dolazi posle drugog igra č a. a priori) fil. kutija u kojoj se drže lekovi. kuć na. predstava. apofonija (gr č . u državinu. aro. muz. apoftegmatičan (grč. apoteozirati (grč. v. razumevanje. apophysis izraštaj. a priori. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. sjajnost itd. approbatorius) v. aro. produženje lečenja i posle bolesti. dati mu glatkoć u. apotithemi ostaviti na stranu. npr. prima nista. usrdna molba. . apres) posle. approbator odobravalac) lice koje vrši stru čan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tač ki.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. strahovanje. aprecijacija (nlat. apotropejon (grč. aprehenzija (lat. odobrenje. appoggiato) nuz. žice koje odra-žavaju vezu izmeñ u intruzivnih masa iz kojih izbijaju. sliveno. aproba-g tivan. poljo-privrednim dobrima. apprecatio) preklinjanje. ali tako da ne izgleda da se to ho ć e. a priori) fil. therapefa) ned. apprecari. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. bilo u etici. mlečnih prerañevi-na i dr. apotropaion) amajlija. min. potpuno izlečenje.: a posteriori) te. nezavisan od iskustva. aprobatoran. procene. putni č ka apoteka. hartija.). phone glas. potom. apohometrija (grč. chroma) opt. koji izražava odobravanje. apretura (fr. up. epi-fiza). apoteoza (grč. apotekar (grč. prevoj. obožavanje. gubljenje glasa. apraksija (grč. kao izmeñu ~U~2p 1. skloniti. npr. aro. nezavisno od iskustva (supr. apretirati (fr. da se knjiga štampa. ukinem) lipti. aro. označava lo-gi čku prethodnost značenja. vrednosti nečemu. skinem. predudar. fr.

apropinkvirati (lat. svršiti. večno i nepromenl>i-vo (idealisti čki: bog. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. tj. aproširati (fr. neku . a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. ograničenja) nezavisan. kao poručen. ili predstavljati nešto kao apsolutno. baš kad treba. približavati. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. apsis. apsint (grč.. absolutum) l. voj. v. absenterS) pl. apsolut (lat. apsihija (grč. prisvojenje. absens) odsutan. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. dopustiti. samovlaš će. ab-solvere odrešiti) razrešiti. rovove. no samo za jednu. primicati se. fiz. npr. aprovizionirati (fr. prilagoñavanje. apsida (grč. apsolutan (lat. gram i sekundu. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. supr. agr. profitant. rov. strašljivost. relativno. približna ocena. apsolutna temperatura ona čija se nulta ta č ka nalazi na -273°S. apsis) vrh. rakija sa pelenom. vrednost bez obzira na znak + ili —. savršeno. pril. apsychfa) nesvestica. za vinograd i sl. iako se u njemu podrazumeva. bog. oblik vladavine kod koga vladao č eva vlast nije ograni č ena ustavom. samovolja. aproseksija (lat. aproš (fr. kao poručeno. nešto. fkl. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. mat. fkl. aprofiter (fr. astr. aproksimitet (nlat. mala horska kapela. apsolvirati (lat. a prope (fr. svod) 1. apsidna linija astr. approximatio) pri-bližnost. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. samodržavlje. naročito onih koje su gra ñ ene u romanskom stilu. v. approximativa) tačka zbliženja. pohvaliti. približno iznalansenje korena. za vreme: sekunda. apsens (lat. aprobirati (lat. approximare približava™ se) približiti. približavati. apsolutivirati (lat. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. aproksimativa (lat. duž koja spaja obe apside. pelenja č a. savršen. prisvajati. aproksimativan (lat. gorka rakija. naro čito u crkvama romanskog stila. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. apsolutni alkohol hen. apsolutizam (lat. afelijum i perihelijum za planetu. approcher) približiti se. alkohol čist od vode. školu. osloboditi od (greha ili krivice). priznati nekome sposobnost za nešto. naročito nekog trenutka ili dogañaja. udaljen. apsolvent (lat. abest. aproksimirati (lat. uslova. absens) odsutan. potpun. apsmthion) ned. 2. apsenteri (eng. tim povodom. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. u ap-solutnom smislu. pod apsenti-zam. apsentan (lat. neuslovl>en. razumeva™. povoljno oceniti. podesiti prema čemu. prosto-naprosto. npr. apsolutna težina težina tela koja se dobija obi čnim merenjem. neprisebnost. udesiti. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. appropriare) prisvojiti. absolvere završiti. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg opti če. bezuslovan. bez obzira na njegovu zapreminu. 2. apsidos okruglina. aproprijacija (lat. prokop. indikativ. apsidiola (nlat. u zgodan čas. duh. approximitas) približ-nost. prosto. povodom toga. approximativus) približan. aproksimacija (nlat. up. učiniti nešto apso-lutnim. imati pristup. ocenjivanje otprilike. apsentizam (lat. za masu: gram. shvatati. appropinquare) približiti. čist. appropinquatio) približavanje. praviti prokope. neprisustvo duha. apropinkvacija (lat. saobra-ziti. neogra-ni č ena vladavina jednog č oveka. eng. stvar po sebi. u filozofiji religije: apsolutno biće. approche) voj. supr. aprovizacija (lat. a propos) zgodno. apsintizam (grč. prilagoditi. bezodnosno. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. apopsihija. absens. apsolutan (lat. materijali-stički: materija). bezuslovno. up. dodirna ta č ka. absolutum) činiti. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. aproprirati (lat. dakle. velika oca eliptične putanje. apsidiola. apsolutni broj. pelen. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. rasejanost. apsmthion) bog. naprosto. apsolutna vrednost mat. neuslovljeno. fiz. prvi osnovni uzrok svim pojavama. udešavanje. appropriatio) prisva-janje. absolvere) neograni č e-nost. absolvere razrešiti) gram. približno izra č unavanje. neograni čen. approfiter koristiti se) v. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). relativ. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. neograni čeno. polukružni delovi crkava. grč. završiti. broj.

čin kojim se u želucu završava varenje hrane. ispirati. obuzeti. udaljiti se. abstractio) log. rasejan. napon. upiti. ispolj. što biva usled piemije. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. apstinentan (lat. čist akt mišljenja. čista misao. apsurditet. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome ra č una. usisiavanje. graditi misaone predstave. abstergere otrti) prati. udaljavati se. misaona imenica. apsorpciometar (lat. absorptio. prelaziti u gnoj. nerazložan. težak za razumevanje. misaonih predstava. npr. apscedirati (lat. apsorptivan (nlat. oslobo ñenje. fiziol. otići ad apsurdum(lal. apsurdan (lat.: in konkreto). apstergencije (lat. ubrizgavanjem mleka i dr. uzdržavanje od alkoholnih pi ća. koji razrešava. absolutorius) koji osloboñava. absurditas) logi čka nemogućnost. abstinere) uzdržavati se od alkohola. čist. odseći) geom. trezven. metastatič-ni apsces. neograniče-nost. absolutorium) razre-šenje. abscessus) odlazak. diplom-skog ispita. čiš ć enje (rana). koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. apscisa (lat. in abstracto) u opštem. apstraktum pro konkreto (lat. razrešni. apsorpcija (lat. mudrovanje. abscissa tj. grč. absolutum) v. zagnojavati se. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost teč nosti za upijanje gasova. obuzimati. uzdržljivost. mis leno (supr. apstrahirati (lat. apstencija (nlat. abstinens) pristalica apsti-nencije. neosvrtanje na. apsorbencija (lat. besmislen. izmučenost. v. apstraktum (lat. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. nepodoban. abstergentia) pl. absolvere) pristalica ili vršilac neograni čene vladavine. odvajanje. fiksacioni apsces. apstergirati (lat. teško razumljiv. sredstva za ispiranje rana. pranje. mislen. abscindere otrgnuti. otpusni. ekstrakt nekog soka ili alkohola. absolvere. apstraktan (lat. odvajanje. dubok. odvajati u . opšte. apsurd (lat. med. apsurditet (lat. ab-sorbere) v. gnojno zapaljenje tkiva. absumptio) trošenje. čistiti (ranu). apstinirati (lat. mesa. duvana. apeterzija (nlat. koji č isti (ranu). grañenje pojmova. apsolutorij(um) (lat. savršenost. neuslovljenost. abs-cedere) odlaziti. čist pojam. gnojnica. ab-sorbere) usisati. razreš-nica. samo u mislima. glupost. abstentio uzdržavanje) prav. apstinent (lat. abstractivum) xex. odvojiti. trezvenjak. udubenost u misli. zamišljen. mesa. upojan. upijati. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja.apsolutizirati 69 apscisa ni. fig. potpuna zauzetost (poslom. gonoreje. hen. absurdum nemoguće) v. dubokomi-slen. neime-novani broj. smešan. progresivne parali-ze itd. progutati. odustajanje od nasledstva. ad absurdum) otići u besmislenost tj. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. specijalno. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. teorijski. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). apstinencija (lat. apstruzan (lat. apstrahovati (lat. metron mera) fiz. uvlačiti u se. abstrusus) skriven.: relativnost. absurdum nemoguće) v. primanje u sebe (supr. abstersivus) med. med. supr. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. potpuno zaposliti. besmislenost.). taman. apsorbirati. usisa-vati. apstraktne (nlat. apsorbovati (lat. okaniti se toga. duvana. pojmovno odvojeno. bezuslovnost. viši. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. sasvim zauzeti poslom nekoga. apsolutoran (lat. apsces (lat. apsolucija (lat. absorptio) fiz. absurdus) logički nemoguć. ovladati. zamišljenost. zamršen. in apstrak-to (lat. apsumpcija (lat. koji postoji samo kao pojam (supr. abstergens) med. usov. apsolutnost (lat. apsurdi-te t. gram. apsurdnost (lat. apsolutist(a) (lat. linea. apstrahirati. istrošenost. spolne ljubavi. upijanje. mislima i sl. usisan. osloboñenje. nerazložnost. abstersio) med. otići.. abs-trahere) odvojiti. potrošiti. abstractus) log. negledanje. čista misao. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. misao- . apsorbirati (lat. spolnog opštenja itd. radi lečenja sepse. apstraktan broj mat. apsolutivira ti. zatvoren. absorbentia) pl. abs-trahere) v. apsterzivan. ne obazirati se na to. ispiranje. raseja-nost. mesu. apstergevtan (lat. sredstva za čišćenje spolja. absolutus) bezodnosnost. med. koji služi za ispiranje. spolnom opštenju. neprili čan. besmislica.mislima. gnojnik. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. trošiti. abstractum) log. zagnoj.: emisija). duvanu. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. razrešio pismo. živeti trezveno. apsterzivan (nlat. pomilovanje. rela-tivitet. apstrakcija (lat. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. nejasan. ono pggo je u mislima.: konkretan). doći u sukob sa zdravim razumom.

). arachne) med. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arbitrari presu ñ ivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. poravnanje. udešavanje. aratura (lat. govoriti arapski. logos) poznavalac (ili: prou č avalac) pauka. vrhom gudala. arka tabak (hartije). gen. arahnide. prekidanje. presuda izbornog suda. srediti. arancini) pl. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arahnoide. zapaljenje paučinaste moždane opne. prire ñ iva č . oduzimati. arahnide (grč. kol. re č uzeta iz arapskog jezika. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. verovnike zadovoljiti. izravnati. arabotedesko (ital. veština da se po pau čini predvidi kakvo će biti vreme. karbonat kre ča. arahnolog (grč. arabizirati udesiti po arapski. slik. harbi) šipka od gvož ñ a ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenja č a.). arahnoliti (grč. arbitrage. zraka vrsta jake rakije od pirin ča. mode i dr. bezbojan ili žućkast mineral. araneolog. arbiter) izborni sudija. arabizam osobenost arapskog jezika. oblik) pl. aranžirati (fr. odbijati (npr. fig. izmirenje. arachne. grč. aranžman (fr. abziehen) l. ara č v. arahnitis. prirediti. nauka o paucima. rum (od ove je postala reč rakija). arbitražni posao (lat. arabist(a) znalac arapskog jezika. arbitrari) fin. najuticajnija. paučinaste moždana opna. pauci. ptyalon pljuvačka) ned. radnja kojom zavañ ene države rešavaju spor pomo ću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañ enih strana i delegati neutralnih strana. odvajanje. agapea pauk. obrada. ukras u arapskom stilu. otakati. 3. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñ ivanja položaja neke ta č ke ili osobine jedne krive. upotrebljavati u govoru arapske reči. pretakati (vino). od plate na ime otplate duga). rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. povraćati. agapea. grč. tip. arachne. arahnodaktilija (gr č . ret. menica za izmi-renje nekog duga. u baletu: figura kad igra č (ica) stoji na jednoj nozi. v. apscisna osovina prava koja obi čno zauzima horizontalan položaj. arahnitis (grč. arapske književnosti i dr. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. osušene i poše ć erene naran č e. red. v. apscisija (lat. arahnoditis. arachne. hara č . 2. eidos vid. . arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. araneologija. arachne. apcigovati (nem. arancivi (ital. apunto (ital. daktylos prst) ned. arachne) med.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arrangeur) upravlja č . zool. arapske književnosti i umetnosti. spremiti. arahnoida (gr č. osobenost. aptijalizam (grč. npr. arahnoliti. udešava č . poravnati. a punta d'arco) kuz. opisujem) opisivanje pauka. šećera ili od soka kokosovog oraha. grapho pišem. ukusa. smanjeno lu čenje ili odsustvo lu čenja pljuvačke. eidos) pl. otki-danje. naro čito za »sene. arachne.) 2. blju-vati. kamenje sa otiscima morskih zvezda. 2. ureñiva-ti. paucima slične životinje. v. fantastične linije u slikarstvu. zapravo slike iz biljnog sveta. buvama i dr. arcus luk) 1. araneografija (lat. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. a. ureñ i-va č . uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). lat. despot. aragonit poš. izabrani sudija. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. v. sudija u nekom sporu. arak (lat. pol. arranger) urediti. ar (lat. prisutni svedok. a punta darko (ital. a po utvr ñ enom kursu za obe takve valute. araba) orijentalska kola na dva to č ka. abscissio) odsecanje. naro čito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. i poznavanje arapskog jezika. arahnologija. arbiter (lat. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . arba. ten. rasporediti. arabeska (ital. prireñ ivati. arachne. arahnoide (grč. logfa) zool. araba (tur. ara (lat. složiti. arahniti. posmatrač. grč. arak (arap. a-pteros beskrilan. sreñivati. zool. arbija (tur. appunto) trg. pokrajini u Španiji). arahnoditis (grč. aram v. ugledati se na Arabljane. lithos kamen) geol. apterologija (grč. suñenje izbornim sudom. arabesco) l. posao kojim se traži na čin kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. arbitraža (fr. aga) oltar. arrangement) ureñivanje. lat. ureñenje. agapea pauk. kuz. male. 4. arahnologija (grč. arahniti (grč. arachne pauk) pl. logfa) zool. oblik) zool. logfa) zool. neograničeni gospodar. glavna. u umetnosti. sporazum. arabicitet (nlat. žrtvenik. trg. udešavati. araneologija (lat. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. haram. arachne. udesiti. arabicitas) suština. eldos vid. napraviti sporazum. raspored.

argumentatio) dokazivanje. up. arboretum (lat. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. odrvenjavati. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. atomska masa 39. v. izborni sudija. vrsta glavonožaca. strast) za novcem. arvus njiva. argotizam (fr. argonautika (grč. argonauti (grč. pakfong. argumen(a)t (lat. obrazlaganje. zbirke drveća. argental (lat. pro-cenjivati. plemeniti (inertni) gas bez boje. elemenat. argos nedelatan. Argo. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argentum folijatum (lat. arbitraran (lat. pretvaranje u drvo. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. arborist(a) (lat. arbitra tor) sudija koga biraju zava ñene strane radi rešavanja nekog svog spora. arbitrarius) izbornosudski. argumentator) onaj koji navodi dokaze. arbor vitae) aiat. biljni otisak. argiroza (grč. ludilo) želja (ili: žeñ. argentum (lat.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. nautes) kit. argirizam (grč. izbornog sudije. argentum vivum) živo srebro. zaključivanja. arborescirati (lat. slobodan izbor. ñuture procena. samovoljan. bubrega i jetre. argirija (grč. ksenon. dokaz. argumentum) dokazno sredstvo. arbitrator (lat. argumentativan (lat. cinka i nikla. argumentacija (lat. arborin (lat. arbitrij(um) (lat. argentum foliatum) lisnate srebro. argyrion. argyrion) med. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. arbitralan (lat. v. argirokratija (grč. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. vladavina novca. proizvoljna procena. koji obrazlaže. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drve ć a (ili: voća). mam'a pomama. veština dokazivanje. pojave hroni čnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluć a.948. neon. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. otkriven 1894. sud. argirijaza. god. arboriforman (nlat. argentum. krip-ton. suditi. argotirati (fr. argiroida (grč. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju.. volja. svojevoljan. argentometar (lat. arbitracija (lat. arbitrari) ceniti. argental. argot) izraz ili osobenost šatrovač kog govora. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. odrvenjenje. pakvon. mangupski. . razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. arbitrimn liberum) slobodna volja. nautes brodar) zool. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. dokazni. moždana masa malog mozga koja je u preseku sli čna drvetu. metalna smesa sli čna srebru. shvatanje. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. zemljodelstvo. tj. način dokazivan>a. efdos vid. vrt (rasadnik) sa drvećem. porodično stablo. govoriti jezikom koji svako ne razume. „životno drvo". argat (tur. oblik) veštačko srebro. arbor) teč nost za prskanje rastinja i drve ć a u cilju zaštite od zaraznih bolesti. arbitrirati (lat. argirijaza. lopovski. raspravljen. izabrani sudija. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. zaključivanja. argumentator (lat. sloboda opredeljivanja. približan. argyrion. živa. kao drvo. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. samovolja. argentum) srebro. arbor genealogika (nlat. arbor genealogica) rodoslovno stablo. argentum) v. argyrion srebro) ned. arborizacija (nlat. argit) puškarnica. argyrion) dged. argonaut (grč. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. argyrion srebro) ned. argyrion. slobodno opredeljivala. argo (fr. Argo. stari grčki junaci. mirisa i ukusa. arboriformis) koji je u obliku drveta. argentum srebro) legura bakra. ocena. argon (grč. lenj) hen. bogatstvom. argiromanija (grč. arvikultura (lat. obrazloženje. argentan. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. novac. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. arborescere) pretvarati se u drvo. arbitrium) presuda. redni broj 18. arborescencija (nlat. presuñivati kao izabrani sudija. šatrovački govor. sadržaj ili izvod iz nekog dela. Argo. nazvani po svojoj lañi Argo. razlog. cultura gajenje) poljoprivrede. proizvoljan. arbor drvo. grč. koji zaključ uje. odrvenjavanje. znak Ag. izbornosudski. arborikultura (lat. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. neradan. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. pakvon. mišljenje. obrazloženje). rodoslov. argirijaza (grč. trg. argentan (lat. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arbor vite (lat. arbitrijum liberum (lat. zaključivanje.

Ares. argumentum ad hominem) 1. arest (ital. vatren. arreter) zaustaviti. arendator (nlat.. dokazima. aretirati. crven krug oko zapaljenog mesta. arete vrlina. zaustavljati. arrestatorivun se. arrendator) zakupac zemljišta. arrerages) pl. arestirati (nlat. ne biti ispla ć en. areraže (fr. krug oko Meseca. obustavljati. ardasse) trg. haps. staviti zabranu na. silan. usijan. revnostan. veoma oprezan i revnosan čuvar. areotektonika (grč. 2. ardens) gorući. velika teškoć a. popularan dokaz. gumno. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. zažaren. logia) fil. zapadno od Akropolisa. arz-mahzar) pismeno. muka. argumentosus) bogat grañ om. arestant (nlat. simbol surove hrabrosti. areometar (grč. dovezena roba. po Zevsovoj zapovesti. lat. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). arena (lat. javno prozivanje poverilaca (kod ste č aja). dugovi. uhapsiti. jer je predlagač rñ av č ovek". Argus) mit. optuživanje. Ares) mit. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. Areios Aresov. rata i ratnih užasa. arenant (lat. tr-kalište u cirkusu. fig. tektoniki) voj. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. nemajući drugih dokaza. hidrome-tar. v.) rasprostranjena na Zemlji. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. plaho. ardit (ital. muz. kažnjenik. aretirati (fr. rvač.argumentirati argumentirati (lat. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. veština. rada i sl. fig. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. 72 arivaža arenda (nlat. agea. arendirati (nlat. ugovor o davanju zemljišta u zakup. argumentum ad hominem (lat. obustaviti. argumentirati. up. arrestare) v. areola) malo. u Ateni. ardito) voj. zaostala plaćanja. naoružan ru č-nom bombom i kamom. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. areometrija (grč. peščano kupatilo. Argus (grč. arivaža (fr.: „Taj predlog nije dobar. dolazak. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. gradilište. arestacija (nlat. prav. arenacija (nlat. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñ enih istina.. zadržavati. dizanje glasa. kolektivno javljanje. kupanje u pesku. 3. silom. arrestum) zatvor. lako razumljiv. molba.teza. obra-zlagati. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. areola (lat. neplaćene zakupnina. arrestatio) hapšenje. agea) površina. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. Areopag (grč. bogat razlozima. dokazivati. ardito) muz. arrestatus) prav. arsa (lat. npr. polje borbe. rešt. zadrhtati. ardasa (fr. araios redak. metron mera) fiz. zatvor. arza (grč. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. arena) borac na areni. 2. araios. arendar (nlat. astr. fig. arena) borilište posuto peskom. Arej (grč. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. arrestans) uhapšenik. med. ardassine) trg. arduitet (lat. aretologija (grč. tegoba. ardentan (lat. boga rata Aresa. Ares (grč. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. vrsta fine per-sijske svile. ardito (ital. nauka o napadanju i odbrani utvr ñenih mesta. gravimetar. fig. uhoda. zatvoriti. žarki. zatvaranje. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. poprište. Argos. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. sin Zevsov i Niobin. arrenda) zakup zemljišta. argumentum ad veritatem (lat. uvek otvorene o č i kojima ništa ne može promaći. nepla-ć ena kamata. areražirati (fr. tj. pažljive. haps. prsten oko bradavice na sisi. arzi-mahzar (tur. supr. sr-čano. ardasina (fr. vreo. dokazuje nešto batinom. arresto. dolazak laña u pristanište. Arej. špijun. zaključivati. mala šupllna izme ñ u tkivnih snopi ć a. zatočenik. argumentum e konsenzu gencijum (lat. argumentisati v. nauka (ili uč enje) o vrlini. arestatorij(um) (nlat. vrsta grube svile iz Smirne. smelo. zakupiti. Ares) mit. argumentari) navoditi kao dokaz. argumentozan (lat. sin Zevsa i Here. arsis) metr. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. ubio Hermej. slobodno mesto. plah. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. bog rata. arenatio) med. mandatum) prav. naredba o hapšenju. argumentum e consensu gentium) log. arestat (nlat. najstariji i najugledniji sud u Ateni. ardus strm) strmost. dovoz robe. argumentum bakulinum (lat. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. deo etike. Areios pagos) 1. uzapti-ti. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. arrivage) pristajanje. areal (nlat. čije je sedište bilo na tome brežuljku. žustar. nlat. . metria) fiz. strastan. Argusove oči vrlo budne. znat.

mršavost.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. metron mera) sprava (ili: mašina) za rač unanje. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. v. čuven kao kriti čar pesama Homerovih i Pindarovih. arija) pl. Arijevci. logla) nauka o brojevima. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. suša. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. sanduk) 1. aristotelizam (grč. bez ikakvih obzira. med. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i sva č ega. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramati čar. odstupnica. up. ih. uč enika Platonova. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. aritmetike (grč. suvoparnost. arhit. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. Arijadna (grč. arithmos. poglavica zlih duhova. računski. kratos moć. melodija. arietta) muz. aristarhski. gurgur. nepravilno kretanje. poslednja odbrana. pulsa. pomogla Tezeju. love zvanja i položaje. aritmogrif (grč. 2. aritmologija (grč. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. agua) pretvaranje u Arijce. arivizam (fr. otuda: Arijadnin konac. aridus) suv. Arijevci (sskr. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se plove ći zaustavio na vrhu planine Ararat. aristos najbolji. anat. aridan (lat. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. aritmetički (grč. Irana sami sebe nazivali. a-. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. pomoću jednog klupka konca da iza ñ e iz lavirinta i pobegla s njim. na-pev. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. relikvije i dr. e arithmetike tj. arithmetikćc) koji spada u računanje. vlast) vladavina plemstva i naroda. ned. aridura) med. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. večni protivnik Ormuzda. dragocenosti. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. aritmus (grč. aristokratia) vladavina plemstva. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. Ariman (pere. pošto je ubio Minotaura. mit. aritmije (grč. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. nauka o brojevima. veštak u ra č unanju. Ahriman) ion-. zaštitno odeljenje. arithmos broj. arithmos broj. spržen. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacisti čki režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. geometrijska sredina. zaštitnica. aristolohika (grč. 2. sredstva koja pomažu pora ñanje. arijanci pl. Ariadne) mit. fig. arijergarda (fr. ariditas) suvoća. arijer-ban (fr. arriver postići) osobina onih koji. Arijci. nego obi čan č ovek. na čin pevanja. mršavljenje. suvoparan. naro č ito kucanja bila. arizacija (sskr. de-mos narod. aristokratija (grč. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. ariditet (lat. mala arija. Persije i ist. plemstvo. sušenje. naročito čišćenje porodilje. arijevci pl. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. u starohriš ć anskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. arriere-ban) voj. gurgurstvo. laktaš. jalov. agsa kovčeg. ariozo (ital. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. arijski jezici svi indoevropski jezici. laktaštvo. nepravilnost. plemi ć ki stalež. aria. niz lukova na stubovima. aritmomantija (grč. aridura (nlat. prijatelj i član aristokratije. fig. pristalice i pobornici arija-nizma. koji je tvrdio da Hristos nije bog. arcade) l. aritmetičar (grč.). aritmometar (grč. aristodemokratija (grč. agua. arkada (fr. slabost. v. a rijega (ital. Aristoteles) fil. arijevci. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. pr. veština računanja. vladavine plemi ć a. arivist(a) (fr. rythmos takt) med. arithmos. u novije doba. arioso) muz. osiguranje života. techne) mat. arijanci. lutrije i dr. pere. mania ludilo) med. Arijci (sskr. deo čeone kosti (očna). bog i praizvor svega zla. arija (ital. pesmica. v. arriere-garde) voj. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. pevajući. locheia porañanje) pl. iz IV veka. i njegovih pristalica. pre naše ere). fig. karijerist. . arythmia) nedostatak ravnomernosti. jalovost. sušan. agua) pl. neplodnost. progresija. neplodan. Aristarh (grč. aristokratizam (grč. arka (lat. arriver postići. aristos najbolji. nesklad-nost. arithmos. arithmos. računaljka. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim na č elima. u vidu arije. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. sušnost. aritmomanija (grč. mršavost. mršav. kratak melodi čan komad koji se ume ć e u re č itativ. fr. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku.

agta oružje) pl. aroma) metanje mirisa (ili: za čina) u lekove. arogantan (lat. prevrtljivac. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. arma (lat.arkadski arkadski (grč. snažiti. ohol. povećati nosivost zida gvožñ em i cementom. obasipanje vatrom. ratna sprema. uobražen. pooštrena zapovest (ili naredba). arlekinada (fr. sever. arozaža (fr. nlat. naknadno plaćanje. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. arktikos severni) Severno Ledeno More. arrosio) med. krivl>enje kostiju u obliku luka. fr. aroma) miris. arctura) med. Arktik (grč. naknadno platiti. Arkadla. jačati. morski razbojnik. potez gudalom. nepravilan. vazduhoplovstvo. arlequinade) šala. „armija besku ćnika" itd. arrosement) zalivanje. prevlačeći guda-lom. naro č ito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. zaobilazan. arozija (lat. arrogans) nadut. arcanus tajanstven. drznuti se. tajno sredstvo. arcato) muz. armada (šp. armatura (lat. arktura (lat. arkcijus jus (lat. oholost. arroser) zalivati. 3. agso. armirati (lat. gusar. nagrizanje kostiju. oružati. god. arozirati (fr. armalis. fig. agta oružje. navodnjavati. lat. grañ. naivan. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. oru-žana sila. stezanje nekog dela tela zavojem. polivati. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". arctius jus) prav. arkcior citacio (lat. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. armare) voj. grañ. agtee) 1. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. lat. usiniti. nepropisan put. idiličai. gudalo. »sena sposobna da zavede. veliko mnoštvo. armorist(a) (nlat. arlekin (ital. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. arkanum (lat. e arktos Veliki Medved. opre-miti. Armida lit. arcus luk. u Španiji: oružana sila. navodnjavanje njiva. arkuacija (lat. nadutost. uzeti pod svoje. arctatio) ned. aromatizacija (grč. arktacija (nlat. tenkove. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arktos (grč. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. arrogare) usuditi se. arcus luk) nuz. fig. armada) oprema. arkanist(a) (lat. „armija nezaposle-nih". stub podupirač. prevrtljivost. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. npr. armorial. prisvojiti. podmlañivanje itd. od srednjeg veka: porodični grb. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u ku ć u sa ulice. potporni poluluk. armateur) mor. nego iz avlije. metodski bombardovati. tj. gusarska laña. armorale) knjiga sa grbovima. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. arogancija (lat. . stanovnici Arkadije. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. čovek koji često menja mišljenje. artiljeriju i dr. doplaćivanje. so!G agso) gudalom. 2. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. polivanje. podlivanje ulica. poslao protiv Engleske). arctius mandatum) prav. metodič-no bombardovanje. gord. mali naoružan brod. armater (fr. nlat. poza. osvežavanje. seoski. Arkañani (grč. naduven. oružje. naoružanje. onaj koji se razume u grbove. arkapija (tur. naročito carinski. jela i dr. Arkadoi) pl. kol' arko (ital. bezobzirnost. arkosolij(um) (lat. arcanus) tajni lek. armija (lat. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. npr. snabdeti ratnom spremom. tj. lakrdi-ja. naoružan trgovački brod. trg. arctior citatio) prav. arko (ital. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ . razmetljiv. pozadi kuće. arkadikćs) koji je iz Arkadije. drzak. bliže (ili: preče) pravo. povećanje nosivosti zida gvožñem. muz. nego su »siveli samo od službe u vojsci. pravo prvenstva. sužavanje. arrogantia) nadmenost. arlecchino) lakrdijaš. trg. fig. fig. pesnici pastirske poezije. muz. prav. arkeo izdržavaš) geol. ovlažavanje. fiz. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. kako se prave sredstva za ulepšavanje. arozman (fr. arrosage) zalivanje. voj. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. armadilja (šp. najedanje. arkato (ital. bombama. armorijal (fr.. prisvajati. fiz. arkcijus mandatum (lat. nadmen. bezobrazan. vojska. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. arogirati (lat. mala ratna flota. vrdanje. doplatiti. armorale) poznavalac grbova. drskost. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. arrodere. Pola. obasuti (ili: obasipati) vatrom. sopstvenik gusarske lañe. so čna materija kod biljaka. pastirski. armadilla) kor. arkbutan (fr. šaljivčina. granatama. agta) pl. vrdalama. fig. arkoza (grč. prijatan miris što ga puštaju od sebe eteri č na ulja. lučni stub. arcuatio) med. nao-ružati. mor. vinski cvet. arktički (grč. Velika Kola) astr. arc-boutant) arh. uraslost nokata u meso. aroma (grč. voj. armatura) voj.

arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. aroma) mirišljav. arrondissement) zaokrugljivanje. arsonvalizacija (nlat. gde je veoma rano bilo takvih bunara). artefactum) veštački proiz-vod. arteria) med. arterija (grč. arterijski (grč. arterfa. v. žeš. naročito u morskim pristaništima. arpihord. arrostia) med. ars. artelB) radna zadruge. vita brevis) umetnost je duga. muz. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do po četka XIV v. arpeñirati (ital. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja. jedinjenja su mu jako otrovna. arsenikćn) pl. prskanje) med. eurys širok) med. rexis kidanje. v. arsonvalisatio) v. damar. a život kratak. artizam (lat. uvećanje. arpanetta) muz. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. arterfa žila) anat. arsena. v. artis umetnost) način umetničkog. arsenijati (grč. slobodne umetnosti. arteriektazis. arpikord (ital. aroma) namirisati. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. arsen muški. vita brevis (lat. arrostema slabost) med. kvart. bilo iz srca u ostale delove tela). arterfa. podrugljivo: tandrkati. arterioreksis (grč. kao na harfi.9216. fiziol. zaokrugljenje. proširenje arterija. arteriografija (grč. arsentrioksid (As2O3). zaokrugljenost. muški porod. deo grada. arteriologija (grč. arterijalizacija (nlat. naročito knlževnog. artes liberales) pl. nlat. graphia) anat.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. muzički stil u XIV i XV v. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. arteriositas) fiziol. artelj (rus. zaokruženje. zanat. arpaneta (itzl. harfica. arteriostenoza (grč. arterfa. posao. sičan. arterijalitet. najsitnije arterije. are vova (lat. are mnemonika (nlat. hem. arterfa žila. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi.čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. arterijalitet (nlat. sa začinom. ars mnemonica) veština pamćenja. aromatika (grč. arseniti (grč. arterijska krv otvoreno crve na. arpeggiare) muz. arteriotomija (grč. zapaljenje arterija. chorde žica prevara. veština. arpadžik (tur. jak) hen. phagein jesti) med. nlat. arterieurizma (grč. arpantaža (fr. zaokruživanje. arteria. ars) umetnost. logfa) anat. arsenogonija (grč. aroma. arterialitas) fiziol. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. znak As. arterioekleroza (grč. arterialisatio) fiziol. lepe veštine. sklerćs krt. darsonvalizacija. začiniti. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. tvrd) med. nauka o arterijama. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). up. arpikord. bogatstvo u arterijama. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. u razlomljenim akordima. struka) muz. koji prijatno miriše. tj. zanatlij-ska radna zajednica. oksidisana krv. magacin za smeštaj ratne spreme. grč. arpeñatura (ital. arsenik. ono što je veštački napravljeno. arteriolae) pl. stenćs tesan) med. arterfa. are longa. arterfa žila) koji se tiče arterije. lomljenje tona kao na harfi. are (lat. arteriole (nlat. are angina (lat. ars antiqua) stara umetnost. mirišljave materije. artefakt (lat. ludilo. arsenik ć n. arsenik (grč. arostija. artes liberales (lat. arteriektazis (grč. ital. ars nova) nova umetnost. mala harfa. aromatica) al. jak otrov. ektasis pomeranje) med. agra. operativne otvaranje arterija. posle kojih dolaze kapi-lari. arsen muški. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. za-činjavati. v. slabost uma. mirisan. arostema. ars longa. opis (ili: opisivanje) arterija. arondismav (fr. arsenikćn) hem. arpeñato (ital. arpentage) zemljomerstvo. are silogistika (lat. proširenje. začini. arteriozitet (nlat. arterfa. arsevofagizam (gr č . arostija (grč. arpihord (ital. sužavanje (ili: suženost) arterija. elemenat atomske mase 74. arpeggiatura) muz. tome sečenje) med. krvna žila. arsenal. arpeño (ital. bilo. arsenikćn) pl. niz razlomljenih akorada. premeravanje (ili: merenje) zemlje. gone rañanje) rañ anje muške dece. arteriozitet. arpeggio) muz. arsenal (fr. metnuti mirisa u nešto. spinet. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. soli arse-nikove kiseline. prskanje arterije. izražavanja . fig. arpeggiato) muz. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. srez. trovanja akutna i hronična. arsen (grč. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. aromatičan (grč. redni broj 33. svirati na harfu. arostema (grč. arteritis (grč. arterfa. arsenale) oružnika.

pterix pero. osnivač. nlat. artik(a)l (lat. arthron. artikulirati (lat. artiljerija (fr. artrodinija (grč. glumac. kolence. naročito anti čku umetnost i nauku. drevni. artos hleb. tome sečenje) med. pokretač. artiljerac. drevan. artizan (fr. veštak u jahanju. tačka ugovora. algos bol) med. zastarela reč. glumac. arheopteriks (grč. umetnuti) kec. izveštač en. artificiozan (lat. emballo ubaciti. priključenije (doživljaj) itd. kostobolji. up. artišoka (ital. zagnojavanje zglobova. krilo) zool. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. artista.). prastari) gram. arthron. neprirodan. arthon zglob. phagos) hlebojed. bogat trskom. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. karkfnos rak) med. tobdžija. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. arthron zglob. stvar. poznavalac umetnosti. arheget (grč. igrač na konopcu (u cirkusu). obrastao trskom. polza (korist). da(va)ti arhai čan oblik. artificiosus) umetnički. rak u zglobu. arheornis v. roba u trgovini. articiocco. hlebno drveće i hlebne bil. šećernoj bolesti. trganje u zglobovima. arheolog (grč. artralgija (grč. artro. arhaičan (grč. artikularni (lat. artiste) umetnik. ruop gnoj) med. prastari. artilerac (fr. karpos plod) pl. arch-egetes) voña. drevan. pregib. izneti. docnije: topovi.ke. artofag (grč. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. čvor. neuralgiji. harun. archaios star. logos re č . artificijelan (lat. stilom. prevremenoj arterio-sklerozi. fr. član. članak) članak. archaios star. artillerie. prastari) star. bol zgloba. zoon životinja) zool. up. bog. LIŠð. topništvo. archaios star. trganje u zglobovima. lek). zastareo. slik. glavočika sa cevastim cvetovima. opšte ime za kukce (insekte). koji odista potiče iz starog vremena. arundinosus) trskovit. artos. veštak. artritizam (grč. veštački. starinski. nameštanje iščašenih zglobova. arheologija (grč. arhejski (grč. artrofioza (grč. umetni č ki. arthron.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. pravilan i ta č an izražaj svih delova slike. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. artroze (grč. grapho pišem) opisivanje starina. artrokarcinom (grč. arthron) med. giht. zool. articulatio) anat. arhaičan. zglobni. arundinozan (lat. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. zglavkari. liigv. artistički (fr. arthron. artokarpi (grč. zglavak. phima izraštaj. „igra re či".(grč. arthron. artos. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. artist(a) (ital. bog. artritis (grč. arhajski period v. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. vot. vinovnik. fosilni ki č - . mekani otok zgloba. azojski period. logia) početna nauka. izgovarati. poglavlje. predmet. arheopteriks. jedan po jedan. artrotomija (grč. podćs noga) pl. arthron) predmetak u složeni-cama sa zna č enjem: zglob. phyo stvaram) med. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). otok) med. npr. articulus zglob. zglobobolja. napis. rod vojske naoružan topovima. logos reč. artrozoa (grč. arche početak. arthron zglob) med. arthron. artistique) umetnički. tj. archaios star. arthron) med. arhaističan v. fr. odsek. prepreden. gnojenje zglobnih kostiju. astmi i dr. arhelogija (grč. artikulacija (lat. artikulirati. osnovi nauke o č oveku. archaios star. arhaičan. pauke rakove i crve. arhaizam (grč. artikulisati. latreia poštovanje) služba za hleb. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. paragraf. artrofima (gr č. artichaut) vot. artilleur) vojnik koji rukuje topom. zglob. arthron. gonos) pl. arhaizirati (grč. poglavar. arhegonije (grč. artificialis) veštački. anat. gran. arthron zglob. oblik ili izraz. artropioza (grč. bol u zglobu. gaji se kao veoma cenjeno povr ć e. archaios stari. arheografija (grč. articulare) uzglobiti. artikulisati v. fig. jasno i razgovetno iz-govaranje re či i slogova. zapal>enje zglobova. sastavni deo jednog spisa. artolatrija (grč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. kompozicijom i dr. odyne bol) med. articularis) zglobni. reči i slogove jasno. arun v. arche početak. uzglobljavati. pus. archakos) starinski. bol zgloba. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. arthros. operativno otvaranje zgloba. artremboleza (grč. artropatija (grč. archaios star. trg. pro-či (drugi). bol (ili: trganje) u zglobu. zglavak. artisan) zanatlija. iznositi nešto član po član. sastav tela koji je sklon gojaznosti. artropoda (grč. zglobobolja. jestastvo (priroda). te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. lukav. životinje sa zglobovima. pathos bol) med. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. vešta č ki.

koji pripada arhivu. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. archo. prvak. gfgnomai stvaram) biol. arhiblast (grč. assai. najbolji u nekoj struci. as. arsin) stara mera za dužinu: lakat. asai (ital. nauka o sistemu. arhijater (grč. . prazametak. renesansnoj i barokno j arhitekturi). arhitrab. arhoptoza (grč.) arh. spontano postanje života. prvi služitelj jedne crkve. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. aršin (tur. arhetip (grč. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. prvosveštenik. archon) vladalac. koji su često ukrašeni kipovima. fr. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. original. setva) bog. arhijerej (grč. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. dokumenti. veština izrañ ivanja jednog naučnog sistema. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. podrugl>iv u govoru ili pisanju. architekton) grañevin-ska umetnost. arslama) bog. arche početak. a po drugim opet ptici. lat. nadbiskupa. prapismo. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. a salvo) trg. assez) kuz. arhitrab (grč. veličine goluba. prvi nad. architekton. nadbiskup. prastvaranje. koji se tiče jednog naučnog sistema. dioikesis gazdin-stvo. archo prednjačim. archo prednjačim. arhilohijski (grč.arhesporIJum 77 menjak. povel>e. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. neimarstvo. abiogeneza. a salve (ital. izmeñu Grčke i Male Azije. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. trešnja (plod i stablo). grañevinar-stvo. e. koji radi u arhivu. archo početak. arhivolt (ital. arhivski (lat. vrsta crnog luka. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izme ñ u 680. archos. blastos klica. 3. arhiepiskop (grč. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. naročito u avijatici i raznim granama sporta. arhitekture (grč. arhiv(a) (lat. architec-tura) grañevinarska umetnost. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. žučan. trabs greda) ar*. veoma. neimar. 5. fig. arhivist(a) (nlat. arhitektonski (grč. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. tj. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. metričkim me-renjem. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. naročito: prvi otisak. arhimandrit (grč. up. archivolto glavni luk) vrh. arhetip. rif. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. 2. archivum) koji se tiče arhiva. archetypon prauzorak) prasli-ka. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. raspored i grañenje jedne grañevine. arhigonija (grč. arhitekt (grč. archimandrites) starešina manastira. up. počinjem. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. arhi. arhivalije (nlat. sada potisnuta tzv. rimskoj. arhihijerarh (grč. i 640. najjača karta. zametak) zool. Archilochos) poet. episkopos) prvi vladika. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. pra-. grañevinarski. prvosveštenik. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. alhimija. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. grč. službenik arhiva ili arhive. po izvesnim delovima sličan reptilijama. neimarstvo.(grč. archivum. arhidijeceza (grč. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. archos čmar. arhihijerarhija (grč. viši lekar. prodor zadnjeg creva. archivista) v. anorgakske materije. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. spadnutost zadnjeg creva. lični lekar. dobro očuvano. arhipelag (grč. spisi ili akta. archos. arch-iereus) vladika.). uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. arhesporijum (grč. arhont (grč. arhimagija (grč. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. arhocela (grč. arhiñakon (grč. u početku od pola kg bakra. 4. grañevinski stil. prauzor. način zidanja. archos. visoko sveštenstvo. mitropolit. koji se nalazi u arhivu. arhitip (grč. architektonikos) grañevinski. arhivist. kod starih Rimljana: novac. arhitip. v. vrhovni sveštenik kod Jevreja. arhitektonika (grč. vrlo. dvorski lekar. nauka o grañevinarstvu. potiče iz preistorijskog doba. najmanja jedinica za merenje zlata. assis) 1. aršlama (tur. poglavar. školovan grañevinar. archos. arhivar (lat. archeion vladino nadleštvo. spora sejanje. episkop. pre n. kele prosutost) med. iatros lekar) prvi lekar. arhiepiskopija (grč. „kec" na francuskim kartama. zajedl>iv. neoštećeno (na tovarnim listovima). lat. archo. prosutost. arhivar. arhitrav (grč. archetypon) v. archos voña. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. ptosis pad) med. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. prapočetak. as (lat. archos čmar. arhitrav. archi-pelagos more) ostrvlje. lat. arhoragija (grč.

up. aseptin (grč. nlat. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. ascenseur) dizalica. asesor (lat. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. aseleničan (grč. pohotljivost. antiseptičan. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). nesposobnost razumevanja znakova. sanus. assignans) onaj koji šalje novac. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. lat. assecurans) osiguravač. bez pratioca. sanus zdrav. asservare) čuvati. assertivus) v. asignat (lat. aseptol (grč. asercija (lat. potvrdan. razvrat. čišćenje od zaraze. aselgeia) razvratnost. pohrana.ne. aservacija (lat. kora od hleba. sexualisa-tio) uništenje. asekurancija. asertoran. protiv požara. doznaka. asertivan (nlat. asanirati (lat. sexus spol) bespolan. asenzija (lat. otklanjanje mogu ćnosti da zarazne klice. kastracija. asesorat (nlat. asertoran (lat. bez trabanta. npr. fr. zvanično tvr ñenje da je neko slobodan. doznačilac. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. . asekurirati (lat. a-. isušivanja podvodnih mesta itd. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. asekurancija (nlat. npr. za-klinjanje u nešto. postojati sam sobom) samostalnost. nepriznavanje bogova. asacija (nlat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. aseksualizacija (grč.bez. površina pečenja i dr. fr. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". asignatar (nlat. asekurant (nlat. dokazni. sepsis trulež:. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asebija (grč. assibilatio) gram. assertio) tvrñenje. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. koji nema spola. asekurat (nlat. sačuvati. pri vršenju operacije. securus bezbedan. bez obeležja. aseitas. tvrdnja. ascenzor. oleum ulje) hen. ostavljanje u pohranu. amarus gorak) hen. asentacija (lat. assentatio) laskanje. asekuracija (nlat. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. aseitet (nlat. kraju (ili državi). aseveracija (lat. assibilare) gram. koji nema zaraznih klica. asertorna zakletva prav. lat. problematičan. npr. aseverativan (lat. asasinat (nlat. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. lift. podstrekač na izvršenje mu čkog ubistva. isušenje moč-varnih mesta itd. asemija (grč. nalog. asservare) čuvanje. asibilacija (nlat. fil. assecuratus) osiguranik. a-. asasinator (nlat. asemos) koji nema znaka.). a se esse biti tj.. tj.bez. asseverare dokazivati) potvrdan. obezbediti. a-selenos) bez Meseca. uspinjača. up. aservirati (lat. ulagivačko odobravanje.) ned. bezverstvo. a. apodiktičan). pohraniti. u pohranu. sepsis trulež. zvanje pomoćnog sudije. pomoćnik sudijin. assassinatum) prav. dakle. u nekom gradu. assassinator) prav. mučko ubistvo. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. assecurare) osigurati. aseksualan (grč. nekoj državi' zavo ñ enjem niza higijenskih mera: čistoće. smrti i sl. assignatus) lice na koje glasi uputnica. a. sepsis) hem. asanacija (lat. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. assecurantia) osiguranje. assensio) odobravanje. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. aservat (lat. asebeia) bezbožnost. udva-ranje. primalac novca po uputnici ili nalogu. a-septikos) koji nije sklon truljenju. bolesnikove kože i dr. koji je bez oznake. aseptičan (grč. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzap ćena u korist države. a-. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. one koja se polaže pre davanja iskaza). dokazivanje. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. assus pečen. pristajanje uz koga. pozdravl>avanje naselja. a. assertorius) kojim se tvrdi. unutarnjem nagonu. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. primanje nečega kao istinitog. nasilje. sudsko pomoćništvo. zeta znak) ned. asignant (lat.asamar 78 asignatar asamar (lat. umorstvo. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. up. asepsija (grč. pomoćnik starešine nadleštva. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. assessoratum) prisuditelj-stvo. aselgija (grč. fil. asemičan (grč. nlat. npr. asesura. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. bez ikakvog podsticaja spolja. assecuratio) v. kraju. ad-. asanzer (fr. prav. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. asibilirati (lat.

assimilatio) izjednačenje. supši.: „Misli mlada. pokajništvo u mu čenju tela odricanjem. udarac u dvoboju. pratiti nekoga. asimetričan koji nema simetrije. asjeraža (fr. sympatheia) nenaklonjenost. asimulacija (lat. symphonia) nesklad. pomo ćnik. isposništvo. asindet(on). napad. askesis) isposništvo. symptotos koji se ne sti č e) koji se ne poklapa. asistent (lat. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mu č enjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sr č anog miši ć a. marljivost. askeo) u čenje o askezi. i sa jambom na završetku. u po četku sa trohejom ili spondejom. prisustvo glista u stolici. neskladan. syn sa. nejednak. preobratiti hranu u organ-sku materiju. assistentia) pomaganje. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñ u dveju ili više rečenica. nedostatak hrane. primati u se. a. asketes) isposnik. prilagoditi. trudoljubivost. jezik. symptotos koji se ne poklapa) mat. detinje gliste. asiriologija nauka koja prou čava književ-nost. askaris) med. zbivanje kojim ćelije preo-bra ćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). a-. bubine. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asket(a) (grč. asignatura (nlat. a-. asimilovati v. zaista. vrsta vežbe u mačevanju. askaride (grč. mestu ili načinu tvorbe). izjednačavati. mu č enje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. nespojenost) ret. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. zood. nejednovremen. askariodoza (grč. assignatura) v. upravo. asjeracija (fr. nalog za isplatu. bogougodan. acieration) pretvaranje u čelik. istrajnost. (da) niko je ne čuje. asindet(on) (grč. nedostatak veze u rečenicama. verovatno.ne. asindezija (grč. asketičar (grč. asiduitet (lat. pr. assimilare) izjednačiti. pokajnički. doista. nejedna-kost. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čove čje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. pokajniš-tvo. ash) pravi. a-. a-. neistodo-ban. asketika (grč. ital. asimfoničan. assignatio) d oznaka. assistere) pomagati nekome u poslu. pomo ć. asitija (gr č . psih. iz koga se ne može izvesti zaklju č ak. ali se nikad ne dodiruju. asindetičan (grč. nestezanje srca. asimpatija (grč. pritvorstvo. ugañ anje bogu do krajnjeg samoodricanja. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). asyndesia) nevezanost. potpora. — (ali) Slušale je momč e č obanine. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). pomaga č uopšte. primiti u se. asker (tur. asklepijadska strofe četr.asignatura 79 asinhroaičan (grč. nepoklopljiv. asitia nejedenje. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñ enih slova u slogove. č eli č enje. assimulatio) pretvaranje. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. jednačenje glasova (po zvučnosti. bez sveza. revnost. a-. stezanje) ned. npr. neskladnost. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. fiziol. moguće. assiduitas) tačnost. . veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. systole skupljanje. asilabija (grč. nemanje saučeš ć a prema kome ili č emu. syllogismos posredni zaklju čak) log. asimilirati (lat. jednačiti. neješnost. asklepijadski stih četr. asimetrija (grč. gladovanje) post. a-syndeton) pong. asistolija (grč. assaut. tur. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. ua. gran. asimfonija (grč. a-. askeza (grč. bogougodnih spisa. asimilacija (lat. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. dela. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). asketos) isposnički. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asimptota (grč. assalto) napad. prilagoñ ava-ti. pokajnik. ili izmeñ u članova jedne rečenice. juriš. asli (arap. asilogističan (grč. acierage) galvansko po čeličavanje bakarnih plo č a. vrsta klasičnog stiha. asignacija (lat. asimptotičan (grč. asignacija. izjednačavanje. licemerstvo. bez svezica. vaspitni. asketizam (grč. gram. uputni-ca. asignirati (lat. postojanost. a-. neskladnost. isti. askeo) pisac pobožnih. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. a-. asketski (grč. neravnomernost. asistirati (lat. nedostatak volje za jelom. nevezanost. asistencija (nlat. npr. fiziol. asker) vojska. prisustvo. askaris) pl. nazvanog po grč kom pesniku Askle-pijadu. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. nesrazme-ran. chronos vreme) neistovremen. vojnik. nedovoljno saosećanje. prisustvovati čemu. vrednoća. asimilirati. asli. aso (fr.

reumatizma. aspiratio) gram. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. člana. s dahom. usisavati. sli čno zvu čati. a. up. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. č ežnja. koji nadovezuje na nešto. žel>a za ne čim. aspra (grč. biljka sa hrapavim liš ć em. guja otrovni-ca. aspergioloza (lat. asonavca (nlat. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se č uje. aspik (fr. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji ho će sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. izgovarati iz grla. suglasnici s dahom. aspirirati (lat. u organizmu ljudi i životinja. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. asocijalan (grč. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. aspi's. v. zbirka razne robe iste vrste (npr. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava.asodičan 80 astatičan asodi č an (gr č. raskalašnost. knjiga). aspirator (lat. asperifolia) pl. asperitas) hrapavost. neotesa-nost. vid. Convallariaceae. činovnički pripravnik. aspirata (lat. usisavanje. neravnina. koji nema semena. vezati. udi-sanje. gasa ili tečnosti. lat. nepostojanost. udružiti. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. gram. assonare) biti slič an po zvuku ili glasu. bunilo. astatos nestalan. asonirati (lat. bez odreñ ene orijentacije. hladetina. usisač. tvrdo ća. aspek(a)t (lat. astr. zadrugara. grubost. dobro znamenje. a-. up. v. aspermizam. asocijacija (nlat. asosje an komandit (fr. nepotpun slik. a-. lat. razvrat. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. tajni ortak. bacakanje teškog bolesnika. somnus san) med. odabiranje. opre-miti. gram. primiti za ortaka. asotija (grč. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. rod biljaka iz fam. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. assortissage) trg. fig. oporost. asocijativan (nlat. pojava. asperitet (lat. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. astakos rak. krutost. astatičan (grč. usisaljka. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. asonanca. koji izaziva ga ñ enje. oštrokonña. izazove u svesti i neku drugu. zla i opaka žena. naro čito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. sperma seme) med. astateo. associare) pridružiti. društvo. muz. asparagus (lat. sa dahom. uvlačenje u sebe. a-somatos) bestelesan. fil. nedruštven. aspirin farm. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. rospija. ase prezasi ć enost) med. nazeba i sl. špargla. spajanje. aspiracija (lat. aspergiloza med. aspermizam (grč. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). socialis) nedostatak ose ć anja za društvenu zajednicu. s hakom. assortir) srediti (ili: sreñ ivati) po vrstama. aspermizam. astazija (grč. muz. asomatičan (grč. associare združiti. asocijalnost (grč. socialis) nedruževan. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. sisanje. bog. asortiman (fr. težnja. težiti za nečim. asodična groznica groznica sa povraćanjem. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. asortisaža (fr. surovost. associatio) udruživanje. associe) drug (ili: ortak) u poslu. associe en commandite) trg. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. as-6des koji ose ć a gañ enje.) v. asosje (fr. aspirare) tražiti nešto. biranje. aspermatizam. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. nesanica. izgovaranje s hukom. koji ne može da izlu čuje seme. astatične igle fiz. aspermičan (grč. assonantia) post. zvanjem).) med. asolirati (fr. kada se pojavi. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. ventilator. asoti'a) razvratnost. asocirati se združiti se. pihtije. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. uorta č iti se. para. littera) pl. udisati. odabrati stvari jedne prema drugima. med. kod ljudi se pojavljuje u obliku plu ćne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). asomnija (grč. aspic) kup. asocirati (lat. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi.ne. a-. aspirant (lat. \ asonancija (nlat. samoglasničko podudaranje. aspermičan. strana nečega. aspermija (grč. assonantia) v. aspirans) kandidat. aspirata se. asparagus) bog.) ned. gledište. asperifolmja (nlat. nepostojan) koji nema pravca. fig. pri č emu se č uje glas sličan glasu h. aspermatizam (grč. astasia) nemir. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. onaj koji teži za nečim (položajem. egipatska nao čarka. dve pod-jednake magnetne igle utvrñ ene tako jedna . asortirati (fr. ima ih više vrsta. aspergillus) med. lat. aspermatičan (grč. uvlačiti u sebe. aspectus) izgled. spojiti. astakolit (grč. izdvajanje (ili: sreñ ivanje) robe po vrstama. aspidos) zool. aspida (grč. udruženje. pust život. uroñena ili stečena nemogu ćnost izlu čivanja semena iz spol-nih žlezda. aspermos) med. vezivanje.

stigma bocka. naro č ito prizra č ak izme ñ u zvezda Kumove slame. zadirki-vanje. grañevina bez stubova. prostim okom nevidljive planete izme ñ u Marsa i Jupitera. asteismos utančan. astrobolizam (grč. plane-toidi. astenična groznica živčane groznica. asteroidi (grč. astinomi)a (grč. drugo. logia nauka) ned. supr. zvezda. astenopija (gr č. zvezdano nebo. asthenes. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. uglañene radnja. astrafobija (grč. astralni duhovi. astragalos kocka. piljak. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). astr. eidos oblik. astheneia nemoć. u srednjem veku: pali anñeli. stigma. orao vidim. asteriskus (grč. slab. astmatičar (grč. asteroidan (grč. astralna svetlost. asterismus. asthma) sipljivac. vid) pl. ned. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. astro. aetigmatičai (grč. asthenes. slabost. nauka o asteničnim bolestima. usled interferencija svetlosti. zadevanje. uprava grada. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. pun zvezda. zvezdani. zvezdani. 6 Leksikon . nemoć. oronu-lost. astrum zvezda. smrt ili obamrlost od udara munje. makros dug.(grč. astragal omanti ja (grč. slabost vida. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živč a-nog. med. koji poti če od zvezda. asty grad. astralit (lat.) geol. fini ton u ophoñenju. telesnih osobina. služi za pravljenje raznih ukrasa. aster zvezda. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. a. koji poti če od zvezda. nadzor nad ku ć ama. koji potiče od slabosti. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. teško i kratko disanje u nastupima. zemlje i pakla. asteričan (grč. aster) sazvežñe. npr. astron sazvežñe. sunčanica. psih. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. posle svakog bacanja kocaka. up. asteizam (grč. dosetljiv govor.. eteri čno telo č oveka. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñ u neba. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. asteničan (grč. vrh. up. duhovit govor. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. gležnjača. a. asthma) med. astenija (grč. grč. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. grupa zvezda. astmatičan. sjajan. svet zvezda. Vesta i dr. astratija (grč. asty grad) velikovaroško ponašanje. Ceres. astenomakrobiotika (grč. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. nomos zakon) upravljanje gradom. zaptivanje. astralis) koji se tiče zvezda. izbegavanje vojne obaveze. tuga.) igra kockom. npr. astragal (grč. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. Astrea. slabija no na ostalom nebu. po u č enju okultizma. male. gledam) med. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. srčanog.ne.ne. telo bez zemaljskih. sipnja. lako zama-ranje očiju. u obliku zvezde. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. alat. steničan afekt.ne. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. mana oka koja počiva na razli čito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetri č no oko iste ose rožnja č e i kristalnog so č iva. Palas. slab vid. ipak kaže. npr. oblika zvezde. duše umrlih. astenologija (grč. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). astragalizam (grč. astilon (grč. astralni svet. astralno telo. aster. astrobolismćs. zvezdan. stylos stub) vrh. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. asteroeis) zvezdast. astrogeodezija (grč. geodezija. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. asty grad. phobos strah) med. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. astheneia slabost) med. asthenes) nemoćan.). udar sunčanice. a. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. astron) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: zvezda. obru č. Juno. tačka) fiz. grapho pišem) opisivanje gradova. asterizam (lat. preterano velik strah od groma ili grmljavine. želudačnog). kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. v. oronuo. npr. astralni (lat. asterizma (grč. a-. tj. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bi ća. uticaji. asteroeides) zvezdolik. ret. zvezdana svetlost. astma (grč. astigmatizam (gr č . osobina nekih vrsta liskuna koje. grč. aster zvezda) fiz. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. kockanje. astragalos) kocka. skočna kost. astigrafija (grč. astron. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. zvezdast. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze.

hasimak) žestiti se. astroskopija (grč. zakon) nauka o kretanjima. astron. astron. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. asfalt (grč. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. uzeti na sebe. veličini nebeskih tela. asphaltos) hem. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. gr č.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. naziv za ritmič ku pesmu koja nije podeljena na strofe. kometa. okamenotina u obliku zvezde. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. ublažiti (svetlost. astrograf (grč. astronom (grč. astrofotografija (grč. astrum (lat. sik itur ad astra (lat. physike) deo astronomije koji se služi fizi č kim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. fil. assumere) preuzeti. naročito astrofotografijom. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. astron) zvezda. astrometrija (grč. karakter) ukrotiti. astroteologija (grč. tako je astrologija postala č itanje iz zvezda. fil. gnosis spoznaja. zvezdo č atac. astrolog (grč.500. astronautika (grč. primanje duše na nebo. podelu na sazvež ñ e i nazive. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na č ove č ji život. astrofotometrija (grč. assourdir. manteia prori-canje gatanje) proricanje budu ćnosti iz zvezda.000 km. surdus gluv) zaglušiti. astrolit (grč. srditi se. zvezdozna-nac. slik. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. prav. phos. astrometeorologija (grč. obaviti kakav posao i sl. thećs bog. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. assumtio) primanje. astrologija (grč. up. astronomski (grč. aetronomija (grč. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. assumpsit) primio je na sebe. v. astron. posmatranje zvezda pomo ć u velikih dogleda. primiti odgovornost. načiniti popustljivim. služba zvezdama. phos. Ifthos kamen) zvezdast kamen. astromavtija (grč. do č asti. zeml>ina smola. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. asumcija (lat. astron. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. astro. up. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñ u njima vlada. astrografija (grč. paklina. astrognost (grč. tj. photćs. hasir) prostira č od rogoza. uzimanje. astron.) v kosmonautika. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. pomešan sa krečnjakom. lat. assouplir) učiniti gipkim. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. tj. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astron. fig. itd. assumptio. neku misao. astron. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. asumpsit (lat. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). vrlo velik. metron mera) zvezdomer. astrosofija (grč. meteorolo-gia. astrolabijum (grč. 149. astronomia. astro. astron. astrofizika (grč. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. astron. podneblje. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. astron. ogroman.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. astrum. nemein upravljati. astro. razumeti. shvatiti. astroskop (grč. photćs svetlost. dati blaži karakter. druga (minor) premisa u silogizmu. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. astrodeiktikon) pokaziva č zvezda. astron. položaja planeta. astrodiktikum (grč.) veština posmatranja zvezda. dan smrti nekog svetitelja. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astrofičan (grč. morska zvezda sli č na biljni. astronomski mesec tačno izra čunato vreme op- . n ć mos. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. onaj koji se bavi astrotozijom. astrometar (grč. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. slomiti (volju. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. astron. astron. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. asurdirati (fr. labi's držak. asumiti (tur. asura (tur. Sun čanih pega itd. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. phytcn) zool. glas). astrofizika. metron) nauka o odreñ ivanju položaja nebeskih tela. astron. npr. astro. sprava pomo ću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako na ć i i na nebu. uzeti k sebi. slave (Vergil). poznavanje) poznavanje zvezda. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. asuplirati (fr. astron. a-. astrolatrija (grč. azota i sumpora. upotrebljava se za astrognozija (grč. okretnim. grapho) opisivanje zvezda. tj. umeriti. asumirati (lat. ret. astron. aetronomija. astrofit (grč. rasrditi se.

„besenča-ni". privrženik. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. ataširati (fr. atanatizam (grč. uzlazak. atentat (lat. up. srodnici po uzlaznoj liniji. athanasfa besmrtnost) v. uzlazak. neposredno veži. nepravilnost. atak. dedovi. attache) na rad dodeljeni službe-nik. med. neizmerno bogatstvo koje je. ravnodušnost. asfaltirati (grč. drhtanje. askites tj. napasti. zločin. tj. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. attaque) voj. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. ataše (fr. atelje (fr. nem. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. atemporirati se (lat. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. osobina predaka. po staroitalijanskom načinu. Vaznesenje Hristovo. udariti na nekoga. nekog poslanstva. osloboñenje od poreza i državnih nameta. at) konj. npr. penjanje. vreñati. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. atambija (grč. ateleia) besvrhnost. zaprežni pribor. sphyxis bilo) med. fig. uzlazna linija srodstva. muz. atanizam. udar. up. fig. brak bez poroda. a tempera (ital. asciji (grč. bezbožništvo. Atena (grč. (kod Rimljana: Minerva). athanasfa) besmrtnost. kći Zevsova. navala. ateizam (grč. spopasti. navaliti. atanatologija (grč. attentatum od attentare. ustati otvoreno protiv koga. zavoleti nešto. a tempo). penjanje igrača na konopac. ataman-v. prav. ateknija (grč. asfiktičan (grč. Ateneum (lat. napadati. ublažavati. npr. penjanje. ataktičan (grč. spopadati. kod vojske. naročito konjice. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. po legendi nikla iz njegove glave. ascenzor (lat. ataxia) med. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. atavus napredak) sličnost sa precima. Athena) mit. uzlaženje nebeskog tela. pretežnost. odan čovek. nasleñe. radionica slikara. (fr. ataraksija (grč. napadati.sphyktos) ned. astr. atheos bezbožan) bezbožnost. obično u činu pukovnika. ataka (ital. neurednost u toku bolesti. atavizam (lat. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). trbušna vodena bolest. suprotno: des-cendenti. atavistički (lat. neuredan. uzilaže-nje. ateist(a) (grč. atanatizam. ascensio) penjanje. astr. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. utišavati. atanizam (grč. prema prilikama. duševni mir. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. boginja rata. mat. attemperare) umeriti. atalsko blago ogromno. nemanje dece. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). primamiti. napredovanje. Spasovdan. voj. ascendentes) pl. neiznenañenje. dodeliti na rad. a tempera) slikati vodenom bojom. polet. zaštitnica umetnosti i veština. attelage) zaprega. pradedovi. neumrlost. ataksija (grč. zaštitnica junaka i gradova. a-thanatos besmrtan. a-. umeravati. topovski pribor. med. otuda: učeno društvo. naročito ženskih. vajara. besciljnost. skia senka) št. pokušati) protivpravan napad na život. atelaža (fr. divim se) nečuñenje ničemu. ataktična groznica. fiz. ascensor) v. naročito grada Atene (Atine). atelija (grč. 133. thaumazo čudim se. necelishodnost. a tempo (ital. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). atemperirati (lat. nepravilan. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. atavistika (lat. uzdizanje. pre naše ere. athambfa) neplašljivost. asanzer. attacca) kuz. najedati. prilagoñavati se duhu vremena. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. juriš. preci kao rodi-tell. a-. koji je u dubokoj nesvestici. nosos. askos koža) ned. atakirati (fr. atanazija (grč. attacher) pridati. a. attemptare napasti. obamro. ascendencija (nlat. a tempore) upravljati se prema vremenu. duševno spokojstvo. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. nagrizati. nadmoćnost. ascendentia) prava. geogr. stanje bez strasti. obamrlost. asfiksija (grč. tačno po taktu. u pravi čas. atelier) umetnikova soba za rad. najviši stepen nesvestice. viša škola. at (tur. napadanje. imanje ili čast nekoga. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. zločinački napadaj. boginja. hetman. amovi. onaj koji ne veruje u postojanje boga. neustrašivost. . naviknuti se na nešto. a-. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. attaquer) napasti. ascites (grč. ublažiti. polumrtav. ascenzija (lat. attaccare.asfaltirati 83 ataman (rus. napad. atheos bezbožan) bezbožnik. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. ascendenti (lat. napad neke bolesti. a-taktos) neureñen. kozački harambaša. ataumazija (grč. ataraxia) fil. utišati. ra-stenje. lekara i dr.

jednog lekara). atestacija (lat. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. potvrñivanje. oko 9000 godina pre njega. v. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. dosetljiv. pristajanje. attica. nepravilnost u razvoju neke bolesti. attestari posvedo čiti) pismena potvrda. atlantski (lat. spuštanje avionom. atmis. athetesis) odbacivanje. aeroplanom ili balonom na zemlju. tj. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. Atlant (grč. fr. »tipičan (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. ateramnija (grč. atlanti (grč. titan koji. uverenje. a-. aterisaža (fr. attikismos) atički način govora. athletike) skup viteških narodnih igara. atestat (nlat. prezirati. Atlas) geogr. atlas (grč. a-. r ñ ava probava. metron mera) sprava za merenje koli č ine isparavanja vode. atentirati (lat. v. priterati zemlji. a-theoretes) koji ne zna. fig. attique) ark. prvi vrat-ni pršljen. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. zapadnoafri č ki. Africi. ia-treia lečenje) med. a-. teška atletika rvanje. pismena potvrda. držanje tela. životni dah. atticus) svojstven atičkom duhu. thermaino) fiz. lepo i pravilno razvijen. spustiti se avionom. a gesta t. atimija (grč. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. atehnija (grč. priploviti obali. atehnfa) neumešnost. attitudine). Atlas (grč. duša sveta. aeroplanom ili balonom na zemlju. u indijskoj fil. nevešt. veoma jak i lepo razvijen č ovek. ukidanje. otuda koji pripada Zap. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. stav. pristanište. nespretnost (npr. pravo ja. atehnikos) neiskusan. atmidijatrika (grč. uzor) med. atentata krimina (lat. attitude. po Platonu. trg. nasrnuti na tuñ e pravo. mor. velik i snažan. teško varenje hrane. pršljen-nosač. izvršiti zlo činački pokušaj. pokušani ali neizvršeni zločini. potvrdu. pristan. bacanje. borac.) med. Atlas) ark. koje su mnogo negovali još i stari Grci. attestari) potvrditi. ateteza (grč. planina u severozapadnoj Africi. veoma snažan. svedočanstvo. neumešan. atmijatrija.atentator 84 atmidometar atitida (fr. atletske igreboračke igre. položaj. ital. nespretan. atimirati (grč. atmidos para. attestatum) v. mor. atmis. uverenje. ateraža (fr. ati č ka duhovitost i dosetljivost. sime. adijater-man.) neuredan. mesto pristajanja. atlanticus) gorostasan. aterman (grč. typos oblik. Atlantida (grč. ugla ñ en. lišiti koga gra ñ anskih prava. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. poništaj. rvač. priteri-vanje obali. plivanje. izdati svedodžbu. ateoretičan (grč. atman) dah. proglašenje nevažećim. stva. atmijatrija. atentator (nlat. Atlas) mit. ležalo u Atlantskom okeanu. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih gra ñ anskih prava). atipija (grč. attestatio) overavanje. atička so duhovit i fini način izražavanja. atest. po grčkoj mitologiji. tanan. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. koji pripada planini Atlasu. posvedočiti. nepravilan. znat. sjajna svilena tkanina. obali. Atlas. najunutar-njija suština li čnosti ili stvari uopšte. Atlas) mit. koji ima osobine jednog atlete. atmidijatrija (grč. nevičan čemu. atterage) mor. nazvan po džinu Atlasu koji. atila kratak konjički ogrta č opšiven gajtanima. duša. u baletu: stav na jednoj nozi. atlotet (grč. po verovanju starih Grka. teramnos tvrd) med. atletski (grč. divov-ski. atestirati (lat. koji odstupa od utvrñenog obrasca. hodanje. duhovit. Atlantic) Atlantski okean. poništavanje. atterrissage) avij. aticizam (grč. napasti. overi-ti. princip sveta. atmidometar (grč. ne popggovati.: duša. ponašanje. v. napadati. atletika (grč. atterir) avij. čast ili imovinu nekoga. naro čito na olimpijskim i drugim igrama. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. Atlantik ' (eng. pesničenje. sletanje. drži na svojim ple ć ima nebesni svod (Atlant). čovek koji se bavi atle-tikom. dizanje tereta i natezanje konopca. atika (nlat. geogr. svedodžba. skakanje i dr. atest (lat. pa potonulo u more. atman (ind. neve-štost. athletes) takmičar na javnim gimnasti č kim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. atički (lat. naro čito: ukrašavanje grañ evina stubovima. ati č ki fini ukus u na č inu mišljenja i izražavanja. attentata crimina) pl. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. . attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. pristati. v. atehnič an (gr č. prav. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". uverenje. atlete (grč. neupu ćen. aterirati (fr. svedodžba. laka atletika trčanje.

atolmia) strašljivost. neplodnost. atmos. v. klonulost. logia) fiz. sphaira. čep. malaksalost. nlat. fiz.: repulzivan. bojažljivost. tj. fig.033 kg na 1 st . završetak muzi čkog komada. a-tokos koji ne raña. hevisajd. troposfera.) fil. atmosfera (grč. atopia) nepristojnost. lat. atto) poz. atmos. deutrona. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atomos. pojava. klonuo. nepriličan.) koji se tiče atoma. atocija (grč. fenilhinolin-karbonska kiselina. atonon (grč. veoma sitan. logia) nauka o atmosferskim pojavama. atrabilitas) med. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). nepriličnost. pristalica atomizma. atmologija (grč. fig. atopos) koji nije na pravom mestu. jezgro ima isto tako složen sistem. rasparčavanje. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). atmos. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. atomos nedeljiv) 1. neutrona i dr. najmanji deli ć hem. nedeljiv. up. malaksao. uspavlji-vanje. kukavič luk. atmosferilije (nlat. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotač a Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. sve do po četka XX veka. attractibilis) privlačljiv. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atmosferografija (gr č . atomistika (grč. atolmija (grč. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. nenaglašena reč. slab. alfa-čestica. atmosphaerilia) pl. atoničan (grč. žu ćkasti kristali gorka ukusa. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. iatreia lečenje) ned. atomos. omlitavljenje. v. mlitavost. atoksičan (grč. atomska masa fiz. atopi č an (gr č . atofai hedg. umoran. elektricitet. crna. atonon) gram.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. agonija (grč. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. elementa za koji se. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. sphaira. le č enje pomo ću pare. privlačnost. atomologija. ato (ital. protivrečnost. atonifikacija (grč. atmos. sredstva koja č ine nesposobnim za rañ anje. atom. agonija (gr č. atomizacija (grč. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. up. logia) nauka o isparavanju. niska ostrvca. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. parnih kupatila. atokija. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. atmometar (grč. lečenje inhalacijom. atomologija (grč. primamljiv. atokos) ned. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. lat. atocija. up. kadencom.) kol. nauka o atomima. sneg. atomizirati (grč. med. naro čito komada za pevanje. atmosferologija (grč.) fig. veoma sićušna stvar. odnos atomske težine prema gustoći. atonija (grč. razdvajanje u sitne delove. o pretvaranju vode u paru.) fig.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u .) fiz. atraktibilitet (nlat. tehnička atmosfera oz-n2a č u je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . gram. najsitniji delić nečega. atonia) bezglasnost. žutica. up. atmijatrija (grč. atomistika. slabost tela. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo po č iva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobañ a ogromna količina energije (nuklearna energija). rasparčava™. primamljiv. attractibilitas) privlačljivost. atomvolum (grč. atoli (mal. neotrovan. ato di kaden-ca (ital. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. jalov) med.) filozof. bilis žuč. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. fiz. atom. atmis. mlitav. sphaira lopta) vazdušni omotač. metron mera) v. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. atom (grč. atmosferski (gr č . atto di cadenza) muz. atmos. 2. atrabilitet (lat. prstenastog oblika. reumatizma i dr. što iznosi oko 1. atomski (grč. attractorius) privlačan. attractivus) privlačan. atocia) pl. at-mijatrika. nenaglašenost. nesposobnost rañanja. atomizam (grč. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . mislilo da je nedeljiv.) bezglasan. gram. atocije (nlat. up. atmidoskop (grč. a-. atmidometar. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. koja su postala usled naslojavanja korala.000 km debljine. stratosfera. neobičan. skopeo gledam) v. volumen zapremine) fiz. atonos olabavljen. fig. primamljivost. o najsitnijim deli ć ima iz kojih su tela sastavljena. ono se sastoji iz progona i neutrona. supr. atraktibilan (nlat. a u praksi te dve atmosfera znač e isto. atmidijatrija. atmis. atra tamna. neplodan. atomističar (grč. atmos. grad itd. padavine: kiša. nenaglašen. atmosferski elektricitet v. atraktoran (nlat. čin. atmidometar. razdvajati u sitne delove. facere činiti) med. atraktivan (nlat.

arthron zglob. predznak. cenu. attribuere pridava-ti. augmentativum) gram. predskazivački. pojačanje. npr. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. po Spinozi). phyma izraštaj. atrofija (grč. predskazivati. pripisivati) svojstvo. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. nepokretan. augment (lat. augirati (lat. predskazivač. bitna. auguriozan (nlat. ojedenost kože. vinika (veoma otrovna biljka). atrij(-um) (nlat. mršav. augur (lat. umnožavanje. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. zove se i tirkiz.). užas. pouzdanost. mesec žetve. gram. melemi (npr. augmentum) povećanje. attritio) med. mršavost) usled slabe ishrane. astmatič-nih. atrahencije (lat. znamenitost. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. oznaka. trepho hranim) med. atrijum mortis (lat. strahota. atribut (lat. augmentacija (lat. augere) v. obrazuju prošla vremena. umnožavanje. atrotomija (grč. bezdlačan. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. atrofija. atremičan (grč. bezdlačnost. suv. nemilost. sastoji se iz silicija. gram. Her-kulo očistio za jedan dan. atrofima (grč. atremia nepokretnost. ne uzrujavam se. velebilje. avgust. paskvica.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. atricija (lat. nadležnost. dvorana za primanje posetilaca. fil.ne. prorok. prividno kajanje. zrak) min. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. po časno ime rimskih careva. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno znač enje jedne reč i. med. neustrašivost) mirnoća. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. augnt (grč. auguralan (lat. kopnjenje. tih. očnih i spazmodičnih oboljenja). prirapggaj. augmentatio) umnoženje. privlačan predmet. atrezija (grč. 2. uzajamno privlačenje. nedostatak prirodnog otvora. e. slutiti. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. kataralnih. mir. ku ćetina. stvar koja privlači. pojačati. koji se ne koleba. arthron zglob. odlučnost.v. e. atrihija (grč. pojačavanje. pojačavati. (za razliku od deminutiva. tresis bušenje) med. ojedanje. kolovoz. thrix dlaka. povećanje. dlaka. sredstva za izvla č enje. trenje. obeležje. kosa) med. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. čvrstina. Augije (grč. zabava. atrepsija (grč. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. mekani otok zgloba. gatar. a-. attributivus) koji se odnosi na atribut. atremograf (grč. dlaka. atropos neotklonjiv. u kojoj je bilo 3. povišavati. surovost. auguralis. zanimljivost. atrihičan (grč. otok) med. konjić). atributivan (nlat. atrofičav (grč. uvećavanje. augmentativ (nlat. koja izvla č e gnoj). neumitan) vot. piroksen. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. kod grčkih i staroindijskih glagola. čiju je štalu. umnožavati. augirati. a. attractio privlačenje) privlačnost. atropos) hem. kakvo ća. naslućivati. kralj u Elidi. predznaci (ili: vesnici) smrti.: repulzija. atremija (grč. slab. atro-fija kod odojčadi. primamljivati. auguriosus) v. a-. cacynieH. — 14. atrahirati (lat. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. auge sjaj. atrocitet (lat. kurjača. znak. npr. prednji deo hrama. npr. atribucija (lat. augmentirati (lat. fig. supr. svire-post. august (lat. up. ath. augurij(-um) (lat. miran) miran.: kontricija). sasušivanje. augural) proro čki. znamenje. 31. a-. tumač znamenja. auguralan. attributum. nedostatak kose. uvećanje. augmentare) umnožiti. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. up. . auguriozan. trophe hrana) zakržljao. atropa (grč. predmetak pomoću koga se. predskazi-vanje. med. pod adh-. privlačna sila. operativne otvaranje zgloba. up. povećava™. augur. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. pogañ ač. mir. dodatak. gvožña i kreča. nepomi č an. dodavati. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. atremeo ne dršćem. attrahere) privlačiti. sušenje. broju i graji ptica. atremes koji ne dršće. augurirati (lat. povećati. fr. med. loviti ca. tome sečenje) med. augustus uzvišen) 1. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. srčano pret-komorje. pre n. predsrñe. Augeias) mit. beladona. up. atrocitas) grozota. pogoršanje bolesti. atronin (grč. trajna osobina nečega. n. attrahentia) med. koji vrši službu atributa. magne-zija. strogost. dodatak. dodavanje. bledozelen dragi kamen. atrium mortis) predsoblje smrti. augmentirati. volina itd. pravo. dodati.) koji nema kose. osmi mesec u godini.

aula (grč. auletes) svira č u frulu. auditio) čuvenje. sprava za odre ñ ivanje stepena gluvoće neke osobe. množenje) biol. aulizam (lat. audire čuti. aura) prijatan vazduh. aukseza (grč. naro č ito pozorišta. auditor slušalac. auksilijarne mašine pomo ć ne mašine (na brodu). auksilijarne knjige pomo ć ne trgovačke knjige. hrabrome pomaže sreća. auditor (lat. audace) «uz. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). predvorje. plaćanje menice o normalnom. audicija (lat. aura (gr č . uzvišen. hrabro. audimutizam (lat. javna prodaja. aihapb uve ćavam. nlat. veli č anstven (pridev rimskih cezara). prodavati najpovoljnijem ponu ñaču. čujni. auctor) v. phone glas) med. vojni sudija. de auditu) po č uvenju po rekla-kazala. proba glumca. prav. redovnom roku. auctionator) nadmeta č pri javnim kupovinama i prodajama. aulos frula. audientia) zvaničan prijem. slušati. auditus sluh) slušno čulo. sudska sednica. auleo sviram u frulu. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz u č enja sv. porast (ili: napredovanje) bolesti. zavesa. javno nadmetanje. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveli č avanje. a ne može da govori. učenje o milosti sledbenika sv. auktor (lat. ko sme taj i uspeva. aula dvor. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadja č a ljubav prema carstvu zemaljskom. smelost. gr č. auratura) pozlata. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. protivna strana. slušalica za gluve. nauka o pevanju uz pratnju frule. aukcija (lat. autor. prostrana dvorana. auctio) trg.. auktor delikti (lat. pepevanje) čuz. audifon (lat. Smisao: niko ne može i ne sme biti osu ñ en pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko nač elo). auksin (grč. naro č ito biljaka. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. auctoritativus) v. kad č ovek normalno č uje. audijencija (lat. aukcionirati (lat. auleum) prostirka. . prestupa. probio sviranje. de auditu (lat. augustus) svet. javnim nadmetanjem. aurarius) koji se ti č e zlata. srčane. svirača i dr. auditorium) slušaonica. audacem fortuna juvat (lat. mirisan. saslušanje. audače (ital. govorničko preuveli č avanje i preterivanje. po običaju. ćilim. baldahin. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). slušaoci. aulodika (grč. audacem forturia juvat) poet. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. zasedanje. vrsta nemosti. životni dah. augustinijanizam teol. aulet (gr č. vinovnik krivi č nog dela. auletika (grč. metod za ispitivanje sluha ili gluvoć e pomoć u naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). auksilijaran (lat. audiometar (lat. metron mera) opt. audiometrija (lat. auctoritate curatoris) prav. aula) dvorište. č ulo sluha. učionice. č uvenje. auksanomstar (grč. mutus nem) ned. prijatan povetarac. ulagivanje. auns (eng. pre no što ć e biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). probio pevanje. carski. tj. velika slušaonica. med. slušanje. auxesis rast. auditorij(-um) (lat. a uso) trg. prodavati nad-metanjem. javno prodavati. auksometar (grč. aule lat. grč. Augustina. dvornice) dvorjan-stvo. pregalaštvo. audire č uti. smelo. auxsesis) ret. ro čište. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. audacitas) srčanost. hrabrost. aura vitalis) životna snaga. auktoritate kuratoris (lat. up. metron mera) med. laskanje. unca. pregaocu bog daje mahove.) kec. licitacija. audion (lat. auditivni tip psih. audijatur et altera pare (lat. onaj koji lakše pamti stvari koje je č uo nego one koje je pro č itao ili video. auditus (lat. auctionis lege) putem javne prodaje. pozlaći-vanje. audire slušati) elektronske cev koja služi za poja č avanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. autoritativan. pevanje uz pratnju frule. frulaš. nuz. sonometar. dvorski život i obi č aji. auratura (lat. audacitet (nlat. slušalac. zborio mesto. auctionari) trg. auksilijarne trupe pomoćne trupe. up. grč. aurum zlato. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). osvećen. tj. aura vitalis (lat. zlatni.) muz. aura popularne (lat. sudnica. držati licitaciju. aukcionator (nlat. auleum (lat. auxano umnožavam. aulodija (grč. auctor delicti) prav. sveč ana dvorana univerziteta. ode pesma. opernog pevača. audire č uti. ounce) v.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. saslušavanje. aukcionis lege (lat. auletike) veština sviranja u frulu. auxiliaris) pomoćni. sudija koji saslušava) vojni islednik. slušni. audire čuti. auditivus) koji se ti č e č ujenja i sluha. augustus (lat. auktoritativan (nlat. nebo. auraran (lat. pomažu ći. auditivan (lat.

aus iz. australis južni. zaštitnik. pod zaštitom. prvobitni. aurozan (lat. prav. Aurora (lat. spoljašnje uvo. koji sadrži u sebi zlata. aurora) zora. odvratna žudnja za zlatom. nezavisnost od spoljašnjih stvari. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. stoffa materija) opremiti. austromarksizam skup teorijskih reformisti čkih shvatanja o društvenim i politi čkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. sogopa) svetli venac. samodržac. znak. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. velik ugled. sub austt-cčjus (lat. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. australopitek (lat. uživanje u samom sebi. fig. Auslaut) lingv. ital. ausštafirati (nem. autemeron (grč. aigšp zlato) hen. moć. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. autadija (grč. auricula) uvence. . aurist(a) (lat. ubod u bubnu. aureatus) zlatan. musis amica) zora je prijateljica muza. aurum. proricati. auris uho. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. aureola (lat. odli čan. istok. skopeo) med. aurikula (lat. samodrštvo. „ko rano rani dve sre ć e grabi". auscultator) v. sreća. autentikum. med. austrofobija (nlat. krug oko glave svetaca. aut — aut (lat. auripigment (lat. o. auscultatio) ned. authadia) samodopadanje. autarkeia) dovoljnost samom sebi. facere) potvrditi. auskultacija (lat. autarh (grč. original. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. up. deo uva za vešanje obodaca. znamenje. auster južni vetar. u obliku uva. grč. „Vozar" (sazvežñe). lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. po četnik. auriskop (lat. kad je s nacisti čkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. auriscalpium) med. vlast. grč. authentica) pl. phobos) mržnja na Austriju. aurora (lat. udesiti. auskultant (lat. austromantija (lat. aurum) zlatovit. up. Australazija Indijski Arhipelag. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. srećan početak. trg. astr. pomoćni sudija bez prava glasa. pokrovitelj. kao uvo. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izi ñe van igrališta. sjaj. okrilje. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. aurum (lat. god. auskultator (lat. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. pod pokroviteljstvom. overiti. auskultant. aut — aut) ili — ili. aurora muzis amika (lat. aureola tj. auspicium. auriga (lat.) ned. auskultirati (lat. steto-skopa. autarkija (grč. završni glas. auskultator. emera dan) med. zadovoljstvo samim sobom.. autos sam. autevtike (nlat. živeo u pliocenu. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu).aureatan aureatav (lat. apsolutist. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. uvce. fig. fil. aurum) zlato. out) sp. autarhija (grč. pomoću stetoskopa. autos sam. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. auris) lekar za uši. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. authentikos pouzdan. prav. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku.) samovlada. authenticum) izvorno delo. pigmentum) mm. prisluškivati. slava. autentificirati (grč. apsolutizam. bez uvoza sa strane. vrhovna uprava i zapovedništvo. koji prolazi još istog dana. auripunctura) ned. auscultare) slušati. sudski pripravnik. authadeia. autevtikum (nlat. auripunktura (nlat. auri sakra fames (lat. auspicij(um) (lat. bubanjsku opnu. up. aurin (lat. kašiči-ca za uvo. australis južni. osluškivanje. augur. aurikularan (nlat. Aurora) mit. auspeks (lat. ušni. jutarnje rumenilo. lat. veka do 1938. auscultans) slušalac. aurora. auriforman (nlat. ispitivati šum pluća slušanjem. auslaut (nem. iskititi. tj. autemeran (grč. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. žut ili crven mineral arsenov sulfid. samostalnost. despot. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). auriskalpijum (1. up. auriformis) uvast. zlatan. auspicirati (lat. ušna školjka. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sre ć u. originalni spis ili dokumenat. pfthekos majmun) fosilni č ovekoliki majmun. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. sub auspiciis) pod okriljem. minñuša. australopitek (lat. Austria. aut (eng. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. archo vladam) samovladar. austrijacizam (nlat. grč. istodnevni. namestiti (stan). ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoi čki mudrac „dovoljan sam sebi". manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. znat. zaštita. kraj reči. auriga) kočijaš. zadovoljstvo samim sobom.

nlat. nepatvoren. auto-de-fe) v. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi.) samostalnost. autobus (grč. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). v. samo-. eng. infectio zaraženje) med. autogol (grč. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. sag. izrañ en putem autodafe (port. ličnosti i ideje. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. auto (grč. autos. autos. autos. bios život. autos. autos.autentičan 89 autoklav kopiranja pomo ću tzv. authentikćs) zakonit. autogram (grč. omnibus svima) automobil-omnibus. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. lat. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. sam sobom. autos sam) psih. gamia) bog. autos. autos. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. graphia) veština umnožavanja rukopisa. dromos put) automobilske trkalište.) uobičajena skraćenica za automobil. lat. autografomanija (grč. svojeručan potpis. autos. didakso. autos. auto-garaža (grč. autobiografija (grč. dress) odelo za automobiliste. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autćs. gyros krug. basis) prostor za smeštaj automobila. autointoksikacija (grč.) samoživotopis. lat. posle smrti. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autos. autogram. up. autobiograf (grč. nezavisan. eng. autentičnost (grč. din. autos. eros ljubav) psih. izvornost. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autćs. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. in) med. stena). pisac autobio-grafije. autografirati (grč. vežbalište (ili: put) za automobile. graphikos) svojeručan. grapho pišem) samoživotopisac. poznavanje samog sebe. naročito u crkvenom pogledu. autoinfekcija (grč. lat. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. autos. autodikija (grč. izvorni. autentičan (grč. svojeru čno napisan. autografskog mastila. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. gnosis) samoispitivanje. istinit. lat. autokefalnost (grč. grapho. proučavam) samouštvo. autos. auto-dres (grč. autovakcina (grč. fr. autos. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autodidaksija (grč. autentikos) istinitost. verodostojnost. autografski (grč. (grč. autos. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogu ćnost da izazovu bolest. auto. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. mašina za umnoža-vanje rukopisa. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. supr. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). pod uticajem želudačnog soka. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. nepatvorenost. putem razumne volje. autogamija (grč. autodeterminizam (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . fr. autobaza (grč. računa se u korist protivnika. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autodidakt (grč. svečano spaljivanje jereti-ka. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. umnožiti. autos. autodrom (grč. omnibus. autos.: alogen. autožir (grč. ital. autoerotizam (grč. autognozija (grč. autokataliza (grč. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. samooprašivanje. autodefe (šp. eng. učim. autograf. autograf (grč. autos. autodigestija (grč. izvestan. samovarenje. odrediti) fil. auto-da-fe. autos. gignomai rañam) biol. izvršenje inkvizicijske presude. dynamikos moćan. sam svoj. jak) koji dejstvuje sam od sebe. autogonija (grč. lat. lat. autodafe. pravovažan. bilo da priča samo svoje doživljaje. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autos sam. digestio va-renje) fkziol. autos. autodinamičan (grč. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). verodostojan. autos. kata-luo drešim. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. ili da. autodefe. pravi. autografija (grč autos. autos-didaktos) samouk. razmekšavanje organskog tkiva. tj. autokar (grč. pravovažnost. autizam (grč. kephale glava) samostalan. toxikon. umnožavati. autogen. učenje o samodeterminaciji. autos. actus fidei) jeretički sud. bezbožnika. samooploñivanje kod biljaka. determi-nare opredeliti. nezavisnost od drugih. autos. autogramma) v. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika.(grč. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. autoklav (grč. autos. autokefalan (grč.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam.

autonomni nervni sistem v. autoptički (grč. maomai tražiti žudeti) fiz. automobilski sport. autologaja (grč. . automatizam. fr. postupaka. v. pascho iskusim. sama sobom razbija kamen u mokra ćnom mehuru (u bešici). autos. koji radi bez u češća svoje volje i razuma. putem otvaranja i pregleda leša (ua. autokrat(a) (grč. koji sam od sebe radi. autosomnambulizam. zvekan. automat (grč. Tintoreto i dr. fr. automatizirati (grč. autos. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. kritike) samokritika. sprava koja. autos. lično posmatranje. autos. autos sam. kratos vlast.). automatograf (gr č . (Najpoznatiji: Rafael. automacija. nož. autos. morfogeneza. vutomorfoza (grč. moć) samodržac. kišobran. mobilis) sve što se odnosi na grañ enje automobila. puh. gledanje (ili viñenje) svojim (ili ro ñ enim) o čima. puška. automatos koji se kreće sam od sebe. tako reći. fr. auctor tvorac.) u gospodarstvu neograni-č en. lično iskustvo. motorni čamac. nyktos noć. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. automatos) samokretan. lat. hem. augere. fil. za razliku od slikovitog. samovladar. vladanje sobom. fr. Rembrant. fig. automahija (grč. hirurških instrumenata i dr. go-spodarenje razuma nad č ulima. autos sam.. prevo ñ enje i umnožavanje njihovih dela). autonomos) samoupravni. umetnika. odnos prema samom sebi. aparat za sterilizaciju lekova. već čisto fiziološkim uzrocima. teranje automobila. 2. temno sečem) med. samostalnost. lat. pri č emu ne dolazi do truljenja. auto-put v. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. mahinalan. autos. auktor. vaga. odobravanje. koji radi automobile. baino idem) med. nau čenjaka. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. fr. vladanje samim sobom. tvorevina. auteur) pisac. autokratija (grč. tj. nau čnog ili umetničkog dela. mišljenju i pisanju). autos sam. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). autorizacija (lat. autonoman (grč. glu-pak. autoniktobatija (grč. autopadeia) sopstveno oseć anje. portrait slika ličnosti) um. autokratski (grč.. automatiser) pretvoriti u mašinu. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. samodrža č ki. koji se bavi automobilom kao sportom. grapho) pskh. životinja (kod Dekarta). ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. biće koje nema duše. mehanič ki. autorisation) ovlašćenje. 90 autorizirati automacija (grč. ovlašćivanje. slobodan. autopsija (grč. autonomist(a) (grč. pregled. samouprava. automatika (gr č. auto-strada. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. pro-nalaza č a da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. lat. samokretljivost. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. putovanje automobilom. up. za č oveka: onaj koji liči na stvar. autolitotom (grč. auctor tvorac. autopsija). samokret. u čenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. 1ub rastvaram) samorastvaranje. samokretanje. tj. pristalica samozakonodavstva. nafta ili elektricitet. up. automatikos koji se kre ć e sam od sebe) nau čno-tehnička disciplina koja prou čava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. autos. automatija v. h'thos kamen. mobilis pokretan. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. Papinov lonac. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. autorizovati. bezvoljnik. autonomfa.) pristalica samouprave. automatizacija v. nomos zakon) samozakonodavstvo. autonomija (grč. sopstvenim očima. opsis gledanje. morphe oblik) biol. autokritika (grč.) v. besvesnik. autos. tvorac nekog književ-nog. stvarni govor. med. viñenje) 1. fil. automobil (grč. autos sam. autos. npr. automobilist(a) (grč. med. autopt (gr č. up. samo gledanje. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autokratizam (grč. autor (lat. autos. ocenjivanje samoga sebe. up. u činiti da neko radi kao automat. neograničeni vladalac ili gospodar. vegetativni živ č ani sistem. autoliza (grč. Tici-jan. automatija. odobrenje. autokratizam.) pril. autopatija (grč. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. autos. logia) ret. autos.. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. auto-riser) v. slika. aparat koji automatski beleži nehoti čne pokrete. autoptes) o čevidac. samostalan. politička nezavisnost. sistem apsolutističke vladavine. autorizirati (lat. pronalaza č. automatski (grč. auto. lišiti samoradnje. automobilizam (grč.) onaj koji tera automobil.) neograničena vladavina. samodrštvo. automatos) nauka o samokretanju. autoportret (gr č. autorsko pravo isklju čivo pravo književnika. na osnovu ličnog posmatranja. automatizam (grč. samostalnost. kola koja se kreću pomo ću motora kojeg pokre ću benzin. zač etnik. med.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. auctor. maomai.

auctoritas ugled. autofnlija (grč.) ovlastiti. tome seći. autotrofan (grč. čak kad su i pogrešna. autotransfuzija (grč. neuslovljenost. autohipnoza (grč. autos. trophe hrana) koji sam sebe hrani. . thećs bog) obožavanje samoga sebe. autćs sam. autćs sam. autos. prevod nekog književnog ili nau čnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. takve su. jedenje samog sebe. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ć ivati isklju č ivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. autćs. autorotacija krila aaij. autos efa (grč. sticanje pogrešnog. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. heterotrofija. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. zakonita vlast. kod akrobatskog leta „kovit". automatsko održavanje stabilnosti. lat. alotro-fija. v. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. philia naklonost. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: oseć aj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. choreo idem. autos. na brzu ruku. v.. transfusio pretek) ned. autos. autohirija (grč. npr. mršavljenje usled šećerne bolesti. npr. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. autoritet (lat. autorizovan prevod. od vrha prstiju. autć s. serum) ned. ugled. therapeia) med. autoteizam (grč.) biol. psih. Pitagora. strada drum) moderno izrañ en drum za automobile. he-mitipija. ned. sama od sebe nastala magnetična budno ća za vreme spavanja. nepomičan) fiz. stabilis čvrst. je to rekao". autotip (grč. priznata veličina (u nekoj struci). merodavan. smatranje sebe samoga bogom. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañ enja iz vene. autoritš) 1. autohton (grč. nadmoćnost (duhovna. therapefa. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñ enjima vo ñ stva mora se bezuslovno pokoravati. starosedelac uro ćenik. ugledan. autofonija (grč. autorotacija (grč. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. lat. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autotomija (grč. autos. omotaju elasti čnim vrpcama. autos. tj. pozvan. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. pa se. pod heterotrofai. phone glas) 2. autos. autofizioterapija (grč. improvizirano. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñ enje kod koga se vlada po principu vojne discipline. autoskopija (grč. autotrofne biljke bog. autoritativan (lat. prvi otisak. autos. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se me ć u njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. autos. lat.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. osakaćivanje samoga sebe u slu čaju opasnosti po život. autohirija. suggerere uli-ti kome što u glavu. uticaj. rotatio okretanje) samookretanje. autotipija (grč. phonos ubistvo) 1. autoseroterapija (grč. tvorac. opunomoćiti. ambulare hodam) med. novija fak-similna izdanja. skopeo gledam) v. autćs sam. autć-chthon) prastanovnik. up. tj. therapeia lečenje) ned. hypnco uspavam) dovo ćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnoti čno stanje. autćs. autofonija (grč. autćs. zakon koji je na snazi. autopsija. odobri-ti. physis priroda. koji ho će i može da nametne svoju volju ili mišljenje. pravna). autosomnambulizam (grč. epha) „on. lat. samoubećivanje. rezati) pojava koja se č esto može videti kod nekih životinja. autoterapija (grč. samoleč enje. autos. ital. lat. autohorija (grč. 2. ljubav prema samom sebi.. hipnoza. auto-strada (grč. auto-teles nezavisan) samostalnost. autos sam. samoubistvo. up. moralna. autoshedijastički (grč. therapeia leč enje) med. autos sam. haima krv. države bile: Musolinijeva fašistič ka Italija i Hitlerove nacisti č ka Nema č ka. autoniktobatija. zaljubljenost u samog sebe. fr. autosugestija (grč. autostabilnost (gr č . fr. uticanje na samoga sebe. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. autotrofija (grč. auctor. autćs. autćs. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. npr. phagefn jesti) ned. nadležan. kod zapaljenja plu ć ne maramice itd. nogu) u srce i mozak u slu čaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. ljubav) samoljublje. somnus san. lat. rasprostirem se) bog. autohemoterapija (grč. obrtanje krila oko vertikalne ose. kad gušter žrtvuje svoj rep. autoschediazo bez pripreme u činim) bez pripreme. samoobrtanje. autofagija (grč. up. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. hemigrafija. pozivaju ći se na autoritet učitelja. neograničenost. autćs. npr. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autotelija (grč. priznat stru čnjak. supr. i njihovo umnožavanje.

strasno. prenemaganje. ljubazno. afeza (eng. afagija (grč. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñ eno lice ali ne za druge (porodična uspomena. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. afefobija (grč. samobitnost. med. nego i ce svojim putem. afidavit (lat. ačiti se. bolestan strah od dodira. psih. parnica. affanato) muz. affectivus) uzbudljiv. supr perihel(ijum). svaki utisak na telo. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). traje obi čno samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. auf (nem. affectio delovanje) osećaj-nost. čuvstven. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čove čjeg tela. v. helios sunce) astr. kon afeto. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. afer d-oner (fr. afakičan. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. usinovljenje. velika naklonjenost. na. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. nedostatak oč nog so čiva: up. affectio delovanje) izveštačenost. uroñeni čki. aphe dodirivanje) lingv. osetljiv. afidat (lat. a-. med. spor. phobos strah) med. autohtonija (grč. umiljato. neprirodnost. koještarije. prenemagati se. osećaj. ljubazan. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. obolelost. affettuosissamente) muz.) onaj koji ima ili pravi afe-re. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. afektuozitet (nlat. affidavit) mor. afektuozan (nlat. afereza (gr č .. outsider) onaj koji je izvan čega. mlać enje. affixum) gram.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. dodatak korenu. affectuosus. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. affectio uticanje) naklonost. bolno. veoma strasno. ili ne biti ništa. prvi slog.. osećajan. skidanje) gram. težak položaj. arb od. usiljenost. razjarenost. afetuozisimo (ital. vrlo oseć ajno. koji se bavi prljavim poslovima. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. affiliatio) usvojenje. aut nihil) ili biti Cezar. uzbudljivo. afektirati (lat. iznenadno. afanato (ital. prikovati. afek(a)t (lat. plašljivo. affabile) muz. osnovi ili reči. afetuozo (ital. usiJ njenje. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. up. oboljenje. srdačnost. strasnost. afilantropija (grč. a-. primanje u neki red . a-. afazija (grč. afemija (grč. afion. afel(ijum) grč. kla-dilac koji se kladi nasumce. dvoboj. aut Caesar. affettuoso) muz. konj trkač nepoznatog porekla. lingv. samoniklost. afakija (grč. toplo. tužno. aphaneia) glupost. veoma naklonjen. aut Cezar. auto-chthonos) uroñen. affaire d'honneur) stvar časti. phakos sočivo) med. poklon i sl.) v. afektivnost (lat. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi.) čovek koji boluje od afazi-je. oset. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. starosedelaštvo. nemogućnost gutanja hrane. vazal. na koga zbog toga niko ne računa. bolest. aphesis) lii™. autsajder (eng. stanje raspoloženja. auf) predl. neupuć en č ovek. fig. affigere pričvrstiti. affamer) mu č iti (ili: moriti) glañu. ljubav. auto-chthon) prastanovništvo. pretvaranje. uzbuñenje. apheleia) ret. pretvarati se. phflos prijateljski. prvo slovo. afiksacija (lat. afektivan (nlat. affaire) stvar. afekcija (lat. sporna stvar. dirljivo. ganutljivo.). phasko govorim) med. tj. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom znač enju. arap. affidatus) klevetnik. aut nihil (lat. aferaš (fr. afamiran. samonikao. nemoć (ili: nemogućnost) govora. afanija (grč. mržnja na ljude. afeleja (grč. aphe dodirivanje. affec-tueux) usrdan. affectuositas) usrdnost. tur. affectus. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih re č i ili celih vrsta re či. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. naroč ito na ra č un države. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. nešto veliko. onaj koji je daleko od čega. afera (fr. afine (lat. zamršena stvar. starosedelački. prostota. fr. posao. način na koji izražavanje osećanja prati psihi čka zbivanja. afetuozisimo. prirodnost (u govoru). duševni pokret. stanje razjare-nosti. prijatno. afetuozisamente (ital. odanost. aphairesis oduzimanje. afamirati (fr. npr. dodavanje afiksa korenima ili osnovama re či. afektacija (lat. up. koji je po strani. i afilijacija (nlat. skraćivanje početka. aficiranje. sukob. antropos č ovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. phagem jesti) med. affectare) biti izveštačen. mlatiti se. a-. affettuosissimo) muz. jednostavnost. afazičar (grč. samobitan. praviti se. uroñenipggvo. afijun (stgrč. ač enje. nežnost. up. zanemelost od užasa.

stanji-ti. afobija (grč. uveriti. tast. afilirati (lat. Afrodita (grč. pripremanje topova za pucanje. a-. složeni suglasnici. . afyon) mak. afluksija. afretiranje (fr. fig. phlogizo zapalim. potvrdan sud (S je R). affiner) prefiniti. prikovati. afirmacija (lat. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. napraviti lepšim. ljubavno uživanje. sve brže. up. up afrodizijazam. u obliku izreke. top ili pušku pripremiti za paljbu. affluxio) v. nagomilavanje. afrodizija (grč. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). sličnost. a-. poučna izreka. dirnuti. zlato je skupoceno. odsečan. bez listova. odlučan. rastužiti. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. afroditski (grč. afinaža (fr. potvrditi. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. doterati. draž. afitirati (fr. radionica gde se prave žice.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. affirmativa) potvrdno mišljenje. aflogistična lampa. pre-čistiti. zakuplji-vanje lañe. oglas. affinage) profinjavaže. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. ta rafinerija. v. stanjivanje. opijum. parenje. afinerija (fr. afretando (ital. prečišćavati. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. astr koji opisuje planetu Veneru. phoros plodan. afiličan (grč. afinirati (fr. jalovost. a-. mudra. affinitas) srodstvo. tajno udruženje. afirmati-van sud. afformatio. afficher. sagorim) koji gori bez plamena. č. affutage) voj. zakupnina. aficiranje (lat. potvrñivanje. a-. aforistički (grč. žalost. aphyllos. afoničan. dremak. affirmare) tvrditi. morska gusenica. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. aphorismos) kratko i jezgrovito. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. affirmativus) potvrdan. pridružiti. srodnost. afirmirati se uspeti održati se kao takav. affricare natrl>ati) pl. neplodnost. družba. aflogističan (grč. očistiti. tvrñ enja. affinerie) prečišćavaonica. aphobia) neosećanje straha. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). npr. affinis) roñak po ženi. afluencija (lat. napraviti utisak. lat. rastrubiti. ljubavno ludilo. nujno. aflikcija (lat. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. iskaz dat pod zakletvom. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke već e lože. ljupkost. potvrda. obilje. sveza. affiliare) usiniti. nameštanje topa na lafet. afrikata (lat. gram. up.afilirati 93 afroditski ili društvo. obljuba. afiniranje (fr. npr. afirmirati (lat. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. afrodizijazam (grč. nebojažljivost. obilje. bratstvo ili društvo. prijatelj. alfresko. afitaža (fr. afrodizija. afiš (fr. uzbuditi. ubrzavajući.. affluentia) priticanje. biti afitiran biti u pripravno-sti. obilnost. doj-miti se.) ljubavni. tuga. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. afonija (grč. afion (stgrč. šurak. umnožavanje. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. aformacija (nlat. afroditografski (grč. bolno. afretozo. afitirati (fr. neplašljivost. afekcija. oroñavanje. spolna ljubav. jad. potvrda. aficirati (lat. ucveljenost. fig. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. phyllon list) bog. afretozo (ital. izo-bilje. fig srodnost. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. udariti na sva zvona. preterano razvijen spolni nagon. npr. affretando) muz. affiche) oglas. afluks. ad forma-ge obrazovati. ganuti. afluksija (lat. rodan) ned. lat.) uticati. Aphrodite. profi-niti. glačanje. zbratimiti. up. afresko v. affigere priku-cati. puške na kundak. afrodizijaka (grč. imati pri ruci. prijateljstvo (suprotno: kognacija). afinis (lat. združiti. pri-livanje. npr. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. javna objava. afflictio) utučenost. nešto putem oglasa objaviti. nesreća. navala čega. affluxus) priticanje. c. ljubavni bes. primiti nekoga u neki red. bezglasnost. potvrñivati. pokazni. aforizam (grč. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. pre^ čišćavanje. kon aflicione. afinitet (lat. hen. tur. Aphrodite) mit. afirmativa (nlat. phone glas) ned. plemenitih ruda. afretando. afficere) v. bol. oplon. affirmatio) potvrñivanje. aforija (grč. društvo. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. hol. afirmativav (nlat. aflito (ital. bratstvo. tužno. doterivanje. zet. ožalošćenost. muka.) med. bez čašičnog listića. uobličiti. afyun. arap. log. affretoso) nuz. oštrenje alata. affretement) kor. afluks (lat. afflitto) nuz. v. priliv. affuter) voj. nedaća.

chros koža. akenonoet. opt. up. ahromatičan (grč. Aherov (grč. aphtae) pl. a-. fig. ahromatopsija (grč. grub. akesis) lečenje. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. sin Peleja i božice Tetide. achates) št. ahipnija (grč. zatupelost. up. aharistia) nezahvalnost. mesnatog dela gnjata (lista). tako da mogu upijati boje. ogorčen. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. pogoršanje. oskudica u žuči. ton) gram. aphtha. nlat. acerbitet (lat. aphthosus) mehurast. Keros vosak) pl. ned. up. tj. afunde (lat. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. . a-. akezija. achronie) liti. ahemanzija (grč. gomilanje. otklanjanje boja. nesavremen. koji nije u svoje vreme. turban. bezobrazna i drska prevara. aftezan (grč. a-. magličaste mrlja na rožnjači oka. chypnos san) med. fiz. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. gorčina. chemeia) fiz. i to na peti. affronterie) javna pogrda. nego mora večito lutati. after-dinner) odmaranje odmah posle ru čka. a-. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. a-. acervacija (lat. aceridi (grč. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. grubost.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. Achilleus) mit. a-. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. up. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. ahrea (grč. Ahitofel (hebr. acera filologkka (nlat. affundere doliti. afront (fr. akeridi. strog. ahemav (grč. bezvodnost. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). do pete. a-. potpuno slepilo za boje. acezija (grč. podzemnom svetu.) ime mudrog savetnika kralja Davida. glas. tur. akedija. ahipničan. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. bezvučni suglasnik. oskudica u vodi. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. sramota. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. afronterija (fr. ahroničan (grč. affunde) fari. mana jednog čoveka. aphthai. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. med. ahmedija (arap. up. ahromatizam (grč. bledilo. podzemni. chroma boja) opt. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. Ahilova žila inat. acera (lat. ahidrija (grč. kadionica. reka žalosti u donjem. noos razum. slaba strana. affundere. hydor voda) nedostatak vode. izraditi da izgleda kao ahat. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. sprava za merenje vrenja. ahmadiyya. dolivanje. ravnodušnost prema nekom dobru. ahlis (grč. ahatizirati (grč. acholos) med. acera historika (nlat. chroma boja. up. prema životu. Ahasfer (hebr. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. aftong (grč. chylcs sok) ned. acedija (grč. nesposobnost razlikovanja boja. achromatos) bezbojan. ahromazija (grč. a-. a-. dosuti) dosi-panje. cheo sipam. ahromatizam. boja kože) med. oboljenje na sluzokoži usne duplje. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. aholija (grč. phthongos zvuk. aserra) kutija s tamjanom. a-. služi za nakit. afrosinija (grč. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. after-diner (eng. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). večernji. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. malokrvnost. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. akromatin. med. nemanje sna. buncanje u groznici. surov. vrsta dragog kamena.). karneola i dr. v. ntis. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. dobar i mudar saveto-davac. aphrosyne) bezumlje. farm. acenonoet (grč. bezbojnost. acervatio) nagomilavanje. afuzija (lat. acerbus) gorak. akedeia) duhovna tromost. besanica. ahilija (grč. melemi u masti u kojima nema voska. Aheron) kit. opor. bežučnost. surovost. Ahil (grč. acerbatio) zagorčanje.) opt. med. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. ogorčenje. donji svet. acera turarija (lat. afte (grč. uvreda. pomračenje vida. koinos zajednički. affront) otvoren napad. acerbitas) oporost. orao vidim) med. ahromatin (grč. acerbacija (nlat. besmislenost. a-. ahronija (fr. ahromazija. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo.) biol. čalma. aphros pena. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. lat. acerban (lat. a-. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. chemeia) pr. bledilo. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. ahat (grč. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. up. otuda: slabost. achlys) tama. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. strogost.

asegeg) čeličiti. npr. acidoza (nlat. acetate-star celuloze. acetum) hem. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. dirll-vo. aciditet (nlat. adžustamente (ital. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acinozan (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. acephalus. acstometrija (lat. adžitato (ital. ocatne kiseline. acidatio) hem. haima krv) med. grč. acidere) hem. zglobna čaša. grč. aceterin (lat. prisustvo acetona u mokraći. acetum) sirće. . radikal sirćetne (acetilne) kiseline. 2. žlezde. sasvim tačno.) 1. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. očeličiti. acidofilan (lat. tronuto. acetum) hem. sklonost prokišnjavanju. npr. mineralna.ne. grč. acetum (lat. blepein gledati) slepoća za plavu boju. metrfa) hem.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. kon adžitacione. metron mera) hem. acetum. acid (lat. acidimetar (lat. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. acetabulum (nlat. acefalija (lat. acidifikacija (nlat. kisela voda. gasovit ugljovodo-nik S2N2. Uron mokraća) med. acetum) farm. acetum) hen. acescencije (lat. acidirati (nlat. aceton (lat. upotrebljava se za osvetljenje. acidum) hem. asik) voditi ljubav. ljutina. acetonemija (lat. acetil (lat. a. hrane u želucu. anat.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. proki-šljivost. stvaranje kiseline. acijanoblepsija (grč. lek protiv žuljeva i bradavica. ačakatura (ital. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. aciniformav (nlat. acetoiurija (lat. grč. aciniformis) v. acetoza (lat. ocat) pl. prisustvo acetona u krvi. nesposobnost o č iju da zapažaju plavu boju. naročito kod šećerne bolesti. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. bezbojan i otrovan. kiselost. acescentia) hen. acsscencija (nlat. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. bog. acetum. merenje jačine sirćeta. sprava za merenje kiseline sirćeta. acetilceluloza (lat. kiseljak. acidacija (nlat. aggiustamente) muz. aciditas) hen. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acefalan (lat.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. stapanje. naročito kod šećerne bolesti. grč. acinosus) pupast. potpuno. fr. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. lako isparljiva tečnost SN2SNO. acinozan. aseg. uzburkano. koji ima oblik zrna grožñ a. okaliti. acetaldehid hen. acidosis) med. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetum. grč. acetum) hem. ocat. acetati (lat. acetum. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. ašikovati (tur. grč. acidum. acetometar (lat. acidificatio) hem. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). pretvoriti u kiselinu. acidimetrijv (lat. acefalna se č esto zove i knjiga (ili zbornik i sl. uskišnjavanje. tačno. acciaccatura) nuz. acetum sirće. pretvaranje u kiselinu. kiselina. acidum. hen. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. kyanos plav. ukiseliti. acescentia) pl. sredstvo. acetilen (lat. acescere. soli sirćetne. sirćetno kiseo. koji sadrži sirće. agi ta to) muz.) sirćetovit. metrfa) merenje jačine kiselina. acetičan (lat.

carina. ne radeći ništa. čistiti rečno korito od peska. baždar) naplaćivač carine trošarinac. traćiti vreme uludo. zabuna. taksa baždaru. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. jevtina cena: mali i lak muzički komad. bagger) jaružar. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. Bavijus (lat. stvari. po čemu je i na zvana. pomoću motaka za merenje. prava linija duga više kilometara koja se. bezbožnost. nlat. vrlo jevtino. baba otac. Bk= berklčjum. ne obzirati se na . badem) bog. manguparija. baguette štap. izopačenost. bagat. baždar (tur. bagata) u taroku: prvi od 22. bavoš (fr. ba so.) vrata. Btto= bruto. fig. malenkost. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. bedava) besplatno.) kraljev otac. pagat (ital. baborok) omiljena češka narodna igra. Bavius) v. potcenjiva-ti. babiole) dečja igračka. šljiva. fiz. baza (grč. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. baždarina (tur. podnožje stuba. kanala i sl. vajna spisateljka. . Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. babel (hebr. Ve= beril. ital. geom. tričarija. bavella. baba otac. razvrat. osnova stepena. kom od grožña. ćopav. nečisto izrañen bakrorez. v. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . potencije ili loga-ritma. meraču. S. . geod. fig. Vavilon. babiola (fr. bavela (ital. nečista izrada. nipodaštavati. otpaci od svile. nevaljalstvo. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. bagavata (ind. bavoširati (fr. b). društvu je cilj da poja č a i održi tu jednakost. 2. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. kao skraćenica: b= bene.) ne mariti za nekoga ili nešto. bacdar od pere. badavadisati (tur. maslin-ki i dr. badava (tur. uče-na gospa. uzimati koga ili što suviše olako. fig. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. huz. bava) trg. baždar) l. grad. zbrka. taroka ili aduta. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. bavoche) nečist štamparski otisak. ba-ble (fr. . bagav (tur. bab (pere. V. bagasse) isce ñ ena še ć erna trska. Babilon. V=predikat (dok A označava subjekat). bavocher) praviti nečiste otiske. carinik. Bav (lat. babu (ind. log. detinjarija. ð=bor. bhagavata) v. bas-bleu) plava čarapa. arh. bagmak) hrom. bagatelle. kipa ili svoda. igračka. pančaratra. V=sniženi ton N. babo (tur. bagaža (fr. bagatella) sitnica. moreuz. bagatela (fr. nečisto štampati.) indijska titula: gospodar. bager (hol. ološ. uzaman. babel) nered. badem (tur. beatus. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. baborak (češ. lenstvo-vati. baget (fr. sit-narija. češka brza mazurka. bagage. radi isušivanja zemljišta. basis) osnova. Vg=bor. podloga jedne stvari. koještarija. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. merač. mulja. baba-kan (pere. baggagium) prtljag.= vaso kontinuo.) besposlkčiti. bedminton. ba-breton (fr.) jaružariti. kontrolor mera. sitnica. bagasa (fr. bonus. temelj. pere. bacdar od pere. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. kapija. bangav. hen. bagerovati (hol. slične bagdadskim šalovima. mat. knez. Vso= banko. Bi= bizmut. vaditi pesak iz reke. Bavijus.B B. deda) otac. bagatelisati (fr. uzalud. ða=barijum. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. bagdar. kantardžija. badminton v.

u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. baza. koji ju je prvi utvrdio i opisao). stari. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. varati. v. odličan materijal za grañ evine bazana (fr. basen. i magnetita. igračice na službi u ind. bazanirati (fr. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. bazergan) starešina trgovaca. basis) osnovati. basis) hen. basis) pr. Bazedovu. bazirgan od pere. pouzdati se. javlja se u obliku slivova. v. baziotrib (grč. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. basis. bazeologija (grč. Moje.-tur. bazilikalan (grč. lekaru K. prisustvo jedne hemijske baze. utemeljiti. odreñ en put na zemlji (npr. osnovno učenje. svojim pogledom zadavao smrt. baziotripsija (grč. predstavnik trgovaca. baziotriptor (grč. basis) hen. I. pojačana probava materija. bazilika (grč. mit. bazni (grč. bayagl) tobože. augita. bailadeira) pl. ovčija. baziti (grč. up. četr. basilike) u obliku bazili-ke. modni list sa mustrama za haljine. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. (nazvana po nem. bazalni. sem. bombasin) trg. potom. bazirati (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela.. osloniti se. baitilije (grč. teleću) za kori-čenje knjiga. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. drhtanje prstiju. Bazedovljeva bolest ned. hen. a druge za sudije (tribunal). kefalo-trib. obojiti crno. Bazilike (grč. tip prvih hrišćanskih crkava. bazeitet. 19). hramovima (ind. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. zasnovati. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. bajadere (port. bazeitet. glavna crkva (takoñe: vasilika). svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. jedne za publiku. ovčiju. basaltes. saborna. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. javne igračice i pevačice u Indiji. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. basis) ži. bazuka voj. bajat (tur. bazarn (fr. bazrñan-baša (pere. v. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. basiliskos) zool. baziotrib. u Evropi: radnja naro č ito sa luksuznom robom. bazno kamenje. bazen (fr. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". uvodna stihovna stopa. baitylia. kefalotripzor. bazar) pijaca. legendarni kraljevski zmaj koji je. vrsta malih marama. basis) pl. tribo trljam) med. tribe trljanje) med. u isto vreme. mršavljenje i dr. v. bassin) v. kraljevski zmaj. basis.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. krupne buljave oči. bazicitet (grč. kupa itd. vrsta finog i jakog porheta. basis. osnivati. baze. koje su. bazanit (grč. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. kol. supstanca. po čivati. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. tvar (materija. bazilisk (grč. fil. basis) pl. 28. vašarište. koji se upotrebljava naročito na Istoku. pouzda-vati se u. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. kod Grka i 7 Leksikon . i javne ženske. bajagi (tur. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). dućan sa svakovrsnom robom. ručni reaktivni bacač. Basileus) pl. konta na konjičkim čakširama. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. tripsis trljanje) ned. proliv. god.. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. pokrivena čaršija na Istoku. bazeitet (grč. tobože. voj. koji „čine privrednu strukturu društva. nebesno kamenje. sličan bazilici. dolerita itd. betilije. bazen (fr. bayat) koji više nije svež. objavljen 887. znojenje. glavna vena na pakoru-čici. bethel) pl. baze (grč. ubrzan rad srca. realnu bazu. basin. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). aiat. opsenariti (u svrhu lečenja). ustajao. up. logia) nauka o osnovi-ma tela. baziotriptor. hen. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. bazrñan (tur. 1799—1854. oslanja-ti se na koga ili što. bazalt (lat. baymak) vračati. bazitst (grč. va triangulacije. basis. baja™ (tur. bazar (pere. brzine automobila ili drugog motornog vozila.

bakterfa. arlekin. jednoćelična živa bića. phagos) pl. bakteriofagi (grč. baksuz (tur. Beize) hem. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. bakteriolog (grč. batina. štapom. bajdara (rus. prisustvo bakterija u mokraći. bakterije (grč. pajac. bakteriocidnost (grč. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj u čvrstila. močilo. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bobica. v. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. bejram) v. ital.) bajrak (tur. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakkai) trgovac namirnicama. Dnjestru i Bugu. bajaccio) lakrdijaš. klicomori. bakvuds (engl. bal en masque) igranka pod maskama. bakara (fr. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. bakciforman (nlat. . bakterfa. krčma. up. zabava sa igrankom. bakteria) biol. bacca laureus lovorova bobica) na nem. dug nož sa dva reza ili više rezova. luženje.bajaco 98 bal bajaco (ital. baccalaureus. baccana) obična vinarnica. pristaništa. fero donosim) bog. god. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl.-med. bakteriocidi (grč. bakteriurija (grč. Bajram (pere. baka (lat. 2. palica. bahtsiz) nesrećan. metra) merenje pomoću štapa. bacca) bog. mokrenje zaraznim klicama. kažnjavanje batinom. prevučen kožama. bakterioze (grč. baklava. baidaki) pl. hol. dem. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. bakalaureus (nlat. bal. bakraclz) stremen. 1. bayrak) v. nagrada za učinjenu uslugu. bakračlije (tur. bakteria. bakalin (tur. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. bakciferan (lat. bakterioliza (grč. najmanja. bacciformis) u obliku bobice. Bake) znak (obično komad drveta. bakteriocidi. mlada devojka. mlevenih oraha. Backfisch pržena riba). caedere) biol.) pl. bakteriocidnost. bakteriologija (grč. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. gorštaci. fr. therapefa) lečenje pomoću bakterija. Bahus. bacca bobica. bakreni kotao (i uopšte kotao). od bakterfa batina) pl. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bal (fr.. lysis rastvaranje) hem. jagodičast. bah$i§) dar. bacleur) zatvarač luke. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. baka (nem. arap. up. bajlbrif (hol. Barjam. veoma sitna. napojnica. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. backboard) mor. backwoods) pl. bakvudsmeni (engl. bakfiš (nem. Vasso Bahus. uron mokraća) med. bakulacija (nlat. nlat. uzengija. bal an mask (fr. močenje. bakteria palica. balio. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bakteriemija (grč. Bakchos) kit. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. baklaža (fr. i eng. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. baksuzluk. prut. baionnette) voj. rakidžinica. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. baculus) štap. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. nesreća. prašume. bakulometrija (lat. poklon. bakterfa. biol. bakalaureat (nlat. hem. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. zlosrećan čovek. bakterfa. bakteriolizini (grč. caedere ubiti) biol. bakterion štapić. šaljivčina. haima krv) med. nevolja. bakulus (lat. bakalaureirati (nlat. pripadaju biljnom carstvu. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. baclage) mor. up. barjak. bakler (fr. bakbord (engl. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. baculum štap. grč. bakrač (tur. up. baculatio) batinanje. jagoda. ma-gistriranju i doktoratu. boja. bakšiš (tur.. lešnika i dr. šiparica. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. ballare igrati) igranka. bakana (ital. backwoodsmen) pl. ispit zrelosti. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. fig. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. koji rodi bobicama. bajdaki (rus. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. motke. čovek koji drugome donosi nesreću. bakterfa. klicožderi. Bakhus (grč. bajonet (fr. baklave (tur. bajc (nem. univerzitetima: najniži akademski stepen. bobičast. baccarat) francuska hazardna igra karata. ispit koji prethodi licencijatu. osobina nekih živih bića. bakteria. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). lat. bakterfa. bakterioterapija (grč. bakvuds. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. uništači zaraz-nih klica. lat.

ital. baletski igrač. balata (nlat. muz. lakrdijaš. ballata) 2. ustezati se. bilanx) ravnoteža. naročito cirkuska. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. balsamica) pl. podaci mornara o robi koju su natovari li. muz. balaena. balancier) šetalica. balagan. treperenje. kor. balzamski lekovi. baletski igrač. baldahin (ital. balanos. balanoidan (grč. balet-majster (fr. grč. bala (fr. bilans. šatra. umetnik u igranju. nlat. baletski igrač. balast (kelt. figura u plesu (u lansu i kadrilu). tepati. biti neodlučan. služavke u azijskim hramovima. bilans. preplitati jezikom. balerine (ital. kupi lopte i donosi igračima. izrañivač terazija. u kojoj je naročito poznat tzv. kit. geb curim) zagnojavanje glavića. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. up. pesma uz igranje. logfa) zool. balšažgetr(fr. balabane) daščara. balanos. balancement) kolebanje. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. blenna sluz. balada (fr. balaena. balata (ital. baleine. igra na pozornici. baleteza (fr. far«. onaj koji se hrani žirom. balleteuse) pozorišna. balanos žir) med. balata) l. mucanje. prvi igrač u baletu. balance. njihanje. baletska igračica. balet (fr. balansje (fr. otmena igranka. balletto) umetnički ples. up. posthion kapi-ca) med. vrsta hljerodula. balet-tencer (fr. balander (hol. Tanzer igrač) igrač u baletu. Baldacco. zapaljenje glavića i kapice. baleioptera (lat. ballata pesma uz igru) džoet. astr. balanoblenorea (grč. ballade. ballare) pl. ball-boy) ot. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). bal rage). biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. bal champetre) igranka u polju. balsamon) xex. balzamika (nlat. balansiranje (fr. nauka o kitovima. ballet. bilj-na vrsta. ljuljanje. žirolik. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. ballet. balerina (ital. kolebanje. balsaminaceae) pl. bal pesak. pere. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. phagos) zool. zamuckivati. bajadere. proučavanje kita i njegovih osobina. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. balsamon. a delom i aromatičnim kiselinama. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. balanopostitis (grč. lat. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. bog. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). balena (fr. klatno. ital. baladen (fr. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. glumac. balbuties) ned. baladine (grč. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. nejasno izgovarati. balalaika) muz. balansirate (fr. svaki nepotreban i suvišan teret. balzam-ska sredstva. koja. nem. konačni račun. kantara. balancer) uravnotežavati. balagan (rus. nem. ballerino) učitelj igranja. balazor trg. trg. pterćn) pl. upotrebljava se za električne izolatore. fig. neodlučnost. pesnička pripovetke. zamuckivanje. ballerina) umetnica u igra-nju. nedoumica. stvar za odbacivanje. balle) denjak. bal u svečanom ruhu. balanitis (grč. balbutirati (lat. Meister majstor) voña balega. držati u ravnoteži. balave (fr. balanse (fr. ili u vezi sa pantomimom. balaena) zool. služeći se i dijaloškom formom. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). trg. balanos. zool. koje se posetiocima hramova nude za novac. ravnoteža. baladin) šaljivčina. balanofag (grč. balbucijes (nlat. lat. ballet. sličan gitari. balalajka (rus. igranka pod obrazinama. ali elastičnija od ovih. balzamirati (grč. drhtanje. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. grč. Terazija u Zodijaku. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. preplitanje jezikom. žirožder. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. svežanj. uravnotežiti. kole-bati se.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balio. jaka i većinom prijatna mirisa. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. bilo kao umetak u operi. kod tenisa. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). balbutire) med. ejdos) koji ima oblik žira. balzam (grč. bal-boj (eng. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). dečko koji. ruski narodni instrumenat. up. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balerina. opis. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. mucati. baraka. slik. sa trou-glastom kutijom. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). balenologija (lat. balanos. balzaminke (nlat. mašinske kaiše. bal pare (fr. vaga. baletska igračica.

grč. balio bacam. sojica. ballismos „igranje") bolesna. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balzamum kordijale (nlat. balon d'ese (fr. glasati kugli-cama. baliotade) skok konja ispruženim nogama. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). poz. koji je 1746. balio (fr. balistički (grč. književnosti. ballotte) kuglica za glasanje. balio bacam. kupanje u pari. sargija od vune. balzamum oftalmikum (nlat. bokasta boca za tečnosti. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". gañenja. balneum cineris (lat. balustre. balneum (lat. teorija bacanja. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. kupatilo. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). grčenje. održavaju se od 1929. kosije pada nego što se penje. bal. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. denjak. banjsko lečenje. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balle. balcone) apx. balneologija (lat. balista (lat. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. balneum vaporis) nap-no kupatilo. balzam za uminjavanje. balneum cineris) ne-pelno kupatilo.). balio bacam) voj. balotada (fr. balzam za oči. usled dejstva vazdušnog otpora. balneum. drhtanje. produženje prve i druge galerije do pozornice. balkon (ital. balsamum cordi-ale) far«. balle. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. godine u ðenovi. Jugoslavije. balio) l. ples. balzam za jačanje srca. kupanje u toplom pepelu. lepo izrañen stubić. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. pod pritiskom barutnih gasova. balkanologija nauka o Balkanu. balo (ital. balneum arene (lat. balistkčka kriva (linija) fiz. kupališta. muzički komad za ples.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balkanistika v. lged. balistike (grč. trzanje. balustra. balneum. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. balneum. balneoterapija (lat. okruglo telo. ćuvik. Bugarske. utišavanje bolova. ballizo. belina (fr. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). Balila (ital. Rumunije i Turske). balkanologija. grč. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balneum vaporis (lat. balio) koji se tiče balistike. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. grč. igranka. ballon) šuplje. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balneum arenae) peščano kupatilo. logfa) proučavanje banja. balaustion cvet divljeg nara) vrh. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. balizam (grč. baluster (fr. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. balon (fr. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. hitam) bacačica. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. grč . ballista. nepokriven. balistogram (grč. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. zadnji deo velikog parobroda. balzamovati v. glasačka kuglica. balon kaptif (fr. ballon captif) vezani balon. balo (fr. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. baline) vunena materija za pakovanje. glavica. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balneum kupatilo. balotaža (fr. god. balneum laconicum) znojno kupatilo. balotirati (fr. balsamum anodynum) far«. med. balzamirati. mor. Grčke. . ballot) 2. doksat. zbog čega se mora ponovo glasati. balsamum ophtalmicum) fark. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. bala trgovačke robe. balneotehnika (lat. grč. balneum lakonikum (lat. kupanjem i dr. naročito. balzamum anodinum (nlat. balio bacam.. svežanj. kupanje znojenjem. balneum) banja. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. fig. balnot) vrsta burgundskog vina. ital. po običaju starih Egi-pćana. balistoskop (grč . okrugla. za olakšanje poroñaja. grapho) opisivanje banja. balkanijada sp. banjsko grañevinarstvo. balneografija (lat. bacakanje. geogr. balota (fr. fol-kloru. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). utroba se ispere karbolnom kiselinom. grč. revolvera) i ispaljenog zrna. koji spada u balistiku. nazvana po dečaku Ba l ili.

zavijanje. putujuće društvo svirača. fr. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. banda (ital. Americi i Meksiku. banket (fr. priručje. igra č koji drži bank. Hajnrihu Bandu). balčak (tur. prosto. previ j anje. mala traka. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. valuta) bankovni novac kao fingirana nov čana jedinica. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. bavalitet (fr. bandeletette) uzan zavoj. banaliser) načiniti otrcanim. banka. bambino (ital. zastava na ka- tarci. naslon. tračica. bankvaluta (ital. seljačke igranke i sl. vetrokaz. bankar (fr. opšti. samo sa više žica (8^24). propalica. nevaljalstvo. bandager) ned. kreditnim i efektnim poslovima. gozba. utega i sl. bambino) detence. v. ital. banquier. saraf. banco. družina (lopovske). Bankier) v. obično. sp. metnuti obruč na naplatak. menjač. bandaža (fr. da bi bila glatka i sjajna. bambus (malaj. okov na to čak. el bandola) muz. hajdu čija. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. banka (ital. banco. bankar. prima novac na štednju. zavojić. banditisme) razbojniko-vanje. banderole) kita ili gajtan na trubi. banda. odred. kod nas i nov čanica od 10 dinara. lutka. veza. bandito) razbojnik. prinudno pravo (različito od jus kogens). banderilla) koplje sa zastavicom. štedionica. Bank) novčani zavod. mambu. banco. postaviti balustradu. up. banque) upla ćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. konjička zastavica. fr. bambocciade) pl. gitari sličan muz. suviše ponavljana rečenica. pustahija. banalizirati (fr. svakidašnjim. hajdukovanje. malo dete. grañ. bandola (ital. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. posreduje u kreditnim poslovima. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. balhornizirati (nem. balustrade) arh. banalitet. banda) četa. nota) vrsta menice koju neka nov čana banka izdaje na samu sebe. bavana (šp. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. banalite) v. banalna fraza otrcana. svakidašnjost. bandage) med. oproštajna gozba. bandolin mast za kosu. sopstvenik banke. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. balkonima. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banquette) voj. bandonion. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. up. opasač na kome stoji fišeklija. filistarstvo. bandleta (fr. raste u Indiji. bambočade (ital. banderola (fr. č esto visoka do 20 m i po 60—70 st debela. nevaljalac. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske kr č me. sličan gitari i balalajci. glumaca. gomila. banauzija (grč. skitnica. banausos) zanatski. bandoneon. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. nem. redenik. vojna muzika. bannarium) pravo prisiljavanja. bambu. čovek koji se upravlja prema vetru. bandola. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. lazaroni. previjati. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda.balustrada 101 banknota balustrada (grč. mandola. pustahij-stvo. pre-viti. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. bandažirati (fr. trg. banalite) otrcanost. balaustion. plaćeni ubica. banketa (fr. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . strani novac itd. banalan (fr. a po ukusu dinji. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. banque. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. stepenicama. ograda na altanima. eng. šp. banana) bog. banalnost (fr. daje zajmove uz kamatu.. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. bank. svakodnevni. tablica sa cenom neke robe. pruga u boji. bandonion muz. banditizam (fr. bandoneon muz. mandora. upotrebljava se naročito u Sev. bankijeri (ital. up. banquet. okov na to č ku. banco. bandagiste) proizvoñač. obru č na naplatku.utega (kod mačevalaca i boksera). staviti utege (u mačevanju i boksu). vašare. izveštao. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. otr-can. bamboo) vrsta trske. spojnica. 1531— 1599). banknota (ital. nem. ustanova koja radi s novcem. balustrer) ograditi stu-bićima. fr. bandažist (fr. štampa-ru. unutrašnji naslon na prozoru. rñave. balčak) drška od sablje ili mača. banarij (nlat. filistarski. banauzijski (grč. banderilja (iš. banale) običan. bandist(a) (ital. zaviti. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. banalnost. reklamna traka na omotu knjige. balustrirati (fr. banderiljero (šp. remnik na pušci. bandit (ital. zavoj. up. baikir (fr. bandu ra (rus. prodavac hirurških aparata. banquier) lice koje se bavi novčanim. pljosnata mala šipka. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. bank (ital. naročito zavoja.. v. drumski razbojnik. banchieri) pl.

bez da sam znao. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova.: šnajder. grešiti se o previla i č istotu jezika. baptizo) pl. barbarikos) prvobitno: strani. baratteria) kor. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. obično u blizini vojni čkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. prevara. baptisterij(um) (grč. baptizirati (grč. fr. krštenje. baptisterion) krstioni-ca. barbarizam (grč.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. šuster. baptizma (grč. fr. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. kovanica. barba brada) čika. na štetu jasnosti i čistote jezika. nm. pregrada. baraka (fr. barba. barbarin (grč. baraterija (ital. baratirati (ital. baraquer) smestiti u barake. barbakana (fr. banco-conto) trg. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. barbar (gr č. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. ital. baraque) daščara. džinovsko hlebno drvo. propust za vodu. gruba jezička greška. raste u žarkim krajevima Afrike. pregrada. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. in barbam) u bradu. banko-konto (ital. barbacane. barbarski (grč. krštavanje. tuñinski. barat (ital. baražna vatra zaprečna vatra. baros težina. naro čito za ona značenja za koja imamo našu reč. bar) 2. pola tri. keltski i . bar (grč. mostarina. grč. bankokrat (ital. tj. podvala. baraž (fr.) bog. varvarizam. divljak.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. u brk. varvarin. bankokratija (ital. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. plod. krštava ti. taksa za prelazak preko mosta. nlat. bankrotstvo. barattare) trgovati davanjem robe za robu. in barbam (lat. var. trgovina kod koje se daje roba za robu. berkan.. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. bancarotta. potkradanje. motka. banjo) kuz. trampa. veoma gusta i teška. trampa. papirni novac.. barakan. pogrešno upotrebljene reč. bankrot (ital. barato-trgovina (ital. rampe. slična platnu. v. fig. stražarske kula.' varizirati. greda kojom se zaprečava put. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. novčanica. čiča (u Dalmaciji). spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. u lice. barbarismos) gran. nazvati telefonom itd. potpuna propast. pobarbariti. voj. baptisma) crkvena tajna krštenja. bantam petlić) sp. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. bandžo (eng. obustava plaćanja. traže da se krštavaju samo odrasli. surov. fr. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. barba (lat. iskvareno. baratto) razmena. barbarski ornament gotski. nečovečan. grub. barbarizirati (grč. brana u sudnici. trampiti.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. bankokrat (ital. varvarin. u kojoj se pije i jede stojeći. stradanje. pregrada izmeñu konja u konjušnici. kaldrmarina. grub. barakirati (fr. lišće i kora služe i kao lek. sprud naslaga. barat) trgovanje. nepravilno. naročito uobičajena u knjižarstvu. trgovati razmenom. barrage) brana. bantam kategorija bokser. krčma. livnica. Band-sage) zan. za svetlost. divlji. mašinska testera trač ara. ustava.. Adansonia digitata). dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. bantam (eng. straćara. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. stanovati u logorskim kolibama. sa osvežavajućim plodovima. preprečna vatra. postradalost. imate li što za jesti. up. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. grč. baptisti (grč. surov čovek. barbar. stranac. teret) 1. banco. rampa. nadenuta ime. razmena. nlat. trošna kućica. ital. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. kri-jumčarenje. baobab (amh. bara (fr. bansek (nem. barre) poluga. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. baptiser) krstiti. banco. baratto. visoko do 20 m i debelo do 9 t. baptfzo. bar (eng. tj. šipka. protivan duhu i pravilima jezika. govoriti u kovanicama.. grč. barbacana) voj. rumpere slomiti) slom banke. barakan (arap. pritisak.75 i 53. dakle tuñinac. npr. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. danas: neobrazovan. možda poreklom sa Jave). dućan od dasaka. naročito protiv groznice (nlat. bonsek. krateo vladam. barragiste) čuvar brane. široka arabljanska haljina od te tkanine. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. barbaros) v. ital. baražist(a) (fr. barracano. baranda (tl. bancus klupa. daščarama. bendžo. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki.

skidati krljušt sa ribe. ñeram. barikadirati (fr. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. baricentrum (grč. barbaros) neobrazovanost. muzički instrument sa žicama. baritonon (grč. barys. kurban bar jam. protkati šarenilom. verovatno. barys. ital. barkarola (ital. neukusno. četa vojnika. barifonija (grč. bardot. barka (ital. znak Va. barikada (fr. teško. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. izdvojiti se. grubost. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. barjak (tur.98 1 u SAD) bareljef (fr.. fig. mostova) u cilju odbrane. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. pevati bariton. bariolaža (fr. meña. barditus) ubojna pesma barda. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. seta. reljef. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. ši-šati. pregrada uzanih mesta (ulica. surovost. sphaira lopta) geol. barimetrija (grč. barometrija. dubok glas. i to za: nukleone i hiperone. dizati (ili: praviti) barikade. glossa jezik) med. tuga. bariglosija (grč. barioler) šarati. gojaznost. barriere) pregrada. metria) v. gvožña i dr. granica. barys težak) hem. varvarstva. barys jak. bari. sastoji se. prepona. barilja (um.) muz. atomska masa 137. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. prošarati. drveni. kelt. bariolage) šarenilo. Japanu i dr. branik. tj. smetnja. lañica. dubok. barys težak. usamiti se. prepreka. barbifier) brijati. grañanski rat. divljaš-tvo. bereta (fr. barilla) hen. u slavu junaka i bogova. barque) čun. kuv. albarda) tovarna životinja. ital. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. zaklon. bajra«. barbe. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. pevač koji peva dubok glas.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barikadirati se ograditi se. barilalija (grč. barifon (grč. praznik žrtve. barca. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. barister (eng. pesnik. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. barretum) kapa uopšte. pepeljuga. težište. barricade) brana. ua. od teških elemenata. duboki tenor ili visoki bas. varvarska. basist. mlada mazga. ugojenost. barythymfa) zlovolja. ulična borba. kćntron) fiz. barioni fiz. bas-relief) plići. brana. mostove) u cilju odbrane. vrsta malih. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. barež (fr. tonos ton) muz. laleo govorim) med. v. prepreka. zatvoriti uzane prolaze . kakvu nose na službi sudije. suviše šareno slikarstvo. bas. barisfera (grč. baritonirati (grč. drugi. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. bardit (nlat. muz. otežano govorenje. bas. našara-ti. barys. zatvoriti se dobro. neuljuñenost.34. bard. barijera (fr. Americi. barilalija. fr. fig. bardiljo (ital. barys težak. barbarstvo (grč. bariolirati (fr. mali čamac. barda. grč. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. pevač koji peva bariton.55 1 u Engleskoj. bariton (grč. barbiton (grč. bard (eng. fig. barricader) pregraditi. redni broj 56. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. Zemljine jezgro. soma telo) med. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. barbirati (fr. tćnos) muz. crnih medveda u Sev. uz pratnju harfe. velika trgovačka laña sa tri katarke. up. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. arap. ulaz gde se plaća troša-rina. steg. sveštenici itd. teško izgo-varanje reči. sada: sve slično tkane materije od vune. sličan liri. smetnja.(grč. barij(um) (nlat. guslarska pesma. fig. barñelo (ital. baritonist(a) (grč. baritimija (grč. koji je pevao. med. barytonon) gram. bardak) zemljani sud za vodu. barys težak. bayrak) zastava. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. baryum. baribal zool. pregrada od rešetaka. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. neraspoloženje. jedan slog. prepre č iti. tromost. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. naročito poslednji slog reči. barrette. barys. eufonijum (u vojnoj muzici). šp. barisomatija (grč. bardak (tur. barel (eng. odbrana. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. Bajram. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". element. barys težak. polihord. nlat. pogranične utvrñenje. phone glas) muz. Barjam (pere. naša-ranost. muški glas izmeñu basa i tenora. varoška kapija. barrel bure. bardo (fr. nikla. svile i pamuka. barytoneo naglasim gravisom) gram. teškoća govorenja kao bolesno stanje. 158. berretta. ostaviti nenaglašen.

noć od 24. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. ital. basma (tur. mali kontrabas sa tri žice. barograf (grč. bassa ottava) pl. bassetto) kuz. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. barometar koji sam sebe registruje prave ći tzv. baronija. barogram. barman) vlasnik ili poslovoña bara. vitez. basamak) prečaga na lestvama. barometrija (grč. v. smešan. izme ñ u barona i viteza. barok. barotropizam (grč. v. baron. basileus (grč. pravac) bog. baronat (nlat. zapaljenje bartolinijskih. čuz. hrabar čovek. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. bšros. barokna poezija učena. baronese (ital. barut) prah za vatreno oružje. najviše stanje barome-tra. basso obbligato) mu?. baseto (ital. baronet (eng. bariton. baros. jedrima i malim topovima. barometarski (grč. baromakrometar (grč. dazimetar. baronnie) v. barometrograf (grč. thermos topao. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. bassiste) pevač koji peva bas. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. grč. bason (fr. sprava za merenje vazdušne težine. svira č koji svira bas. up. gimnastičke sprava: dve okrugle. nastran. mesto u pristaništu gde stoje lañe. bastaj. basso. baskitbol (eng. barokni stil (port. košarka. barokan (port. baros. up. instrument koji proizvodi bastonove. grč. mali čamac. Vaggep. barut (tur. makros visok. najve ći čamac na ratnim brodovima. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. sa katarkama. v. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. baros. baros. metron. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. bazen. baros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: težina. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. barmen (eng. metron) vaga za decu. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). tanka šarena pamu čna tkanina. pismo). barcherolla) šetni čamac bez katarke.(grč. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. stepen plemstva izmeñu grofa i plemi ća. barotermometar (grč. materije i forme. fr. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. barokni stil. barres) al. gramma slovo. up. kelner u baru. usminskih žlezda. baronija (fr. štampana knjiga. barogram (grč. dvorske. baros. pritisak. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. barimetrija. basson) muz. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. barometar (grč. barrocco) apx. avgusta 1572.) nepravilan. baros. voda vešta č ki ogra ñ ena (u parkovima i sl. barcaza) hor. cic. baronessa) baronova k ći. baros. stepenica na stepeništu. baso obligato (ital. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju.) koji se tiče barometri-je. barchetta) čun. ital. . član nižeg plemstva. barne (nem. Bartolomeja. baro.). junak. basson. gondola. tako ñ e: barkerola. basa otava (ital. metron) fiz. fagot. na dan sv. štampa.). bas (ital. bassetto) kuz. barofon (grč. jak. basen (fr. barketa (ital. basamak (tur. baro. barograf. up. veština rukovanja barometrima. up. up. titula drugog arhonta u staroj Ateni. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. basileus) kralj. razboj. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. fr. baros težina. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje ho ć e li vreme biti vedro ili mutno. bas-lis (fr. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. kotlina. trćpos obrt. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. najdublji muški glas. bartolinitis med. bassin. 2. barrocco. osnova harmonije. baroskop (grč. batino) rečno korito. basket-ball) sp. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. izazivaju utisak ne čega na-stranog i ludog. barone) plemićka titula. glas basa koji vodi melodiju. basist(a) (fr. geotropizam. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. čudan. duboki tenor. hipsotermo-metar.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. najniže stanje barome-tra. grapho) četeor. skopeo) stariji naziv barometra. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. barografsku krivulju. fig. svaka učvršćena na dva stuba. basma) l. vazdušnog pritiska. baronat. barkica. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. baros. mandole i dr. barkasa (tl. baset (ital. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. barkerola (ital. paralelne (i vodoravne) motke. lañica. barok (port. barkarola.

bastion) voj. batifon (grč. razmnoža-vati se putem ukrštanja razli č itih vrsta. udar po protivnikovom maču. bastardo) bog. batarde) pokrivena laka beč ka kola na gibnjevima. borbeni ma č koji se u borbi držao u jednoj ruci. bas koji prati. bathys dubok. najslabija vuna na ov č ijem krznu. zamajni udar klatna na č asovniku. grudo-bran. laña) „dubinski brod". bastardna vuna. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. batman (fr. u Berlinu). bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. utvrñenje. battere. batard (fr. basso ripieno) kuz. battalmak) pokvariti nešto. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju razli čitih biljnih vrsta. ital. bastonare) batinati. basso ostinato) muz. 2. prut. tući. batimetrija. podeljenih u 4 č ete. bathys. napustiti (neku nameru. voj. glas izmeñu bari-tona i basa. stalno ponavljanje jedne teme u basu. basso profondo) «ta dubok glas. fig. batavija polusvilena tkanina koja se izrañ uje na Javi. bastilja (fr. obično sa 800—1000 vojnika. bastard (ital. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). prevara. batelage) opsenarstvo. bastardirati (ital. bastion (fr. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. izbiti protivniku ma č iz ruke. vrsta fine i guste pamučne tkanine. zamuckivanje. za vreme Luja XVI. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). odred vojske koji predstavlja. metron) merenje dubine. batelaža (fr. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. batibij(us) (grč. podignuti utvrñenje (ili grudobran). batirati (fr. tip. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. melez koji dolazi od spari-vanja razli čitih vrsta (npr. batometrija. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. kula. više topova (4—8) iste vrste. metron) sprava za merenje morske dubine. batologija (grč. bathos. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. bastonnade) batinanje. prevoznina. basta! (ital. bastille) tvrñava. batimetrija (grč. pljosnata maška. tuč ak za loptu. poremetiti. metrfa) v. lupetanje. onaj koji živi u dubini. geol. tovarenje i istovarivanje la ñ e č amcima. . federima. bahth) srećan. jula 1789. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. batomstar (grč. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. bastovirati (ital. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. lat. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. radi većeg električnog punjenja. palica. baterija (fr. baso profondo (ital. trg. bathys dubok. batli (pere. nm. bastardo) vanbračno dete. prema formaciji. ognjilo na starim puškama. utvrditi. sphalra lopta. zool. brodski saobra ćaj. truć anje. batinanje po tabanima u Turskoj. nasip od kamena. skaphos brod. fr. muz. lupiti) mač. baton.). konja i magarca. bataljon (lat. nuz.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. battarizo mucam) med.-tur. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañ en 1829. električna baterija više lajdenskih boca koje se. zamisao i sl. kremen. bastonada (fr. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. batardeau) voj. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. baso ripijeno (ital. battologia) nepotreban govor. battuere udariti. bathos dubina. naročito maršalska palica. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. batoar (fr. batiskaf (grč. morski omotač Zemlje. morska dubina. battre. okaniti se čega. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. battuere biti se. mucanje. bataillon) voj. takoñe: ba-reljef. vrsta starih topova. ponajvip!e grani-toidnih. 3. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za sve ć njake i druge predmete). dvostruki udar. batometrija (grč. brodarina. dubok bariton. sa potpisom lica koje ne postoji. baton (fr. bataliti (tur. naročito po tabanima. batarizam (grč. privremen zaklon. bathys dubok. nlat. phone) muz. koji donosi sreću. vuka i psa). bios život) biol. lupanje srca. batoliti (grč. naklapanje.. bathys. batardo (fr. basto) štap. kugla) 1. bastion) fort. sa potpunom opremom i priborom. praklja č a. bathos dubina. bastardna menice lažna menica. ime dobila po gradu Bata-viji. brzoplet govor. vot. bassetaille) muz. kopile. lithos kamen) pl. batterie) voj. batist (fr. mač. hor. bastionirati (fr. batisfera (grč. battoir) mlat. mañioničarstvo. poluležeća francuska slova izme ñ u rond i anglez.

hirurška postel>a. bachur) jevrejski student koji se bavi prou čavanjem Talmuda. batrahijum. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. zasebno. bathos dubina) niskost. vino. bage) dimnjak. tetanusa. metron) med. beanizam (nlat. baštovav (tur. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. up. beata virgo (lat. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. obi čno belih katunskih tkanina. pijanke. phćbos strah) med. ba§car§z) glavni trg. batrachos žaba) med. Bacchus. batrij(um) (grč. fr. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bauer (nem. gradina. bašč a (tur. bahur (hebr. srećna. vrtar. bakchos. student prve godine.). beanus. baš-č aršija (tur. Bahus. v. tj. vrenja buterne kiseline i dr. bacilofobija (lat. baft (pere. radi ispražnjavanja i održanja životinje. bahijus (grč. beata) blažena. batrachos žaba) med. bacilarije. obično pokriven. beaticum) poslednja pomast. nastavila rad u Č ikagu. bec-jaune. udarac za takt. baca (tur. staklena sprava za isisavanje krvi. bašiboz(l)uk (tur. jak udarac duž protivnikovog ma č a kome je cilj da se protivnikov ma č izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvo ñ enje udara na protivnika. a naro čito arhitekture. žutokljunac. povrtar. batrahus. Bahus (lat. beatizam (lat. batuta (ital. srdobolje. burno veselje. batovda (ital. bdella pijavica. klupa. bakterije koje imaju oblik štapi ć a. bas) l. baš. grč. bašmalik (tur. bogorodice. posebno. Bakchos)' mit. ba§hk) marama koja pokriva glavu. bašta (tur. Batrahomiomahija (grč. sin Zevsa i Semele. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). fig. basibozuk) ist. strah od dubine ili visine. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. Bacchanalia) pl. batos (grč. Bakchos. obi č no praćen vrtoglavicom. batrijum. bacchans) pl. battuta) muz. baš č a. glup i neotesan čovek. Bakchos) kit. u Vajmaru osnovao arhitekta V. bejaune) novajlija. bacili (lat. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). Po dolasku na-cista na vlast 1933. lat. bacili. bdelotomija (grč. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. baska) napose. škola je raspupggena i 1937. v. fig. bahaizam napredni pravac u babizmu. bašta. pijanica. pion. god. baca. grč. mač. poglavar. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". bašlik (tur. prostota u govoru i pisanju. bacillaria) pl. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). batrahus (grč. bdelometar (grč. pri č est samrtnika kod katolika. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povr ć a. lat. bacillum prutić. basmaklik) „novac za papu če". beata virgo) blažena devi-ca. dodiru nekog predmeta. bahio) zaliv. početnik. im. bahce) v. sprava za nameštanje iš č ašenih udova.. baša (tur. najstariji: baš-knez. beatae memoriae) blažene. odvojeno. parodija Ilijade. bacillum štapić. kod Rimljana: u česnici u Bahusovim svečanostima. štapić) med. poznavalac hebrejskih zakona. phćbos strah) med. majka božja. pere. bahanti (grč. bahanalije (lat. bahce) vrt. batrahij(um) (grč. Bauer seljak) u šahu: pešak. beanus (nlat. bahija (šp. koji se pogrešno pripisuje Homeru. 2. u srednjem veku: putuju ći ñ aci (vaganti). svete uspomene (pokojnik). terevenke. licemerstvo. vrat i ramena. batofobija (grč.) narednik u turskoj vojsci. vrsta istočnoindijskih. baft) trg. bog vina. v.č aršija i dr. prišt ispod jezika. čuveni grč ki komični junački ep. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. batrum (grč. brucoš.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. baš-č auš (tur. bathron postolje. bogomoljka. klupa. Bauhaus (nem. basa) starešina. baš (tur. . bdella. vojnici neredovne turske vojske. beatikum (lat. beate memorije (lat. deo prihoda sultanije koji se sastojao od nov č anik kazni za šumske krivice. Bah (grč. bathos. beata (lat. iza-zivači tifusa. dobar vinopije. bahant (grč. tobožnje svetost. znak za mirovanje. nedisciplinova-na vojska. u polu slože nicama: glavni. puškarnica. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. sedište) med. v. bathron) med. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. saltomortale napravljen preko konja. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. beatus blažen) pravljenje svecem. baška (tus. batuta. prednji kraj la ñ e. bacilarije (nlat. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. vožnji javnim saobrać ajnim sredstvima i dr.

beduivi (arap. beatificatio) posveći-vanje. pokrajine u staroj Turskoj. tvrdo zvu čanje sa osnovnim tonom b. begenmek) l. barska šljuka. 2. bezisten. bezistan) v. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñ unarodnom sistemu. bebi (eng. adres o bezoan (fr. oda-brati nešto po svom ukusu. dopasti se. igra sa reketima i lopticama sa usañ enim perima na jednoj strani.) udova-carica. badawiyyun) pl. budala. bezistan) trg. vrsta kola ča punjenih penom od jaja i še ć era. pokrivena č aršija. lopta za tu igru. back) sp. odobriti. razrešavaju ć i znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vra ć a na prvobitni stepen. bezmen (fr. badawiyyun) kod. begine (nlat. titula. proglašenje za sveca. v. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. ritska šljuka. tur. Baedecker-a).beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. bey) 1. tj. bezeta (fr. bez (tur. beggar) pl. bediverica v. igra slična tenisu. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. Bq) fiz. biti saglasan s ne čim. eng. beatificirati. beglerbet (tur. upu ćivanje menice na tre će lice. bevanda (ital. beguine (eng. tribunal koji sa činjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. uvrstiti u red svetitelja. beatifikovati v. fig. au besoin) u slu čaju potrebe. najstariji red posvećen bogougodnom radu. bež (fr. rica. bedine-. beth-din) l. pomešano s vodom (u Dalmaciji). beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañ anski. koja su živela od sto č arstva i plja č ke. trg. badminton) sp. rukoljub. sirijskim i severoafri čkim pustinjama. Be-kvadrat muz. naravno. 3. jevrejska sudnica. bekasina (fr. starešina neke oblasti. detence. bez (hebr. beatificare) posvetiti. 3. u kojoj na svakoj strani igra devet igra ča. protivotrovi. bezoardica) pl. bezbeli (tur. bedak tur. adres-se au besoin). predstavlja jedan . na menicama: adresa po potrebi. siromaštvo. priru čnik za turiste (prema imenu nema č kog izdavač a K. negovanju bolesnih itd. Bć-dur) kuz. bekerel (skr. beggar) pl. 4. badawiyy. zaista. beylik) 1. bisogno) potreba. bedminton (eng. bezoar (fr. bezistan (pere. četvoroutlasto „V". bedak (pere. neobojen. gospodin. veliki posednik i vlastelin. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). beige) koji je bledosmeñ e boje. Bedienerin) ku ćna pomo ćni-ca samo u odre ñ ene dane ili sate. bedast. ako bi trasat odbio primanje.. tržište. stanovnici pustinje. beggar) hi. o bezoan (fr. klevetni čko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. izabrati.) begov sin. begum (tur. udovica velikog gospodina. fino tanko platno. Bedlam. vazalsko. nužda. bezemschoon) trg. baby) malo dete. skitala č ka arapska plemena u arabijskim. luda. besoin. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. zapovednik. oskudica. naro čito u Carigradu. bedeker putni vodič. svideti se. uvrš ć enje u red blaženih od strane pape. begevisati (tur. beatificirati (lat. bek (eng. bejzbol (eng. naro č ito kod neprerañ enog še ćera. pr. bedinerka (nem. 2. bezemšon (hol. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili buri ć ima pri ispražnjavanju. pere. bezoard. begine. knjiga. baiser) poljubac. besplatan rad raje na begovom imanju. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kola č a. bogomoljke. posle čega dolazi akt kanalizacije. blago onima koji imaju. bezette) crvena šminka. 3. bedlemit (eng. becassine) zool. suprotno: Be-mol. beatitudo vestra (lat. bezisten (pere. beging (eng. 2. bezistan. far«. fil. begging) platno za pakovanje. titula jedne indijske kneginje. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). baisemain) celivanje ruke. bezoan (fr. beba. odobrava™. betuine. begute (eng. Be-dur (ital. gospodar. bezoardika (nlat. proglasiti svecem. begute. platno. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. potrebnost. stočni trg. bez) 2. besbelli) dabome. koja se stavlja obi č no iza imena. vrsta katoličkih kalu ñ erica naro čito raširenih u XI i HŠ veku. deo trga pod krovom. tursko državno imanje. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. bevanda) vino. dopadati se. bedaf) glupak. baga. beatifikacija (lat. obi čno arapske. beduina (arap. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). begluk (tur. bedevija (arap. levog i desnog). bedinerka. padzehr) fark. upravnik jedne oblasti. beg (tur. prirodne boje. bedlamite) ludak. one koje se prave sveticama. kuv. naročito crno. ženski ogrta č sli č an arabljanskoj nošnji. begoglija (tur. preko mreže razapete 155 st od zemlje. kad bude nužno. ital. begov posed (dobiven od sultana). v. begine. plemić u staroj Turskoj. knez. beze (fr.

borila protiv boljševike. belemnon oružje za hitanje. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. glavni sastojak atropina. belum internecinum (lat. belanda. balan. beli (arap. belchite) vrsta španske vune. estetska i književna kritika. belegi) brus za oštrenje kose. belvedere lep izgled) kula. beletristika (fr. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). Belt) tesnac. tj. izvesno. bilezik) 1. belum omnijum kontra omnes (lat. »sena Marsova. boginja rata kod Rimljana. upotrebljava se. kičme. zvučanje sa osnovnim tonom b. bekrija (arap. moreuz. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). decibel. naziv po francuskom naučniku A. belegija (tur. na Dalekom istoku. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. backwardation) trg. bellevue) v. Solomon ben David=Solomon. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bella donna) hen. bala tur. belenzuka (tur. vrag. valjda. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. beladonin (ital. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. oznaka b. bengalo (beng. verovatno. bekri) pijanica. ñavo. luda. fig. opšti rat. bangla. bel-esprit) lep duh. slične taftu. Bengal) pl. Be-moll) «uz. Bembaša (tur. beluga) zool. bela) l. suprotno: Be-dur. bellicosus) ratoboran. belvedere (ital. belvedere. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. Bekerelu (1852—1908). Belzebub (hebr. bukraiyy. jasno. kurjača. naročito vladičin sto. belki) možda.—A. okovi na nogama. bon) budala. zabavni pisac. up. karika. pametan i duhovit čovek. bengali (eng. tur. vinika. . beledin trg. lepo pevanje. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. butne kosti i lopatice. belčite (šp. lovce itd. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. čardak na kući. brokat. patnja. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). beletrist(a) (fr. belikozan (lat. grivna. up. glupan. zabavna književnost svake vrste. bacon) kora slanine. kao sredstvo za ulepšavanje. 2. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. ratnički. izumitel>u telefona). vrsta istočnoindijske svilene tkanine. lisice. tur. npr. 3. božanstvo starih Filistinaca. osušena polovina (strana) svinje. Baal-Sebub) mit. čist parafin koji se dobija od petroleuma. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. 2. beladona (ital. bengal) polusvilena tkanina. belmontin hen. (Atropa Belladonna) velebilje. belogvardeec) „beli gar-dist". ludača. nazvala po gradu Benaresu. bekon (eng. belaj (arap. pavta. belli) poznato. Davidov sin. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bema (grč. mus-lin sa prugama u više boja. feljton. belomantija (grč. nesreća. belemniti (grč. Belona (lat. s krovom od slame ili crepa. strela) geol. belćim (tur. fig. ñavolski poglavica. zlo. lola. belelaks trg. nevolja. ni naučnim. jad. bematin-sveće pl. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. Vrangelove i dr. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. bez glave. belt (skand. fr. nazvane po gradu Belčite. Bengalija (eng. deport. belogardejac (rus. Be-mol (ital. eng. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. bel canto) kuz. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). bungalow) jednospratna kuća. ni praktičnim ciljevima. dakle pesnipggvo u stihu i prozi.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. belanda (ital. služi za turiste. bel-espri (fr. bez sumnje. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). ranija jedinica kiri. belos strela. bel kanto (ital. bengal (eng. bekuordejšn (eng. bellum internecinum) rat do istrage. bella donna „lepa žena") bog. muka. bala. belvi (fr. vojske koja se. bun. al. radi povećanje zenica. Bellona) mit. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. narukvica. belles lettres. ben (hebr. benares (ind. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. beluga (rus. riba jesetra-mo-runa. bena (tur. belandre) mor. paskviza. fil. za vreme grañanskog rata u Rusiji.

baignoire) l. beneficiatus) v. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. bezoe) hen. benediktiner (fr. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. berat (arap. ma ñ ije. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. beneficijat. bentonit (po Fort Benton-. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. beneficij(um) (lat. bain-marie) kuv. blagoslov. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. praveći znak krsta. benefic (lat. odan. benevolentia) blagonaklonost. kupatilo. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. bergamota (ital. beneficijat (nlet. benedicirati (lat. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. primalac prihoda crkve. up. takoñe: ñak koji prima stipendiju. v. beneficijalni (nlat. uštipak. bandy) sp. benefice) predstava u korist nekog glumca.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. industriji. poz. 2. bentlos dubina) biol. povlastica. bergamo) pl. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. izradi kalupa za livnice. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. zidni tepisi izra ñeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. benefakcija (lat. benedictin. bezopasnost. žutika. benedicere) blagosloviti. prihod. nespretno. bendžo (eng. Beoćani (grč. bengal strajp (eng. benevolencija (lat. benevrek) uske suknene čakšire. nem. tromo. beneficijar (nlat. beotski (grč. tečan. dobrodušnost. prolaznost bolesti. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. žutim. čini. benedicite (lat. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. benjovr (fr. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). milostivost. benevolens) blagonaklon. . tj. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. a pozadi široke. iz Beotije. Boiotćs) pril. blagosiljanje. igra se u Skandinaviji i SSSR. Bene-dikta (480—543). beneficancija. kada za kupanje. glupaci. korist. beneficians) dobročini-lac. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. beignet) kuv. benignitet (lat. benefaktor (vlat. bentos (grč. bendi (eng. lako isparljiv i za-paljiv. blagosiljati. blagodejanje. bencilik) 1. banja. prete č a hokeja. dobija se iz nafte. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. kaluñerski red sv. S6N6. benedikpija (lat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. benevole lektor (lat. elektrogimnastika. beraha (hebr. benefic. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. lože u parteru grañene u obliku kade. napr. priganica. zelenim ili belim plamenom. beneficijar. benemerit (lat. povlastica. tj. bergonizacija med. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. benzin (nlat. bengilik. beneficium) dobit. darežljivost.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. benefactor) dobrotvor. SAD) vrsta gline. opojna trava (napitak). beneficium) v. belje (fr. sadrži više od 50% montmorilonita. dobročinilac. bene va lete! (lat. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. bergami (ital. dobija se iz katrana kamenog uglja. upotrebljava se pri vañenju nafte. naklonjenost. benzol hem. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. a onda i po celoj južnoj Italiji. od neke predstave korisnice. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. muslin sa prugama u više boja. korisnica. med. berberis vulgaris) bog. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benignitas) dobrota. blagosiljanje. bensficija (lat. prvenstvo. lepo. beneficijant (nlat. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. spreda uzane. daje triput godišnje celom katoli č kom svetu. otuda: ne-spretšakovi ći. berberis (nlat. rastvara se u alkoholu. ben ñ eluk (pers. benefis (fr. 2. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. dobrotvorstvo. bengal stripe) trg. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. č eli č ane i dr.-tur. aromatičan ugljovodonik. dobrotvor. naklonjen.) dobit. ben-mari (fr. bergamotto) carska kruška. . gori lagano crvenim. kupalište. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. blagodejanac. zagrevalo vodom. bene) dobro. benevreke (alb. benedikpija apostolika (lat. val>ano. berberiva (nlat. benediktinci al. zarada. benefactio) dobročinstvo. bene (lat. bezbojan. glupo. benevreci. krofna. instrument sa 5—7 crevnih žica.

bernijeskan. redni br. berlingot) polu-berlina. široka. berseza (fr. berzanski uzvisi trg. ber-serkr) tig. krzno. na taj način. ugljem i sl.veoma raširena krvna bolest u Sev. berkshire) po eng. berna (fr. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. berit-mila (hebr. nastran (po načinu pisanja ital. plod. burza. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. bela braća. berekin (ital. ili zelenkastoplave (akva-marii). berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. bert-brodovi (hol. berlingare. osnovana 1836. transuranski element. beril (grč. proizve-denih ukrštanjem sijamske. beryllos) min. berkan (ital. berceuse) kuz. up. element. beržera (fr. mutnozelene boje. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. 97. fig. beavitamknoza. berlengo (fr. duge dlake. zatim sa robom: žitom. pod berza. i odlikova-li se u borbi divljim besom. upotrebljuju ih kao putovoñ e kroz snežne mećave na Sv. berzijanci (fr. lake karuce sa dva sedišta. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. beryllos.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. bergerie) tor za ovce. = beli skorbut. beryllos) gatanje. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). bourse. berkovec (rus. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . crvene i bele. Africi. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. ukras za glavu. berylliumj hem. ital. rod. Berni. koji nema u sebi vitamina „be". tur. Berdan) puška ostraguša. berlingoca (ital. nlat. bereta (ital. berićet (arap. bergere) pastir ka. bersaglieri) pl. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. ovčar-stvo. znak Bk. bereket) l. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. utiče na suzbijanje besposlice. pelinkovac.02. birma.805 kg. samo u medveñoj koži. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. bez prednjeg sedišta. nlat. berneskan (ital. god. deran. letina. beri) med. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. vojsci. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). baraka. bernesco) ćudljiv. napredak. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. bernardinac (nem. up. bere. osnovanog 1098. v. sreća. birichino) raspušten dečak. berne) kor. Indiji. brelengo. up. beret) plitka i okrugla francuska kapa. zavet. 2. berza (fr. besni. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. bursa koža. berklijum. bertijonaža (fr. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. dragana. atomska masa 9. Australiji i ist. uspavanka. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). beržerija (fr. heksagonalni mine-ral. znak Ve. postavljena naslonja č a. berilij(um) (grč. berlingozza) italijanski narodni ples. bersaljeri (ital. berilistika (grč. beo metal koji ulazi u sastav berila. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. berkelijum v. berkšir (eng. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. beurt) pl. koji trguju na ber-zi. berma (lat. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). zavet obre-zanja. novčanik. firmare) krizma. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). berlina (fr. mangup. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. beretka. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. borsa. Bersianer) pl. strelci (vrsta pešadije u ital. ljudi koji. kada pobesne. otuda i naziv. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. pesnika Bernija. bernesco) v. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. berit savez. berkovec) mor. u Francuskoj. berretta) v. berzerkeri (nord. bernijeskan (ital. pastirska pesma i igra. beriberi (ind. ljubavnica. nem. novčana pijaca. berklijum hen.). bere (fr. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirin čem. up. hem. neprovidan. (produktna berza). bernardinci pl. redni broj 4. obrezanje. vermut. bourse. plahovita ljudi i ratnici. berlinska kola. kitajske i napolitanske rase. fig. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. beržerak (fr. bermet (nem.

mangup. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. greška. lekovi protiv kašlja. fr. gama-zraci. bestijalan (lat. bis. bkblio. bekrija. beseže (po fr. besik) detinja kolevka. knjige) Sveto pismo. surov. npr. aner. bibacitet (nlat. Biblija (grč. biandrija (lat. boca sa cuclom. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. bi-kar bez posla. behika (grč. bibliognozija (grč. bis. muški šešir sa uzanim obodom. bibere) piti.od grč. bi. besar. bestialis) zverski. kašika. padanje cena i kurseva državnih papira. bibere graeco more) piti po gr č kom obi č aju (tj. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. biarhija (lat. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. med. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. skotstvo. divlji. tur. vrsta radioaktivnih zraka. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. zverska priroda. životinj-ski. zver. besli) l. alfa-zraci. bexos kašalj) pl. nepopustllv. procesu beta-raspada. angularis uglovni. ist. tanjiri i ubrus. i sa dva tima sa po devet igra č a. kao i robe koja se kotara na berzi. gr č. bex. sredstva. momak. nečovečnost. onih naroda koji se u Bibliji pominju. annus godina. besa (alb. prednapregiuti beton ar- . kod Albanaca: tvrda vera. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. Bezirk) srez. razumevanje u knjige. base-ball) sp. pošto se ovlaži. lola. v. becirk (lat. zver-stvo. beša (tur. 1853—1914).najamni vojnik. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. 3. bestia) životinjstvo. kada se u č ije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). behar proleće. bibere ad numerum(lat. bešlija (tur. bi-. akcija i drugih hartija od vrednosti. biarda mašina za tkanje. be ćar (pere. bestijalnost (lat. beta-zraci fiz. bestija (lat. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñ e.) 2. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bega (grč. nadničar. bianuelan (lat.(lat. sklonost piću. bestijarij(um) (nlat. nečovečan. npr. bestijarijus (lat. Besemerov čelik. biandrija. nepomirljiv. časopis. baisse) l. nedostatak. beskompromisan (lat. skrać. arhe vlada) dvovla-šće. bestseler (eng. 2. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. skotsko ponašanje. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. kvart. dehaizam napredni pravac u babizmu. neoženjen čovek. najamni radnik. baissier) trg. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. bilupa itd. biartikularan (lat. bi-. fr. bibere (lat. biblion. bibi) ženski šešir sa malim štitom. knjiga. behar (tur. 4. beštek (nem. compromissum) koji ne pravi kompromise. a sastavlje-ni su od beta-čestica. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. biangularan (lat. besje (fr. 1813—1898). v. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. besar (fr. bibi (fr. naro čito cvet ia vo ćkama. bešika (tur. cirkus. trg. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. besa (fr.čovek. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. seli prodavati. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. severnoamerička narodna igra loptom. up. mehur. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). biberon) pijanac.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). Besteck) pribor za jelo: nož. nem. divlje. bitumen. bibHon knjižica. sisaljka. nečovek. bes-bol (eng. to biblion u značenju knjižica. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. best najbolji. up. diarhija. beton (lat. tvrda reč. besje. bekar) l. kutni) dvougli. životinja. bi-. articulus zglob) koji ima dva zgloba. 2. neženja. dvozgloban. baisser) trg. nekome dati besu dati nekome tvrdu re č da mu se ne ć e nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. skotološtvo. radi pojačanja. list i cvet voćke) cvet. stražar. razboj (naziv po pronalazaču). viljuška. besa) mana. grč. vindžija. biberon (fr. knjiga. bibere greko stope (lat. grub. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. običaje. grubo. odeljak. bestia) zver. biblia knjižice. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). umetnost i sl. pripadnik plaćene konjice.

koji ima dve vrednosti. bigotirati (fr. beaverteen) trg. grapho pišem) poznavalac knjiga. genus rod. ukrasiti šarama. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bis. poljski logor. cink. licemerstvo. bibliofil (grč. biberon) v. bogomoljstvo. verski zatucan. prodavac knjiga. biblista) poznavalac Biblije. otisci lišća na kamenu. bigotisme) tobožnja svetost. raskrsnice.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). išarati. nauka o Svetom pismu. bibron (fr. knjigoljublje. bigarrer. starosti. biblion. bigotizam (fr. licemer. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. pretvarati se. biblicizam (grč. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela.) poznavalac knjiga. nasumce otvori. bis. bibliomantija (grč. bibliograf (grč. bibliologija (grč.) poznavanje knjiga. dvomužištvo. biblfon. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. kiseonik. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. tehničke opreme. biglizo) pevati. logorovati u polju. bakar. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. bibliolatrija (grč. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. kao npr. a reñe donosi i kritičke napomene. nlat. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. engleska pamučna materija. bivak (fr. bivijum (lat. bibliotheke. koji ima dva spola. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. bigener). ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. hronološka ili sistemat-ska. biglao. bibliopoles) knjižar. pravljenje (ili: izrada) knjiga. bivouac) voj. bibliografija (grč. grč. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. bibliopeja (grč. biblion. ona može biti azbučna. bivariare) šarati. po kojima se udara drvenim maljićem. spisateljstvo. zbirka knjiga. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). bigot (fr. bigot) praviti se svecem. up. bivakirati (fr.sahranjivač knjiga". onaj koji se drži samo Biblije. bez obzira na predanje. pa su dobili mineralan izgled.) koji preteruje u pobožnosti. nauka o ureñenju biblioteka. beaver) trg.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. biblicitet (grč.) knjižničar. sumpor. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. njihove sudbine itd. geol. bi-. dvovredan. bibliofilija (grč. hermafroditski. biver (eng.. bigoterija (fr. bigot) onaj koji slepo veruje.) čovek koji ima dve žene. licemeriti. biblfon. bibliolater (grč. poznavanje Svetog pisma (Biblije). sa 4 žice. biberon. biblfon. biblist(a) (nlat. olovo. npr. Ifthos kamen) pl. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. bogomoljstvo. biblioteka (grč. bigoterie) verska zatucanost. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. onaj koji se razume u knjige. valens koji vredi. sro-dan lauti. preterana pobožnost. naročito Sveto pismo. gamos brak) dvobračnost. japanski narodni instrumenat. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. biblfon. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. bigamist(a) (lat. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. izvi-jati melodiju (ptice. biti u okolu. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. dvoženac. stanovanje vojske pod malim šatorima. raskršća. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. bibliomanija (grč. naročito slavuji). biblion. bibliotekar (grč. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bigamija (lat. dvospolan. radi origi-nalnosti štampe. rukovalac bibliotekom. bigotan (fr. valere vredeti) he*.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bigeneričan (lat. bibliopol (grč. dvomužica. licemeran. taphos grob) . okamenotine lišća. grč. bibliotekografija (grč. nauka o Svetom pismu. biva Jiuz. bigamistki&a (lat. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. retkosti. . grub vuneni porhet. bivalentan (nlat. bibliotaf (grč. bibliotheke. bigarirati (fr. od dve vrednosti. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. biblion. upravnik. biblioteka (grč. licemerstvo. biglisati (grč. grč. bivouaquer) okolovati. železo i dr. biblion. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. bivertin (eng. bivium) mesto gde se stiču dva puta. biblioliti (grč. tj. biblioman (grč. biblion. dvoženstvo. objašnjavač Biblije. bogomoljac.) žena koja ima dva muža. ili celokupne književnosti jednog naroda. bibliotekonomija (grč.

mošus. pri le č enju od sifilisa i dr. bide (fr. vizantologija. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. biduum (lat. besoin) nužda. dragulji. bikoloran (lat. billet) trg. znak Bi (upotrebljava se i kao antisepti č no sred- stvo. up. grč. bi-dens) dvozubac. bizarerija. I bizaran (fr. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. gde je neo-grani čeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. bikvadratii koren četvrti koren neke veli čine.) 1. bizarnost. zlatarske radnja. u dve boje. redni broj 83. dragulj. bikarbonat sode. zlatar. retori-ci i poeziji. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. bižu (fr. zlatnici grčkih careva. v. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplać uje donosiocu. element. do propasti Bizantijskog Carstva. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. potreba.) pl. bidens (lat. bi-convexus) om. atomska masa 208. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). ali sa znatno više bakra. geografiji. biennium) vreme od dve godine. rok od dva dana. menice koja se isplać uje samo izdavaocu. bizam (nlat. bizonjo (ital. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. srebrni novac bez propisne koli č ine srebra. bi-. bijenalije (lat. ameri č ki divlji bivo. bikonveksan (nlat. biduum) vreme od dva dana. naročito u moškavca. od koje je ranije pravljen sitan novac. dragi kamen. bisogno. bi-quadratus) kat. teologiji. puzavač ki. nastran čovek. Byzantion. bicefalan. konj č e. billon) legura od srebra i bakra. bizoialan (lat. bis. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. i kao lek za jačanje živaca). besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. bidet. trgovački posao. čudesan. up. business) posao. bikonkavan (nlat. fig. bizon (grč. biennis) dvogodišnji. osobenjak. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. bikonveksno so čivo. ital. koji se ulaguje starijima od sebe. 2. . juvelirska radnja. čudnovat. filozofiji. bufalo. i radili na istoriji. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. dragocenost. bijonaža (fr. bije (fr. nakit. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. 2. bikonjugiran (lat. hebr. dvogubo spregnut. fig. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veli čina svedena na najmanju meru. dvogubo ispupčen. bizantologija (grč. bakarni novac sa nešto srebra. osoben. u slučaju potrebe (na menicama). bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. juvelir. al bizonjo (ital. osobenost. 3. krivotvo-renje novca. al bisogno) trg. bikarbonat (nlat. bizmut (lat.) v. Byzantion) 1. bizarnost (fr. npr. dvobojan. juvelirska roba. dvozube vile. divlji bivo. bigotizam. dvogodišnje biljke. pl. vizmut. nastran. camera) dvodomni sistem u ure ñ enju države. bi-.) ćudljiv. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. koji se sastoji od dve zone. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. biznis (eng. bijonirati (fr. bikefalan (lat. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bilet. bi-concavus) om. bfson) zool. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. ar-heologiji.dine. bijou) nakit. bicolor) bog. bisamum. koji kadi. ukras. udvori čki.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. bikvadrat (lat. bijenale (lat. ulagivački. bijenalav (lat. kephale glava) dvoglav. bizantijska umetnost. up. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. na kome su 1946. bicarbonas) hen. bizantinci (grč. bizar (fr. npr. bog. tj. vizantinci. bijon (fr. bijoner (fr. Byzantion. nov čanica. bizarrerie) čudnost. bizarerija (fr. bismutum) hen. bizarre) č udak. Bizantinizam. analistici. vi-zantolog. bije d' bank (billet de banque) banknota.). zone pojas. neobi čan. bizantolog (grč. vizantijske bizantinizam (grč. bijouterie) trgovina dragocenostima.) v. npr. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. dragocenost. bižuterija (fr. oblast) koji je podeljen na dve zone. s obe strane izdubljen. bižugje (fr. neobičnost. bikonkavno so čivo. bikamerizam (lat. bijenij(um) (lat. bizantijski (grč. proturanje lažnog novca. ispupčen s obe strane. kada u kojoj se kupa sede ć i. fr. intra biduum) u roku od dva dana. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. mali konj. grč. dvozube rogulje. intra biduum (lat. bi-conjugatus) dvostruko sparen.980. dvogubo izdubljen. zuber (u Evropi).

koji se. lat. žu čni. takoñ e: pisamce. bilijar (fr. bilateralis) dvostran. up. bis. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . o konju: izbacivati prednje noge napolje. tip. bimanus) dvobimbaša (tur. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bimemsis) dvomesečni. bilis) hen. ballur kristal. bimetalizam (lat. završni ra č un o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. bili. bimestris) dvomesečni. izdavalac karata (želez-ničkih itd. billion) milion miliona j (1. dvousneni (suglasnik). bilge) mor. bilabijal (lat. priznanice. bilis) med. dvorog. izborni listić . železni č kih karata. na-| prasit. prepredenost. bimenzis (lat. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. bileter (fr. koji govori dva jezika.000. billetier) v. razdražljiv. o stanju na frontu. bilingvitet. se. ravno dno u sredini la ñ e. billard) igrati na bilijaru. bille. billetier) poz. bilancio. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. glavni sastojak žuči. dvomesečje. upravljen na suprotne strane. fr. mrzovoljan. biliosus. žuč. dvoličnost. bulletin. žu čno žutilo. Bilanjz) v. bilabialis) gram. potvrda.000. bis. up.). billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. biletar. v. billet) izdavanje ulaznica. ljutina. služe kao podloga papirnom novcu. biletarnica (fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. žučno crvenilo. metallum) dvojki nov č ani sistem jedne zemlje. cedulja. zvaničan dnevni izveštaj (npr. rubinus) he«. bimenzis. priznanice. bilten (fr. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. žutozelen. izvesti završni ra čun. trg. bilardirati (fr. I bilion (fr. vert zelen) hen. m). menica. bilboke (fr. bilifulvin (lat. kristalno staklo. fig. o stanju zdravlja.). bilis žu č. bis. bilirubin (lat. bilet. bilingvičan (lat. pritvoran. bixa) ham. tako da uvek stoji uspravno. železni č kih karata itd. bimembričan (lat. bileta (fr. jed. bimester. bimembris) koji ima dva uda. biliozan (lat. biletar (fr.koji se izgovara uz u češće obeju usana. izdavati ulaznice. biljur (ar. gr č. bilijariti (fr. bimestran (lat. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog ra čuna. ulvus. bilinguis) dvojezičan. dvousneni suglasnik (b. billiarde) hiljadu biliona.). prek. dvo č lan. i oboje . donji deo lañ e. biliverdin (lat. ital. posetnice i sl. bildž (eng. fig. knjigama. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. bimester (lat. billet) pisamce. etiketa. igra na bilijaru. podnosi kralju. gnev. železni č ke karte i dr. biman (lat. dvaput. nlat. sa dva č lana. zaklju čiti neki posao. fr. bilis. dvoličan. crvenožuta bojena materija žu č i. manus. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). zelena bojena materija žu č i. bilieran (lat. bilis. bilans. obostran. bilijarda (fr. nlat. loupe) opt. billard) vodoravna tabla na č etiri kratke noge. bis. tek pošto bude triput pro čitan i primljen u oba doma. žustar. fig. bilabijalan (lat. kratak. fr. ulaznica. major. drveni prutić kojim se me ć e zlato pri pozla ć ivanju. krajnji ishod nečega. bilan. tempus) v. pun žu č i. lupa sa dva sočiva. č etvrtasta i zarubljena. izvesti zaklju č ak o svršenom poslu. pritvornost. lat. beryllos beril) gorski kristal. fig. nlat. bimenzan (lat. železni č ka (ili: tramvajske) karta. orlean. cedulja. bilingvizam (lat. prodavac ulaznica za predstave. labium usna) gran. bilupa (lat. prodavnica ulaznica. bilis. listak. p. up. bi-. bulla) predlog. billa. fr. bil (eng. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilateralan (lat. bilansirati (lat. biletirati (fr. billet) blagajna. sitni štamparski poslovi (karte. bilis (lat. priznanica.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat.000). bilin (lat. latus strana.) vreme od dva meseca. fig. prevu č ena zelenom č ojom. jednim udarcem udariti dve lopte.) v. bilet (fr. sa dva roga. mrkožut) hen. ulaznice. ital. bullettino) dnevno saopštenje. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñ enih trupa u Turskoj. bilanca (nem. bilis) žu čan. obično krajem svakog meseca i svake godine. biletura (fr. cedulja. bilingvitet (lat. o sednici ministarskog saveta. zakonski predlog (u Engleskoj). bilokacija (lat. beryllus. bilans (fr. lingua jezik) dvojezičnost. saldiranje. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovara č ke strane. bis. bi-cornis) zool. bileter. saldo. bi-. nlat. upotreba dvaju jezika u govoru. prepreden. crvena bojena materija žu či. zapovednik tabora koji je obi č no imao hiljadu vojnika. lat. žučno zelenilo. bilaroc) trg. mesto gde se izdaju karte. bilinguis dvojezičan) v. biksin (nlat. biliaire) koji se tiče žu č i. bimestre. bi-lanx sa dva tasa) trg.000.

biologfa) nauka o životu. po učenju Altmana. ra ñ anje) razvitak života. regulator) poz. binom (lat. to klima nagib. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. engineering) v. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. suprotno: monometalizam. i njima odgovaraju ći zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. bi-. ge zemlja. padinom od dva č lana. veština pisanja biografija. binaran. biodinamika (grč. bios.(grč.) istorija razvitka života. sophfa) v. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. binerav (lat. grč. logos) fil. bfos.. biofori. up. zavoj za oba oka. bineran. svih životnih procesa. zbivanja. raznih zrakova na čove čji organizam i uopšte na sve što živi. koji se sastoji od dve jedinice. biografika (grč. biodinamički. bfos. biolog (grč. biogeneza. bfos. pisac biografije. biologos) nau čnik koji se bavi prou č avanjem porekla i uslova života.). predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja prou č ava uticaje atmosfer-skih promena. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapre ñ enja života. biologija (grč. grapho) veština opisivanja života. krmanim) deo kibernetike koji prou čava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. nosila ga je poglavito turska konjica. veličina koja se sastoji iz dva dela. bfos. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. bfos. bfos) predmetak u složenicama sa znač enjem: život. med. oculus oko) sa oba oka. bfos. genesis postanak. životne jedinice manje od ćelija živih bića. sa dva člana. logfa) nauka koja prou č ava uticaj klime na živa bića. koji se ti č e binoma. bfos. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. biogeografija (grč. od dva) dvojki. bioklimatika (grč. arithmetike) nauka koja se bavi sra č unavanjem prose čnog trajanja čove č jeg života. binub (lat. biokibernetika (grč. graphfa). vrpca. bioinžinjering (grč. up. dogled za oba oka. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. poreklo.) fil. dvo č lani izraz. ibn. genos) koji se tiče razvitka života. binomski (lat. bfos. bfos. a i Srbi'. pojas. Bijhne) pozornica. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). bioliti (grč. biol. okovratnik. kao sredstvo u borbi za opstanak. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. bivomizam (lat. bfos. blaste klica) pl. biosofija. zavoj. genetički inžinjering. biogenija (gr č. životopisac. binjiš (tur. povoj. bios. biografija (grč. binokularan (lat. biograf (grč. npr. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biobibliografija (grč. pozorište. bfos život. bini. životni. opt. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. a+ br. posebno biocenoza i vegetacije. kibernao upra-vljam. bfos.. fotografski prikaziva č stvari i osoba u kretanju (kinematograf). Biinne. fr. bini. bioblasti (grč. genos poreklo) biol. zakonima nasleñ a i prilago ñ avanja uslovljeno. filozofa. dvoč lani. bioaritmetika (grč. Ifthos kamen) kol. binjektaš (tur. logos) fil. naočari. ona filozofija koja na pojmu „života" ho ć e da izgradi celokupni pogled na život i svet. kolo-nija bioblasta). na klimu. (grč. mat. grč). binaran (lat. nomos zakon) mat. koji je udešen za oba oka u isto vreme. naro čito nauka koja se bavi prou čavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). petlja. energefa) fil. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. pristalica biologizma. bfos. bfos. bioenergetika (grč. eng. biologist(a) (grč. koji čine preda č ki lanac doti čne jedinke" (Hekl). biologizam (grč. pr. binocle) cviker. . na kojima se osnivaju prirodne pojave. bfos. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belan č evinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. bfos. binen-regulator (nem. bfos. vladaoca i dr. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili si ñ e sa konja. nlat. biogenetičan (grč. binaire) v. bini po dva. binokl (fr. od dva dela. energetika svega živoga. životopis. grč. bioklimatologija (grč. binarius koji sadrži dva. biblion knjiga. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. binubus) čovek koji se dvaput ženi. bina (nem. biozofija (gr č. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bin v. bio. biogen (grč. Binde) veza. kao i uticaj živih bića. klfma. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju č oveka). binda (nem. dvojedinični.

organizama koji izazivaju vre-nje itd. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. biorizacija (grč. biomehavika (grč. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. psyche. biosociologija (grč. bios. biosinteza (grč. ovako je nazvao 1866. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. i u zemlji. biopsihologija (grč. npr. tj. bioskop (grč.) v. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). biomagnetski. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. kao animalno biće. biomatematika (grč. typos) čist tip. techne. nastala u XX veku. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. bios. pr. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. biostatika (grč. prilagoñavanja. lumines-centia hladno svetljenje) biol. bios. bios) praktično učenje o životu. biotehnika (grč. bios. bios. biotika (grč. logia) fil. biorizator (grč. praktične eugenike i medicine. bios. manteia proricanje) 1. grč. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. aparata. bios.. bios. biomagnetizam (grč. biol. bios. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. bios. bios. on. bioontologija (grč. čista rasa. lat. bios. bios) 1912. biometrija (grč. bios. razmnožavanja itd. bioskopija (grč. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. i u vodi). države itd. svitci) sveta. bios. bios. bioluminescencija (grč. bios. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. biorizatora. bionika (skrać. npr. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. god. člana društvene zajednice. logia) nauka o živim bićima. slike stvari i bi ć a koje se kre ć u kao da su žive. panpsihizam. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. stanovnika nekog grada. bios. psihobiologija. tj. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. naročito pojave nasleña. lat. sudskolekarsko utvrñivanje. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nau čniku Biot-y). bios. litosferu i hi-drosferu. operativnim putem. socius drug. biomantija (grč. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. to on. biopsija (grč. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. a čoveka. osnovni oblik je fotosinteza. životni prostor (obuhvata: atmosferu. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. mehanike razvitka. delić a nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. bios. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. nem.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. jer živih bića ima i u vazduhu. . v. sophfa) životna mudrost. biotehnologija (grč. bfos. psyche duša) fil. nlat. bionegativan (grč. bionomija (grč. up. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). up. prema izvesnim znacima na telu. 2. bionti (grč. crta na dlanu i drugih nekih simptome. tu ontos postojeće biće) pl. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. npr. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. biotip (grč. biorizacija. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. biozofija. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. poremećaji u razvitku. orao vidim) med. bios. bios. neke oblasti. ontos. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. biotit min. sarkom). pribora. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. biosofija (grč. biosfera (grč.

bis. bios. kao odsečak jedne linije ili površine. buriner) rezati rezaljkom. biseksan (lat. burette) hem. koinos zajednički) životna zajednica. kancelarijske osoblje. dvonožac. grč. kancelarijski pribor. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. bios. fig. krateo jak sam) v. bircaus. biocenologija (grč. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. sexus. birema (lat. biratina (fr. pretežno formalističkom duhu. ukočenost. burato) pisaći sto. bios. nazvala po pronalazaču. bios. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. biol. polovljiv. sa dva suprotna pola. tj. phoros koji nosi) pl. po drugi put. biocevotika (grč. odeljenje. birokratski koji se tiče birokratije. bios. koinos zajednički. biohemija (grč. birokratizam. bureau. chemeia) deo fiziologije. bios. bios) koji se tiče života. bipedalan (lat. birokratizam (fr. Wirtshaus) krčma. bir-zeman) staro vreme. bipsdan (lat. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bipolarav (lat. biroutenzilije (fr. bureau. bircaus (nem. segmentum odsečak) mat. Wirtshaus) v. bis pes noga.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. torba na sedlu.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. anti č ka ratna la ñ a sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. ital. biocenotika. razdvojenje. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. gr č. biocentrično posmatranje (grč. biro (fr. lat. bi-pes) dvonožna životinja. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. birgermajster (nem.. birzeman (tur. bureau. bis. mania) želja (ili: težnja. polovljenje. biparticija (nlat. logia) nauka o životnim pojavama. burail) trg. bigeneri-čan. ta phainomena pojave. bipedis) koji ima dve noge. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. krut i nadmen. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. bios. davnina. buratine) trg. bipedalis) dug ili širok dve stope. gostionica. bissac) pl. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. još jedanput. kancelarija. nosioci života. grč. vrsta lakih poljskih mostova. burin. bisegmentacija (lat. biromanija (fr. životni. bfos. biraj (fr. segmentum) mat. razuñivanju živih tela.) mat. vajati. bakrorez. biocenoza (grč. biremis) čamac sa dva vesla. polovljenje. polus stožer) dvopolan. dvostruka torba (u Lici). austrijskom inžinjerijskom oficiru. bureau. bi-pes. ravna površina) avij. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bis. biofon (grč. bakrorezac. bios. bis) dvaput. . predsednik mesnog odbora. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). burat) trg. vajalica. naro čito u analitičkoj hemiji). dleto. deo ekologije. biplan (lat. praviti grbove. biofori (grč. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. logia nauka) v. birato voj. bisage (fr. biotop (grč. predsednik opštine. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. biofizika (grč. burino) bakrorezačka rezaljka. skup živih bi ć a koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). bureau. birtija. birokrat(a) (fr. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. utensilia) pl. dvostopni. dvonog. bisegment (lat. veština) skup metoda. bis. koji se može podeliti na dvoje. muz. ital. Burger-Meister) gradonačelnik. bireta (fr. birotehnika (fr. biren (fr. staklena cev sa lestvicom. bioblasti. bipartitio) deljenje na pola. birger v. bira (fr. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. polu-vunene tkanine. centrum središte) fil. od kojih je jedna iznad druge. Karlu Birago (1792—1845). biotomija (grč. purger. polovina. biofenomenologija (grč. birokratija (fr. birtija (nem. bisegmentabilan (lat. grč. techne umetnost. vrsta puplina od fine svile i vune. biped (lat. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. bis. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. ponovo. birokratija. planum ravan. pravila. spol) v. pisarnica. vrsta polusvilene. slikovito pričati. birenirati (fr. vunom ili kostreti. bis (lat. kancelarijske potrebe. lat.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. nadlepggvo. bios.

bifilaran (lat. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. biskoten (fr. asfalti-rati. bifer) vot. biscotto. koji ima dva cveta. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. biftek (eng. metron) merenje dubine (pomo ću niska ili proračunavanjem). biscroma) kuz. biheviorizam (eng. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. pod biskup. bit (eng. naro č ito Egip ć ana. bi-. beatnik) l. beat udarac) 2. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bitumivozav (lat. byssos pamuk. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. koji je svojim naro č itim izvo ñ enjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. buffet) sopstvenik bifea. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameri č kog folklora i džez muzike. folium list) bog. u dva niza. bis. bituminirati (lat. bisekstus (lat. Dž. beefsteak) kuv. bifurkacija (nlat. februara. sexus spol) koji ima oba spola. bista (fr. asfalt i sl. syllabe slog) gram. busto. biscotin. orman sa srebrninom. biformitet (nlat. biskup (grč. biseksualav (lat. u džez muzici bit označava stalno. u teoriji informacija. metrič ka jedinica takta. lat. u debljini od 4 st. deljenje na dva kraka. (bitlsi) čupavci. biformis) sa dva oblika. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. polovljenje. biskupije (gr č. dvolist. biformai (lat. sto po železnič kim stanicama. trideset drugi deo jedne note. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. bisus (grč . lice sklo-no neuobi č ajenom ponašanju i odevanju koje č esto zastupa i nastrane poglede. a izvode ga udaraljke. bife (fr. naro čito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamu čna ili lanena tkanina starih naroda. po rimokatoli č kom u č enju biskup je naslednik apostola. nem. series red. ital. koja istupa protiv konvencija grañ anskog društva. bifluere) ra č vanje reke. bistori) hir. dvosložan. dvoni-zan. ponašanje) psih. u engleskoj muzičkoj terminologiji. floris cvet) bog. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. naf-ta. bit) l. biformitas) dvoobličnost. bitva (ital. hermafroditski. ital. npr. prženo upola na jakoj vatri. dvaput pečen porculan bez glazure. biscottino) mali. posle 28. biteizam (lat. Bitlsi (eng. biserijalan (lat.) prevu ći (ili: pokriti. bisilabičav (lat. naro č ito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. The Beatles) nuz. bifepija (fr. koji visi o dva konca (kod fizi čkih aparata). ital. od dva sloga. up. bisekstus. buste. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. okrugao dvopek. biskroma (ital. bisekcija (lat. bifluevcija (lat. konac) dvoni-tan. peksimit. bistoquet) bilijarski štap. bituminizacija (lat. grč. onaj dan koji se svake č etvrte godine. behaviour vladanje. bit (eng. ital. bit (eng. dvorodan. niz) koji ima dva reda. Keruak). dome ć e. filum nit. bis. u asfalt. dvoobličan. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. fig. premazati) zemljanom smolom. mladići s dugom i neurednom kosom. bitta) brod.) 3. bistrer) slikati (ili: boji-ti. bisturi (fr. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. bisextilis) prestupni. bis coctus dvaput pečen. bitometrija (grč. dvaput kuvan) dvopek. bitumen (lat. obi č no dug 7—8 st. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. epfskopos nadzornik. bis. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . radnjica sa jelom i pi ć em bez stolova. biflorav (lat. bis. bistouri. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bistrirati (fr. šećerni dvopek. Ginzberg. bifoličan (lat. dvoredan. bitnih (eng. biskvit (fr. grananje ili cepanje na dvoje. okrugao kolač i ć. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bisextus) prestupni dan tj. dvospolan. Bit je uvek pa-ran. bis. dvoboštvo. bituminosus) sli čan zemljanoj smoli. flos. obojiti) č añ avom akvarelnom bojom. dvoličnost. orman za stono posu će.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. bifti (eng.) pretvaranje u zemljanu smolu. Brust) poprsje. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metrič kih jedinica. kr č mica. sa dva cveta. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. biscuit. petrolej. ital. bisolit (grč. reke. bis. bis. episkopfa) v. biferan (lat. thećs bog) verovanje u dva boga. pravac u psihologiji. buffetto) tezga u krč mi. par č e gove ñ eg mesa od poleñ ine (slatke pečenice). 2. Ifthos kamen) min. bifurcatio) račvanje. bythcs dubina. buffet. sa jednim prestupnim danom. bistoke (fr. npr. grč. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñ u dve jednako verovatne al-ternative. bit-muzika (eng.

regnymi izbijam. chroma boja) dvobojan. kompozicija za dva glasa. čist. blenna sluz. kart blanš (fr. preživelost. sukno za filtriranje. blenengerija (gr č. svetlosti sa strane. lučenje sluzave tečnosti. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. aden žlezda) med. blanš (fr. rheo tečem) med. blasfemija (grč. bjanko (ital. metra materica) med. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plać anja. preživeo. rheo curim) med. blamage) sramota. eidos vid. bizzarria) muz. nauka o grbovima. cyclus krug) to čak. blekvud (eng. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. čist formular. blasphemćs) bogohulnik. udubljenje u zidu sa svodom. bicinij(um) (lat. blasfemist(a) (grč. bi-. zasić en i presićen. blanko (ital. grč. kredit bez pokrića. punomo ć samo sa potpisom. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. hartija. kephale glava) v. biciklist(a) (eng. blastos. belilo. neograničeno punomoćstvo. velosipedist. obesvetila čki. izdanak. tobožnje trgovanje. biceps) koji ima dve glave. blenna. blastula) fiziol. blenna. nlat. o č iju. blenoragija (grč. zapaljenje veznice o čnih kapaka. obrukati. blanko-kre-dit otvoren kredit. blamirati (fr. beo. canere pevati) huz. obrazac priznanice ili ovlaš ć enja (pre no što se ispuni). radi špekulacije razlikom u cenama. bikefalan. zametni mehurić. blastomikoza (grč. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. zasićenost. bis. 6t6s uho. enteron utroba) med. blanche) pr. blenemeza (gr č. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. mykes gljiva) ned. od dve boje. blasphemfa) pogrda. bicyclist) onaj koji tera to čak. tj. blason) grb. blenna) kec. blanche) beo.). blenotorea (gr č . belo ć a. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. alat. pupl>enjem). radi odstranjenja. curenje iz ušiju. slepi prozor. potpuno odrešene ruke.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. bis. oblik) biol. blastema (grč. belo. huljenje na boga. karta bjanka. grdnja. blamer) osramotiti. huljenje. blastos. opt. biceps (lat. rñav glas. sulfid cinka. us. blastomere (grč. neosetljiv.) otupelost. blaser. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. blazon (fr. ukor. čist. blenna. blanket (fr. heraldika. kapavica. im. blenadenitis (grč. blanko-ovlaš ć enje neograni č eno ovla-šćenje. psovka. korita. klica. povraćanje sluzi. blastema) biol. blastos. bicefalan (lat. black (fr. bruka. i blastocistis (grč. prazno. bicarija (ital. neispisan. sluzna srdobolja. neispisan. blena (grč. grč. velosiped. zametni mehur. blasfeman (grč. Bucherschrank) orman za knjige. tj. fiziol. španski zid. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blanco) v. bjanko. mladica. gei. blasphemos) bogohulan. akutno i hroni čno oboljenje kože izazva-no naro čitim gljivicama (blastomycetes). . kuditi. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). pogrdan. bogohuljenje. izneti na rñ av glas. bianco belo. belina) trg. blastos klica. spolnih organa i dr. nepopunjena menica (samo sa potpisom). blenna. v. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. vrsta šampanjca. zapaljenje materice sa lu čenjem sluzi. min. dvoglavi ru čni miši ć. blanko-trgovanje prividno. prekor. blaziranost (fr. blenoftalmija (grč. blastem (grč. blastule. blamaža (fr. to čkaš. eteb povrać am) med. kapavac. grditi. blenna. ku ñ enje. belina. carte blanche) čista bela neispisana karta. kystis mehur) fiziol. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blenometritis (grč. blase) otupelih osećanja. lat. potpuna sloboda rada. neosetljivost. nepopunjeno mesto na menici ili punomo ći. blenna. blastos. blanc. sluzni proliv. mali otvor na fotografskom aparatu pomo ću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. zapaljenje sluzokožnih žlezda. bicikl (eng. blašpe (fr. pokuditi. blastemia) vot. bicycle. bis. kožica zametao g mehura. Blende) apx. obesvetilac. meros deo) biol. bišof (nem. obesvećivanje. blastos. ophthalmos oko) ked.-fr. blenda (nem. ñerma koža) fiziol. prema potrebi. bela boja. slepa vrata. karanfili ć a i še ć era. pomorandžine kore i soka. blaziran (fr. blastozoid (gr č. biher-šrank (nem. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. bihromatičav (lat. Bischof biskup) piće od crnog vina. blejzer (eng. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. bicintum. cimeta. blastula (grč. blenna. bjanko menica čista. procurim) med. sluz. blastoderm (grč. blenorea (grč.

žu ć kast. blessure) ozleda. blefaritis (grč. poza. Blume) poznavanje cveća. hvatati na zbunjivanje. bacakanje. trupac. pretvarati se. zavara. opsada. plavojka. blepharon očni kapak. blefirati (eng. blefaradenitis (grč. blondina (fr. kol. nemir kod teških bolesnika. plavuša. zatvaranje železni č ke skretnice. munjeviti rat tj. . zatvoriti skretnicu. phimosis suženje) med. blouse) laka gornja haljina kod žena. blondine) devojka ili žena plave kose. ital. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomo ć u ratnih brodova u cilju spre č avanja svakog uvoza i izvoza. oblaganje č eličnim plo č ama. fleš. hrpimice. avionu). blepharon. panj. blinder) fort. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. bloc) veliki komad (npr. spasmos grč) med. hvalisati se. obmane. blepharon. oja č avanje rova. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. blokirati (fr. blok (fr. Blitz munja) v. blindage) fort. od finog pšeničnog brašna. blepharon. municije i sl. bloccata) voj. gomila (knjiga). sveska za pisanje ili crtanje. treptanje. obmana. en bloc) naveliko. zbunjivati razmetljivom reklamom. ital. blestrizam (grč. mladi ć plave kose. blefarizam (grč. blesura (fr. blepharon. blefarofimoza (grč. blef (eng. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. klada.) voj. tip. mali pozorišni komad pun desetaka. č amcu. vojni č ki koporan. blista (fr. blefarotomija (grč. automobil. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. automobilu. iskra. zaplašiti. aden žlezda) ked. mnoštvo. Blue Book) „Plava knjiga1'. avion). blumistika (nem. Blockflote) nuz. varati. treba: plomba. blestrizo bacakam. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u o či pa da se time lakše prestraši. blomba (fr. bloquer) v. prevrtanje. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. velika količina (robe). ucelo. blefaroftalmija (grč. an blok (fr. celina. veliki odlomak stene. blumirati (nem. blepharon. obmanjivati. iskrica duha. up. Blu buk (eng. čamac. tvrñ avica (obično na planinskim prevojima i granicama). ispuniti šupljinu kamen čićima i komadima cigle. šanca gredama. biondo) plav. zapaljenje očnih kapaka. treba: plombirate. prevari. zajednica. otvorene boje. blocus. blinji (rus. osigurati od zrna. udvarač ženama. zavaravati. plomber) pogrešno. blondine) v. blokhauz (nem. blefaroptoza (gr č . ko č ijaška (ili: šoferska) košulja u boji. podizanje cve ća. rezanje) med. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. cveć arstvo. okloplji-vanje. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj na čin spre čiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blondin (fr. praviti se. dobro. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. bloki-ranje. vojske. bluming kondišn (eng. gra ñ. blond (fr. kulica. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). farsa. blondin) plavušan. duhovita sitnica. spadnutost očnih kapaka. tip. hapsana. bacam tamo-amo) med. blonde) čipka od sirove svile. pivo. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. mermera).) med.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. Blitzkrieg) voj. tome sečenje. blindaža (fr.) pl. dosetčica. blondinka (fr. tvrñ ave. povreda.). up. zatvor. Blume cvet. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. sli č an svirali. blenna. blepharon očni kapak) med. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. bluette) varnica. žmirkanje. zapaljenje žlezda očnih kapaka. grč o čnih kapaka. zatvaranje sa svih strana grada. blindirati (fr. slični palačinkama. plomb) pogrešno. ñ uture. i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. uron mokraća) med. blokflauta (nem. blondina. fig. sluzave mokrenje. zaštićivanje od zrna (projektila). suženost očnih otvora. blooming condition) sp. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñ unarodne politike. oja č ati rov. ptosis pad) med. Blockhaus) voj. blokada (fr. kicoš. mustrama od cve ća. nazvala zbog žu ć kastog sjaja. zastrašivanje. č elikom ili gvožñ em oklopiti (ratnu lañu. karaula. opsada. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. blonda (fr. osobito u sportu. obmanjivanje. udruženje više raznih stranaka iz takti č kih razloga. bluff) plašiti. ophtalmos oko) med. blefarospazmus (gr č . fig. blond. bacanje prašine u o č i. blokada. svetao. blombirati (fr. oklop (na ratnoj la ñ i. ruski kolači. gomila. blokaža (fr. blokiranje (fr. blickrig (nem. šanac gredama. naro č ito o izborima i radi sprovo ñ enja izvesnih zahteva. bleh (nem. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. npr. bluza (fr.

boza (pere. dečak. boemi (fr. bova (ital. v. duhovni poglavar u Tibetu koji. rakije. po pravilu neuredno. bahader) pl. bobine) kalem (za konac). koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . čergari. bodega) podrum. pere. zmijski car. bobi (eng. magazin s robom u luci. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. proizvodi se u predelima severno od Liona. pamu čni til. buza. prekid svakog op-štenja s nekim. Obotriti. božur (arap. zajedno sa dalaj-lamom. v. momče. crven kao krv. sluga. kod anglosaksonskih naroda. bodega (šp. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). klanac. boatu (fr. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. prirodnim životom. boiler kazan) kazan. u Rumuniji: plemić. boiler v. boemerija (fr. vinara. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. boetetika (grč. Bodmerei. upravlja zemljom. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. život od danas do sutra. kotao. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. božole (fr. bodul. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomo ćnih nauka. bojar (rus. kor. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. blue-stocking) „plava čarapa". od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. bob (eng. šećera i drugih dodataka. Hrvatskoj. boheme) način življenja boe-ma. fr. boei) v. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. bobby) pl. bogomili pl. bogumili pl. patareni. Bosni. bohemes) pl. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. drevna pijanica. uzimanje zajma na lañ u ili na njen tovar. baka. po nače-lu: dok traje nek laje. iznos berbe grožña. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. kosovski božur divlji božur. boa (nlat. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). baobab. kablova. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. fr. raste na Kosovu. tur. boi-najf (eng. boa. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. ispičutura. bobbinet. boduo (ital. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). naročito plemić veleposednik. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bogaz (tur. bobslej (eng. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. boy) dečko. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. krčma. engleski til.. planinski tesnac. v. bobinet (eng. umetnici. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. bonrin) plemić koji je i ratnik. koji »sive svojim naročitim. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. bogatiri (tur.Bob je. Dalmaciji. boit-tout) čaša bez postolja. bojkot (eng. bottomry) trg. Bugarskoj. Makedoniji. . bojler (eng. bobadiljizam nepravedno.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). neuredan život. fig. busur) bog. npr. to bob) v. bodolo) ostrvljanin. fig. bogaz grlo) grlo. lažno optuži-vanje (po šp. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). udav (najve ć a zmija u Africi i ist. književnici. nadimak londonskih policajaca. bodmeraj (nem. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. bobslej. Džemsa Bojkota. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan.) bog. bogus (ir. boabab (amh. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. kalem od namotaja bakarne žice. eng. guša. fiz. bojler. bojkotovati (eng. od danas do sutra. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bogus) irsko narodno piće od vode. + 1502. kajmaka i še ć era. bogumili. ili na oboje ujedno. deminutiv imena Robert). up. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. induk-cioni kalem. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. bu za. boj (eng. kod bojkota strane robe u nekoj državi). boja (hol. god. bogdo-lama (mont. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. bojer (hol. beaujolais) vrsta francuskog vina. fig. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. bobina (fr. skraćeno: bob. boa constrictor) zool. Indiji). Bodriti pl. studenti i dr. ždrelo. moreuz.

bole zrak. pod. ma-njina. bucca) usta. fr. bolldos hitnuto. kastanjetima. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). lemnoska zemlja. bolas (šp. glavom i leñima. do tetke kategorije (preko 79. boks. „plemenitoj veštini".. bolus (lat. box) 3. nekog aromatičnog vo ćnog soka i dr. ital. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. up. naziv po mestu Bo (Les Baux. up. hidrat čiste gline. pesničanje u rukavicama razne težine. bolonjska škola slikarska škola koju je. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bokaža (fr. bocal. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. balon. bulletta) cedulja. sp. strela) pl. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). bol (lat. grč. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. nlat. boleta (ital. . bolvševiki „članovi većine". bocage. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bokseri se dele s obzirom na težinu. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. boletus pečurka. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. boxcalf) 2. potkraj XVI veka. boling-grin (eng. up. bolstit (lat. boljševici (rus. bol. gitarom ili tamburinom. tući se pesnicama u rukavicama. šumica. metron) fiz. bokal (fr. boks (eng. bosco. boks (eng. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. praćen pesmom. bascagium) šumarak. Voheg) 2. tzv. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. oružje za bacanje. bokser (nem. boccale. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. kratak. bolletta. bolonjske bočice fiz. staklene bočice kru-škasta oblika. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). zbog čega se mogu i danju videti. bolus. bomba (fr. srednje veličine. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. boks. boksovanje (eng. bokser (eng. bolero (šp. većina. bomba. bocassino. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. lug. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. dubok ton) voj. ngrč. ručna granata. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. bouche. box) pesničati se. osnovana oko 1890. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". box) sp. živa i okretna. v. bollo. grč. bolis. otvor. svaka runda 2—3 minute. boksati(se) v. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. bolometar (grč. bolidi (grč. bola (eng. šp. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. Francuska). brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku.378 kg). mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bolivijano (šp. sp. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bombos potmuo. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. pesničar. železna ili čelična lopta. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. jedan od glavnih izvora aluminijuma. buldogu slična rasa nemačkih pasa. loža u pozorištu. bokasin (ital. zračni termometar. 1555—1619). guranje i udaranje nogama. ital. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. kutija. koja je 1900. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. razre ñ ene od strane Lenjina. bocca. šećera. rudnjača. grč. Bokseri (kin. bolus. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. lat. pristalice boljševizma. ital. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. kineska tajna organizacije. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. boksit min. zatvor za potkivanje nemirnih konja. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leñ a. bokskaf. priznanice. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obu ću i dr. vrč. boljševizam (rus. velika bokasta boca. ušće.000001 * °S). zaliv. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. okamenjena gljiva. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde.800 kg). astr. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. boxer) 1. fr. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). boks-meč (eng.. box) 1. veća čaša s poklopcem. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. do struka. bolos) v. bombe. moreuz. bok-sovanje. v. bolus. boksovati se (eng.boka 122 bomba boka (ital. boksovati se. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. bolos) hem. bolites pečurka za jelo) kol. grč. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. bulengren. atomska bomba. ulaz. boks (eng.

pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bonvivant) veseli brat. bonum. aromatiziranog i oboje-nog šećera. popust u ceni. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). prav. naknadno pridošle dobra. bondruk (nem. bonvivan (fr. bombo) vrsta rakije od ruma. imanja. bombyx pamuk. služavka. proneti se. osoliti koga. bombasin.. dit. otmeno držanje. bonomija (fr. bombardier) voj. brašna. preterano kitnjast. bombardare) voj. poboljšavanje. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. bonz a vi (fr. bonifikacija (nlat. ostavština. poboljšati. bonbon) šećerlema. bona (lat. bonitas) dobrota. Wandriegel. bona adventitia) pl. Kini i istočnoindijskim zemljama. sigurnost nekog potraživanja (supr. popravka.. bona minorum) pl. veritet). vojnik bombaškog odeljenja. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bombona (fr. nalog za izdavanje neke robe. naiv čina. nlat. bombastičan (eng. fr. pl. po viñenju. ukusno namešten stan i sl. bono modo) dobrim načinom. prav.) pl. na lep način. istoč-noindijski kaluñeri. zatucane popeskare. vata za ispunjavanje haljina i sl. menica. kazati). pamuk. popravljati. dobrodušnost. prostosrdačan čovek. bon ton) dobar ton. odštetiti. bonaca (ital. fig. bona minorum (lat. poslastica od istopljenog. svojim pesmama i sl. bombast) lit. vrsta pamu čne tkanine za podstavu. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bombe (eng. bonitet (lat. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. priznanice. vrsta keplovane svilene tkanine. imanje. lat. trg. bona adventicia (lat. bondir) skakati. priznanice. veseljak. bombaš. dobronamerno. bombardje. bombikometar (grč.). bombast. bond) pismeno jemstvo. izražavanja). valjanost. platna sposobnost. naduven (način pisanja. onaj koji vrši bombardovanje. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. . bono modo (lat. fig. potvrda prijema. mirnim putem. bombardirati. bon pour) dobar za . gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. bombiks (grč. sveštenici Budini u Japanu. facere. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bombonjera (fr. bona mente) u dobroj nameri. bombyx. bona fide) dobronamernost. bona (fr. svilena buba. up. bombazen (fr. bombona. bons a vue) pl. slada (malcbombona) ili voća. muskata i šećera u Sev. svila) pamučna svila. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. nasleñena dobra. dobra (ili: imanje) maloletnika. bacati avionske bombe. preterana prostota. bombardirati (fr. . dadilja. sviloprelja. često sa dodatkom želatina. bombardje (fr. bonom (fr. v. bombyx svilena buba. prav. bombarder (fr.. u dobroj nameri (učiniti. poverljivost. devojka za decu. čičica. bansek. bombarder.. poboljšanje. grč. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). imetak.bombaža 123 bonton bombaža (fr. ukusno nameštena soba. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. nasledna dobra. unutarnja vrednost. krupnorečiv. bonum dobro. popraviti. nalozi koji se isplaćuju odmah. bon (fr. delovi imanja koji nisu ostali od oca. podskakivati (na konju). dobra. bonze (jap. boneta (fr. bombardeur) voj. bondirati (fr. bona hereditaria (lat. bona hereditaria) pl. bombardovati. bona mente (lat. bujica reči. obično ukusno i luksuzno izrañena. propinjati se. u kojoj se drže bombone. bond (eng. bonificirati (lat. Americi. konfetama). fig. bonsek. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bacač bombi. bombardovati v. važi za . koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. grč. bonhomme) dobričina. visoko-paran. bonbon. preteran. bonificatio) naknada. bona fide (lat. ljubavnim izjavama. vrsta ženske kape. izvrsnost (u smislu izrade). bombaš (fr. sujeverni popovi. bona dobra) 1. bcmbyx) 1. bombast (eng. nego potiču od neke druge strane. bombe) v. naivnost. svila. odšteta. bonton (fr. 2. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. nadmen. bon) trg. bonette) voj. bonne) 2. bonaparte™ pl. bon-sans (fr. bombycinus. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. nalog za plaćanje. dosañivati kome (molbama. lat. prirodna obdarenost. . tobdžija. svi-lasta materija. bombyx pamuk) zool. bonhommie) prostosrdačnost. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bon pur (fr. bo-nifier) naknaditi. bonbona v. obaveza.

bordat. Bohrer) burgija. bozza) grba. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. Muhamedov ogrtač. bordel (fr. preimućstvo. bord (nem. bossage) arh. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. boršč (rus. dar. ograničen. sto. borer (nem. botano. ital. grč. korist. mrke boje. up. borda 1. fig. postaviti granične belege.bonum 124 botano- bonum (lat. bor-mašina (nem. Aziji i Kaliforniji. 2. odbor. bordo-boja (fr. Borte) v. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). bordure) ivica. bordaža (fr. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. voska. bu ši lica. oivičiti. zeleno. board) l. boston (eng. bortna. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. board of trade) trgovačke komora. sred. kozmetiku i medicinu. borne) ograničen. fig. bordo-vino (fr. mahune. ivica. u grupi). opšivati. bordereau) trg. borgis (nem. borda (fr. raditi ispupčene. omeñiti. nešto uprošćenija vrsta valcera). tur. boselaža (fr. lat. već a od pešta. borani. porubljivanje. bordat (arap. sa četiri igrača.) v. šare. spisak rač una. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. opus rusticum). phobos strah) strah od Prusa. borealan (grč. manja laña u Ist. buraniyya. bording (dan. bording-haus (eng. bosaža (fr. boarding-house) pansion sa stanom i hranom.811. redni broj 5. okrajak. Bohrmaschine) naprava za bušenje. borati (nlat. jedna vrsta plesa. sudnica. Borussia. bosse. hen. porub. bašta. vrlina. onaj koji se bavi prou čavanjem bilja i rastinja. burdelj. savetovanja. bord (eng. pervaz. talasastim figurama. neiskusne. bor (nlat. bordro (fr. sprovodio pismo. brežuljkastim. me- nica. botanike) nauka o biljnom svetu. gipsa. bonum publikum (lat. hrana. bordello) javna ku ća. borusomanija (nlat. širit. gostionica. umeravati. kvrga. nerazumljivo. igre (američka. borner) ograničiti. boraks (nlat. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. ulublji-vati. fig. fig. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave goš ća mesta. sto za kojim se drže sednice. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). javna radnja. opšivanje. opšte dobro. laña. burani) zelen mlad pasulj.) 2. sever. rub. boreiaios. tj. arap. pervaženje. Bord.) pl. tj. nadleštvo. tačka topljenja 2030°. borde) l. bortna (nem. bore] v. krstariti. Borussia Prusija. okvir. Borgis) vrsta štamparskih slova. javna kuhinja. nevažno. moru. novčanik vrednosti. gajtan za opšivanje. bona. botanikos travni. bostan (tur. način otesavanja kamena. boston) l. nazvan po gradu Bostonu u Sev. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. a manja od garmonda. buraq) hen. umeriti želje. bonum publicum) dobro države. bostan) lubenice i dinje. borda (arap. bosseler) ulubiti. bordižati (ital. novac za hranu. igra karata slična vistu. boranija (arap. bosokteriti (od nem. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). pervaz. bordeaux) boja crnog vina. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. borusofobija (nlat. čvrga. državna korist. baviti se biljkama. trava. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. bora (ital. talasaste figure. pl. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. ispup čen vajarski rad izliven od gipsa. skučen. bordura (fr. fr. ograni-čavati. sreća. borniran (fr. element atomske mase 10. kor.(grč. borax. oblo-žiti lañu daskama. grundirati. nešto sitno. sud. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. botaničar (grč. botanika (grč. glup. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. up. severni vetar. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naro čito zimi. mali. lista. ital. vrt. border) ogoliti. znak V. ivica lañe. šarama. mržnja na Pruse i sve što je prusko. botane trava) skupljati biljke. važan za industriju. bosko napasam. up. kamene meña-še. bornirati (fr. boselirati (fr. bosa (fr. bordage) oblaganje lañe daskama. boreas) severac. biljni) poznavalac bilja i rastinja. Americi. jedinjenje bora. bordirati (fr. bord) 2. porubljivati. borealis) severni. knjiga u kojoj su računi. bonum) dobro. bordel. venac. porubiti. tamnocrvene. soli borne kiseline. bord ov tred (eng. boreas. ograničiti se. bording) kor. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. daska. botanizirati (grč. grč. borda 2. bosirati (lat. nemetalno čvrsto telo. borax) hen. bosselage) rad na ispupčenim. . izvod. materijal za oblaganje lañ e. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. boreas (grč. o biljkama i rastinju. kost.

u obliku grozda. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razli čitih plovila (jedrilica. ital. teško žvakanje. . bottega. pepsis kuvanje. hvastanje. hrabrost. pričvršć en na kožu jednom pe-teljkom. geol. bradys. bošča (pere. bota larga. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. bradys spor. bradys. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. govorim) med. botane. botarga. bottarga) jelo slično kavijaru. mykes gljiva) med. lithos kamen) pl. vinara. botrys) grozdast. bohca) l. botel (od nem. botelar (nlat. bogće. pokvarena roba. pri mucanju). masaomai žvakati) med. phemi kažem. bradiekoja (grč. povezača. philos) ljubitelj bilja. č amaca i dr. bradilalija (grč. odlično! bravo (ital. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. bradys. botulizam (lat. pregača. up. bradisurija (grč. botroilit (grč. odli č no. neustrašivost. bothrion jamica. okamenjene biljke. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. bradilogija med. Mthos kamen) min. botane. sperma seme) med. bocherie) Nemci. bravura (fr. čuvar životnih namirnice na brodovima. šamija. psa i dr. apotheca) du ćan čić. bohfalik) svadbeni dar mladin (obi č no košulja. botane. valjan i vredan čovek. botrys grozd. bradys. bradilogija. bravo) l. 3. naro čito u HP veku. botulus kobasica) ned. gluvo ća. grapho) opisivač bilja i rastinja. geol. naro čito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. junaštvo. bradys. tunjevine i dr. botriokefalus (grč. bradilalija. bragozzo) pop. botriiti (grč. teško. ital. bošerija (fr. bradifazija (gr č. platno kojim muslimanke skrivaju lice. r ñ ava. okamenotine grozdasta oblika. up. botanografija (grč. vrsta duvana. u južnoj Evropi i na Levantu. širokočlana trakulja. junačko delo. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. tur. botanologija (grč. bravoure. sporo prokuvavanje hrane. „Marseljeza" belgijske revolucije. 5. botriomikoza (gr č . logia) poznavanje i prou č avanje biljaka. v. botane. v. bošonerija (fr. a ostali igra č i trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. pesništvo. bragr) pesnička umetnost. botanofil (gr č . botrys grozd. težak. kardfa srce) med. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj u čestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. 2. 4. bolesna usporena delatnost srca. teško slušanje. botriitičan. bradys. hvalisavost. bravura) valjanost. bravour. botellarius) šef kuhinje. pr. boutique. spor i težak govor usled mane u govornom organu. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naro čito velikim tehni č kim teško ć ama. nauka o biljkama. brabantski vojnici koji su. botrys grozd. boche) v. vrlo lepo. bragura (stnord. botanofag (grč. čuveni zbog svojih plja č kaških izgrede po Francuskoj. botega (ital. mala trgovina. delija. ital. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). roba za odbaci-vanje. botanoliti (grč. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika.. bošerija. usklik u znak odobravanja. bradikardija (grč. ga ć e. teško. bragoc (ital. botane. bravisimo (ital. botane. boš (fr. bravur-arija (fr. Bafel) trg. bo ča (ital. sjajno. botarga (nm. balota. nem. botanika. botriitičan (grč. lalia govor) med. mu čki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). bili u engleskoj ili francuskoj službi. krčma. brabante) trg. bradispermatizam (grč. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. tako je! bravo (ital. biljožder. phagos) zool. aria) »uz. botriotičan v. bradys spor. bradimaseza (grč. brabanta (fr. marama. botane. valjano. varenje) med. botanomantija (grč. najmljeni ubica. botane. bradipepsija (grč. uron mokraća) med. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. fr. r ñ ava probava.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. onaj koji voli da se bavi botanikom. brabansoni (fr.). logos) poznavalac i prou č avalac bilja i rastinja. sluga. stranturija. crven izraštaj na ruci ili nozi. tehnička veština i okretnost izvo ñ enje naro čito u muzici. akuein slušati) med. vrsta holandskog platna. kelner. otpaci. junak. bofl (ital. botanolog (grč. biljojeda životinja. braggard) razmetljivost. bavella. živi u tankom crevu č oveka. furda. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). bragerdizam (eng. tro-vanje pokvarenom hranom. botanološki. boščaluk (pere. lat. kamen grozdasta oblika. nešto izrañ ene ili izvedeno sa velikom veštinom i stru čnošću. lak ribarski brod sa dva jarbola. botriotičan.-tur. Brabansona (fr. brabancons) pl. od usoljene ikre morskog lipena. kepha-1e glava) zool.) 2. č arape) uvijen u bošču. botella. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. -ites) pl. up.

brahibiotičan (grč. up. nekog posla). med. brahmanizam. nizak. brancard. brachys. gangrena. brachfon) mišica. tj. branchos) med. Bramarbas (šp. pristalice učenja Džona Brauna. brachys. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. grč. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. šalitra i sl. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). bramanizam (sskr. Brand) med. brahmanac. brachiale) narukvica. branche. abrakadabra. odsek. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. koji je kratke staze. brachys. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. ali se krije u samom smislu rečenice. brandy) v. v. zapaljenje krajnika. branhus (grč. branchion) pl. Brahma) v. bramani (sskr. brahigrafija (grč. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. brachys. braunijanizam med. naročito donji deo ruke. brandi (eng.) kratkovek. kestenjast. kratkovidnost. uroñena kratkoća prstiju. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. bracelet. brahilogija (grč. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brauning (eng. ručni. brachy-katalekti-kćs) četr. v. 1789—1858). bradys. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. koji je smešten u kundaku. brahidromičan (grč. braun. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. brahma) v. odus. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. brazilejin. koji ju je prvi objavio. brahi. Brajtova bolest (nlat. brankar-kola teretna kola bez lotri. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. morbus Brightii) med. čovek koji ima kratku lubanju. brahijalan (grč. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. obično 6 do 7. rukunice (na kolima). 1735—1788). engleskom mehaničaru Bramah-y. lat. ogranak (jedne nauke. braun) otvoreno mrk. brahmanizam. brahiodonti (grč. me tron. deo. nepotpun. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. branche) nosila. sitan. odćntos zub) zool. suprotno: makrobiotika. braunijanci pl. lat. npr. v. tj. prema tome. ruka. brakadabra fbracadabra) v. branche) v. brahikefal (grč. brand (nem. bractea list) bog. Amerikancu Dž. brachys. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. brahmana) pl. bramaizam (sskr. lokalne izumiranje jednog dela tela. bradifrazija (grč. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brahidaktilija (grč. mali. brahigraf (grč. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. poreklo bolesti je. nasilan. stenograf. brachys. Brahma) v. brachium. brahimetropija (grč. brahijum (lat. kephale glava) ampon. zool. brankar (fr. bramarbasirati (šp. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. ručni) mišićni. . barut. branhije (grč. brahilog (grč. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. ital. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. ruka. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. Bramahova brava. brachys. bramar) hvalisavac. nekroza. brachys. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. brachialis mišični. uža oblast zanimanja. brazletna (fr. braunijanizam. od prstiju do lakta.) hvalisati se. brazilin. brašna (fr. biti junak na jeziku. phrasis govorenje) med. brander (nem. fig. Brama (sskr. brahibiotika (grč. struka. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. nejednake veličine. poziv. smeñ. orao vidim) med. brašna. ret. Brauningu). branca) grana. u sisara. Brand požar) brod na jedra. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). strana broda. grivna. broad-side) kor. up. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. sila. 1749—1814). brendi. Brahma. moć. priperak. brazilejin v. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. paljba iz topova sa jedne strane broda. brakteja (lat. brad-sajd (eng. brachys. M. naro č ita. branža (fr. branža. brahikatalektičan (grč. škrge. koji živi malo vremena. brachlon mišica.(grč. promuklost. braon v. nasilnički. daktylos prst) ampon. junak na jeziku.

brachys. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. brahipetalan (grč. Brahma (sskr. tj. linija pada za najkraće vreme. breakfast) doručak. štimuju u s. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. kratkih latica. brahiscijan (grč. dajući oduvek sveštenike. dekret. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. brachys. muz. ukočiti. Brahman) ind. brevet) diploma. ruke. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. imaju dva kapka. koji su. koji ima kratke metričke stope. na razdaljini. brevijar (lat. lovačka kola sa 3-6 sedišta. sipnja. cikloida. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). kratkovremen. brevilokvij(um) (lat. brekfest (eng. pesnike. brandi. povelju.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. a izvode je obično trubači i saksofonisti. životinje kratkih krila. patent. bez uvijanja. brahikefal. breveter) dati. breviarium) kratak pregled. zool. bremzovati (nem. brev(e)tirati (fr. insekti koji imaju kratka krila. breviotipija (lat. pteron krilo) pl. (fr. grč. brachys. brevijacija. brachistos najkraći. brahicefal antrop. petalon list) bog. pus. brachfon. temno sečem) hir. skopeo gledam) opt. brahmani (sskr. uspravno). brahiopode (grč. brahihroničan (grč. breviatura) v. vrsta tambure za pratnju. breve) svaki zvanični pismeni akt. brachys. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. brachfon. chronos vreme) kat. brevijarij(um) (lat. osnovana. četr. = hipnotizam. Brahmana (sskr. up. breviatio) skraćivanje. brahmaizam (sskr. sp. bredizam med. fil. breviarium) v. odmah. odsecanje ruke. neku vrstu komentara Vedama. Brahma) starije učenje o Brahmi. d'. kratak izveštaj. bremsen) v. brandy) rakija prepečenica. sa poveljom. brevijatura. brevi manu) otvoreno. brevis (lat. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. g. patent. brsvi manu (lat. brahiteleskop (grč. zakočiti. brachys. brachys. chronikos vremenski) kratkotrajan. kočnica. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. nauč-nike i političare. brendi (eng. bremzati. koji ima kratke cvetne listiće. . koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. kratak izvod. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. kratkim putem. točkanica. skia senka) geogr. podos noga) zool. up. veoma rasprostranjene morske životinje. srednji deo lubanje. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. kraća improvizirana fraza u džezu. brachys. breda vrsta mašinske puške. brachys. sa patentom. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. i po tome liče na školske. brev(e)te (fr. sa diplomom. kratkih nogu. brevijatura (nlat. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. vladaocima i dr. brevis kratak) muz. brahiptera (gr č. tele daleko. bremza (nem. brevis. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. komanda za prekid borbe u boksu. skraćenje. brevet d'invention) pronalazačka povelja. patentiran. brač (ital. brahipteran (grč. sprava za merenje mišice. 1795—1860). breve d'envansjon (fr. brahit opt. kratak dah. diplomu. brachy-pneuma) med. brahistohrona (gr č. štampanje nota. brevis. brahmanizam (sskr. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. pods. bremza™ (nem. kratkih nogu. brevijacija (nlat. brevipedan (lat. viola di braccio) muz. kratkokrilan. brevijar. kratkih krila. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. kratke latice. brevis kratak. povlastica. skraćen naziv za brahiteleskop. patent. a'. pes noga) kratkonog. sažet i jezgrovit govor. loqui govoriti) kratak. breve (ital. metron) med. kočiti. brahma) indijska religija. typos otisak) ouz. bregma) anat. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. astma. viola. Bremse) teh. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. kratak spisak. molitvenik. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. up. brek (eng. izdati dekret. brachys. brahisilabus (grč. bremsen) teh. brevijarij. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). bregma (grč. rpeb dišem) med. brahipneja (grč. brevete) pr. brahipodav (grč. break) otvorena kola na 4 točka. nota koja vredi za dva cela takta. uzetost grudi. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. teme. Brahman (sskr. naročito papino pismo državama. otprilike osam vekova pre naše ere. povelja. podos noga) kratkonog. v. brahipneuma (grč. brachfon ruka. pismo. brahiotomija (gr č.

ital. voj komandant brigade. brillantine) gusto tkana pamu č na materija u mustrama. buntovnik. brillanter) od dijamanata glač anjem praviti brilijante. bric-a-brac) starudija. briller sjati. nem. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. odboj lopte od ograde. bradu i brkove. breccia) kol. mala jedrilica sa dve katarke. briller. brenovati (nem. brimada (fr. ne raditi č asno. brigg) mor. brillantine) kozi. par brikol (fr. brephos. 2. cigle sitan. brigante) drumski razbojnik. šteta. brefotrofij(um) (grč. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. razornost. up. brillant. razara. fr. ital. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. brigant (ital. vidno se isticati. pokrajini u severnoj Francuskoj). brillant) sjaj. brefotrof (grč. brefotrofeum (grč. ital. breche. brigma. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brizantnost (fr. raskoš. manteia prorica-nje) veština tuma č enja snova. veličan-stvenost. raditi zaobilazno. voditi računa o nekome. brigadir (fr. odsko či. brig (eng. brephos. „krštenje" brucoša na taj na č in pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. fig. Brigantine) tor. brilijant (fr. bretela (fr. poznato drvo i voćka iz familije ruži č astih biljaka (prunus persica). odlič an. 3. brigade) član radne brigade. sabijen u obliku opeke. bedemu. brephos novoroñ en če. lukavo. naro č ito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu.brener 128 brimada brener (nem. svetao.) bog. u prah pretvoren materijal. brizer (fr. tropheus hranilac) nastojnik. kovrdžati kosu vrućim gvožñ em. prodor (u zidu. veli čanstven. divota. sijati. v. brigmos (grč. fig. kaiš za nošenje tereta. rukovodilac radne brigade. brigantina (eng. brigadier) l. plja č kaš. vo. brikabrak (fr. brigma (gr č . povetarac. fr. brigata) l. brigade. starež. briljantnost (fr. brillante) iuz. otuda fig. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. par bricole) posredno. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. briketirati (fr. up. krasan. brefotrofeum. brilijant. utvrñ enju). kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. divan. briljantina (fr. brigg. prednji valjak na spravi za predanje. brigadist. svetleti se. razne umetničke stvarčice. v. kod bilijara: odskok. briket (fr. blistavost. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. oramenice za držanje č akšira. konjički podoficir u francuskoj vojsci. voj. breccia) voj. zaobilazno. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. briljant v. bretagne) stari francuski ples udvoje. briljantan (fr. blistati) sjajan. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. breskva (pere. briketaža (fr. tropheus) zavod za naho čad. briza (fr. sposobnost rasprskavanja. sa strane. brefotrofij. 2. . naročito brilij aktima. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. briljirati (fr. veoma vatreno. rasprska-van. zarezivati nekoga. fig. vrdati. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. blistav. briljantirati (fr. remen. brygmos) med. brezza) blag morski vetar. razbijač. izrada lica grañ evine (fasade) tako da se vide cigle. brigmos. jajeta i sl. mantis prorok) veštak u tuma č enju snova. presovati u obliku opeke. bricoler) odbiti. brigantine. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. naro čito starinske. brizo spavam. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. brigada (fr. hozntregeri. fig. briser. brig) mor. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. briser) rasprsnost. brig. obzirati se na nekoga. velelepnost. bretele naramnice. bre č a (ital. briseur) lomilac. bretanja (fr. brizomantija (grč. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). brizo. cigle. telalnica. brilaite (ital. tropheus) v. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. fig. fugovanje. vetrić. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. vrsta mirišljave masti za kosu. 2. bretelle) uprta. za sto naoružanih ljudi. brig. prolom. brikola (nlat. — št. briquette) nešto u obliku cigle. breša (fr. plahovito. lopte ili jajeta. blistati. bretona (fr. brycho škrgu ć em. hajduk. učiniti da se nešto odbije. brizomant (grč. živahno. briqueter) popločati ciglama. up. brikolirati (fr. ital. brizantan (fr. bricola. razorna snaga.. brik (eng. briljantin (fr. brisant) koji lomi. zavod za ishranu i podizanje dece. odska-kati od ostalih. prelivati se u svetlosti. uštrb. briše. brillare) sjati. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. upravnik bre-fotrofeuma. rasprsan. odličnost. koji razmrskana. prekoramnik. rasprskava. lopte. starinarnica. brigadist (fr. brennen) l. odskočiti.

britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. pocrniti. senzarija. bromatika (grč. broderie) vez. vrsta žutog. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. bromatografija (grč. srebrom. Brokhaus (nem. bučno. bromizam (grč. broiler) vrsta pileta za pečenje. sa utkanim krupnim cvetovima. briskirati (fr. broma jelo. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . brnistra (ital. brokeraža (eng. vezenje. element. brokat (ital. reñe slatkovodne. bromos) fark. srebrotkanica. crnomanjast muškarac. brunette) garavuša. broder) vesti. naročito slikama. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. briozo (ital. bromos) ned. osnovanom 1805. prenagliti čime. brimera UŠ god. briologija (grč. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. nazvan po izdavaču. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. nauka o sredstvima za ishranu. up. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. brusquer) brecati se. briozoe (grč. bromov preparat. brion) vrsta dobrog francuskog vina. Brodvej (eng. vezivo. bromatologija (grč. magleni mesec (18. osnovan 1753. poznati lek za živce. oktobra do 24. šumno. makler. bridge) igra karata. crnka. broccato) zlatotkanica. oseći se na nekoga. bromatometar (grč. eidos oblik) bog. brokantirati (fr. velikom nem. brokanter (fr. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. ginestra) bog. bromural (grč. brojler (eng.909 redni broj 35. Brodway) „široka ulica". bronze.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. mesto srebra. tečnost veoma sli čna hloroformu. životinje iz porodice „pamekušaca". hteti nešto brzo sprovesti. bridž (eng. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. bromoform (nlat. bronzium) tuč. vladu u svoje ruke). živahno. izvesti zlatom. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. od svile i pamuka. teška. nlat. za izradu stonog pribora. figurama i sl. broajon (fr. bronzana bolest med. brunet) crncurast. crvenkastomrka teška tečnost. utisnutim u zlatu i srebru. broma jelo. bronzo. bronza (fr. so bromovodonične kiseline. Britiš mjuzeum (eng. lat. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. brokule (ital. ital. prebiti preko kolena. morske. brodet (ital. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. brinet (fr. kulturno središte. broyon) tučak za mrvljenje. slična vistu. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. fig. trgovina vezivom. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. kićenje. telalin. bryon. obično industrijske proizvodnje. svilom. up. naročito slikama. jako nadražajnog mirisa. brioidan (grč. nlat. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. brumaire. e. trovanje bromom. — 9. pre n. brodirati (fr. tela-liti. brom (grč. bryon mahovina. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. zoon životinja) zool. starinar.. garavko. nauka o mahovina ma. cinka i gvožña. logia nauka) bog. broker (eng. brioso) muz. logia) nauka o jelima. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. plameno. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. bromos smrad) hem. bryon. broker) trg. broma jelo. bromos smrad. od 23. brinirati (fr. obrec-nuti se. novembra.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. god. brodsrija (fr. god. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. srebrnaste boje. up. krasiti. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. brinete (fr. mahovinast. ili samo od pamuka. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. sličan mahovini. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. fig. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). upotrebl>ava se. bromium) xex. legura (slitina) bakra. znak Vg. ulepšavanje. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. bromid (grč. ulep-šavati izmišljenim dodacima. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. nemetal atomske mase 79. brokatel (ital. bojiti (ili obojiti) mrko. brion (fr. bele. bromoformium) farm. kon brio. makleraža. broker) trgovački posrednik. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. trljanje boja. brunir) metalne predmete mrko uglačati. seizal.

brontoterij(um) (nlat. brošira (fr. brustbild (nem. logi'a) nauka o grmljavini. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. dnevnik pazara. rheo tečem) med. neotesan. npr. bronchos. anat. brutalizirati (fr.(grč. grkljan. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). bront (nem.). stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. bronzirati (fr. polomim) med. bronhoskopija (grč. brontosaurus) kol. štraca u koju se unose. bronce (ital. pneuma dah) med. brćnchos. bronho. crnom. brutalnost v. bronte. brujar. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bronhofonija (grč. bronholitija (grč. prošiva-ti (knjigu). ogromni kičmenjak. brutal) živo-tinjski. grč u dušnicama. bronhopneumovija (grč. brunirati (nem. phone glas) med. brovtosaurus (nlat. brontologija (grč. aparat za pregled sluznice bronhija. brutoprihod celokupan prihod. zverski. Bruch lomljenje) med. fr. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brochure) v. grubost. bronhorea (grč. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. brujon (fr. brontotherium) kol. učiniti da podivlja. kožu i dr. Brust-bild) poprsje. bronhospazmus (grč. bronchos. . bronchos. brochurier) pisac brošura. srebrom. brćnchos. plesso udarim) med. dušnice. krvarenje dušnica. brontofobija (grč. brust-halter (nem. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. skopeo gledam) med. koji se tiče dušnika ili dušnica. uzetost (ili: paraliza) dušnica. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. suprotno: nego. brumalan (lat. bronhoragija (grč. brocher) prošiti. svilom). bronhostenoza (grč. bronhije (grč. cedefastog sjaja. zapaljenje bronhija. bronhoblenorea (grč. osuroviti.). poživotinjiti. obojiti modrikastim prelivima na vatri. rheo tečem) med. bez odbitka troškova. bruh (nem. brćnchos) alat. brouillon) koncept. broširati (fr. gnojavo zapaljenje dušnica. luksuzna igla za skop čavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). brutalitet (nlat. brćnchos dušnik) dušnički. tuberkuloze pluća. kele posutost) med. uraditi nešto na brzu ruku. bronteum (grč. gips. bronhocela (grč. surov. up. brumalis) zimski. protkivati tkaninu (zlatom. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. brochure) sveska. bronhijalni (grč. bronhotomija (grč. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. bronhije. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. brujar (fr. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. divljački. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. temno sečem) med. bista. bronhijalni katar = bronhitis. životinjska požuda. regnymi skrham. lithos kamen) med. brum (eng. bronchos dušnik. brošura (fr. spasmćs grč) med. skopeo gledam) med. sluz. Bruderschaft) bratstvo. bakarnom bojom (drvo. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. protkati. trgovačke beleške. brouillard) v. bronchos. operativne otvaranje dušnica. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. brutalitet. briinieren) davati nečemu (metalu. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. bronhoplegija (grč. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. dve cevi. bronhoskop (grč. mykes gljiva) med. bronhomikoza (grč. brutaliser) zlostavljati. brujon. tako da tkivo truli i raspada se. bronzo) v. brćnchos. bronhijalni katar. životinjsko ponašanje prema kome. posutost dušnika.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. prvi sastav. brutificere) napraviti nekoga stokom. leva i desna. nameštaju) mrku boju. brcnchia) med. brutalitas) surovost. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. brćnchia) pl. mrkom. Brand) med. meko povezana knjižica. bruto (ital. brutalis. tj. up. brošurist(a) (fr. divljaštvo. brutalan (nlat. potpuno zanemari™. drvetu. skotski. piskutavost glasa (kod promuklosti). grubijanski. bruderšaft (nem. bronchos. broche) zapinjača. bronc. bronchos. mine-ral. klinasto pismo i dr. fig. brćnchos. brćnchos. dušnik. guša. bronhus (grč. brćnchos. v. bronze. povezati knjigu u mek povez. brutto) trg. brćnchos. dug preko 18 t. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). brošura. o nepogodama uopšte. grub. brutificirati (nlat. bronhitis (grč. hernija. nacrt. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. bronte grmljavina. na brzu ruku i privremeno. knjiga dnevnog troška. iz perioda krede. bratimstvo. broš (fr. bronzer) obojiti bronzanom. blenna. stvaranje kamena u dušnicama.

limfati č ni triper (kapavac). budhizam. antilopa. antikvar. micine. bougie. bukasen (fr. bukoliasmos) pastirska pesma. govedo. Buddha) pl. uzroci patnje su strasti (tj. Budha. v. zverokradica u Sev. bouquiniste) prodavac starih knjiga. gusar. Budhizam (sskr. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. prosutost prepona. bukardija (grč. pamu č na tkanina za postavu. bukinerija (fr. pastirska pesma. bouillon) kup. bujatrika (grč. neprerañ eno zlato. buboni (grč. ital. bus. bubon. kephale glava. bukolike) post. u Indiji poštovan kao bog. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u de č ka. Bukefal (grč. stanju blaženog mira. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bužija (fr. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bub-njice. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bukolski (grč. posrednik pri klañ enju. onaj koji voli da rije po starim knjigama. seoski. bukanirati (ind. bouille. kardia srce) med. bez strasti i patnje. tj. bubon preponske žlez-de. ind. Život je patnja. ro ñ en oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. budoar (fr. pena na pivu. budala (tur. pastirske pevanje. morski razbojnik. bukanir POJI. bukolikos) poet. nicine. bubonadenitis (grč. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. že ñ za životom. miris od vina. fig. melitensis. uvećanje. „sveti mudrac". budisti (sskr. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru gr č kih bukolič ara. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). uspeo i harmoničan sastav boja na slici. Bruchgold) izlomljeno. kele) med. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. okovi na nogama zatvorenika. Buddha) v. bukiner (fr. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. bubon. glupak. idila (naro čito kod rimskog pesnika Vergila). tj. budizam (sskr. bukanje (fr. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obi čno u blizini spava ć e sobe). . algos bol) med. suis i Vg. le č enje goveda. obi čan na čin klañ enja na konjskim trkama. aden žlezda) med. Buddha). bugzirati (hol. gume. bukolska cezura četr. biige) plesan. kaučuka i sl. bu ñ a. bouquin) ljubitelj i sakuplja č starih knjiga. književno delo. kao posledica jačanja srčane muskulature. čija se filozofija sadrži u dve ta č ke: patnja i spasenje. put ka osloboñ enju vodi ka nirvani. prosveće-ni". profesio-nalni kladilac. električna sve ćica. zapovedajte! buk (eng. pastirski. bukinist(a) (fr. bujirati (fr. bouquinerie) trgovina starim knjigama. buljon. valjkasta šipka od voska. topuz. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañ enja ili se sam kladi. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. hipertrofija srca. budala) ludak. bukmeking (eng. buket (fr. bubonalgija (grč. pomo ću čamca na vesla za koji je la ñ a vezana konopcima. fiz. Buda (sskr.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. spisak. bouquineur. biibalos) zool. bubreg (tur. bus. book) knjiga. up. volja za život). figura u vatrometu. bubonocela (grč. zatim zadnjeg creva i jednjaka. bubikopf (nem. Americi. vući lañu pomo ću parnog broda. kila. Buddha) pl. Br.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. bukolikos) poet. buvoličar (grč. za razliku od totalizatora. buj (fr. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv poti č e od francuske re či: boucan divlje govedo. bolest prepona. pisac pa-stirskih pesama. . bukoliazmos (grč. iatrike lekarstvo) sto čno lekarstvo. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). lista. budhisti. bujom. bubon. bubon) pl. antikvarnica. za proširivanje suženih kanala naro č ito mokra ć nih.bubonulus (grč. Budha (sskr. budhisti (sskr. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). bukolika (grč. bujon (fr.. pristalice religije i filozofije budhizma. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. bukmeker (eng. Buddha) v. bukagije (tur. nm. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. religija koju je osnovao Budha. bozdogan) vrsta starinskog oružja. cvet. bouquet) lepo probrana i ureñ ena kita prirodnog ili vešta č kog cve ć a. bujrum (tur. up. glupak. buksiren) mor. u č enje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). buyurmak zapovedati. zapaljenje žlezda u preponama. budizam. bus govedo. bogurek) bubreg. bubonulus) med. vrsta tkanine. um. v. bukagi) pl. boucanier) lovac na bivole. bu ñ (tur. bugia sve ća) med. book-making) sastavljanje knjiga. ned. narediti) izvolite. Buddha) „probuñeni. nlat. afrički jelen. buzdovan (tur. bubalis (grč. Budhizam.

na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. snabdeven bulom. bulla) 2. bulengrev (fr. bulbul (arap. kratke i duboko usečene njuške. bulla aurea) zakon koji je 1356. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. vraća onome koji ju je bacio. nepošteno trgovati. bus. bulimfa) med. na trkama s preponama. bum (eng. bulbosus) lukovičast.) pl. . lopta. 2. bularij(um) (nlat. npr. bulbus (lat. bulimija (grč. bulicija (lat. zapovednik jednog buljuka. Džon Bul. foltamente gusto. bulla) l. krvava ili gnojna tečnost. tetka) 3. buccinator) trubač. bulbus lukovica. der Bund) savez. bul (eng. muslimanska žena. kranion lubanja) arh. buljuk-baša (tur. na povelji. buke (eng. bulevar (fr. buckskin) „jelenska. uzana. buljon (fr. boule. boulingrin) v. buldog (eng. boltikbasi) četovoña. daš Bund) svežanj. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bulterijer (eng. buljubaša. čvornovat. ned. bula (tur. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). urnebes. velika gomila. bullire. boliik) l. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). hartijice.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. mora da projuri. fig. bund 1. bula (lat. zavežljaj. udata žena. životinjska glad. bullterier) vrsta engleskih pasa. široka i lepa ulica zasañena drvećem. pečat od voska ili metala na povelji. glupost. lat. bulbul) slavuj. (nem. izdao nemački car Karlo IV. talasanje. verski obrazovana muslimanka. mera za staklo. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bedem. zlatna bula (lat. Bundesver (nem. a odlikuje se naročito time što se. bumerang (austral. krompirast. buljuk (tur. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. bulbus okuli (nlat. krasti. buleuterion (grč. bulla) pisac papskih bula. bunda kaput) krzneni kaput. skupštinska zgrada. BulbulderSlavujev do. oko 60 st duga č ka daš č ica od tvrdog drveta. veliki engleski pas širokih grudi. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. voj. bouillon) kup. nazvan po francuskom rezbaru A. bulla. povelja sa takvim pečatom. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. nlat. odličan lovac na miševe i pacove. (nem. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). bul dog) 1. bik. Boule (1642—1732). woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. tako da mu se vide prednji zubi. neotesanost. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. buli) l. plik. izbacivanje mehu-rova. pljačkaš. bullatus) zapečaćen. bulist(a) (lat. Ch. ako ne pogodi u cilj. ukrasi. jagnjeća koža". rad od drveta sa metalnim umecima. zbijeno) 1. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. glavičast. hladnokrvnosti i dr. bumaški (rus. boling-grin. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. tuñi. glavica. buliran (lat. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. anat. books) pl. jelo od nje. buljen (eng. četrdesete deo rijala. glavičast. tj. neodoll-va. buleuterion) većnica. vrenje. bula (lat. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. gomila. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. mnoštvo (obično stoke). god. f ero donosim) bog. oličenje engleskog naroda kao celine. bunda (mañ. bujon. bulbus. bull-finch) sp. onaj koji nije u opticaju. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. kugla. gomila ljudi. gusta trnovita živica kroz koju konj. up. forma) koji ima oblik lukovice. mutna. bulom zove šegrt majstorovu ženu. Služi kao oružje. glavna ulica. vreva. velika. kapetan. bungur (tur. sitan papirni novac u Rusiji. bulbus) lukovica. bouliner) mor. bulinirati (fr. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. očna jabučica. papirići. bungalov (eng. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. bulumenta (ital. stran novac. 2. društvo. boulevard) šetalište. metež. bulbiferan (lat. kap-sla koja služi kao pe č at koji visi o vrpci. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. liga. smotak. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. bul-finč (eng. mišić duvač. bul (fr. naro čito na dorskom frizu. bulla) 2. bulbozan (lat. 2. tvrñava. rulja. bulbus oculi) anat. obrazni mišić. bola strina. mera za konac. luk. zimski kaput postavljen krznom. sabornica. bula. bukcinator (lat. čorba. napomena ili kratka priča. pločama ili grudvama. bukskin (eng. 2. bullitio) klju-čanje. fig. bulbiforman (lat. potvrñen pečatom. velika količina (nečega).

pesak i dr.. burla. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. šaljiv. burza (fr. predstavnički dom parlamenta. veseo i nestašan muzič ki komad za ples. borek) vrsta pite sa sirom. 2. burra. 3. mala burleska. burletta) mala vesela igra. nakaradan. buraska (ital. boer) „seljaci". bunker (nem. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlu čiti da priñ e nijednom od ova dva snopa. prema tome. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. 3. ćifta (u ovom zna č enju više je u upotrebi buržuj). a tek posle stihovi. bora) severoisto čni vetar s kopna na severnom Jadranu. betonsko sklonište (ku ćno. berza. ital. burka (rus. Afrike holandskog porekla. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. nlat. fig. burleska (nlat. gajtan na šeširu sa kopnom. vune. seljaka i plemića. bourre. bordel. fr. pe č albar. buržoa- . mesom. buret (fr. bordižati. pere. Buridanov magarac fil. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burrasca. mala tvrñ ava. bourdon) ouz. buržoa (fr. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. buržoa. byrsa) v. prvobitno: naziv za grañ anstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). gr č . 4. S ekonomskim jačanjem buržoazije ja č a i njen politi č ki položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. varošanka. bourg. bourgeois. Buntdruck) štampanje u više boja. buricu pupak) želudac životinje. burka. up. bouts-rimes) pl. kor. iznenadna nepogoda. bura 2. fig.Bundesrat 133 burma zija 2). docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. podvala. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). imu ćna žena. burdon (fr. bunting (eng. usukati) 1.) savezna skupština SR Nemačke. bourdalou) traka. buranj (rus. burlak (rus. dlaka za punjenje stvari. pošto se. fr. izostavljanje reči pri sla-ganju. bourrasque) bura. prvobitno: (francuski) grañ anin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. burag (rum. tur. i s druge strane proletera. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. up. ital. malograñ anin. burazer (pere. jabukama. burdelj (fr. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. birader) brat. s jedne strane kapitalista. lakrdijaški. ć iftinica. lakr-dija. up. bura 1. 2. burgija (tur. (fr. Burg) zamak. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). nemački Burg. buržujka grañ anka. besmislica. Bundestag (nem. burleta (ital. voj. burlesque) smešan. kapitalisti čku. šala. tip. Buri (hol. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. sluzne kesice. buržoazija (fr. bu-rime (fr. birader. dvorac. med. borra) otpaci od dlake. burda (arap. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. takoñ e: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. izliv zlovolje. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. prostor.) savezno veće. burg) 1. nezadovoljstvo. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. burlesco. zamka. izmišljotina. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. Bundesrat. burg (nem. bordel) v. muzič ki komad humorističkog karaktera. burma (tur. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. burdižati v. burleskni (fr. bourgeoisie. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañ u stihovi. bourrette) tkanina od otpadaka svile. cement. Bundestag. Bunt savez) buna. ljutine. burgus. uli čno) od napada iz vazduha. duboki bas na orgulji. Bunker) l. burze muskoze (nlat. burek (tur. tvr ñ ave. jedan od dva doma parlamenta u SR Nema čkoj i Republici Austriji. burma od burmak zavrteti. koji isklju čeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. stanovnici Juhe. 2. buržoa) 1. vrsta šarenog francuskog platna." buržuj v. v. burda) Muhamedov ogrtač. bunt (nem. burlesque) poet. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. burdalu (fr. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. buntdruk (nem. bourse. gazdaška žena. (ital.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. naro čito kao la ñ arski radnik na Volgi. nagao vihor. bursae muscosae) pl. pripadnik buržoaske klase (v. buraš. koji se pripi-suje francuskom sholasti č kom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava.

bouterolle) sprava za ubijanje stoke. = kapričo. bottiglia) boca. sa volovskim očima. sladunjava i opora ukusa. buffone) šaljiv čina. Bu-kephalas) „volovska glava". zasićeni ugljovodonik (S4N10). mappš. opera bufa komična opera. posilni. potpun. kao što idu volovi pri oranju. hirurgu Burovu (1809— 1874). budžetirati (eng. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. kiselina putera. butyrum) hai. boutiquage) torbarenje. ven č ani prsten.. buxula. bolgia. otoka i dr. butan (grč. butun (tur. omnibus. šraf. temnjak. budžet (eng.. pusu) zaseda.349 1 (u SAD 35. 2. bushel) engleska mera za žito. par butad (fr. gr č. biityron. ceo. flaša. omnibus svima) v. lakrdijaš. merov. butrola (fr. buffer) odbojnik (na vagonu). bottega) prodavnica. Aspina gaga i Alburnus mento. čep. bufa (ital. doset-ka. bubuljica. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. neobuzdan. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. burnetizirati. par boutades) prema ćefu. sastaviti. busija (tur. puxis kutija. dućan. kut. fr. nem. budget) l. mornarski kompas. lat. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). butirin (lat. bulga kožna kesa. butikaža (fr. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. butonomantija (fr. momak. 2. biis govedo. bik. vitica. ćošak. bucak) ugao. muz. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. nazvana po nem. bufo karikato (ital. pun života student ili mladić uopšte. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. zatvara č . buffo) komični pevač u italijanskoj operi. puter. grč. biis vo. ital. bustrofedon (grč. up. butirometar (grč. vrsta gasa. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. bourse) med. buffalo) zool. 36. računska godina. sirćetna mirisa. butiin) sav. radi uspomene. butada (fr. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. burunotu) sitan duvan i dr. kojem je. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. buter) hen. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. rastvor baznog aluminijevog silikata. minñuši. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. puxis kutija od šimširovine) fiz. staklo. upotreblja-va se za obloge kod rana. lat. bottone) dugme. boot čizma) sprava za mu čenje u obliku čizme. laka komedija. zavrtanj. but (eng. sa kapom. merica. lat. bufeta (fr. lat. butonjera (fr. butyrum. butum. fr. lakrdije. Bucefalus (grč. bouchon) zapuša č . bouffette) kićanka. bouteille. bursa (ital. strophe okret. nlat. sastavljati budžet. Bukefalos. buljook. buffa) šala. bufer (eng. sluga. bucov (mañ. najmiliji konj Aleksandra Velikog. budžak (tur. (krupan) brilijant u obocu. bus (eng. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. butiga (ital. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. . predračun prihoda i rashoda uopšte. volook. lakrdijanje. finansirati po budžetu. brzi soloples bez pripreme. dvorska budala. ital. boutique) prodavnica. nov čanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. buš-tru (fr. detić. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. za ušmrkivanje. buczo) zool. burš (nlat. bus. Butter) maslo. veseo. bufov (ital. stvarčica slična dugmetu. obi č no od bele vunene tkanine. maslac. čireva. lakrdi-ja. bufoverija (fr. buton (fr. burnus (arap. buter (gr č . butyron maslo. nem. burova voda farm.239 1). busola (ital.burmut snog kamenja. bufo (ital. bouton. trgovanje na malo. up. trgovina na malo. ital. neke ustanove i dr. u Indiji). ophthalmos oko) ned. bušel (eng. bursa. futrola za karabin. vrsta rečne košljoribe. komi čar. burmut (tur. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bouton. bufon. neravnina (na svili). bouffonnerie) šala. na mahove. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. bussola kutijica. buton (fr. dućan. burnetizirati (eng. bufalo (eng. bušerizirati (fr. boutonniere) rupica za dugme. up. bouteselle) voj. boutade) duhovita šala. budget. med. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. pupoljak. butsel (fr. 134 buš-tru burnetirati v. burnus. puce. bradavica. maslena kiselina. butelja (fr. . bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. buftalmičan (grč. kurir. borsa) kesa. bivol. bursitis (fr. buda (ital. bezbojna tečnost. a drugi — obrnuto. butyron. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). prebrojavanje dugmeta na kaputu („ho će-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. butik (fr. bournous) ogrtač bez rukava. komične opere.

skopeo gledam) med. pre ne. UP> = veber. . waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. uputstva. kao skraćenica: V= votum. vaganti (lat. protuva. vagina) ned. fig. mali vagon. vadimonii desercio (lat. fr. god. zidana s namerom da dopre do neba. \=volt. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. čisto živčana pojava koja dolazi. wagon-salon) salonski vagon. leventa. pre n. vadimonij(um) (lat. grčevito stezanje miši ć a vaginalnog ulaza i karličnog dna. može. e. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. vagonet (eng. vagon restoran (fr. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu.= volumen. vasallus. tumarale. val. sveti sudovi. beskućnik. rov. tj. fig. ili ostati ili propasti. vazalagijum (nlat. naročito kod mladih žena. va) vredi. vaza sakra (lat. \. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. važi. vade mecum) „hajde sa mnom". kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). eng. salonska železnička kola. va! (fr. Mojsije kn>. vazna. metež. igrati va bank staviti sve na kocku. stidnični. lutalice. e. vademekum (lat. haos. 2. Wade) list noge. vadla (nem. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. vaša sacra) pl. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. dvadeset osmo naše latinice (V. zigurat. vaza (lat. hem. jedan od najstarijih kulturnih. vagabund(a) (lat. v treće slovo naše ćirilice. grč. lutalica. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. \=aanadijum. posuda. vaginoskopija (lat. ro-dulja.. lat. vaginalni (nlat. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. Babel. vagina) med. vadij(um) (nlat. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. terazije. podsetnik. v. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". jemčenje. podanik. pometnja. novac koji se polaže na ime jemstva. vagas) l. zbirka priča (ili: anegdota). Vavilon (hebr. \9=volfram. fr. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. tj. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara).= vide vidi. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaše) uzan sud za cveće. vol. vaginitis (lat. za ukras. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. po Bibliji. kolovoz. dolazak na sud. vagati (nem. skitnice. vaga (nem.. god. vagon-li (fr. vagaš (mañ. vagon (eng. v). vas sud. nered. va bank (fr. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. prestonica Vavilonije. probisvet. I. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). meriti na kantar. \Č=vat. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). vazal (nlat. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vagabundus) skitnica. vagon-salon (fr.. vadiš jemac) prav. verne prevr-ni. vagina) alat.A E I L O RU 147/ V V. waggon. klevetnička zakletva. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. vas. stidnica. vaginizam (lat. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). tumači. vadimonium) prav. fiz. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. jemčevina. vagiva (lat. kantar. za odreñivanje težine tela. vavilonsko ropstvo 1. bitanga. tzv. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. = vi-ce versa. zbrka. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. vassal) klevetnik. zapaljenje vagine. rok dolaska na sud. v. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. rodnica. fr. sveto sasuñe. jarak. trgovačkih i političkih centara.— valuta. jaža. vadium. 2. vagina. va banque) „važi za ceo bank". vagari skitati se.

evakuirati. Vajl-Feliksova reakcija . vaktile (arap. vreme. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). vreme muslimanske molitve — namaza. vakat (arap. pastiri. poreklom iz Amerike. grč.) pl. zemljoradnici i zanatlije. osloboñe-nost od neke obaveze. sudski odmor. fa j da. Bazedova bolest i dr. vakit) 2. vasoconstrictores) pl. fr. vaseline) he«. fayda) korist. praznina. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. taština. 2. nedostaje. tehni-ci itd. vasoconstrictio) med. vajkaunt (eng. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. hayat. vakant (lat. Vajnbergova reakcija med. upražnjenost (npr. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . whiteboys) pl. živci što sužavaju krvne sudove. naslednika. vajandotka (eng. vaqueros) pl. omanja. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vacuitas) praznoća. tur. <•«. nepopunjenost. vasodilatatores) pl. Weissbraten) belo meso sa obe strane ki č me. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. vas. ispražnjavati. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vakancija (nlat. vacans) prazan. vaktiyle) u staro vreme. školski odmor. vajzbratna (nem. vazoneuroza (lat. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. teška do 3 kg. vakat (lat vacat. vaiz) propovednik. Vajt star lajn (eng. vakuitet (lat. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. znat. nosi 140—160 jaja godišnje. ništavost. vaišnave (ind. neštampana strana (iza naslovne).. ektome isecanje) kec. od 1760. upražnjen. sama molitva. fa'ida. vas posuda. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. ili žuć kasta smesa polučvrstih ugljovodonika. vazelin (fr. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). kresta ružičasta. hayat) 1. kod knjiga: čista. vaše) v. vaišja (ind. opadanjem temperature). vazodilatacija (nlat. nekada. vasomotores) pl. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). slobodan) imanje bez vlasnika. nezauzeto je. i kao takvi prezreni. vas sud. noge žute.-tur. poznavalac verske literature (kod muslimana). bog. nezapremljen.. vasodilatatio) med. vakeri (šp. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istoč nom kraju Londona. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. upražnjenje. vaiz (arap. Wyandotte) vrsta kokoši. beli momci. vakacija (lat. poja čanim krvotokom. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). upotrebljava se mnogo u farmaciji. poreza. vajat (arap. doksat (u seoskoj kući). po nekima Mavara. Vaisya) treća indijska kasta. vakantan (lat. u koju spadaju trgovci. tur. imanje bez zakonitog gospodara. up. vo ć a i sl. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. srednje veli čine. povišenom temperaturom). slobodno je. vacare) 1. potomci rimskih robova. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. dobit. upražnjenost. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se spre čilo oploćavanje (uškopljenje). vacuare) isprazniti. nekog mesta). mineralna mast bez mirisa i boje. npr. činovnike i dr. vacatio) osloboñenje. vazna (lat. znat. nema. vikont. raspust.vazektomija 136 vakuole smann. vazokonstrikcija (nlat. nameta i dr. zool. vajtbet (eng. Vajtčepel (eng. nepopunjen. stezanje krvnih sudova (sa pove ć anjem krvnog pritiska. grč. waqt. Vajthol (eng. sujeta. vacantia) upražnjenost. trem. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naro čita poslastica. prazno mesto (naročito parohijsko). White Star Line) „Linija bela zvezda". vakuirati (lat. vaza. kao ii. up. znat. vazektomija (lat. vakatura (nlat. viscount) v. vazomotori (nlat. vacatura) upražnjavanje. vaccus nezauzet. vazodilatatori (nlat. sada: široka ulica u zal. tur. nezauzet. vazomotorna neuroza ned. tur. vakantno imanje prav. ispunjene vodnjikastom tečnošću. čas. vajtbojs (eng. teoriji kli-cine plazme. vakuole (nlat. vazokonstriktori (nlat. zbog svojih odli čnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. usporenjem krvotoka. vacuolae) pl. vajda (arap. oboljenje živaca krvnih sudova. iz kojih se stvaraju nove ćelije. prazno je. vakuist(a) (lat. interes. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. vajsmanizam biol. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. prekookeanska parobrodska linija izme ñ u Liverpula i Njujorka.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. neuron živac) med. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. višnujit. vacare biti prazan. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova.

val (fr. valeriane officinalis) bog. overevenje. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). ostajte zdravo! bene valete! (lat. u Lionu Petru s Valdus. vaccinatio) med. hen. podizanje nasipa. vacca krava. punovažan. važnost. nlat. vale! (lat. javne biblioteke. thera-peie lečenje) med. mati. vale. 2. venama. providan pokrivač za lice. vala (ital. ital. valenciennes) pl. bolnice.. mahuna. vallatio) voj. pelcovati. vredan. velidus. valvula) znat. valer (fr. jedna lekovita biljka. gr č. sa dva atoma. odeljen. valabilan (fr. vallahi) bogme.mleka u prahu". koju je osnovao 1176. valete) budite zdravo. validirati (nlat. valencije. valida (arap. valvirati (nlat. sirotišta. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). ljuštura (u školjke). kalemljenje boginja. eventualne buduća vrednost. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. eidos vid. vaccina) med. biti previo voljen. vakcinacija (nlat. valetudinarium) bolnica. tur. prav. košuljice. u obliku monograma. neprave kravlje boginje. nazvanih po šp. wa-llah. vaccina. vakcinoterapija (nlat. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. utvrditi cenu nečemu. vakuum (lat. valvula (lat. izražava se empirijskim brojem koji označ ava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. dugačka uska dolina. grč. lažne. muz. valenca hen. valiza (fr. uvala. leonisti. valiža v. vodovode i dr. prevna vrednost. valva (lat. crevima). praznina. valere vredeti) valjan. valvere) ocepiti. biti jak) zdrav bio. odista. validan (lat. valvatio) fin. valerijana (nlat. validitas) prav. ošančavanje. valere biti zdrav. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. overa. do sedam atoma jednovalentnog elementa. v. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. vrednost koja se očekuje. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. naročito zvani č no utvr ñ ivanje vrednosti izvesnih . sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. vaccina sc. valensija (šp. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. vacuum) prazan prostor. bolesnička sobe. up. prevna važnost. hartija od vrednosti. grč. zdrav. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. junaštvo. stavljaju ispod svojih bula). valeur. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. potvrditi. izvršiti pravnu formu overevenje. cepivo. reformatorska sekta. čarobnica. vakcinisati= vakcinirati. vakuum. v. valeur en attente. vala) l. valvulae intesti-nales) pl. vodene boginje. valah (arap. bog. valacija (nlat. valva) krilo vrata. punovažan. cena. podizanje bedema. nlat. kravlja maja protiv velikih boginja. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . bezvazdušni prostor. ljuska. valvacija (nlat. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. biti punovažan. hrabrost. zalistak (na srcu. zaklopac. baš. variola kravlja boginja) ned. waqf. valvule intestinales (lat. vacuum prazan prostor. vakuum-metar (lat. priznanje pravne važnosti nekog akta. valentia) vrednost. mati bivšeg turskog sultana.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. lečenje vakcinama. snažan. utvrñivanje u polju. valvaciona tabele fin. kalemiti. valetudinarij(um) (lat. koji važi. validet) roditeljka. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. krepak. crevni zalisci. zaista. vakcinirati (nlat. valansjen (fr. valencije (nlat. valore) vrednost. validitet (nlat. va lete! (lat. trajanje note. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. vale-dictio) pozdrav na rastanku. vidovita žena. vakcina (lat. vala (stnord. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. oblik) med. vaccina. v. škole. voile) l. valle) 2. pravio valjan. potvrñivanje. validatio) potvrda. valutirati. gradu Valensiji. validacija (nlat. valere) jak. cepljenje. važeći. valable. tur. valiza. pravio važan. lat. prav. u propisnom obliku. živeo! valedikcija (nlat. oproštajni govor. vakcinoida (nlat. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. valdenzeri pl. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. cepiti. e baš. tatara. valanske čipke različite vrste. vakuf (arap. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. npr. sabatati. pelcovanje. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. valui-rati. validare) overiti. valor. valise) putnička ru čne kožna torba. zatva-rač. odrediti vrednost. en recouvrement) trg. zaliv. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju.

u V veku pusto-šilo Galiju. divlji i surovi varvari. od Š veka n. vali) guverner. fin.. skitnja. vandrovka (nem. vendemiaire. vandalismo) vandalska ćud. muzički komad za ovu igru. proceniti. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. redni broj 23. up. up. Valholl. valkyrja. Gete. Vandali (lat. i sisa im krv. valor intrinsekus (nlat. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. ptice. Wanne kada. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. Vanadis) hen. vandla (nem. zbog čega im je kurs nestalan. luta po svetu radi trgovine. valor ekstrinsekus (nlat. kao vesnice. vanadin (lat. vale. Vandali) pl. u nedostatku hrane. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. valija (arap. kaca) širok kuhinjski limeni sud. vainilla) bog. valkover (eng. procenjivati veću vrednost. walorisieren) izvršiti. valuer) v. vandrovati (nem. element. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. vale (fr. wali. vanilin (fr. carev namesnik. skitati. aromatična materija vanilinog ploda. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). po njegovoj zapovesti. vapila. kao zamena prirodne vanile. procena. valor) vrednost. valkire. vandal(in) fig. vampirizam med. Walhalla) u nord. vandemijer (fr. . pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-ju ći sva umetni č ka dela i spomenike. naročito u jelu...942. up. vandrovkaš (nem. vandrovkaš. vanadium) hen. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države.. wandern putovati) lutati. valpurgijska Hoh prva majska no ć (v. Vandali. dovode mu one koji hrabro poginu i. probisvet. sedište bogova i junaka. vapdalizam (lat. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. u Valhali. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. vanille. H. tur. valse) v. tj. vampiro. cena. metal. nem. skitnica. v. sa pojavom proliva. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. usled toga što je protivnik postao nesposoban. dumping) devalvacija novca. znak V. maja. tj. u službi boga Odana i. ital. valor vrednost) trg. u svom sastavu i obliku. pronañen 1830.valija 138 valcer (nem. lat. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. povrać anja i sl. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. valorizirati (nem. vile. fr. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. valuirati (fr. valvirati. zanata i sl. „Faust"). vanille) med. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. Grka i Rumuna. za pranje posuña. valutare) v. šp. e. vrednost od danas. Walkuren) pl. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. valutirati (ital. Španiju i Italiju. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. valuta) „vrednost".. Vandali. a 455. valutni damping (eng. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). Walpurga) svetiteljica katoli čke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. valuta per dato) trg. valuta (ital. po tome zool. izvršavati valorizaciju. vanadijum. (nlat. pesma o vandrovanju. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valuta per dato (ital. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. zanata i sl. donose pobedu. otisnuti se na vandrovku. vrsta novca. valutni papiri fin. zavodnica. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. vanille) hen. pesma vandrovaca. one su. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). vindemia) „mesec berbe". ad valorem (nlat. ratovalo s Rimljanima na Rajni. prekomerno puštanje krvi. odreñivanje vrednosti. novac koji je. divljaštvo. umrla oko 780. vanilija (fr. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. čovek sklon divljačkom uništavanju. vanilizam (fr. otuda fig. Valhala (stnord. trovanje vani-lom. . gde je kao opatkinja jednog manastira. vampir (slov. vavdrokaš v. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. dobiva se i veštačkim putem. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. valcer. vallomas iskaz) poreska prijava. vampir. valkire (stnord. pri dnu uži. napada sisare. vami (eng.. vanadij(um) (nlat. IX do 21. novac. valor (nlat. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. s druge strane. ad valorem) prema vrednosti. hartija od vrednosti. od 22. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. gr čeva. up. zaštitnica od vradžbina i veštica. atomska masa 50. valvirati. valenki) čizme od sukna. valjenke (rus. wandern) čovek koji putuje. u rudama gvožña i olova. germanskogotsko pleme koje je. Valhala. ital. Valpurga (nem.žena-demon". valorizacija (lat. nem. boginje bitaka i suña je boraca. valovvica (mañ. vanadin. up. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. pa i čoveka pri spavanju.

parni. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. promena je prijatna. kolebanje. vapore para) parobrod. nestalan. oticanje vena. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. pretvarati u paru. pesmu. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. prolaznost. vanitas) taština. 2. vaporizacija (nlat. varijabilan (nlat. variae lectiones. varius) l. ventouse) ned. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. varzilo (prema zemlji Brazilu. varak (arap. naredba. varia. grč. lit. tj. tupa sekira. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bi ć a). varijabilnost. arh. hvalisavost. kvrgav. 2. varvarin (gr č. varix proširenje vena. vanilokvencija v. v. tur. pretvarati se u paru. guardare) pokr. vanilokvencija. one jedan. nejasan. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis.84 t. varikozan (lat. varijato (ital. varvarizam (grč. barbarizam. evaporacija. svaštine. nepoetojan. listić. vanitas vanitatum (lat. varijabl (fr. ili britva. mutan. variato) muz. grč. poprskati prskalicom. kupica. up. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. varanted (eng. podvrsta. . Španiji i Južnoj Americi). vaporizirati (fr. vaporirati (lat. 2. preinačeno. Š. ote č enih vena. kele) med. napor (lat. pome-šane stvari. prividno. vaporozan (nlat. step korak) v. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varikocela (lat. štrcaljka. variable) promenljive vrednost. raspr-šivač. maglovit. varvarin. fiz. proppfenje pup-č anih vena. vancaga (nem. bolesno oticanje vena. ital. varicosus) med. razne stvari. vaporatio) isparavanje. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. npr. lit. vaporiser) ispariti. omphalgos pupak) med. vari jete (fr. proširenost vena. vardati (ital. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). ventose) „mesec vetra". 1. vantuza (fr. varius različit) pl. vaniloquentia) hvalisanje. brbljanje. variatio) promena. vaporosus) parovit. svakovrsno-sti. ništavno. jedna vara iznosi 0. pretvoriti u paru. barbaros) v. variatio delectat) posl. biol. parna lañ a. espapna založnica. vetrenje. prazan govor. vapor. probisvet. raznovrsnosti. paziti. prskalica. varijabilitet. ples. varix. varijante). vara (port. naduve-nost. variabilitas) promenlji-vost. varikomfalus (lat. bog. razreñ ivanjem vazduha u njoj. prividnost. varietas) različnost. prazno. uobraženost. deklinatorijum. u stanju barometra. varicositas) med. varak) list. razmetljivost. grč. vapor. nejednakost. Bandsage) l. pun pare. vanilokventnost.. verijeteti (lat. astr. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. varant (eng. promena veseli. sujeta. isparavati. delimično odstupanje od jedne teme. nevaljalac. up. oduška. vanstep (eng. vaporimetar (lat. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. v.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. varijacija (lat. vaporisatio) isparavanje. varijacioni kompas fiz. svaštice. pisamce. raznolikost. slavoljubivost. varia (lat. zarijetet (lat. odlika. promenljive količina. varijante (lat. razbiti u kapljice. vaporisateur) sprava za izbacivanje te č nosti (mirisa. proširenih vena. raznovrsnost. vaporacija (lat. proširenje vena. varix) med. ništavnost. žonglerske veštine i sl. variabilis) promenljiv. vaporare) pušiti se. zool. barbaros) v. gimnastičke produkcije. promenljive. muz. ispa-ravati. varikozitet (nlat. nalog za hapšenje. koja se razlikuju jedna od drugih. P do 20. pretvaranje u paru. menjanje. varaq. varijanta (lat. vrebati. varietates) pl. warrant) trg. punomo ć . svaštarije. metron) instrument za odreñ ivanje zapremine ili pritiska pare. različitosti. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. sve je tašto. vaporizater (fr. koje su kod ove odvojene jedinke drukč ije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. variantes) pl. vankos) jastučnica. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. vanjkušnica (mañ. varijabilnost (nlat. variks (lat. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. raznolikosti. praznina. različit tekst (v. vankos) jastuk. uan-step. nož. sredstava za pro čišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. vanitet (lat. hulja.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. od 19. pismo. stara. raspršiva č em. sklon menjanju. propalica. čuvati se. vanjkuš (mañ . vantoz (fr.

water-twist) konac izrañen na vater-mašini. čovek s takvom glavom. variola. bogat sudovima. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. promeniti se. šp. vasa sp. županijski ured. žilica. vasculosus) zool. varicele (nlat. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže la ñ e. donnijeg švedskog kralja. početa u VI veku i stalno proširivana. v. vascularis) alat. velike boginje. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. variolozav (lat. engleski nužnik. vaskulum (lat. sudić) ned. grč. avij. 1000 W čini 1 kilovat (kW). * vater-balast (eng. postaviti vatom. vasculum mali sud. variolosus) ned. waterproof) materija koja ne propušta vodu. ned. variolisatio) med. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na gr č kom jeziku. vasilika v. proširenje vena. imati promenljiv uspeh. nuz. održan u Vatikanu.. pun krvnih sudova. sudovit. vaskulozan (nlat. mechane) mašina za predenje koju kre ć e voda. varmeñija (mañ. vas sud. vastitas) praznina. bog. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. glupak. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. Vasilike (grč. kravlje boginje. vater-mašina (eng. naročito podmornice. vat (skr. vastitet (lat. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. up. varmeñe. glavni sasto-jak biljnih sudova. vodotisak. varices (lat varix. ne slagati se. zgrada u kojoj se on nalazio. vaterpolo (eng. vata (nem Watte) higijenski pamuk. male boginje. rukomet u vodi sa sedam igra č a u svakom timu. prave boginje. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. variolatio) med. varmegye) župani-ja. variolae vaccinae) pl ned. boginjav. naziv po škotskom fizi č aru Džemsu Vatu. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). bolestan od boginja. sudov-ni. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). papska politika. vasculum) alat-. bog. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. koji se tiče krvnih sudova. varinas) najfiniji ameri č ki duvan. bazilika. vaservaga (nem. up. vaskuloza (nlat. nlat. vasculari-satio) biol. variolacija (nlat. grč. v. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. variole (nlat. vaserkopf (nem. oblik) pl. mali sud. varius razli č it. sudi ć . ned. variole vakcive (nlat. kišni ogrtač od takve materije. neizmernost. belim robl>em. libela (ravnjača). variolizacija (nlat. proširene vene. biti raznog ili drugog mišljenja. rošav. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. blaži oblik velikih boginja. varicellae) pl. oboljenje od velikih boginja. variolis) ned. water. HP 1869 — 18. varioloide (nlat. vaskulitis (lat. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica.000 soba. vaserdruk (nem. Vatikan (ital. vodene boginje. vaskularizacija (lat. razvijati ariju ne menjaju ći osnovni motiv. pustogl. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). papska vlada. najduža skijaška trka na svetu (86 km). variolacija. razlikovati se. velike boginje. water polo) igrač vater-pola. tako da sada ima 11. Wasserwage) zan. zapaljenje krvnih sudova. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. Vasermanova reakcija ned. sastavljen od sudova ili kanala. wattieren) podmetnuti vatu. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). eidos vid. vaterpruf (eng. vaterman (eng. vater-linija (eng. variometar (lat. vater-klozet (eng. mćtron) fiz. med. vasculosa) bog. vaterpolist(a) (eng. UP 1870). variolis (nlat. . W) fiz. vatelin (nem. prot-kanost krvnim sudovima. prostranost. viruela) pl. variolizacija. vrhovna uprava rimokatoli čke crkve. razilaziti se u mišljenju. delimično odstupati od čega. water-ballast) odeljenje lañe. water-polo) sp. ned. fig. izgrebenata i pre čiš ć ena vlakna finog pamuka složena kao listovi. vaskularan (lat. menjati se. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. fatelin. water-closet) moderni higijenski nužnik. varirati (lat.varivas 140 vatirati varinas (tl. variolae. variare) biti različit. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. vatirati (nem. unositi izmene u što. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). flebektazija. gr č . vater-tvist (engl. varices) pl. vas. svaki aparat pomoć u koga se mogu meriti kolebanja jedne fizi čke veli čine. fig. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. stvaranje krvnih sudova.

vesica urinaria). u vezi sa rastenjem. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. mehur. vedantizam učenje Vedante (Bede). zemlja vrtova i njiva. povr ć e. vesicatorium) farm. vae victis) jao si ga pobeñenima. obič no: ishrana bez mesa i životinjske masti. pod vo ñ stvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. trepereći. pergament-papir. jednostavnosti. koji raste. sposobnost ra-stenja. pristaništa. biljaka. U upotrebi i danas = 82. narednik. bešič-nik. izazivanje plikova na koži radi odjaja. vahabiti (arap. svete veber (skr. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. sekunda. čio) tela. biljke. filozofije. autonomni nervni sistem. v. a obič no i ne pije i ne mehura. va§ak ris) pas. koji unamerenje efekta elektri č ne struje. umereno. tj. bujanje. istucanih zelenih bubaka (špan- . vedette. za popunjavanje oblika tela. vegetabilki život život biljaka. npr. up. vegetirati (lat. stavljam sve na kocku. u sav novac lozice i sednice). rastinje. ljuljaju ć i se. wey. (pri kartanju). deo nerv-nog vatsat (eng. puter i sir. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih elektri č nog rada i energije. sredstva za biljem. vegetativni živčani sistem znat. pseto. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. puši. mokra ć ni mehur. ve (eng. plo ñ avanje biljaka (pomo ć u kalema. biljni svet. konjanik stražar. koji ima sposobnost rastenja električ nom automobilu. pristalice religioznog pokreta bilje. vegetativno rasploñavanje bog. ostati ne rade ć i ništa. život i rastenje rizikujem. naro č ito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. vezikator (nlat. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji.) pl. vedska religija najstarija faza indijski* religija. bujnost. vegetabilitas) biljna priroda. vegetatio) bog. 2. straže.554 kg. koji me ñ usobno dejstvuju vatsekunda (eng.) „kraj Beda".) pl. sprava za rastenja. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. koji pripada vedeta (fr. sve vegetacija (nlat. jedan od šest kolebljive. watt) el. Veberu (1804—1891).i Atharva-veda. wattman) vozovo ña na vegetativan (lat. neprijatna mlekom. veduta) izgled. koji životari. med. vegetarijanizam. sposoban (ratna la ñica).veduta (ital. vegetabilitet • (nlat. merenje rada i energije. životna snaga biljaka. koji vezika (lat. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kra ć nog jede samo biljnu hranu. Veda. zovi. vesica) aiat. spomenici sanskrtske književnosti. watt. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. sla č ica i sl. vehabiti. velikih filozofskih sistema Indije. fig. ital. vegetabilia) pl. koji č ini te bilje raste. mćtron) fiz. umeci od vate tla). weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. strogi vegetarijanac hrani se isklju čivo vezikancije (lat. predstavi. Wb) fiz.141 vezikator vatmen (eng. Wachtmeister) voj. u Arabiji koji su. tj. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. mleč nim prera ñ evina-ma i jajima. biljke. kojoj su bogovi podeljeni na č etiri klase. fig. nespolno rasznak Ws. bez duha. vacillante) muz. napravljen od bilja. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. 3. slika grada ili osobenost biljaka. va tout) igram u sve. vegetare oživeti) živeti. grč. najstariji vunu. najpopularniji u vadžibi (arap. na Rig-vedu. tj. vaccetto) muz. u zi č aru V. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. videre) voj. vesicantia) pl. osobito električne. Sama-. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. izvi ñ a č biljnom carstvu. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju č uven. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. starešina biljka. umereni vegetarijanac jede i mleko. jedan od vaška (tur. E. slavan glumac ili č uvena glumica. Yajur. bešika. ibn Abd el-Vahaba. Watte) pl. živeti koliko da se živi. vegetus) l. sistema ind. stroge verske dužnosti Indiji. životariti. stražar na bedemu tvr ñ ave. imaju č etiri dela: magnetnog fluksa. vegetabilna pozorišta „zvezda". vegetarijanac (nlat. . watt. (nlat. živeti životom načeto (ital. vrsta melema u obliku šipke. konjič ka izvidnica. umerenom biljke. simpatikusnogcela. ned. užem smislu.) jedinica za suprotno. ali manje obavezne nego farbi ć a. vedetta. vegetalan (lat. mali torpiljer za stražu oko da raste. lat. reproduktivnom sistemu). 4. vegetabilije (lat. va tu (fr. koji se tiče vatmetar (eng. živeti o biljnoj hrani. vegetalis) biljni. prospekt. rasti kao vahtmajstor (nem. hrana biljna hrana. vačilante (ital. pelce-ra. fig. ishrana hranom isklju čivo biljnog porekla. jastučići. poz. vegetabilis) biljni. znak 1 Wh. organa. rastinje. fig. vid) „znanje". teško pobe ñ enima! vegetabilan (lat. naro č ito je sposoban da raste. vedanta (sskr. mirisa i crnkast. naziv po nema č kom fiRig-. vegetus živahan.

koji se tič e lova. velarizacija (fr. velter kategorija boksera tetkina 63. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. velar. vena arterioza (lat. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. pesnička snaga. velocissimo) kuz. fina i glatka. velementum) pokrivalo. terpentina. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. venatoran (lat. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. meko nepce. vekna (nem. stari račun. velocitas) brzina. pes. grč. vector) kat. smole. vezir (arap. šećera. velociped. nad kojom se zapali kašika ruma. izgovor. pergamentu slična hartija. velosimetar (fr. . veloče (ital. vena (lat. vena kava (lat. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvla č i mehurove. venalitas) potkupljenost. vena porta (lat. rudi-mentarno htenje. fina alansonska čipka. opnasta cev kojom se vra ć a u srce krv. vexatio) zlostavljanje. uznemiravanje. mastiksa. skalar. velosiped. velament (lat. velveteen) trg. eng. tako postoji i veksir-doza. sila. staza za velosipedske trke. up. pedis noga) v.) zvanje i vlast vezira. veker (nem. upravljena veličina. mešavina od crnog ili crvenog vina. ona koja dovodi nepre č iš ć enu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. vendeta (ital. žutog voska. dovodnica. velter (eng. peckanje. arterija. zlostavljati. vecchio conto) trg. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velocipediste) onaj koji se vozi na to čku. velociped (lat. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. dosañivanje. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. velouter) raditi (ili: izraditi. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. velur de koton (fr. velosiped (fr. brzo. h). Wechsel) menica. Wecke) hleb duguljastog oblika. brzino-metar. lova čki. grč. honorar koji prima umetnik za svoje delo. kinje-nje. kadifa. vesicularis) mehurast. dati tkanini izgled somota. zadnjonepčani glas (g. welter velika težina) sp. velarij(um) (lat. sport) v. supr. velox brz. pesnički dar. ven brile (fr. električna struja itd. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. brzina. velvetin. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta.5 do 67 kg. velours satine) atlasni somot. vena porta) anat. velours) somot. wazer. zadnje. fr. všloce brz. velox brz. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še).) gram. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. vrsta štofa sa dugom dlakom. velutoar (fr. k. otkati) u vidu somota. volja koja još nije prešla u akciju. želja na čijem se ostvarenju ne radi. velodrom (lat. velin. velum (lat. veloce) nuz. uzne-miravati. veksla (nem. Wecker) budilnik (časovnik). somota-sta pamučna tkanina. velvet (eng. velleitas. vena poetika (lat. velvet. nlat. supr. kadifa. mučenje. plućna vena. vena) anat. somot.) fon. up. vin brule) kuvano vino.) anat. velveret (eng. lat. vena cava) anat. vezirat (arap. veksir--kocka. venalitet (nlat. metron) sprava za merenje brzine aviona. izmišljen razlog.vezikularan 142 vendeta skih buba). velur (fr. to čkaš. lat. veločisimo (ital. v.) kinjiti. ili lovca. zadnjonepčani. veksacija (lat. veksir-pehar i DRveksirati (lat. prodajnost. veloutine) kozi. veloutoire) slik. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. kore muškatnjaka. velox brz. velar (fr. vrlo brzo. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). vendetta.. reumatizma i DRvezikularan (lat. dosañivati. štruca. hitro. šuplja vena. velosipedist(a) (fr. velours de coton) pamu čni somot. velutina (fr. velo (fr. velen (fr. velocipede) točak. bicikl. vrsta nekeplovanog mančestra. veo. velvetin (eng. velur satane (fr. vena arteriosa) anat. slaba i nejasna težnja. velarije pl. npr. veleitet (nlat. velutirati (fr. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. tur. vitulus) pergament od teleće kože. velaran (fr. prohtev. ubrzanje. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. velluetum) trg. veksir (lat. tkati. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). hitrina. biciklizam. vektor (lat. cimeta i paprice (korijandra). veksirogledalo. teška. velveret. velveret) trg. velosport (lat. kupllvost. u obliku mehurića. venatorius) lovni. vena poetica) pesnička žica. podmitljivost. razastrto radi zaštite od sunca. velaire) gram. mučitelj. zadirkivanje.. velleite) tih. vekio koito (ital. velocitet (lat.

ventrkku-li kordis (lat. vena. pare i dr. venditio) prodaja. venosus) alat. vidi. vena. ventrilokvenciJa (lat. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). ventilator) vetrilo. venija legendi. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. sectio sečenje. provetravati. veneričan (lat. venija etatis (lat. venijat (lat. veledostojni. venia) odobrenje. zalistak. veneratio) duboko poštovanje. Vendi.u. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. ventus vetar. venozan (lat. ventiliranje. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. fig. vendere prodavati. v. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. snabdeti ventilom. Venus Venera. neka je dopušteno reći. mehanička naprava. fig. gasove. venerie. trg. zgrušavanje krvi u venama. venedjena (fr. vetrokaz. ventralan (lat. venenum) otrov. naziv za polne bolesti. ventilare) obnavljati vazduh. zborio mesto. vici (lgt. reč) med. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. polio zaražen. venski (lat.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. vetriti. venija docendi (lat. venedički mletački. nem. triper i meki šankr. koji se tiče trbuha. med. venenum otrov. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. alta vendita) visoka loža karbonara. vendicija (lat. venerolog (lat. boginja lju-bavi. Venus. provetravanje. venija docendi. venija legendi (lat. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. koji se tiče vena. venozan. neko pitanje pretresati. grč. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. sprava za obnavljanje. venire doći. fig. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. vetrovi-tost. venedienne) trg. ventiliranje v. naredba. ventil (lat. uopšte svaka šupljina na telu. venesekcija (lat. dostojan poštovanja. veni. venerabilan (lat. fig. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. venija (lat. venerija (lat. lat. v. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). venski. ajni. trbušni. sa dopuštenjem. polio bolestan. dozvola. vent-en (fr. thrombos grumen. nlat. puštanje krvi iz vene. ventus vetar. bona venija ili kum bona venija (lat. trbuh. koji truje. dopuštanje. zadak. nlat. ventilogij(um) (lat. venerabile (lat. sit venia). precenjivanje imanja koje treba deliti. venevozan (lat. koji nadima. ventarola. bogat venama. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. koji pripada trbuhu. venta. loža. pobedih!". nagomilanost vetrova u želucu. tj. . loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. vetrenje. boginja l>ubavi) 1. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. ventarola (ital. veneracija (lat. Vindi). vidi. prethodno pretresanje. ventriculus) anat. veniat neka doñe) prav. vendita (ital. grč. ledenica. vetrokaz. logos govor. svestrano razma-trati. venefik (lat. lat. predavanje. ventozitet (lat. ventilacija (lat. spravljač otrova. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). tj. grč ep. venenum (lat. otuñenje putem prodaje. pun vetra: med. bona venia. venerija (fr. lovačka kuća. vetropirstvo. tj. koji pripada venama. lat. vendita prodaja) mesto gde se trguje. venski. venenosus) otrovan. ventilacija. mehana. ventrikulus (lat. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. vena) znat. fina vrsta tkanine grodetur. obično od metala. videh. ventile) oduška. venter) znat. venenum facere otrov spravljati. venari loviti) 2. venereus) med. ventozan (lat. ventosus) vetrovit. grč. kum venija (lat. grudva) med. Venera (lat. venia legendi) v. lovl>enje. tečnosti. rezanje) med. ventrilokvija. one koje se najčešće prenose snošajem. ventilirati (lat. veni. nadimanje. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. časni. prečasni. komore srca (desna i leva). venta (šp. obožavanje. koji se nalazi na trbušnoj strani. sit venija verbo (lat. objašnjavati u tančine. vingt-et-un) „dvadeset jedan". pijaca. lov. Venedik. rpaij. poziv pred sud. lekar za venerične bolesti. alta vendita (ital. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. Venus Venera. Venedi v. venia aetatis) prav. Venus. hajka. ventilator (lat. častan. venerologija (lat. načiniti odušku na čemu. ventralis) aiat. Venedik. naro čito sifilis. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. veneficus) onaj koji spravlja otrove. v. venetromboza (lat. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. Venus) mit. Venedik (tur. strahopoštovanje. venter trbuh. želudac. vici) „Doñoh. ventositas) med. venerabilis) veoma pošto-van. ventriculi cordis) pl. venter (lat. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke).. odobrenjem.

druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. nakla-pati. radi primera. od reči do reči. sskr. verbalna definicija objašnjenje reči. verbaliter (lat. prijatno. kao lek protiv živ čanih bolesti i reumatizma. verbalna injurija prav. tući. mala vena. verbum anomalum) gram. veracitas) istinitost. fig. poet. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. trošenje re či uludo. v. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. Veneris) mit. Venus pandemos (lat. Venus vulgivaga. grč. venter. verbalizirati (lat. nepravilan glagol. verbum) gram. grč. šamaranje. verbum deponens (lat. ventouse) ned. onaj koji više drži do re či nego do njihove sadržine. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita).. verodostojnost. supr. verbum anomalum (lat. Venus vulgivaga) obična pohota. mlać enje gloginja. gei. verbum reč. mali krvni sud.). . tanji sloj nečega. od reči do reči. verba (lat. verbalizacija (lat. uranios nebeski) visoka. verbum infinitum — neodre ñ eni glagolski oblik (infinitiv). verbalizam (lat. astr. ljubav prema istini. Venus. Venus (lat. ulična ljubav. verbalna egzegeza objašnjenje reči. ventrilokvist(a) (lat. verbatim (lat. pronañen . ventrilokvencija. verbum activum) gram. verbi causa) na primer. v. bukvalno. polna ljubav. verberacija (nlat. besmisleno ponavljanje re či. nota jedne vlade drugoj. verba) pl. veranda. otvoren trem na ku ći. verbigeratio) med. veka (mañ. veratrin (lat. verbalitet (nlat. fig. fiz. pismeno saslušanje. nlat. u cilju da se pred slušaocima pokažeš u č en i pametan. venusto (ital. verbositas) prekomerna rečitost. čista. veracitet (lat. verbalnost v. Venus pandemos. verbum reč) prazno razmetanje re č ima i re č enicama. velo) l. fenyo. pismeno saslušavati. verbum (lat. fig. kazati i sl. 2. pomoćni glagol. usmeno. verbigeracija (nlat. verbalna nota pol. nlat. požuda. glagolska reč. veratrum) hem. mraka i sl. pan-demos) v. verbum aktivum (lat. verbalizam. Venus. verbi kau za. verberatio) batinanje. venula (lat. verbi gracija (lat. nešto što prikriva stvarnost. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. doslovno. veran liberi. realna injurija. bujica reči. ljupko. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. verberirati (lat. venusto) muz. verbali-sare) prav. ljubavnica. verbalan (lat. ventuza (fr. zvezda Danica. baranda. verbalis) koji se sastoji od reči. govoriti. uzvišena. oblju-ba. »sena Vulkanova. istinoljubi-vost. odložim glagol. pohotljivost. koji se tiče reči. up. parenje. bukvalnost. pri čanje utaman. verbalist(a) (lat. verbaliter) pril. usmeno raspravljati. potresati. verbum. Zornica. gram. kao plašt.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. gram. lepotica. verberare) šibati. umilno. glagol. verbum) pričalo. Zornjača (Fosforus). u obliku masti. varanda) doksat. venica. v. verbozitet (nlat. iš. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znač enje. fenyii) bog. vere. tru ć anje. tumačenje reči. sastavljati protokol. šibanje. opširan (u pri č anju ili izlaganju). koja se vidi i po danu. zastor (od magle. nepohotna ljubav. ispravnost. prekla-palo. služi. ljubav koja se svuda skita. od reči do reči. klekinja (drvo i plod). prebačen preko glave i niz pleć a. svačija »sena. stihovi bez slika. tru ć alo. razvučenost (stila). nlat. venula) znat. sastavljanje protokola. verax koji istinu govori. verbalisatio) prav. verbosus) rečit. što ometa da se nešto sazna. Večernjače (Hespe-rus). Venera. naklapanje.1820. ver blan (fr. versus) poet. na ostrvu Milosu. razvratnica. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. nečed-nost. verbi gracija. Venus uranija (lat. blagoglagoljivost. verbum auxiliare) gram. omota č oko ne č ega. pun reči. govoriti u vetar. kao znak žalosti. tj. doslovan bukvalan. pri čati utaman. sada u pariskom Luvru. doslovno. radni glagol. veo (ital. verbozan (lat. fig. 3. glagolski. veras (lat. poduži komad bele tkanine koji. Miloska Venera veli čanstveni mramorni kip Venere. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. uzvišena Venera. rañen u P veku pre naše ere. opširnost u izlaganju. oblaka. veranda (eng. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. batina-ti. verbi kauza (lat. mati Kupidonova. Venus. verbum. odredba reči. neveste nose na venč anju. verbatim) pril. verbi gratia) v. kleka. vers blancs) pl. usmeni. verbalitas) doslovnost. vantuza. uvreda nanesena rečima. verbum auksilijare (lat. Venus vulgivaga (lat.

verem (arap. dokumente. verbum transiti-vum) gram. tur. trpni glagol. obrtanje. v. pregledati (račune. primitivum. porotska odluka. pun glista. tuga. grč. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. versali. versio uteri) obrt deteta u materici. vermis. u vatri pozlaćeno srebro. verzikolorav (lat. vi č an č emu. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. veriste) umetnik pristalica verizma. med. verminozan (lat. utvr ñ ivanje pravog stanja. vergi) porez. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slu č aja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. versio in utilitatem) prav. verifikacija (nlat. žar. tip. veritas juridica) prav. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. vešt. waram. pesnik koji piše slobodnim stihovima. da zahteva naknadu vrednosti). waram. zool. promena. vermes) pl. mešanje poverioca. vatrenocrven dragi kamen. verbum inchoativum) gran. verbum tranzitivum (lat. ital. vermicularis) crvast. bezličan glagol. pa onda potvrditi ispravnost. tuberkuloza. (nlat. vergija (tur. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. verifikator (nlat. verzurirati (lat. pravna istina. verzacija (lat. verzio in utilitatem (nlat. menjanje. vermes (lat. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od po četka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. fr. versura) vršiti promet robe. glisna bolest. verbum intranzitivum (lat. veretizav (arap. vitrum staklo) lažan dragi kamen. zanimati se čim. o tome tata mnogo verzija o tome se različito pri č a. veritas. verv (fr. rumenica). verso sciolto) v. verminosus) med. verizam (lat. verziran (lat. glistav. obrt. presuda. danak. obraze). Vermaht (nem. verkštat (nem. verzali (lat. tj. versatio) okretanje.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. književnosti i muzici moderne Italije. ver-librist(a) (fr. verve) polet. vermej (fr. ver-librizam (fr. putem iskustva. versio in rem) prav. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. verificatio) proverava-nje. verzio in rem. versura) trg. rumenilo (za usne. veritas juridika (lat. 10 Leksikon verzura (lat. ital. v. crvolik.). Werkstatt) radionica. verminatio) med. sprava za ispitivanje jačine metala. verbum pasivum (lat. overavanje. baviti se. up. verbum passivum) gram. veritet nekog potraživanja. vermijon (fr. prevod. raditi na čemu. koji boluje od glista. lat. sušica. veritet. fil. verzo folio (lat. V. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verbum inhoativum (lat. verite) istina. verificirati (nlat. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. verbum imperso-nale) gram. zool. jad. versus) pl. versatus) upućen u nešto. versus istinit. hipoteze. verenda (lat. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. polni organi. gliste. obrtati robom. veresija (tur. verbum intransitivum) gram. stvarnost. verz (lat. vertere obrnuti. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. verzio in rem (nlat. šaren. verificator) utvrñivač istine. prodaja na kredit. istinitost. na obratno j strani (lista). vere. veritas (lat. verminacija (lat. verziran» (lat. verbum defectivum) gram. zamah.) poštovati. prelazni glagol. vermeil. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verdict) prav. versus) poet. zanos. versifikacija. pozlaćen bakar. neprelazni glagol. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ru čke. versi liberi. bolest od glista. obrnutost materice. overilac. punomoći i dr. odluka. verzo šolto (ital. upotreba stvari u tuñu korist bez punomo ći sopstvenika upotrebljene stvari. veresi) kupovina ili prodaja na veru. lat. vergl (ital. onaj koji nema svih oblika. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. istine. eng. družiti se. verso folio) na drugoj strani. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. . prevod na maternji jezik. zazirati. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. fermati. npr. vericle. obavešten. versio. veredictum. verbum primitivum (lat. verenda) pl. vitriculum. verem) l. izvež-ban. veritet (lat. overiti. veritas) istina. vero. vergula) kuz. verzija (nlat. plaćanje duga zajmom. nepotpun glagol. 2. verificare) proveriti. bojati se. harač. verbum primitivum) gram. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. verist(a) (fr. vermikularan (nlat. verbum impersonale (lat. proña robe. iskusan. verdikt (lat. versari) dolaziti u dodir. verzifikacija v. vermati (tur. slikarstvu. okrenuti) ina č ica jedne pripovetke. ili. versicolor) raznobojan. proveravati. v. verikl (fr. promet.

pravljenje stihova. verticitas. fr. svrab. sifilis. vrsta. presvlačenje nekih životinja. vertiginozan (lat. nesvestica. u pravcu dejstva Zemljine teže. vertatur (lat. okret-ljivost. vertatur) neka se okrene. versetto. verticitet (nlat. pretposlednji kanonski . verruca) med. versifeks (nlat. velika početna slova. kičme-ni. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). versare okretati.) v. VI 1919 (Ver-sajski mir). vertikalan položaj. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. koji pati od vrtoglavice. prolećni. šuga. verseto (ital. versija v. vertikalan (nlat. početak geološkog perioda tri-jasa. verre staklo. vermicelli) pl. ned. vernirati (fr. gr č. veronal fark. tj. verotipija (fr. užina. vertikale (nlat. ulagivanje. kolebljivost. versificare) staviti u stihove.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. brava. glazirati. vernisaž (fr. perpendikularan. magnetne igle). bradavica. verteks (lat. teme. vrtoglav. vir. verukozan (lat. verte) okreni. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. ver) pr. vere (lat. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. dati (ili: davati) sjajan izgled. vernir) lakovati. lik) prenošenje fotografija na staklo. izreka iz Biblije. fig. vertex) vrtlog. astr. vermug (fr. nazvana po svom pronalazaču. pun bradavica. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñ ne moždane. verrucosus) med. remedia) pl. versifikator (lat. verticalis) uspravan. verre staklo. vertebralis) zool. vernilitas) ropsko ponašanje. variola) tec. kovitlav. breg. nazvan po pronalazaču. verukozitet (nlat. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. versificatio) stihotvor-stvo. prestonice francuskih kraljeva. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. upravljanja (npr. . vemalis. versificirati (lat. grč. neotesanost. nem. vis. predstavljaju celinu. vešt. versi liberi (lat. 2. verole. stožer na nebu. verol (fr. pomoću rimovanja. rtenjačni. vertebrata) pl. crvast. niz metrički sreñenih ritmova koji. vrtoglavica. okretan. vrh. versus memoriales) pl. sedište republikan-ske vlade. vertebralan (nlat. versiculus) mali stih. vesper „ve če") u katoli čkoj crkvi: večernja. vertiko (nem. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. zmija. koga je uhvatila vrtoglavica. vermifuga. versus) št. vernier) geom. vsrnacija (lat. moć opredeljivala. crvići. verset) kitica. versatilan (lat. zool. nauka o stihovima. skidanje svlaka. vesnjanka (rus. vermiformis) u obliku crva. verticite) fiz. pisac stihova. verfen geol. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. vernatio) podmlañivanje. vermiforman (nlat. vsrsali (lat. typos oblik. nlat. vrsta finih talijanskih rezanaca. veras. bradavičavost. tj. matematičaru Vernier-y (1580—1637). vermoute. vertere. stihoklepac. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. versi liberi) pl.čas. versus memorijales (lat. okomit. pesnik. se. verofon (fr. verthajmica. verte (lat. uspravna. versatilitet (nlat. obrni (list). vrsta nonijusa. verthajmovača. up. obrtati) prevrtljiv. promenljiv. kičmenjaci. 2. 1672—1789. stih. berlinskom stolaru Vertikou. ra č ji stih = palindromos. versikul (lat. vertigo) ned. naročito na oku. versatilis. 1871—79. vsrnilitet (lat. versus kankrinus (lat. vertigo (lat. tip. fr. . zvezda Večernjača. pravl>enje glupih šala. slobodni stihovi. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. strofa. verz. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. versus cancrinus) post. odvesan. veruka (lat. versus) poeg. verrucositas) med. versta (rus. prava linija. Versaj (fr. verzija. npr. pršljenski. praviti (ili: pisati) stihove. vermifuga (nlat. asonancije ili aliteraiije. versifikacija (lat. prostota. vertebrata (nlat. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. stihovi bez slika. verticalis) kat. vesper (lat. obnavl>anje. izbijanje mladica u proleće. versatilitas) prevrtll-vost. stavljanje u stihove. crvolik. versifex) nadripesnik. koji izaziva vrtoglavicu. vernije (fr. lekovi za isterivanje glista. neka se obrne (list). versificator) stihotvorac. vertiginosus) l. bradavičav. dovitljivost. vernalan (lat. promenljivost. premazati firnajzom. glava.

hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. med. fiz. vibralitas) fiz. vestern (eng. zastupnik. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekuti će. Vesta) mit. Vetus Testamentum) Stari zavet.. vibrato) muz. . npr. farm. vecozo (ital. phone glas) muz. bušenje betona i dr. udaranjem bati ća o pločice proizvodi se karakteristi čan treperav zvuk. škola za marvene lekare. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameri čki . treperavost. vecozamente. žustar. treptav. glas r.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. vibrator (lat. fig. vezzoso) muz. obi č no destilovana voda. plahovitost. vehementnost v. provodnik. wakil tur. zakalu ćerivanje. Vahabi) up. vehementan (lat. vibrato (ital. odeća) trgovac haljinama. veto zabranjujem) lipti. veterancija (nlat. liberum veto (lat. džez-instrument sastavljen od metalnih plo č a nanizanih na pokretnom stalku. veterinarius) marveni lekar. veterinarski fakultet. vestijar (lat. fig. vibrare tresti. vehiculum) kola. vibrare. revolveraši. vibrare) l. zabran-ski na č in. mrtvilo. marveno lekarstvo. u ustavnim državama vladaoci imaju. prenosilac. oblik i dr. žustrine. vibrare trepereti. takav je. vehementnost. fr. preobuka. kod katolika: nadzornik svešteni č kih odežda i crkvenih utvari. silovi-tost. na č in zabrane. vestalke (lat. (Ceres 1801. njihati. čednosti. fig. većil (arap. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. telo koje vrši mehani čke ili elektri čne treperenje. dremljivost. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. letargija. vestales) pl. njihanju. vehemencija (lat. vehabiti (arap. veterinar (lat. vehemencija. stražar. vestibule) trem. vezzosamente) muz. via (lat. da se njihaju. vibrantan (fr. njihav. vecozamente (ital. vatren. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevaže će. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. za to vreme morale su živeti naj čednijim životom. dršćući. drhtav. Juno 1804. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. veteranstvo. ulaz u kuću. Palas 1802. nežno. vestibulum. blago. vibratorius) treperav. veteranus. veterancija. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vestibil (fr. vestalinke. nlat. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. neobuzdan. vibrare vitlati. spisi St. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. domaće sloge. stanje jednog veterane. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. rimska boginja ognjišta. Waschblau) plavilo za rublje. vibrafon (lat. njihavost. iznositi prljav veš. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. astr. vestitura) oblačenje. vestalinks (lat. živinar. prevozio ili prenosio sredstvo. meko. strastan. vija. veteranstvo v. ode-vanje. kauboji. vestitura (nlat. ili odbijanje. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vibralitet (nlat. garderoba. vehemens) žestok. veto) zabranjujem. planetoid otkriven 1807. tre-pereti. vestales) pl. predvorje. trepereći. Indijanci. vestigium. fajansa. sveč ano oblačenje manastirsko? iskušenika u kalu ñerske odelo (kod katolika). vehter (nem. stari ratnik. tragovi. ne primam. vibrant) ustreptao. vešplav (nem. haljinar. vestijarij(um) (lat. 2. teh. vestibul. čovek ostareo u službi. veternus dremljivost) med. neobuzdanost. Wachter) č uvar. fiziol. treptaj™. Wasche) rublje. plah. vestibil. isluženi vojnik. vestiarius. vekil) punomoćnik.divlji zapad". vehikl (lat. Vetus testamentum (lat.. šerifi. vibratoran (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima. predsoblje. vod. vestis odelo. Vedžvudu (1730—1795). vetativ (lat. njihati se) 1. vestibul (lat. nazvana po pronalazač u Dž. veto (lat. vahabiti. oblačionica i svlačionice. vestalke. haljinarnica. tragovi nogu. vibrater (lat. veternus (lat. veš (nem. zaveta. bolesna želja za spavanjem. veterina (lat. koji se sastoji u trepe-renju. vatrenost. naročito onaj koji je u č estvovao u ratu. vehementia) žestina. vestigia) pl. Vesta). mlitavost. v. srpskohrv. vecozo. sredstvo za prenošenje. vibrant (lat. bila je živa zakopana. stope. 2. nekad turski ministar. ako se koja ogrešila o nevinost. odbacujem. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vestibule) v. pustolovi. vetus star) stari vojnik. grč. sprovodnik. via) v. veteran (lat. g. vestiarium) soba gde stoje haljine. vedžvud (eng. vestigije (lat. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje.

vigoroso) muz. živa reč ima poučnu snagu. pogledaj. mrtve oplakujem. vigorosus) snažan. vigonja (fr. vivipar) hol. vibroskop (lat. vibrare) drhtati. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. whigs) pl. vivus živ. slobodnjaci. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. njihanje (šetalice). zavojite bakterije. trepereti. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. uporedi. vivisecirati (lat. vibrogram (lat. skopeo gledam) fiz. npr. viva vox) živi glas. vigorozo. vivus »siv. v. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vivace) ouz. viviparizam zool. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. up. sve»s. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. viva vox docet) živi glas pou čava. up. munje lomim". whiggism) načela i program vigovaca. nadzornik. grapho) fiz. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). žar. vigilant (lat. lama. vibratio) fiz. članovi engleske liberalne stranke. živom rečju. mortuos plango. vigorozo (ital. vibracija (nlat. obično od bivolskih koža. fulgura frango (lat. vivandiere) vojnička. vibrograf (lat. obazriv. vibrare. vibrirati (lat. klaćenje. fig. v. vibrare. vive r (fr. nauka o treperenju zvučnih tela. oprezan. tj. zverinjak. da- . svilaste vuna ove ovce. tj. vivo. sector koji seče) naučnik koji para. navečerje. rastao. sprava za posmatranje treperenja. brižljiv. krepko. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vigorosamente) kuz. protivnici torijevaca. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. treptaj. drhtanje. floreat (lat. viva) živeo! viva voks (lat. oviparan. sakagije i dr. vigizam (eng. sa žarom. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). bonvivan. viviparija. videant konzules . ragege rañati) zool. bdenije. vibrografija (lat. vivo (ital. vivacitet (lat. vivipar (lat. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. silno. jačina. treba da ga budno čuva. vivos voko. vivus živ. da živi. čuvar. prijatelji slobode.. pukovski krčmar. vivisekcija (lat.. vide. floreat) živeo. naročito medicinskog ispitivanja. da cveta. vigorozamente. usmeno poučavanje. kratke. viva (ital. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vibrioni (lat. tj.) budan. grč. Vidalova reakcija med. sravni. grč. graphia) fiz. žestina. viva voce (lat. vigilancija (lat. viva voks docet (lat. viva voće) živim glasom. njihati se. vigilija (lat. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. živahnost. klatiti se. paratifusa. bri»sljivost. živa reč. marketender. treperenje. pun »sivotne snage. fonautogram.). životinja koja se živa rañ a (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). up. vigilia) bdenje. vivo) kuz. vivandjerka (fr. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vivifikacija (nlat. donosio odluku da se konzulima dade ve ća vlast). živahno. krepak. vigere. vigor) »sivotna snaga. up. vivant! (lat. grč. kon vi-gore. oživljenje. vigor (lat. fina.vibracija 148 videant konzules. kreskat. silan. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. vi vat) živeo! vivat. vivače. vivacissimo) kuz. vivos voco mortuos plango. srdobolje. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vigilans) stra»sar. opreznost. vivačisimo (ital. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). da raste. viva čitaš) životna snaga. vibrare. vigovci (eng. nlat. veoma brzo. u opasnim vremenima. nastojnik. gramma crta) fiz. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. kon viveca. zoološka bašta. vatreno. krepkost. v. što življe. vigilantia) budnost. vigorozan (nlat. vigorozamente (ital. vide (lat. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). fulgura frango) „Žive dozivam. vibriones) pl. fonautograf. vibrare trepereti. oscilacija. pažlji-vost. up. viviparija (lat. eupr. (lat. silina. kod Rimljana: vojni č ka no ć na straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. pukovska krčmarica. živahnost. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. jak. dan uoči praznika. smotren. snažno. viviparizam. vivus živ. vivače (ital. viviparan (lat. marketenderka. izazivači kolere. vivandje (fr. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. ovipar. vivat. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. podrhtavanje. grč. vivisektor (lat. videre) vidi. noćno straža-renje. živost. vigogne) peruanska ovca. usmeno. vigilantan (lat. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vivat (lat. up. pažljiv. vivus živ. vitlati. up. mahati. vrlo živo. živahno. vivificatio) oživlja-vanje. kolere. vibrare.

jasno. fr. smerati nešto. overavanje. copia vidimata) overen prepis. zvanična overa. uzana kočija sa dva sedišta. koji se tiče vida. slika uobrazilje. uobraženja. očevidnost. tj. visionarius. overiti putne isprave. visis actis) prav. vide infra) vidi dole. slika. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. poha-ñanje. nadzornik imanja. poho-diti. nišaniti. . odrediti zapreminu posude. na adre-sama: preko. vidimus. vizis aktis (lat. sravnili smo. in vija jurio (lat. pohañati. utvara. mišljenje. videre videti) vidljiv. fig. in via juriš) putem prava. pojava. 2. pasoše). vizantinizam (grč. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. rgo vidimatione) taksa za pregled. pregledane. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. vidi (lat. vizija (lat. 2. predstava koju smatramo. halucinacija čula vida. gañati. treba videti. vidualitium) prav. obudovelost. prema potrebi. visitare. pošto su viñena. vizitacija (lat. način. pregled. 4. smotra. razumljivo. vizibilan (lat. visorium) tip. 3. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. pesnik. priviñenja. vizibilitet (nlat. viza (lat. vidimus (lat. osamljenost. via put) sredstvo. udovički deo. vidit) video je. prekoputa.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. vidimirati (lat. visio gledanje. fr. vidualicij(um) (lat. poseta. pregledanje. lekarska poseta. vidi ranije (u knjigama). sanjarija. videre) viñenje. visio. vidimacija (lat. visere gledati. moralne beda. npr. posetiti. naspram. vidimiran. izvršiti pretres. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vidi docnije (u knjigama). vis-a-vis) lice u lice. kopija vidimata (lat. video. težiti za nečim. visitator) posetilac. prikaza. up. putem milosti. visualis) ont. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. vizitkarta (nem. čini se. vizura (lat. nišan. pri-državač listova. vizuelan (fr. viduitas) udovanje. kad sede. sanjalica. preko puta od druge osobe. posećivati. očigledan. predstava. kao što se lako može videti. videatur) neka se vidi. gledanje. vija gracije (lat. visibilis. fr. vizorij(um) (nlat. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. udovištvo. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. vizirati (lat.. vidi napred. za stvaran opaža]. vizualan (lat. vidimer) staviti na nepggo vidi. kratak ženski ogrtač za posete. visionaire) vidovnjak. zakonskim sredstvima. npr. vidni. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. nišanska gajka. primetan. visiter) pregledati. kao im. imati u vidu što. visum) ono što je viñeno. fr. vizitator (nlat. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. viser) l. nalaženje. visitatio) posećivaše. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. visite) poseta. pričina. putem pomilovanje. vide supra) vidi gore. vidimus) videli smo. Visit-karte) posetnica. carinsko). videlicet =videre licet) pril. shvatanje. dići i spustiti. via. bizantini-zam. pohoda. za overu. vizionoskop (lat. vizuelan. fr. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. zvanjem i mestom stanovanja. vidit (lat. grč. prijavnica. primetnost. visum viñeno. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vizavi (fr. voj. vija Beograd preko Beograda. sproću čega. visibilitas) vidljivost. pro vidimacione (lat. visuel) v. takoñ e: viza. polaznik. videatur (lat. tenakl. vizualan. vizita (fr. spram čega. poho-dilac. izvršiti pregled. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. pregledač. pregledanje (lekarske. videtur (lat. malo kanabe za dve osobe tako da su. okrenute jedna drugoj. prema čemu. vidi niže. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. vide infra (lat. staviti vizu na pasoš i dr. psih. videtur) izgleda. nlat. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. overa jednog akta. očevidan. fig. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. naročito potvrda da je prepis veran originalu. vidua udova. zanesenjak. pregled. onaj koji može duhom da vidi. uzeti na nišan. vizitira™ (lat. 3. vizionar (nlat. 5. visiera) l. pregledava akta. naravno. opsena. očevidno. karta sa imenom. viduitet (lat. videlicet (lat. praznim. pr. kao kh. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. prizor. vija (lat. Byzantion) v. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). vidovit čovek. pretresa™. preko puta jedno od drugog. vizum (lat. očiglednost. vide supra (lat. videre videti. overen prepis. vizir (ital. zagledati. prezimenom. vidi) video sam. udovičko stanje. via gratiae) prav. visum) opt. sravnio.

boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). prvobitno grañ ani iz Rostoka i Vizmara koji su. podgrof. victoriosus. viksati (nem. vijatorij(um) (lat. vilioris conditionis) slabijeg sastava. vigonja. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vikend. vikontesa (fr. vila (lat. vina medikata (lat. željan osvete. kazneni. biljna) vina. tur. sredstvo za život. imalin. vikarna krvarenja med. vike (nem. villeggiatura) letnje vreme koje se. rñav. IV u čast Jupitera. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. po naredbi svog vojvode (hercoga). bez vrednosti. victorieux) pobedonosan. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. prav. villa. vindicativus) osvetolju-biv. vicecomes. viae-ductus) most iznad doline. vindikativan (nlat. vikendica kuć a za odmor. posednik vlastelinstva u Francuskoj. savijati) svitak za kovrčanje kose. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. vivere živeti) način života. vinalia) pl. victualia) pl. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. viatorium) putomer. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. viktualijanci (nlat. život na selu radi razonode. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. Vindi v. osetljiv. god.) muz. silom. po zapovesti. pesma uz koju se igra. vilajetlija (arap. kod katolika: poslednja pri čest koja se daje samrtniku. viktualije (nlat. male vrednosti. neznatan. dijecezi itd. pobednički. hodometar. korpus vile (lat. zamenik. vitalijanci. unižavanje. vicarus) zastupnik. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. vijatikum (lat. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. sli čan mandolini. gusar. engleska teleća imi-cla. vikar (lat.) zool. vikler (nem. Vendi. vicarius) namesni. vivere živeti) pl. odmenjujući. vikunja (šp. barovitog mesta i sl. za bojenje vune i svile. . vilavela (fr. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. astr. vikarijat (nlat. vinalije (lat. medicinska (ili: lekovita. vindikacija (lat. Viktorije (lat. vilifikacija (nlat. vicomte. patrijarha) u jednoj oblasti. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vina medicata) pl. ital. smanjivanje vrednosti. victualia. week-end) nedeljni odmor. vi mandati (lat. viscount) francuska plemi ć ka titula izmeñ u grofa i barona. samovlasno. vilayetli) zemljak. vilio-ris kondicionis (lat. kuća izra ñ ena u obliku letnjikovca. farm. viktoriozan (lat. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. slon. vikend (eng. viklifiti pl. od UŠ—XI veka. radi razonode i odmora. vicuna) v. vikarijat. životne namirnice. namesništvo. pokrajina. viking (stnord. vikarija (nlat. victus et amietus) hrana i odelo. provincija. u Engleskoj: niži sveštenik. papijota. naročito junak na moru. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. oblast kojoj stoji na č elu valija (u Turskoj). vicariatus) v. zastupajući. viktus (lat. vilayet) mesto roñenja. villanelle. IX u čast Venere i 22. asteroid otkriven 1850. vikarni (lat. vikarijus apostolikus (nlat. na osnovu naredbe. Victoria) nit. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. a obi čno se provodi van mesta stanovanja. delokrug namesni-kov. wickeln omotavati. victus. nasilno. kapelan. zašti ćivanje. vilj (tur. hrana. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. vilstek (eng. vija fakti (lat. biskupiji. seoska igra. fr. vilajet (arap. viktorijaorandž hen. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vilis jevtin) prost. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vikarija. bili na zlu glasu kao gusari. vi mandati) prav. up. zavi čaj. provodi na selu. wichsen) čistiti obuću mašću za čiš ć enje (viksom). junak. od-mazdni. namesni čki. vilis (lat. vealsteak) pržen ili peč en komad telećeg mesa. viktus et amiktus (lat. letnja svežina. prethodnika reformacije u XIV veku. fr. izdržavanje. vre ñanje. ratnik. visoko svešteno lice u rimokatoli č koj crkvi. via facti) prav. poslednja pomast.-tur. vina (ind. wilaya. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. samovoljno. vileñatura (ital. ville) letnjikovac. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. namesnik (pape. poputnina. viktorije (lat. vikingr) borac. fr. viaticum) putni trošak. puta. vikont (nlat. eng. zahtev za povra ćaj stvari sopstveniku. up. kapelanstvo. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". Wichse) mast za obuć u. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoli čkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog uč enja. neznatnije vrednosti..

naprasitost. viola. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. slaže slova). viola alta (ital. vinculum) konopac. naprava pomoć u koje vino može previrati i kad je zatvoreno. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vin č estera — Winchester) vrsta vojni č ke i lova č ke puške. sudskim putem tražiti svoje natrag. ljubičica. violacija (lat. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. poljska ku ća. prav. višega (fr. vint (nem. muz. etiketa. brano. prisiljavanje. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromo čive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. neobuzdanost. ga ñ enje od vina. violare jus territoriale) prav. u početku ili na kraju knjige. violencija. up. vinkulum (lat. čuvar vinograda. violetto. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. violet) ljubi čast. vinificator) proizvoñač vina. štititi. violata (lat. spa janje. vigna) vinova loza. tinto. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. nasilje. Winzer) struč an vinogradar. petlja. od kojih su neke bile metalne. letnjikovac. vindicta) osveta. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najja če lome. prouzrokovač. bog. hartije od vrednosti isklju čiti iz kursa. alt-violina. violentia) silina. doznačiti sudski. violica. preteran. vinktura (lat. izmešan s vinom. koji se opija. vindicare) osvetiti. mala violina. prinudan. spona. braniti. vincilir (mañ. obavezati se. ital. vincire) vrpca. vinja (fr. vino seko (ital. združiti. kažnjavanje. violette) koji je boje ljubičice. viola (ital. silovana devojka. primiti obaveze. . docnije samo sa sedam drevnih žica. maramica-ma). gšja-nost. veština spravljanje vina. vincula okovi) vezivanje. v. u širini štampanog retka. žigicama). oskrvnjenje. šp. up. viola alta) muz. brač u sli čan muzi č ki in-strument veoma ljupkih tonova. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. viiolentan (lat. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. veza. violare jus teritorijale (lat. fr. vinkulum konjugale (lat. vindikta (lat. viola alta. fr. violeta (tal. tako ñe: vindikta.. vinculare) spojiti. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. prekomeran. povreda prava. vinolencija (lat. vinifikacija (nlat. obesvećenje. brak. gvint. žestok. sekt. mešavina plave ili crvene boje. gr č. violončelo. vinklag (nem. viola di gamba) muz. violinum) hem. vrpca. na pismima. vinovnik) krivac. nasilan. prav. viola di vindikaciona tužba prav. tužba za zaštitu svojine. vinculum conjugale) bra č na veza. dosuditi. naročito zanatlijskih. violata) obeščašćena. mržnja na vino. vindjak(n)a (nem. tužba zbog nanesene štete. vinctura. vinificatio) proizvo ñenje (ili: proizvodnja) vina. vindikaciono pravo prav. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. vinum missale) pri česno vino (u katoli č koj crkvi). vinifikator (nlat. izazivač. goropadan. vinum misale (lat. vinovnik (rus. viola di braccio) muz. sla-galjka (mala metalna pregrada. violencija (lat. vino tinto) v. slagačica. viola) l. vincire. viola d'amore (ital. up. metron) sprava za merenje ja čine vina. violentan (lat. vinum. vigne. ljubavna violina. violetan (fr. viole. Vindobone (lat. sklonost pi ću. kažnjavati. veza. Winkelhaken) tip. vinum vino. violentnost (lat. vinograd. vitula) 2. Vindobona) starorimsko ime za Be č . vinometar (lat. bra č-violina. opijanje. pre no što je isplatio. ljubičast. viola (lat. plahovitost. vinczeller od nem. vino tinte (šp. vrstač. vinkl (nem. viola di gamba (ital. papiru. violetta) nuz. nlat. pu-dar. violentia) v. nlat. bog. preteranost. ograni čenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. vinolentia) pijanstvo. žestina. združivanje. materija koju sadrže mnoge vrste ljubi čica i koja izaziva povrać anje. vinkulum matrimonii (lat.. viola di bra č o (ital. ljubica i drugo cve ć e sa mirisom sli č nim mirisu ljubičice. vinolentus) pijan od vina. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. uže. plahovit. osramoćenje. povrediš sopstveni č ko ili zemljišno pravo. vinkulirati (lat. sila. grč. prestup zakona. svezati. vinkulacija (lat. phobeo bojim se) strah od vina. vindicirati (lat.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. žustrina. opšti naziv za veći broj muzi č kih gudač kih instrumenata. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. ljubičica. vinomer. violentus) silan. ranije sa 12—14 žica. ital. sklon pi ć u. violet (ital. fin. desnom rukom. monopolski zavoj sa pe č atom (na duvanu. violatio) prav. postao insolventan. violin (nlat. viola d'amore) muz. naprasit.

č etvrtina violine. na osnovu naredbe. violinista) muz. pogaziti ugovor. whip) toplo pi ć e od belog vina. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. whipper-in) nadzornik i gonilac leva č kih pasa. vir muž. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. po ital. bašta. virginalis) devojački. virgineus morbus) med. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. violare) povrediti. violončelo (ital. up. preneti. mor. č eli č ni kalup za kovanje novca. prebacivati (ili: prebaciti. nagao zaokret. virtus sposobnost. viribus unitis (lat. hlorofilin. viper-in (eng. sposobnost. muže-van. ćemane. druga violina. viripotencija (lat. bledilo. virginal (lat. vi reskript (lat. virilis) pol. lat. nastrojen za delovanje. virpinija vrsta duvana i cigara. v. devičanstvo. virilescentia) zool. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. viridis zelen) bog. virilescencija (nlat. virilni glas v. obavezu. devojačka bolest. miruju ć a ili drema-ju ć a snaga. fig. prostim knjiženjem. devojapggvo. violino secondo) muz. sposoban za dejstvo. muškarača.152 violina (ital. zelena bojena materija u biljaka. violina. virilna porcija (lat. violino piccolo) muz. virtuelan (fr. viraž (fr. virus otrov) med. svira č u violon č elo. svirač u violon. spinet. silovati. virmanisati (fr. odvažnost. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. koji je sposoban za rad. čistota. prividan. virilis portio) prav. violino primo) muz. jaja. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. devičanski. virginalan (lat. no ć delovanja. violine primo (ital. virtuelan. violon (fr. mogu ć an. fig. virage) ani j. najmanja violina. obesvetiti. virement) fin. virus otrov. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). Č>JGvršiti obračun. pol. limunova soka. fiz. violino) muz. violiiist(a) (ital. virilis) v. še ć era i za č ina. bitna ili pojamna važnost. virtuelan lik virgo (lat. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). današnji kontrabas. virola (fr. violončelist(a) (ital. gradila. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. viroze (lat. a. instrument sličan klaviru. violoncello) muz. virgo) med. vir muze) muški. virago) muškobanja. virilis. logos reč. virole) spiralni svitak u satu. svirač u violinu. virilan (lat. viri potentia) muška snaga. e). narušiti. vi rescripti) prav. malokrvnost. uobražen. na osnovu prava koje daje predsedni č ki položaj. trg. snaga) snažan. violine pikolo (ital. realan. uzajamno obračunavanje. supr. votum virile. naročito kod ptica. okretati lañu. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja li či na muškarca: male grudi. isplata koja se vrši bez gotovine. zrelost. devojka. valjanost. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izme ñ u kolena. virago (lat. . obrtanje (ili: okretanje) lañe. virtuelan lik ont. up. virtuel. virtualis) sposobnost za rad. viridarij(um) (lat. virilizam. virga grančica) muz. vi presidii (lat. čednost. mor. virgineus morbus (lat. viribus unitis) sjedinje-nim silama. zarazne bolesti izazvane virusima. spolna nevinost. virgimtas) med. violon) muz. deo nasledstva koji pripada pojedincu. mužev-nost. violone) muz. viraginitas) fiziol. violirati (lat. virtualis) v. vii (eng. prva violina. prestu-piti zakon. u današnjem obliku izrañ en u Italiji u XVTI veku. virologija (lat. obepgčastiti. čist. viraginitet. č elo. virilizam (lat. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. odvažan. čedan. oskrna-viti. sa prikrivenom snagom. fig. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz so č ivo. muškost. »seneka sposobnost za stupanje u brak. virginitet (lat. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. ali se tom sposobnošću ne koristi. virilist(a) (lat. devica. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. viola di gamba. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. celokupnom snagom. kružno spuštanje aviona. virtualitet (nlat. violoncello) muz. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. virilitas) muškost. bradatost. viraginitet (nlat. član nekog politi č kog tela po položaju a ne po izboru. po zapovesti. virman (fr. poremećaj u polnom razvitku kod žena. ginandrija. virement) fin. promene u karakteru. dubok glas. violonist(a) (ital. violine sekondo (ital. virtualan (nlat. govor) nauka o virusima. d. virilitet (lat. virgo intakta nevina devojka. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. zrelo doba. viridin (lat.

veoma važan. vis legne (lat. oživljavajući. drob. kineti čka energija. virus otrov) med. whisky) engleska rakija od žita. vist (eng. da luče otrovne produkte i da. neophodan. mogućnih. viscera) pl. tj. jetkost. vis probandi (lat. prosečne trajanje života (npr. fig. virtuoz (nlat. vitalitas) v. vi-skoznost. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. viskozan (lat. krepost. 2. celokupne zdravstveno stanje. kurikulum vite. virtuelna žiža ot. vista) trg.) 1. visceralis) utrobni. viscum lepak) te-gljiv. uvid. dostigao savršenstvo. živahan. vis major (lat. zakonska sila. opšte stanje našeg organizma. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. vis vitalis) životna snaga. virus (lat. vispren (rus. vlast. vis (lat. gnojav. vis viva (lat. virtuosis. artikl. oštrouman. u našoj svesti. vis) sila. vis armata (lat. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). snaga dokaza. virulencija (nlat. med. virulentia) med. virtuositas) savršena veština. vis vitalis (lat. vitalni osećaj psih. gnojenje rane. fig. virulentus otrovan) med. vis attractiva) fiz. pun ljutih i opakih sokova. lepljiv. Wurstel) vrsta male kobasice. unutrašnji or-gani životinjskog tela. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). nutrica. limuna i crnog vina. vir. vitalitet. vis maior) viša sila. creva. vitalan (lat. onaj u kome se ogleda. pristalica vitalizma. sposoban za život. zecu slična južnoamerička životinja. snaga koja dejstvuje. ital. sila zakona. dro-ban. zarazna klica. svojstvo viskoznog tela. vitalitet (lat. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizi č kim procesima u njemu. vis legis) prav. vis inertiae) fiz. viskozimetar (lat. viñenje. uzvišen. tj. vita) v. celulozna masa (za izradu vešta č ke svile i filmova). naro čito srce. . viršafterica (nem. viscum. vis absoluta) prav. viscosus. koji se ti če unutrašnjih organa životinjskog tela. izazivaju oboljenja. viscidus) židak. velika umetnica. tj. fore mažer.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. viscositas) fiz. viskozitst (nlat. lepljivost. vis viva) fiz živa sila. vitalist(a) fil. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. še ć era. viskoznost fiz. tok života. vojska. muškost. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. odličan. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. vita brevis. viscidan (nlat. koji se tiče života. tvrdoglav. savršen. viršla (nem. pun žestine. virtuozan (nlat. fig. virus otrov. valjanost. naro čito u muzici. lenivosna sila. zagrižljiv. vrlina. virtuosis) valjak. mogućna. izazivač bolesti. vitalis) životni. hrabrost. ulja i dr. tj. menice. vešt. otrovan. virtuoskinja (ital. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. naročito otrov što ga lu č e mrtve ili žive bakterije. viski (eng. fig. vis atraktiva (lat. a vista (ital. vista (ital. sila lenivosti. snaga. otrov. privla č na sila. pokazi-vanje menice. vitalnost (lat. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. viscacha) zool. virtus) muška snaga. sa životnom snagom. viskoza (lat viscum lepak) hem. snalažljiv. vita (lat. jetra itd. viktualijanci. moć. vitalijanci (lat. virulentan (lat. gust. životnost. otporan. virtus (lat. up. vita brevis. naro č ito lakova. ars longa) život je kratak. pluć a. onda je zbir virtuelnih. viskača (šp. viscera (lat. whist) engleska igra karata sa č etiri igra č a i 52 karte. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. utroba. vis inercije (lat. jedak. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). koji pomaže život. koje predstavlja važan trg. poglavito u tehni čkom pogledu. virtuoznost (nlat. grč. viskozitet. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. a vista) odmah po vi ñenju. vis apsoluta (lat. živ organizam. v. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. otrovnost. duhovit. pi ć e od č aja. sposobnost za život. vitalizam (lat. pome-ranja napadnih ta č aka. opšti osećaj života. are longa (lat. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. bitan. verovatno ć e življenja. plemenit. zagrižljivost. vita život) životopis. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). na taj način. tegljivost. kod jednog naroda). vis armata) oružana sila. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. visceralan (nlat. vitalitas) životna snaga. naročito u muzici. vis probandi) dokazna snaga.

tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. viče versa) obratno. zelena galica). eiter (nem. vitreus staklen. vice-direktor. vice-kon-zul. fr. krivica. vicesimare) dvadesetko-vati. vitriol (lat. vitriolescere) hen. vicijum kanonikum (nlat. vitium cordis) med. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). vicedom (lat. Vitleju. vice (lat. zamenjivanje. pela-gru itd. vi testamenti (lat. prozori. bez mane. vicia.). zamenik vladara. vitiligo (lat. vicies dvadeset puta. grč. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. seoski put. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. poročnost. pretvorljiv u staklo. vitriolisatio) hem. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. seoski. Witz) desetka. vita život) pl. vicijum kordis (lat. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. vitreolus dei. gvožña (zvani zeleni vitriol. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. prvobitno bog Sunca. sulfat (tj. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. poročan. i radnici u srazmernom delu dobiti. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. oti-rač. oličenje stvaralačke sile u prirodi. upravnik crkvenih dobara. pl. oštroumnost. kristalast. kazniti smrću (u pobunama i sl. koja vezuje samo obližnja mesta. dosetljivost. rñavost. rahitis. vicinalni put opštinski. vitrum) staklo.) „Tvorac vasione". Witz. u svežem mesu. silom. vitrificare) postakli-ti. vicia etatis (lat. porok. vitrifikacija (nlat. u protivnom slučaju. vicinalne železnica. nalaze se u većini namirnice. providan. vitrezan (lat. vic (nem. vitulus) žumance. grč. kristal. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. machen činiti) šaljivdžija. vitriolo) hen. vitiligo lišaj) med.). vicedominus) namesnik. pretvaranje u staklo. nedostatak. metron) ont. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitrum staklo. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vitrum (lat. koji ima manu. vitellus. vitrine (fr. naročito u zelenim delovima biljaka. vitium) mana. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. vitrum staklo. Višnu (ind. vicemaher (nem. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. najpopularniji bog u brahmanizmu. vicezimirati (nlat. pogreška. wischen brisati) brisač. vitrescibilan (lat. gresi mladosti. želez-nica. obično uzanog koloseka. postakljenje. promašaj. viciozitet. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. mleku i dr. vi cessionis) prav. žumancetu. vitiositas) pokvarenost. vicezimacija (nlat.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. omaška. obrnuto. mana srca. viciozitet (lat. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitrometar (lat. vicijum nature (lat. plava galica). vi testamenti) prav. pored poslodavaca. vicioznost. razne hranljive materije. gresi (mladićkog) doba. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. vitriolizacija (nlat. vi cesionis (lat. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. cinka itd. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. zabluda. dućanski izlog. Višva-karman (ind. sjajan. vitriolescirati (nlat. npr. mane. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. silom oporuke. vicenij(um) (lat. izdvojiti. H. vitrage) staklena vrata. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. putem prenošenja ili ustupanja. testamenta. vitiosus) pogrešan. još neispitane dovoljno. vitrescibilitet (nlat. vicioznost (lat. posed koji nije bez zamerke. duhovit čovek. pretvarati se u vitriol. pretvaranje u vitriol. osuditi. fr. onaj koji vezuje samo susedna sela. viciozan (lat. zastupanje nekoga. vicesimatio) dvadesetkovanje. beriberi. vicennium) vreme od dvadeset godina. duhovita šala. viče) u složenim rečima znači: pod-. nevaljao. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. sporedna železnica. vicenalan (lat. vitium naturae) med. vitia aetatis) pl. nestajanje pigmenata u koži. vitelus (lat. vitrotipija (lat. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). tj. med. viciozan posed prav. pokvaren. vitriol. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. koji je sa ned ostatkom. od vitreus staklen. staklena pregrada. vitrificatio) postakla-vanje. svežim plodovima i semenju. .) v. vitrificirati (nlat. bakra (zvani plavi vitriol. šp. vitreux) staklast. biol. vitraj (fr. vicinalan (lat. prozor. vicijum (lat. vicinalis susedski) opštinski. prozorske zavese. fil. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). greh. vitraž(a) (fr. na osnovu poslednje volje. vice verza (lat.

tj. mrtvih. glas istine koji nema dejstva. volatilan (lat. komad sa kupleti-ma. vox acuta) muz. spadalo. nestalnost. zanatu. volva (lat. obešenjak. višnuizam (ind. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). vokabula (lat. sub hak voce (lat. izraz. volatilizacija (nlat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñ u Karpata i Dunava. vox virginea) muz. veo. u SAD. dozivni padež. isparavanje. volatilisare) hem. konstruisan 1933. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. vokal (lat.) pl. bog vetra. fa itd. u). isparljiv. letenje (ptica). vocalizze) muz. volans. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. world svet. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg u čenja napamet. položaj. vokali-ziranje. e. čovečji glas (na orgulji). visok (ili: oštar) glas. vocativus) gram. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. walkie talkie) prenosni radiotelefon. vocabulum) lingv. god. vocalisme) gram. vokalize (ital. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. vokale (ital. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. voal (fr. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. vokalski (lat. karner na ženskoj haljini. fiz. volatilitas) isparljivost. vodviljist(a) (fr. voks akuta (lat. vocatio) poziv. to je svetinja. pobede. i. koji se ti č e glasa. volantai (lat. mi. . vokalizacija (nlat. volvulus (lat. vocale) muz. volabilitas) povrpšost. u ovom pogledu. ital. vokabulist(a) (lat. stariji naziv za Rumuniju. vokaliza (nem. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). muz. vežbe u pevanju sa slogovima ut. koji može da se pretvori u gas ili u paru. ad voćem) uz reč. prethodnik esperanta. vrsta tanke materije za ženske haljine. volatilitet (nlat. Vodai (nem. uzaludno opominjanje. pozivanje na neki položaj. grč. promenljivost. koprena. asa vode (lat. vocalizzo) muz. vox) glas. volant) pernata lopta. vaudevilliste) pisac vod-vilja. ge. voks hibrida (lat. assa voće) samim glasom. volabilitet (nlat. vokalan (lat. peti padež. konsonant. reč. dobre žetve i lekarstva. ime. tj.višnuizam 155 nestašno. izgovaran. ispa-riti. teorija samoglasnika. samoglasnički. speak govoriti) meñunarodni. fr. ot vole (fr. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. fig. volee) let. vokalizam (fr. ton. naziv.) vera u učenje višnujita. vokacija (lat. isparava™. voile) prevez. sklonost (nekom zanimanju. npr. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). nestalnost. vocalis) gram. samogla-snik (kod nas glasovi: a. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). rang. volan (fr. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. volatilizirati (nlat. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. M Šlajera (Schleyer. volvulus) med. vocabulum reč) pisac rečnika. voks virginea (lat. pronalazak nemačkog sveštenika J. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. dar. koji je u letu. mali poz. vox hybrida) melez-reč. vokalna harmonija (lat. zastor. volta) zidni svod. re č sastavljena od re či dva ili više jezika. o. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. volatilis) hem. pucati iz voleja u fudbalu. vodvilj (fr.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). pevajući. vokalna muzika pevanje. vocalisatio) gram. vox humana) muz. pretvaranje u paru. vocalis. volva) bog. volatilisatio) hem. Wodan) mit. lepršav. vole (fr. 1831— 1912). danas: veseo. vokativ (lat. točak za upravljanje automobilom. Vuogan. udariti loptu u letu. ad vocem (lat. zavezanost (ili: zapletenost) creva. višnujiti (ind. svetski jezik. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. tj. glasni. leteći. za-interesovati. samoglasnički. voki-toki (eng. vokabular (nlat. opna na mladim pečurkama. glas narodni je glas božji. vocalis) gram. voks humana (lat. točak zamajac. voks (lat. supr. naro čito za veo. vox glas) gram. voks populi. u smeni (dokaz). bez pratnje nekog instrumenta. zvuk. vox Dei) posl. tj. volapik (volapuk = eng. Vokalize. voks dei (lat. volant) koji leti. pri toj reči (pade mi na pamet). (solmiza-cija). s obzirom na boju zvuka. reč. volat (ital. fig. vocabularium) rečnik. struci). vox populi. voks klamantis in dezerto (lat. krilo vetrenjače. što narod ho će. vocalis. fig. zasvoñena prostorija. Jovana Krstitelja. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana).

stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. A. volo hoću) sik volo. volti subito) muz. tako zapove-dam. volte. volti subito (ital. tj. bez obzira na li čno raspoloženje. fiz. najugledniji ljudi nekog mesta. onda deoba izdvojene koli čine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koli činu. okretan. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. volja. volta-indukcija (A. grč. volte-face. slatkorečiv. voltmetar (A. konj obučen jahačkom vežbanju. nagla promena mišljenja. ko hoće da mu tako bude. igra č na konopcu. volterizam. dakle. praviti veštač ke skokove. voltiger. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. kao kod Voltera. okretnost. up. volubilitas) gipkost. lat.. koji potiče od (ili iz) volje. M. ital. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volumen. tj. brzo okreni (na notama). Volta. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. napon struje merene u vo l tima. voljni. fr. mesom. Volta. vol-o-van (fr. nestalan. frivolan. igrati na konopcu. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). lisnata pasteta. ital. volitivan (lat. strelac (u francuskoj vojsci). savitljivost. volubilan (lat. volvere) rukopis. galvanski elektricitet. voltamper (A. grč. volvere okretati. vol-au-vent) kup. slatkorečivost. pojava izazivanja (indukovanja) elektri čne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. v. bakra i sumporne kiseline. spis ovijen oko štapi ća. naponske razlike. volvere okretati. volontaire. Voltin elemenat fiz. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. voltametar (A. fig. voltigeur) veštak u skakanju. punoća (glasa. voltižirati (fr. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koli čina elektriciteta. električni napon. svitak. volonter (fr. gljivama i dr. služi za merenje prividne snage kod naizmeni čne struje. izraz volje. volo (lat. pre nego što dodirne tle. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. volens-nolens) „hteo-ne hteo". jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. volej (eng. volenti non fit injurija (lat. savitljiv. voltage) napetost. volumen. voltaisme) fiz. pojedina č ni akt volje. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. metron) fiz. obrtati) gibak. volumen (lat. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. nestalnost. voltametar. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. voltaža (fr. voltižer (fr. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. volumenometar (lat. poluobrt. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volta (fr. željni. brzo prelaziti s predmeta na predmet. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koli čina supstanca. lat. pokretljivost. dopusni.: at. nepostojan. Volta. volterijanizam. facies lice) voj. promenljivost. voltera (fr. voltmetar. sikjubeo(. sic volo. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. voltairianisme) fil. naziv po italijanskom fizi čaru Alesandru Volti. volumetar (lat. volitio) l. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. udarac lopte (u tenisu reketom. knjiga. tj. lat. voltfas (fr. kad se nešto u svakom sluč aju mora učiniti. jahač vešt u skakanju na konja. govorljiv. volicija (lat. naglo promeniti mišljenje. v. elektron. galvanizam. promenljiv. epikurejski način mišljenja. teranje konja u krug. tečnost u govoru. vitak. up.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. metron) fiz. volta. . volubilis. volumen. dobrovoljac (vojnik). Voltin stub fiz. volley) sp. laki pešak. muz. instrumenat za merenje potencijalne razlike. tome je pravo. volta-elektrometar (A. Ampere) fiz. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). volutus valjan. Volta. volterijanizam (fr. volubilitet (lat. inductio) fiz. grč metron) sprava za merenje zapremine č vrstih i te č nih tela. grč. lat. tečan. sveska. volitio) psih. volens-nolens (lat. gran. prostor što ga zauzima jedno telo. obim. V) fiz. jačina. vrlo vešt konjanik. galvanski elemenat sastavljen od cinka. voltaizam (A. sic jubeo) tako hoću. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. htenje. lisnate testo punjeno ribom. zvuka). fig. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. grč. Volta. metron) fiz. zapremine. poluokret. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. voltametar. 2. Volta. volt (skr.

voluntas ultima) prav. votum kurijatum (lat. voluntaristi (lat. votivum) etn. zajedni č ki glas. savetodavni glas. up. nestalnost. koji.merenje promena u zapremini pojedinih delova č ove č jeg ili životinjskog tela. vostro conto) trg. voluntas ultima (lat. vomitivurn) med. čudotvoran. šara u obliku puža. redni broj 74. glomazan. theoria) hek. koji je sastavljen iz više svezaka. votivus) zavetovan. vohajnit (nem. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvož ñ a. votiranje. crkvama i dr. vomitus (lat. dakle. votum (lat. vo ć e) kuz.) čarobnjak. voluntas (lat. vota. uvijeni puž. voluntas volja) liigv. obe ćanje. sulr. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. opsežan. zabavan. mañioničar. nego prema zapremini. prišt. vomika (lat. a ne intelekat. vomitiv (nlat. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. za razliku od kurijalnog glasa. gde ima ležišta boksita. pl. wolframium) hem. voće di testa) muz. sve-cima. vomitirati. povraćanje. kum vot (lat. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. volumen. kurijski glas. topi se na 3400°. ital. intelektualistička psihologija. pun glas. sinonim za mineral boksit. strasan. voluminoznost v. voče (ital. nazvan po mestu Bohinja (nem. glasanjem odobriti. zool.) natprirodan. debeo. Bunt). gnojav. glomaznost. ukras na stubovima u obliku zavojice. tungstem. vovere) glasač. votum curiatum) ukupan. a voće sola) samo za jedan glas. plemenski mirovni sud (tzv. vodka) popularne ruska rakija. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. objašnjava bitnost života pomoć u volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. spirale. voluntarizam (lat. votum consultativum) prav. votans. nepostojanost. voracitet (lat. glas koji se daje za nešto. prijatan. izglasavanje. zavetna žrtva ili dar božanstvima. vomica) kec. stat pro racione voluntas (lat. voluptas pohota) sladostrasan. votant (lat. voluminositas) obi-mnost. fig. votum. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). votka (rus. gramžljivost. krvnika. gro-fova u starom nema č kom parlamentu. zlata. metria) veština merenja zapremine. sit voto illimitatio) sa neograni č enim pravom glasa. voluta (lat. na vaš račun. votum konzultativum (lat. fr. glasati za. sit voto) s pravom glasa. fizkol. Votergejt afera (eng. poslednja volja. votiv (lat. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih li čnosti te stranke. meo voto (lat. voluptuosus. testamenat. voluntaristi čka psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. izgla-sati. sub voto remisionis (lat. vo-litiv. voluntativ (lat. uvojnica. voter) dati svoj glas za nešto. pohotljiv. votiranje (lat. voluta) apx.85. protiv nečega. zavetni.. voče di peto (ital. po mom nahoñenju. povraćati. voluntas. vovere zavetovati. votacija (lat. volo hoću) volja. zavada. votare. vražda) 1. ova je afera kompromitovala i same vrhove ameri čke državne uprave. volfram (nlat. vomirati. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. neprijateljstvo. vostro konto (ital. Wochein) min. u mnogo knjiga. opsežnost. voluntas volja) fil. vomera) med. vomirati (lat. vorax proždrljiv) proždrljivost. volutacija (lat. voluptuozan (lat. votum. v. fig. volutatio) valjanje. vovere) zavet. znak W. volšebnik (rus. . pristalice voluntarizma. obi-man. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. svaña. sredstvo koje izaziva povra ćanje. glas iz grla. voče di testa (ital. voluminozitet (nlat. vražda (rus. kabast. votum decisivum) prav. votacija. 2. vomitus) ned. hem. vomitare) med. vomicosus) ned. pun veselja. v. kum vogo ilimitato (lat. sub voto remissionis) sa željom za povra ća j. vo će di petto) muz. Wochein) u Sloveniji. voluminozan (nlat. grč. pun čireva. voluminozitet. votatio) v. atomska masa 183. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. srebra ili voska. veoma tvrd i otporan metal. bljuvanje. teo voto) po mojoj želji. voracitas. velik. mañijski. predata. što se mene tiče. upotrebljava se za dobijanje volfram-č e-lika i za vlakna elektri č nih sijalica. votatio) glasanje. krvno kolo). izglasavanje. naroč ito: č ir u plu ć ima. vomitirati (lat. a vo če sola (ital. odreñivanje koli čine rastvorene materije. bljuvati. votum decizivum (lat. votirati (lat. votum virile (lat. čir. volšeban (rus. volumen zapremina. 3. voluntas volja) fčl. skupljanje glasova. votivan (lat. volum-teorija (lat. vomikozan (lat. odlučujući glas. glasanje. glas iz grudi. peva č ki glas. nezajažljivost.

Vodai. nlat.066. koji potiče od vulkana. up. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulcanus. ozle-dljivost. vulcanus. pomešanih sa sumporom. zajedničkim. med. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. činjenje da bude svima razumljivo. v. kol. gomila. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulgaritas) običnost. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. učiniti nešto opštim. vulkanizer. vulgaran (lat. vulkani-™ (lat. vulkanizacija (lat. kao obično. vulgus (lat. Wuotan) mit. neotporan. vulneraria (lat. Kind dete) izvanredno obdareno dete. uprošćenje. vulnus) rana. . vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vru ć pepeo. vulvo-uterinski (lat. vulvula) zool. shvatanje da . niskost. pr. lat. grč. opšte poznatim. na temperaturi od 130—140°S. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. povredljivost. vulkanolog (lat. vulgarizator (lat. vultispeks (nlat. vulnus letale(lat. u narodu. vulkanizer onaj koji vulkanizira. koji se može raniti. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulgarnost v. sa radionicom u vulkanu Etni. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. obranljiv. vultispex. vulgarnost. obnarodovati. vulnus letale) smrtonosna rana. logia) kol. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulkanisti (lat. vulva) med. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. vulnus (lat. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. vulnerabilitet (nlat. vulkanistički. prostakluk. jezikom prostog sveta. usijano kamenje i rastopljene stene. naročito za čakšire. vulgaris opšti svakidašnji) prost. Vulkan (lat. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. objaviti. lice. grč. sin Jupitera i Junone. Na taj način ove materije. postaju. zajedničkim. vulcanus. vulvus. neptunizam). sklonost bolestima. Vuotan (stnem. u etru.vrak 158 Vuotan vrak (nem. vulnerabilis) ranljiv. Vulcanus) kit. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. benzolu. vulva (lat.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. fig. vulgo) pril. uopšte. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vunderkind (nem. versta) ruska mera za dužinu (1. nlat. vulgarizam (lat. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje.78 km). vulnerabilai (nlat. u običnom životu. vulkanologija (lat. vultus izraz lica. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). slab. materica kod životinja. stidvdšd. nepristoj-nost. vulkord (eng. ieptu-nisti). vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. god. puk. vulkanski (lat. vulcanus) kol. vulgarizirati (lat. vrsta (rus. vulnerabilitas) ranlji-vost. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). Wunder čudo. čudo od deteta. fig. vulcanitas) kol. prostački. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. ruševina. usled visoke temperature. vulgarisatio) uprošća-vanje. vulgaritet. versta. Vulgata (nlat. vulgarisare) uprostiti nešto. kaučuka i gutaperke. postanak (ili: poreklo) vulkana. neotpornost. prosto rečeno. terpentinu i dr. nepristojan izraz. vulneraria) pl. prostački način izražavanja. obično. vulvitis (lat. činjenje opštim. uterus) ašt. dete bludnice. vulgaris običan. vulcanus) kol. vulvula (nlat. vulgarizacija (nlat. stidnično-materični. vulgaritet (nlat. svetina. obranljivost. fizio-gnom. vulkan (lat. svakidašnji) nizak. olupina. kod naroda. prostakluk. neupotrebl>iva stvar. koji bljuje vatru. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vulcanus) pl. nlat. vulgare učiniti opštim. vulgo (lat. preterano uprošćava naučne pojmove. vulgaris opšti. vulcanus. vulkanitet (nlat. narodski. vulkanizator v. sredstva za lečenje rana. vulgus) narod. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulva) inat. ozledllv. vulcanus) kol. prostaštvo. sra-mnica. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vulgirati. vulkanizirati (lat. povre-dljiv. logos reč. pulkanizam (lat. elastične i ne rastvaraju se.

službenik. redni broj 64. za kišne ogrtače. gažiranje (fr. staklenih boca i druge robe. tečni deo sirovog petroleuma. gayp) ono što je nevidljivo. kavez. gaietan ćn tur.. kaytan) 1. stalna nagrada. gazette) dnevni list. gazela. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. krt. fiz. Ge= germanijum. sli č na srni. fig. gajde (arap. stalna zarada. gabro (ital. onaj koji drži zalogu. gaža (fr. Gd=gadolinijum. rešetkast sanduk za prenošenje vo ća. vojnik musliman. sastavljena iz strofa od po dva stiha. tajo (ital. plata. Atherina hepsetus. ključa izmeñu 70—80°S. tvrdica). hemijski element. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). alapača. tamnozelene boje. stanovnik pustinje. pobednik. dve ili više izolovanih žica za . gabbro) mm. kavaz. vrsta morske ribe. g= skraćenica za gravitaciju. gazi) ratnik. gajtan (gr č. naročito se odlikuje velikom brzinom. gajret (arap. Ga = galijum. natopljena gumom. srčanost. živahno. krupnozrna erup-tivna stena. torokuša. gagat (grč. metal. živi. gayda) nuz. gazal. tur. gazirati (fr. gabion) voj. tur. šp. G—peti ton u dijatonskoj skali. gaibba) l. afrička antilopa. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gabarit) kalup. gabionada (fr. up. zool. gazel (arap. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. prav. model u prirodnoj veličini ili umanjen. novine. primalac zaloge. gazal. krletka. čilo. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. junak. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. tajno. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gazela (arap. gavota (fr. gayret) revnost. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. ital. stvarajući zvuk. vrsta crnog ćilibara. gavialis) zool. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. jemstvo. veselo. ital. gajba (ital. najamnik. jedanaesto naše latinice (G. veo. gage. gazzella) 1. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. gaggio) zaloga. atomska masa 157. znak Gd. gavaz v. kao skraćenica: g=ipaia. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gabarit (fr. grudobran od koševa punjenih zemljom. vrsta lirske ljubavne pesme. osobito česta u književnosti istočnih naroda. gazolin hen. fr. gažist(a) (fr. odela i ženske tkanine. gabionnade) voj. mrki ugalj. gazal. gadolinij(um) hem. gazi (arap. borac za veru. drveta) u gas za gorivo. dged. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). lignita. gavun (ital. gagathos) min. uviti (ili: uvijate) gazom. 2. gaza (fr. tur. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gazzetta. lan-tanida. plemenitost. gabarden (fr. gaip (arap.A V E ILN D 166/ G G. 2. gazal) 2. up. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. skriveno. g). ga'ib. a pamučne za lake haljine i. duhovna stvar. tur. služi za grejanje i osvetljenje. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. prema kome se nešto oblikuje. narodni muzički duvački instrument. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. hen. g četvrto slovo naše ćirilice. gazeta (ital. gavijal (nlat. gazela (arap. gadlje. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. muz. pripada grupi retkih zemalja. geman. gavone) zool.25. gagiste) plaćenik. gayra. poglavi-to ljubavne. gabion (fr. hem. gaio) muz. gayb. sastoji se iz kožnog meha. kao smola crn i voštanog sjaja. qai'da. gaeta (ital. narnik. gajb. gaytan. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana.

gala. galantnost (fr. galanterie) predusretlji-vost. gala.) astr. elastična i sjajna. prijatan. ljubaznost. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. gala mleko. lepo odeven. doteran. rheo curim) med. kosmičke prašine i dr. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. dvorska. galaKtos mleko. gala. gala-predstava. galaktoskop (grč. pomoću usijane žice. galaktofag (grč. galakturija (grč. galaktopira (grč. trg. gala-večera i sl. otmenost. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. izdašan.) pr. svečana nošnja. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). logia) nauka o mlečnim sokovima. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta.. mlečni kamen. akratia neumerenost) med. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". koji je lake ruke. galvanizirati. lithos kamen) hem. izdašan. čovek koji se hrani poglavito mlekom. Galaksije (grč. ašikovanje. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). svečanost. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. galantizam (fr. skopem gledati) 1. galvanizam fiz. v. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. . galaktostaza (grč. maglina. gala mleko. dopadljiv. sredstva za izazivanje mleka. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. u paradnom odelu. med. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. metria) merenje mleka. phoreo nosim) pl. galanterije (fr. zastoj mleka kod dojilja. galaktorea (grč. galaktički (grč. galaktagoga (grč. Arapa i dr.pocinkovati gvožñe").. upotreba galvanske struje. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. prekomerno gubl>enje mleka. fr.) beli ogrtač kod Egipćana. pristojan. ital. la-skanje. prividna učenost. gala. može se bojadisati. gala. gala. kele) med. jata. kao sredstvo za nagrizanje. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. ago proizvedem) med. ljubazan. Mlečni Put. gala. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . em gala) ili in gala (ital.(grč. gala (ital. galaktometar (grč. od galaksije ili talak-tike. galaktakratija (grč. in gala) u svečanom odelu.). galaxias) astr. lepeze.). tj. gala. galakto. veštačko oživljavanje. stasis zastoj) med. galalit (grč. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. šp. gala) svečani ukras. prijatna ukusa.160 sprovoñenje električne struje. lithos kamen) mlečni kamen. gala. učtivost. svečan obed itd. sistema zvezda. fig. Kumova Slama. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). galaktometrija (grč. tvrda. galante) izdašnost. galante) uslužan. Galaksije. udvaranje ženama. galvanisati 2. fin. phagem jesti) mleko-jed. uglañenost. klavirskih dirki itd. naročito prema ženskom polu. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. galant. rug vatra) med. v. galantirati se (fr. galante) pokazivati se darežljiv. glikozidi. šp. galaktofora (grč. trošiti ne štedeći. galaktozidi v. galanterist(a) (fr. uslužnost. rukavice. galaktogen (grč. gala. fig. fig. gala. galaktit (grč. fino ponašanje. uglañen. bolesno povećanje lu čenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galantan (fr. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. učtiv. gala. 3. galanterija. uron mokraća) med. galaktografija (grč. mlečni. pion mastan. tapše. galantna bolest venerična bolest. gala. svidljiv. maramice itd. an gala (fr. metron) instrument za merenje masnoće mleka. galante) nadriobrazovanje. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. češljeva. bakra i cinka sa kiselinom). „kratkom robom" (bižuterija. mlečna groznica (kod porodilja). gala. galaktologija (grč. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galaktoza (grč. tanak mlaz.. veštački oživeti. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost.. mlečni jaspis. galaktocela (grč. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. galantan stil muz. gala. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. spletenih slično vrpci. gala. npr. gala. utvrñivanje valjanosti mleka. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. galvanisati v. ukusan. galanterie) trgovac galanterijskom robom. galaktopiometar (grč. radnja sa tzv. galabija (arap. gala. Galaktika (grč. častan.

galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. grč. galvano-faradizacija (Galvani. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. posrebravanje bakra. galeotto) vesla č (ili: robijaš) na galiji. kausis gorenje. usiljena šala. sprava za proizvoñenje trajne elektri čne struje putem hemijske energije. naročito podesna za izlaganje umetni čkih dela. grapho) izra ñ ivati štamparske plo č e i slike pomoću galvanske struje. Galvaniju) istosmer-na elektri č na struja. koji su bili keltskog porekla. galletta) l. slika) v. galvanometar (Galvani. veoma brza ratna laña srednje veli čine. ital. gledaoci. Galli) pl. galenica) pl.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. plassein obrazovati. u rudnicima: prokop. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. istovremeno pokretanje jednog miši ć a ili živca galvanskom i Faradejevom. galvanskim putem. šp. galeote. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. galvanoglifija (Galvani. magnetes)B. pokriven balkon (u pozorištu. grč. galvanografija (Galvani. galvanometar. pozlaćivanje srebra. pobakri galvanokaustika (Galvani. galeta (ital. fig. koji ga je otkrio). metron) fiz. galerija (nlat. galeria. galvanoplasti č kim putem. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. robijaška laña. voska i dr. istosmerna elektri čna struja koja teče izmeñ u dveju ploč a (elektroda) razli čitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. naro čito slika. galvanoskop (Galvani. galvanoplastika (Galvani. zatim se pospe grafitom i onda. grč. grč. e. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. poniklavanje gvožña itd. naro č ito takav kliše. galvanopunktura (Galvani.). sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. up. up. ital. up. instrument koji pokazuje postojanje struje. galera. grč. tropos obrt) bog. grč. galvaiska baterija fiz. galgnhumor (nem. up. galeota (ital. galvanotipija (Galvani. galvanometalurgija (Galvani. v. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. galvanska struja (po L. povijanje vodenih biljaka prema elektri čnoj struji. gipsa. galera (fr. u utvrñenjima: pokriven hodnik. lat. up. galvanoskop. galenit (grč. grč. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. kori-dor. grč. parlamentu i dr.). a ne hemijskim putem (naziv po starogr č kom lekaru Galenusu. nlat. bod) med. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. publika (u pozorištu. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. Faraday) med. galijaš. mornarski dvopek. gr č . galeonist(a) (ital. struje. galenika (nlat. čahura svilene bube. therapeia lečenje) med. načela i način lečenja čuvenog starogr čkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. tj. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. Voltin stub. izrada vernih otisaka u metalu od plasti čnih predmeta (novca. skopeo posmatram) fiz. galvanski elemenat fiz. zbog svojih dugih zidova. plaketa i dr. uobli čiti) postupak osnovan na elektroliti čkom taloženju metala: prevlačenje metalom. galeotta. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. sečenje čireva i iz-raštaja pomoć u galvanskom strujom usijane platinske žice. Gali (lat. parlamentu).161 galvano (ital. zbirka umetni čkih dela. grč. medalja. elektromagnetizam. galere. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i še ć era i na taj na č i n . grč. med. galvanomagnetizam (Galvani. spoj više galvan-skih elemenata. galvanoterapija (Galvani. galenisti pl. farm. galizirati galvanohromija (Galvani. punctura bodenje. sagorevanje) hir.). galvanografizirati (Galvani. glyphis zarez. Galvaniju. galvanotehnika (Galvani. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. grč. elektri čne. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galvanoplastika. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). da bi se dobila ja č a struja ili viši napon. grč. slušaoci. galeot (šp. indukcionom strujom. šp. fig. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). grč. ital. galenizam med. predmeta (od drveta. 2.). galenski lekovi farm. typos lik. galvanotropizam (Galvani. da bi na taj na č in postali bolji i trajniji. galvanski elektricitet fiz. dug hodnik. grč. galiota. galenski lekovi. galvanostegija (Galvani.

sifilis. gallon. 2. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). galop. igrati polku. phobos) preteran strah od Francuske. galop (fr. gornje cipele od gume za sneg i vodu. galopin) slušče za trčkaranje. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. galiot. galimatias) zbrka od reči. galofobija (lat. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. gammarus) zool.. U Engleskoj = 4. mania pomama. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. galion (ital. galoscia. gajtani. trčati u skokovima. galofil (lat. galina (lat. Imaju ogromnu prodirnost. skala. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. . gallique) koji se tiče Galije ili Gala. nauka o ljuskarima (rakovima). znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. ital. raditi nešto vrlo brzo. jezika itd. galo-romansko (l&~. galski. jahanje u trku. ital. galija (ital.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. graphia. galeone) lom. galeota.) v. razvijati se vrlo brzo. dijal. v. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. gama-zraci (grč. 1791—1863).785 1. vrlo su prodorni. Gallus. ital. galiota (ital. spoljni konj u „trojci". širiti. fr. galochia) kaljače. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. vrenga. reči bez smisla. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. vrsta starinske morske lañe. igranje polke. fr. francuski. logia) zool. galomanija (lat. gama-globulin belančevina krvnog seruma. gamar (arap. Gallia. galimatijas (lat. galicisti (fr. galons. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama.). Galija (lat. fiz. niz od osam tonova. galoman (lat. tama (grč. galop. galoche. lat. ali mnogo kraće talasne dužine.546 1. kammaros rakušac obični. galoppo) l. Gallia) Francuska. halijak) v. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). up. iambos) megr. galiot (ital. galona) jedinica za merenje te č nosti i žita. tj. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. galopira™ (fr. arap. grč. ital. galofob (lat. galopen (fr. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. robi-jaš. galski petao petao kao simbol Francuske. u odnosu prema papi. Gallus Mathiae. gamarografija (grč. galopada (fr. galera. muz.. lestvica. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. up. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. galionizam. l gal=l cm/s2. galeot. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. francuska reč u nekom tuñem jeziku. gamma) fiz. kammaros. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. galijaš. nejasan i nerazuml>iv govor. galon (eng. rojte. galli. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. galomanija. galion. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. grč. fig. galeotta) v. galijambus (lat. golijat (ital. šp. Gallus. katalektični anaklastični tetrametar. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). ordonansoficir. galikomanija. s funkcijom antitela. gallina) kokoš. nlat. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galikanski (lat. gallicisme) osobenost francuskog jezika. galia. Gallus. galea) veslač na galiji. voj. Gallia. Gallus. galikanizam (fr. galikus morbus (lat. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). galijun v. gallicus. grč. galoni) pl. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. mania) v. po eksploziji dveju atom-skih bombi. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). Gallus. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. Gallio. galera. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galoni (fr. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. galilej (po G. Galileju. u SAD=3. nlat. grč. fr. grč. med. galošne (fr. galeot. gamarologija (grč. galea. galikomanija (lat. galski (lat. galicizam (lat. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. gallicistes) pl. galoper) jahati u galopu (ili: trku). grč. grč. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. nlat. onaj koji objavljuje kurs na berzi. Gallus.

gnjiležan. oleum ulje) hek. gangster (eng. prelaženje u trulež. kon garbo (ital. genesis) biol. spolna ćelica. up. fig. čapkun. gambusia) zool. izuvi-jan korak u plesu. deran. npr. vrsta izumiranja tkiva ili organa. incanto) trg. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. prema trećem licu. nadraženost kože. ispirati usta i gušu grgljanjem. gamos brak. vo ñ e i sl. gamelan (mal. razvijanje vučca. gargarismos) med. gargarizam med. fr. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. kargi) koplje. gargarizacija (gr č. koji boluje od vu č ca. gambusija (nlat. garaža (fr. gang (eng. koji trune. sprečavaju razvitak komaraca. ganoin (grč. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama.-tur. garde. garant. gambit (ital. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. za izvršenje izvesnog posla. banda. gangrenozan (nlat. štitonoše (vrsta riba). fr. garantno pismo bank. agamogonija. gavgrevizovanje v. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. ganglijski sistem zool. garantovati v. rskavi čav izraštaj. . grgotanje. jedem) med. ganglitis. dokolenice. v. nekog političkog prvaka. kamašne. telesna straža jednog vladaoca. čamci. gurguran. gametes) biol.gamašne 163 garda gamašne (fr. koji je u truljenju. svrab. guardia) straža. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. zool. gant (nem. ganglionitis. izazivati vučac na nekom delu tela. primati odgovornost za nekoga ili nešto. gamba) v.. gargalismos) med. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. gard (eng. gamen (fr. gamos brak. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. garde) sp. gamogonija (grč. con garbo) muz. gavgreiirati v. v. rasprava o braku. gangraina. gamonomija (grč. šp. ganglija (grč. gangrenescirati. guard. vu čac. guarento jemstvo) jemac. osiguranje. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñ enja kakvog vešto smišljenog napada. grgljanje. bambusovih svirala i dr. garbo) pristojnost. ulični mangup. Gant. ital. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. gambusino (šp. preparat izvañen iz korena broća. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñ ne moždane. pokvariti. obešenjak. zigot.). gargarizo) med. gagglion) med. uništavaju ći larve. logia nauka) nauka o braku. gangrene. ganglion mrtva kost) zool. gargija (tur. šegrt. gamet (grč. gangraenosus) med. gangrenescencija (nlat. ganoidi (nlat. gangster. garbin (ital. grgljati. ma čevanju i sl. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. garansin (fr. prelaziti u truljenje. ganglitis (grč. bespri-zorni. lat. skitnica. gangrenescirati. grgotati. truljenje mekanih delova tela. garancija (fr. gnjilež. garantie) jemstvo. gažgrenescirati (nlat. garant (fr.. da bi se propustio drugi brod. mrtva kost. živa rana. u čtivost. odane i pouzdane pristalice. garantol (fr. garbo (ital. garantija v. gangraenescere) med. garantir) jamčiti za koga ili što. nomos) em. gangrenizovati se v. ganiluk (arap. vagoni. gone rañanje) biol. golicavost. gargarizacija. sudska prodaja zbog prezaduženosti. odbrambeni stav u boksu. obilje. gamache) pl. gangrenira ti. rañanje putem spolnog oploñavanja. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . ganilik) bogatstvo. jer. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañ aju živ rod i brzo se razmnožavaju. encant. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. gargarizam. pristojno.. gametogeneza (grč. garantirati. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. garance) broćni ugalj.) javanski narodni orkestar. ital. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. jamac. gangrena (gr č . naročito odabrana. mor. up. imaju srebr-nast sjaj. zaraziti. garantirati (fr. bronzanih plo ča. gargouillade) cifrast. fig. gamos brak. gargouran) trg. gargalizam (grč. sigurnost. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. gamologija (grč. biljaka. gamin) slušče u kuhinji. uvi-jači. graino glo ñ em. gangraenescentia) med. ganglionitis med. garguran (fr. gangrenescencija. a time i prenošenje malarije. garancija. supr. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. stečaj. zapaljenje živ-čanih čvorova. štitonoša. licitacija. ispiranje guše i usta grgljanjem. med. koji sadrži čistu bojenu materiju. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. ganoidei) pl. garda (fr. gargarizma (grč. gargujada (fr. gargarizirati (grč. viola da gamba. u Meksiku. gamba (ital. garant. ital. gargarismos) med. gang) razbojnička družina.

gardn-parti (eng. garnet) mor. gasmotor (grč. svečanost koja se proslavlja u bašti. garnison) voj. chaos. sve odelo i sve rublje jedne osobe. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomo ć u gasne mašine. ital. č uvanje i ispuštanje gasova. garnirati (fr. vazduša-sto telo. garnizon (fr. nlat. vojska koja boravi u jednoj varoši. metron) fiz. garnir. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. čuvar obale. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. biti odan pederastiji. chaos. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. naročito mesa. telesni stražar. garderoba. razvijanje vazduha. garter-orden (eng. garnir (fr. pirinač i dr. guarnire) snab-deti. garniture) oprema. sprava za primanje.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garoteri (fr. sprava za merenje koli čine gasa koji struji. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. ital. garderobe) soba ili orman gde se č uva odelo ili rublje. dečko. garnizonirati (fr. razmetljivost. upli-njenje. ital. nakit. garnijerit min. gardina (nlat. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. Garnierung) ukrašavanje jela. garofano) bog. garcx>n. nameštaj. gasconnade) hvalisavost. cortina. chaos. garde la ren (fr. gasificatio) fiz. fr. naro č ito gasa za osvetljenje. koja se gaji zbog mirisnog cveta. gas-dinamo (grč. garder č uvati. svi kostimi pozorišta. razmetanje. prema gr č koj re či chaos nered). dynamis sila) fiz. zahod. garsonjera (fr. garcio) mladić. neženja. garofan (ital. chaos. garrotteurs. garočon (iš. gradini. varoš u kojoj boravi vojska. Helmont. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. garmond) tip. garnirung (nem. garsonirati (fr. gas-koks (grč. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. gas-automat (gr č. koji svoj plja č kaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garretto) zavrtanj za davljenje. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. kelner. ukrasiti. ho-landski hemi čar i fizi čar J. garrotte. mašina koja se kre će sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. moma č ki stan. dugmeta i dr. sprema. eng. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). chaos. pribor. garofan. garofal v. biti muškobanja. uplinjavanje. Rubiaceae. telo koje. dame) pra-tilja. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garderoba (fr. garderobarka (fr. pratilac. bećar. gasifikacija (nlat. karanfil. garderobiere) čuvarica garderobe. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. gas fiz. automatos) naprava za automatsku prodaju svetleć eg gasa. garnirati. 1499— 1561). zbog stanja svojih molekula. Americi). gasohemija (grč. garter) čuveni engleski orden „podvezice". i hem. gard-kot (fr. courtine. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. nem. nužnik. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garnet (eng. garrotters) pl. koncertnoj dvorani itd.). raznim povrćem i sl. pomoću zamke bačene na vrat. salata. eng. obično bez kuhinje. dodatak. momak. gasometar (grč. plin. pomo ć nik. v. chaos. kalfa. garmon. nlat. krompir. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. garotirati (fr. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (ku ć ni i kuhinjski pribor. vrsta opasnih uli čnih razbojnika.. začiniti. opljačkati žrtvu koja se. garota (šp.). muškobanja. garmond til. naro č ito u Londonu. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. posada. dečak. B. garmon (fr. fr. upotrebljava se za gorivo. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. up. garden-party) sastanak društva u bašti. ruda nikla. garnison) voj. smrtna kazna davljenjem. ukras. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). gornje kapute i dr. konobar. momač ka soba. gaskonada (fr. chaos. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. + 1644. gas-generator (grč. motor) teh. biti u gar-nizonu. lat. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. (u pozorištu.. garnitura (fr. garde-cote) obalski brod. gardist(a) (fr. . garconner) ponašati se kao muško. garson (fr. garrotte. garderobar v. chemeia) hemija o gasovima. garrotter) udaviti pomoću garote. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obi čno slažu knjige (naziv po francuskom pe č atorescu Claude Gara-mond.). teh. gasara. garrocha.

gastromalacija (grč. gastroenterolog (grč. rñ ava probava. piis noga) pl. gastrenteritis (grč. zapaljenje želuca i jetre. gaster. veštak u spremanju finih jela. gastrolatrija (grč. krvarenje iz želuca. spad želuca. latreia) služenje želucu. varanje. gaster želudac. gurman. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastroskopija med. gastroskop (grč. gastroza (grč. gastroptoza (grč. enteron crevo) med. gaster) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem. gastrilogija (grč. gaster. tj. gastroman. gastri čan (grč. gastrilog (grč. gastrolater (gr č. životinje koje se kre ć u na trbuhu. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastrostomija (grč. gastrospazmus (grč. probava hrane u želucu. gastroplikacija (grč. gasteropoda. vodom napunjenih i svećama opkoljenih č aša). shvatanje da se život sastoji u je ć u i pi ć u. ptosis pad) med. gaster. nervozno oboljenje želuca. gastronom (grč. želudač na groznica. gastrepatitis (grč. gaster. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. probavna delatnost želuca. gr č želuca. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. želuda č ni. aden žlezda) med. razmekšavanje želudač nog zida. gastroenteritis med. gaster. gastrenteri č an (gr č. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. koji se tiče varenja. gaster. malakia mekoća) med. gaster. zool. gaster. gastrologija (grč. gastrikos) stomačni. gaster. sladokustvo. napad bolova u želucu. gastranaks. curim) med. rheo tečem. odyne bol) bol u želucu. opšti naziv za sve bolesti želuca. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. v. gaster. gasteropoda pl. naročito želuca. entera creva) koji se ti č e želuca i creva. gastrorafija. v. gaster) med. lithos. zapaljenje želuca. nomos zakon) sladokusac. gastrobrozis (grč. gaster. gastralgija (grč. gaster. otvaranje rupice na želucu. ne pokrećući usta. gaster. r ñ avo varenje. zool.) koji se tiče želuca i jetre. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastrizam (grč. grč u želucu. gaster. lat. gastralan (grč. opšti naziv za sva oboljenja želuca. up. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gaster. stenos uzan) med. gaster trbuh. prekomerno lu č enje želuda č nih sokova. gaster. gastrozofija. puževi. nlat. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastrorea (grč. odnosno pomoć u mesnatog organa na trbuhu. razjedenost (ili: probušenost. trbušni. gastroadenitis (grč. gasteranaks med. gastrorafija (grč. gastrimargia) proždrlji-vost. gastromanija (grč. gaster. gastrimargija (grč. skopeo gledam) med. gastro. povrać anje sluzi iz obolelog želuca. gaster. gaster. gastropoda. gastralgiJa. stoma čni. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. regnymi prsnem. gasteralgija. onaj koji voli dobra jela. gastricizam (grč. gaster. gastromantija (grč.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. zapaljenje želuda č nih žlezda. gastrosofija v. gaster) med. gastranaks (grč. pathos bolest) med.(grč. gastronomija v. apah gospodar) med. gastrodinija (grč. gastrostenoza (grč. gastrektazija (grč. gastritis (grč. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gaster. gastroman v. bolesno stanje želuca. epar jetra) med. v. koji živi da jede i pije. gastrozofija (grč. zapaljenje želuca i creva. brosis razjedanje) med. utroba. suženost želuca. gastrolater. koji se zove „stopalo". pokvarenost želuca. logos reč. gaster. progrizenost) želuca. v. prekomerna ješnost. krisis) med. spasmos grč) med. gastrepatičan (grč. gaster. gaster) med. gastrokriza (grč. gastroplikacija. koji pripada trbušnoj duplji. gastrodijafanija (grč. gastralis) anat. ektasis proširenje) med. pretrpavanje želuca hranom. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. gaster. bol u želucu. gaster. takoñe: gurmanluk. gastrična groznica grozni čavi katar stomaka. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gaster. raphe šav) med. diaphaneia providnost) med. gastropoda (grč. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. praćen povraćanjem (kod sušenja ki č menja če). želudac. gastromanija. gaster. plicatio) med. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gaster. gaster. proširenje želuca. mania) preterano uživanje u jelu i pi ć u. gastrologija. gaster. koji može. algos bol) med.) med. stoma usta) med. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gaster. gaster. v. puknem) med. . gastrolit (grč. tako ñe: gurman-luk. gastropatija (grč. gr č u želucu. gastroragija (grč. gastrenteritis. tj. sladokustvo. enteron crevo. želudač ni. gaster.

drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. gvaranin (šp. gatten. . gaster. guarapo) prevreo sok šećerne trske. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. gattieren) razne vrste ruda. . slično kafi i čaju. guanaco) zool. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. oblast. gasiti kreč. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . gaudeamus (lat. gvanako (šp. guardinfante) „čuvar deteta". gastrula (lat. gaffe) l. gvarani nov čana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). gaster. krivoverci. nlat. s neočekivanim. materija koja se dobiva od smole gvajaka. guazzo. vozi u Evropu i Sev. Gewinde) meh. pre topljenja. podvala. gvardijan (ital. kao trgovački artikl. rñav zanatlija. gastrula) visa. temno sečem) med. ošljar. gvardinfante (ital. lat. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. . gater (nem. biljka u Novoj Granadi. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). ptičje ñubrivo. catus mačka. paradrksalnim. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. nlat. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. kele) med. nesmotrenost. gaucho) pl. Gibelini. gauči. guarana) h«i. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. rñav radnik. guayaco. smicalica. gaudium) radost. gastrocela (grč. up. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). guardiano. kafeni. po matematičaru i astronomu K. naročito su poznati kao odlični jahači. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). u navrtnju). oleum ulje) farm. gate-metier) trg.) rat protiv nevernika. gavarapo (šp. smola toga drveta. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. šala u slici. prodor (ili: prosutost. gvint (nem. prodati (ili: prodavati) ispod cene. geg (eng. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. gaster. philos prijatelj. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. gvineja (eng. visoko do 15 t. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. gacher) praviti malter. „sveti rat" muhamedanaca. gaudeamus) budimo veseli. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. gag) l. gaučo (iš. gaširati (fr. stražar. od 1840. magi. glupost. gaulajter (nem.) lju-bitelj želuca = gastrolater. guarana) farm. gaf (fr. Gatter) teh.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. gabr) pl. sveštenici obožavao-ci vatre. goauche) slik. ge zemlja) agr. gatmetje (fr. med. zbog čega se. huano. ge) mit. gvako (šp. Leiter voña. guayaco. upropastiti nešto rñavim radom. obožavaoci vatre uopšte. kila) želuca.) gastrofil (grč. Fr. giter. drljati. gaudijum (lat. lek protiv tuberkuloze pluća. gvajak (šp. veselje. gebri (pere. gedal (tur. vrsta pamučne indijske tkanine. uvojak. sman-drljati. Gvelfi (ital. greška. sanctum) bot. guardianus) čuvar. gvano (šp. guano) izmet od morskih ptica. grč. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. 2. larslukod muhamedanaca: nevernici. laž. Gueffi) v. gatirati (nem. fig. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. neobičnim. Gau župa. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. Gea (grč. guaco) bot."). fr. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. majstor-kva-riš. kosmološko božanstvo starih Grka. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. loza (na zavrtnju. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. alkaloid koji se nalazi u gvarani. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. prevara. najvažniji sastojak kreozota. poz. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). phobos strah) bolestan strah od mačaka. „Zemlja". žutoj groznici. rñavo slikati. fig. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. živi još i sad u divljem stanju. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. tuzno. gatofobija (lat. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. Guaiacum officina-le. gvaraia (šp. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). upravnik) pokrajinski voña. gvaš (ital. gein (grč. raka i dr. 2. gaus fiz. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. uživanje. žutosmeña i zemljasta masa. gvajakol (šp. drugi stepen u razvitku blastoderma. dati u bescenje. seljaci jahači u lampama. pivo Južnoamerikanaca. gatre (nem.

logos) koji se odnosi na rodoslovlje. svi generali jedne vojske. Gelander) ograda na stepenicama. gevealogija (grč. generalisare. rod. nauka o postanku. živi u Alpima. generalisati v. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. Gemse) zool. doba pupljenja. vrsta antilope.. gangster. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. u svim vojskama ima više stepena i rodova. logos) rodoslovac. na Islandu. fićfi-rić. generalizirati (nlat. generalitet (lat. opšti podaci. geminacija (lat. . guinguet) trg. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. poreklu i razvitku porodica. zbir poena u igri tenisa. dobiva nasleñem. smesa. gelazmus (grč. generalizirati. prav. pupljenje. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. gem (eng. gušteri koji proizvode zvuk (. uopštiti. udvostručavanje. uopštenje. skopeo gledam) psih. dem. general koji za vreme rata.at. generalissimus) voj. generalia) pl. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. deo odigrane igre u tenisu. grč. gemogliptika (lat. fr. pl. geminatio) udvajanje. genus. nasledne supsten-ce. voj. gen (gr. generalisti (lat. rodni. gemischt) ono pggo je pomešano. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. naročito omiljen ukras u staro vreme. smržnja-vanje. uopštenost. generalni (lat. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). naročito grčevit smeh. general . gtypho režem. udvostručavati. generalne proba (lat. francuskom: immence. postanak. fig. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. gsnealoški (grč. glavna proba.. genesis roñenje. velika kao koza. npr. gemma. gem (mañ. geier. gelsonimo) kicoš. generalni guverner (lat. gem) zool. v.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). gelao smejem se. udvojeni suglasnik. generalisatio) uopšta-vanje. postanak. generalis) opšti. generalisim (nlat. gelender (nem. prime-niti (ili: primenjivati). gšhtijanje. genera) pl. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. nem. klica koja pomaže razmnožavanje. stezanje. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. geneelogie) rodoslov. geloskopija (grč. smejanje. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti.. u Sev. geminare) udvojiti. tema (lat. genea. geneza (grč. gelatio) mržnjenje. isterivanje pupoljke. geminata (lat. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. udvaja-ti. gemmula pupoljčić. udvostručiti. divokoza. gek"). nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slu čajevima. gemeli (lat. genealog. javnost. rodo-slovni. u nemačkom: kommen. generalis. Americi i Novom Zelandu. generali ja (lat. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. praistorija. gejzir (isl. genge (fr. gemza (nem. zbližavanje. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. generalatus) generalski čin. ñeneralat.šat. geminirati (lat. teška 40-45 kg. generaliser) uopštavati. generalis) pl. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. generalne punomoć prav. pelikan. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. mischen. gemelli) pl. generalis) opštost. up. gekoni zool. stvaranje. od gemma pupoljak) zool. geminare udvostručiti) lingv. glavnokomandujući vojske. generalat (nlat. gemma. genealog (grč.gek. mostu i sl. gelacija (lat. generalni vikar (lat. ledi. poreklo. gemacija (nlat. voj. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. genea pokolenje. zbliženost. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. udvojenost. gelsonimo (ital. gevezimantija (grč. promatranje (ili: proučavanje) smeha. probare) poz. game) sp. gemmatio) bog. vrsta tkanine od kamilje dlake. vrhovni. po Darvinu. generalizacija (nlat. rodoslovlje. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. generalisati. genealogist(a) v. vrhovni zapovednik. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. gang) razbojničke družina. dvojnost. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). glavni. generalis. po dva. generalis. Knjiga postanja. nesit. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. gejša (jap. gemula (lat. blizanci. više zapovedništvo. geysir) geol. gelao smejem se) smeh. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. ñeneral. postojanje udvoje. poreklo. genesis) roñenje. fr. geng (eng. gemišt (nem.

v. pesma za uspavljivanje dece. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. mesta. zajedničko ime za životinjsku. genitiv. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. proizvoñenje elektriciteta indukcijom. generatriks (lat. roñenja. površinu ili telo. koji se Francuskoj. postajanje. velikodušnost. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. genetikos) fil. gsneracionizam (lat. Štab) voj. generositas) plemenitost. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. dečju i rañanju. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. genus rod. bios.genijus seku li (lat. obeležje. koristeći generator (lat. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generique) v. genius) genije. genetiv (lat. darežljivost. generique) koji njegov duh zaštitnik. generosus) plemenit. duhovna osobenost. v. izdašnost. generatrix) roditel>ica. podatljivost. genius patriae) dobri duh generičan. logia) proricanje dana i časa ro ñenja. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. tačka. božanstva (anñeli). gignomai rañam se. otadžbine. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. su godina. generalni sekretar (lat. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). naraštaj. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. generalis. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. rodim se) kolena. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. fr. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. mat. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. generatio) rañanje. genethlios dan roñenja. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. tvorački. stvoriteljka. koleno.genetičan (grč. stvaranju. genikulacija (lat. rodilac. jak. genetički inžinjering (grč. genijalnost. engineering) rodilački. rañanje bez semena. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. genijus loci (lat. up. genijus (lat. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. rezultate molekularne ge-netike. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. rodni. nauka o nasleñu. tj. biohemije. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). oblast primenjene biologije koja. izvanredna darovitost. geniculatio) klečanje. genius. prastvaranje. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. generificatio) log. rañanje) stru čnjak za genetiku. ili veka. genetlijakon (grč. generacio ekvivoka. stvaranjem. pramajka. fr. genius saeculi) duh vremena dušan. doba. fr. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. generalis. onakvu dodeljeni. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. stvaralački izvanredno samoza č e ć e. oznaka. kretanjem proizvodi liniju. genije. sa (za razliku od deskriptivne metode. genijus patrije (lat. generalis. genijalitet. fkz. . karakter. genethlios dan roñenja. postanak živih bi ć a iz mrtvih darovit. veliko. proizvoñač. genialitas) v. genetikos od genesis postanak. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. velik duhom. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. koja potpunom stručnom spremom. višeg suda. darežljiv. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generator) rañan. izdčšan. komandantima. stvaralica. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. izražavanje poštovanja klečanjem. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. procu. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. kolenast. genikuliran (lat. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. gsnerifikacija (nlat. ñanjem. genus. genetivus) gram. višim kakva je sad). kao pomoćnici i savetnici. generički (lat. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. genijalan (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. čvornovat. blagorodnost. generozan (lat. generativan (nlat. pokolenje. proizvodan. koji se odnosi na postanak (genezu). u grčkoj i generacio spontanea (lat. eng. (anorganskih) tvari. proizvoñenje. nem. uspavanka. glavni time što izlaže put i na č in na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. generički. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. stvaralac. genetička metoda fil. genetičar (grč. sprava za biofizike i citologi-je.

genitalan (lat. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. genos) biol. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. geniologija (lat. oblik) istinski oblik Zemlje.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. botanike) biljna geografija. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. genuflexio) klečanje. genoplastika (lat. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. gignomai) v. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. deo nečega ili poticanje od nečega. caedere ubijati. gencijanin (lat. geogenija. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genufleksija (nlat. stvarnost. ge. ge. rañanje. plasso obrazujem. blassios klica. ponizno odavanje poštovanja. daiein deliti. genom (grč. geogonija. genitura) roñenje. geografija (grč. ge. nepatvorenost. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). veličini. ge. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. geoizoterme (grč. gentiana) hem. typos) biol. stvaranje. bot. genuinitet (lat. nauka o položaju. genocid (grč. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. uobličujem) med. spolni organi.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. stvaranja i menjanja Zemljine kore. pr. genius. porodica. genos pleme. grč. graphia) opisivanje duhova. mnogoboštvo. genualni (lat. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. zemljomerstvo. proizvoñenje. dynamis sila) geol. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. genus) rod. geobotanika (grč. geo. ge. vernost. rod. grč. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. zemljomer. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. up. genitalia. genitet (grč. genuinus. genius. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. narod. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. genuinitas) istinitost. učenje o duhovima božan-stvima. gignomai postajem) postanak Zemlje. graphia) zemljopis. same po sebi i s obzirom na čoveka. narod. fizikalna ili fizi čke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. geogenija (grč. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. geografski (grč. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. nauka o postanku. geodet (grč. ge. logi'a) nauka o velikim. bi'os život. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. ge. poklon pred kim. geoid (grč. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. genos. geognostika. geoblasti (grč. tj. logia) nauka o životu Zemlje. ge. koleno. genioplastija (grč. genitalije (lat. koji spada u geografiju. genotip (grč. pleme. lincura. zemaljski. gens) rod. ili u pravcu juga (južna širina). dinamička geologija. genus (lat. genualis) koji se tiče kolena. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. geobiologija (grč. jednak. organi koji služe rasploñavanju. nlat. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). obliku i životu Zemlje i njene površine. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. geographikos) zemljopisni. geognostika v. gram. eidos vid. Svaka individua ima jedan jedini. geodezija (grč. gentilizam (lat. kolenski. ge. gens. i'sos isti. ge zemlja. genitiv (lat. poniznost. rod. gens (lat. tačnost. obrazovanju i razvitku zemlje. ge. neponovljivi i specifični genotip.(grč. ge. operacija koja se sastoji u krpljenju. vrsta. izdanak) pl. klanjanje. geognostički. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. uobličujem) med. genos vrsta) lingv. kretanju. plasso obrazujem. gena obraz. oplodio seme. genitura (lat. geneion brada. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). geograf (grč. gentis) neznaboštvo. biol. nativitet. geognost (grč. geogonija (grč.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. genitivus) gram. spolni. geogonist(a) (grč. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. geodinamika (grč. geognozija (grč. gignere rañati) pl. genu koleno. lat. thermos topao) linije ili površine koje . geognozija. ge.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: prou čavalac) sastava i grañ e Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja prou č ava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naro čito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slu č ajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i me ñ usobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i ta č aka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika č vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañ ivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prou čava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prou čavalac) vrsta, obrañivanje i iskoriš ć avani zemlje. geonomija (gr č . ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o na č inu obra ñ ivanja i iskoriš ć avanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje politi čkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imaju ć i u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politi č ki život. geoponija (gr č. geoponos trud) obrañ ivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplasti čni reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naro čito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botanič aru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr č . ge, skopeo gledam) posmatra č Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naro čito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja prou čava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñ ene i na koji način sklapaju celu njenu grañ evinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñ ivanje Zemljine temperature na raznim ta č kama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odre ñ en pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč . ge, physike) nauka o fizi č kim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naro č ito o njenoj temperaturi, gusto ći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, gr č . phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nema č ko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji ni č e, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naro čito: podmlañ ivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbr čkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, već a staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola č itanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) gra ñ evine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudno će (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naro čito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudno ć om (povra ć anje, prekomerno luč enje pljuva č ke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao vo ñ a antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñ iva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (gr č. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nema č koj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nema č kih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema u čenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (gr č. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smr č a, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamu čna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñ irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se o čekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i ki č mi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naro čito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezi čkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. gr č u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvo ć a hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraš ćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, sraš ć uje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. gr č lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hriš ć anstva.

ili nešto slavi i veli ča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veli č ati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u obi čnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naro č ito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpati čkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; re č nik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (gr č.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa zna č enjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u ku ćama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski č amac sa veslom; re č ni č amac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izra č unavanju uglova, deo trigonometrije i matemati č ke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski č inovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u gr čkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pri č vrš ć enim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teško ća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao ma č fi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñ u današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski č ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañ ivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je č esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemač ki jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomo ću zagrejanih metalnih plo č a ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naro č ito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvre ñ eni; tako ñ e: okrivljeni, osumnji- čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi prouč avanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privla č na sila izme ñ u materijalnih deli ć a u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveč ano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, sve čan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili č emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizi čkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); č in, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjač e, da bi se na nju obratila što ve ć a pažnja i izazvao što ja č i utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlač no. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pe čenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi korač ati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železni č ke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemi čan spis u cilju postignu ća nekog č ina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju elektri čnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu plo č u, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naro čito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naro č ito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafič ko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poplo čavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamla ć ivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañ ivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñ ivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañ ivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj na č in, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zape č e. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, po častiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog č ega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemi ćka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomo ću vru ćih plo ča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr č . graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetni č kih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaič ko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomo ću plo č a ili pe č ata: drvore-stvo, litografisanje, bakroreza č ka i č e-likorezač ka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafič ki (gr č. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se ti č e veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih prou čavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomo ću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naro čito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenč avanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva doma ć a haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Ameri č kih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgra ñe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi po č etni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da izi ñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa pre č nikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, bal č ak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetni čkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas pti čar čupave dlake, a duga č kih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov č ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izra ñ uje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obi č no nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), ome ñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveli č an detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvož ñ arska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koli činama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañ ivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema č emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćeliji čnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-sti čnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvori ća ili čvorova u veli čini kokoši-jeg jajeta, sifilisti č ni izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mle č ni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čiš ć enje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belan č evine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ć eliji č nog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sli čan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kola č, tur. gurabiye) 1. kolač i ć od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obi č no u značenju: onaj koji voli dobra jela i pi ća,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pi ćima; slatkiš, poslastica, prisla č ak, presla č ak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, pi će i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što ho ć e i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kau č uku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elasti čna u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kaplju ć i. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obu ću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se ti č e grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog č amca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udara č kog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naro čito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñ avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz poti če od nekoga feni čanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (gr č. didaskalos) u čitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñ ene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñ ivanja dana pla ć anja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja ra č una od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr č. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane ba č ene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazma č.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñ e: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganu će. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najve ć em neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

degarnirati (fr. degradirati (nlat. naročito: ostaviti u nasledstvo. privrženost de Golu. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. karbonske. devirginare) razdeviči-ti. devotan (lat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. izbaciti. degorger) očistiti od mulja. vitrum. bljuvati. puza-vost. degoržirati (fr. smiren. puzavičav. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. de. devirginacija (lat. povratiti. skruše-nost. devoratio) gutanje. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. skinuti gumu sa nečega. žrtvovanje života. devirginirati (lat. deflorisanje. degage) slobodan. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. železne dizalice za izvlačenje kotve. lišavanje čina i zvanja. izroñavati se. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. izbaci(vati) loptu u polje. proždiranje. izopačavanje. degluticija (nlat. mač. licemerstvo. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. preneti nešto na koga drugog. degagement) sloboda. de. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. deglutitio) gutanje. devolutio svaljivanje) prav. izopačavati se. degumirati. degenerare) izroditi se. opadanje. potpuna odanost. vita život) lišavanje života. izopačenost. devotus) bogu posvećen ili odan. spretnost. neusiljen. degenek (tur. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. izopačen. devitrifikacija (lat. vulkanski rad bio veoma snažan. skrušen. skinuti ukras s nečega.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. degarnir) ogoliti. osloboñenje od neke obaveze. licemeran. smirenost. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. vitrum staklo. propadanje. devocija. sporedan tajni izlaz. devolvirati (lat. razrešiti. pritvorna pobožnost. prezrivo: pritvorio pobožan. žderanje. devomere) med. poniznost (devotizam). ponizan. degrader) zapostaviti. izmetnu™ se. odvojiti. degenerare) izroñen. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). u igru (obično o golmanu). devonski period. deflorisa ti. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). degommer) osloboditi od lepljive materije. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). otpustiti iz vojske. degradiran (nlat. kvarenje. degažirati (fr. neusiljenost. potceniti. degager) osloboditi. degarnirati tvrñavu voj. degenerisati (lat. žderanje. degeneracija (nlat. degomirati (fr. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. devitalizacija zuba med. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. devits (eng. degradacija (nlat. danas: pobožnost. veliko poštovanje. devotizam (lat. degredior) v. . degažman (fr. izopačenje. potcenjen. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. u stanu napraviti tajni izlaz. devocija (lat. degradare. davits) mor. devomirati (lat. fiz. otvoren. okretan. lišiti nekog čina i zvanja. degenerisan (lat. izroñenje. degeneratio) izroñavanje. god. mač. degažiran (fr. uniziti. devitalizacija (lat. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. opadati. devolucija (lat. rešiti. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. degresirati. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). porculanu slično telo (Reomirov porculan). fr. degresija (lat. devovere) v. umrtvljivanje. pun poštovanja. 1900. devoluciono pravo (lat. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. devovere. sp. devonski period geol. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. devitrificirati (lat. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). osloboditi mač od protivniko-vog mača. udarac batinom po tabanima. pogoršavati se. izopačiti se. pogoršan. degradatio) poniženje. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. ponizan. v. degradare) zapostavljen. degrasirati v. devoracija (lat. degoržiran (fr. pobožan. ako umre jedan supružnik. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). digresija. pročisti™. izmeta™ se. degnek) batina. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. podzemnim bogovima. izvući iz neprilike. lišen čina i zvanja. koji se nalazi u stanju opadanja. dabl). svoñenje na niže stanje razvoja. u znak pokajanja. izmetanje. de. propadati. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). celokupne imanje pripada deci. izmet-nut. lakoća. pokoran. izroñenost. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. izbljuvati.

boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. dezavuisati v. desemballer) ispakovati. (fr. osporavati nešto. dedignatio) preziranje. udvostručavanje svoga bića. dedicator) zaveštač. dezanbalirati (fr. mirisa. pokvariti skladnost. deduktis deducendis (lat. nepriznavanje. dedicatio) posveta. kuv. desemballage) trg. brisati . degraisser) očistiti od masti. posvetilac. dezavuirati (fr. dedicare posvetiti. otac Ikarov. dedaleum (grč. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. zavaditi. zakidati. okrnjiti. degrosirati (fr.mrtva trka". platu. degustirati (lat. degouter) l. poricanje. poremetiti zglašenost. uneti nešto u knjige kao plaćeno. mirisa i vida. lat. ded hit (eng. poreći. utanjiti (srebro. izložiti. samo površno dodirnuti. skinuti penu. dez. neraspoloženje. dedukovati (lat. dezabije (fr. platio je. deshabille) noćna haljina. dezin-sekcija. izvoditi. deductivus) log. degu (fr. degomirati. sprečavanje (npr. izvoñenje. degutirati (fr. degout) odvratnost. nekome neku knjigu) zaveštati. ne priznavati. dedicare) posvetiti. pa da ih posmatra i analizira. dedit (lat. graditelj lavirinta na Kritu. dare) trg. sposobnost da se č ovek odvoji od svojih oseć anja. opozivanje. već dokazanih činjenica. probanje. dedicirati (lat. kapitulacija. objasniti. daidaleos) umetnički. dežurati (fr. dedit. deducirati. dezavuisanje (fr. trg. an dezabije (fr. .(fr. odreći. izmirio je. potcenjivanje. dežurni (fr. iskorenji-vanje. pokazati. dezapoantirati (fr. des-. degumirati v. domaća haljina. dedukcija. degustatio) kušanje. de jour) biti na službi. dao je. masnih mrlja (vunu). odreći se aneksije. dedi) trg. zakinuti. oprobati. dead heat) sl. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. ogaditi (nekome nešto). deductis impensis) po odbitku troškova. detrasirati. dedirati (lat. desavouer) odricanje. lat. dedignacija (lat. dedublirati (fr. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. deduplovanje (fr. en deshabille) u -domaćoj. dedoublement) psih. vešt vajar i neimar. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. degustator (lat. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. deditirati (lat. v. dedikacija (lat. nerešene trka. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. degustare) okusiti. deduktivnost (lat. desaccorder) izazvati neslogu. openiti. obeštećivati. uneti razdor. deducirati (lat. zootrop. dežurati. „živi točak". 2. tj. dare dati. desavouer) poricati. deducere) izvesti. nameniti. degustacija (nlat. des-. npr. dezodoracija). dati otštetu. dezavantažirati (fr. dokazati. dedoubler) voj. dare dati) trg.) slabljenje uloge države. okušati. dezaneksija (fr. dedicija (lat. kad oba konja stignu na metu istovremeno. gnušanje. deductio) log. lekare itd. dedomažirati (fr. dedukcija (lat. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. ugladi-ti. robu). nevoljenje izvesnih jela. deditio) predaja. Daidalos) fil.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. raspakovati (npr. naknaditi štetu. brisati neki dug. nezadovoljstvo. 1919). pokvariti nekome volju za nešto. odbijanje od neke sume. muz. lepo izrañ en. šaren. dedekoracija (nlat. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. kitnjast. desavantager) oštetiti. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. etati-zacija. pošto se dokaže ono što treba dokazati. koji vrši službu. otklanjanje. poklanjanje. dezanektirati (fr. zaključivanje iz opštega o posebnom. nlat. beščašćenje. dedecoratio) sramoćenje. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile).) lice koje proba pića. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. deetatizacija (fr. odvratiti nekoga od nečega. kakvoća postojanja kao deduktivan. dedommager) obešteti-ti.). udvajanje. naročito »seneka. odricati. dedirati. jedan odred vojske smanjiti na pola. v. deduktivna metoda v. Dedal (grč. nemanje volje za jelo. kućnoj haljini. pokloniti (npr. deditirati. degrossir) doterati. de jour) koji je na službi. kaljanje. supr.. vršiti službu (naro čito za oficire. dezanbalaža (fr. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. nipodaštavanje. deduktis impenzis (lat. dezavuirati. čelik). posvećivanje. jelo. raspakivanje. degustacija vina odreñivanje ukusa. gañenje. dezakordirati (fr. deducere) v. ispaki-vanje. po-svećivati. pravni dokaz izvesti iz drugih. zaveštavanje. dedalski (grč. dedikator (lat.

smanjiti stalni kadar. lat. grč. sečenje žila i spletove. integratio uspostava. des-. des. dezertor maliciozus (lat. grapho) zool. u rastrojstvu. reducirati. nemilost. desmos veza. lat. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. pobe ći iz vojske. des-. logia) med. dezinflacija (fr. des-. pretrpeti) ned. dezarmiranje (fr. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naro čito po ku ćama i stanovima). ruke itd. des-. koju su Francuzi upotrebljavali naro čito za punjenje torpeda. dezolantan (fr. utamanjivanje zaraznih klica. des-. des-. deserteur) begunac iz vojske. pathem patiti. dezodorizirati. dezekipirati (fr. dezasortirati (fr. rasturiti. bol žila i spletove. potpun preobražaj i poreme ć aj č ulnih organa kod nekog č oveka usled tzv. žilama. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. lat. des-. desolant) vrlo tužan.. npr. desertor malitio-sus) prav. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežili častih materija. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. dezorganizovati v. logfa) nauka o spletovima. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. desmos. dezercija (lat. dozmalgija (gr č . dezorganizacija (fr. dezintegrator (fr. dezertan (lat. pust. algos bol) med. lat. lat. vojni begunac. položiti oružje. organske veze meñ u sastavili delovima. npr. dezmotomija (grč. sredstva protiv zatvora. gr č . informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. desassortir) razdvojiti. oxys) hem. vrlo žalostan. propu-štanje da se u č ini neka pravna radnja. v. dezoksidirati (fr. kad novac traži robu. rastrojavati. tome sečenje) med. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. neutešan. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. odelo. gubl>enje ljubavi. desen.) od zaraznih isparavanja i materija. up. dezaproprijacija (fr. 13 Leksikon . raskinuti. nepristrastan. dezinteresiran (fr. nered. odeur. svojine. otkuživati. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i č iš ć enje od zaraznih klica i materija. dezinjolni barut (fr. desorganiser) rastroji-ti. uneti rasulo. ispod zastave. obstruere zapušiti. des-. u čovečjem telu. napuštanje vojske. napraviti nered. dezodorizacija (fr. bekstvo ispod zastave. dezmitis (grč. bol u žilama zglobova. pomesti. nesnosan. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. zbuniti. dezarmirati (fr. dezertirati (fr. desaffection) nenaklonost. lat. razdvajanje. des-. iskren. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. dovesti u nered. prostodušan. hig. desarmer) razoružavanje. nenaseljen. raspuštanje vojske. opisivanje žila i spletove. dezinfekcija (fr. prav. dezmopatija (grč. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. desmos. raspariti. integrare uspostaviti. raspustiti vojsku. osloboćavanje od kiseonika. bol. odeur miris.. stana i dr. lice koje taj posao vrši. desarmer) razoružati. dezorganiza-cija. dezolatan (fr. dezopstruktiva (fr. inflatio nadimanje) fin. a ne roba novac). vezama itd. des-. dezorganizirati (fr. r ñ ave stolice. desmos. npr. lat. otkužiti. razdružiti. desinteresse) nekoristoljubiv. zbrku. ljut) hen.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. smanjivanje stalnog kadra. pathos patnja. lat. narušavanje neke celine. magnetiziranja. odricanje (ili: napuštanje) svojine. inficere) č išćenje vazduha (ili: tela. žila. obstructum) pl. dezorganizirati. dezinfektor (fr. dezodorizirati (fr. tj. des-. dezafekdija (fr. desmos) med. dezoksidacija (fr. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezmopatologija (grč. razbijanje atoma. med. dezinformacija (fr. naro č ito ženu. izvla č enje (ili: izdvajanje) kiseonika. otkuži-vanje. vrlo bedan. dezodoransi (fr. obnova) uništavanje veze. stan. nauka o bolestima žila i spletena. dezinsekcija (fr. razo č arati. deflacija. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. vazduh. odoratio mirisanje) sredstva pomo ću kojih se odstranjuje neprijatan miris. rastrojavanje. dezmologija (grč. osloboditi od kiseonika. dezmografija (grč. des-. dezen v. opusteo. desertus) nenastanjen. rastroj-stvo. lat. rastaviti ono što treba da bude zajedno. inficere) osloboditi (ili: o čistiti) od zaraznih klica i materija. dezintegracija a toma fkz. desmos žila. zapaljenje zglob-nih »sila. jadan. smesti. insectum buba. reflacija. lat. lat. inflaci-ja. up. desertio) voj. dezintegracija (fr. prebeglica. nesebičan. desmos. rasulo. des-. oxys oštar. deserter) napustiti vojsku. desequiper) raspremiti brod. hig. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. dosadan. sindezmologija. dezerter (fr. desoler) opustošen. odela. designolles) voj. dezinficirati (fr.

pokrov. dekalvacija (nlat. med. pometen. titulama itd. curenja itd. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralač kih energija. propadanje. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. Dekameron (ital. period od deset godina. smanjiti. pokrivač . strast) veština da se slike u bojama. mania pomama. dekalo (ital.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. izgubiti u težini usled sušenja. gyne žena) sa deset žena. decembra 1825. deka. koja se sastojala u tome što je osu ñ enik bio o ć elavljen. dezorijentisati v. pogoršavanje. deka. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. udaljivanje s položaja ili poseda. curenja itd. u izvesnim prilikama. metal. 'gr č. Livijeva „Rimska istorija". dezorijentirati (fr. raspad. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. decimalni sistem. porculan. decalo) trg. dekados desetina) mat. dekagram (grč. deinoza (grč. dekadent (nem. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. dekalkomanija (lat. dekadika (grč. tekst. gubitak u težini neke robe usled sušenja. deifikacija (nlat. dekalirati (ital. na dokazima. strana.. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. dekados desetina) desetorica. deizam. kožu. ispražnjavanje stolice. guber. deinoterij(um) (grč. mera od deset grama. dekabristi (rus. izmet. deka (nem. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta ve ćeg (dekalitar — 10 1. de-calare) trg. deka. deka (grč. mat lecimalni sistem. metahroma-tipija. deizam (lat. dekadni sistem mat. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. therion divlja životinja. pod decimalan. zbunjen. dekalkirati (fr. v. skr. dekada (grč. u nekom mestu. up. smeten. sisar. deinos. da. de jure (lat. deiktikos) koji se osniva na primerima.. deka. bog. deus) fil. Dečke) l. v. deintegrirati (lat. gonia ugao) geom. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. glavni predstavnici: Volter. decalquer) prenositi otiske. decadenza) opadanje. ital. osnova) geom.. deka. oćelavljenje. de fakto. dekadencije (lat. pod decimalan. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. Lesing. suziti. s pravnog gledišta. deset komada. staklo. navesti na pogrešan put.). deiktičan (grč. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. bez orijentacije. dekalogos) deset božjih zapovesti. dekametar — 10 m i dr. Mendelson i dr. zaveden s pravoga puta. dezorijentisan v. tucati. preteri-vanje. dejizam. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. dekaginičan (grč. cvetovi sa deset stubi ć a ili usta plodnice. deiectorium) med. teizam. do dekadi). dekaed.-. zbirka ili delo od deset knjiga. štampane na naro čitoj hartiji koja je prevu čena jednim lako rastvorljivim slojem. desorienter) koji ne može da se sna ñ e i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. zbunjivanje. pristalica deizma. deset. preneti crtež na providnu hartiju. desetougaonik.) pristalica dekadencije. fr. pomesti. pomesti u nekoj prilici. hedra. . u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. ćebe. dei gratia) po milosti božjoj (uobi čajena formula u vladala č-kim poveljama. ukazivati čast kao bogu. dei gracija (lat. deus. u upotrebi od Karla Velikog). metron) mera za dužinu od 10 metara.. lučenje. grč. deitas) božanstvo. deus) fil. zver) zool. dekagon (grč. sedalo. orijaška pretpotop-na životinja. oterivanje. grč. du odi itd. de-calcare ugaziti. deitet (nlat. telo od deset uglova. preuveli čavanje. propast. desetni sistem. ceniti više svega. dekalog (grč.. Ruso. deka. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. deificirati (lat. up. dezorijentirati. dekas. deus bog) fil. Decamerone. deiectio) prav. deificatio) obožavanje. dekas. de-cadere opadati. decalvatio) o ć elavljava-nje. deist(a) (lat. facere učiniti) obožavati. v. deintegrare) oduzeti od celine. dezorijentiran. zavoñenje sa pravog puta. up. zabuniti. dezorijentiran (fr. dekalitar (grč. sa bakra ili kamena na drvo itd. broj deset. de jure) po pravu.. dejektorij(um) (nlat. poliedar sa deset površina. 26. pometnja. odavanje božanske počasti. dekametar (grč. litra) mera od 10 litara. izdvajanje. v. npr. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. u nekoj prilici. dejekpija (lat. ali ne priznaje nikakva č uda niti kakav božji uticaj na tok sveta. deka deset) 2. pesnika Boka č a). deinos strašan) ret. npr. deka. izveden na pogrešan put. u nekom mestu. lim i dr. hemera dan) deset dana. nañena u okamenotin-skim ostacima. dejizam (lat.

deklasirati (lat. dekanski jezici (ind. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. carte) pošt. de-. obezglaviti. 3. Dekham) v. deka. fr. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. udaljiti. dekaster (fr. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. declamare) besednički. o osnovnim nač elima engleskog ustava. reda. odbija. deklamator (lat. obznaniti svoju odluku. visokoparno. lat. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. u Parizu. skre će. objavljivati. dekapitirati (lat. veoma izrazito. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. deka. izraziti se. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). 4. izjavljivati. dekartirati (lat. decarburer) v. odmah posle biskupa. dekatirati. 2. objavni. deklamatorika (lat. declarare) objaviti. fr. decanatus) dekanstvo. sposobnost skretanja. declinabilis) gram. dekapirati (fr. up. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. decapitation) odsecanje glave. dekapsulacija (lat. govorenje sa puno izrazitosti. deklinatoran (lat.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. decastere) deset kubnih metara. declaration of rights) izlaganje prava. fr. zvanje i položaj dekana. skretl>iv. . vežbanje u govoru u školi. skretljivost. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih konči ća. dekanat (nlat. de-charta. više svešteno lice. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. deklarešn ov rajts (eng. koji osporava. trg. dekastilon (grč. umetničko govorenje neke pesme. izjašnjenje. dekantacija (fr. declinare) koji odstupa. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. dekarbonizirati (lat. deklamirati. deset etera. promenljivost. decantare. kuvanjem u sodi. izjava. deklamando (ital. dekarbonizirati. prome-nljiv (po padežima). odstupanje. izjavni. deklinabilan (nlat. dekarbirirati (fr. v. declamando) muz. obezglavljenje. isključite) iz jednog društvenog staleža. dekar (grč. deklamatorij(um) (nlat. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa.: Mislim da ćeš poslati. declinare okretati) fiz.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). deklamatorski (lat. rečito. mesto službovanja dekana. č itanju. declasser) brisati (ili: izbrisati. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. izlaganje. dekatirati (fr. sposoban za skretanje. objava engleskog parlamenta 1689. dekapod (grč. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spre č ilo docnije skupljanje. dekapitacija (fr. dravidski jezici. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. razbi-striti. deca-piter) odse ći glavu. u Lineovom sistemu deseta klasa. muž) bat. de-classis. decanter) hem. odstraniti. što odgovara deklamatorskoj veštini. deka. caput glava. npr. decatissage) postupak pri dekatiranju. deklamovati v. stylos) apx. grañevina na deset stubova ili svodova. stichos) lit. deklarirati (lat. ili o veštini lepog bese ñ enja. razreda. dekastih (grč. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izri če glago-lom glavne rečenice. dekandrija (grč. deklaracija (lat. capsula) med. pronañen 1822. npr. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). strofa od deset stihova. deklinator (lat. u rimokatoli čkoj i protestantskoj crkvi. declamator) umetnik u govorenju (stihova). ocediti. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedni čkim tonom. dekarbirirati. deklina torijum. declamatio) veština usme-nog izlaganja. trg. objavljivane. deklinabilitet (lat. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. veridbe. otočiti. declaratio) objava. odstupanja. iskazni. decaper) površinu metala — zagrevanjem. dekatisaža (fr. predsednik fa-kultetskog saveta. izjaviti. klase. npr. decantation) hem. deka. poniziti. aner čovek. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. besedni čkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznač ajnim stvarima. declinabilitas) gran. decanus) l. dekantirati (lat. agea površina) mera za zemljište od deset ara. deklamira™ (lat. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedni č kom tonu. deklamacija (lat. sa puno izražaja. fr. deklarativan (nlat. kardinala itd. deka.

trg. otpis. tako da se vide grudi. de. odvojiti. dekoktor dolozus (lat. poletanje. obnažen. raščiniti. deklinacija (lat. decorativus) ukrasan. orden. dekoltovati (fr. polet. decolleter) obnažiti vrat. dekorisanje v. vrat. decollete) sa izrezom na haljini. gubljenje boje. decorare) ukrasiti. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). odlikovati ordenom.>ačuna. decoloratio) obezbojenje. otpisati. dekoltiran (fr. dekolorimetar (lat. koji je izgubio draž. izbledeo. odvarak. obezbojenja izvesnih tvari. ulepšati. ukrasni. astr. fig. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. popuštanje u boji. poklopiti. razgolititi vrat i grudi. dekolaža (fr. dekombinirati (nlat. dekoltirati (nem. dekont (fr. decor) ukras. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. bleñenje. hem. reč sastavljena od više reči. kombinirati. dekolte (fr. dekor (lat. uresiti. kontrolni račun. fr. imenska (lli: padežna) promena. declinare. up. koji je izgubio boju. dekoracije (nlat. bezbojnost. postaviti sto. v. ukras u boji. bez udubljivanja u formu i značaj. lepota. ukrasi™. ne priznavati. ukrašavati. decoctio) iskuvavanje. dekomponovati v. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. delovati (nem. ures. počasni znak. dekorisati (lat. med. ukuvavanje. dekoracija. declinatio) gram. ukuvak. dekokt-infuzum fark. prideve. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. med. ekvatora.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. ark.) rastaviti. decompte) trg. grč. dekolirati (lat. decor. declinare) fiz. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). takoñe: opadanje. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. dekokcija (lat. decken) pokriti. savijati. dekorater (fr. decoctor) onaj koji prekuvava. declinare okretati) gram. ure-san. ostatak. dekoktor (lat. pozorišni slikar. izgubiti draž. fiz. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. de-combinare) rastaviti. odvajanje aviona od zemlje. nag. sastavne delove. astr. prav. truljenje. poz. . umetnički izrañenim nameštajem itd. kusur. ukras. odlikovati ordenom. sprava za merenje magnetne deklinacije. menjati po padežima (imenice. dekomponirati (lat. metron mera) fiz. raščlanjavanje. pozadine i dr. dekompozicija (lat. oduzimanje boje. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. uzletanje. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. urešavati. grč. decompter) trg. ukrašavati. declinare. dekoltieren) obnažiti. zamenice i brojeve). decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. dekorativni (lat. grapho pišem) astr. izgubiti boju. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. ramena. uzajamni. rasipnik. prekriti. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. grč. odbitak od duga ili računa. odbiti od duga ili . išča-šenje. gran. završavanje uzletanja aviona. nameštanje pozornice pomoću kulisa. prokuvavanje. sastavne delove. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom.. koji krasi. fig. dekokt (lat. dekolacija (lat.). popuštanje neke bolesti. dekomponirati. decolorare obezbojiti. poz. naročito ženskim. koji služi za ukrašavanje. deklinirati (lat. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). nakititi. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. oslabeti u boji. decoquere) fark. dekoloriran (lat. skretati. imati na sebi orden. deklinometar (lat. decollage odlepljivanje) avkj. obezbojiti. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. naročito u keramici. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. ukuvava. odbijati. pokriti. dekolonizacija (lat. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. oduzeti boju. raspadanje. dekolorirati (lat. decoloratus) obezbojen. odstupati. izmiriti dugove. odličje. 2. zastrti.. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. decolleter) izrez na haljinama. dekolte. izbledeti. prav. dekontirati (fr. radnje i dr. fig. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. koji resi. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta.. obnaženost. dekorirati (nem. dekoloracija (lat. deklinograf (lat. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. decoctor dolosus) prav. kome je oduzeta boja. dekoktor bonorum (lat. decolorare) obezbojiti se. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. uresni. sve dekoracije jedne pozornice. polazak aviona. biti de-korisan dobiti orden. kićenje. dekompozitum (lat. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. ures. naročito koji ukrašava draperijama. dekorieren) 1. obezbojenje. slik.

decrescendo) muz. praskanje. način (ili: položaj) ležanja. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). pr-skanje kristala. dele (lat. manjek. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. de. rešenje. delatum) potkazivač-ki. dekurtirati (fr. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. dele) briši. potajni tužilac. glikoza. nemvnje. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. dextralis) desni. mala veličina za koju se promenljive smanji. koji je s desne strane. sve slabije. a dekuver (fr. dekre goran (lat. dekretirati (lat. decourager) obeshrabriti. odeljak. smanjiti. učitelja i pisaca rimskog prava. klevetanje. stoji na desnoj strani. ital. decretorius) odlučujući. dostavljanje. uplešiti. grožñani šećer. čast. deferre. deficit. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. npr. dekujus (lat. dekubitus (nlat. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. bez pokrića. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. dekuražirati (fr. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. usled zagrevanje. dekstroza (lat. kuhinjske so. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. potkazivač. grapho) pisano sleva nadesno. kao panonski zakonik. dekreditirati (fr. de-court) trg. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. dekretisti (lat. izdejnički. rešiti. dekrepitacija (ital. delaktacija (lat. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. rešavajući. u Vestfalskom miru. odbiti. ležanje. inkrement. koje su toga dana već stupile na snagu. deksios. projed od ležanje. dekstroza. decretare) odlučiti. decrescere) pl. dekstrin (lat. decourter) trg. delacija (lat. mesto koje se tako svira. decussorium) med. dekurt (fr. dekstralan (lat. nametanje zakletve. vodnik (u vojsci starih Rimljana). zaključiti. v. januar 1624. ugled. decutere. postepeno tiše. dekrešendo (ital. deksios. de cujus od koga) prav. izdati naredbu. decretum) odluka. popleši-ti. . de-corto) trg. delacio hereditatis (lat. e decouvert) berz. obeshrabljiveti. svaka viša naredba uopšte. delegant (lat. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). dekuver (fr. deksios desni. decurrere. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. de-curtus. taloženje sokova na nekom mestu. odrediti. grapho) pisanje s leve strane na desnu. delatio) dostavljanje. dekurzus (lat. decrepitatio) hen. opadak. potkazivanje. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. delatura (klet. delatio iuramenti) prav. lacrima suza) med. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. dexter desni) hem. de. deksiografija (grč. deksiografski (grč. poverenje. decursus) tok. delere uništiti. desetina (u vojsci starih Rimljana). desetar. delat (let. mat. prštanje. decubitus) med. izbacuj! deleatur (lat. dekusorij(um) (lat.dekort 197 delegant dekort (lat. de-. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. za razliku od legista. neke bolesti. dekort. suženje. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. suze u očima. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. optuženik. skratiti. mesto na levoj. decernere.v. im. odeljenje od deset članova. decurio) starešina nad deset ljudi. 1. berz. dela gor (let. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). puckaranje. deksiokardija (grč. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. up. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. naredba vlasti. decuria) klese. delabijalizacija (lat. klevet-nički. nlat. opadanje bolesti. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. decrementum) smanjitak. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. prav. dekretali (lat. delature) potkazivanje. delator) dostavljač. labium usna) lingv. supr. deleatur) neke se briše. npr. za sekularizacije. deletus) prav. dekret (lat. delatoran (lat. decrediter) lišiti poverenja. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. odbitak od računa za neku robu. delacio juramenti (let. deletio hereditetis) prav. da se izbaci (slovo ili reči. dostavlječki. opadanjem. neza-štićen. ocrnjivanje. dekurija (lat. dekurion (lat. prodavati robu koje nema. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. dekrement (ital. delakrimacija (lat. hem. kardia srce) med. narediti. decouvert) otkriven. dekstrin. naro čito u korekturi).

ukusan. zavoj. delegirati (lat. delikt (lat. predati. premišljanje. ve ć aju ći. lep. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. težak. delirium) med. po Ustavu SFRJ od 1974. deliberativan (lat. skica. limitis) granigraničenje. deliberatio) savetovanje. zavijanje rane. deleomai uništavam. delikatese (fr. delirant (lat. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. razmišljanje. delineacija (lat. deliberacija (lat. d. nežno. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). deleterion otrov) med. delinquens) optuženi. izabrati. osetljiv. delicatamente) «uz. delibaša (tur. deliquescens) topljiv. delikvescentan (lat. gubiti se. prislač ak. delirium tremens) med. predaja. delikanlija (tur. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. prestupnik. izdati robu. otrovna materija. topiti se. Ae. delegatarius) trg. delikvij(um) (lat. delekcija (lat. umirivanje). omeñ iti. delikatamente (ital. delinkvent (lat. delikvescirati (lat. fin. delinquere) v. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlu čuje. delegare) odrediti. previjanje. deli) lud. delikato. ludak. deliquescentia) topljenje. rešavaju ći. laskave reč i. zlo čin. izbaviti. izdavanje robe. istup protiv zakona.). deliberato) muz. pažljiv. sa nežnošću. delectum) biranje. izbor. odlučno. omeñavanje. delimitirati (lat. položaj. delibatio) smanjivanje. rastopljiv. per delik-vijum(lat. delegatus) izaslanik. delikatan (lat. smisao za lepo. prestup. delikatamente. član delegacije. delija. obeležavati ili postavljati granicu. delikvent (lat. delivrance) osloboñenje. isporuči-vanje. deliracija (lat. poslati. trabunja. delinkvent. pažljivost. delivraison) trg. im. utečnjavanje. per deliquium) ili skraćeno: r. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. bunilo. turski konjanik. ljubak. delineatio) crtanje. . delibacio hereditatis (lat. delibasi) starešina delija. deliratio) med. delinkventkinja prestupnica. osetljivost. hrabar. limes. med. delenire ublažiti) pl. da putem dele-gata i delegacija u čestvuju u odlu čivanju na svim nivoima. delirans) onaj koji bunca. deligatura (lat. god. poslati. trg. deli. samoupravne i politički organizovanim. dug itd. onaj koji boluje od delirijuma. ograničiti. delivrirati (fr. de. deliracija. mio. delineirati (lat. delimitirati (lat. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. 2. deliberativus) koji savetuje. dužnosti i odgovornosti i organizovanog u češća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. koji treba pažljivo raditi. poslanik. deliquium animi) nesvestica. skici-rati. delivrans (fr. junak. da se na vazduhu rastvori. isporuka. predstavlja ukupnost odnosa. mahnit. predaja. ovlastiti. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delicatus) nežan. utečniti se. srčan. ograničavanje. limitis) grani-čiti. ludilo. deligatura) med. junak) 1. prikraćivanje. deligere odabrati. delirijum tremens (lat. delinquere. delegatio) poslanstvo. u umetnosti: prefinjen ukus. poverilac koji je upu ćen na neko treće lice radi traženja nekog duga. delivrezon (fr. deliberato (ital. izaslanstvo. opunomoćiti.) otrovni ili opojni med koji p č ele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. kitnjastost. delegatar (nlat. trg. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. v. smeo. prav. deligatio) med. rastvaranjem na vazduhu. izdavanje. preneti na koga (pravo. delibal (tur. pijaničko ludilo. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za pla ć anje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. predstavnik. načela i ustavnih ustanova kojima se omogu ćava i obezbeñuje radnim ljudima. delenimentum. prav. v. delibacija (lat. delictum) prav. delikvijum animi (lat. jelo prireñ eno naro čito lepo i ukusno. stvar). deleterij(um) (grč. isporučiti. deligacija (lat. nacrt. škakljiv. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. limes. deli (tur. dogovaranje. mladi ć plahe krvi. delirij(um) (lat. materija koja truje i uništava život. maženja. delineare) crtati. izaslati. kao predmet za uživanje: poslastica. previjanje rane. pojavljuje se sa delegat (lat. delikato (ital. delegacija (lat. svojstvo postajanja te čnim na vazduhu. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. obazrivost. delicato) muz. veoma obazriv. delenimenti (lat.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. omeñ avati. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. med. zlikovac. delineavit (lat. tugaljiv. zavijanje. delikvescencija (nlat. obeležavanje ili postavljanje granice. delivrer) osloboditi. neprijatan (npr. delikanh) mlad momak. delirijum. delinquere.

obeležavanje granične linije. delphinus) morska životinja. demegoria. demos narod. Delfi (grč. neradnik. dementia paralyti- . demarkacija (fr. vršili velik uticaj na narodne skušptine. odseliti se. ra-skrinkati. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. podbada. raskriti. biti lud. dome (grč. tenbel. omeñavanje. rastrgati. eidos oblik) med. trabunja-ti. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. lenstvovati. danas se upotre- dembelisati (pere. preduzeti korake. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. 1% gvožñe. deliciozan (nlat. tj. 2. deliciosus) divan. na podnožju Par-nasa. ispraviti neistinu ili netačnost. demembrare) raskomadati. iznositi. demarkacioni kordon granični lanac. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. delphys) med. odlazak. deltoidan (grč. dementia) med. med. snop. delkredere. dembel (pere. 3. delta (gr č . deložirati (fr. pokret. poricati. brodske zavrtnje. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. demanti (fr. uti-canje na narod govorom. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. izneti) namešta]. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. prikazati u pravoj boji. mašinske delove i oru ñ a. delkredere-provizion trg. postupak. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. bajan. demembrirati (lat. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. demagog (grč. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demens (lat. demarquer) ograničavanje. recimo. deltoeiaes) u obliku delte. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. rečitošću itd. luere prati) geol. dementir) opovrgnuti. delta) l. delfin (lat. razgolićavati. zanositi se. demarche) korak. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. d. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñ enom roku. ukusan. izi ći. demencija (lat. buškara. umilan. zapravo: zavoñenje naroda. trougaon. deložiranje (fr. demarkirati (nem. što bi se reklo . delfis (grč. demegorija (grč. delta. npr. demarquer) ograničiti. tembelhane) zemlja dembela. na primer. demagogos) voña naroda. Marke. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. 1% olovo. izuditi. 41% cink. onako kako jest. v. govor pred narodom. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. delitescencija (lat. kao zavodnik naroda. mio. poricanje. tur. demarkaciona linija granična linija. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. logora ili trupa. slična kitu. de-. dembelija (pere. deloger) izbaciti. deltoideus (grč. demantovati (fr. agoreyo govorim) javni govor. fig. demos. tj. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. delirare) buncati. č etvrto slovo gr č ke azbuke D . demos. tur. vlasti. odreći. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. . tur. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. fr. up. radioaktivni zraci. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. razgoliti™. delta-zraci fiz. delirirati (lat. besneti. završava se obično smrću.) provoditi vreme u neradu. agein) voñenje naroda. i sa dijagonalama koje se upravio seku. morska svinja. demet) naramak. demati. demagog. delitescere) med. dernek) dakle. u narodnoj skupštini. . deložman. demarkacione trupe pogranične trupe. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. demens) ludak. demen-cija paralitika (nlat. maloumnik. graničari. materica. rasparčati. demek (tur. postupati po nekoj stvari. dementi) opovrgavanje. delta. demagogija (grč. demos. demos narod. otkriti. odricati. bljava u prekornom smislu. muzi č ki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. demagoški (grč.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. rastaviti na delove. tembel) lenština. mor.. agein voditi. uš ć e reke oblika delte). demeblirati (fr. odricanje. delogement) izlazak. poreći. deltoid (grč. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). demarš (fr. sladak. demaskirati (fr. delkredere (ital. Delfi. delti sli č an miši ć gornjeg dela ruke. demagogizam (grč. pliskavica. demaj (eng. deluvij(um) (lat. isterati iz stana. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. voj. povući graničnu liniju. eidos oblik) kom. 5= D. demy) vrsta hartije maloga formata. potiskivanje neprijatelja. agein) koji rovari. delfijsko proročište v. ludilo. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. obeležiti granicu. voj. sa položaja. delcredere) trg. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar.

grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. polurov. otpustiti. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. militaris) voj. polušanac. dimisija. demergere. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demi-john. demos narod. demimond (fr. sirće itd. demeriter) skriviti. demobilizacija (fr. poreklo itd. dimittere. demos. grapho . razoružanje. militariza-cija. demireljef (fr. demos. demeritirati (fr. razoružavanje. razoružavati. službenik u ostavci. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. ja-hanje u polukrugu. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demimontkinja (fr. od zagušljivog vazduha. razo-ružati. demidžon (eng. razne veličine (do 60 1). kao tvorca sveta. demiparalela (fr. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demivolte) jax. demitour) polukrug. dimiskija. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. za razliku od najvišeg boga. demir)) gvožñe. demokratizirati. up. nauku. željezo. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. u običnom govoru slobodoljubivost. demir-kapija gvozdena kapija. demobilisation) voj. čistiti. zagnjurivanje. tj. poluutvrñenja. demilitarizovati v. demibastion (fr. militaris) voj. demobilisan« v. demilitarizirati. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demilitarizacija (lat. senatori u današnjoj Grčkoj. detektor. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. npr. demirelief) poluispupčen rad. demobiliser) voj. deminutiv (lat. v. demephitiser) provetriti. supr.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demografija (grč. vlast. dimiskija. razoružavanje vojske. demos. zgrešiti. demikoton (fr. demokrat(a) (grč. poluoptok. Ovako naziva Platon boga. nekoj oblasti ili državi. demefitizacija (lat. demiurgos) fil. demivolt (fr. zahvaliti se na službu ili zvanje. krateo) v. diminutiv. demimondaine) dama iz polusveta. mephitis kužio isparenje) med. demisija (lat. demobilisati. de-. demograf (grč. očistiti od škodljivih isparavanja. demodulator v. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. demen-cija prekoks (lat. klonulost. demerzija (lat. demograf (grč. deminuere umanjivati) gram. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demiskija v. poluobrt (nalevo ili nadesno). polureljefni rad. diminucija. demobilizirati (fr. demos.pišem) onaj koji se bavi demografijom. raspuštanje. demitur (fr. krateo moćan sam. demiurg (grč. utuče-nost. kao posledica starosti. logos reč. položaj. demi-parallele) voj. ostavka. demobilizirati. koja je u nekim zemljama utvrñena. javna žena. malo utvrñenje. de. dimije. demisionirati (lat. krateo vladam. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. supr. demisionar (fr. demokratija (grč. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. fr. čišćenje od škodljivih isparavanja. de-. demencija senilis (lat. demokratizovati v. širokih pogleda. demeškinja v. fr. razoružati. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. deminutio) v. mephitos. demos narod. militarizirati. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. čovek slobodoljubivih. dimije v. demo. demokratija. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. domilitarizirati (lat. narodni. nekoj oblasti ili državi. demir (tur. demoazel (fr. devojka. demokratizam (grč. imanja. demos. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. ogrešiti se o nešto. demoiselle) gospoñica. demimonde) polusvet. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. demissio) skrušenost. demersio) potapanje. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demissi-onner) dati ostavku. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . bez obzira na imovno stanje. dementia praecox) mladalačko ludilo. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. demefitizirati (lat. demokratizirati (grč. tvorac (ili: neimar) sveta. demi-bastillon) voj.(grč. de. kratos vladavina. deminucija (lat. državnim poslovima. Dime-Sina). smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu.. fr. demos. demodoksologija (grč. doksa mišljenje.

philos prijatelj) onaj koji voli narod. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povu ć i iz opticaja. demonstrans) tumač. demoliran. upropašćavanje. fr. naklonjen narodu. mageia) gatanje (ili: vrač anje) pomoć u duhova. lat. soton-ski. demolicija (lat. pojedinaca ili gomile. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. de. demoliri. demonstracije. voj. up. naro čito fabri č kih proizvoda. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. lišiti MOJ. demonstrant (lat. razvaliti. demonetiser. prodavati po niskoj ceni. demonstracije (lat. obaranje. demonomantija (grč. daimon. dokazivanje. demonomagaja (grč. javno ispoljavanje. demos. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. demos narod. demonima. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. mania pomama. i dr. fr. npr. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. taj. upropastiti. demontirna baterija voj. demonologija (grč. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demoralizirati (fr. akcija. demonizam (grč. demonstrator (lat. prikaziva č. moneta. izla-gač. demoralizovati v. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. demolir) rušenje. odsek jedne file. narediti da se sjaše. de. demoliranje (fr. daimon. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). narodoljubac. demontirati. demonstrare) javno. demonstrira™ (lat. Socijalisti čka demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. daimonios) ñavolski. up. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. demonolatrija (grč. otuda: demostenska rečitost izvanredna. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). demoralisation) kvarenje. daimon) natprirodno biće. povlačenje novca iz opticaja. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. naro čito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demontaža (fr. uništiti. demofil (gr č . demonstrare) pokazivati. uništavanje. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. u demokratskoj Atini: opština. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. očigledno. demontage) rastavljanje na sastavne delove. pokvariti neku spravu. pokazivač. demping (eng. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bi ća uopšte. ala. demontirati (fr. voj. demonstrator) dokazivač. . svog raspoloženja. verovanje u aveti. gubljenje hrabrosti. izlagati. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. demoralizirati. taj i dr. demonski (grč. pored razliko-vanja formalnih oblika. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. otvoreno. demolicioni sistem fort.i moneta novac) fin. porušiti. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. razvaljivan>e. pokazna zamenica. sotona. demonstrativum) gram. demos (grč. izrazito. narodni. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. gram. logia) učenje o duhovima. demonetiser) fin. onaj. demolirati (lat. demoraliser) napraviti razvratnim. pr. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. npr. demoralizacija (fr. zla kob. ovaj. daimon. daimon. demolir) rušiti. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. onaj. daimon. demoliran. kad ih neprijatelj zauzme. onaj koji tuma či. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. razvratnost. demonstrativan (lat. slobodno. manteia proricanje) vra č anje pomo ć u demona koji se nalazi u onome koji vra č a.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. uterati joj strah. objašnjivač. upropastiti nekoga. demolitio) v.mologija (grč. to dump frljiti. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. demonomelanholija (grč. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. preturiti. demoralizirati. most itd. malodušnost. mogu odmah razoriti minama. demonstrativum (lat. demonetizacija (fr. pokvarenost morala (ili: naravi). dumping) trg. natprirodan. ovaj. živo. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. v. demos) narod. daimon. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demotičan (grč. koji nešto pokazuje. dokazivati. Demosten (grč. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demoralizirati. demotikos) koji pripada narodu. pokvariti. ućutkati top. o čigledno prikazivanje. demoliranje. izlaga č. predavanje robe. ubedljiva i silna rečitost. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. voj. latreia obožavanje) poštovanje duhova. demoralisati v. demonstratio) dokaz. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñ avolu. duh. demon (grč. naro č ito zao duh. demonetizirati (lat. tumačiti. vidno ispoljavati raspoloženje. oboriti s konja. demonomanija (grč.

obe-ležiti. zavičajnosti. docnije 16 asa ili 4 sesterca. zbijen. prirodu neke stvari promeniti. s. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. kaćiper-stvo. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. uskraćivanje. de nihilo nihil) v. denegacija (lat. denga (arap. denegare) odlučno poricati. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. smanjivanje broja stanovništva. dendrologija (grč. izopačiti. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. med. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. dendi (eng. dentales) gram. denotare) naznačiti. up. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. lithos kamen) pl. kvocijent. cenominator (lat. bez štete po prava nekog drugog. de pop praejudicando) prav. naimenovanje. dendizam (eng. denaturalizacija (fr. muzički češalj. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. denegatio audientiae) prav. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. imenitelj. lik) v. denotirati (lat. arpazo zgrabim. tj. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. denatalitet (lat. denegirati (lat. denominare) kat. kao drvo. kao nagao nastup groznice. logos) poznavalac drveća. . denacionaliziranje (fr. denotacija (lat. dendrometar (grč. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. njihovo podizanje i praktičnu primenu. de non prejudikando (lat. densus gust. de. natio narod. de-. denominirati (lat. objavljivanje. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. de-. dendrometar. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. nlat. dati podatke. metron) fiz. fićfirić. pri izgovaranju. c). denationalisation) odroñavanje. onaj koji proučava drveta. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. zubni glasovi. dendrometrija (grč.) dodavanjem drugih materija (gasa. dendron. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. količnik. denazalizacija (lat. npr. odnaroditi. dendrolog (grč. demulentia) pl. prijava. denpi-valjak (eng. javlja se povremeno u toplim krajevima. denegacio debiti konjugalis (nlat. dentali (lat. neizvršavanje bračne dužnosti. z. dendron. denominativ(um) (nlat. dandy) kicoš. natura. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). dendron. de-. logi'a) poznavanje drveća. natio narod. davanje podataka. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. fr. denominativum) gram. dendrografija (grč. trg. pr. denaro (ital. imenilac (u razlomku). dodiruje zube u gornjoj vilici (t. špiritus i dr. lišavanje podanstva. odnaroñavanje. d. gubljenje nosne artikulacije. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. pomo-dar. mera za svilu i zlato. kao i za odreñ ivanje njegove zapremine. eidos oblik. zejtina). samo leti. u vezi s tim.) i. koji je najpre sadržavao 10. denaturalizirati (lat. dendron. dentritičan. državi itd. denaturisati (fr. dendroliti (grč. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. denegatio debiti coniugalis) prav. pomodarstvo. grč. grč. so. lišiti nekog grañ anskog ili zavičajnog prava. denominator ra-cionis (nlat. ščepam) med. vrlo zarazna bolest. denacionalizirati (lat. denikotinizirati (lat. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denegacio audijencije (nlat. metron) veština merenja drveća. oni kod kojih vrh jezika. demulencija (lat. denarius) stari rimski srebrn novac. dendron. denotatio) označavanje. denaturer) svoju prirodu izmeniti. eko nihilo nihil. okamenjene biljke i okamenjena drveta. učiniti neupotrebljivom za ljude. dempfer (nem. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. fr. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. dendron. denominatio) imenovanje. fr. sličan drvetu. uskraćivati. dendroidan (grč. min. ne nanoseći štetu.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. dendron drvo) u obliku drveta. uskraćivanje saslušanja. denarijus (lat. vrsta areo-metra. odbijanje. denzimetar (lat. dendrografički. denominare) nazvati. dentalni (lat. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. denar. odroditi. Dampfer) prigušivač. denationaliser) oduzeti narodni karakter. dentalis) zubni. „ribati" od „riba". dens zub. dandy) kicoštvo. lat. damping. nasalisatio) lingv. po svršetku drugog svetskog rata. odbijati. dentarpag (lat.) med. denominacija (lat. imenovati. obeležavanje. gpaphia) opisivanje drveta. naimenovati. instrumenat za vañenje zuba. denacifikacija (fr. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. dendron. de nihilo nihil (lat.

denuvcijat (lat. okrug. brzo dostaviti. prinadležnosti. pri čemu neza-si ćeni ili manje . koje se obično šalje najhitnijim putem. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. deplorirati (lat. rasa ñ ivanje (bilja drve ć a). sredstvo za skidanje kose i dlaka. razvijanje. deplantacija (nlat. ukloniti. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. zubalo. deontološki (grč. denuncijant (alt. brzojav. izlečiti od paralize. dependances) pl. razvijati se. npr. glavna masa iz koje se sastoji zub. zvani čno pismo. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. telegra-fisati. tužitelj. prosto. zubar. scalpere grepsti) sprava za čiš ć enje zuba. potkazanik. gubljenje palatalne artikulacije. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. reppa pero. odeljenje. denuntians) dostavljač. lišiti nekoga imanja. kol. 2. postrojavati se za borbu. de. prinadležnosti. denticuli zubi ći) pl. dentitio) med. potkaziva č . sklonište. deon. usled odnošenja zemlje. pauper siromah) osiromašavanje. de plavo (lat. odvajanje kostiju od mesa. de plano) prav. denuntiare) dostaviti sudu. optužiti. zapremina dela broda pod vodom. deplasman (fr. depauperirati (lat. soba. depilatio) opadanje kose. »saliti. tj. potkazati. brzojavi™. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. farm. ogolićenje. optuženi. de. iogia nauka) 1. deploratio) oplakivanje. razvašljivati. potkazivač. razvašljivanje. departitio) podela. promeniti mesto. dentist(a) (lat. depalatalizacija (lat. paralyein klonuti) med. prokazivač. prav. ital. deplorare) oplakivati. denuncirati (lat. zubni lekar. lišiti kose. deplacement) premecJtanje. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. deploracija (lat. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. dentifricij(um) (lat. denunpijator (lat. dens) zubni tehničar. zbog koje. postrojavanje za borbu. depot) stovarište. pediculus vaš) hig. dependencije (lat. deplasiran (fr. depedikulacija (lat. zub. koji se doga ñ a ili radi kada mu nije vreme. deon dužnost. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. zubna kost. sa svog mesta. raz-dela. pogrešno ili rñavo postavljen. deplere isprazniti. dens. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. depilatorij(um) (nlat.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. deplantirati (lat. magacin za robu. denticija (lat. rasaditi. prokaziva č . (etra). pediculus) hig.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. deployer) razvijati. depilacija (nlat. potiskivanje. dentin (lat. fil. skidanje dlaka. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. naopako (ili: pogrešno r ñ avo) postavljanje. deparalizirati (lat. zapremina istisnuća. delokrug. ispražnjavanje. departman (fr. dependere) pl. ukratko. dsntiekaliij(um) (lat. depo (fr. palatum) lingv. optužba. denuntians) dostavljač. pertinecije. jednostavno. pertinencije. v. v. depeša (fr. rasprostirati. depandans (fr. tužitelj. sažaljevati. deontološki doka z za postojanje boga. lat. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. voj. denudatio) otkrivanje. de. deploajiranje (fr. deplanta-ge) presaditi. de. srez. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. logia) teol. depenirati (lat. depilirati (lat. npr. deploiement) voj. bez okolišenja. vojska koja služi za . dens. dentis zub) zool. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čiš ć enje zuba. beži čni brzo-jav. smeniti nekoga sa njegovog položaja. po naro čitim kuririma. sažaljevanje. deontologija (gr. deplecija (lat. denunpijacija (lat. zajedni čka delatnost erozije i raspadanja. dis. gr č. depletio) pražnjenje. smenjivanje. raširiti. prokazati. depecher. nazvan još i moralnim dokazom. denuncijant (lat. prav. pauper) osiromaši-ti. potkazivanje. depilatorium) med. dentura (nlat. dolazi do snižavanja tla. mor. arh. osirotiti. planta bil>ka. dipennare) trg. deploajirati (fr. prokazivanje. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. odelenje (stana). denuncijant. denuntiator) v. denuntiatus) dostavljenik. deplace) neumestan. osiromašenje. povu ći nalog. denudacija (lat. dentura) zubi. voj. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. de. denlasirati (fr. de-.si ćeni rastvor potiskuje potpuno zasi ć en rastvor. fig. žaljenje. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). depedikulirati (lat. depeširati (fr. deplacer) premestiti. otkloniti uzetost. depauperacija (lat. deplantatio) presañi-vanje. deontos dužnost. rñ av položaj. učenje o lekarskoj etici. koji nije na svom mestu. departicija (nlat.

de-possidere. da bi ga davao drugima uz ve ć i. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. opadanje stanovništva. an depo (fr. depono-vati. depolarizirati (lat. nešto. trg. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. Francuza u Novu Kaledoniju itd. deport (ital. deportatio) progonstvo. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. kad vanka prima na čuvanje. lišiti polarizacije galvanski elemenat. posredovanje. deponere) odložiti. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. dakle. deponere) v. nlat. . razne stvari od vrednosti (dragocenosti. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. npr. depressio) psih. deposter) voj. de. glatkoću. či-novništvu. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje.) i melanholijom. proterivanje. talog. deposedirati (lat. prisilno upući-van>e u logore. depozitum v. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. nizak pritisak vazduha. de polus. vojsku itd. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. zalog. depositeur) čuvar. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. topovsku cev upraviti niže. depostirati (fr. potisnuti sa položaja. hartije od vrednosti i dr. med. u pohrani. lišiti nekoga narodne naklonosti. knjigu. depresirati (lat. utučenost. polos stožer) fiz. grč. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). grč. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. ulaganje. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. položiti. službenicima. polos stožer) fiz. pokvarenost. depresivna oblast meteor. deportirati (lat. pro-teran. depopulari opustošiti. deponens (lat. polus. padanje cena. izopačenost. depositor) v. en depot) na čuvanje. depolitizirati (lat. deportiran (lat. depreverbation) lingv. potištenost. službe-nike. de-posedirani npr. npr. depositarius.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. deprimere. izgnanje. deponirati (lat. fiz. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. depressio) voj. de poius. deponentni glagol. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. deponens) gram. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depolarizacija (lat. prognati. vojsci itd. deponens) polagač. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. depoviranje (lat. npr. klonulost psihičke energije. oterati. oterati sa mesta. fr. poslati u zatočen>e. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. poglavito osetljivosti. bank. fr. deponent (lat. depozit. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. poslati po kazni u koloniju. u sefovima. deprecatio) molba za koga ili za što. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. proterati. depopulacija (lat. polos) fiz. iskvarenost. oblast koja leži niže od morske površine. dati na čuvanje. depolir) oduzeti sjajnost. primiti ad cepozitum (lat.). arhiv. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. dspolitizapija (nlat. pogoršanje. depozitor (lat. depreverbacija (fr. deprefiksacija. depozicija (lat. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. de. meteor. deponovati (lat. depo-posao bank. deportatus) prognan. depozitar (lat. zauzimanje za nekoga. deprekacija (lat. depravacija (lat. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. upućivanje po kazni u neku koloniju. depopulirati (lat. ulagač. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. pred sudom iskazati. deponirati. uložiti. izgnan. izvaditi iz prese. deportacija (lat. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. depositum) povereno dobro. depositorium) odelje-nje za čuvanje. ulegnuće. razvrat-nost. depozitorij(um) (nlat. opadanje cena. fr. nanos. v. depolirati (fr. opljačkati) raseljavati. činovništvo. ulog. prav. depozit (lat. deportare) prognati. depopulatio) raseljavanje. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. vladalac koji je zbačen s prestola. deponent. in depozito (lat. deposse-der) prav. spuštanje. astr. Engleza u Tasmaniju. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. kol. depravatio) moralno kvarenje. depozicija. depresija (lat. depoiularizirati (lat. svedok pred sudom. de. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. depolarizator (lat. grč. baciti u bedu. u ostavu. raseliti (stanovništvo). deponere) v. preklinjanje. in deposito) na čuvanju. ono što je dato na čuvanje. dati. iskaz pred sudom. vojni materijal koji služi za dopunu. izgnati. npr.

depuratoran (nlat. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. odstupanje od pravog puta. izazvane njihovim obrtanjem. derivare izvoditi) dolaziti. poslanstvo. npr. trebljenje. iznuravati. prema tome. med. tlačiti. drva. de profundis) „iz dubina" (početak 130. depresorij(um) (nlat. koji je postao izvoñenjem. ona koja odvode sokove. derivirajuća sredstva. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. deputirati (lat. depurancija (lat. tj. smetati kome. deratizacija (fr. u ime neke veće organizacije. izvedena reč. izvoñenje. pobrkati. deputacija (lat. sredstva za čišćenje. obi čno na čuvenom trkalištu u Epso-mu. derivirati (lat. izvedenica. vrši popravku kursa. stvari bez gospodara. trebiti. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derbi-krek (eng. poremećaj. rivus potok. pomeriti. očistiti krv. pokvariti. derangement) smetanje. depurirati (fr. deputare) odrediti.. derelictio) prav. derivare odvoditi. deprefiksacija (fr. klasi čna trka u Engleskoj. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. tj. derivatum) gram. prefixe predmetak) lingv. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. pored plate. derivacija (lat. sekte (tarika). niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. Npr. koji zna či oslabelost. oneraspoložiti. depresorii nervi biol. depressorium) med. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. nlat. kod katarakta. depuratio) čiš ćenje krvi. ko- dsradenitis (grč. deranžirati (fr. instrumenat pomoću koga izvi ñač utvr ñ uje pravac i silu vetra i. cena. potiskivani moždane opne. oduzimati snagu. depurgatoran (nlat. koja se održava. utući. naročito lekovi koji čiste krv. psalma. voditi poreklo od. izvod. izvesti. derivat (lat. pročišćavanje. depurativan (fr. deprecijativan (lat. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. voj. depurgare) čistiti. nerv povući naniže. omalovažavadeprimirati (lat. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. pasti u dug. slab puls. deputatio) izaslanstvo. dereglija (mañ. nazna-čiti. jedne reči iz druge. med. derivatum. derivatum (lat. derelikcija (lat. depurgativus) koji čisti (ili: pro čišć ava) creva. depurgacija (lat. uznemiravanje u poslu. derivatum. deputat (lat. oduzimanjem predmetka za-. proizlaziti. vrednost) koji izaziva prezir. hem. zadužiti se. de. derivare. grč. nov prost glagol. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. izabrati. depurgirati (lat. koji ju je osnovao 1779). skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. deputirac (lat. depuratorius) v. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. oslabiti. u katoli čkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). depuracija (nlat. deprimirana kapi-larnost fiz. derwis. deprimere) pritiskivati. v. poslanici. derivare izvoditi. remetiti. de profundis (lat. derivativum gram. ostavljanje. deputatus) zastupnik. derbi (eng. avij. napuštene stvari. depurer) čistiti. stan i dr. izvoñenje. reč koja je postala od neke druge reči. instrumenat za svlačenje. depurantia) pl. diferenci-jacija. deputatum) onaj koji prima deputat. predstavnik. derivativan (lat. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. derelikta (lat. derivati (lat. pogružiti. derivometar predstavništvo. otrebiti. depurgativan (lat. nov glagol patiti. poremetiti svoje imovno stanje. iz nečega. depuratif) koji čisti. de. kao jedan deo svojih prinadležnosti. med. depurgativan. derivan-tia) pl. derivare. lica koja. de-. aden žlezda) med. derby) sl. derivatus) izveden. npr. zadržavati (koga). uznemiriti. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. koji odvodi na drugu stranu. derviš (pere. pročisti-ti. deranžman (fr.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. derivatum) gram. izvoditi. očistiti. poremeć enost. derviš) pripad-nik derviškog reda. . derivometar (lat. po značenju i obliku. depurativan. derelicta) pl. derivata) pl. napuštanje. postati od. de-primiran puls pritisnut. lor-du Derbiju. derby-crack) prvoklasan konj trka č koji u č estvuje u derbiju. naro č ito koji pomaže č iš ć enje krvi. derivatio) gram. depurgatorius) v. žito. v. poremetiti. dere vrat. u naturi. miševa. nered. u sredu posle Trojice. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politi č kom predstavništvu zemlje). sla-biti. tur. uputiti. derivancija (lat. metron mera) avij. npr. stanovati — stanovnik. deputatum) utvr ñ eni prihod koji neko. jugozapadno od Londona. derivare. mat. deputatist (lat. prav. deranger) uznemiravati. zapaljenje vratnih žlezda. derivare. ugnjetavati. pretium. depurgatio) čišćenje. prima godišnje u stvarima. pritisnuti.

deroute) nered. dermatoid (grč. grapho pišem) opisivanje kože. ñerma. silazak. 2. otok kože. dermo. šara. patheln patiti) med. desantni brod (fr. ñerma. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. ograničavanje. vrsta. dermatonoza (grč.derma 206 desenater derma (grč. zavesti. mykes gljiva) med. vojska dovedena vodenim. tome sečenje) med. ñ erma. ñ erma. bolest kože. plastike veština uobličavanja) med. pathos bol. dessinateur) crtač mustara. ñerma) med. ñerma. koje ostavljaju trajan i jasan trag. razbiti. dermatom (grč. rasecanje kože. v. dermotilus med. gljive gotovanke. opozivanje. smanjenje. v. voj. dernije kri ((fr. površine ili dubljih slojeva kože. svadba. ñ erma. bol. ñ erma. dernek. zbuniti. zakona. dermatitms (grč. dermatol (grč. udarom. (fr. bežanje u neredu razbijene vojske. propast. dermijatrija med. povrediti. padina. derogatio) krnjenje. ñ erma. kožni žulj. voj. nauka o kožnim bolestima. dsrmologija v. gotovani koji žive na koži. dermatod člija. des. v. derma. ono što je najnovije u modi. ital. derutirati (fr. opozivan. pa i najmanja promena na koži. derma talšja. okrnjivanje. zakinuti. poslednja novost. dermatolog (grč. deo hirurške plastike koji se bavi vešta č kim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. dermografizam (grč. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. cilj. logos) onaj koji se bavi prou č avanjem kože. koji se tiče kože. tj. dert (pere. ñerma koža. neprijateljski upad u neku zemlju. descente) silaženje. odstupanje (npr. nagib. spasmos grč) med. u vezi sa kožom. za pola stepena sniženi ton de. dessein.pojave na koži kod nekih. pomo ću koga se može videti svaka. desenater (fr. radi na uštrb. fort. zoon životinja) pl. ñerma. zakinu će. stavlja van snage. ñ erma. ñerma) ned. koji opoziva. dermatologija. derogare) krnjiti. dermotomija (grč. ukidan. dermatoplastika (grč. činiti krivo. dermoplastika (grč. ukidanje neke naredbe. tur. prevla č enjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). naro čito nervoznih. vašar. logia) nauka o kožnim bolestima. dermatologija (gr č . deses muz. ñerma. ñ erma. tylos žulj) med. lečenje kožnih bolesti. dermatos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: koža. lat. derospazmus (grč. ñerma) kožni. rasulo. ukinuti. ñerma. plan. dermatonoza. oleum ulje) farm. derma. bol kože. disegno. grapho pišem) med. odyne bol) med. dermatopatija. od ugovora). skopeo gledam) med. kožni. bora. dermatomikoza (grč. tajni hodnik u nekoj tvrñ avi koja vodi u rovove ili ka minama. dermatodinija (grč. svaka pora. okrnjiva-ti. dermaskop (grč. . tovar jednog broda. koji pripada koži. smanjiti. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. derogativus) koji krnji. oduzimanje. dermatičan (grč. dermatoze (grč. stavljanje van snage. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. med opšti naziv za bolesti kože. dermatijatrija (grč. npr. derma. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i kori č enje knjiga. gr č u vratu. ñerma. uzoraka. naročito u modi. ñ erma. oduzimati. dernek (tur. rasturi!??. eldos vid. u obliku naro čitog ogledala. nacrt. lekar za kožne bolesti. ñ erma) v. dermatotilus. lat. osoba (nastaju trljanjem. derma. pobrkati nečije namere. zahidanje.(gr č . dlačica i dr. neki zakon. kožni para-ziti. plastike veština uobličavanja) 1. dermatotilus (grč. pomo ću naro čitog uvelič ava ju ćeg aparata. derut (fr. derogativan (nlat. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. dermatopatija (grč. spuštanje. jad. zakidati. opozvati. smesti. šteti. žu ć kast. ñerma. dermatografija (grč. dermatalgija (grč. raditi na uštrb. dere vrat. ñerma. descente) specijalno grañ eni brod za iskrcavanje na neureñ enoj neprijateljskoj obali. dernier eri) poslednji krik. dermatijatrija. osnova jedne kompozicije. staviti van snage. veština ggunjenja životinja. •zapaljenje kože. briga. dermalni (grč. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. ñerma) kožni. veselje. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. uzorak. osujetiti. dessin) trg. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). derogirati (lat. presañ ivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. ñerma. nćsos bolest) med. dermatoliza (grč. desig-nare obeležiti) namera. muz. iatrela lečenje) med. skopeo gledam) aparat. dirnek) sabor. logia) nauka o koži. derogacija (lat. v. derma. dermatopatologija (grč. dermatozoe (grč. žalost. dermoskopija (grč. dert) tuga. koji je u vezi s kožom. desen (fr. algos bol) ned. derd. koji ukida.

ocrtavanje. deser. razoriti. potreba. naimenovanje. žude-ti. desolirati (lat. završetak reči.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. deskriptivan (lat. despotizam (grč. desolatio) pustošenje. nedostatak. desinence) gran. skromne. označenje. ostrugati l>uske. desolare) opustophen. presuda po kome će se redu isplać ivati poverioci kod nekog stečaja. samovolja. pasti u očajanje. odreñuje. designare) označiti. desiderata (lat. nacrtano. desiderata) pl. samovoljan gospodar. naznačenje. despekcija (lat. obeležava. desperado (šp. čežnja. nacrtao. osećanje bezizlaznosti. želja. desquamatio) ljušćenje. i koja mustru. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. prikazan. baciti u o čajanje. fr. neograničeni gospodar. klonuti duhom. titula grčkopravoslavnih vladika. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). desinencija (lat. nlat. deskvamirati (lat. decimetar. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. designatus (lat. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. verba desiderativa) gram. prikazivanje. koji prikazuje. bez nade. za popunja-van>e zbirki. re-dar. honorar. desimetar (fr. deskriptiva (lat. dessiner. describere opisivati) mat. desolare) pustošiti. despicere prezirati. desperare) čovek bez nade. designator (nlat. desperatist(a) (lat. stvari kojih nema. desideracija (lat. desperirati (lat. decimetre) v. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. despotes) neograničeno gospodarstvo. designaciona presuda prav. desiccatio) sušenje. kraj. isušivanje. desigram v. fot. desiderare) želeti. molba. nacrtna geometrija. potreba. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. desinere završiti se. opis. stvari koje su potrebne. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. potrebu. desoliran (lat. omalovažavati. uništen. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. desigvirati (lat. čeznuti (za čim). koji opisuje. čega nema. voće. deskvamacija (lat. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. rušenje. med. neu-tešnost. deservit (lat. desideria pia) pl. desiderium) želja. despekt (lat. prezirati. desiderija pija (lat. desperado o čajnik) razbojnik. neograničena vladavina. desquamare) oljuštiti. dessine) crtano. desiderij(um) (lat. okaniti se nečega. desideratio) nemanje. desiderativus) koji izražava želju. gubiti svaku nadu. desiderirati (lat. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obi čno fina. obeležavan. desperatus) očajan. desperatan člat. desert (fr. desikacija (lat. žudnja. designativan (nlat. designatio) označavanje. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. o čajnik. skicirati. tanjir za voće i poslastice. gubljenje ljuske. teško ožalostiti. naz-načiti. nešto što nedostaje. despectus) preziranje. bezglavost. dssignacija (lat. nestale stvari. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. desolacija (lat. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). desperare) očajavati. desperacije (lat. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. descriptio) opisivanje. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. prestati s čime. koje su poželjne. ucveliti. koji označava. crtao. deser (fr. poslastice). suv. opu-stošiti. pod desenzi-bilizacija. praznina koju bi trebalo popuniti. desnog (grč. ocrtava. ocrtavan. nai-menovati (nekoga za nešto). dessert) v. poruga. imenovanje. describere. krajnje ogor č en čovek. disegnare) crtati. despekt. ital. grdnja. prezir. očajanje. desideratum) nešto što je poželjno. despektirati (lat. desinirati (fr. rastvorenih u vodi. designator) razvodnik.). glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. odreñivanje. despectio) v. descriptif) opisan. desertni tanjir. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. odrediti (nekoga). odredan. imenovati. desiderativan (nlat. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. krajnje ogor čen. desenzibilizacija (nlat. neograničeni vladalac. poslednji deo obeda (sir. o čajan. decigram. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. npr. dakle. razo-renje. klonuo duhom. bezutešan. dessert) prislačni. tiranin. Podanici . tiranstvo despotizam. fr. gubiti ljusku. ime. deskripcija (lat. nedostajanje. puste želje. uništiti. despectare) potcenjivati. siccus. zahtev.). samodržac. verba desiderati-va (nlat. krajnje ogorčenje. desiderat (lat. desistirati (lat. slatka i jaka vina). a koji još nije uveden u dužnost. desine (fr. razoren. duboka tuga. designativus) označavan. desperatio) očajanje.

isparavanjem prekapa-ti. javni dug. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. primalac. i o uzrocima toga i takvog razvitka. desugestija (lat. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. det flotant (fr. adresat. destilirati (lat. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ure ñene uprave. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. destinirati (lat. nasilni č ki. hem. despotski (grč. prečišćen. rasparčan. na par č e). uništljivost. koleno. detaljirati (fr. destinare) odrediti. destilater (fr. otcepiti. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. destructibilis) razor-ljiv. pridodato. destruktibilan (lat. destruktor (nlat. destillare kapati. detaše (fr. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. darvi-nizam) i Hekl. razrušljiv. destinare odrediti) lingv. kr č miti. detaljiranje (fr. otkomandovati. u č enje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. sudor znoj. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destilirati. desnom rukom. dette) podužica. otcepljen od celine. bez veze sa ostalim delovima. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. neograni čena i samovoljna vladavina. detaksacija (nlat. detail) pojedinost. despotes) neograničeno gospodarstvo. detailleur) trgovac namalo. trg. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. vršiti nasilje. podrobnost. de-struere) razornost. proces prikazan pod destilirati. a. destinativ (lat. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. destructibilitas) razorljivost. prekapavati. konsig-nator. fr. neograni č eno. despotija (grč. tečni proizvod destilacije. opredeliti. detaširan (fr. na par č e. descendentna teorija bkol. detachement) voj. detaljiran (fr. descendentia) potomstvo. potanko. colla destra) kuz. detaljist(a) (fr. do sitnica pri čati (ili: izlagati. detache) muz. taksacija. destina-taire) trg. prevratnik. pretvoriti u paru. izdvaja. dette publique) državni.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. voj. na komad. opširno. destinater (nlat. dette flottante) leteći dug. opredeljenje. dsstruktivan (lat. destra (ital. dosti dovati v. isparavanje. tiranski. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. a potom ovu. naročito Lamark (v. destrukcija (lat. pečenje rakije. name-niti. detailler) opširan. izlapiti. detaxatio) v. unipggavanje. popravljen. poboljšanje u odnosima izmeñ u dveju država. descendent (lat. neku tečnost. opisivati). si ći. dodeljen. sitni čar. pre čistiti. ako se ohlade do odreñene temperature. postupati nasil-ni č ki.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. razrušljivost. detant (fr. sitnica. skidati se. posvete. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pri čanju. otcepljen. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. det publik(fr.). opisivanju). destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. do deliti. detalj (fr. detaljirati.i stilla kap) ispariti. fabrikant likera. destinacija (lat. destilat (lat.). de-. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. pridodat. voditi poreklo. prodaja namalo. destra desnica) kola destra (ital. kazan za pe č enje rakije. onaj koji peče rakiju. praunuk itd. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. detacher) odvojen od celine. desublimacija (lat. destillateur) onaj koji preči-šćava. destilacija (lat. prekapnica. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. usitnjavati. poticati. opisivanju). destillatio) hen. unipggilac. razo-rilac. uništljiv. destillare) destilacijom do-bijen. opširno pričanje (ili: opisivanje. komada ti. desudatio) znojenje. izdanak (dete. nasitno. Darvin (v. rušilački. destruktibilitet (lat. descendirati (lat. destinatio) odreñenje. de-. prevrat. učenje o postanku. naro č ito državni dug. izlaganje) nabrajanje do sitnica. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. nasitno. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . opuštenost. unuk. poreklo. preznojavanje. destruktivnost (lat. lamarkizam). det (fr. rashlañivanjem. despotes) samovoljno. destructor) rušilac. kostiju i dr. destructivus) razoran. posvetiti. destructio) rušenje. destillatus) hen. u novije vreme. raza-ranje. detaširati (fr. descendens) potomak. detašman (fr. despotizirati (grč. an detaj (fr. destinatarius. en detail) trg. spuštati se. padež cilja u najopštijem zna č enju. osamljen. dsstiliran (lat. detaljisati v. descendencija (nlat. de. detailler) rasparčavati. prodavati namalo (ili: nasitno. krajnji cilj. namena. scendere) silaziti. ponovo napraviti tečnom. dug. despotes) vladati neograni čeno i samovoljno. poboljšava. desudacija (lat. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu.

odre ñenje. distonirati. determiniran (lat. znojenja itd. prasnuti. de. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. odre ñ enost. detekcija (nlat. opredeljenost. detraktor (lat. deterirati (lat. determinacija (lat. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. determinatio) odreñivanje. odlučnost. organizma i dr. sredstvo za čiš ć enje. determinabilan (nlat. tresak. panjkenje. deteriinirati v. detergere čistiti) med. otirati. posuñ a i dr. up. deterzija (nlat. deterdžent (lat. determinare odrediti) fkl. prav. oštro naglašeno. privatan detektiv lice koje. npr. otrti. potajno motri rad pojedinih li čnosti. (lat. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ure ñajem č uje. tečnost i dr. izvesni spojevi veli čine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. opredelji-vanje. a detto) istoga dana. detto. determinabilitet (nlat. eng. detencija (lat. detonatio) pucanj. indetermini-zam. muz. supr. pogrešno pevanje. za razliku od sopstvenosti. dictum) rečeno. utvrditi. eng. odrediti. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. toga istog. fr. opredeljivati. opredeljen.). detractio) odbijanje. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. odlučljiv. determinabilitas) odredljivost. odlučljivost. opredeljenje. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. presudan faktor. deteriorativan (lat. to isto. opredeliti. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. obustava. panjkalo. klevetanje. 6 kg brašna 9 kg deto. pritežalac. supr. determinativus) gram. obelodanjivanje. detergere. detonacije (lat. ograni čen. odlučiti. detoner) muz. eng. odvra ć anje od zla pretnjom kazne. činilac koji odreñ uje pravac i cilj. odredba. detentor) prav. stvarno raspolaganje nekom stvari. deto (ital.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnji čenog lica za vreme njegovog saslušavanje. determinisati. ograničl>ivost. eksplozija. odredbeni. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvr ñ ivanju istinitosti izjava optuženog. detonator (lat. rešljivost. pomenuto. detevtor (lat. inde-terminist. klevetnik. praviti snimci. detergirati (lat. krvi otvaranjem vene. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. za-plašiti. determinanta (lat. determinare) fil. npr. nezakonito zadržavanje. grmljavina. ograni čljiv. napred imenovano. sprava na vešta č kim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i spre čava. sasvim neprimetno. detonirati 1. deterrere) zastrašiti. determinativan (nlat. pristalica determinizma. očistiti. determinist(a) (lat. determinato) muz. materije. determinato (ital. determinativ. 2. deterziv. determinare odrediti) mat. rešenost. v. detektiv (lat.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. detractor) opadač. pobudama. a deto (ital. detegere otkriti. . suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. pejora-tivan. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. trg. zakup-ca. detergere) obrisati. detrakcija (lat. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. sinteza opštih pojmova u posebne. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). detonator) upalja č. odluka. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. detective) potajnik. onaj koji raspolaže nekom stvari. oduzimanje. detranp (fr. determinante (lat. determinabilis) odre-dljiv. detoksinizacija (lat. detonare. determinizam (lat. npr. determinatus) odreñen. čistiti. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odre ñ uje. po porudžbini i za nagradu. deterior gori) v. tajni policajac. (fr. deterritio) zastrašivanje. tobožnje sopstvenik. odlučno. rešljiv. tresnuti. smenjivanje. detoner) puknuti. deterziv (lat. detegere otkriti. eks-plodirati. deterzorij(um) (lat. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belan č evinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. determinisati (lat. tj.grč. detersorium) med. determinare odrediti) fkl. odreñivati. jus detrakcio-nis (let. determinare) ograniči-ti. detersio) čišćenje. koji odreñuje.detektiv 209 detranp determinativ (lat. ispadanje iz tona. odrednica. gram. detectio) otkrivanje. iznošenje na videlo. detentio) zadržavanje. pogrešno pevati. prasak. lat. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. pulsa. determinativus) odre-dan. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. ldg. detektor (lat. detericija (nlat. disanja.

na motoru. defektivni glagoli (lat. manjkav. sa prazninama. de-transpositio) til. pathos bol) med. splašnjavanje. npr. detur (lat. defanzivni položaj voj. theos.. odbijati. deuteroskop. detronizirati (lat. dni (lat. mešanjem. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. tj. deuteroskopija (grč. deuteros) hem. rat koji se vodi samo radi odbrane. fig. jezgra teškog vodonika. koji je za odbranu. obediti. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. hem. izmešane strane ponovo dovesti u red. spoljašnje zaštitno sredstvo. dewa. detrusorium) med. deuteroza (gr č. izbacivanje izmeta. def (arap. protocolli) prav. deus eh machina) lit. deuteros. thronos) lišiti prestola. nepotpun. de. mana. drugog ranga. fr. ozloglasiti. ponovo rasporediti. defensus. npr. deuteronomijum. oxys) hem. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. deugeronomion (grč. supr. teški vodonik. ošte ć en. bogovi. fiz. detumescere) med. detrahirati (lat. skopeo gledam) vidovit čovek. defanzivni ugao voj. koje su tek docnije primljene u kanon. deuteros drugi po redu) hem. detronirati (lat. detritio) trljanje. podnositi) med. deuteropatija (grč. deuteros. onaj na kojem se o č ekuje napad. detricija (lat. deus eks mahina (lat. praznina. v. ukloniti. de. uskratiti. deus. deuteronomija (grč. de-transponere) tip. oklevetati. grč. istrošen kamen. popustiti (otok). defectivus) nepotpun. skopeo) drugi vid. detur kopija (lat. defanzivni rat voj. difamirati. defamirati (lat. nepotpunost. u antičkoj tragediji. prilaže se prepis rasprave. defensif) odbrambeni. defanzivno oružje voj. u kasi. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. defektiv (lat. manjak. verba defectiva) gram. pod fakat. da se da. tj. detur) neka se da. imenica doba. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. radi zaštite od škodljivih uticaja. deuteros. deuteros. topovskoj ili puš č anoj. defectivum) gram. pathein patiti. deuterogamija (grč. deus (lat. grč. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. odbrambeni položaj. detronizacija (lat. detumescere) med. detumescencija (lat. tef) v. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogr č koj tragediji. deuteros) ponavljanje. daff. odbrambeni rat. detritus (lat. de. defakto (lat. detumescirati (lat. defensiva) odbrana. prav. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). up. defekacija (lat. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). fiz. defectus) nedostatak. svrgnuti s prestola. deutero. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. detransportirati (lat. odbiti. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. koji nema svih delova i oblika. taloga. tur. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. oksid drugog stepena. slika raće-na vodenim bojama. deuterij(um) (grč. grč. defaecatio) čiš ćenje od šljama. thronos. de-transportatio) tip. defanzivan (lat. daire. dewas) bog. deuteros. oduzeti. mesto izloženo unakr-snoj. vidovnjak. zaštitni. npr. defectus) krnj. med. npr. deuterijuma. deuteroskop (grč. de. reč koja nema svih oblika svoje promene. defektivan (lat. defectivitas) krnjost. v. biol. manjkavost. detur copia se. defektan (lat.(grč. oduzimati. drugi brak. detransportacija (lat. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. detroner) v. glagol jesam itd. gr č . pisma. ukloniti. deuteros. oni koji nemaju svih oblika. detranspozicija (nlat. ispravljanje izmešanih strana.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). sskr. detrahere) odbiti. deuterogonist(a) (grč. naro čito šećernog soka pomo ću kreča. faix srp) požnjeti srpom. pomo ću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. deuteros. detruzorij(um) (nlat. prečišćavanje. detronizirati. defalcirati (lat. rana napravljena trljanjem. deuteropati č an (gr č. jedan deo nasledstva. prestati da otiče. detransponirati. fr. detritus) oblutak. deuteros. defanziva (fr. kvar. rušenja. detranspozicija. defekt (lat. uzeti napred. dii) pl. detransponirati (lat. opanjkati. znak D. greška. potonji. koji je. defektivitet (nlat. ofanziva. deuteroksid (grč. tj. diffamare) izneti na rñ av glas. šljunak. . nepotpuni glagoli. defensivum) med. iznenadna pomo ć. de-transportare) tip. defanzivno sredstvo (lat. proizvodi raspadanja. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kriti č nom položaju. splašnjavati. „bog iz mašine". vatri. thronos presto) lišavanje prestola. de facto) v. def. neo čekivano posredovanje u nekoj stvari. deuteroni (grč. nepotpunost.

definisati (lat. defensio) odbrana. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. nedostaje. defeminatio) pete. defektologija (lat. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. suma za koju su prihodi manji od izdataka. definitum) nešto odreñeno. zameravati. dopunjavali. šti ć enik. slabouman. definicija. de-figurare) pokvariti. defensor) branilac. pojam odrediti. deficitan (fr. definitivno. ispitivanje. defilirati (fr. kasi itd. pre-sudan. proneveriti. defetizam (fr. definitivan (lat. malodušnost. definitor (nlat. klijent. deficijent (lat. kapija itd. definitivum) konačno objašnjenje. kona č an. kec. pr. defaitiste) pristalica defe-tizma. iznurenost. starešina manastira. npr. defek-tivitet. defaite poraz. klanac. definitiva sen-tentia) kona č ni sud. defendent (lat. prolaziti paradnim maršem. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. defectus. dostavlja č. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. generička. efeminacija. manjak u kasi. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. provizorijum). tačno. popunjavati. grč. konačno ureñ enje (supr. onaj koji odreñ uje. pravobranilac. definitiva (lat. . up. deficijentan (lat. defetirati (fr. defektuozitet (nlat. genetička definicija. malaksalost. definitivus) odlučan. 2. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. zaključenja mira pre pobede. ma-nisati nečemu. definitiva seitencija (lat. zastupnik. popuštanje u snazi. nije tu) manjak. odme-tanje. manji iznos u jednom ra čunu. nego su tražile da se zaklju či mir po svaku cenu. deficiens) otpadnik. defendendus) optuženi koga treba braniti. defektirati (lat. odrediti) log. deficere nedostajati. gr č .čen. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. supr. definicija. To je rodna. defenziva v. kona č na presuda. defilement) voj.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. viši član jednog kalu ñ er-skog reda. tj. zaštitnik.. dsfenzija (lat. defetist(a) (fr. nepotpun. defanziva. grč. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može ga ñ ati ni upadati. deficitaire) koji ima deficit. neverovanje u uspeh ili pobedu. zaklju. slab. defectuositas) v. čovek malodušan. defendens) v. defendend (lat. defaire) praviti maloduš-nim. defigurirati (lat.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). defenzor. fig. defektura (nlat. slabljenje. dopunjavanje. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. unakaziti. definitivum (lat. ureñ ivanje. deferens) onaj koji traži zakletvu. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. naružiti. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañ ati. dužnik. iznu-renje. defekcija (lat.. deferent (lat. odreñ en. u pošti: javiti da je nešto nestalo. ispunjavanje laboratoriju ma. definitor) odredilac. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. ponovo naručivati. paradni marš. defilman (fr. defectus. ćuprija. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. nagrñ ivanje. defektoskopija (lat. odreñ en pojam. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifi čne razlike (differentia specifica). pomo ćnik dekana u katoli č koj crkvi. unakaživanje. defectio) otpadanje. definire ograničiti. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. definitum (lat. logia) nauka o uro ñ enim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. defile (fr. defectivum) gram. odreñenje (ili: odredba) pojma. manjkav. mentalno (duševno) slab. defemivacija (nlat. defiguracija (lat. deficiens) l. snabdevanje. snimanja gama-zracima ili pomo ću ultrazvuka). defectus.). svoñenje jednog pojma na druge pojmove. nedovoljan. svečan prolazak. deficit nema. definicija (lat. deficit (lat. defetistički. fig. definitfo) log. izri č an. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. završne redakcija ugovora. defici-taran. sveč ano prolaziti. defile) tesnac. voj. dril. defenzor (lat. prakti čni u čiteljski ispit. definitiva) završni ispit. manjkav u nečemu. tj. pojam objasniti drugim pojmovima. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. nagrditi. v. onaj koji ima manjak u ra čunu. odmetnik. defiguratio) kvarenje. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. bez vere u uspeh ili pobedu. skopeo gledam) ureñ aj za otkrivanje defekata u proizvodima (najč ešć e otkrivanje grešaka u materijalu pomo ću rendgenskog snimanja. defectura) fark. koji nekome drugom nudi zakletvu. obezbeñ ivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. skopeo gledam) tehn. klonulim. klanac. nejak. klonulost.

pogreška. državnog štrajka 2. „Zakon na deset tablica". skladnost. nagrñ enost. listopad. obmanljiv. deformitet (lat. decentralizirati. broje ć i od marta. de centra lizirati (fr. nedolazak na su ñenje. pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjuju ći broj novčanica u opticaju. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. deflegmirati. deformisan (lat. zjap-ljenje. tefter. nedostatak. smenjivanje novčanica u opticaju i time podizanje kupovne vrednosti novca. naro č ito: prikriti porez. defraudator) v. defraudatio) pronevera. tefterdar. izgoreti. defraudator (nlat. deflegmirati (lat. deflatio) fin. deformis) pokvarena oblika. dehiscirati (lat. lažljiv. defo (fr. grč. defungere) prestanak života. decem. de. fr. skrenuti. dehidrogenacija (lat. narušen. decemviralan (lat. nagrñ enje. decemvirat (lat. decempeda (lat. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. decem) deset. opadanje. iz stare rimske istorije. savetovanje da se nešto ne u č ini. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. god. decemviratus) vladavina desetorice. dehiscentia) bog. dimovuk. deflagrare) sagoreti. osloboditi od vode. deflektirati (lat. defunkcija (lat. deflorisati (lat. deformatio) kvarenje oblika. pristojan. čestit. up. deflacionisti (lat. dehiscere) raspu ći se. decemvir) član kolegija od 10 članova. deformis) v. deflatio) fin. obgoreti. pokvarenost oblika. uzdržljiv (u umetni č kom smislu). koji podvaljuje. gubljenje. deflectere) savijati. pošten. med. inflacija. decem (lat. prikladnost. prosinac. supr. deflorator (lat. od 10 stopa. pes stopa) motka za merenje. deflorare) oduzeti devojci nevinost. dehidracija. utajiti. ned. zjapiti. odstupanje. unaka-ženost. defraudant (lat. nagr ñ iva-nje. decennium) vreme (ili: period) od deset godina. dehidratacija (lat. deflagratio) hen. unakaživanje. unakaziti. deceptivan (lat. kidanje lišća sa drveć a i dr. deflector)" naprava na dimnjaku radi zaštite od vetra i dima. dehortacija (lat. unakažena oblika. utajiva č . varalica. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. dehiscentan (lat. naro č ito u državnoj upravi. defter v. genesis postanak) han. phlegma) han. defraudans) proneverilac. već a