MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — gra ñevinarstvo — gramatika — grafika — gr č ki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lova č ki logika lokativ M metar ma ñ arski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksi čki

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mleta čki milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonema čki novogrč ki nema č ki neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinisti č ki — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skra ć enica — sli č no — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonema čki sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronema č ki stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, č as haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— č eški

t

— — — — — — —

tona tatarski tahi ć anski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrova č ki švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr č. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. ume ć e se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr č . abaks) l. sve č ani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otu ñ enje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di vo če (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) se č a drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogu ćeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da u čini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr č. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poreme ć aja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispo č etka, sasvim ispo četka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naro čito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim ku ćama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razli čitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naro čito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ku će, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmo ćnost, prevaga, preimu ćstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji č eka da bude unapreñ en za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañ i sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñ enje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_ će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolaze ć i ispred njegove lože u ereni, pre nego što će zapo četi borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna la ñ a poštanska lañ a za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna lañ a; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašć uje, koji zarašć uje, koji zale či; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren re či. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvili čnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji par č e hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr č . a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razli čite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnosti č ar (gr č . a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plasti čnijeg izvo ñenja muzi č kog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sa č injavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, o č ajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmi čar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmi čenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenau čenjak. agrar (gr č . a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradni č ke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se ti če zemlje, zemljoradni čki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñ enja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradni čkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopč a, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomo ć ni u č itelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju pot č injavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañ uju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da č , napada č ka ili izaziva č ka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neugla ñe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (gr č . agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludač ka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divlja či. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kra ć e vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvani č no odre ñ uje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na č uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privla č no kretanje miši ć a. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjedna čiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksi čkim značenjem ozna čava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljuć i njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr č. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašni čnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskra ćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema naho ñ enju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje č etiri nedelje pred Boži ć. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da ć e Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put do ći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, na činska, uzro č na). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuć e); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cev č ica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mla ñi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoć no nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenja č a. adjutor (lat. adjutor) pomo ć nik, pomaga č. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o gr č kim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grož ñ e. adkredulirati (nlat. adcredulare) odre ći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomo ćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; tako ñ e: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzi č kom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusova č kog reda: za ve ć u slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simboli čna uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoli č koj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siro č adi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji č asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje že ñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa že ñ) med. sredstvo za gašenje že ñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji ozna čava kretanje prema nekome ili ne č emu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koli činama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoć no sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budu ć eg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, o čigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladi ćko doba, mladi ćstvo; mladež, mladi ći, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, č ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, ki ćenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. anti č ki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoj če, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgrani č na ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. doga ñaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-č enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prili čno, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta na č ina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksi č kim znač enjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim re č enicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolni čke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, zna čajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naro čito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa zna č enjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomo ć u vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr č. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinami čkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (gr č . aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne la ñ e. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivi čno delo vezuje i jedan privatno-pravni gra ñanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomo ć na sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privo ñ enje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u č ast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomo ć nik; mla ñi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) peva č i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (gr č . aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

razvijanje vazduha u telu. aeg. lat. aeg. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. aerotaksi (grč. aeg. naročito vazduha. aeg. taxis ureñenje) zool. emballo ubacim) stvaranje gasnih. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. aeg. aeroidan (grč. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. kretanje organizama koji se slobodno kreću. aeg. aeg. aeromantija (grč. aeg. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeromagnetometrija (grč. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aerobije. aerolog (grč. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñ en da ne može podržati let aviona. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. koja se drži potiskom. tćnos napon. plasso obrazujem. uvo) ned. npr. aeg.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aeg. skok padobranom itd. aeg. aeg. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. eksploatacijom i istraživanjima). veliki aerodrom. kartograf. lat. v. aeg. aeg. therapefa lečenje) med. aeg.). aerostat (grč. bakterija u vodi. pomorski) vazduhoplovac. aerosoli (grč. aeropauza (grč. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. aerometar (grč. asroklub (grč. aeg. planos koji luta. koji stoji. aeg. aeg. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. eng. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. aerootitis (grč. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. aerologija (grč. meeting. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeg. aeg. aerotehnika (grč. aerokartograf (grč. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. aeg. kamen koji pada iz vazduha. aerostatika (grč. aeg. zoon životinja) zool. pneumatika. aeg. aeroskop (grč. aeg. taxis ureñenje) vazdušni taksi. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. aeroterapija (grč. statćs stajaći. aerotaksija (grč. zagrejavanje letilica itd. aerozoli v. lithos kamen) meteor. maglovit. aeg.). gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. vazduhoplovstvo. stručnjak u aerolo-giji. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri ve ć im i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. mechanike) fiz. v. portus luka) vazduš-na luka. klinein naginjati. aerokonvoj (grč. navigatio) plovidba po vazduhu. us. aeromshanika (grč. aerozoe (grč. fr. meteorski kamen.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aeg. aeronaut (grč. vazduhoplovstvo. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aeroplan. zbor. aerokarpija (grč. aerolit (grč. lat. aeg. aeg vazduh. helikopterom i dr. u vidu magle ili dima. izgaranje. terror strah. aeg. aeromedicina (grč. aeroport (grč. lat.). aeg. aeg. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeg. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. terme toplota. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeg. aeroplan (grč. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. Ićgos reč. aeg. metrfa) merenje vazduha. aeroeides) koji ima vid vazduha. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aeg) ned. aeroplast (grč. aeg. čvorište vazdušnih linija. eng. naus. karpos plod) v. eng. aerometrija (grč. aerokar (od grč. aerostacija (nlat. geokarpija. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. nautikos brodski. aeroza (grč. Magnes. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aerotonometar (grč. aeromiting (grč. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. 2 Leksikon aeronautika (grč. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. od istemi postavim. asronavigacija (grč. avion. . naus brod. aerosoli. aeg. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. aerotermodinamika (grč. lat. vazduholik. aeroterorizam (grč. asroklinoskop (grč. aeg. aeroskopija (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova.

aerotunel (grč. gutanje vazduha. aerofagija (grč. pun života. kao i pod vodom. stvoren u maloazijskoj Joniji. neprikosno-ven. jedne deonice. nezavidljivost. trgovanje novcem. azbest (gr č. aerofobija (grč.. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. aerofite (grč. ajour) šupljikati. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. . silovit. aeg. . končastog sastava. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca. bujan. i 2. metrfa merenje) 1. inače. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. pribežište. koji je imao dve karakteristične odlike: 1. duvački instrumenti. veća vrednost jedne vrste novca. aerofilatelija (grč. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomo ću snimaka iz vazduha. v.: bog. aerofotogrametrija (grč. igranje na berzi. 2. lat. aeg. azelia) neljubomornost. aeg. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. takoñe: epifite. phos svetlost. izbegavanje vazduha. preterano kitnjast govornik. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. agiotage) špekulacija. antički besednički stil. koji je pronašao Edison. a-sylos neopljačkan. pa i kod tuberkuloznih. nezauzetost. na utočište u nekoj stranoj državi. profesionalni igrač na berzi. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. azbestoza (gr č. tćpos mesto. metafizičke. aerotropizam (grč. jedna vrsta nesagorljivog minerala. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. ejderha) zmaj. phone glas) kuz. pr. doplata. azgin (tur. besan (obično o konju). životna sila. phobeo bojim se. aeg.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju.. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. aeg. asbestos neugasan) med. naročito zemljišta (terena). Asianus) stanovnik Azije. a-. baviti se ažiotažom. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). npr. hartija od vrednosti i sl. aerofotografija (grč. tzv. aeroturbina (grč. vojnih begunaca i sl. aeg. azeličai. phagem jesti) med. aeg. Takvi su pojmovi npr. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. neman. ažuran (fr. aeg. služi kao rñav toplonoša. zavese u pozorištima i dr. višak. osion. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. aeg. aeg.aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. aeg. gramma slovo. aerofor (grč. berzanske zelenap!enje. ala. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. doterivanje. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. lat. azigija (grč. pomeranje. čudovište. aeg. deo-nicama i sl. ažioter (fr. azil (grč. magneziju-mov silikat. udešavanje mere. azelija (grč. azilum ignorancije (lat. aeg. ret. od nominalne vrednosti. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. ažiotaža (fr. aeg. ažio-kovto (fr. phos svetlost. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. agio-conto) trg. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. bombastičan. pomo ću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. ažurirati (fr. a jour) tačan i brz u poslu. aerofon (grč. za izolaciju. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze uto čište. neudatost. hartijama od vrednosti. ažistaža (fr. aerofilter (grč. nem. flotta) „vazdušna flota". azgm besan) 1. entelehija i mnogi drugi. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. asbestos neugasan) mm. ažur (fr. plašim se) strah od vazduha. a-. sloboda. praviti šupljike. aždaja (tur. agio) trg. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. hartije od vrednosti i sl. obaviti posao na vreme. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). Azijat (lat. plahovit čovek. ažija (fr. phoneo zvučim) instru-ment. aeg. filatelija. odnosno kiseonika. nameštanje. utočište. onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. pravac) bog. aerofoni instrumenti (grč. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. ažiotirati (fr. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. igrati na berzi. ital. Asia. azijanizam ret. phoros koji nosi) donosač vazduha. 2. akcije. geofite). Aeroflot (grč. trćpos obrt. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. zygon jaram) neženjenost. phytcn biljka) bog.

sila) med. akademija (grč. praznik beskvasnog hleba. aitiologija (grč. a-zoon. Eis led. ein jedan. dynamis snaga. malaksavanje. ajzenaši pristalice Karla Marksa. akademija. naima krv) med. na noge! azurii (arap. nebesko plavetnilo. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. motka. air (tur. sperma seme) med. 4. element atom-ske mase 14. dakle. nastavak ites) tin.bez. skitnica. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. pripravan. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. ajvar (tur. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. školski. zyme kvasac.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. radnik koji stavlja drvo pod testeru. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije). azur. azoturija (grč. 1. a. aKademia. dobar. ua. slojevi bez organskih ostataka. uplitanje. urem mokriti) med. a-. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. redni broj 99. ajvan (tur. aylik) dohodak. ajsberg (nem. v. akademizam (grč. ajkuva (tur.) draga. akademičar (grč. ždrebac. arhaik. plava boja neba. 2. ajgir (tur. karbonat bakra. azur. hazir ola) spremajte se. periodos) geol. koji pripada akademiji. hajvar. azzurro) l. bitanga. Ajas (grč. ajmana (tur.19 azima (grč. azot (grč. azo-bojs (gr č. ajnleger (nem. sin Telamona. airli (tur. atomska masa 254. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. 3. 2. grč. gfgnomai nestajem. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. azoogenija (grč. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. hazir) 2. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji). ajman. hayirli) srećan. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. gotovan. as-samt strana) astr. gotov. koji nije u stanju da održava život) hem. aKademikćs) v. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. egiologija. spreman. visoka škola za nauku ili umetnost.-tur. Platonova škola. akademičar. plata. korist. ropsko podražavanje antičkih uzora. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. a. akademska rasprava strogo naučna raspra- . eins jedan) v. usiljen. ljubavnica. Aias) kit. zadužbina. haymana) 1. Otkriven 1954. azur (tur. ajskastn (nem. zb<zg toga. aKademia od osobnog imena AKademos. azotos. rednog broja 7. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañ ivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). znak N. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. kralja salaminskog.zoon. 5. krut. einlegen staviti) štamp. ajdamak (tur. a ostali je deo pod vodom). jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). azoospermija (grč.. azoik (grč. ili organskoga iz anorganskog. azotos.) vrsta plave boje. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. domaća životinja. pilu. hayir) sreća. aygir) pastuv. zoo živim. trovalentan. koji se tiče akademije. ajnc (nem. najstariji period Zemljine kore. a-zoon. azuran.) v. stoka. aitfa uzrok. ajnakter (nem. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokra ći. ajluk (tur. hajvan. radioaktivan.bez. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). zoon živo biće. azurit (fr. neradnik. ajam (tur. nedostatak snage za život. aKademikos) koji pripada visokoj. azotos. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. Eisberg) ledeni breg. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. azimut (arap. ajnzac (nem. marva. gde su akademski držali kongres 1869. poludeo i ubio se od žalosti. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. a-. budite pripravni. akademski (grč. akademik. akademik (grč. znak Es. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. dobrotvorne ustanova. plavetnilo. azotemija (grč. a. dobro. te je. azurala (arap. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. ital. Ayse živa) muslimansko žensko ime. čestit. plav mineral. dušik. haydamak) batina. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1. logia nauka) v.067. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. više-manje. azoodinamija (grč. azojski period (grč. GGlato-nova filozofija. »sena ljubimica Muhamedova.) v. pl. 3. hemijski element. zoon život) kol. vent-en. ogrlina. Lavoazijeov naziv za nitrogen. uložak) muz. tur. velikoj školi (univerzitetu). Ajša (tur. Einsatz umetak. fig. lat. azur (fr. obrazovan na visokoj školi. azotometar (grč. slabljenje. azotos. koji se ti če ove. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. ajnštajnij(um). 2.

) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. Hristu i svetiteljima. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. axantha bodlja. kao „prostorna supstancija". akvedukt. aqua destillata) hen. koji se ne peva sedeći. akatist (grč. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. a. akaparer (fr. zbirka satiričnih. po učenju Upanišada: etar. akataleptičan (grč. aqua voda. bodljikava karlica. ljupko. kamerama i dr. akaustičan (grč. akva Bineli (nlat. Etiopiji. mekuštvo. naročito na Veliku subotu. Africi. nepoi-manje. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). aqua. akaša (ind. logia govor) nezgodan. akva destilata (lat. akagrJa) neplodnost. akaparisati (fr. axampsfa) negipkost.) fil. akvarelirati (ital. med. akvaped (lat. papilomi i dr. po svom ćefu. akvamarin (lat. akvadukt v. logia govor) lit. nemogućnost pijenja ili gutanja. neshvatanje. nautika. aKataleptos) nedokučljiv. Kardfa srce) fiziol. nemanje srca. v. agere voditi) prav. malodušnost. akvagij(um) (lat. akampsija (grč. eng. a-. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. bez. a-Katastatos) nepostojan. aquaplaning) sp. calcul račun). bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. Kathfzo) ne sedeći. a-. . aqua. akvaplaning (eng. akalkulija (grč. accapareur) nakupovalac. akarpija (grč. neshvatljiv. nepriličan. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). četvoroglasno. akvanautika (lat. akairologija (grč. fig. akvabatik (lat. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). akademski grañanin slušalac. stojeći. potres mozga. akvatikum. neprikladan govor. u četiri glasa. reč akakJa znači nevinost). podrugljivih pesama.ne. akapLja bodlja. akvarel (ital. lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. kao što su bradavice. akatalepsija (grč. od koga se dobija gumarabika. marinus morski) min. med. pelvis karlica) med. koja se peva. a capriccio) nuz. akaša je starija od svih njih. praćena hipertrofičnim promenama na koži. akvaplan (lat. nezapaljiv. aqua. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. pravo isuši-vanja zemljišta. nepravilan (za groznicu). promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. v. nena-klonost prema čistoći. Kataposis pijenje) med. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. graphfa pisanje) med. akatapozis (grč. umiljato. akacija (grč. nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). akarecevole (ital. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. akva (lat. aKathars(a) nečistoća. akardija (grč. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč.akairologija 20 akvarelist(a) va. akatarzija (grč. aqua Binelli) farm. horsko pevanje bez pratnje instrumenata. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. nečistoća krvi. zakupac robe radi cphekulacije. vrsta berila. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. lat. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. u nezgodan čas. zgrčenost. a-. akatolik (grč.ne. aKairos nezgodan. a-Katalektikos) poet. akak!a) bog. tj. a kvadro (ital. snabdeveno reflektorima. akatastatičan (grč. planus ravan) sp. akatističan (grč. a-. a capella) kuz. nestalan. a quadro) muz. akantopelvis (grč. a kapele (ital. pedis noga) podvodni bicikl. pravo odvoñenja vode. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. omanje trnovito drvo koje raste u ist. acqerellare) slikati vodenim bojama. aqua. axantha bodlja) ned. akantologija (grč. tj. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. fr. naročito protestant. nedostatak razumevanja. akantoza (grč. aqua. med. nepojmljiv. prekapnica. axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari.. grč. aqua. neuredan. a kapričo (ital. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. Kata. a. akvalung (lat. assarageg) zakupljivati radi dobiti. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akarecevole. student univerziteta. nego stojeći ili u hodu. destilacijom prečišćena voda. akatalektičan stih (grč. ukrućenost udova. aqua) voda. akvarelist(a) (fr. accarezzevole) muz. ned. samovoljno. a-Kaustos) nesagorljiv. akatagrafija (grč. accarezzevolmente) tuz. pes. akarecevolmente (ital. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac.

oblik ruskog larpurlartizma. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuć e zavode). akolada (lat. akvestus konjugalis (nlat. akedija (grč. aKinesfa) nepokretljivost. pozdravljati klicanjem. ret. aquaticus) podvodan. aceridi. npr. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. kad lisica kaže da je grož ñ e kiselo. fortis jak) hen. nauka o le čenju se č enjem. par aklamasjon (fr. 1. prelomio stanje u razvoju bolesti.. vodeni. fig. akte vrhunac. aklimatacija (nlat. 21 akolada akianoblepsija (grč. akvizitor (lat. vodovodna cev. poznavanje sredstava za lečenje rana. aqua. acquestus conjuga-lis) prav. v. astr. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). akmak (tur. aklimatizacija (nlat. vodovod. priznanica. akefalos (grč. zadovoljiti. aqua. aklastičan (grč. kišovit. ime jednog sazvež ñ a. odomaćivanje. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. a-. stari rimski vodovod. mesto u apoteci gde se drži voda. akviziter (lat. sticanje. klicanje. kad se neko pravi da nešto ne mari. akvadukt. slepilo za plavu boju. acclimatisare) prila-goditi. akio čujem. akenonoet v. acquisitio) tekovina. metron mera) med. a ć tak) glupan. accollata. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. uzvikivanje. acquisitor sticalac) trg. acedija. med. upotreba reči u prenesenom smislu. blepo vidim) ned. akvijescsncija (lat. bubuljica. god. bez pojedinačnog glasanja. ducere voditi) 1. akik (tur. umirivanje. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. orlovi (orao suri i orao krstaš). ukočenost jednog uda ili više udova. akirija (grč. akvila (lat. nabavljanje. akov lek. izmirenje nekog dugovanja. sprava za merenje stepena ja č ine č ula sluha. kišovitost. pokraj vode. ergon delo) ned. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. aklimatizirati (nlat. akvafortis (lat. akvozitet (lat. aquosus) pun vode. aklamacija (lat. barovit. prilagoñava™ podneblju. budala. collum vrat. akpe) med. stečeno dobro. aKedeia) v. aquila) pl. aquiescentia) umirenje. tj. zarada. . par acclamation) izvršiti izbor.. akvatičan (lat. aklimatiziranje. tinta boja) gra-fi čka tehnika duboke štampe sli čna ba-kropisu po na činu štampanja. anne (grč. zool. snažna voda. aquatilia) zool. a-. nabavljene. aquila) zool. ake lečenje. akvagijum. akijezis (grč. uzetost živaca. ovlašćeno lice koje. aklimatizacija. 3. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). zara ñ uje. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. koji živi u vodi. Akvarij(us) (lat. v. kri-ti čno. fig. akoemetar (grč. akvozan (lat. aquaticum) prav. 3. ili usvojiti kakav predlog. acclimatatio) v. atiline (lat. akvijescirati (lat. aklimatizacija. zajednička tekovina muža i žene. aKesis) v. Kyesis trudnoća) ned. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. vlažan. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. acclimatio) v. nesposobnost »sene da bude oploñena. akug£a) neprava upotreba jedne reči. aki (fr. aquositas) bogatstvo vodom. aquarius) astr. skupljač oglasa (za novine). č ovek koji ne trpi ni č iju vlast. akizam (grč. akumetar. aklamirati (lat. aKephalos bezglav) sanjalica. aidestos nezatvoren) Opt. uz platu ili proce-nat. akvatilije (lat. akvedukt (lat. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. aqua. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. kanal. aquiscere) umiriti. acquisitor) čovek koji nešto sti č e. a medved za žute kruške. aklimacija. akvizicija (lat. vodene biljke. naviknuti na neku tuñ u klimu. ital. aklimatacija. akognozija (grč. acquit) plać anje. stečeno. fr. jednoglasno. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. gnojnica. nauka o hirurškim operacijama. arh. spravlja se od šalitre i razre ñene sumporne kiseline. aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. slatkovodne životinje. akvatikum (lat. šiljak) med. ukras u obliku orla na zabatu ku će. bogat vodom. aqua. akinezija (grč. orao. farm. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. akme (grč. z. prilago ñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. 2. nabavlja ili zadobiva. 2. navikavanje na tuñu klimu. akvaterarij(um) (lat. moč varan. ne lomi zrake. akezija (grč. akvatinta (lat. gnosis poznavanje) med. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". pristankom svih. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevo ñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. kuapbv zagasito-plav.akvarij(um) akvarij(um) (lat. bez pojedinačnog glasanja. odoma ćiti. aklimacija (nlat.adobivanje. akvizitum (lat. akiurgija (grč. acenonoet. koji ne prelama. acezija. acquisitum) nešto što je zadobiveno. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci).

accordamento) muz. porav-nati. akratija (grč. slagati. uopšte svaka otrovna životinja. akreditiranom.8 t2). kuz. a conto) uzimanje na račun. tj. zglašavajući. sprovodnik. „štimer". akrep) škorpija. suprotno: ateizam.. na ime zarade ili primanja. po svršenom parčetu. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. viljuška za zglašavanje. unapred. med. kotyledon udubljenje) il. koji je u punoj snazi. naročiti način plaćanja radnika.. akreditiv (nlat.22 ramenu novoproizvedenog viteza. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgova čkih ku ća u raznim mestima. logia nauka) nauka o lekovima. dovršen. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. dok su sve ostale stvari. trg. bledilo. a-. izgladiti. po dešavanje. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. akrescenziJa akorder (fr. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. zglasilac. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. aKolastos) neumeren čovek. = 4840 kvadratnih jardi (4046. priseo jiti. pridružiti. unapred. pripojiti. akomodirati se. vansudsko poravnanje. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). predujmiti. accordo) ručna harmonika za razvlačenje. pronañena 1829. akotiledone (grč. kćsmos uredan) neurednost. akomodirati (lat. akosmizam (grč. spojiti. akonitin (grč. asge) engleska mera za površinu. a-. akordamento (ital. assogrogage) prisajedi-niti. v. zglasilo. akosmija (grč. akomodman (fr. ne nadnicom. akordando (ital. sporazumeti se.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. izravnati. fait accompli) svršen čin. otuda: dati neki posao u akord. uzimanje unapred. na ime. zagrada. akrescenzija (lat. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. udesiti. uzimanje predujma. u ime predujma. jakrep. namiriti se. žice). akranija (grč. aceordium) kuz. zagraditi. a-. utvrñenja i sl. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. akomija (grč. akdniton jedić. voj. accord. proždrljiva!]. zagrliti. sporazum. 'aqrab. akologija (grč. punomoćje. fet akompli (fr. bolestan izgled lica. accreditivum) punomoćstvo. dati posao u rad s tim da se pla ć a po svršenom poslu. pogodba. ugovor. kuz. udešavanje.crescere rasti) prira-štaj. akratoterme (grč. akreditirati (nlat. akolirati (fr. složiti. . Aconitum napellus) hem. kao jedino što doista živi. akomodacija (lat. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. fr. samo bog. a-. akolast (grč. akratos jak. tur. poravna™ se. accorder) zglasiti. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. namestiti se udobno. sobe i dr. akordirati (fr. pa i sam svet. accordoir) muz. bog. združenje. accordeur. accordatore) kuz. poverenje. akolit (grč. voj. akrep (arap. udešavanje muzičkih instrumenata. akonto. ad. suma koja se uzima na račun. accompagner) pratiti. okončan. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. overenje. o plaćanju nekog duga. urediti. akontirati (ital. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. sprovoditi. accompli) završen. nečistoća. dati kredit. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. zglaša-vati. accreditare) ovlastiti. slaganje. a conto) trg. akompli (fr. accommodare. akreditirati se steći ime. priraštaj. tačkati. na račun. akompanjirati (fr. uroñena nakaznost glave. samo modifikacije božanstva. sloga. žderonja. akorporacija (nlat. glas. zglašavanje. ital. pripadanje. poverenje. assoglmoder) podesiti. akoz lek. udesiti se. bezdlačnost. povećanje. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. dopustiti. priznati. god. accompagner) pratilac. na ime zarade ili primanja. ckrku-larni akreditiv akreditivno. kranfon lubanja) fiziol. akorporirati (nlat. svršen. akord (ital. o sredstvima za lečenje rana. accordando) kuz. saglasnost. accommodement) udobno ureñivanje kuće. predujam. tip. ćelavost. akontacija (ital. fr. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. accommodatio) udešavanje. a ne nadnicama. a-. odobriti. udesiti (glasove. krateia nemoć. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. kote kosa) ned. poravnati se. poravnanje. akrement (lat. ove-riti. opunomoćiti. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. a-. staviti u za-grade. a kong» (ital. akr (eng. bez istinske stvarnosti. aKĆluthos) pomoćnik. vezati za ggritke. accordo. accrementum) poraštaj. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. accorporatio) sjedinjenje. nl. uvaženje. akordion (ital. udešavajući. akompanjist(a) (fr. a ne nadnicom. accoler) obgrliti. npr. terme. nlat. akordoar (fr. plaćati taj posao po parčetu. udešavanje instrumenata i glasova.

Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. akrobistija (grč. . akrije (lat. istraživanju i.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč. akromatopsija v. akros. donje vilice. kephale glava) znat. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. glavica) ark. akropostija. redak) pesma kod koje po četna. akribes. akros. akrokolije (grč. pelivan. akribometar (gr č. usmen. ple ć e. koji nosi plod na vrhu. npr. oporost. optuživanje. akribologija (grč. akros. akropetalan (grč. akrizija (grč. graphfa. akrobata) (grč. akrografija (grč. petalon list) bog. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. odyne bol) ked. kratko ć a jednoga ili više udova. karpos plod) bog. krajnji udovi tela. slemenu gra ñevina. akros. akroliti (grč. megas velik) med. akros. akromion (grč. akrobatika (grč. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. akroterija (grč. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. Akropolis (gr č . naro čito krajnjih. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. akrćasis) slušanje. aseg ljut) farm. kljun la ñ e (kao pobedni znak na novcu). čitanje. temeljitost.(grč. akrimonija (lat. aseg oštar. pisanju. akromazija v. u obliku predavanja. sophia mudrost) najviša mudrost. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). akros) predmetak u složenicama sa zna č enjem. akros. lopatica. akriminacija (nlat. stfchos niz. tačnost u govoru. akrolein (lat. pri obre-zanju. ple ć ka. kome je potrebno usmeno objašnjenje. akroamatičan (grč. akropostija (grč. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akromion. akrobistija. akromatin v. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se č uje. predavanje. akrfs skakavac. akrobacija (grč. akro. akrosofija (grč. akrisfa) nerasudnost. jezika. ahromazija. gradska tvrñava u Atini i ostalim grč kim gradovima. akros. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). odseca. akrobystfa) v. vrh zgrade. akribija (grč. koji se. akroama (grč. u životu. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. uopšte. <upr. oleum ulje) hen. acrimonia) oštrina. kao i ostalih perifer-nih delova tela. polis grad) gornji grad. med. akribes. gornji deo. akromfa) znat. akros) fil istraživanje prauzroka. nosa. akros. ta čan metron merim) sprava za ta č no merenje veoma malih predmeta. akros. neodlu č nost. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. monos jedini. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plasti čne mase (poliakrilne smole). prevrta č. mikrćs mali) med. accriminatio) optužba. akros. rasuñivanja. razgovor koji prija uvu (naro č ito za vreme jela kod starih Grka). otpornost. akrostih (grč. akros. akrotizam (grč. akrilna kiselina hen. tj. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. šiljatost glave. akroazis (grč. akros. akritičan (grč. koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). usnica. brižlji-vost. akrogrami (grč. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. ruke i noge) od kamena. gornji. akronim (grč. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. ahromatopsija. poslednjeg uzroka stvari. avij. akromegalija (grč. krajnji. akro. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. akrokarpičan (grč. oputa ime) veštač ka skraćenica sastavljena od početnih slova ili po č etnih slova neke složene re č i ili više reči. predavanje. onaj koji se hrani skakavcima. akromonosilabike (grč.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. akrokefalija (grč. kolon ud) št. kiselina. pathos bolest) med. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. ruku i nogu. opori lekovi. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. phagos žderač) skakavcojed. akros. akros. bazipetalan. akros. gorčina. stanje pre obrezanja (kod Jevreja). neodre ñ enost stanja bolesti. metron) tačno merenje. akribeia) tačnost. ahromatin. šiljat. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). teško razumljiv. akromikrija (grč. nekritičan. akribometrija (grč. gipko-sti i okretnosti. savesnost. okrivljavanje. pisanje) tip. postupak pri radu kiselinama. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. znat. ljuti. ljutina. akridofag (gr č . akropatija (grč. akroterion vrh.

delanje. activitas) živost. u dejstvu. aksiologija (grč. one koje se ti č u države. akros. aktivnost (lat. marljivost. aksiomatičan (grč. 2. koji dejstvuje. učenje o vrednostima. logia nauka) fil. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. timologija. naročito u sudu. activus delatan. hem. akseničan. axilla pazuho) pazušni. dela. akt (lat.. politički aktivist). acta apostolorum) pl. akter (fr. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. pretres. 2. radan. javne radnje. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. onda su i me ñ u sobom jednake). activus delatan) radan. Kad su dve količine jednake tre ć oj. nadljubiča-stih. tj. axis oca. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. activus delatan) onaj koji je delatan. aktivan (lat. dejstvo. imovina. aksungija (lat. aktivirati (nlat. akroholija (grč. . moruzge. očevidna istina. ubrzati. bez kostura. istinit. v. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. osovinski. pospešavati. hartije od vrednosti. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ č ovek kao pregled. razjaren) jarost. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. activa) trg. svojstvo sunčanih. act. ustalač ki. rasprava. raditi) pl. nekretnine). stopala. Achse osovina) „osovinaš". ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čove čjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. aktiv 2. zrak) fiz. axioma ugled. pregala č ki. radnje. akrćcholos jarostan. aktivator (lat. koji se ne dokazuje. istina koja se ne može dokazati (npr. activare) staviti u dejstvo. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. svaka svečana javna radnja. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. dela apostola. čin.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. aktivi (nlat. lat. potraživanje (suprotno: pasiva). phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. 2. mast. naročito sudska radnja. radnja. spisi koji se tiču nečega. usta). akrofobija (grč. hemijsko dejstvo sun č anih zrakova. aksenija (grč. v. aksonometrija (gr č . aktivirati. uvesti u aktivnu službu. tj. actinaria) 3001. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. radinost. poz. pogurnuti. koji označava delatnost) 1. cijanoza. aksist (nem. nlat. akros. aktfs. actum. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. os) osni. aktis. eng. aktinije (grč. izvršilac) glumac. koji vredi. activus) v. actus. akrocijanoza (grč. uč esnik u nekoj radnji ili u nekom doga ñ aju. activare) v. pristalica aktivizma. akta (lat. activus delatan. nedokažljiva istina. axis osovina. v. morske životinje iz porodice anto-zoa. radni. 1. acta od agere delati. axios vredan. očevidan. aksiom. „osovine Berlin—Rim—Tokio". aktivist(a) (lat. radi u nekoj oblasti (npr. mekanog tela. ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. activus. osovina. aktivacija (lat. zrakova da izazovu hemijske promene. radan) 1. agere delati. aktivitet. uši. aksiom (grč. gram. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. aksinomantija (grč. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. aktiva (lat. gram. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. akta publika (lat. aheša) negostoljubivost. activa) trg. živ. aktentašna (nem. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru. aksilarni (lat. okretnost. raditi) fil.) med. ahbp oca. pl.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. aktiv-nost. aktive (lat. farm. trg. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili poja čava delovanje neke druge supstance. još u službi. aktinos) hek. ubrza-vati. negostoprimstvo. fr. revnost. aktinizam (grč. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. teorija vrednosti. bradva. radno stanje (suprotno: pasiv). okretan. fil. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. activi) pl. šake. razjarenost. aktinidi (grč. delovanje. radni. acte) delo. aktivizam (lat. aksijalni (lat. axine sekira. acta publica) pl. metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. salo. Aktentasche) torba za spise. odstraniti je. pospešiti. za razliku od pasiva. manteia proricanje) proricanje po sekirama. osovina. njegovim stalnim nastojanjem. koji radi. ili su mu č ak od štete. aksiomatika nauka o aksiomima. praktično. akta apostolorum (lat. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. aktivitet (nlat. delatnost. imanje (novac. pojačavanje delatnosti. ne raditi po njoj ništa. suprotno: inaktivi. aktivisati (nlat. aktinos sunčani zrak. vredan. stavljanje u delovanje. od kojih sopstvenik ima koristi. aktfs. up. acteur. javni spis. državnim nad-leštvima itd. actor vršilac. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata.

talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. redni broj 86. princip prirodne istorije. agere raditi. aktis. optuživanje. aktis. gramma slovo) rendgenska slika.). ascusa-bilis) tužljiv. aktinij(um) (grč. aktuelan (nlat. atomska masa 219. aktinometar (grč. spol-no sjedinjavanje. jesu aktinski. accusatio) tuženje. akuzabilan (lat. aktinograf (grč. ostvariva-ti. graphia opis) nauka o zracima. aktualan (lat. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. 2. koji je na dnevnom redu. aktinidi. actuarius) sudski pisar. dan. koji se odnosi neposredno na današnjicu. aktis. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. aktualizam (lat. aktinomorfan (grč. Actinomyces) biol. actualis) sadašnjost. aktis.. rad. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. aktis gen. stvarnost. aktis. morphe oblik) bog. naro čito: oštrina tona. aktis. accusare optužiti. bodljikast. advokat. aktinimetar (grč. aktinoelektricitet (grč. tužitelj. aktualizirati (fr. energeia delo. accusatus) tuženik.92 sek. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. med. dat. aktis. savremen. oni koji stanuju na obali. privesti ili privoditi u delo. aktuacija (nlat. metron mera) 1. današnji. . instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). accusator) tužilac. tuži-lački. aktis. aktuar (lat. aktinon (grč. actus) radnja. aktinoidi v. actualis) fil. oštrina. čin. actuel) v. aktus (lat. goveda i svinja. zrači H-zrake. aktualitet (lat. primorci. svečan čin. grapho pišem) fiz. lečenje zracima. ostvarenje. sparivanje. nevidljivi. actor) prav. acuitas) šiljatost. akuzacija (lat. optuženje. aktis. aktis. naročito geologije i bio-logije. što). akuzator (lat. aktovka (lat. aktis. aktinos zrak) fiz. akuzatorski (lat. aktinoterapija (grč. aktualizo-vati. redni broj 89. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. akuitet (nlat. supr. teorija aktualiteta psi*. optužljiv. actualis. aktinski (grč. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. actu) u istini. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. aktuelna energija živa sila. atomska masa 227. zastupnik. ostvarivanje. sadašnja važnost. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomo ću selena. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova. metron metar) fiz. aktis) hen. kinetička energija. a ne nešto supstancijalno. znak Ap. istinit. akuzatus (lat. odista. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. današnjica. optužni. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. aktuelan. kažnjiv. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktfs. znak As. suprotno: akuzatus. ispitivanje. zrakast. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktualizacija (lat. radioaktivan element. današnja zanimljivost. optuže-nik. prenošljiva i na ljude. delo. aktinomikoza (grč. aktualizovati (fr. akuzator. accusativus) gram. aktinometrija (grč. akuleiforman (lat. aktu (lat. fr. aktrisa (fr. danost. poluvreme raspada 3. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. školska svečanost. hem. ostvariti. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aculeiformis) žaokast. koji hemijski razlaže. prozračavanje rendgenom. actuatio) med. koji hemijski dejstvuje. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. aktor (lat. aktinoskopija (grč. akuzativ (lat. aktinogram (grč. actuel) sadašnji. aktuelaost. stvarno. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. skopeo gledam) med. actrice) glumica. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). zarazna bolest najpre opažena kod konja. ispoljava se na organima za va-renje. aktinografija (grč. dejstvo nekog leka na organizam. savremenost. prouzrokovači aktino-mikoze (v. izdavalac punomoćja. aktuelnost (fr. stvaran. mykes gljiva) ned. aktualitet. actualisatio) privoñenje u delo. aktis. accusatorius) prav. metron mera) fiz. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. rentgenogram. činjenički. nlat. optužilac. aktinomicete (lat. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. akte strma obala) pl. actualis) v. actualiser) v. therapeia lečenje) med. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. svečanost. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. tužilac. aktinična energija (grč. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije.

acceptare) primalac. angularis ugaoni) kom. accelerare) ubrzati. akupunktura (lat. spajati. i fr. grč. gram. akumulirati (lat. accumulare) nagomil(av)-ati. aparat za skupljanje električne energije. oštrougli. način lečenja nekih bolesti. poroditi. pozori1pte. odobriti. accentus) gram. accentuation) gram. teški naglasak (u grč. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. slog ili neku reč. tačan. „prihvaćena". koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". oštri naglasak. crkva). acutus accentus) gram. akulturacija (eng. akceleracija (lat. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akcen(a)t (lat. accelerare ubrzavati. grč. akcelerometar (lat. akcentologija (lat. acutus) oštar. kao u molra. akutangularan (lat. primljen od Kineza i Japanaca. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akcent. acceptabilis) primljiv. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. nauka o akcentima. akceptibilitet (nlat. acculturation) l. oštri akcent. poroñaju i babinjama. skupljač. accepti latio) trg. akušeza (fr. paciscenata. akumulator (lat. akcentuacija. nauka o zvuku. akceptilacija (lat. akuo čujem. akupiktura (nlat. akcentus akutus (lat. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). ret. akcepta (lat. primljena menica. naglašavanje. usvojljiv. acus igla. accumulator gomilač. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. akceptor (lat. „sprejeta". akcentus gravis (lat. akceptacija (nlat. akustika (grč. accumulatio nagomilava-nje) 1. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. od dveju ugovoračkih strana. prihodi. a druga akceptant— primalac). akcept (lat. jedna je promitent — ponu-ñač. gramatici. akumulacija (lat. dohoci. akcentovati (lat. accoucher) pomoći ženi da rodi. akupresura (lat. akuširati (fr. akuplirati (fr. acceptibilitas) pri-mljivost. up. akušerstvo (fr. akcept. sticati. akutan (lat. pri izgovoru. gramatici). uredan. acceptatio cambii) primanje menice. priznati. akušersko odeljenje med. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. acceptare) primiti. akumetar (grč. akustikos. staviti. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. ubrzavanje. ispravan. ubrzanje. akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. accelerativus) ubrzavan. prihvatiti. acceptare) v.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. akceptant (lat. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. ubr-zavati. isticanje. poroditi se. acceptus primljen. vez. accoucheuse) babica. acutus oštar. accoupler) sparivati. akcentuacija (fr. nlat. akustičan (grč. nagomilavanje (reči i izraza). nagomilavač. slušam) fiz. reč kojom se izražava primanje menice. akceptovati (lat. akcentus cirkumfleksus (lat. spa-riti. spojiti. primaljstvo. accentus naglasak. accepta) pl. prihvatljivost. accoucher) babištvo. naglasak (sloga ili reči). odobra-. steći. dvornice. akceptabilan (nlat. novac. akušer (fr. akut. prihvatljiv. vezivati dva po dva. accentus acutus) gram. prek. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. akcentovanje (lat. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. a obično traje do 40 dana. accentus gravis) gram. v. akuratan (lat. koji ubrzava. primalja. logia nauka) gram. akuo čujem. 2. izvijeni naglasak (u grč. akceptirati (lat. trasat. stavljati ak-cente na reči. gravis. jednog glasa. koji prisiljava na brzo rešenje. cirkumfleks. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. modernizacija (primitivne) kulture. porañati se. akut (lat. . prihvaćen) primanje menice. akceptirati. valac. sloga ili neke reči putem naglašavanja. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. acupressura pritisak iglom) med. accuratus) brižljiv. accentus circumflexus). znak za obeležavanje naglaska. akoemetar. nauka o trudnoći. acceleratio) fiz. ubrzavajući. 2. babičiti. akcelerirati (lat. metron mera) v. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. punctura bod) med. acupictura) vezenje. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. akutia bolest ona koja ć e se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. primalac jedne na sebe vučene menice. savestan. nagomilavač) fiz. accentus naglasak) gram.

opažati. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. Aladin. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. accise. poput (čega). akšam (tur. akcionirati (lat. akcizirati (fr. alabaster (grč. actio tužba) tužiti. pri-laz. op-tužiti. alaj-beg (tur. obrazaca. oporezovati. a la bonne heure) u dobri čas. svetina. raspusna. pomoćni. akcipirati (lat. accise) odrediti prirez. optuživati. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. zalazak sunca. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. 3. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. actio rad. delatnost. a la kart (fr. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). akcija (lat. slučajan. alay bayragi) glavna vojnička zastava. parada. senzal. akcidencijalan.. u vodi teško rastvorljiv. npr. slučaj. akcizor (fr. koji se tiče dejstva. alaj (tur. izbor jela po jelovniku. delanje) radni. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. fr. pristup) početnik. sporedan. alaj-barjak (tur. akcidens (lat. desiti se) nebitna. trg. nemoralna žena. akcionator (nlat. slučajna zarada. naučiti. fini. hartija od vrednosti i sl. al) otvoreno crven. acceptio) primanje. accisia. sporedan posao. accedere) pristup. izrada tablica. trošarina. acctionnaire) trg. alabandizam umetničko ošljarenje. 2. prila-zak. ak§am) l. halayik) 1. dejstvo. rumen. posrednik. action) radnja. vreme četvrte molitve muhamedanaca. akcidencijalan (nlat. trošarinu. alabastersko staklo mutno. koji nema veze sa suštinom stvari. al (tur. napad groznice. a 1a) kao. prvi mrak. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. alajka (tur. akcionar (fr.akcepcija 27 privreñivanje. razumeti. Aladnnova lampa. udeo. »sena opaka jezika. sporedna. alkohol. što je promenljive ili slučajno u njoj. mnoštvo. actio. alal. al-kali. a la bon-er (fr. svečana povorka. eng. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. ono o čemu niko ne vodi računa. osećati. alabastros. po zalasku sunca. alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. a la carte) prema jelovniku. lat. accise) onaj koji plaća prirez. robinja. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. akciza (fr. al. ala breve takt (ital. pripravnik u službi ili zvanju. akcesija (lat. veoma tvrda vrsta gipsa. accidentalis) v. accipere) primiti. actionator) tužitelj. al-) arapski član. accessus. akcidentalije (lat. uzgredan. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . alabastrum) št. akcesit (lat. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. alay) vojska. de-latni. accessio) pristupanje. med. accidentialis) nebitan. poluprovidno staklo. shvatiti. slu čajne osobine neke stvari. Aladinova lampa v. accidens. prihvatanje. deonica. accessus pristupanje. Al-kuran itd. po. član nekog akcionarskog društva. alabastar. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). accedere pristupiti. čuti. akcidentalan (nlat. accidentalia) slučajnosti. koje nisu bitne. tur. ružičast. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. delanje. deoničar. osetiti. sporednosti. naroč iti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. druga nagrada. (arap. usvojene znač enje neke reči. lat. tužilac. trošarinu. po ugledu na nešto. naro čita. akcioiiradi-jus avij. često se upotrebljava i el i ul. akcioni (lat. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). preduzimlji-vost. priraštaj. halal. 2. gomila. tip. accidere. usvajanje. gde je vladao rñav umetnički ukus). stupanje na vlast. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. pokvarena. accessorius) sporedan. poreznik. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. accise) trošarinac. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. akcidence (lat. alajbegova slama ono što nema vlasnika. akcesoran (nlat. accidere) pl. alev. sreća. akcizant (fr. na probu. odeljenje konjanika. akces (lat. a la (fr. akcidencija (lat. ono što još pripada glavnoj stvari. jezičara. odn.(ar. opaziti. accidere dogoditi se. akcesist(a) (lat. sluškinja. accidere dogañ ati se) prirez. sporedna nagrada. nlat.

belančevina. albertotipija tip. začedna bešika. strah. napad na nekog grdnjama. nespokojstvo. a-. alamanka (tur. albolit (lat. beli feldspat. . jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. albacija. fig. naročito bakra. nasledio odsustvo bojene materije. album (lat. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. allatus donesen) pl. alarmer) uzbuniti. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. ubrzanje. donositi. albus beo. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. belančevinasta materija. albumen) hem. obespokojavajući. eidos izgled. odmah. alarme. albanolog stručnjak za albanologiju. alat) pribor. albification) v. instrument za odreñivanje količine belan čevine u mokraći. alla prima) slik. grč. miraz. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. supr. zapadnjačkog). riba i gmizavaca). miraz. albit (lat. albus beo. albifikacija (nlat. uzbuna. Alaun. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. pravi bog. albacija (nlat. nazvane po pronalazaču. 2. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. oblik) zool. pokloniti. toksikon otrov) hem. nemir. al crven. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). albumin (lat. allantos kobasica) med. naro čito ru čni. allas. lat. alantijazis (grč. alat (arap. poziv ili znak ka oružju.. književnosti i kulture. uznemirujući. orijentalskog. poštanskih karata sa slikama. supr. alarmantan (fr. alumen) stipsa. do zemlje duga. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. Alemanne) gladnica. koračnice. na kome će se ostvariti neka radnja. oboljenje usled trovanja kobasicom. a-ilah) bbg. alat (tur. onaj koji boluje od albinizma. lalein brbljati) med. alantoida (grč. ala marna (ital. prćija. halaliti (tur. alla marcia) iuz. pozvati ka oružju. albifikacija. praviti uzbunu. alas (mañ. koji uznemiruje. materija koja u sebi sadrži belančevine. „brdska zemlja") staro. alarmirati (fr. po zapadnjački (za razliku od turskog. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. albatros (eng. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. albumen belance) hem. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. usled čega koža i kosa izgledaju bele. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). oruñe. pigmenta u koži kod ljudi i životinja. albus beo) min. afferre doneti. albuminat (lat. sve što je potrebno za rad. požurivanje. ital. zabrinutost. po evropski. alaun (nem. sjajanje metala. islamskog). svetao. alat. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. gramežljivac. albino (um. alaman (nem. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. alba (lat. lat. a o či crvenkaste. koju treba ispuniti slikama u boji. alatura (nlat. albumen (lat. tj. obespokojiti. albumen. alativ (fr. albugo) med. bela mrlja na rožnjači oka. at konj) alatast konj. allatura. allas. najednom slikati. Alba Greka (lat. zastrašiti. botulizam. albinizam (lat. danas samo pesničko ime Velike Britanije. knjiga sa belim listovima. uznemiriti. spomen-knjiga. alata (lat. alla turca) na turski način. jer bi odbilo svu svetlost. alaturka (ital. u zbunjivati. posrebravanje metala. ribar. halas. pustahija. alarmant) uznemiravan. bela. knjiga za skupljanje fotografija. alantoidna tečnost zool. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. vid. alacija (nlat. alatus krilat) davanje krila. od helal) l. dodatak u novcu za izdržavanje kuće. tur. alatio. afferre donositi) prav. metron mera) hem. grč. alatracija (nlat. bez prethodnog gruntiranja. alaliti. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. all'arme) voj. alafranka (ital. albugo (lat.000 listova). neobuzdan čovek. maraka itd.: alaturka. oprostiti se. albus beo) med. albatio) beljenje. albumen) hem. ala prima (ital. alla franca) na evropski način. allatratio) lajanje na. allantos kobasica. crtežima i sl. album belo) belina. albus beo) med. albedo (lat. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. začednica. riñan. albatross) zool. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. oprostiti se na rastanku. Albion (kelt. alarmist (fr. alah (arap. alantotoksikon (grč. spomenar. albuminimetar (lat.: alafrZnka. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. albino. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. belančevina. po turski (za razliku od evropskog. allas. pozdraviti se. alarm (fr. lat.

nastao usled bola. jasno crvene svetlosti. „volovsko oko". algetičan (grč. aleatorium) igračnica. požuda za bolom. konačno sam se odlu čio na neko delo. stolica. ureo mokrim) med. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. alkohol lišen jednog dela vodonika. izmet. alvus) anat. kockar. algeo osećam bol) med. algija (grč. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. aleatiko (ital. alegata (lat. aldehid (nlat. dakle. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. veština računanja. god. aleator) igrač kockom.'. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. u sazvežñ u „Bika". algoritam. albus beo) fiziol. alegat (lat. algorizam (arap. algofon (grč. pče-lanik. alea jacta est) posl. allegata) pl. na-vod. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomo ću opštih znakova. okreni. npr. ale! (fr. uživanje u bolu. aleator (lat. rythmos odnos) 1. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. algrafija (grč. alea kocka) muz. idi. aleatorni (lat. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. algoritam. nauka o algama. alvearium) košnica. albumoze (lat. alcohol. phonos ubistvo) med. neuralgija. graphfa) tip. algeo osećam bol) bolan. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). bolesti bubrega i dr. halva. otuda i naziv. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. izlučivanje belančevine mokraćom. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. algebra (arap. nagrada. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. kukuruznog brašna i dr. algos bol. udžbenik algebre. aldumaš (tur. kao znak šećerne bolesti. grč. trbuh. koji odgovara litogra-fiji. voštane ćelije u pčelinjem saću. okrecima. anat. albuminosus) koji sadrži belančevinu. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. aleatorij(um) (lat. algospazmus (grč. rythmos) v. alvaluk (tur. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. slastičar.. izvo ñ enje. allez) hajdete. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. uputstva. alea kocka. albuminoidi (lat. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). algoritam (arap. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. igrač na sre ću. kockarnica. kriptogamne vodene biljke. algaritam. algos bol. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. alea kocka) slučajan. alev (pere. alvearij(um) (lat. albuminurija (lat.) astr. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. algaritam (arap. naj češć e algi. napojnica. grč. alvadžija (tur.. nastala je u novoj muzici svo ćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñ ača. ćelijast. ra čun simbolima po odreñenim zakonima. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. algama (grč. algema) med. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve re č i kada je prešao Rubikon.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. napred! alea jakta est (lat. ležišta za zube u vilicama. alvus (lat. mat. „sastavljanje razdvojenih delova". algolagnija (grč. albumen. zvezda prve veličine. 2. šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. kocka je bačena. algologija (lat.. (boza). ćelijski. bescvetnice. al-veolarni živci vilični živci. 2. mesta navedena iz drugih dela. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. bol. albuminozan (nlat. pozivanje na neki zakon. plamene boje. alea kocka. bol živaca. lagneia obljuba) med. č ast koju daje obi č no onaj koji obu č e nešto novo. grč. spasmos grč) med. logia) bog. bolešljiv. allegatum) navedeno mesto. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast. aleatorika (lat. belančevit. alveole (lat. znalac algebre. al-gebr) kat. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. rythmcs) v. helvahk) napojnica. male duplje. Aldebaran (arap. aldim) zlato. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. alveoli) l.) crven. alge (lat. grč. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . alva (tur. alveolaran (nlat. grč. alga. algae) bot. algos bol. helva) v.. gr č mišića praćen bolom. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. albus beo) ned. aldum (tur. trnka. med. tj.

aleluja (hebr. koji je osnovao 331. naročito protivotrov. alegro vivace) muz. suva u čenost radi u čenosti. alegro.alegacija ZO alegacija (lat. allelophthorfa) fil. pre n. aleksin (grč. štitim) hem. allegro assai) muz. alegramente (ital. bez ikakve veze sa stvarnim životom. man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alegrisimo. alegro kon fuoko (ital. č ist rad (u bakrorezu). alegro kon brio. alektacija (lat. allegro furioso) muz. rug vatra) med. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). slikovito objašnjenje pojma ili misli. alexo pomažem. allegorikos) iskazan slikom. alegro kon brio (ital. aleksipiretikon (grč. alegro kon spirito. brzo. klasi č an stih Francuza. a ne direktno. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). slikovit. »sivo. ova reč zna či i pozlać ene jabuka na vrhu minareta. alegro non tango (ital. u HUP veku. vrlo veselo. dvanaesterac. slikovito. alegretino (ital. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. alegramente. što življe. lek protiv trovanja. allegro con fuoco) muz. odmereno hitro. aleksija (grč. pat-hos doživljaj. vatreno. v. hallal. alegro kon mogo (ital. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ć elice. iz HP veka. izražavati misli zavijeno. manje živo. allegro pop tanto) muz. allegoreo drukčije izražavam. uticaj) nauka koja se bavi prou čavanjem biohemijskih uticaja izme ñ u biljaka. uzburkano. alexo branim) med. alektryon petao. aleksifarmacija (grč. vrlo »sivo. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. alegorija (grč. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. u pono ći kao u po dana" (nar. alektriomahija (grč. allelon meñusobni. manje brzo nego u alegro. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. ne mnogo brzo. slikovit govor. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. allegro con moto) muz. . alegro di molto (ital. umereno alegreto. aleksiterijum. pored ostalih mnogih značenja. alegorist(a) (grč. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. aliluja. alegro kon fuoko. po-morskog grada u Donjem Egiptu. u arapskom. alegro (ital. aleksifarmakon (grč. alexo branim. vrsta dragog kamena. v. alelopatija (grč. šetalište izmeñu dva reda drve ć a. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir me ñ u vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. allegrettino) muz. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grč kog obrazovanje i gr č ke književnosti. i dr. delo ili pisca. izazivanje draži. alam znak. phtefro unittavam. v.) nauka o protivotro-vima. alegorisati. allegro maestoso) muz. sa dostojanstvom. alegro furiozo (ital. allegoria) poet. u slikama. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. veselo. allegretto) muz. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih nau čnika-tumača. allegrissimo) muz. allectatio) mamljenje. alegro kon brio. Septua-ginta. v. allegro di molto) muz. allegramente) v. alegrisimo. drukčije prikazujem) v. aleksandrijski gramati-č ari. manje veselo. ne odviše brzo. alegreto (ital. umereno brzo. allegro con brio) muz. alegro asai (ital. delovanje. allelon naizmeničan. simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. protivotrovni. navoñ enje činjenica. allegro) muz. vrlo veselo. lexis govor) psih. allee) drvored. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. alexo branim. alegro kon spirito (ital. pesma u slavu boga. aleksandrinac poet. allegatio) navoñenje. strasno i brzo. hitro.e. zavijen. alegrisimo (ital. allegro ma pop troppo) muz. sa žarom. sredstvo protiv groznice. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. alegro di molto. aleksiteričan (grč. alegoričan (grč. živo i brzo. alegro ma non tropo (ital. alegro moderato (ital. živahno. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. alegorisati (grč. alegro maestozo (ital. sredstvo za spasavanje i pomoć. alegro vivače (ital. protivotrov. aleja (fr. allegro moderato) muz. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). aleksit (grč. alegorizirati (grč. pharmakon lek) med. aleloftorija (grč. pozivanje na spis. alektriomantija (grč. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. koji poti če iz Aleksandrije. kao npr. brzo. tvrñ enje. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. umereno veselo. uzaja-mni. a-. alem (arap. alektryon petao. alejkum selam (tur. allegro con spirito) muz. aleksandrit (grč. pesma). up. primamljivanje. alegro asai. u prirodi i životinjskom svetu. uzan prolaz.) min.

alethes istinit. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. svezati brakom. alikvota (lat. alimentacija (lat. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. aleuron brašno. alibi (lat. odvratiti. primesa. alef (hebr. levantinske broć. alienare) prav. aleopatija (grč. dok je ranije dobivana iz korena broća. američki krokodil. aletiologija (grč. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. bračna veza. odstupanje od prirodnog stanja. philos prijatelj) prijatelj istine. allos drugi. allier) vezati savezom. alibi) prav. izdržavati. iste vrednosti kao i indigova modra boja. alikante (šp. alimentarna intoksikacija med. alopatija. aleuronat (grč. alligatore. aliquantum) mat. alias) inače. alienus tuñ. usporavajući. belančevina koja se nalazi u pšenici. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. opri-jateljiti. lyrnpha voda) med. alentato (ital. u odreñeno vreme tobože bila. aligacija. gde je ta ista osoba. alijenirati (lat. alieniste) lekar za duševne bolesti. ergon) med. duhovno ra-strojstvo (lat. slivati. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. otu-ñivati. alikvotan (lat. zemlja u kojoj žive Alemani). stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. aleuromantija (grč. pathos) ned. v. 4. allentando) muz. 2. npr. fig. aliquoties) mat. a limine (lat. alimentatio hranjenje) ishrana. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. aliluja. alimenta) pl. s praga) odmah. aleuron (grč. alliage) v. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. fr. Sveta alijansa (fr. v. aleuron pšenično brašno. a. ua. v. premamiti (mušterije). aleuron pšenično brašno) bog. duševno rastrojstvo. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. alen-tato. aligator (ital. odbiti neki predlog. alergeni (grč. filalet. aliirati (fr. izdržavanje. alergija (grč. logia) nauka (ili: učenje) o istini. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alimentirati (nlat. prijateljstvo. otu-ñenje. allos drugi. alizarin (šp. aletheia istina. a limine. alentando (ital. razmena. po časna haljina kojom je sultan darivao vezire. alijaža (fr. onaj koji voli istinu. . aleiteza (grč. vanbračne dece. alija (arap. legura. drugde. nedostatak limfnih žlezda. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alimfija (grč. aliment(a) (1. supr. obično: aliirati se. snabdeva™ hranom. alienisme) med. na drugom mestu. aligirati (lat. slična zrncu. npr.alemanda 31 alimfija smesa. alijenist(a) (fr. kajman. allos. alergičan (grč. Alemani (nem. primesak. up. alienatio) otuñivanje. ponudu. med. lat. god. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". dodatak. alentando. Z. legirati. alijansa (fr. Pruske i Austrije 1815. alet (arap. ergon delo) ned. poludeti. aleuron pšenično brašno) bog. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. aletofil (grč. odlučno (npr. v. svečana. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. tj. thesis položaj. bez. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. alikvaitan (lat. alimentarius) prav. el lagarto) zool. hhilat) odelo. umerenog tempa (nemačkog porekla). alopat. aleurometar (grč. udruživanje. alizari) hen. metanje) med. pathos bolest) lged. udružiti.ne. alkkvotan. savet i sl. allemande) muz. ergon) med. aleluja. 6 su alikvote broja 12. zadržavajući.). sem toga. u biljnim ćelijama. allentato) muz. alemanda (fr. alimentar (lat. savez. sme-šati. okruglasta i kristalizovana organska tvar. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aligacija (lat. alienatio mentis). oroñavanje. otuñiti. smesta. novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. npr. drugim putem. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alijevacija (lat. alliance) spajanje. sklopiti savez. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čisto će brašna. slitina. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. ludilo. alizari) bog. alijenizam (lat. prema tvrñenju neke druge osobe. zalog. prodaja. drukčije. aleopat (grč. alijaža. alloios. koren broća. alimentare) ishranjiva-ti. alijas (lat. alloios drukčiji. alfa. belle alliance). trovanje hranom. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. popuštajući. šp. koji pati od alergije. alizari. alizari (šp. allos. koji se sadrži u većem broju. alligare) sliti.

a od. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. od kojih su neki veoma lekoviti.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pi ć a.drveta. hidrokrilac. ka-lijum. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. alkoholometar (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. vladanje. opojno pi ć e. alkejski stih (grč. al-qubeh. alkalije (arap. rubidijum. kroz staklena vrata i prozore. nauka o ispitivanju sode ili potaše. slu čajno ili hotimično ponavljati ista slova. vodonika i kiseonika. alkoholizirati (arap. palata. fig. urediti. strihnin. halkah. Korav. grč. cezijum i francijum. od kojih su prve tri i poslednja jambi.. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. železa i dr. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. natrijum. a šarom od zlatnog i srebrnog konca.) pl.) hem. alifatična jedinjenja hem. alkatifa (arap. trljam) veština masiranje. halka. gr č. svrstati. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. ko-kain. ali ingrosso) trg. alcalescentia) hem. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. up. aligner. razlažu vodu. Alkalos) poet. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. atropin. alkejska strofa strofa od četiri stiha. šp.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. alkohol (arap. gr č. na veliko. alkoholometrija (arap. amoni-jaka. halkah) hem. kofein. udubljenje u sobi sa posteljom. alcalescere) hen. npr. god. metron mera) hem. npr. aliterirati (lat. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. novi paragraf. morfin. alinjirati (fr.. način kretanja. alka (tur. nikotin. gr č. alkovn (arap. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. alkoholizacija (arap. alitura) hranje-nje. savršeno pre čiš ć en prah. alkazar (arap. efdos) hem. piva. koji je živeo 600. ad littera slovo) praviti aliteraciju. odeljak koji počinje novim. halka) v. halkah) hen. sa osnovom od vune i svile. alere hraniti. Alkuran (arap. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. hemijski najreak-tivniji. novi pasus. po slavnom gr č kom liri č aru Alkeju. osloboditi od vode. osloboñenje špirituse od vode.: „Ona poji po putu putnike". pomešati sa alkoholom. metron mera) he». alkalescirati (nlat. po sadašnjoj vrednosti novca. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. proizvoñ enje (ili: dobivanje) lužne soli.) nauka o odreñ ivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. jedan deveterac i jedan deseterac. prečista™ do stepena najve ć e fino ć e. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom. allure) hod. lat. npr. neki prah. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo. organska hemijska jedinjena ugljenika. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). alkalizacija (nlat. način hoda i držanja nekog č oveka. alkalni metali hem. alkali (arap.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. Al-qur' ap) v. dvor. an gro. izlu čiti špiritus iz neke tečnosti. ponašanje. alkaloidi (arap. halkalf. 2. al-qohhlu) l. iste slogove. iz Mitilene na Lezbosu. aliskaf (lat. al corso) trg. nego tek iz drugih odeljenja. nauka o le čenju trljanjem. alcalisare) hen. alir(a) (fr. ložnica. nešto uvu čenim redom. alkoholatura (arap. trag divljači. hem. poravnati po koncu. ala krilo. naro č ito rakije. alkalescencija (nlat. alkoholizam (arap. doterati pod konac. alkoholi (arap. po kursu.) hem. metron mera) sprava za odreñ ivanje koli čine alkohola u nekom opojnom piću. alkalizirati (lat. aliteratio) poet. halkali. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. al korzo (ital. alkalij (arap. al ingroso (ital.) hem. rakije i dr.) pl. pijanica. pre čišć avanje alkohola. linea red) nov red. . potpuno prečiš ć en špiritus izlu č en iz vina. najbolji. Al-qur' ap) v. od kojih dva jedanaester-ca. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. alkalimetrija (arap. postrojiti. Koran. hidroksidi alkalnih metala. aliptika (grč.). alefpho mažem. pre naše ere. alcoba) odeljenje odreñ eno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. ishrana. potaša. hem. skaphos lañ a) vozilo s krilima. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. vodokri-lac. alkoholič ar (arap... grč. alkoholat (arap. alkalimetar (arap. od kore kina-. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. a č etvrta anapest i-i-i-i i-i-). alineja (lat. pš. alitura (lat. stih od pet stopa. teobromin i dr.) dvorac. grč. alcalisatio) hem. potaša. Alkoran (arap. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli.. otrovni i gorka ukusa. aliteracija (nlat.

alogičan (grč. alotropija. megfste. aloniman (grč. glupost. tj. ćelavljenje. odobravanje nekog računa. alokvijum. alopekia opadanje dlaka. po grofu Almavivi. alodijalna dobra (stnem. ono koje nije dobiveno u leno. aleopatija. alopecija ned. alokvij(um) (lat. allocutio) oslovljavanje. alogen. tuñinac. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom. prema čistoj težini zlata i srebra. nego koje je potpuna sopstvenost. zbornik koji izlazi godišnje. allothi na drugom mestu. list koji se prila-že uz menicu. heterodoksija. pathos) ned. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. almanah (arap. alotriofagija (grč. prijatelj. allos drugi. ap-dros čovek. almukantarat (arap. nastavak (npr. istočnjačke. besmislica. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove sli č ne č ove čjim. pathos bolest) med. thesis postavljanje) lšlv. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. almada. godišnjak. grapho pišem) tuñ rukopis. alopekija (grč. oslovlja-vati. alogos protivan svrsi. aleopat. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. napred!. almarada (tl. apeg. allos. allos drugi. allos drugi. gen-pab ra ñ am) koji je postao drugde. verovatno. transplantacija. almas) dijamant. v. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. horizontom. a-. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. biljna vrsta iz č ijeg se liš ć a cedi gorak sok. nelogičan. alogotrofija (grč. allos drugi. nasleñeno dobro. alodij(um) (stnem. pogrešan govor.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. na nekom stolu). aloteza (grč. alma mater mati koja hrani) „časna majka". alotriologija (grč. logos um. alogija (grč.: homeopatija). alopekija. drukčiji. alomorfizam (grč. govorim) ned. up. pravljenje omašaka u govoru. . nered. bolest opadanja kose. lat. up. megale syntaxis. alokucija. al. tur. vepggač kih zuba. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. aloe) vot. asamas. zadužiti ih. nazvanog. kratka beseda. pristalica alopatije. allons) hajdmo!. nepri-stojnost. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. alopatija (grč. alograf (grč. alloqui) osloniti. morphe oblik) hen. od koga se spravljaju lekovi. a na koji se stavljaju indosa-menti. up. alomorfija (grč. allotrios. aloplastika (grč. allotrios. al-. trg. allotrios tuñ) pl. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. allodialis) slobodan od pla ć anja danka. al-manakh) kalendar. melos ud) zool. v. naziv za univerzitet i veliku školu. almaz (grč. tuñ potpis. produžetak. allos drugi. odtis zub) nameštanje tu ñih. al marko (ital. ura! alonž (fr.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. almarada) bodež sa tri reza. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. ćelavost. al marco) trg. grč. alodijalan (nlat. magna constructio veliki sklop. ili stavke docnije unesene u rač un. allos. laleo brbljam. naročito afri č ka. alodoksija (grč. allos drugi. alogfa) nerazumnost. allos drugi. allonge) trg. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. alokvirati (lat. allos. aloin (grč. alon (fr. grč. kose) ned. lekar koji leči pomoću alopatije. alo. almadet (arap. alokacija (nlat. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. produžak. Almagest (arap. alogen (grč. alopecija. arap. alotrije (grč. alloquium) v. razli čit. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. dodatak. sporedne (ili: tuñe) stvari. allćtrios. npr.(grč. allos. alma mater (lat. elmas. alotriodontija (grč. nerazuman. aloe) hen. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. alokucija (lat. materija koju sadrži u sebi liš ć e biljke aloje. alolalija (grč. prelaženje jednog glasa u drugi. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. almoraham (arap. alopateki metod lečenja. allos. alogandromelin (grč. tuña zanimanja. genos rod) stranac. allocatio) dodavanje. phagein jesti) ned. alotigen. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). plassein uobli-čiti. krug na nebu para-lelan sa vidikom. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa razli čitim kristalnim oblicima. alotigen (grč. kratak govor. uobličavati) med. nesmišlje-nost. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". dug konopac pomoću koga se konji u č e kasanju. al-6t) slobodno dobro.) astr. alopat (grč.

supr. strogo u taktu. alta ottava) muz. protivna. alternativus) naizmeni-čan. al. alpijski (lat. al seko (ital. hen. koji postepeno poboljšavaju sokove. kvariti. opredeljivanje za jednu od dve odluke. v. raspravljanje. alta aga visok žrtvenik) v. pogled na glečere. allos. ulster. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. alpini (ital. beli slez. u istočnoj i južnoj Evropi. planinarstvo. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. al rigore di tempo (ital. alta otava (lat. uzbuñenje. alpijska rasa. 2. smenjenost. orao gledam. gnev. alternatio) smenjivanje. zastupnik. npr. al pjačere (ital. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. prema dopadanju. oltar. zool. naročito: penjanje na Alpe. oštećenje. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. istomišljenik. ned. alternativa (lat. alterare) menjati. životinjama. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. alter ego drugi ja) 1. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. med. alternator) fiz. kratke lubanje i smeñ e boje lica ljudi koji žive oko Alpa. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. alohton (grč. zamenik. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. alto) muz. alruna. 3. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. izomerija. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. odmenjivanje. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. pevač koji peva alt. svojstvo tvari. vrsta peruanske late. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. iste vrednosti ili sadržine. al rigore di tempo) muz. alster v. pogorp!anje. al pari) trg. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". tropos način) heh. potpuno saglasno. alteracija (nlat. uzbuñivanje. planinar. 2. promena. nem. alotrofija (grč. naročito kod novca. alterancije (nlat. npr. vodom. lednja-ke. 2. osobina ljudi. od- . mali. alterativa (nlat. izmena. altera pare (lat. alternativan (nlat. apunto. alpinizam (lat. lat. po tome nazvan koren mandragore.: „Galilej je otkrio zakone padanja". allos drugi. alohroizam (grč. v. alpijski lovci. altus. allos. autotrofija. italijanske i francuske trupe. tropos) he*. balkon. planinski sport. altar (lat. alomorfija. log. alternator (nlat. ra-spra. alternacija (lat. raspro-stirem se) bkol. uzbuditi. alteratio) menjanje na gore. čarobnica. ital. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. koji ima oblik Alpa. lekovi koji izazivaju promenu. kako se ho će. alteja (grč. diskusija. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. allaka (per. preobraćanje. alterantia) pl. zbuniti. altera pars drugi deo) druga strana. al punto) u tačku. penjač na Alpe. koji ima jednaku vrednost. alohroičav (grč.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. uplašiti. allohroos) koji menja boje. drugi glas. alt (lat altus visok. koji je sličan čovečjem liku. supstancije. altercatio) prepirka. preina-čenje. alrauna (stnem. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. pogoršati. od 1872. po starom verovanju. al piacere) muz. alohorija (grč. alpinistika (lat. ital. protivnička strana. gatalica. pokvariti. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. alporama (lat. gr č . veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. althaea) vot. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. muz. alotropija (grč. alterirati (nlat. al segno) nuz. alpini) voj. alternativa) izbor izmeñu dvoga. alpinum (lat. althaia. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañ en alpijskim biljkama. užasavanje. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. svaña. al pjačere. viši srednji glas. Alpes. alpinist(a) proučavalac Alpa. choreo idem. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. koji se preliva. smena. postali ti patuljci--proroci. allos drugi. iz koga su. altan(a) (lat. galvanski posrebrena elitna. mezosopran.pari (ital. alter ego (lat. promeniti. kordiljerska tkanina od alpakine vune. allos. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. up. novo srebro. po volji. npr. alterativa) pl. altana) apx. alte-rativa. al piacimento) muz. nego im je potrebna organ-ska hrana. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. alterkacija (lat. rasrditi. jednak. isggust.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". trophe hrana) bkol. savršeno tačno. Alpes) v. odmena. alpinizam. al punto (ital. Alpes. alpacca) l. alternativni sudovi su 1. alpinus) koji pripada Alpima. lice koje je od drugog nekog lica ovlaš ć eno da može potpuno u njegovo ime raditi. izmeniti na gore. al pjačimento (ital.

allusio. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. stip-sat. Al-hamrah) „crvena kuća". . ZO delova cinka i 10 delova nikla. a. pevač koji peva alt. d . ići od altiora (alciora) ići napred. altostratusi (lat. altrui drugi. altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. fr. up. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. ići naviše. altiora) v. alumen stipsa) hem. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. aluzivan. samoglasnički. dukat. aluminozan (lat. mera) visinomer.98. aluminari vaspitavati.. aluvijalan (nlat. više stvari. altes (fr. naziv po pronalazaču. alterum tantum) još jednom toliko. altiora. alpha a. tobožnja veština pravljenje zlata. alhidada (arap. altist(a) (ital. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. dvostruko. pod alfa. crtaju i sl.) islandski parlamenat. alphiton ječmena pre-krupa. mavarske kraljevska palata u Granadi. altesse) visočanstvo. altus visok. alfa-zraci v. aluvij(um) (lat. termin potiče od O. alluvialis) nanosni. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. nesebičnost. kazuje njoj sli č na koja lako može da podseti na onu pravu. med. aluminium) min. altruizam (od ital. odmenjivati se. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. način osećanja. c. kvantitativni. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. altus. sleteti na Mesec. prevoj (kvali-tativni. onda dok se jednoj predaje. aludirati (lat. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. 1. ako u jednom razredu ima više grupa. b. alfa (grč. alludere) smerati. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. lat. tajanstveni srednjovekovni naučenjak. da nešto prepisuju. sve i sva. alfabet (prva dva grčka slova alpha. ječmeno brašno. altiora) pl. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. alto) «uz. alhimija. npr. ruski bakreni novac. osim ćirilskih i glagoljskih. altum silencijum (lat. v. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. tj. deo nonijusa. fig. altus. alumneum (nlat. aluminat. tj. nišaniti. alfa i omega (a. u odreñenom redu. element atomske mase 26. al-hadat) re. alciora (lat. i hrane.v. alhimija (arap. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. ljubav prema bližnjima. početak i kraj nečega. alhimist(a) (arap. menjenost. altum silentium) duboka tišina. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. aluminosus) stipsast. tiho zanimanje. početak. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. alteri huic ovom drugom) fil. latinska ili koja druga slova. tegljiv i kovan. pa i celoga čovečanstva. . početnik u čitanju i pisanju. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. više nauke. alternirati (lat. redni broj 13. hemič aru Al-fenu. aluminat (lat. alterum tantum (lat. alternare) smenjivati se. govorka figura u kojoj se. zlato. alunirati (lat. al fresko (ital. altin (tur.). početnik u čemu (u nekoj nauci. kamate koje su se popele do visine glavnice. alciora. najgornji. pored vaspitavanja. altokumulusi (lat. alting (dan. aluvio (lat. grč. stratus. aluvionog prava. čovekoljubac. 2. alumneum. pr. altimetrija (lat. viša znanja. up. za merenje uglova. beta) gram. mesto prave stvari. naplavljeno) geol. alumin. metrfa) veština ili nauka merenja visina. alluvio naplavljenje) prav. alumen) min. pokretni lenjir. ciljati na koga ili što. al fresco po svežem) slik. aluzija (lat. docnije. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. težiti za višim stvarima. alhemija. suglasnički). turski zlatni novac. spisak izrañen alfabetskim redom. ped. tuizam. grč. altimetar (lat. ciljanje na koga ili što. kumulus. alludere smerati) nišanjenje. druge imaju tzv. 3. gram. aluminijum. metron me-rilo. naročito kod Arabljana. alluvium naplava. alumneum) v. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. alterni-raju ća groznica povratna groznica. aluminijum) (lat. al-qimia) v. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. kolebati se. bocka-ti. trg. stipsa. tvrñi od cinka a mekši od bakra. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. sprava za merenje visina. beta b) 1. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. visost. . procesu alfaraspada. duboko ćutanje. tj. znak A1. pansion. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. svetlost (titula). Alhambra (arap. alfitomantija (grč. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. alumin (lat. alhemija (arap. zanatu i dr. veštini. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). altiora (lat. altin) l. fig. alfabetar (grč. 2.alternirati 35 alciora alumen (lat. altus visok. 2. Konta.

legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. nakupiti. amarantos neuvenljiv) bog. malassein smekšati) hem. amandin (fr. umetnošću. popravka. npr. „one koje nemaju dojki". amara (lat. amalgamirati. talisman. tesno otopiti (u jedno). sargija. gubitak. umilno. a-. nežno. nagrada za pakovanje. ambassade. amarulentan (lat. amabilmente) muz. fig. manjak. aldžamija (arap. spajanje metala sa živom. smela jahačica. amarant (grč. ljupko. mazos dojka. amabile) kuz. amazezis (grč. amatija (grč. hammal. Amazon) sp. nagomi-lati. natrijumom. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. amabile (ital. amagazinirati (fr. tj. a. zavet. združiti. predmet koji se daje na čuvanje. amalgam). taman) bolestan u očima. a ne profesionalno. nemogućnost žvakanja hrane. malassein smekšati) hem. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. emmagasiner) smeštati u magazin. ataha kola. amanšman (fr. čuvanje. amartia) grepšost. veštinom itd. amans-amens (lat. nagomilavati. amorevole. amartija (grč. amatrisa (fr. južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. diletant. sa kalijumom. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. gorki lekovi. amballage) pakovanje. amabilmente amabile. hamartija. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. masaomai žvaćem) med. fig. naukom. dug. lat.. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. Amharaca. bakrom. emanet) preporuka. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. prilagoñavanje delova celini. pun gorčine. budala je. amasser) gomilati. ambalaža (fr. ostaviti na čuvanje. upakivanje. amarus gorak) bog. amathia) neznanje. bile su veoma ratoborne. muškobanja. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. tur. amam (arap. armagan grč. grč. lat. amans-amens) koji je zaljubl>en. amandine) bademov sapun. amarinum) hem. amalgamisati (arap. pribor za pakovanje. lopov. alcak niskog rasta) nikakav čovek. potraživanje. armagan. poboljšavati. amarin (nlat. ambažura (fr. amanet (tur. tur. (ital. ambactus sluga. npr. hamail. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. fig. a-mauros mračan.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji. junak žena. traženje preduj-ma. iz ljubavi. slep. hamayli) amulet. amazon. amorozo. amasirati (fr. amandirati (fr. amazonsko odelo. lat. bez. kletvenik) poslanstvo. amateur. embouchure) muz. amater (fr. amalgam (arap. amaurosis zamračenje) med. amajlija (tur. emmanchement) slik. hamajlija. Amadis de Gaule) lit. hammam. fig. ostava. Po priči. prijateljica umetnosti. pakovarina. bezbednost. ljubitelj. krivica tragičnih junaka.ne. sliti živu sa drugim metalima (v. stapanje. amalin (arap. amaurotičan (grč. farž. spoj. hamam) tursko kupatilo s parenjem.36 ambasad a alčak (tur. amarulentus) gorak. krasuljak. a manko (ital. hamal) nosač tereta. pobolj-šanje. svetinja. phobos) med. lat. legura žive sa drugim metalima. varalica. amara) pl. zamračavanje vida. amatrice. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. poverenje. prepredenjak. . amarela (ital. amazon (grč. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amaurozis (grč. popraviti. amabilmente. emmagasinage) smeštanje u magazin. slitina. amari&a (etiop. amaterka. strah od vožnje. zlatom. v. žensko odelo za jahanje. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. srebrom i dr. ratobor-na žena. amalgamirati (arap. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. amalgamacija (nlat. amazonsko odelo sp. junak iz romana. stanište ambasadora. amagazinaža (fr. sa vladavi-nom majke i žene. Amadis (fr. junakinja. v. amarella. amatrix) ljubiteljka. gorka materija. grč. Amazon) mit. slepilo. predujam. malagma olakšavne sredstvo. slepoća. gorka sredstva. hrabro su branile svoju državu. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. ambasada (fr. amaksofobija (grč. amandman (fr. okrilje. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. a manco) trg. amender) poboljšati. neobrazovanost. malassein) v. nečistota. spojiti sa živom. crna mrena u očima. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amazonke (grč. amalgamatio) hen.

ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. ići za čim. amber. fig. ameblirati (fr. ambivalencija (lat. amb. emblema. amblozis. ambicija (lat. amblotika (grč. ambulans. ambulare hodati. licemerstvo. embouchement) utok. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. težiti za čim. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena plo ča. ambirati (lat. otvor klanca ili tesnaca. kuću namestiti potrebnim stvarima. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. ambra (arap. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. ambulancija (ital. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. svirali itd. težnja za nečim. pobacivanje. 6p6s vid. ambo (lat. ambitio) častoljublje. ambijenat (lat. amvon (grč. ambusta (lat. dulac. molitve. znamenje. valere vredeti) pst. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. ambiskada (fr. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambulant (lat. jelo koje daje besmrtnost. oba. bolesnička stanica. embleme) znak. društvo u kome neko živi i radi. amblys. u istom redu jedne tombolske karte. fig. nem. oboje. slab. licemer. amoibe promena) zool. na sve četiri strane. abortiva. ambulanza. ambire) tražiti službu. ambiguitas) dvosmislenost. sredstva za izazivanje pobačaja. nego dolaze na lečenje po potrebi. pokretni. nego dolazi lekaru na lečenje. natprirodan. ambilokvija (lat. amrel. ambitiosus) častoljubiv. provalija. embrunir) slik. embuscade) zaseda. 'anbar. stremljenje čemu. nestalan. ambliopija (grč. ambo oba. obilaziti nekoga i moliti za mesto.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. voj. ambloma. amblozis (grč. divan. embrasser) zagrliti. med. ambon katedra. ambrosfa) kit. ambitus) obilaženje. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). predikaonica. ambire obilaziti. ambitus (lat. dovesti izmeñu dve vatre. božanski. fr. ambiciozan (lat. dvosmislica. ambo oboje. sskr. slabost čula pipanja. na soleji. ravan hod konja. logia) dvosmislen izraz. fig. slavoljubiv. ambroid (arap. ići) putujući. ambrozija (grč. celivati. opekotine. dvosmislica. loqui govoriti) dvosmislen govor. ambulare hodati. opaliti) pl. opticaj. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. opkoljava-ti) sredina. abortus. okolina. naročito nedozvoljenim načinom. jelo koje okrepljuje. obgr-liti. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. amble) jax. amebv (grč. ambara mirisna smola. ambulanta (lat. kružna putovanja. grč. ambl (fr. nek-tar. ambidexter) dešnjak u obe ruke. amblosis pobačaj) med. slabovidost. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. muz. ambulatoria) ned. ušće (reke). obadvo-jica. eldos izgled) presovan ćilibar. voj. grč. arće pipanje) med. 'anbar. ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. amburere ogoreti. ambloma (grč. pisak na rogu. prevući tamnom bojom. ambrasirati (fr. ambrel(a) v. ambideksteritet (nlat. fig. ambulantni (lat. ambulanta pošta putujuća. ambivalentan (lat. ambigvitet (lat. pobačaj. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. ops.(lat. potamniti. ambyssos) bezdan. pokretna ili poljska bolnica. ambidekster (nlat. amblijafija (grč. ambijent (lat. amblys tup. traženje čega. koji pripada bogovima. neosetllvost. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. ambi. ambrinirati (fr. amblem (grč. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ambloma pobačaj) med. usta topovske ili puščane cevi. ambušman (fr. med. amblosko pobaciti) pl. ambonoklast (grč. Ambulanz) v. slavoljublje. putem podmićivanja i sl. ambulanca. dvostruka privlačnost. pokriven hodnik oko crkve. up. železnička pošta. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. oko) med. ambulatorija (lat. ambo oboje. simbol. ambulans) trg.. ambulanta. od pet. ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. obeležje. sskr. emblem. . ponor. tur. poljubiti. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. v. busija. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. čaršije. propast. ambrozijski (grč. ambusta. ambulantia) med. ambrosis) bogovski. izvrsno jelo. hrana višnjih bogova. ambiologija (lat. propovedi i pomeni. molilac. ambrotipi pl. ambis (grč.

ops vid. jezgru šljiva. amuser) zabavljati. naro č ito slezine. lekovi koji sadrže u sebi skrob. amizeta (fr. preobražaj) koji se ne menja. na lep na č in. atomska masa 243. ametričan (grč. vrsta vinove loze. prijatan. bubrega i creva. redni broj 95. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. amen (hebr. razonodan. pripada grupi trans-urana. nepravilnost. poameri čavati. ametista (grč. npr. amilacea (nlat. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. metabole ) biol. ameboidno kretanje zool. završiti. otrovan. planu. zajedni čki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. trešanja. amentia) med. amiloidna degeneracija. a-. naglo ludilo. skupljanje belanč evine izmeñ u ćelija svih organa. poboljšavanje. amerikanizirati (fr. manfa) ned. zanimljiv. amin. hemijski elemenat. amencija parcialis (nlat. amicabilis compositio) prav. vrsta lakog poljskog topa. amylon skrob) hen. a-. a-metrfa) neravnomernost. amentia simplex) med. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. skrob. a-. a-metron. poboljšavati. men. amenorea. . amentes cit. nejednak. ametabolija (grč. amusette) zabavica. amikabilis kompozicio (lat. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. staračka slaboumnost. amigdalitis (grč. ošljar. bresaka. amida) hen. fr. igra č ka. a-. zemljišta. metabole promena. ametropija (grč. god. zapaljenje krajnika. amenorea (grč. aminokiseline hen. skriveno ludilo. amylon) hen. nepromenljiv. vrsta košnice ameri čkog tipa. farn. amelioracija (nlat. nepromenljiv. organsko jedinjenje SvN10O5. amylum. ametist (grč. amigdalin (grč. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. amin (hebr. 2. vrsta platna. amencija simpleks (lat. prouzrokovan amebama.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. amygdale badem) med. ametaboličan (grč. koji nije podložan metamorfozi. razono ñavati. imanja. kajsija. a-. nepravilan. amusant) zabavan. nenau č an. amizantan (fr. nesrazmernost. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. metabole) biol. potajno. vrsta lubenice. nazvane po tome što je najpre vi ñ eno kod ameba. a. doterivanje. amicabili modo) na prijateljski na č in. a-metrfa) neravnomeran. amentia senilis) med. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mese čnog pranja. opšta duševne slabost. v. delimično ludilo. amen. curim) med. med. amencija (lat. rheo tečem. oko) med. vepggački napravljen 1946. amiloza (grč. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amiloidva degeneracija med. amygdalon badem) bademova gorčina.ne. amidin (nlat. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. v. amimetičan (grč. amencija aktiva (nlat. amikalan (lat. amiksija (grč. insekti koji nisu podložni metamorfozi. ili mnogogubo toga. amerikanizmi pl. americij(um) hem. voj. a-methystos) pl. ametabolni insekti zool. amerikanka agr. znak At. melior bolji. popraviti (zemljište). amentia activa) med. zanimati. amenija (grč. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenau č no. prijateljski sporazum. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. 1. amimija (grč. drugarski. amivi hem. amilum (lat. skrobno brašno. ametabolan (grč. a-. koji je bez reda i na č ela. popravljanje. men. otuda: reći amin privesti kraju. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. amizirati (fr. ametrija (grč. amylacea) pl. nesrazmeran. nejednakost. a-. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. razonoda. prijateljska nagodba. glikozid u gorkom bedemu. amicalis) prijateljski. amida) hen. americaniser) poame-ri čiti. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amerikav (fr. amen) v. a-. amenomanija (grč. amikabili mode (lat. izostajanje ženskog mesečnog pranja. amencija senilis (nlat. ludilo. amid (nlat. jednostavna. štirak. amicus prijatelj. amentia partialis) ned. sredstva koja spre čavaju pijanstvo. jetre. amoibe promena) koji potiče od amebe. ametodist (grč. amentia occulta) med. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. americaine) otvorena kola na č etiri to č ka. uveseljavati. ameliorirati (lat. amencija okulta (nlat. amebni (grč. bez. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. men mesec) ned. 3. ameliorer) poboljšati. grč. ned. mana oka u prelamanju svetlosti. amenija. amelioratio) pobolj-šanje. tuha sluz) ned. a-mfmetos) nepodražljiv. mfmesis podražavanje) med.

veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko za č etka u materici. amortisare) 1. ampatman (fr. muz. kristalnost. starac. amortirati (fr. ljubav je jača od svega. amortizacija. deda. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. dugotrajan ili stalan. amica. koji ne zna za moral. koju odvaja od za č etka tzv. supr. ljubavnik. Amon. kao posledica teških promena u rtenja čnoj moždini. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. supr. Amon. a-morphos) bezobličnost. amnionova voda. vraćati neki dug postepeno. amor ljubav) v. amortisare) v. Amon. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). slikanje debelim slojem boja. amonijak (grč. amonium) hem. amnestika (grč. med. moriš običaj) koji je bez morala. amnikolist(a) (lat. oprostiti kaznu. kratkotrajan. emisija (lat. bogu Amon-u). amorfizam (grč. morphe) bezobličnost. amabile. amoniti (hebr. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). amortizacija (nlat. amitoza (grč. amortisatio) l. otuñ enje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amorevole) muz. mys mišić. lekovi koji služe za predohranu. grañ. a-. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). v. otplaći-vati. a-. bezbojan gas. jedinjenje azota i vodonika. amnion (grč. potpraši-vati (pušku). 2. amoniemija (grč. amidža (tur. 3. nlat. Atog) mit. a-mos. vab (za divljač). kod koga postoji amitoza. salammoniacus) hem. amca) stric. fig. amok (mal. atupb branim. delimi čan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. barut za poprašivanje. predati zaboravu krivicu. postepeno. amortizirati. fig. haima krv) med. amorfan (grč. naro č ito državnih zajmo-va. amonij(um) (lat. amorsirati (fr. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amniona. bezmoralnost (ovako je nema č ki filozof Ni č e nazvao svoje etičko shvatanje. amoroso) l. amortizovati (nlat. Amor (lat. amorozo (ital. amortizator (lat. lat. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amortizirati. koje odbacuje dotadanji moral). amnos) med. 2. jedinjenje azota i vodonika. amissio) gubitak. odbranjujem. Amon (hebr. amytto param. zapaljenje vodenja-č e. kap-sla za paljenje mina. nakaznost. amnestia zaboravljanje) prav. nlat. amiotrofija (grč. nastavak -ites. ljubav. amirante (tl. amortizirati (nlat. zaljubljeni. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amenesteo zaboraviti) pomilovati. amor vincit omnija (lat. koja je dobila ime po eg. amitotič an (grč. v. 2. amnestija (grč. bezobličnost. zaštitna sredstva. a-. simbol stvarala č ke snage i ra ñ anja. gr č . Ammon) kit. amorevole (ital. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amnicola) stanovnik pokraj reke. amortirati. oblast u Libiji. vabiti. 2. vrh. min. amnos jagnje) med. nakaznost. amnitis (grč. po zakonom utvrñ enom planu izvoñ eno vra ć anje duga. ammoniakon amonijak. razdirem) biol. amoreti (ital. ljubav sve pobeñuje. amortir) v. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. amytto param. amorce) mamac. razdirem) biol. trovanje krvi amonijakom. bezobličan. . amnezija (grč. amor cer) metnuti mamac. mamiti. potprašiti. složenih jedinjenja. amoriti.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. amnestirati (grč. amore (fr. up. amoriti (lat. glavno božanstvo starih Egip ćana. empatement) slik. gubljenje. mnesis sećanje) med. kao sastavni deo nišadora i dr. 4. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. nekristalisan. amoralan (lat. amoretti) št. amortizman (fr. ammoniakćn. nekristalnost. poprašlja č . cornu Ammonis Amonov rog) geol. amortisare) tehn. amor vincit omnia) posl. v. min. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). amortissement) l. a-. mos. ukras na vrhu grañ evine. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. a-. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. amoreti. amynteria) pl. bezmora-lan. kristalan. amorfija (grč. nakazan. amortizman. bog ljubavi. zupčasta ivica zida. amortizer. grč. vodenjača.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uro ñ enika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. amoralizam (lat. morphe oblik) bezobličan. amabile. staviti kapelu. trophe ishrana) med. 3. moriš) fil.

amphibios.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. a-. amplifikativan (nlat. amputare odsedati) med. razvijati. obično na vratu. amfibije (grč. osvojiti. amfi (grč. neobrazovanost. amfiblestroida (grč. sa svih strana. na jednoj skali. razmetanje. Hthos kamen) pl. amureta (fr. zauzeti. ampermetar (fr. amphiblestreides mre-žast) anat. amputatio odsecanje) med. amfibioliti (grč. uveličati. amourette) mala. avion snabdeven i točkovima i čamcima. nasilno odvojiti. empire) carstvo. amportiranje (fr. bombaste reči. osvajanje. amplifikacija (lat. amper fiz. razvijanje. fig. ombrello) računi štit od kiše i sunca. ampliare povećati. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. pomoćnik. ampullae) pl. zapaljenje mrežnjače oka. amputirati (lat. npr. prevrtljiv. proširivano. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. uvećati. izložiti. nameštenih. amphibios. ampule (lat. oteti. ampelurnfa) vinogradar-stvo. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. za razliku od superlativa. ampli-ficirati. odseći. na oba načina. najveća razlika u vazdušnom pritisku. inat. lat. kišobran. up. amuletum) amajlija. amplificirati (lat. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. razviti. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). grč. onaj koji se bavi prou čavanjem amfibija. niži činovnik. odsecanje ranjenih. amfiblestroditis (grč. u složenicama: s obe strane. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. matemati č aru i fizi č aru A. fig. meteor. shvatanje po kome samo bog postoji. amfibijski (grč. ampelos čokot. vinograd. proširiva™. amrel. amphibios. amplificare) proširiti. prav. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. mrežnjača oka. bog je apsolutni duh. potpuno odvajanje. teh. proširenje. ret. ulje. okolo. ambrela. amuzičan (grč. koji proširuje. amfibiologija (grč. amphiblestron mreža) ned. uveličavajući. otimanje. otcepiti. emporter) voj. amphi. način izražavanja nadugačko i naširoko. logos) zool. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. amrela (ital. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. širina) geogr. amplijacija (lat. amundizam (grč. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. belilo. dvojak. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. amputacija (lat. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. amplifikovati (lat. ambrel. . Ampere. a svet ne postoji. tj. razmrskanih. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. vodozemci. amplificatio) proširi-vanje. iscrpio govorničko izlaganje. staklo električne sijalice. nazvana po slavnom franc. razgranja-vanje. amplijativ (lat. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. amfibiolog (grč. amploaje (fr. šteta na brodu. neobrazovan. nadute. razgranavati. amplektivan (vlat. zool. ampule (lat. bokasta bočica za mast. ampir (fr. žustriti se. amportirati (fr. logfa) nauka o amfibijama. unaokolo. amfibija (grč. amplitude (lat. oko. metron mera) fiz. prolazna ljubav. amusfa) nenaklonost muza. carevina. zauzimanje. obuhvatan. razrada. opširno izlagati. bios život) aaij. jedinica za merenje jačine električne struje. ri-srditi se. ampirans (fr. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. fiz. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. ampliare proširiti) širenje. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. šira obrada. ampulla bočica) ispupčena. najvišeg stepena. employe) službenik. emporter) voj. odvojiti. amplificare) v. koji uveličava. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. suncobran. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. amfibije. nepesnički. igra toga duha. a svet je samo treperenje. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. pojačavanje. amphibios) vodozemski. amulet (lat. prostranost. ampliativus. empirance) trg. amplificativus) proširivan. amplitudo obimna veličina. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. planuti. amphi) predl. ljubav bez strasti. amplectivus) koji obuhvata. ampelurgija (grč. razgranato.. anportirati se. fig. uveličavanje. amuzija (grč. amusia) koji ne uživa ljubav muza. mundus svet) fil. kalfa. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti.

) šesti mesec u turskom kalendaru. meter mati) pl. oxys oštar) zool. amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. anabaptist(a) (grč. zbrka re č i i pojmova. koje su. sipnja. diploos. na. amphoteros. amphilogia) spor. ap) u grč kim složenicama.itd. amfigeneza. amfimakros (grč. amfo-terne tvorevina kol. ana baptistički. atr ć ogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispup čen glineni krč ag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. anabioza (grč. srca ni pravog mozga.) poet. amphi. penjanje. amfimiksis (grč. pneuma dah. polureljef-ni umetni č ki radovi.. genesis rañanje) zool. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañ uje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. amfisciji (grč. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñ ivali gladijator-ske predstave. otvor (ili: usta) materine. ana (grč. ana-basis penjanje. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. dvostruko gledanje na oba oka. amfilogija (grč. anabaptizam (grč. anaglipti (grč. amfigurist(a) (grč. bog. ali svakim okom drukč ije. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). amfibolija (grč. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. do. baljezgalo. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). dvostruko gledanje. amfideum (nlat. anaglifi (grč. odgovara našem ne-. dakle. amfora (gr č . prepirka. amphimakros) poet. amfibrah (grč. anaglypha) v. kroz. amphi-gignomai) zool. teško disanje. uzlaženje) iz nižih predela u viši. v. amphibrachys) poet. amphi. ribolika morska životinja. trćpos obrt) koji se obr ć e na obe strane. anaba-tična groznica med. um. amfioks (grč. karpos plod) bog. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. slika i sl.(grč. anabole uzlazak. amfipneuma (gr č . anaglipti. naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata. amphoteros) hem. slušaonica polukružna oblika koja li č i na stepenice i na kojoj su . oko. amšir (tur. stalna groznica. v. koji napreduje. anagliptika (grč. pater otac) pl. sa dva reza (nož). i lužni i kiseo. a U Drugo prema jugu. uspon) biol. uzvišeno mesto prema pozornici. ops) med. pr. protivrečnost. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. istovremeno i neptunskek pluton-ske. amphi. an. smetenjak. apa) predl. razvoju i obnavljanju tkiva. med. kretikus. amfimakros. amphi. koji ra ñ a plodom iznad i ispod zemlje. anaglifi. disanje) med. anabaza (gr č . amfiguri č an. apa. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kič menjaka objasni. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao č elik. amphi. anaglyptike) veština ra-ñ enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. amfigurija (grč. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. anabafno uzlazim) koji se penje. amfoteran (grč. naro čito za anatomsku upotrebu.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. deca dvaju o č eva a jedne majke. amphi. koji raste. ops oko) med. amfilogičan (grč. amphibolfa) dvosmislenost. sinovi dveju matera a jednog oca. amfikarpičan (grč. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amfigeneza (grč. amphi. anabatičan (grč. anagnosma) štivo. amfitomičan (grč. ispred samoglasnika. spajanje rasplodnih ćelija. najprostiji kičmenjak. tru ćalo. diploos dvostruk. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. amphi. po. anabolizam (grč. bog. amfiteatar (grč. spolno množenje. amfidiplopija (gr č. amfiboličan (grč. uz. nemačkom il. daje reči odrično značenje. sumnjiv. astma. latinskom in-. amfitropičan (grč. amfipatori (grč. besmisleno brbljanje. amphitomos) dvorez. amphideum) ned. amphi-theatron) polukružna pozornica. amfimacer (grč. amphfbolos) dvosmislen. amfibol (gr č . veoma važna za nauku. amphflogos) sporan. groznica koja hvata svakog dana. amphi. amphi. anaglypta) pl. gledaoci. od pravih kič menjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavi č avog skeleta. vrsta minerala iz reda složenih silikata. duž. amfigonija (grč. amfimacer. amphi. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. razvijanje i ja č anje bolesti. velika nekoliko santimetara. anagnozma (grč.. amphi. amfismila (grč. amfoterodiplopija (gr č. amphfbolos dvosmislen. sumnjiv) min. amfigonija. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. dvosmislica. amfiteatralan (grč. fig. dvojak. geogr. amphi. skia senka) pl. amfimetori (grč. meignymi mešam) biol.

kašljanje krvlju. po ugledu na Anakreonta. koji odbija (svetlost. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. čitali pojedine glave iz Sv. čišćenje grudi od sluzi. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. prelamanje svetlosnih zrakova. obično pored crkava i manastira. algos bol) med. ap-. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. v. udva-janje napada grozničnih bolesti. anakruza (grč. npr. anakteza (grč. inat. aeg vazduh. naslanjanje leñ ima. anakrusis) četr. za vreme službe. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. bfos život) pl. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. anakliza (grč. med. anaktesis) med. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. probava. naglašavanje. rob je anagram od bor. aeg. anakolutičan (grč. an-ago) uzdizanje. ana-klfno nasloniti se) med. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. ana-dosis) fiziol. alegorično tumačenje Biblije (up. analgezija (gr č. anagraf (grč. anakreontičari pl. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. bez veze. ana-kampto savijam. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. dijadema. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. avaklaza (grč. pri duvanju jakog vetra. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. ahust. katoptrika. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. v. alegorično značenje. ana-dipldo udvojiti. anagogija (grč. katkada i frivolne pesmice. recept. sporazumevanje. avagram (grč. akuo čujem) med. oduševljenje. apa. anakoluthia nedostatak u vezi. v. anaerobe. piše obratno. anakolutija (grč. anakoluthon) gram. zool. ana-klasis prelamanje) ont. anakampterija (grč. anagvosti (grč. anagrafa (grč. dolazim) meteor. skrećem) sklonište za sirotinju. bezbolnost. . anagoga (grč. zool. anadiploza (grč. anakamptičan (grč. bai'no idem. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. anadema (grč. rekapitulacija. najveća zmija tropske Amerike. pisma. a ne za prikazivanje. ana-kathafro očistim) med. anaklastos prelomljen) ot. ana-kollao nalepiti) med. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. analni otvor zadnji otvor creva. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. analan (lat. ap-. radi ponovnog otiska i umnožavanja. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. okrepljenje. anakuza (grč. bfos život) pl. analgetik (grč. anakamptika (grč. ret. anakatarzis (grč. anakoluthos) nepravilan. ili usled izostavljanja reči. anakolutija. iskašljavanje. nauka o dobijanju svetlosti. udaranje glasom na slog. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. apa. ana-kathafro) pl. bacanje krvi. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. anakolema (grč. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. nauka o odbijanju zvuka. ana-grapho) med.) koji se odnosi na anu s. ned. udvostručiti) udvajanje. čmarni. anakefaleoza (grč. ana-kampto) o d bojni. kata odozgo dole. anakrisis) ispitivanje. anagogija). anakolut. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. kratko ponavljanje nečega. an-ago uzvodim) tajni smisao. anakolut (grč. varenje. ana-grapho napišem) sprava koja. anagnostici (grč. anaerobe (grč. anaka-tarti čna sredstva. propis leka. neosetljivo«1. apa. ana-gnostes) pl. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. mast za zaraš ć ivanje rana. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše. diopgrika. zvuk). avadoza (grč. anakatartika (grč. prethodna istraga. koje se onda moraju po smislu dopuniti. anakatabat (grč. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. poluležeći položaj bolesnika. med. ponavljanje reči. anakojnoza (grč. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. anakuphisma dizanje. mir od Rim. anakreontika (grč. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakriza (grč. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. pevali ljupke. anaerobionti (grč. ozdravljenje.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. nemanje veze) gram. analgesia) med. ana-kampto) ont. anakufizma (grč. anakovda zool. anaklastika (grč. ana-gnostes) pl. anakalipterija (grč. analgija.

raš članjavati. sličan. sravniti. 2. slično (ili: odgovaraju će) stanje. zakržljavanje. razlaganje celine na njene delove. ap-. suda u njegove delove. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. analeptika (grč. koji raš članjava. analogon (grč.). analizator (lat. analitičan (grč. srpskohrv. sravnjivati.) ned. sva su tela rasprostrta. podoban. kvalitativna analiza hek.. ispitati. ned. rasta-vljati. obrascem. sredstva za ja č anje i okrepljenje. semantički. ocenjivanje. tipu ili obrascu. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). analogič an (gr č. morfološki itd. koji odgovara nekom zakonu. podoban. oporavljanje. analitički (grč. alpha. analogia juriš) sličnost pravna. v. pl. ned. saglasan.) nepismenost. nepismen. ozdravljenje. logi č na analiza razlaganje pojma u njegove oznake. koji se odnosi na analitiku. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). oblicima sastavljenim od više reči (npr. anamartetičan (grč. tela itd. ocena. analogisti (grč. reč jednog jezika koja. odreñ ivanje sastojaka nekog tela. odgovarajući. avalekta (grč. koji ne zna ni čitati ni pisati. razglaban. nožem — sintetički oblik i nem. hemi-č ar i dr. tj. sintetičan. pisac godišnjaka. annus godina) pl. analysis) raščlanjavanje. analogfa) sličnost. koji razgla-ba. Nikolova prizma). analize (grč. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). ana-lambano) l. apa-Gub) 2. an-amartetos) bezgrešan. analgezija. aldafno potpomažem. elementarna logika koja se bavi pojmovima. letopisi. supr. nepogrešan. analogija jurio (nlat. jačanje. neznalica. razglabanje. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. v. sa njime je identično vezan. ispitivati potanko. an-amartesfa) bezgrešnost. analfabetizam (grč. jačam) med. avalhtika (grč. beta) onaj koji ne zna azbuku. saglasnost sa pravnim načelima. moderna analiza rešavanje problema svo ñ enjem njihovim na jedna čine. analogan (grč. okrepljuju ći.članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. koji se osniva na analizi. analogismos) fil.analpca 43 anamnez a č lanjavanjem na sastavne delove (misli. nepogrešnost. npr. ana-lyo) rastaviti. analog (gr č. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomo ću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. annales. stara analiza dokazivanje nekog stava raš. nauka o popravljanju zdravlja. anamnesis sećanje) fil. analistique) rad na analima. etimološki. analogon sličan. analizirati (grč. uspostavljam) ned. analogizirati (grč. analambano podižem. analepsija (grč. algos bol. godišnjaci. letopisima. letopisac. analitički jezici IKKð. ana-lyo) v. analytikos) filozof. fizi č ke analogija delimi č na sličnost izmeñ u zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. analogizam (gr č. analitič kim oblicima. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u re č enici izražavaju u najveć em broju slu čajeva tzv. analiti čan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. osvežavaju ći. anamartezija (gr č. analistika (fr. analeptičan (grč. rapgčlaniti. odgovaraju ći) lingv. med. odgovara re č i drugog jezika. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. kvanti-tativna analiza hek. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. analitičar. analeptikos) osvežavan. analekta) pl. analytike) teorija analize. analitičar (grč. anamneza (grč. prestanak rastenja i razvijanja. istovrsan. ana-logizomai) uporedi-ti. avalist(a) (grč. ra-zložiti. razlagati. okrepan. odgovaraju ći. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sli č nom. dokaz (ili: zaklju č ak) na osnovu sli čnosti. analist(a). annales) l. podaci koje bole- analgija (grč. srodan. analisati (grč. up. raš- . istovr-snost. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. analou rapgčlanjavam. prikaz. koji je postao putem analize. uporeñ ivati. koji se bavi razglabanjem. tj. odabrana štiva. dokazivati ili zaklju čivati na osnovu sličnosti. tipom. tj. mat. sinteza. analfabet (grč. ap-. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. analogija (grč. analepsis. mit dem Messer — analitički oblik). analytikos) raščlanjavan. ap-. avali (lat. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. pravilu. analogfa) predstavnici pravca u klasi čnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. analizirati. analdija (grč. sudovima i zaklju č cima. analogos) sličan. veština i metoda raš članjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analist(a) (lat. supr. što je u skladu sa razumom. analysator) fiz. onaj deo polariskopa koji služi utvr ñ ivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. zaklju č ak po analogiji log. analogon racionis (nlat. polari-zator. hranim.

bog. izbacivanje sluzi. anapnoika (grč. . anantapodoton (grč. ned. odušak. med. naročito krvi.). anaprozelit (grč. arthron) bezudnik. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. anaptoza (grč. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. ostrag. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. phagein jesti) med. arthron ud) med. ana-plasso preobrazim) med. haoti č an. ana-plasso preobrazim. anamnestična sredstva med. fiz. i rukovo-deće uloge proleterske partije. obrnut daktil. ananas (nlat. veština se ć anja i pam ć enja. an-andros) koji je bez muškosti. med. ana-morphosis preobražaj. charmom'a) kuz. izopačena oblika. preobražavanje. 1. uobli čim) med. ap-. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. po dijeti. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. neorganizovan. razvoj) lingv. arthron) 2. nakazan. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. anarhizam (grč. pamćenju. lica kao posledica moždane kaplje. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). povećane disartrija. koji dopunjuje. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anarmonija (grč. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. anandričan (grč. anarhičan. anarea (grč. progresivne i bulbarne paralize). nameštanje slomljenih kostiju. nepriznavanje autoriteta. lekovi za ja č anje pam ć enja. anamnestičan (grč. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. anarhija (grč. anamorfičan (grč. anapetija (grč. ana-neosis) podmlañivanje. up. anaplerosis) dopunjavanje. odmor. koji je ponovo zadobijen za nešto. Bakunjin i Stirner. anarroia) med. rastenje mesa. zamenjuje. koji ne cveta.ñen. an-anthes) bog. grla. anamorfotičan v. anarhičan. koji nema prašnič-kih niti. nedisciplinovan. proširenost krvnih sudova. preinačenje) preobražaj. anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anaplastična sredstva med. apa.anamnestika 44 anarhi čan.: Ako li ne učiniš. arche vlast) bezvlaće. prećutkivanje završne rečenice. anartros (grč. naopak. nedostatak (ili: nemanje) udova. anartrija (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. malograñanska teorija za koju je karakteristi č ne svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. anartrija (grč. anarhistički v. kukavi č luk. anarhički (grč. apa. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. discipline. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. an-apto obesim) utučenost. ap-. anarchia) bezvlašće. en arriere) nazad. sredstva koja pomažu disanje. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. ananeozija (grč. apa. apa-rpeb) pl. anapleroza (grč. potpun nered. prema gornjim delovima tela. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. reda. južnoameri č ka biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg. — vide ć eš šta ć e ti biti. bog. ana-pler66 ispunim) pl. anamorfičan. otvoren) ned. ap. anaplazis (grč. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. usana. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. penjanje sokova. aiantičan (grč. anarhista) (gr č . anandrija (grč. anapnoična sredstva. npr. iskašljavanje. koji pripada sećanju. anaptiksis (grč. bezvlaš će. anapest (grč. nemuževnost. pogruženost. anarhi č ki anavlerotika (grč. fig. anapneuzija (grč. anaptyksis razvitak. iza le ñ a. čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. anarhističan. iske-žen. plašljivost. unazad. plastična hirurgija. morphe oblik) izokrenut. ananke nužnost. an-andria) nemuškost. natrag. osnivači su Prudon. anamnesis sećanje) fil. organizovane politi čke borbe. anamorfoza (grč. anaplastika (gr č. disharmonija. v. uzimanje hrane po propisu. samovolja. ana-ptyo ispljujem) med. plastična hirurgija. ždrela. bez ikakvih obzira. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. anaptiza (grč. u odsustvu. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. ja č anje pam ćenja. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). ap-. anapneusis) med. an-archos bez poglavara. plašljiv. an arijer (fr. anamorfotičan. zbog čega se zove i anti-daktilos. anarhičan. ananassa sativa) vot. marksizmu neprijateljska. anapetes raširen. dolazi usled uzetosti miši ć a za govor (jezika. anaplerotičan (grč. bez cveta. ispljuvanje. nesre. apa. duboko disanje. anamnestika (grč. anankofagija (grč.

archos. up. sredstva za otvaranje zapušenih ušć a krvnih sudova i dr. ana-tribo trljam) med. arche. med. anastrophe) ret. uglavničenje interesa. ozdravljenje. fotografski objektiv od naročito kombinovanog so č iva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. stigma) opt. a-. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. ana-tribo) med. . v. anastrofa (grč. anastatikć s) koji odvodi ono što je nezdravo. fig. apa. naplaćivanje interesa na interes. spojiti. koji zasušuje ranu. anatripsis (gr č ." ana-temno rasecam) v. okretanje. do sitnica. istočnjački. bakroreza. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. jako povrać anje. oštrovid. anisum) rakija u koju je pomešan. npr. fig. pr. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). neka je proklet! anatematizirati (grč. anatemisati v. ana-stello suzbijam) pl. životinja i biljaka. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. med. anatrepsis (grč. anarchla bezvlašće. anastigmatičan (grč. anatolijski (grč. u Makedoniji. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prouč avanjem sastava sklopa tela »sivih bi ća. med. ana-tribo trljam. anatema esto (lat.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. anarhoidan (grč. sredstva za trljanje. gr č želuca. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. prevrtanje. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. obrt) ret. anatropa (grč. koji obnavlja. podrigivanje. ušća. ana-triptica pl. proučavati u tančine. anatimijaza (grč. uskrsnuće. anastigmat (grč. ana-thymfasis) isparavanje. osušen plod ana-sona. patološka anatomija ona koja proučava sve promene. . apa. anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). anaspazmija. radi mirisa. apa. koji je bez poreme ć aja u oštrini vida. seismos trus. ana-trepho) med. trepanacija. kožna vodena bolest. anatripti č na sredstva. baciti prokletstvo na koga ili što. dimljenje. ujediniti. anastaltičan (grč. isklju čiti iz crkve. mesto „neki drugi čovek". trljanje udova. ana-stello) koji zaustavlja krv. uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje.isključenje iz crkve. 1. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. tokizo dajem pod kamatu. anasonlija (nlat. zelenašim) prav. anastaza (grč. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. med. raščlanjavati. veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. ana-spao izvlačiti) med. kletva. anatocistički. koji podmlañuje. telegrafska. apa. anastomoza (grč. ana-trope preokret. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otu ñ enju č oveka i društva. kao začin za hleb i opojna pi ća. menjanje mesta rečima. apa. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anaspazis (grč. ned. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-sti čki pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez u č eš ć a u politi č koj borbi. tj. anaseizam (grč. anatocizam (grč. anatreza (grč. koji daje punu oštrinu slike. anatole istok) istočni. zemljotres) geol. anasarka (grč. anatomija (grč. tip. med. anathematizo) prokleti. anatripsologija (grč. trljanjem. ustajanje iz bolesni čke postelje. stoma) pl. anatomirati (grč. anathema) prokletstvo. lečenje trljanjem. stezanje želuca. ana-spao) med. stćma usta) sastaviti otvore. prenop!enje. prenosan. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. 2. rastavlja-ti na sastavne delove. stigma tačka) ont. izvrtanje reči. sredstva za zaustavljanje krvi. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. anatresis) med. „drugi neki čovek". biljka iz porodice štitara. prenosim. anarhoindividualizam (grč. anaspazis. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. anisum) bog. anfstemi. anaspazmija (grč. razuñivati. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anastomizirati (grč. lat. anason (nlat. preklinjanje. č ešanje kože. apa. anathema esto). naročito rakiju (anasonlija). ana-temno rasecam) para-ti. umnožavanje. anatematizirati. sarx meso) ned. anatomizirati. otvaranje bušenjem. oporavljenje (rekonvalescencija). prevrtanje želuca. anatom (grč. izvrtanje materice i mokraćne bešike. stoma) med. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. anatema (grč. anatriptika (grč. a-. anastaltika (grč. anastatičan (grč. anastasis ustajanje) uskrsavanje. anarhosindikalizam (grč. eiods izgled) sli č an bezvlaš ć u (anarhiji). anatomirati. nlat. med. anatomizirati (grč. npr. apa.

uplesti se u borbu. angina pectoris) med. sukob. angeion. angiosarkom (grč. angejologija. nagovoriti. en bloc) naveliko. natraške. angiografija. engager) obavezati. angažman (fr. angiopatija (grč. anahoretski. angeion. zastarelost. služba. angioneuroza (grč . anahronističan. jedan registar na orguljama. angeion. angeion. obaveza. angažovan (fr. angaria) kuluk. angarirati (lat. an-aphroditos) med. opis krvnih sudova. phylaxis čuvanje. ap-. anachronismos) pogreška u računanju vremena. Kosu reže ostarela majka. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. a l'envers) naopako. datuma. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. engager) obavezan. pr. angažovati. skrivenosemenjače. pogoditi. grub vuneni serž. vrsta ženskog ogrtača. omot. uzeti u kuluk. angitis. Cezar na automobilu itd. uzan) med. uzeti u službu. uzano spoljno utvrñenje. pogodba. angelika (grč. anñeoski koren. onaj koji nije sposoban da oplodi. anahronizam (grč. elektroforeza. angaria) uzeti u kuluk. angina (lat. anafrodizija (grč. angeion) med. inversus) naličje. enveloppe) zavoj. brod i dr. ono što je u protivnosti sa hronologijom. angiitis (grč. zauzimati se. jaki bolovi u oblasti srca. boj. anversen (fr. envers. engleski muz. logia nauka) fiziol. angiospasmus (grč. gr č krvnih sudova. vežbanje i ja č anje plu ć a i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. stenos tesan. angere suziti. poreme ć aj u č ulu pipanja. anahoret(a) (grč. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belan čevine koja mu je ranije ve ć jednom bila ubrizgana. zapaljenje krvnih sudova. angeion. anafrodit (grč. arće pipanje) ned. angiografija (gr č . pl. stupanje u službu. angažovati v. ap-. spasmos grč) med.: Kulu gradi crni Arapine. angeion sud. angeion sud. vremenska poremećenost. proširenje krvnih sudova. najmiti. nepomična kriva na koju neka ravna pomi čna kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). blanko žiro. zapleten u borbu. — Kosu reže pa vinograd veže (up. lat. dogañ aja. navesti. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopg ć u krvnih sudova. anaphora) poet. čarka. koji je uzet u službu. voj.anafija 46 angioteničan anafija (grč. obe ć ati. brodova i dr. voj. plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. pr. po-buditi. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angiospermije (gr č. najmljivanje. stesniti) med. usamljenik. antologija (grč. angiokarp (grč. upustiti se u nepggo. nisko utvrñeno. zaostalost. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. anafoneza (grč. npr. pojavljivanje znakova na nebu. anafilaksija (grč. an blan (fr. anvelopa (fr. voj. koji se obećao. . kulu čenje. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. ned. davanje u zalog. pogañ ati. opasan rak krvnih sudova. obaveznost. neuron živac) med. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. v. anafrodizijaka (grč. angina pektoris (lat. . ektasis pastezanje) med. instrumeng slič an gitari. angeion. kola. poslanik drugog reda. karp6s plod) bot. angeion. isposnik. pektoralna angina. npr. otvoreno. ponavljanje istih reči u po četku rečenice ili rečeničnih delova npr. epifora). za ples. nesavremenost. angarijapija (nlat. angažirati se zauzeti se. ap-. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. krvni sud) med. anaphonesis) med. en blanc) trg. praćeni smrtnim strahom. antiektazija (grč. otpravnik poslova. apa. zaštićavanje) ned. obvezati na besplatan rad za državu. enversins) trg. an blok (fr. sudar. neko pla ć anje itd. jedno na drugo. anaforeza v. angeion. topovi u Kosovskoj bici.) protiv volje sopstvenika u službu državi. — Kulu gradi od dvadest tavana. npr. zalagati se (za kota ili što). na nali č je. angažirati (fr. gušobolje. grapho pišem) fiziol. envoye) izaslanik. angeion sud. sperma seme) bot. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u č ove č jem telu. sredstva za otklanjanje i spre čavanje spolnog nagona i prohteva. akgiostenoza (gr č . kuz. naro čito krajnika.angelos anñeo) bot. ćutu-re. angarija (lat. zalaganje. založiti se. angiom (grč. npr. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. anvoaje (fr. redovna dužnost. angažirati. pustiti se. sarx meso) med. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. astr. anvsr (fr. zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena.. neispunjene. pustinjak. odsekom. angeion. za ples.. pathos bol) med. med. neispisano mesto za cifre na nov č anim uputnicama. engagement) obvezivanje. anafora (grč. angioteničan (grč. „iznošenje spreda". ucelo. a l'anver (fr. oboljenje živaca krvnih sudova. stezanje grudi. za ratne svrhe. zapaljenje vrata. mag. obavezati obe ć anjem. skloniti koga našto.

Anglia. apeg. andro-gynos) dvospolnik. angostura-kora v. naročito prvog čoveka. nazvane po gradu Angostura. an gro). chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. dronjci. do tančina. stanište) bog. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. angulus) ugao. rasploñavanje ljudskog roda. apeg. andros. skup svih prašnike u cvetu. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. šonja. nevolja. ancrogenija (grč. osobenost engleskog jezika. kao imenica: komad u laganom tempu. en ñetail) potanko. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. angosciosamente) muz. android (grč. andantino (ital. onaj koji mrzi Engleze. andrak (pere. vrlina. jedan registar na orguljama. andamento (ital. andros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek-muškarac. ćoškast. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. andana (ital. angusta) muz. vrag. Anglia. andarini (ital. oploñenje muškoga gameta ženskim. andare i ć i. apeg. apeg. muz. na kvantum. uškopljenik. grč. prnje. hermafrodit. anglicizirati (fr. andezit min. pokretan č ovečji lik. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. angitis (grč. lagano. androgamija (grč. angeion. logi'a nauka) med. apeg. andamento) hod. kulture. anglist (lat. apeg. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. androkefaloid (grč. gone rañanje) stvaranje čoveka. Anglia. hrabrost. engleza (fr. fil. andarini) pl. phćbos strah.angiotomija angiotomija (grč. an detaj (fr. anglikan. namalo (supr. drangulije. angustrum) visoka boca ili vr č za pijenje sa uzanim grlićem. andristi (grč. andantino) muz. jezika itd. androginija (grč. grč. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. apeg. grč. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tu ñ jezik i odoma ćila se u njemu. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). androidan (grč. anglicizam (nlat. episkopalna crkva. endosser) trg. gyne žena) dvospol-nost. andragatija (grč. andreceum (gr č. anglomavija (nlat. brižno. malo laganije. anglaiser) potkusiti konju rep. genos roñenje) v. apeg. dvospolac. androliti (grč. Anglia. ženskonja. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. do sitnica. angošjozo. lithos kamen) pl. kut. v. angustura-kora. muž. opširno. andro. apeg. andante) muz. Anglia. endossement) trg. eidos) sličan čoveku. rogljast. operacija krvnih sudova. apeg. angulus. geol. angiitis. hermafroditizam. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. avgusta (lat. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. angloman (nlat. andragathia) muževnost. angustacija (lat. gde je prona ñ en). angoscioso) ran. naveliko. temno režim) med. angeion) med. protestanske crkve. androgin (grč. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. grč. zlo. anglofil (nlat. anglikanac pripadnik anglikan-ske. angularan (lat.(grč. andaluzit min. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. en groš) trg. deo jedne fuge. uglavnom (ispri čati nešto). gamos brak) biol. anguistara. andrek tuga. angliciser) poengleziti. prenos menice. jad) ñavo. kao u hodu. angularis) uglast. poengležavati. angostura-kora. ugao. umereno. adrogenija. anglofobija (lat. apeg. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). nesre ća. oikion kuća. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. pečalno. čestitost. andrologija (grč. apeg. andante (ital. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. eidos lik) veštački napravljen. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. napravljen u č ovečjem obliku. andramolje (grč. bolno. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. grč. slabi ć. iscrpio. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. trg. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. potpis menice na pole ñini. nesreća. andros čovek. angošjozo (ital. semenjem miši ća spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. okamenjene ljudske kosti. andros) pl. androgonija (grč. an gro (fr. andosirati (fr. angster (ital. naviše. angošjozamente (ital. andana) niz brodova povezanih u luci. sečenje. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. kephale glava) min. nauka koja se bavi prou č avanjem bolesti svoj- . anglizirati (fr. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. v. nlat. tj. andosman (fr. angulus (lat. androgonija. podrobno. anglofob (lat.

upaljenost »sene za muškarcima. pripojiti. anemos. anemos. sve što je dodano ili vezano za nešto. naljutivši bogove. lečenje vazduhom. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina.). uteloviti. anemofilan (grč. koji se plaši ljudi. slabljenje. grapho) v. metron. beskrvnost. apeg. nastavak. anemogaman (grč. od muškaraca. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. šaljivo: krasti. proučavanje vetrova. lit. pripremni. anemogamne biljke. polubožansko biće. aneza (grč. dodatak. anemos. anemos. anemometrograf (grč. anemograf (grč. prinadležnost.) mit. anemometrija (grč. fig. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). a-. andromolje v. nimfomanija. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. andramolje. žrtvovana je morskom čudovištu. annexus) zavisan. haima. biljke kod kojih vetar. jačinu vetra. a-. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. annexus) prilog. oskudica u snazi. a-. Andromeda (grč. aneks (lat. a-. statos postavljen) ureñ aj za raspršivanje struje vazduha. anemostat (grč. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. phflos prijatelj) bog. haima) med. phobos) strah od ljudi. haima krv) med. odnosno meri. tromost. tj. haima. anemograf. anemos. androfag (grč.ne. phonos ubistvo. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. a-. anemoskop (grč. anñeo (grč. anekumena (grč. anemos. ma iz kog razloga. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). Andromaha (grč. baino idem) igrač na konopcu. temno sečem) znat. nauka o beskrvnim operacijama. . nesposoban za život. ergon delo) med. ap-. olakšavanje. anemos. spasao je Persej. anemija (grč. skopeo gledam. popuštanje. anemos. anemos. aneksionist(a) (lat. vezan za. aneksan (lat. sporedan.(grč. anegertika (grč. barys težak. metron mera) sprava koja pokazuje. spis koji. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. anemičan (grč. pridružiti. pridruženje. strujanja vazduha.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). anemobarometar (grč. tj. anegdota (grč. up. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. pri-svojiti. hydor voda) med. anemopatija (grč. anekdotos neizdan) 1. astr. anesis) med. anemos. anemos. malokrvnost. ukrasti. veština merenja brzine i jačine vetra. mati Astijanaksova. apeg. npr. angelos vesnik) teol. anemo. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. anemogame (grč. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. bled. androfonomanija (grč. anelektričan (grč. anemos. apeg. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. anemos. anemobat (grč. anemologija (grč. androfob (grč. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju.) muški spolni hormon. Tragedije od Euripida i Rasina. anematoza (grč. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. vetromer. antropofag. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. bolesti. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. andro-phagos) ljudožder. slab. androsteron (grč. aneklogist(a) (grč. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. gamos) pl. haima) beskrvan. an-energeia) neradnost. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. pustinje. pripajanje. aneksije (lat. anemidrija (grč. a-. npr. logfa nauka) nauka o vetrovima. apeg. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje. pathos bol) med. Andromache) mit. anemografija (grč. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. phobos strah. anemos. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. oploñavanje). ap. 2. nova i kratka priča. anenergija (grč. annectere) prisajediniti. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. elektron ćilibar) fiz. muškaraca. annexio) prisajedinjenje. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. bog. sečenje čoveka. još nije objavljen. vidim) vetrokaz. metali). kod kolere. anektirati (lat. anematurgija (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. odnosno vetra. mama strast) med. utelovljenje. prevrtač. božji glasnik. andromanija (grč. anemometar (grč. androfobija (grč. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. androtomija (grč. anemofilija (grč. lenjost. utelo-vljavati. gamos brak) bog. malokrvan. phflos) biol. šaljiva ili duhovita pričice. metron) merenje. ili je namerno zadržan od štampanja. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. pridodan. anemos. močvari itd. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. npr.

fig. indigo biljka u Indiji. jela od mesa. epos reč) med. šp. anepitimija (grč. anizometropija (grč. poživotinjivati. a-. u organima za varenje hrane. prelaženje. animalisare) zool. animalizacija (nlat. animalizirati (nlat. animalis) životinjska priroda. anestetika (grč. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. aneritropsija (grč. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. ops vid) med. anizokorija (grč. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. animalis) životinjski. živi stvor. neosetljiv. bapsko ponašanje. nepažljiv. idros znoj) med. anaisthesia. aiereza (grč. dobiva se od indigo-biljke (anil). lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju.ne. ap-. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazli č an (kristali. apa na. učiniti neosetljivim. govor) med. a-. ne jednakost zenica. aniverzarija (lat. animalije (lat.aienkefalija avenkefalija (grč. metron. jeu) ulog u igri. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. kristalni. neosetljivost prema bolu. grañu. uzetost. anepigraf (gr č. kore zenica) med. en general) uopšte. anestezacija (grč. anima mundi) fil. uron mokraća) med. supr. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoli č koj crkvi. anilizam (arap. godišnja proslava. anydria) v. rasejan. enjambement) poet. anestezije (grč. koji »sivi u sredini bez kiseonika. kao islandski kristal). tupoglav.TeKyhe. anenkefalos (grč. bapska starost. anairesis) ret. anilitas) bapskost. bezbolan. a-. nemoća. enjeu. a-. naj češć e. anilitet (lat. i'sos jednak. ap-. ani kurentis (lat. isos. anizometričan (grč. reč. an espes (fr. od koga se spravljaju razne lepe boje. a-. anizohromija (grč. isos. blos život) bial. nemaran. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja. u gotovu. anizeta (fr. enkephalos mozak) ned. ap-. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. bezbojno. ap. anil) bog. ap-. nejednaka veli č ina listova na istoj grani. uzbuñenost. supr. a-. uzrujanost. . pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. svisveti. a-. anestezirati (grč. jaja itd. an-nil) hem. tromost žila. animal) živo biće. epi na. anima mundi (lat. enkephalos) med. anizurija (grč. ravnodušnost. anesteziolog (grč. liker od anisa (onajsaž). ap-. logos. duša sveta. ap-. fig. anaistheteo) pl. a. fig.ne. erethfzo) 2. anžambman (fr. an-nil. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. grapho pišem) spis koji nema naslova. od koje se dobiva anilin. poži-votinjiti. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. med. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. nesposobnost jednog čula da primi č ulne nadražaje. neuron živac) med. anilinske boje. anilin (arap. anilan (lat. slabost. aneorobni (grč. duh. ap-. aromatič-no ulje. erethfzo dražim) 1. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. neros tečan) fiz. nesposobnost govorenja. a-. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. koji je bez bola. isos. brz oko) med. anima (lat. aneroid (grč. anže (fr. animal (lat. u materije živog tela.: vegetabilije. anil (arap. uzbuñenje. aneretizija (grč. v. opiti. aerobni. anilis) bapski. anima) duša. anima-rum dijes (lat. metron mera) neravnomeran. anspija (grč. anervia) ned. ove godine. poživotinjenje. nakaza ro ñena bez mozga. tzv. en espece) trg. u zvečećem novcu. ani-malna hrana meso. epithymia požuda) psih. ap-. aneurija (grč. nejednako lučenje mokraće. anizotropan (grč. phyllon list) bog. aeg vazduh. med. životinja. erythros crven. anhidrija. an-nil) med. životinjska tela. obi čno. slabost (ili: malaksalost) živaca. anestetičan (grč. isos. ergon delo) med. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. animalia) pl. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. zadušnice. isos. mleko. anaistheteo ne osećam) med. anizofilija (grč. an ženeral (fr. animalizam (lat. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. anisette) rakija za činjena ani-som. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (gr č. anni currentis). ansrvija (nlat. anervičan. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima ( č esta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). aneretizija (grč. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. anniversarium) godišnjica. pomen i dr. energija (grč. animalan (lat. benzidam. trovanje anili-nom. isos. uroñeni nedostatak mozga. anaerobni. ano kurente. a-. chroma boja) med. općenito. an-aisthesfa) med. nač in ishranjivanja tela. tupoglavost. anaistheteo ne osećam) med. med. kijanol. anidroza (grč.

podstrekavati. animosite) v. ankyra) brod. anni praecedentis) prošle godine. s predumišljajem. naredne godine. supr. davanje duše. živahno. karakter. životna svežina. tip. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. obodriti. enclave) prav. oživljeno. tražiti (ili: predlagati) kaznu. mastionica. grč. povesti sudsku istragu. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. biljka č iji se plod upotrebljava kao za č in. encaisseur) sp. animalitas) životinjstvo. enqueter) vršiti. ankylos kriv) med. životinjska priroda. aniridija (grč. annihilatio) poništa-vanje. ispitivati činjenice o ne čemu. anni praesentis) ove godine. fr. pustiti u rad. iris dužica) med. animosus. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obr ć e u magnetnom polju. još jednom. pri zatvaranju elektri čnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . anienai peti se. pristalica ani-mizma. ap-. ukinuti. mikroskopske životinjice. ani precedentis. metafizi čke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. anis (lat. ankeser (fr. nakana. animoznost. ani preteriti (lat. vera u duhove. mišljenje. živost. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. složno. ogorčenost. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugra ñen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. ljutina. anketa (lat. anklav(a) (fr. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. oduševiti. fiz. animizam (lat. avkora (ital. podstaknuti. podbadati. žestina. anima to) muz. anihilacija (nlat. predlaganje kazne. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. mišići opruža či ruke. kod crtanog filma oživljavanje slika. animus nocendi (lat. tj. srdžba. istraživati. raz-draženost. ankrije (fr. animus ivjurandi (lat. razdražen. sanduče za boje. ankvizicija (lat. ogorčen. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. žestina. ani futuri (lat. neprijateljski. vlada ili neka ustanova. oživljenje. anlaser (nem. animo (lat. anlassen puštati u rad. av>on (grč. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. poruge. animatizam (lat. srce.animalist(a) animalist(a) (lat. animus injurandi) prav. animus) duh. opovrći. 3. animare) dati dušu ili duh. anni praeteriti) v. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). duša) prav. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. animalkulizam (lat. animoznost (lat. animus duh. veoma čvrst i otporan bokser. animus nocendi) prav. ankilometar (gr č . nazor. zagrejati. anquirere) prav. ukidanje. animozitet (lat. odluka i sl. ose ć anje. animoso) muz. 1. odvažnost. anker (lat. u nameri. ankiloza (grč. Anlasser) teh. duša) fil. animatio) oživljavanje. ankylos kriv. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. opovrgavanje. metron mera) sprava za merenje krivine. animozo (ital. animalitet (nlat. 2. animacija (lat. pobudi-ti. ankoneji (grč. animalkulisti (nlat. animosus strastan) ozlojeñen. zemljište koje zalazi u tu ñ u državu ili tu ñ e imanje. namera nanošenja uvrede. rezervoar na mašini za štamparsku boju. delimična ili potpuna sraslost jezika. ankon lakat) pl. da je živo (kod primitivnih naroda). anima) fil. ukočenost i sraslost zglobova. ankvirirati (lat. animosus) strastvenost. animalculum) zool. oduševljeno. namera pri činjavanja štete. onajs. staro u č enje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. mržnja. animirati (lat. o živiti. namera. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). encrier) divit. opovrgavanje. ispitati. srdit. hrabro. anima duh. ankylos kriv. anketirati (fr. animozan (lat. glossa jezik) med. samopouzdan^. fr. zool. lenger. annihilare) poništiti. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili č emu. ipo animo) jednodušno. animist(a) (lat. animalculum životinjice) pl. pimpinella anisum) bog. nedostatak dužice u oku. apsoga. animus (lat. ankiloglosa (grč. ani prezentis (lat. svest. animalcula životinjice) pl. anni futuri) iduće. srčano. 50 anlaser ani precedentis (lat. avimato (ital. kotva. izvršiti anketu. znat. ponovo. anquisitio) prav. apsoga) muz. vatrenost. inquestia. živahno. ljutnja. uno animo (lat.: katjon. duša. animalkula (nlat. anihilirati (lat.

nćmos zakon) v. odyne bol) ned. logia) gram. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. anonimitet. anomalos nepravilan. zool. anoblirati (fr. koji ne ulazi u sastav organskih tela. avotacija (lat. opisivanje kamenja. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. anomalistički (grč. en miniature) u malom. bezbol-nost. anopheles beskoristan. organon. anogev (grč. npr. anonaran (lat. anonarni zakoni. ap-. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. anonymitas) v. anomaloi (grč. po-zitivni pol. oštar. up. appopseg. u kapitalizmu bezimeno. a imaju različito značenje. objašnjenje. anorgavologija (grč. anonymos) bezimen. neobuzdanost. annotare) v. nepotpisati. obznana. annominatio) ret. a-. ophthalmos oko) med. nastao bez dejstva životnih sila. anvarija (grč. plemićku titulu. ap bez oksys kiseo. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. zakona. anoksija (grč. an minijatir (fr. protivan pravilu.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. nepravilni glagol. anomfa) bezakonje. anno ante Christum) godine pre Hrista. supr. neuredan. ñ uture. mrtve prirode. anoftalmija (grč. protivan pravilu. anodia) nevezan. neobičnost. naro č ito minerala. ćrganon. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. tal. ennoblir) dati plem-stvo. adnotirati. anorganizam (grč. nepravilan.: katoda. lat. anodinija (grč. skupa. a. nedostatak volje za jelo. avosmija (grč. delimično ili potpuno neosećanje mirisa.: Tišina je postala još tiša. namerno izjednačavanje reči. astr. omos sličan. apo naviše. anoreksija (grč. anonsa (fr. elektroda. lat. anonsirati (fr. neobičan. anorganogenija (grč. odus) pl. akcionarsko. anomalos) neredovan. nauka o nepravilnostima u jeziku. objavljivati. žudnja) nemanje apetita. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. anomičan (grč. adnotacija. ap-. anoblir. beleška. annotatio) napomena. objaviti. a-. norma pravilo) nepravilan. avofeles (gr č . deoničarsko društvo. mrtav. antinomizam. u gomili. tj. ap-. anorhija (gr č. anonymos) bezimenost. anotirati (lat. anomalia) (nepravilnost. žitni. smanjen. anomija (grč. anomeomerija (grč. nemanje poro ñ ajnih bolova. . oplemeniti. nemanje o čiju. anoniman (grč. sisari koji nemaju zuba. npr. agšo) godine. anlevaža (fr. logia) nauka koja se bavi prou č avanjem anorganske. anomizam (grč. annuntiare) oglasiti. koji odstupa od pravila. anonymus) nepoznati. koji odstupa od pravila. stavljanje jedne pored druge dveju re či koje glase jednako ili slično.bez. organon) neživa ili mrtva priroda. ariomos) nezakonit. anovimus (nlat. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije. anodinum (grč. oreksis želja. anorgavografija (grč. en masse) u masi. odyne bol. anonimnost (grč. ovarium jajnik) med. anoda (grč. neslikovan način govora. apodinum) med.: katgen. nlat. ap-. anosmi'a) med. anomalija (grč. gignomai postati) ar. istovr-san. up. anomalon. anogena metamorfoza kol. an mas (fr. ap-. put naviše) fiz. anodija (grč. anorganognozija (grč. tj. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anomalologija (grč. slepilo. nlat. organon) neživ. uro ñ eni nedostatak jajnika. obla-godariti. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. hen. genesis postanak) smanjenje. obznanjivati. u maloj srazmeri. koji je bez života. običaja. anodonti (grč. ap. annonarius žitni) koji se ti č e prometa i dobijanja žita. ap-. paronoma-zija. nezakonitost. anomalon) gran. ap-. anonimitet (nlat. organon. bez potpisa. nepravilnost u kretanju planete. nepoznatost. neredovnost. ap. supr. an-odos uzlaz. anonimno društvo trg. ano ante Hristum (lat. anorganski (grč. ap-. zlo činački. eruptivne stene. anormalan (grč. oglašavati. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. grapho pišem) nauka o kamenju. škodljiv) med. ano (lat. organon. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. nepotpisan. u godini. radi prenošenja na novo platno. nepoznat. obznaniti. popis zaplenjenih stvari. anonimnost. ap-. primedba. objava. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. ap-. put kojim elektri čna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). svi zajedno. ap-. orchis mudo) bezmudost. izuzet-nost. naro č ito uživanje u jelu. starter. odstupanje od pravila ili zakona. annonce) oglas. koji odstupa od pravila. pre Hristova roñ enja. anomalos) nepravilan. anomalan (grč.

radi čuvanja. antena™ ju m (lat. kao pipci. u silose. enceindre. sporazum. ensemble) celina. antedatirati (lat. ant-. ant-angomzomai boriti se protiv. ant. sredstva za ublažavanje bola. pervaz na vrhu stuba. sredstva protiv kiseline. algos bol) pl. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. obim. ante. sredstva protiv srčane kapi. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. pipak kod insekata. koji se nalazi u toku trudnoće. entente) sloga. antalgičan (grč. diluvium potop) pretpotopni. antagonizirati (grč. antenna motka za koju se vezuju jedra. apo-didomi predati. antacida (grč. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. an-ago uzvodim) ret. skup. ante. antena (lat. pretporoñajni. suparništvo. an profil (fr. antenupciJalni (lat. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. antf. antagonizam). predak. antelokvijum (lat. plesso) koji služi kao lek protiv sr č ane kapi. ponovan napad groznice. antl. izložiti) poet. antafroditičan (grč. uzgred. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. arktos sever. doba cvetanja. an pat (fr. entendre. asthma) med. stubovi sa obe strane vrata) 1. natalis koji se ti č e ro ñ enja) ked. takmi čiti se) biti u opreci s nekim ili ne čim. ante (lat. antastmatičan (grč. enceinte) voj. suparnik. napred. antatrofičan (grč. pre. mimogred. antanta (fr. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. tj. anteniforman (nlat. umanjuje bol. anti. raniji čin. loquor govorim) predgovor. anti. Čehoslovačke i Rumunije. anti. apo. opšivnica pod krovom. pretpotopni ljudi. med. pradeda. antapodoza (grč. anti. protivnost. anti. logos govor) pred. ante. ansent (fr. supr. antanaklaza (grč.(grč. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. uzgredno. ante diem) pre vremena. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. ante dijem (lat. entablement) apx.• govor. koji služi kao lek protiv sipnje. anteza (grč. gledan sa strane. antenuptialis) predsvadbeni. anti. u profilu. an pasan (fr. ante) predl. npr. antablman (fr. silo. antartritika (grč. lov. naravoučenija. ansambl-partija kuz. antemeridijanski (lat. algos) koji ublažuje. suprotnost. antl. predbračni. . 2. antemion (grč. anaklasis uzvijanje) ret. anteakt (lat. ked. izneti. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (gr č. anti. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. antartritičan (grč. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. ansambl (fr. en pate) u obliku testa ili kate. boriti se protiv koga ili č ega. pravo nekoga da prvi govori. anti. pred. anti. antapoplektičan (grč. oblast Zemlje oko Južnoga pola. ante. pojas nekog utvrñenja. anti. borba. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. ispred. antarktičan (grč. antenatalni (lat. nasip. antagonizam (grč. dodavanje pouke. naro č ito protiv kiseline u želucu. pužast zavijutak na jonskim stubovima. priči. arthron zglob) pl. grč. atrophos nehranjen) ked. ante. antagonistes) protivnik. npr. spoljašnji delovi jedne tvrñave. opkoljavanje divljači. cvetanje. slaganje. diluvium potop) pl. pre suñenog dana. sklad. antarktikos južni) geogr. antelogijum (lat. antarktikos) geogr. bojene materije. anthe cvet) bog. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. takmac. suprotna težnja. taj čovek je nikakav č ovek. arh. sloga. anthemion) cvet. antanagota (grč. up. antapoplektika (grč. anti. prvenstveno pravo prvoro ñenog deteta. lat acidum kiselina) pl. antagonist(a) (grč. južni. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. raditi u suprotnom pravcu. koji leži na Južnom polu. zajednica. antagonismos opreka) oprečnost. en profil) sa strane. plesso udaram) pl. ante-ludium) predigra. ante. ned. antemeridlanus) prepodnevni. ranije. utrapljavanje vo ć a i povr ć a. antennif ormis) u obliku pipaka. natus roñen) prvoroñeni. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. antediluvijumci (lat. anteactum) ranije delo. antidatirati. antenagium) prav. antalgika (grč. savez (izmeñu država). sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. apo. Velika antanta savez Rusije. en passant) u prolasku. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). delanje u suprotnom smislu. antenat (lat. anteludij(um) (lat. sredstva protiv zglobobolje. trve-nje. koji leži nasuprot Severnom polu. ante. ansilaža (fr. neprijateljstvo. ned. koji leči zglobobolju. med. bedem. antediluvijumski (lat.: postdiluvijumski.

pretpostaviti. Bakchios) poet. sredstva protiv spolnih. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja ne č ega. neosetljivost prema anafilaksiji. antere (grč. annexio) protivnik aneksije. U antibioti-ke spadaju. anteoccupatio) rat. antivenerea (grč. anti. antecedentia) pl. antestatio) prav. bat. nadmašivati. aristokratos) protivnik plemstva. anti i lat. bfos život) supstanca biološkog porekla koja spre č ava razvijanje nekih klica i ubija ih. antianfilaksija (gr č. muški spolni delovi cveta. antheros) pl. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). prostitucije itd. antiastmatičan (grč. materice. antf. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. gram. itd. entari. 53 antivenerea antecesor (lat. davanje prvenstva. epileptikos). anti. streptomicin. sredstva protiv ljubavi. antivarvarus (grč. anti. antf. tzv. npr. antepenultima) gram. palimbahijus. veneri č nih bolesti. anterotika (grč. preci. anti. boreios severni) okrenut prema severu. antestatus) prav. anteriores (lat. phylatto čuvam. antecedere) prethoditi. sthenos ]anina. antf. nadmašiti. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. anterija (tur. anti. asthma sipnja) med. lat. raniji dogañaji. antiartritičan (grč. med. iza. antibarbarus (gr č. supr. neprijatelj aristokra-tije. antefleksija (lat. raniji odnos u nekoj stvari. prašnica. antestari. raniji doga ñaji ili odnosi. antecedens) prethodnik. antibahijus (grč. antiabolicionist(a) (grč. nea. preticati. arap. trezvenjak. geotr. arap. umesto. anterioritet (nlat. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. naro č ito: aureomicin. antecedencija (nlat. antiadijaforist(a) (grč. antheros) bog. pretpostavljati. pozivanje za svedoka. tač ka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. koji služi protiv zapaljenja zglobova. antf. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. koji pomaže protiv padavice. antepozicija (nlat. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. oikos kuća) pl. a-. ante-cessor) prethodnik. v. mesto. anthera) bat.: apeks. antf. lat. anteridija (grč. anterotična sredstva ned. barba-rizme ili varvarizme. antibiotik (grč. antiaditis (gr č. prvenstvo u vremenu. dopretposlednji slog neke re č i. antf. pretho ñ enje. apa. naro č ito ropstva. antestacija (lat. antiborejski (gr č . supr. anterioritas) prethod-nost. antiasteničan (grč. antivarvarus. Venus boginja ljubavi. antera (gr č. antialkoholičar (grč. prašnici. tu ñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezič ke pogreške.(grč. materia) sup-stanca sa činjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antič esti-ce. pored ostalih. antecedirati (lat. subjekt — predikat. anteci (grč. snaga) med. antepenultima (lat. pretpostav-ljanje. učitelj. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. areh) astr. lat. antf. antiapeks (nlat. anteriora (lat. preteći. anteriora) št. anti. a na suprotnim poluloptama Zemlje. ante Christum natum) pre Hristova ro ñ enja. ante Hristum natum (lat. anti. antecedens (lat. antestat (lat. med. protivnik upotrebe stranih re č i. v. antepositio) stavljanje ispred. up. spolna ljubav) pl. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). raniji dogañ aj. preteča. branim) ned. anteflexio) med. koji uništava život. ići napred. adijaforist. barbaros negr čki. antiaristokrat (fč. prošlost. antiastmatičan. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pi ć a. arthron zglob) med. antimaterija (grč. antibarbarus. anterotika. ante-testari) prav. čistunac u pogledu jezika. ante-ponere) staviti ispred. koji ubija.: posteriores. koji poveć ava životnu snagu. ant-. . dati (ili: davati) prvenstvo. koji služi protiv slabosti. antias krajnik) med. v. diaphoros razli č it) protivnik moralne ravnodušnosti. antf) predmetak u složenicama sa znač enjem: protiv. antepileptičan (grč. tre ć i slog od kraja. bfos život) koji je protiv života. ranije stvari. antibiotički (grč. antf. antianeksionist(a) (grč. antecedencije (lat. prioritet. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. putovo ña. anteriores) pl. antf. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. antf. raniji život. muški spolni organ u bescvetnica.anteokupacija anteokupacija (Lat. antf. prethodni slog. barbaros) v. antf. antestirati (lat. savijenost napred. anteponirati (lat. antecedentia) ono što prethodi. prema. fil. zapaljenje krajnika. hloromicetin i dr. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s duga č kim rukavima. prethodnici. raniji život. prethodnost. a-. ant-erotikćs) pl. penicilin.

demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. anti. anti. antikvitet (lat. upotrebljavao antikvarijat (lat. katarroos stakanje) pl. sredstva protiv povra ć anja. umetnost i va-spitni ideal starih klasi č nih naroda. nastaje metamorfozom ampfibola. proglasiti za zastarelo. lekovi koji služe protiv proliva. up. anti. antidaktilos (gr č. sredstvo. diexeimi prikazivati. kakos rñ av. antikatolički (grč. anti. anti. emeo povra ć am) pl. antidinična sredstva. starinski. antidotarij(um) (grč. sredstvo koje sprečava vrenje. antidoton (grč. protiv demokra tije.). antiquarius) istraživalac i prou č avalac starina. neprijatelj Francuza (jezika. antidinika (gr č . okretanje) pl. utuk. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. anti-kategoreo) prav. farmakopeja. predmet stare umetnosti. antikvar (lat. antiquarius) stari. antidolorozum (grč. cariosus kvaran. lat. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. protivotrov. v. antikvus antieutanazist(a) (grč. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. med. up. truo) med. fig. antikva (lat. antiemetičan (grč. antiemetika (gr č. čime se dobivaju snažnija dejstva. podražavati ukus starih. emć o) koji suzbija nagon za povra ć anjem. protivtužba. Gallus) protivnik. politike itd. antiseptikum. pr. antikvarnica (lat. antiepileptičan. proglasiti nešto zastarelim. antiquus) ugledati se na stare. antikvaran (lat. antiinokulist(a) (grč. vrtlog. antiemetici (grč. anti. diegeza. emeo) med. stari vek. antički. antidatirati (grč. stara ili zastarela ure ñ enja i sl. antidizenterika (grč. diabaino prolazim) med. datum) v. stanje) med. anti. antikariozan (grč. tip. nagrada. anti. anapest. kvasac) hem. antikahektičan (grč. zyme kiselo testo. antiepileptika (grč.54 avtigal (gr č. stare. antidemokratski (grč . antimentalisme) lingv. fig. ante-datirati. antizimotikum (grč. eksis svojstvo. antidiegeza (grč. doron dar) uzdarje. u gr č koj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posve ć enog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. sredstva protiv padavice. protivsred-stvo. kupac i prodavac starina. kulture. incrustare dobiti koru) aparat koji č uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i kre č ne naslage. izneti) ret. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. antikatoda (gr č. sapseg rak) pl. starovremenski. starodrevnost. anti. antiquus stari) kultura i filozofija klasi č ne starine. anti. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antiquare) zastareti. antidramatičan (grč. dine. eu. antidoron (gr č. med. . sredstvo protiv povraćanja. anti. anti. med. ne vodeći ra č una o mentalnim. antiquus stari) trgovina starim knjigama. anti. anti dynastes vladar. med. anti. prikazivanje nekog doga ñ aja ili stvari od strane protivnika. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetni č kih predmeta. anti. anti. avtigen (grč. vrsta tamnozelenog serpentina. anti. antimentalizam (fr. diabetes šećerna bolest. platinski lim kod Rendgenovog aparata. anteme-tika. polovan. lek protiv šeć erne bolesti. epilepsija. dysenterikos srdoboljan) pl. antiquus) stari. med. anti. npr. lek protiv čega. uspravna latinska slova (supr. poznavalac starina i starih spomenika. Grka i Rimljana. doga ñ aj ili stvar posmatrana s protivni č ke strane. angina (lat. antikankroza (grč. kathodos put na niže) fiz. zakon. antikvizirati (lat. anti. up. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladaju ć em domu. antiquitas) starina. sredstvo protiv bola. starinski. kod nas ga ima u Fruškoj gori. lat. lat. antidijabetikum (grč. med. lat. antikataralije (grč. jezič ko ostvarenje. umnim procesima koji prate jezi č ku realizaciju. sredstva protiv bolesti raka. anti. anti. daktylos prst) četr. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. lat. raditi prema antič kim uzorima. antidoton) ned. anti. antikategorija (grč. sredstva protiv nesvestice. pravac koji polazi od date reči. dolor bol) med. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. odbaciti. lat. anti. umetnička retkost. anti. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo č oveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antikvus (lat. anti. stari svet. katholikos) koji je protiv katoli č ke vere. antikvirati (lat. sredstva protiv kašlja. anti. epilepsfa) pl. latini-ca. antiinkrustator (gr č. starinar. kurziv). antidinastičan (grč. koji služi kao sredstvo za popravku r ñ avih sokova što izazivaju slabljenje. antiqua) staro pismo. pelco-vanja. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. lat.

onoma ime) zamenjivanje imena. anti. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. melancholikćs) koji razbija tugu. antikritičan (grč. koji služi protiv trzaja i grčeva. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antičesti-ce. umesto interesa na dug. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. antilisa (grč. spuštam se) kol. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. npr. sa logikom. lat. anti. anti. sul-fid antimona. protiv obamrlosti. antiiefritika (grč. klinč naginjem se. a ne živimo da jedemo". dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. antimelanholičan (grč. convulsivus grčevit) med. nephrćs bubreg) pl. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. antilogikćs) nedosledan. pokret protiv rata i pripremanje za rat. antologija (grč. anti.: „Ako smo veliki. lat. pobijanje. elemenat. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. anti.: „Jedi da živiš. zamenjivanje jednog dela govora drugim. antikonvulzivan (grč.: „Jedemo da živimo. odbrana pred sudom. protuslovan. zaravan) pl. med. anti. anti. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom.75. antimerija (grč. anti. delovi Sv.. anti. protivnarodni. loimos kuga) med. antinarkotika (grč. u padati. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. moriš običaj) fil. prigovor. a padaju u suprotnim pravcima. koji služi protiv kuge. metal srebrnobele boje. na prestolu. koji sprečava nastup krize (uticaj). i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". antilogia) protivrečnost. važna njegova ruda. znak Sb (stibium). anti. antikritičar (grč. protivkužni. ali u protivnom smislu. žida u stadima po toplijim kopnima.-. supr. antimentalizam (grč. atomska masa 121. ali drugim redom. npr. anti. contagiosus prilepčiv. postupnost u izrazu) ret. consti-tutio ustav) protivustavan. mentalizam) lingv. suar. antikritika (grč." antiklinala (grč. anti. originalnost osporava ili u koju se sumnja. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. anti. pisma čija se. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izme ñ u dobra i zla. antikonstitucionalan (grč. antimetabola (grč. povijam) pl. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. razmena) ret. npr. „Demosten" mesto „govornik". napad itd. antimetateza (grč. anti. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. antikreza (grč. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. antimovid (lat. npr. antimetalepsija. anti. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. anti. nenarodni. sredstva protiv psećeg besnila. protivkritika. tj. antilemičan (grč. anti. antimetalepsija (grč. npr. protivan moralu. lethargfa dremež-nica. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). antikonvulzivan (grč. anti. sredstva. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). antikosmetičan (grč. homolotumena. anti. antimonium) hem. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. militarisme) protivnost militarizmu. lat. med. antimaterija (grč. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. u kolibi. ukočenje) pl. antimonarhičan (grč. a ne živi da jedeš. anti. antilego protivim se. med. antikolika (grč. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. nationalis). nlat. anthćlops) 3007. pisac odbrane od napada. anti. anti. odgovor na napade. moralis) koji je u opreci sa moralom. anti.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. mos. lat. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. antimoralizam (grč. dntinacionalan (grč. anti. sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). antinomazija (grč. med. meros deo) ret. upotreba osobnog imena mesto vrste. antiletargičan (grč. lat. odbrana. antimonium) mineral. v. teol. antimon (nlat. anti. sinklinala. krino sudim) odgovor na kritiku. lyssa pseće besnilo) pl. antimoralan (grč. . nlat. pozitivizam u lingvistici. krino) koji odgovara na kritiku. anti. antikonstitucionist(a) (grč. lat. lat. narke ukočenost. antilegomena (grč. fr. veliki smo svuda. klimax stepenice. ned. anti. kresis mešanje) prav. bolest spavanja) med. antikontagioza (grč. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. lekovi protiv trbobol>e. anti. anti." antimilitarizam (grč. constitutio) protivnik ustava. redni broj 51. metalepsis zamenjivanje. kolike trbobolja) pl med. antilogičan (grč. anti. koji razvedrava raspoloženje. antilopa (grč. krino) pisac odgovora na kritiku.: „Otkrovenje Jovanovo". antimetabola.

avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (gr č. nemio. antiseptičan (grč. antiseptikum (grč. anti. antipirin (grč. antipi-rink dr. odnosno čovečje mišljenje. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. anti. antipodan (grč. antiracionalizam (gr č . antipapizam (grč. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. teal. skepsis nedoumica. suparnik. antiprotaza (grč. pus. kod Kanta: protivre č nost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. oprečan. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. ravnokraki trapez. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja. anti. . anpšlatonska ljubav čulna. pyr vatra) pl. antipatičan (grč. aspirin. nemarenje. sredstvo protiv groznice. antiskabioza (grč. lat. antipiretike (grč. antiseptika. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. npr. parasitos gotovan) pl. royalisme). antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. na čelno nepriznavana bilo kakvih utvr. plenus pun) fil. anti. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. protivrečnost. sepsis) heš. anomizam. anti. spolna ljubav. ratio razum) fil. dvoumica) fil. sredstva protiv uzetosti (paralize). koji služi protiv reumatizma. neslaganje sa trezvenim. lat. antirepublikanac (grč. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. antiperistaza (grč.: simpatija. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. fr. koji služi protiv zapaljenja pluća. anti. lat. nerodoljub. anti. anti. sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. patriotes) neprijatelj domovine. pl. socialis društven) protivan društvenom poretku. pr. med. protivnik revolucije. nlat. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. antipleuritičan. nije apsolutni izvor saznanja. scabies šuga) pl. antiparalitika (grč. antiparagraf (grč. antipus) sasvim suprotan. onaj koji živi na suprotnoj ta č ki pre č nika Zemlje. anti. antireumatičan (grč. nomos zakon) 1. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. anti. pr. antirepublikanski. anti. antirojalizam (grč. groznice.ñenih zakona. protivnik. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. shvatanje da razum. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. antisemit-ski. anti. antipatriot (grč. antipsihologizam (grč. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. med lekovi protiv vatre. anti.: „Svet ima svoj po č etak u vremenu. Semiti. a i s obzirom na prostor on je ograni č en" (teza). lat. pyr) ned. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u moguć nost ma kakvog saznanja uopšte. 2. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). antipiretičan (grč. koji suzbija vatru. antisepsa (grč. anti. lat. antisocijalan (gr č . npr. replika. lat. anti. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. pneumon pluće) med.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. med. parallelos. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. glavobolje. antiplenisti (grč. antipatija (grč. anti. anti. antiskepticizam (grč. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizi čkim sredstvima. protivjevrejski pokret. utuk. anti. para-lyo) pl. ratio razum) fil. nesimpati čan. groznicu. anti. vatre. anti. anti. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. pleuron bok. anti. anti. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. neslaganje sa trezvenim. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci preč nika Zemlje. teal. anti. geogr. fil. teal. gramma) geom. antiparalelogram (grč. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. reuma) med. antinomija (grč. septikos) med. koje se obi čno izražava jednim pitanjem. antiprotasis protivpred-log) ret. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. političkom i duhovnom životu. koji sprečava truljenje. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. antirevolucionar (grč. protivnožnik. med. anti. anti. lat. antipleuritika (gr č . rug) med. odnosno čovečje mišljenje. psyche duša) fil. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. sredstva protiv šuge. nije apsolutni izvor saznanja. anti. rebro) pl. podos noga) č ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. antiracionalizam (gr č . sepsis trulež) med. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. anti. aatipneumoničan (grč. shvatanje da razum. antiparalelan (grč. antiparazitika (grč. supr.

/ Nit' je snijeg nit' su labudovi. besmislica. med. komandant neprijateljske vojske. spiritus duh) fil. anti. antitermika (grč. geogr.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. antifon(a) (grč. spectrum avet. regnymi probijam) med. antipirin. antitireoidin (grč. antiflogističan hem. odboj) fil. protivnik ujedinjenja. anti. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñ ene otrove. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. anti. takoñ e: otpe-vanje. phlox) pl. anti. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. koji ublažava zapaljenje ili vatru. lat. v. lekovi protiv zapaljenja. iskazivanje jedne misli pomo ću dva suprotna pojma. med. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. antiunionist(a) (grč. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. antifebrilije (grč. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. antistrofa (grč. lat. sredstva protiv sušice. tj. antispastika (grč. anteci. anti. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je po četkom VII v. antispast (grč. anti. med. lat. 4. sredstvo protiv groznice. med. phleps žila. anti. fermentum) med. 3. pričina) nau čio pobijanje verovanja u duhove i aveti. koji je u suprotnostima. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. phone glas) logič ka protivrečnost. stanovnici na istom podnevku. antitipija (grč. lat. febris groznica) med. prototip. anti. antihelmintika (grč. četvorosložna stopa u koje je prvi i č etvrti slog kratak. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. zajednice. nauka lat. anti. anti. antitoksin (grč. / labudovi već bi poletjeli. antiflogistika 1. eng. ret. lekovi protiv groznice. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. tuberkuloze. npr. (Hasanaginica). antiflogistika (grč. ned. antiftizika (grč. haima krv. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. prepis. anti. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. ektikos jektičav) pl. anti. spastikos koji vuče. teza. antiftizičan. opre čna). antiflogističari (grč. antifonnja (grč. anti. anti. anti. anti. suprotno) 1.: „To bi bilo vrlo pametno". phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. toxikon. thermos topao) pl. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. phthisis sušica) pl. antiteza (grč. antihemoragi č an (gr č . anti. anti. antispektrologija (gr č. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. pr. progovara mudro". antihektika (grč. v. protivrečne. pl. freeze zamrzavati. antitypia protivudar. antifebrilan (grč.: „Ide ludo. antifraza (grč. thyreos štit. antifermenti (grč. antispastos vu ći na drugu stranu) metr. antiscii (grč. 57 antihemoragičan. trzav) pl. med. u smislu „vrlo ludo". sredstva protiv sušice. skia senka) pl. up. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spre č ilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. antispazmodika (grč. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. lat.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno str č i u njemu. antispiritualizam (grč. 2. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. ili kontrarna. v. febris) farm. sinteza. npr. anti. protivotrov. eidos izgled) farm. stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. antihektičan. antispastika. ljudi sa suprotnim senkama. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. al' su labudovi? / Da je snijeg. ve ć bi okopnio. antiflebotomist (grč . up. 5. 2. flogiston. anti.U. otpev. hek. anti. logia. ove pesme su izvodili peva č i ili narod za vreme mise. antitetičan (grč. antithetikos) protivan. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. spasmos) pl. . / nego šator age Hasan-age. anti. anti. antispazmodika. antifonarij(um) grč. phlogos plamen) 1. loet. npr. koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. up. a drugi i treći dug: U ------. anti-strategos) zamenik vojskovoñ e. febris) med. med. antiflogistika. opre čnost dvaju karaktera. sredstva koja ublažuju grčeve. odabrao papa Grgur Veliki. hem. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. suprotan. anthelmintika. ned. phone glas) otpev. antitip (grč. otrov) med. med. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata.. typos) otisak. protivgroznični. pr. toksine. antifebrin (grč. jektike. pristalice antiflogistike. anti. antithesis suprotnost. dveju težnji i sl. lat. elmis elmintos glista) pl. antifrizi (grč. antistrateg (grč. phlox. anti. tome sečem) med. teorija franc.

med. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. počinka. po starinskom ukusu. anthrak ć o pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. antonomazija (grč. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). anticivičan (grč. travnjak. lat. antonoar (fr. pre vremena. naročito na licu. anti. antotipoliti. antocijanini (grč. antoftalmika (grč. živo biće) pl. geol. npr. antotipoliti (grč. bezbožan čovek. chthon zemlja. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. zbirka odabranih. liig. sredstva protiv očnih bolesti. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. levkasta rupa od eksplodirane mine. koji služi kao lek protiv šuljeva. antorgastična sredstva med. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. antr lu (fr. odmor. cvetno žutilo. koji potiče iz starog veka. plodovima. samo na suprotnim stranama polutara. lithos kamen) min. starog kova. med. anthos. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. entonnoir) levak. kyklos krug. ret. ophthalmos oko) pl. dobar-rñav. u poverenju. cvetnjak. avtiholerika (grč. antrakoza (gr č . up. reči suprotne po značenju. anti. anthrax ugalj. anticipacija (lat. prostrel. krasta. stablu itd. antografija (grč. v. anticipando) unapred. izmeñu. u četiri oka. govorni ukras. sprava za odreñivanje količine ugljenika. med. be-drenica. u obliku predujma. hresis upotreba) prav. žuta bojena materija koja se nalazi u cve ću. antoftalmika (grč. antologija (grč. besnilo itd. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. antonimi (grč. anti. civis grañanin) negrañanski. stanka. antikrist (gr č. entre. antichambre) zadržavati se u predsoblju. kotlina. anti. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. anthrax. antišambr (fr. anthrax. antoalaža (fr. antoliti. usred. fig. up. zlič. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. algos bol) pl. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. naro čito lirskih pesama. anti. zoon životinja. lat. toile. starinski. nepomenik. osip. preduzeti. 58 antr-akt antoksantin (grč. upotreba jednog vremena umesto drugog. antonomasia drugi naziv) reg. privremen prekid u nekom poslu. starodrevni. antozoe (grč. homonimi. odus zub. naro čito iz vremena starih Grka i Rimljana. antrakometar (grč. pr. hemoroida. zbirka na j lepšega. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. antrakolit (grč.. oputa) lkngv. crni prišt. anti. ned. sredstva protiv zubobolje. antihtoni (grč. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. antiquus) stari. anthrax ugalj) med. . antos (grč. antihipnotičan. ned. anti. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. fig. korali. predujmljivati. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. antoliti (grč. predujam na robu. anthos. anticipirati (lat. hypnos san) pl. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. kol. anti. fig. typos otisak. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. vrtača. antihreza (grč. entr'acte) poz. anthos) cvet. antrakolit. lit-hos kamen) pl. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. entre nous) meñu nama. antodoitalgika (grč. med. preduzimati. sinotši. hafma. metron mera) hem. krečnjak obojen ugljenom. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. rheo curim) lged. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). anti. anti. protivgrañanski. starovremenski. kol. unapred primiti (ili: primati). s tim da će se kasnije dokazati. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. lažistina. v. up. anti. antr (fr. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. anti. antihronizam (grč. anthos cvet. antrakonit (grč. avtihipnotika (grč. leto-zima. anthos cvet. antišambrirati (fr. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. tvrd-mek i dr. redak. ksanthos žut) hem. tle) pl. anticus. ñavo. činiti podvorenje starijim i mo ćnijim od sebe. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. ned. anthos cvet. paronimi. npr. npr. lithos kamen) min. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. entonner. sredstva protiv navale krvi. sredstva protiv kolere. inter) meñu. antraks (grč. anthologia) branje cveća. sredstva protiv očnih bolesti. kružno kretanje) meteor. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. cvat. ophthalmćs oko) pl. preduj-miti. oputa ime) pl. antonimi. sotona. antonimija (grč. zool. u. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. anticnklon (grč. geogr. antr-akt (fr. anticipaido (lat. antički (lat. kyanos zatvorenoplav) hem. anti. listovima. cholas utroba) pl. fil. anthos. orgazam. Ifthos kamen) pl. odmor izmeñ u činova. čekati prijem.

nastavak ites) min. antropogenetika v. entree) ulazak. metron mera) sprava za merenje visine č oveka. uvod. ulazna cena. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. komad kojim počinje opera ili koncert. anthropos. antrkolon (fr. očoveča-vanje. tj. eidos vid. papagaj. ulazna soba. antropoidan (gr č . anthropos. istorije. antropologija (grč. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. S14N10. logismos) fil. poznavanje č oveka.) vot. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. antropozojski period geol. odstojanje izmeñu stubova. bios život. latreia služba) obožavanje čoveka. antracen (grč. ulaz. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. pod antr. lat. entrecolonne) apx. anthrax ugalj) hen. anthrax ugalj. istorijskog i sociološkog. antracit (grč. antropogonija (grč. anthropos. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. anthropos. muški gamet kod biljaka. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". zoon životinja) geol. 2. počinje sa diluvijalnim periodom. antropogeneza (grč. anthropos. otprilike jedan milion godina. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „ č ovek mera svih stvari". antropizam (grč. anthropos. trgovačke i politička geografije. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). ulazni-ca. 1. antropognost (grč. množenja. antropareskija (grč. avtreozoid (grč. antropografija (gr č. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". psihološkog i filozofskog. anthropos. koji se ti če ljudi. supr. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. antropometrija (grč. anthropos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek. anthropos. saobraćajne. anthropos. opadanja itd. „prosvetljenje" i „posvećenje". shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. muz. i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. anthropinos) čovečji. sophla mudrost) fil. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. anthropos. duša sudbini koju sama stvara. anthropos. arheološkog i dr. gone rañanje) nauka o postanku č oveka. antre (fr. anthropos. najbolja vrsta uglja. antropogenija. metron) merenje čovečjeg tela. antropogenija (grč. antropijatrika (grč. anthrax. razmak. oblik) čovekolik. zemaljski. glotta jezik) životinja sa jezikom sli čnim jeziku čoveka. antrpilastr. antropolatrija (gr č . npr. antropozojski period. naročito sveč anim. sličan čoveku (o majmunima). avtr nu (fr. ulaznina.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč.: teosebija. uvozna carina. dobom kada č ove čji govor po činje da se razvija. antricid (grč. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. telo je podložno zakonu nasleña. gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. psihologije. antropinski (grč. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. antropozoik (grč. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. iatros lekar) nauka o leč enju ljudi. ulaženje. predvorje. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. antropozofija (gr č . majmun sli č an č oveku. antropognozija (grč. anthropos. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. upadanje jednog glasa. filozofije. o odnosima izmeñu čovečjih udova. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive uti če na obrazovanje ljudske zajednice. anthropos. fiziologije. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. težnji i ideala. plo-ñ enja. antrkot (entrecote) kup. antropo. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. kulturne. antropologizam (grč. arheologije i nauke o jeziku. anthropos. anthropos. ukrpgganja. po traje još i sad. prostor izmeñu dva stuba. anthropos) fil. nauka o merenju čoveka. anthropos. pojava glumca na pozornici. složen ugljenički vodonik. antropomorf (grč. antropomantija (grč. antropometar (grč. antropogsografija (grč. nauka o čovečjem telu. a duh zakonu reinkarnacije. shvatanje da je čovek bi će sli čno bogu. anthropos. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. krmenadla. entre nous) v. antropolog (grč. pri-vredna. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. predsoblje. socio-logije. kao podvrste su: istorijska. anthropos.(grč. najstariji fosilni ugalj. pristup. anthropos. . antropobiologija (grč. želja. uticaja okoline. prvo jelo pri obedima. anthropos. predjele.

deliti. antropoterapija (grč. biološki život. antropotomija (grč. polukas. anthropos. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. u užem smislu. antroposfera (grč. rañanje čoveka. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. anthropos. antropospeleologija (grč. choreo pasprostirem se) zool. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. anthropos. theke pričuvi-šte. tj. anthropophagia) ljudožderstvo. anthropos. onoma ime) lingv. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. an-tu-ka (fr. dvornica slave. antropohorija (grč. shvatanje da je bog bi ć e koje ima sve ljudske osobine. antropofagija (grč. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. lat. anthropos. anthropos. antropopatija (grč. anthropos. tkanine osrednje fino ć e i kakvo ć e. i odatle uvoziti. anthropos. počovečavati. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. da misli. antrpilastr (fr. anthropopatheia) fil. antrpa (fr. istorija čovečanstva. talile. kratak članak. anthropos. antropofiteja (grč. rezanje čovečjeg tela u cilju nauč nog ispitivanja. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. morphe oblik) fil. rañanje) biol. anthropos. intrecciato salto) umetni č ki skok u plesu. sa ljudskim osobinama. antropofonika (grč. skladište. antropofag (grč. kanibal. entrepot. . fizi č ke pojave. morphe) fil. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama č oveka. smatranje onoga što je č ove č je božanskim. tj. počovečenje boga. entrepas) poluravan. anthropo-poia) stvaranje čoveka. ital. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. sphaira kugla. antropomorfoza. antropomorfizam. izvoziti ili upućivati. antroponomija (grč. saopštenje vlade. antropopatija. neocarinjen. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. antroposomatologija (grč. obožavanje čoveka. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. antropomorfoza (gr č. anthropos. antrpo (fr. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sli č an č oveku. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba. logia nauka) nauč na disciplina koja proučava veze izmeñ u čoveka i pećine. anthropos. nomos zakon) fil. antropoplastika (grč. antroposkopija (grč. vest ili saopštenje koje treba pročitati izme ñu redaka. stovarište. anthropos. hod konja. — an antrpo (fr. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. anthropos. kanibalizam. u bačen u redakcijski deo lista. antropoteizam (grč. anthropos. antrtaj (fr.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja č oveka. entrechat. antropoteka (grč. antropofobija (grč. v. tj. vrlinama. oseća i radi kao čovek. deo nauke o jeziku koji prouč ava li čna imena. soma telo. anthropos. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. koja se može razvrstavati. ljudožder. antropocentrizam (grč. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. morphe uobličavam) počovečiti. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. antrša (fr. antrfen (fr. ponašanje životinja itd. anthropos. theos bog) obogočovečenje. razmak izmeñu stubova. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. obi čno zvani čno. bog. popravljati. v. spe-laion pećina. razuñivanje. koje oseća i »seli isto kao čovek. antropomorfozirati (grč. antrkolon. odstojanje izmeñu dva stuba . anthropos. antropopatizam (grč. phytefa sañenje. anthropopathefa) fil. antropomorfologija (grč. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. anthropos. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antropopeja (grč. antropohemija (grč. koji ima č ove čji oblik. umetanje) trg. tome sečenje) med. rasprostiranje plodova i semena od strane č oveka. fiziognomika. anthropos. interpositus metanje izmeñu. nauka o spolnom životu č oveka. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju č ove čje telo. a ova se pruži napred. antroponimija (grč. antropopa tizam.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. entrepilastre) apx. anthropos. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. en entrepot) necarinjen. lat. anthropos. anthropos. antropohistorija (grč. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. plastike) slikanje (ili: vajanje) č oveka. morphe. anthropos. anthropo-morphos) slič an č oveku. dok leži u njemu. en tout č as) amrel srednje veli čine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. antropomorfizam (grč. slabostima i dr. ne plaća carinu). antropospeleologija je nauka o pe ćinskom č oveku. entrefins) pl. up. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je č ovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. entretaille) u bakrorezu: fini me ñ uzarez.

žila srčanica. hydor voda) hem. godišnji dohodak. god. annualis) godišnji. anthipofora (grč. an-šantiran. anus kurens (lat. zapaljenje aorte. anfilirati (lat. tući topovima po dužini. s boka. idros znoj) med. annus) godina. aorte med. anfraktuozan (nlat. anšlus (nem. fr. nlat. annus solaris) sunčana. po dužini. anhelacija (lat. hydor voda) hem. anus (lat. suša. aortitis (grč. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. zadiviti. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. enfant) dete. anceps) dvostruk. annuitas. annuus godišnji) godišnja otplata duga. mrtva straža. sredstva za isterivanje glista. anurija (grč. čmar. annulus magicus) čarobni prsten. iskrivudan. soli i oksidi. anulus palacii (lat. iznad. appšpegage) pribrojiti. zadihanost. ñavolan. fig. vodonik i postaje kiselinom. opčiniti. anus) anat. anfractuosus) krivudav. hypnos san) pl. pripajanje. nuditi više. bolja ponuda na javnoj prodaji. nanizati. anus solaris (lat. kalendar. opovrći. anus komunis (lat. godišnjak. apagogičan dokaz indirektan. per anum (lat. podizati cenu. ap. anfan perdi (fr. neravan. yper nad. poskupljenje. zapodenuti razgovor. anthipnotika (grč. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. zaobilazan. per anum) med. dobrojiti. objavljivanje. voj. npr. aorta (grč. annus currens) tekuća godina. anulus pi-skatorijus (lat. osme miris) bezmirisan. zadivljavati. anumeracija (lat. godišnja renta. džombast. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. ushititi. jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. pribrojavati. biser. ap-ago odvesti. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. anulirati (nlat. enfiler) udenuta. dvosmislen. annulus) prsten. anti. dobrajanje. anfilada (fr. annus ecclestiasticus) crkvena godina. anhidričan (grč. nizati. anus eklezijastikus (lat. uračunavati. helmins. anuarij(um) (lat. decembra. an fas (fr. ap. čisti se! apagoga (grč. anthiperidrotikon (grč. oglašavanje nevažećim. podizanje cene. annullatio) poništenje. slobodan od vode. dahtanje. anus civilne (lat. anuitet (nlat. poskupl>ivati. anšerirati (fr. koji traje godinu dana. godišnji prihod. oča-ravati. med. tj. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. annus civilis) grañanska godina. anus (lat. amrel za svako vreme. neprestupna godina. v. ribarski prsten. nesta-ško. annus communis) prosta. prošlo trenutno vreme. filum konac. ogla-siti nevažećim. enfants perdus) na. preñašnje svršeno vreme. otići. anthelmintika (grč. apanaža (fr. od 1. kolebljiv. ap. teško udisanje vazduha. ap. pr. upija. u opasnost. aorte) znat. anuncijacija (lat. opčišavati. anti. aosmičan (grč. spa-janje. uništavati. metr. vijugast. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. anhidrid (grč. opovrgavanje. s boka. anthelmintičan. naročito Devi Mariji da će roditi sina. ukidati. kome je oduzeta voda. anumerirati (lat. zaplesti nekoga u neko preduzeće. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . glavna srčana žila. preko. godi- šobran i kao suncobran. annuarium) letopis. opovrgnuće. anšantirati (fr. posredan dokaz. npr. Petar u ribarskom čamcu. anti. med. dobrojavati. voj. hypo-phero snositi) ret. Š. ushićivati. posredan dokaz. anulacija (nlat. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. ukinuti. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. hydor voda) hem. pr. poništavanje. apage) odlazi. apagoge) log. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. uništiti. antihipnotika. kroz čmar. anhelatio) kratko. nestašica vode. anfan (fr. nesiguran. anus interkalaris (lat. januara do 31. pravo u oči. anidrija. dati više pri nadmetanju. enchanter) očarati. helmintos glista) pl. da bi se posle jedan po jedan pobijali. Blagovesti. ubrajati. hydor) bezvodnost. annumeratio) pribrajanje. potpun prestanak lučenja mokraće. Anschluss) priključenje. vragolan.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. anšer (fr. anceps (lat. a-oristos neograničen. a. dvostran. anualni (lat. anfan teribl(fr. anhidrija (grč. obična julijanska godina. anti. aorist (grč. enchere) trg. ali koje izloženo vodi apsorbuje. uron mokraća) med. opovrgavati. prisajedinjenje. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. npr. napraviti ćupriju (u trik-traku). završetak zadnjeg creva. ap. koji se dogañ a svake godine. annunciatio) nagovešta-vanje. enfilade) dug red. ukinuće. anhidrit (grč. en face) spreda. annullare) poništiti. apanage. red soba u jednom pravcu. izvoñenje i nabrajanje prigovora. tučenje topovima uzduž. udevati. aiulus magikus (lat. po-ništavati. poskuplji-vanje. lat. idi. uračunavanje. apage! (grč. encherir) trg. s lica. anulus (lat. annus intercalaris) prestupna godina. o či u oči. pol. pridruženje. neodreñen) gram.

poznavanje. odvratnost meñu ljudima. tj. po č etak. zajedničko ime. apatije (grč. apelacio admisibilis (lat. appellatus) prav. nemarnost. ret. bioskopa. ceo pribor. apeiros neiskusan. paideytikos vaspitni. višim sudovima i traži njihovu pomoć.). naprava. neosnovan priziv. soba. pozivanje. appartement) stan. apathes) neosetljiv. nemaran. apantropija (grč. žalba višoj vlasti. aparentan (lat. zadocneo priziv. reč koja označava rod ili vrstu. beznačajan i ništavan priziv. apeks (lat. apelant (lat. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). spoljašnjost. lat. apeiros neograničen. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. nomen appellativum) gran. apparentia) privid. beskrajan) fol. apelacija (lat. veličina i sl. apartan (fr. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. prepušten. apedeutičan (grč. apasionato (ital. ne odaziva se na poziv gospodara. vidan. apparatus sprema. apanteza (grč. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). priziv višem sudu. obezbeñen prihod. appellans) prav. patria domovina) lice koje nema državljanstva. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). boje sive. utrnu-lost osećanja. apart naročit. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. neke radionice. za-pleten. pri Zemljinom obrtanju. apart odvojeno. odstojanje. apelacio frivola (lat. apparens) vidljiv. ravnodupšost.: antiapeks. aparatura (lat. appellatio frivola) prav. dražestan. areh vrh. izgled. kalcijev fosfat s fluorom. posle nižih. paideyo vaspitavam. nedostatak ukusa. nesvakidašnji. apartman (fr. rod. očevidan. taj pas nema apela. svirepost. aparat (lat. zamršen. nedopustljiv priziv. spoljašnji izgled neke robe. pozivanje na viši sud. apaš (fr. geom. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. pozorišta i dr. privid-nost. nevaspitan. apantesis) odgovor. apatičan (grč. apaideysia) nevaspitanost. apatit (grč. mač. čovek. voj. apelativ (lat. jasan. astr. trg. antropofobija. izdvojeno. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. prav. neobičan. odvraćanje. apanažirati (fr. pun draži. apedeuzija. apatao zavodim) št. prevaran. lažan. aparencija (lat. apatetičan (grč. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. appellatio deserta) prav. prividan (npr. sa puno osećanja. neprihvatljiv priziv. apelacio temerarija (lat. npr. apel (fr. appellatio temera-ria) prav. appel) poziv. zločinac. odgojni) neobrazovan. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. ravnodušan. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. lopov. verovatnoće. neznanje usled slabog školovanja. utrnulih osećanja. nepromišljen priziv. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. arasće) velegradski razbojnik. apelatorija (lat. apeiron (grč. vrh kupe. sprava i sl. neškolovan. otimač. . apatheia) neosetljivost. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. jedinstven) naro čit. appellatio admissibilis) prav. appellatio inadmissibilis) prav. npr. sva mehanička postrojenja (npr. appassionato) kuz. dopustljiv i prihvatljiv priziv. apedeutizam (grč. odgojim) v. gran. životinja. up. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. godišnji prihod. očigledan. ljubičaste ili zelenkaste. pobijanje. doziv. apeirokalija (grč. strasno. apartheid (eng. sva oruña. pomoćna sredstva i dr. apelacio inadmisibilis (lat. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost.). veoma rasprostrt. supr. apelativan (lat. zbor. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. vrstu. apatao. apelat (lat. neupućenost u ono što je lepo. aparatorij(um) (nlat. apelacio dezerta (lat. znak. a-. zaziranje (ili: strah) od ljudi. npr. lažljiv) lažljiv.: drvo. stan sa više odeljenja. poslušnost kod pasa. braće). kratak i oštar udar napred isturenom nogom. apatetikos prevaran. apedeugizam. appellativus) gram. kazivanje. appelare) viši. oruñe) sprava. zaključak. appellare. odeljenje. koji označava zajedničko ime. prizivni sud za crkvene sporove.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. stroj. a-. imenovanje. odrediti stalan godišnji prihod. neobrazovanost. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. a-. npr. apatrid (grč.

apetitlih (lat. apiretičan (grč. da se jede. apendiks (lat. aperantologija (grč. appendix) dodatak. apis (lat. izdužen produžetak sa površine nekog organa. apepsija (grč. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. dovesti u red. zagladiti. ješnost. aperijens. med. aperijentan (lat. alelovati (lat. žudnja za nečim. crvuljak. saznaje i tumači. apetalan (grč. a-. a. perfodos) fiz. a-. rug vatra) 1. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. požu-dan. otvor (izdubenog ogledala. varenje) med. koji izaziva želju za jelom. tečan. apersi (fr. appetitivus) željan. kratko i pregledno izlaganje. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). ap-echema) odjek. apirija (grč. a-. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. a ne one koje počivaju na asocijacijama. aperitivan (lat. apurement) trg. shvatanje. aperiodičan (grč. suprotno dejstvo pada. nezapaljiv. volja za jelom. a-. appendicula mali pri-vezak) pl. apikultura (lat. pepsis probava. težnja. tvorenje) anat. slabo varenje u organizam unete hrane. bez (sferne) aberacije. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. da ga (ili: je) pojedeš.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. . koji nema iskustva. aperiens) koji otvara volju za jelom. bez visoke temperature. živo odobravati. otkloniti smetnje. a-pyros. alat. pravničke dosetljivosti. planao lutam) fotografski objektiv. suština. aplanir) poravnati. v. apeiros. apetit (lat. areh. siguran od vatre. aperijentan. aperitiv (nlat. linkejoskop. peira iskustvo) 2. sveti bik. požuda. dopuna. pl. ad-percipere) zapaziti. neiskusan. prohtev. aperijencije. a-. aplazija (grč. bez groznice. a-petalos) bog. a-. apertura) anat. otvor npr. letimičan pregled. pčelinjak. loša probava. pljeskati u znak odobravanja. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. appetitlich) ukusan. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. apercipirati (lat. aplanat (grč. konstruisan 1866. aperientia) pl. applaudere) tapšati. irreg gornji. aplaudira™ (lat. aperijencije (lat. a-. koji pati od slabog varenja želuca. apis) zool. aplanatičan (grč. rug vatra) med. jasno shvatanje predmeta pomo ću akata pažnje. appendix) ned. beskrunični. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. med. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. nlat.. želja. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. rug) med. prilog knjizi ili delu. aperijens (lat. appetitus) prohtev za jelom. zaklona na optičkim aparati-ma). overavanje. apiričan (grč. apercepcija (lat. odnosno mišljenja. cultura gajenje) pčelarstvo. žudnja. apeiria) neiskusnost. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. pohotan. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. naklonost. aperire otvoriti. appetere. bez. načelo na kojem počivaju druge. bez lišća. apeptičan (grč. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. apijarij(um) (lat. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. apirman (fr. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. stanje bez groznice. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. apetitivan (nlat. bujica praznih reči. jasno shvatiti. aperitivan. appellare) moliti koga za pomoć. sklonost. na prečaga. odnosno mi-šljenja. uvideti. apistija (grč. drugo. apendicit (lat. apistia) neverovanje. za-pažanje. aplanirati (fr. apiričan (grč. sumnja. primamljiv. plašiš obrazovanje. apendikularije (lat. pčela. aperfu kratak pregled. ad-perceptio) fil. Alis mit. apireničan (grč. apehema (grč. sredstvo za čišćenje. sladak. aperkat (ept. osećanje gladi. appellare) v. aperitivus) v. težnja za čim. slobodan od njihanja. simbol zemljoradnje. tj. zool. aperantologia) preterana brbljivost. koji su bez latica. proveravanje računa. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). nevičan. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. rugep kopggica) bog. uobličenje. uložiti (ili: ulagati) protest. koji nema sferne aberacije. podozrevanje. appetentia) čežnja. neprobavljiv. apireksija (grč. apiarium) pčelanik. a-. apices juriš) pl. opt. apertura (lat. uložiti (ili: ulagati) priziv. nagon. planao) opt. a-. sažetak. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. koji nema koštice (o plodu). apices juris (lat. aperire otvoriti) med. apetencija (lat. appetitio) težnja za čim. oni akti parenje. pomoću kojih se jedan predmet shvata. zaključak. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. čut udarac) sp. pozivati se na nešto. apis pčela.ne. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. zapažati. apeticija (lat. kao složene sočivo. nem. više veze duševnog života. apelirati.

grč. aplikatorika (lat. mat. applicans) v. pus noga) med. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hriš ćanstva.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. applicare) namestiti. pljesak. poravnati se u nečemu. Otkrovenje Jovana Bogoslova. izlaganje. koji stoji kao dodatak.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". nameštanje.: Dete bolesno mora da leži. arb) predmetak u složenicama sa zna č enjem: od. apodeixis) prikazivanje. . prišiti. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. grapho pišem) prepis. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. metanje. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. apogej (grč. npr. beznožan. u nekim kavkaskim. arropege priložiti. ukrašavanje melodije sitnim notama. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. appoint) fin. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. appositivus) gran. modalitet. rat. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. beznožnost. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. priljubljiv. a ne Sunce (up. ukras na haljinu. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razvi će vrši samo pomoć u jedne vegeta-tivne ć elice. apodosis) ret. aplikabilan. arb. applicativus) v. appositi-vum) gran. dati npr. proble-matičan. dokazivanje. apozitivan (nlat. združiti) liši. menica. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. koji se može lako namestiti na. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. Jov-od Jupiter gei. a-. 1—8): kuga. drugi. 2. naro čito u vojnim naukama. obraća-ti jaku pažnju na nešto. ucrtati. poslednji deo složene re č enice. apodiksis (grč. poslednja knjiga Novog zaveta. tačka na putanji Meseca. asertoran. apodija (grč. Apokalypsis) 1. appointer) odrediti platu. supr. stavljanje. apozitiv (lat. neopovrgljiv dokaz. pljeskanje u znak odobravanja. sravniti ra č un sa trgova č kim knjigama. neopovrgljiv. plaćati.: . apokaliptika (grč. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. aplikativ (lat. npr. a-. pus) koji nema nogu. applausus) tapšanje. tj. podesan. raz-. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. apodeiktikos) koji dokazuje. kraći ili duži zastoj u disanju usled poreme ć aja centra za disanje. pus. apozicija (lat. svaka. apoentirati (fr. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. gameo ženim se) zool. glad i smrt. kandidat. upotrebiti. neoboriv. neminovan. Dušan. za razliku od prvog dela (protaze). jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). primenjivanje. aplikata (lat. itd. aplikativan (nlat. appositio) gram. aplikativan. aplicirati (lat. apoda (grč. a-. glasno odobravanje. mračan. ordinata (kod kupinih preseka). pohvala. aplikant (lat. arb. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. dodavanje. oblog. brižljivo izučavati. applicatio) način izvoñenje. npr.. aplikacija (lat. up. prileplji-vanje. rañanje bez nogu. upotreba spoljnih sredstava. apoñatura (ital. ogledni govor. kopija izvornog dokumenta. natrag. prilepiti. apodiktičan sud log. aplauz (nlat. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. afri čkim i dr. apokaliptični broj misti č ni broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. sitan novac za potkusurivanje. apunto. sud koji izražava logi č ku nužnost.-. dokazan. apodemia boravak u tuñini. primena. applicare približiti. čita knjigu). appoggiatura) muz. staviti. prilježnost. može da ga zameni (npr. kada se još smatralo da je Zemlja središte. Apokalipsa (grč. marljivost. afelijum). buduć nost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. a-. zavoj. rpeo dahćem) ned. opet. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. tvoj mlañi brat. noga) zool. 18). apodoza (grč. apo-gaion) acrp. zagonetan. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. applicatura) kuz. apodejktičan (grč. aplikabilan (nlat. vrednoća. beznož-ni vodozemci. apo. apojovijum (nlat. apoen (fr. naročito inostrana. ned. dodati. gran. pojava opažena kod naj-nižih jedno ćelijskih životinja. apokaliptičan (grč. kao apozicija. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. završnica. L0g.(grč. nemanje nogu od samog roñenja. apodeiktikos) v. apograf (grč. starati se. apodiktičan (grč. applicata) geoi. predudar. primeniti. prio-nuti za neki posao. uneti. metnuti. nedisanje. tajanstven. lek. arb od. Jupitera. bezuslovan. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoć u prakti čnih primera. podćs. odrediti ročište. apojovium. perigej. Jovis) astr. apnea (grč. npr. utiskivanje. aplikatura (nlat. apokaliptični konjanici četiri simboli č ne prilike iz Apokalipse (6. apodikti-čan. apogamija (grč. apodan (grč. pravilan položaj prstiju pri sviranju. u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. applicabilis) primenljiv.

arb. 5 Leksikon apolepsa (grč. apologija (grč. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apolonion (grč. apo-kopto odsečem) skratiti re č na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. odgovor. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vra ćale u pre ñašnje stanje. apokrifi (grč. babušina. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". skratiti. Aiolon (grč. mračan s obzirom na svoje poreklo. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). apokatastaza (grč. aponija (grč. izostanak) neke organske funkcije. aponeuroza (grč. krvokapni. aro-Mab slomim. rešenje. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je. naro čito hriš ć anske u č enje. koji pomaže luč enje i izbacivanje suvišne tečnosti. karpćs plod) bog. kod ljuti ća). apologist(a) (grč. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apoplektičan (grč. sprečavam) med. bila. apoplexia) ned. apokarpija (grč. lažan. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. prona ñ ena u Darmštatu. ned. apolepsis zadržavanje. ozdravljenje. poezije. sličan orguljama. apologfa) odbrana. kapnos dim) ned. apolitoza (grč. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. apćlogos priča) poet. arb. svojevoljna smrt od gladi. apo-krmo izlučujem) med. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. potpun prestanak neke bolesti. snošljivo stanje. apologeomai) braniti. nepravi. skamenjavanje. npr. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili uč enja. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. apoklazma (grč. apolog (grč. apokriza (grč. Apollon) nuz. astr. prelom kosti. branilac. sin Zevsa i Lato-ne. apokrino izlučujem. odvajanje. zdravlje. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. med. apologeomai branim) v. držati odbrambeni govor. govora. apologet (grč. muzike. apo-krinomai obavestim. Apollon) nit. stojici. koji ima karakter odbrane. odgovorim) 2. postupno. odbrambena tač ka. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. poreñenje u pri či. koje nisu prave. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u ve č no blažene zo. sumnjiv. kanoi-ske. arb. disanja. apomiksija (grč. a roso a roso) nuz. poučna pri čina. apo-krypto skrivam) nesiguran. apo-kopte odsecanje. apopleksija (grč. obaveštenje. apokopirati (grč. spokojstvo. miši će. apolithyo skameniti) kol.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. apologetičan (grč. skraći-vati. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. apokrifan (grč. apokriza (grč. od IV veka titula biskupskog. od kojih se svaki razvija u po jedan plodi ć (npr. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. koji luči. pronañen 1828. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. pretvaranje u kamen. apologema (grč. poput navlake. apolid (grč. u isto vreme. apoplesso udarcem oduzmem) ned. religiozni zanesenjaci. pret . aiokritičan (grč. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. aponia) bezbolnost. a poko a poko (ital. istraživači Otkrovenja. grupe miši ća i cele udove. apokapnizam (grč. apokspa (grč. takoñ e: dela nepoznatih pisaca. Apollon) muzički instrumenat. apo-krypto skrivam) pl. apologeomai) odbramben govor i dr. mixis mešanje. apokrizijar (grč. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. otkrivene. apoliza (grč. apokartereza (grč. sličan kaplji. bog sunca. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. odluka. sufumigacija. npr. malo po palo. spis. apologizirati (grč. povratak u isti prividni položaj. lekarstva. zauzimati se za. vrsta fortepi-jana. izdvajam) 1. pitagorejci). apolis. postepeno. naročito rimskog. arolambano zadržavam. sparivanje) zool. sklon kaplji. neuron žila. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. apolćgema) odbrana. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. odrezivanje) gram. naro čito: branilac hrišćanstva od napada never-ni č kih i jevrejskih. nauka o tome kako treba braniti veru.sid (ili: smetnja. rečitosti itd. med. . poremećaj. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. živac) znat. arb. apologeomai branim) teol. podmetnut. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. vraćanje zdravlja. skrham) med. apologetika (grč. fil. prestanak.. apologet. apolonikon (grč. kaplja. u Engleskoj. u č enje o vra ć anju svih stvari i o ksna č nom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne te č nosti iz tela.

aporija (grč. tj. apostrofa (grč. odre ći se vere. aporem (grč. apostrof (grč. skeptičar. kao pe č at. apostematio) med. 1. apostol (grč. apostolos odaslan) poslanik. stvoren na osnovu iskustva. apostolsko dostojanstvo. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. preveriti. nač ela. pribegavanje) ret. sporno pitanje. nlat. grditi. fig. goro i planino. donesi! (kod obučenih pasa). sedas apostolica) papska stolica u Rimu. nepokretnostima ili pokretno-stima. papski. apostasia) odvajanje. apostil (nlat. aportirati (lat. . nejasan. 3. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. npr. ukor. propovednik hrišćanstva. prav. aporetičan (grč. stvari zabranjene za izvoz. apo-strepho odvratiti. apopsihija (grč. odmetnuti se. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. apćrema.: Jao. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. arogeb biti u nedoumici. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. arogeb) zagonetan. aporetikos) onaj koji sumnja. aro. apostrophe odvraćanje. a posteriori. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. apostrophos) gram. duboka nesvestica. „Ja ć u tebi" . Dela apostola. aporetika (grč. arogeb) v. apostemacija (nlat. odvojiti se od pravog uč enja ili vere. fr. a-poreutos) zabranjen.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. lat. aporos neprohodan) fil. zavisan od iskustva. naročito od hrišćanske vere ili crkve. prevrnuti verom. težak zadatak. fig. koju je osnovao apostol Petar. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten ('). bespomoćnost. aporetičar (grč. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. ukoriti. apportare. nejasnoća. ili nekoj stvari. ali ne u gotovom novcu. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. a posteriori) fil. apor (fr. . apostrofirati (grč. Hristov uč enik. zagnojavanje. a-poreutos neprohodan. koji odgovara učenju apostola. aporizma. grdnja. apo-stema čir. aporeta (grč. da se nepojamno od pojamnog odvoji. ulog) trg. . da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih isti č u. Bogom sestro. apoetolikum (nlat. papinska vlast. preporuka priložena uz pismo ili molbu. koji se gnoji. apporter) doneti. bilo prisutno j ili odsutno]. imanje doneto u brak. apostolos) sistem neograni č ene crkvene vlasti. sphragis pečat) lik urezan u prsten. ua. na osnovu iskustva. Julija Apostata. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. naročito kod obučenih pasa. ispuštanje duše. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. onaj koji širi neko uč enje. oštrijim tonom. med. nedopušten. apo-psycho izdahnem) izdisanje. gnojenje. otklanjanje. aporizma (grč. onaj koji je sklon kaplji. naro čito hriš ć anske. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. apostematosus) koji ima oblik čira. aposterioran (lat. ideje i sl. apostat (grč. apporte) daj ovamo. preć utkivanje. apostolska stolica (lat. aposfragizma (grč. čistim uč enjem apostola. majko moja! — Posestrimi goru i planinu. apostolat (nlat. Dela apostola. aporematičan (grč. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. osloniti nekog življim. apoplšsso udarcem oduzmem) med.: a priori. otpadništvo. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. u č enja. npr. okrenuti) gram. fig. 4. apostates. roba zabranjena za izvoženje. tj. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. apostolicitas) teol. odmetanje. supr. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. pisma koje su napisali apostoli. apostateo otpadam) otpa-sti. sumnjiva (ili: sporna) stvar. apostilirati (nlat. obamrlost. figura kojom se neko obra ć a odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostolicitet (nlat. aposiopeza (grč. teškoć a. a posteriori (lat. apostazirati (grč. apostolicizam (grč. donositi. apostematozan (grč. apo-siopesis zanemljenje) ret. apostolos) koji potiče od apostola. aport! (fr. težak za razumevanje. logična teškoća. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. arogsb u zabuni sam) sumnja. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. 2. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta.! apostazija (grč. bog. aporem. aporia) zbunjenost. apostilator (nlat. a posteriori) fil. neprolazan) pl. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. logi čka teškoća. gnojav. kolebati se. apostolski (grč. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. dodatak nekom pismu ili povel>i. apostata) otpadnik. prinositi. apport prinos. zvanje propovednika vere.

theos) uzdizati do božanstva. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. trgovac lekovima. pristanak. pori-canje. duhovit. apotithemi ostaviti na stranu. kol. koji izražava odobravanje. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. uroka i sl. a prima nista (ital. sliveno. vina. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. sentencija. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. apophonie) lingv. produženje lečenja i posle bolesti. apotema (grč. alodžato (ital. kuz. sjajnost itd. procene. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i ta č nog shvatanja zna č enja nekih stvari. phone glas. fabrikama itd. apo-tithemi) geom. aprobator (lat. u državinu. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. npr. razlika izmeñu celog i narednog polutona. aprecijacija (nlat. apoteoza (grč. apofize pl. appoggiatura) kuz. vezivanje. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. strahovanje. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. usrdna molba. poljo-privrednim dobrima. apre (fr. koštani izraštaj. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. strah. apoche odstojanje. aro. zabrinutost. ar . apretura (fr. aro. misao. dati mu glatkoć u. nlat. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. inventar. skloniti. apres) posle. apotoma (grč. apotropejon (grč. a prima vista) trg. apraksija (grč. ocenjivanje. označava lo-gi čku prethodnost značenja. a priori) fil. approbator odobravalac) lice koje vrši stru čan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. apoteza (grč. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apoftegmatičan (grč. veli čati. pojam. mlečnih prerañevi-na i dr. chroroa boja) opt. kuć na. approbatio) odobravanje. apothesis odvajanje. therapefa) ned. aprobatoran (nlat. npr. fr. obožavanje. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. prevoj. chroma) opt. apriorizam (lat. approbativus) odobravan. aro. uzimanje u posed. apprecari. brašna. apoteozirati (grč. v. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. slivanje tonova. sa košću spojen koštanom masom (up.a izmeñ u dijagonale i strane kvadrata. predstava. min. prav. igrač koji u igri dolazi posle drugog igra č a. gubljenje glasa. obožavati. izdanak) med. a ne vremensku prethodnost (psihološku). dopuštenje. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. pohvala. pro-cenjivanje.). npr. . apofiza (gr č . odobrenje. kratak a misaon. ali tako da ne izgleda da se to ho ć e. apraxia besposlenost) pskh. apophysis izraštaj. aprobativan (nlat. aprekacija (lat. v. apopatura (ital. tj. u običnom životu: unapred. razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. poslovica. stanicama. popis imetka. da se knjiga štampa. hartija. apoftegma (grč. apofaza (grč. koja je razli: . aro. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tač ki. aprobacija (lat. apotithemi odvojim. prima nista. pravilna srazmera u grañi jednog muzi čkog instrumenta. thanatos smrt) potpun prestanak života. apohometrija (grč. ukinem) lipti. nezavisno od iskustva (supr. apophasis) davanje saveta. muz. (»sita. apotemno odsecam) mat. ablaut. metria) merenje odstojanja. potom. apohromat (grč. putni č ka apoteka. povoljan sud o nečemu. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. zatim. sa č uvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. žice koje odra-žavaju vezu izmeñ u intruzivnih masa iz kojih izbijaju. veli čanje.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. aproba-g tivan. aprobatoran. apotropaion) amajlija. mladi-ca. approbatorius) v. up. a priori. zatvor. up. vezano. ukidanje. im. bilo u etici. potpuno izlečenje. apoterapija (grč. prema tome. koža. skidanje. apotheke. hapšenje. kutija u kojoj se drže lekovi. a priori (lat. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. moj apre. appretiatio) odreñivanje cene. apophthegma) kratka i duhovita izreka. kao izmeñu ~U~2p 1. apoteka (grč. aro.: a posteriori) te. apofonija (gr č . apprehensio) fil. aro. apotekar (grč. apretirati (fr. razdaljine. aprehenzija (lat. predudar. hen. apprecatio) preklinjanje. skinem. epi-fiza). podignutih na kvadrat itd. appoggiato) nuz. sredstvo za zaštitu od nesre ć e. nezavisan od iskustva. sjajnost). a priori) fil. vrednosti nečemu. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. ocena. razumevanje. aprioran (lat. bilo u teoriji saznanja. nesumnjiva smrt.

apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. neograni čeno. svod) 1. približno izra č unavanje. aprobirati (lat. učiniti nešto apso-lutnim. prokop. mat. naprosto. materijali-stički: materija). prilagoditi. pohvaliti. apsentizam (lat. apsihija (grč.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. približna ocena. afelijum i perihelijum za planetu. podesiti prema čemu. apsis) vrh. aprofiter (fr. aproprirati (lat. apsolutan (lat. apropinkvirati (lat. apsolutna temperatura ona čija se nulta ta č ka nalazi na -273°S. apsolutivirati (lat. aproksimativa (lat. savršeno. apopsihija. tj. absolutum) l. approfiter koristiti se) v. apsolutni alkohol hen. stvar po sebi. pril. apsolutna vrednost mat. samovolja. naročito onih koje su gra ñ ene u romanskom stilu. aproš (fr. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. kao poručeno. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. v. absolvere razrešiti) gram. baš kad treba. no samo za jednu. rasejanost. aproksimacija (nlat. astr. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. supr. apsidiola (nlat. apsolutna težina težina tela koja se dobija obi čnim merenjem. za vinograd i sl. apsolutan (lat. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. duh. ocenjivanje otprilike. prvi osnovni uzrok svim pojavama. eng. imati pristup. samovlaš će. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. u ap-solutnom smislu. aproksimitet (nlat. ili predstavljati nešto kao apsolutno. supr. školu. rakija sa pelenom. vrednost bez obzira na znak + ili —.. približno iznalansenje korena. udaljen. npr. iako se u njemu podrazumeva. završiti. u zgodan čas. dakle. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. duž koja spaja obe apside. ab-solvere odrešiti) razrešiti. velika oca eliptične putanje. neprisebnost. fiz. za vreme: sekunda. osloboditi od (greha ili krivice). approximativus) približan. aprovizacija (lat. absens) odsutan. approximare približava™ se) približiti. oblik vladavine kod koga vladao č eva vlast nije ograni č ena ustavom. bezodnosno. v. relativno. apsolvirati (lat. prisvajati. abest. samodržavlje. fiz. apsolutni broj. neku . dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. neograni čen. absens. absolvere završiti. naro čito u crkvama romanskog stila. profitant. večno i nepromenl>i-vo (idealisti čki: bog. primicati se. u filozofiji religije: apsolutno biće. prilagoñavanje. približavati. aproprijacija (lat. voj. a propos) zgodno. dodirna ta č ka. grč. npr. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. udešavanje. indikativ. aproksimativan (lat. bog. a prope (fr. pelenja č a. appropinquatio) približavanje. apsmthion) ned. absolvere) neograni č e-nost. absenterS) pl. broj. pod apsenti-zam. appropinquare) približiti. apsolut (lat. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg opti če. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). prosto. approximatio) pri-bližnost. fkl. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. bez obzira na njegovu zapreminu. prisvojenje. bezuslovan. tim povodom. aproširati (fr. aproksimirati (lat. neogra-ni č ena vladavina jednog č oveka. apsentan (lat. gram i sekundu. approximativa) tačka zbliženja. gorka rakija. apsidos okruglina. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. rov. uslova. approximitas) približ-nost. apsmthion) bog. apsolvent (lat. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. shvatati. pelen. apsidna linija astr. savršen. apsint (grč. 2. prosto-naprosto. apsenteri (eng. udesiti. up. za masu: gram. svršiti. absolutum) činiti. 2. strašljivost. agr. čist. neuslovljeno. polukružni delovi crkava. apsychfa) nesvestica. bezuslovno. dopustiti. približavati. relativ. mala horska kapela. alkohol čist od vode. nešto. fkl. apsens (lat. apsintizam (grč. rovove. naročito nekog trenutka ili dogañaja. apropinkvacija (lat. approche) voj. apsida (grč. appropriare) prisvojiti. absens) odsutan. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. apsolutizam (lat. approcher) približiti se. apsis. apsidiola. saobra-ziti. up. ograničenja) nezavisan. potpun. kao poručen. aprovizionirati (fr. praviti prokope. neprisustvo duha. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. povodom toga. povoljno oceniti. neuslovl>en. razumeva™. appropriatio) prisva-janje. aproseksija (lat. priznati nekome sposobnost za nešto.

spolnog opštenja itd. čist akt mišljenja. potpuna zauzetost (poslom. apstraktum pro konkreto (lat. abstersio) med. odvajanje. apstrahirati. udubenost u misli. fiziol. apsurdan (lat. abs-cedere) odlaziti. odustajanje od nasledstva. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. fig. trezvenjak. otići. razrešni. gnojno zapaljenje tkiva. abstractio) log. apsorpcija (lat. mesu. in apstrak-to (lat. upijati.: konkretan). abstractum) log. apsorbovati (lat. apstinentan (lat. raseja-nost. apsurdnost (lat. glupost. abstrusus) skriven. apstraktan (lat. besmislica. neprili čan. oslobo ñenje. nejasan. misao- . upiti. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. grañenje pojmova. apsolucija (lat. apsorbencija (lat. mudrovanje. okaniti se toga. odvajati u . duvana. apstraktan broj mat. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. dubok. apstrakcija (lat. uzdržavanje od alkoholnih pi ća. ispirati. abstinere) uzdržavati se od alkohola. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. obuzeti. udaljiti se. apstencija (nlat. graditi misaone predstave. obuzimati. izmučenost. abstentio uzdržavanje) prav. ekstrakt nekog soka ili alkohola. ubrizgavanjem mleka i dr. čista misao. neograniče-nost. usisiavanje. apsolutnost (lat. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. spolnom opštenju. absurdum nemoguće) v. uvlačiti u se. apsorpciometar (lat. viši. supr. apsolutoran (lat. mis leno (supr. potpuno zaposliti.: emisija). čist. apsumpcija (lat. pojmovno odvojeno. apsterzivan (nlat. koji č isti (ranu). abstergentia) pl. abstergens) med. rasejan. med.: relativnost. apscisa (lat. in abstracto) u opštem. istrošenost. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). apstinirati (lat. apsorbirati. besmislenost. odvajanje. zamršen.apsolutizirati 69 apscisa ni. grč. abstinens) pristalica apsti-nencije. apstruzan (lat. apsolutorij(um) (lat. absorptio. nepodoban. zatvoren. specijalno. abs-trahere) odvojiti. apstrahovati (lat. apstinencija (lat. težak za razumevanje. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome ra č una. apsorptivan (nlat. otpusni. čista misao. apsurd (lat. metastatič-ni apsces. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja.: in konkreto). dubokomi-slen. abstractivum) xex. ad absurdum) otići u besmislenost tj. absorptio) fiz. absurdum nemoguće) v. neime-novani broj. mesa. smešan. negledanje. abscessus) odlazak. apstraktne (nlat. besmislen. udaljavati se. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost teč nosti za upijanje gasova. progutati. ovladati. gnojnica. absolutus) bezodnosnost. savršenost. metron mera) fiz. linea. pomilovanje. sasvim zauzeti poslom nekoga. misaonih predstava. mislen. absolutorius) koji osloboñava. apsolutivira ti. teško razumljiv. nerazložnost. ono pggo je u mislima. zagnoj. v. zagnojavati se. doći u sukob sa zdravim razumom. abscissa tj. koji postoji samo kao pojam (supr. apstinent (lat. mislima i sl. gonoreje. gnojnik. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. teorijski. ispolj. apstergirati (lat. absurditas) logi čka nemogućnost. absolvere. med. absorbentia) pl. samo u mislima. mesa. spolne ljubavi. odseći) geom. abstergere otrti) prati. apstergevtan (lat. progresivne parali-ze itd. čiš ć enje (rana). npr. razreš-nica. fiksacioni apsces. apstrahirati (lat. absolutorium) razre-šenje. potrošiti. upojan. taman. čistiti (ranu). otići ad apsurdum(lal. absumptio) trošenje. zamišljen. trošiti. živeti trezveno. sredstva za ispiranje rana. sredstva za čišćenje spolja. misaona imenica. usov. absurdus) logički nemoguć. absolvere) pristalica ili vršilac neograni čene vladavine. što biva usled piemije. apsces (lat. absolutum) v. apsurditet (lat. neuslovljenost. hen. trezven. duvanu. koji razrešava. ab-sorbere) usisati. apsterzivan. apsorbirati (lat.). uzdržljivost. apstergencije (lat. duvana. pranje. apstraktum (lat. usisa-vati. abscindere otrgnuti. ab-sorbere) v. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno.mislima. ispiranje. primanje u sebe (supr. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. koji služi za ispiranje. razrešio pismo. osloboñenje. apsurdi-te t. rela-tivitet. apeterzija (nlat. napon. opšte. abstersivus) med. apscedirati (lat. radi lečenja sepse. neosvrtanje na. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. zamišljenost.. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. upijanje. bezuslovnost. čist pojam. diplom-skog ispita. abstractus) log. med. nerazložan. apsolutist(a) (lat. apsurditet. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. odvojiti. ne obazirati se na to. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. gram. prelaziti u gnoj. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. usisan. abs-trahere) v.

izabrani sudija. izmirenje. raspored. menica za izmi-renje nekog duga. arachne) med. abscissio) odsecanje. arahnoditis. apscisna osovina prava koja obi čno zauzima horizontalan položaj. re č uzeta iz arapskog jezika. apcigovati (nem. ureñiva-ti. udesiti. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). ret. grapho pišem. ara č v. aranžman (fr. odvajanje. ureñenje. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. arba. hara č . arahnolog (grč. smanjeno lu čenje ili odsustvo lu čenja pljuvačke. prekidanje. osušene i poše ć erene naran č e. arahnitis. paučinaste moždana opna. arbitrari presu ñ ivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. araba (tur. prirediti. aratura (lat. ten. bezbojan ili žućkast mineral. araba) orijentalska kola na dva to č ka. grč. arrangeur) upravlja č . poravnati. apunto (ital. kamenje sa otiscima morskih zvezda. slik. fantastične linije u slikarstvu. arancini) pl. arbiter) izborni sudija. arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. oblik) pl. tip. arahnide (grč. upotrebljavati u govoru arapske reči. arcus luk) 1. araneologija. logfa) zool. arbitraža (fr. arachne. pretakati (vino). red. buvama i dr. arabicitet (nlat. naro čito za »sene. arachne. arahnodaktilija (gr č . arahniti (grč. ar (lat. obrada. arbitražni posao (lat. prireñ ivati. opisujem) opisivanje pauka. arachne. udešava č . najuticajnija. ureñ i-va č . od plate na ime otplate duga). logos) poznavalac (ili: prou č avalac) pauka. arahnoliti (grč. oblik) zool. otakati. rum (od ove je postala reč rakija). glavna. v. otki-danje. izravnati. udešavanje. arak (arap. pauci. male. agapea pauk. ara (lat. paucima slične životinje.). arachne pauk) pl. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). aranžirati (fr. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñ ivanja položaja neke ta č ke ili osobine jedne krive. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. apterologija (grč. 3. a-pteros beskrilan. mode i dr. arrangement) ureñivanje. ukras u arapskom stilu. veština da se po pau čini predvidi kakvo će biti vreme. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . blju-vati. arahnide. grč. aragonit poš. šećera ili od soka kokosovog oraha. poravnanje. harbi) šipka od gvož ñ a ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenja č a.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. a po utvr ñ enom kursu za obe takve valute. haram. a. arabicitas) suština. sreñivati. odbijati (npr. arapske književnosti i dr. arahnoide (grč. kol. arbitrage. arabeska (ital. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. arahnitis (grč. agapea. ptyalon pljuvačka) ned. fig. arahnoida (gr č. arabizirati udesiti po arapski. naro čito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. aga) oltar. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. agapea pauk. u baletu: figura kad igra č (ica) stoji na jednoj nozi. arahnologija (grč. eidos) pl. . v. sudija u nekom sporu. lithos kamen) geol. pol. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. arapske književnosti i umetnosti. prisutni svedok. vrhom gudala. grč. aptijalizam (grč. apscisija (lat. srediti. zapravo slike iz biljnog sveta. v.). 2. gen. posmatrač. ugledati se na Arabljane.) 2. povraćati. arancivi (ital. lat. arachne. araneografija (lat. zool. prire ñ iva č . daktylos prst) ned. lat. logfa) zool. abziehen) l. arachne. udešavati. aram v. araneolog. 4. npr. zapaljenje paučinaste moždane opne. arachne. eidos vid. 2. presuda izbornog suda. napraviti sporazum. kuz. arahnoditis (grč. verovnike zadovoljiti. araneologija (lat. suñenje izbornim sudom. arbitrari) fin. arachne) med. a punta d'arco) kuz. radnja kojom zavañ ene države rešavaju spor pomo ću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañ enih strana i delegati neutralnih strana. pokrajini u Španiji). spremiti. eldos vid. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. ukusa. osobenost. arbiter (lat. sporazum. zraka vrsta jake rakije od pirin ča. arahnoliti. logfa) zool. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. složiti. arahnologija. arak (lat. nauka o paucima. arabesco) l. arahnoide. karbonat kre ča. i poznavanje arapskog jezika. neograničeni gospodar. arabotedesko (ital. appunto) trg. arka tabak (hartije). arahniti. oduzimati. žrtvenik. zool. despot. rasporediti. arabist(a) znalac arapskog jezika. u umetnosti. posao kojim se traži na čin kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. arabizam osobenost arapskog jezika. v. arbija (tur. a punta darko (ital. trg. arachne. govoriti arapski. arranger) urediti.

argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. argirokratija (grč. arvus njiva. lopovski.948. argumentacija (lat. izbornosudski. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. argit) puškarnica. argotizam (fr. argental (lat. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. argyrion. tj. argiroza (grč. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. argiroida (grč. mam'a pomama. arborizacija (nlat. argirizam (grč. otkriven 1894. argentan. v. nautes brodar) zool. trg. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. argumentator (lat. dokazni. krip-ton. arbitralan (lat. arbor) teč nost za prskanje rastinja i drve ć a u cilju zaštite od zaraznih bolesti. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. arbitraran (lat. argonautika (grč. „životno drvo". argyrion. argo (fr. bubrega i jetre. mirisa i ukusa. argentum srebro) legura bakra. odrvenjavanje. argentum. arborin (lat. nautes) kit. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. pakvon. argotirati (fr. Argo. ocena. izborni sudija. argumentativan (lat. približan. znak Ag. arbitrirati (lat. argyrion) med. vladavina novca. dokaz.. argentum folijatum (lat. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drve ć a (ili: voća). izabrani sudija. svojevoljan. sloboda opredeljivanja. arborescirati (lat. lenj) hen. sud. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). strast) za novcem. arbor genealogika (nlat. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. metalna smesa sli čna srebru. slobodno opredeljivala. zemljodelstvo. pretvaranje u drvo. Argo. pojave hroni čnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluć a. v. elemenat. arbor vite (lat. atomska masa 39. oblik) veštačko srebro. argentometar (lat. argos nedelatan.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat. redni broj 18. šatrovački govor. argirijaza. govoriti jezikom koji svako ne razume. koji zaključ uje. arbitrari) ceniti. samovolja. arvikultura (lat. zaključivanja. sadržaj ili izvod iz nekog dela. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. ludilo) želja (ili: žeñ. plemeniti (inertni) gas bez boje. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. argumentator) onaj koji navodi dokaze. volja. odrvenjavati. živa. arbitrator (lat. modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. mangupski. nazvani po svojoj lañi Argo. neon. arbitracija (lat. argat (tur. samovoljan. argumen(a)t (lat. arbor genealogica) rodoslovno stablo. obrazlaganje. argentum) srebro. kao drvo. arboriforman (nlat. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. koji obrazlaže. proizvoljna procena. rodoslov. razlog. arborikultura (lat. Argo. arbitrimn liberum) slobodna volja. arbitrium) presuda. veština dokazivanje. argiromanija (grč. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. odrvenjenje. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argentan (lat. argot) izraz ili osobenost šatrovač kog govora. argirija (grč. slobodan izbor. pakvon. argumentatio) dokazivanje. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. argyrion. argumentum) dokazno sredstvo. arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. argirijaza (grč. zaključivanja. efdos vid. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. . proizvoljan. arborist(a) (lat. stari grčki junaci. arbitrijum liberum (lat. zaključivanje. god. argental. arborescencija (nlat. raspravljen. arbor drvo. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. način dokazivan>a. argirijaza. arborescere) pretvarati se u drvo. vrsta glavonožaca. argyrion) dged. ksenon. obrazloženje). zbirke drveća. grč. mišljenje. argentum vivum) živo srebro. suditi. argyrion srebro) ned. shvatanje. bogatstvom. cinka i nikla. up. argonaut (grč. arbitrarius) izbornosudski. izbornog sudije. moždana masa malog mozga koja je u preseku sli čna drvetu. argon (grč. argonauti (grč. biljni otisak. neradan. arbitrij(um) (lat. argyrion srebro) ned. arboretum (lat. cultura gajenje) poljoprivrede. arboriformis) koji je u obliku drveta. arbitra tor) sudija koga biraju zava ñene strane radi rešavanja nekog svog spora. argentum (lat. arbor vitae) aiat. obrazloženje. vrt (rasadnik) sa drvećem. porodično stablo. novac. argentum) v. ñuture procena. pro-cenjivati. pakfong. argentum foliatum) lisnate srebro. presuñivati kao izabrani sudija.

rvač. arenant (lat. nauka (ili uč enje) o vrlini. dokazuje nešto batinom. zatvor.teza. pažljive. mandatum) prav. aretirati. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. arest (ital. arendirati (nlat. arrenda) zakup zemljišta. zatočenik. vatren. obra-zlagati. argumentum ad hominem (lat. 2. arrestatus) prav. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. Argusove oči vrlo budne. Areios Aresov. argumentum bakulinum (lat. optuživanje. . ubio Hermej. araios redak. gumno. arrestans) uhapšenik. revnostan. neplaćene zakupnina. uhapsiti. metron mera) fiz. molba. u Ateni. zatvoriti. areal (nlat. tektoniki) voj. npr. Argus) mit. naoružan ru č-nom bombom i kamom. astr. rata i ratnih užasa. arrerages) pl. slobodno mesto. arreter) zaustaviti. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. arrestum) zatvor. najstariji i najugledniji sud u Ateni. gravimetar. deo etike. nemajući drugih dokaza. ardito (ital. arestatorij(um) (nlat. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. argumentum e consensu gentium) log. agea. logia) fil. ardasse) trg. Ares) mit. nlat. uhoda. veština. vrsta grube svile iz Smirne. boga rata Aresa. prav. Ares (grč. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. zadržavati. po Zevsovoj zapovesti. dizanje glasa. dolazak laña u pristanište. smelo. hidrome-tar. argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñ enih istina. kolektivno javljanje. sin Zevsa i Here. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. arz-mahzar) pismeno. muka. arsa (lat. dokazivati. dolazak. sr-čano. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. Areopag (grč. popularan dokaz. rada i sl. znat. vrsta fine per-sijske svile. fig. arzi-mahzar (tur. zadrhtati. gradilište. veoma oprezan i revnosan čuvar. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. jer je predlagač rñ av č ovek". fig. v. arendator (nlat. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. tj. dovoz robe. ardassine) trg. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. arrestatorivun se. uvek otvorene o č i kojima ništa ne može promaći. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. arendar (nlat. zapadno od Akropolisa. arestant (nlat. 72 arivaža arenda (nlat. usijan. zaostala plaćanja. Arej (grč. peščano kupatilo. agea) površina. ardasina (fr. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. ardito) muz. arza (grč. areraže (fr. vreo. strastan. dokazima. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. arenatio) med. araios. sin Zevsov i Niobin. ardito) voj. arestacija (nlat. Ares. areola) malo. argumentosus) bogat grañ om. ardus strm) strmost. arena) borac na areni. ardens) gorući. žustar. 3. dovezena roba. ugovor o davanju zemljišta u zakup. argumentum ad hominem) 1. arduitet (lat. arrivage) pristajanje. arenacija (nlat. obustaviti. arrestatio) hapšenje.: „Taj predlog nije dobar. staviti zabranu na. zakupiti. supr. argumentirati. areometrija (grč. haps. Ares) mit. kažnjenik. prsten oko bradavice na sisi. arsis) metr. tr-kalište u cirkusu. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. bog rata. arivaža (fr. obustavljati. plaho. zaključivati. čije je sedište bilo na tome brežuljku. ne biti ispla ć en. arrendator) zakupac zemljišta. kupanje u pesku. 2. arena (lat. aretirati (fr. argumentum ad veritatem (lat. Areios pagos) 1. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). javno prozivanje poverilaca (kod ste č aja). up. arestirati (nlat. uzapti-ti. areražirati (fr. nepla-ć ena kamata. ardit (ital. fig. simbol surove hrabrosti. tegoba. areometar (grč. Arej. areotektonika (grč. velika teškoć a. zatvaranje. med. zaustavljati. Argus (grč. Argos. plah. fig. argumentozan (lat. arete vrlina. polje borbe. areola (lat. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. mala šupllna izme ñ u tkivnih snopi ć a. dugovi. žarki. haps. argumentari) navoditi kao dokaz. naredba o hapšenju. lat. arena) borilište posuto peskom. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. poprište. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. muz. zažaren. ardentan (lat. aretologija (grč. nauka o napadanju i odbrani utvr ñenih mesta. argumentisati v. špijun. argumentum e konsenzu gencijum (lat. arresto. arestat (nlat. silom.) rasprostranjena na Zemlji. metria) fiz. krug oko Meseca. arrestare) v.. lako razumljiv. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti.argumentirati argumentirati (lat. crven krug oko zapaljenog mesta. silan. ardasa (fr. rešt.. bogat razlozima.

anat. v. med. niz lukova na stubovima. Aristarh (grč. arithmos. na-pev. iz IV veka. odstupnica. a-. Arijci (sskr. arioso) muz. ih. suša. ned. arriere-garde) voj. Persije i ist. ariditas) suvoća. v. veštak u ra č unanju. vlast) vladavina plemstva i naroda. arithmetikćc) koji spada u računanje. fig. osiguranje života. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i sva č ega. de-mos narod. arietta) muz. e arithmetike tj. mala arija. arriver postići) osobina onih koji. aristodemokratija (grč. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. relikvije i dr. plemstvo. agua. arkada (fr. aristos najbolji. Arijevci (sskr. prijatelj i član aristokratije. Ahriman) ion-. ariditet (lat. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. arijergarda (fr. arithmos broj. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. laktaštvo. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. pere. aria. aristolohika (grč. koji je tvrdio da Hristos nije bog. aristos najbolji. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. aritmogrif (grč. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. aristotelizam (grč. aridan (lat. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. Irana sami sebe nazivali. naro č ito kucanja bila. arithmos. pre naše ere). aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. mršav. bog i praizvor svega zla. aritmomantija (grč. arijevci pl. sušenje. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se plove ći zaustavio na vrhu planine Ararat. plemi ć ki stalež. Ariman (pere. arithmos broj. računaljka. aritmologija (grč. love zvanja i položaje. pomoću jednog klupka konca da iza ñ e iz lavirinta i pobegla s njim. aristokratija (grč. arka (lat. fig. Arijadna (grč. aritmus (grč. agua) pl. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim na č elima. v. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. aridura (nlat. uč enika Platonova. pošto je ubio Minotaura. locheia porañanje) pl. arijanci pl. bez ikakvih obzira. jalov. mršavost. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. agsa kovčeg. sredstva koja pomažu pora ñanje. metron mera) sprava (ili: mašina) za rač unanje. poglavica zlih duhova. laktaš. nepravilnost. arcade) l. deo čeone kosti (očna). nesklad-nost. aristokratia) vladavina plemstva. sušnost. ariozo (ital. u vidu arije. čuven kao kriti čar pesama Homerovih i Pindarovih. u starohriš ć anskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. fig. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. mršavost. aritmije (grč. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. rythmos takt) med. pomogla Tezeju. fr. geometrijska sredina. sušan. sanduk) 1. mit. pr. arythmia) nedostatak ravnomernosti. 2. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. večni protivnik Ormuzda. arijanci. arija) pl. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. pesmica. nauka o brojevima. aristokratizam (grč. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. jalovost. aritmetičar (grč. aridura) med. arijer-ban (fr. na čin pevanja. arriere-ban) voj. spržen. melodija. 2. up. pristalice i pobornici arija-nizma. aridus) suv. . arivist(a) (fr. karijerist. arivizam (fr. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramati čar. aritmetički (grč. i njegovih pristalica. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. kratos moć. gurgurstvo. aristarhski. logla) nauka o brojevima. Ariadne) mit. veština računanja. vladavine plemi ć a. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacisti čki režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). lutrije i dr. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. a rijega (ital. pevajući. računski. suvoparan. kratak melodi čan komad koji se ume ć e u re č itativ. zaštitnica. arriver postići. progresija. aritmomanija (grč. otuda: Arijadnin konac. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. aritmometar (grč. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. nepravilno kretanje.). suvoparnost. neplodan. slabost. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. neplodnost. arija (ital. arizacija (sskr. Arijevci. arhit. arijski jezici svi indoevropski jezici. mania ludilo) med. aritmetike (grč. poslednja odbrana. zaštitno odeljenje. nego obi čan č ovek. techne) mat. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. agua) pretvaranje u Arijce. naročito čišćenje porodilje. Aristoteles) fil. mršavljenje. arijevci. u novije doba. arithmos. gurgur. pulsa. dragocenosti. arithmos. Arijci. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva.

vrdalama.. fig. armija (lat. 3. morski razbojnik. mala ratna flota. armirati (lat. arkanist(a) (lat. idiličai. prijatan miris što ga puštaju od sebe eteri č na ulja. ohol. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". obasipanje vatrom. aroma) miris. podlivanje ulica. polivati. arkcijus mandatum (lat. nao-ružati. prisvojiti. povećanje nosivosti zida gvožñem. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. krivl>enje kostiju u obliku luka. naduven. od srednjeg veka: porodični grb. lakrdi-ja. armorale) knjiga sa grbovima. drznuti se. Arkadoi) pl. arcanus tajanstven. arogirati (lat. snažiti. mali naoružan brod. podmlañivanje itd. oružati. tj. vinski cvet. pooštrena zapovest (ili naredba). fiz. arcus luk) nuz. armorial. naknadno platiti. uzeti pod svoje. drzak. nlat. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. arogantan (lat. čovek koji često menja mišljenje. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije. arktura (lat.arkadski arkadski (grč. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. nagrizanje kostiju. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. arozaža (fr. arkosolij(um) (lat. arctura) med. šaljivčina. armare) voj. uobražen. . gusar. usiniti. oružje. prevrtljivost. sever. lat. metodski bombardovati. stub podupirač. lučni stub. granatama. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. Velika Kola) astr. muz. arcuatio) med. fig. arctius mandatum) prav. oru-žana sila. arrosio) med. ovlažavanje. artiljeriju i dr. »sena sposobna da zavede. arkcijus jus (lat. e arktos Veliki Medved. fiz. arroser) zalivati. fig. jačati. „armija besku ćnika" itd. opre-miti. arktički (grč. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u ku ć u sa ulice. arc-boutant) arh. Armida lit. bombama. agta oružje) pl. naročito carinski. so!G agso) gudalom. arkapija (tur. arlekinada (fr. pastirski. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). zaobilazan. aroma) metanje mirisa (ili: za čina) u lekove. naro č ito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. trg. armateur) mor. doplatiti. nego iz avlije. naivan. vrdanje. ratna sprema. gusarska laña. 2. Arktik (grč. osvežavanje. nego su »siveli samo od službe u vojsci. potez gudalom. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. armadilla) kor. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. arlecchino) lakrdijaš. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. seoski. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. bliže (ili: preče) pravo. vazduhoplovstvo. poza. arlequinade) šala. arctius jus) prav. kako se prave sredstva za ulepšavanje. u Španiji: oružana sila. armatura (lat. naknadno plaćanje. armorale) poznavalac grbova. nlat. arozirati (fr. arozija (lat. arcato) muz. armorijal (fr. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. god. tenkove. arcanus) tajni lek. so čna materija kod biljaka. veliko mnoštvo. arkadikćs) koji je iz Arkadije. agta oružje. armada) oprema. npr. povećati nosivost zida gvožñ em i cementom. metodič-no bombardovanje. arma (lat. arktacija (nlat. poslao protiv Engleske). aroma (grč. armater (fr. tj. aromatizacija (grč. stanovnici Arkadije. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. arogancija (lat. arkuacija (lat. fig. muz. kol' arko (ital. stezanje nekog dela tela zavojem. prav. arkeo izdržavaš) geol. bezobrazan. nadmen. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. Arkadla. nadutost. jela i dr. doplaćivanje. armalis. arrosage) zalivanje. polivanje. „armija nezaposle-nih". snabdeti ratnom spremom. prevlačeći guda-lom. grañ. arkbutan (fr. lat. bezobzirnost. oholost. nepropisan put. najedanje. arko (ital. armatura) voj. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. onaj koji se razume u grbove. prisvajati. arkanum (lat. mor. sužavanje. agta) pl. arkato (ital. arkoza (grč. obasuti (ili: obasipati) vatrom. Arkañani (grč. arlekin (ital. arkcior citacio (lat. npr. nepravilan. armorist(a) (nlat. razmetljiv. navodnjavati. sopstvenik gusarske lañe. fig. voj. Pola. voj. fr. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ . arrogantia) nadmenost. trg. armadilja (šp. gord. potporni poluluk. arktos (grč. naoružanje. arcus luk. armada (šp. gudalo. pravo prvenstva. arktikos severni) Severno Ledeno More. navodnjavanje njiva. pozadi kuće. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. arrodere. arozman (fr. arrosement) zalivanje. arctatio) ned. naoružan trgovački brod. agtee) 1. pesnici pastirske poezije. agso. drskost. prevrtljivac. arrogare) usuditi se. uraslost nokata u meso. tajno sredstvo. vojska. arctior citatio) prav. grañ. arrogans) nadut.

naročito knlževnog. arpeggio) muz. arsena. aroma) mirišljav. arsonvalizacija (nlat. graphia) anat. ars) umetnost. struka) muz. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do po četka XIV v. arpaneta (itzl. are silogistika (lat. v. arterfa žila) koji se tiče arterije. ars antiqua) stara umetnost. ars longa. arsevofagizam (gr č . arteriositas) fiziol. bogatstvo u arterijama. zapaljenje arterija. chorde žica prevara. arterioekleroza (grč. za-činjavati. aromatika (grč. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. are mnemonika (nlat. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. harfica. arsen muški. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. nlat. muzički stil u XIV i XV v. sužavanje (ili: suženost) arterija. soli arse-nikove kiseline. are angina (lat. arteriektazis (grč. phagein jesti) med. sa začinom. arteriologija (grč. artes liberales (lat. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). ektasis pomeranje) med. arterfa. ital. muz. sklerćs krt. arsonvalisatio) v. vita brevis (lat. veština. znak As. hem. niz razlomljenih akorada. arostija. arsenikćn) hem. koji prijatno miriše. mirisan. lomljenje tona kao na harfi.9216. zaokrugljenje. ludilo. arterija (grč. arpeggiato) muz. mala harfa. arpikord (ital. logfa) anat. metnuti mirisa u nešto.čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. tj. gone rañanje) rañ anje muške dece. arsenik (grč. arteria) med. arterijski (grč. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. ono što je veštački napravljeno. elemenat atomske mase 74. proširenje. prskanje arterije. are vova (lat. uvećanje. bilo iz srca u ostale delove tela). zaokruživanje. krvna žila. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. kvart. arterfa. u razlomljenim akordima. žeš. arondismav (fr. darsonvalizacija. tvrd) med. redni broj 33. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. up. začiniti. kao na harfi. arrondissement) zaokrugljivanje. arpadžik (tur. arterialisatio) fiziol. arsenal. naročito u morskim pristaništima. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. muški porod. arsenijati (grč. prskanje) med. arpikord. arpihord. vita brevis) umetnost je duga. premeravanje (ili: merenje) zemlje. v. proširenje arterija. arterieurizma (grč. arsenik ć n. srez. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. podrugljivo: tandrkati. arostema. v. arsen (grč. deo grada. opis (ili: opisivanje) arterija. magacin za smeštaj ratne spreme. arsenikćn) pl. artefakt (lat. arteriografija (grč. arpantaža (fr. arsenale) oružnika. slabost uma. arterfa. are (lat. eurys širok) med. arsenikćn) pl. nauka o arterijama. artis umetnost) način umetničkog. ars mnemonica) veština pamćenja. arsentrioksid (As2O3). zanat. rexis kidanje. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. arterialitas) fiziol. arteriole (nlat. aromatica) al. arrostema slabost) med. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. slobodne umetnosti. posao. arsenal (fr. posle kojih dolaze kapi-lari. arteriektazis. are longa. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. damar. artefactum) veštački proiz-vod. operativne otvaranje arterija. arpihord (ital.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. artes liberales) pl. arteriozitet. arpeñirati (ital. arterijalitet. spinet. nlat. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arpeño (ital. arteriostenoza (grč. jak otrov. arsen muški. arteriozitet (nlat. jak) hen. začini. arterijska krv otvoreno crve na. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. artizam (lat. gde je veoma rano bilo takvih bunara). artelB) radna zadruge. zaokrugljenost. aroma. oksidisana krv. arteria. arpeñato (ital. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja. arterfa žila. arterfa. ars nova) nova umetnost. aroma) namirisati. stenćs tesan) med. mirišljave materije. arteritis (grč. tome sečenje) med. arsenogonija (grč. arteriotomija (grč. aromatičan (grč. arpeggiare) muz. agra. najsitnije arterije. zaokruženje. arseniti (grč. arterioreksis (grč. arsenik. arterijalizacija (nlat. arteriolae) pl. arterfa. svirati na harfu. arrostia) med. zanatlij-ska radna zajednica. trovanja akutna i hronična. a život kratak. fiziol. artelj (rus. jedinjenja su mu jako otrovna. arterfa. arostija (grč. lepe veštine. arostema (grč. izražavanja . arterfa žila) anat. fig. sičan. arpentage) zemljomerstvo. arterijalitet (nlat. ars. arpeñatura (ital. arpanetta) muz. grč. bilo. arpeggiatura) muz. v.

drevan. artro. artos hleb. arun v. arthron zglob. da(va)ti arhai čan oblik. starinski. zglobobolja. neprirodan. gonos) pl. pokretač. osnovi nauke o č oveku. logos reč. npr. rod vojske naoružan topovima. arthron. arundinosus) trskovit. articularis) zglobni. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. zapal>enje zglobova. jestastvo (priroda). pro-či (drugi). artilerac (fr. reči i slogove jasno. bol zgloba. oblik ili izraz. pauke rakove i crve. artichaut) vot. arche početak. articiocco. slik. pus. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. vešta č ki. arheget (grč. artrodinija (grč. astmi i dr. glumac. artikulirati (lat. fosilni ki č - . osnivač. izveštač en. arheornis v. arthron. čvor. archaios star. operativno otvaranje zgloba. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. trganje u zglobovima. arch-egetes) voña. umetnuti) kec. archaios star. arhaičan. gnojenje zglobnih kostiju. artikulirati. arhelogija (grč. rak u zglobu. articulus zglob. topništvo. pregib. latreia poštovanje) služba za hleb. sastav tela koji je sklon gojaznosti. fig. giht. algos bol) med. arhaizirati (grč. zglobni. bog. vot. pathos bol) med. nameštanje iščašenih zglobova. artritis (grč. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. arheopteriks (grč. azojski period. vinovnik. arhejski (grč. arthron) predmetak u složeni-cama sa zna č enjem: zglob. zglavak. up. arheolog (grč. artokarpi (grč. archaios stari. artizan (fr. odsek. artrokarcinom (grč. podćs noga) pl. artritizam (grč. zglavak. bog. prastari) gram. arhaističan v. artremboleza (grč. archaios star. kolence. tačka ugovora. stvar. docnije: topovi. artolatrija (grč. articulatio) anat. arhaizam (grč. pravilan i ta č an izražaj svih delova slike. archakos) starinski. izneti. grapho pišem) opisivanje starina. jedan po jedan. pterix pero. karkfnos rak) med. phima izraštaj. predmet. artos. uzglobljavati. prepreden. hlebno drveće i hlebne bil. umetni č ki. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. arheopteriks. gran. iznositi nešto član po član. arthron. naročito anti čku umetnost i nauku. član. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. arthron. artralgija (grč. artrotomija (grč. odyne bol) med. artikularni (lat. artificiosus) umetnički. arthros. artos. karpos plod) pl. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. artisan) zanatlija. ruop gnoj) med. artik(a)l (lat. phyo stvaram) med. bogat trskom. životinje sa zglobovima. artrofima (gr č. arhajski period v. archaios star. drevan. prevremenoj arterio-sklerozi. otok) med. artillerie. zglobobolja. arthron zglob. LIŠð. zastareo. koji odista potiče iz starog vremena. arheologija (grč. arheografija (grč. arthron. bol u zglobu. jasno i razgovetno iz-govaranje re či i slogova.ke. nlat. priključenije (doživljaj) itd. glavočika sa cevastim cvetovima.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. stilom. artificijelan (lat. artrozoa (grč. zoon životinja) zool. „igra re či". veštak.). zool. paragraf. poglavlje. artist(a) (ital. artiste) umetnik. logia) početna nauka. artofag (grč. fr. drevni. arthon zglob. lukav. fr.(grč. bol zgloba. arthron) med. artrofioza (grč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. artista. veštak u jahanju. artropoda (grč. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. arthron. archaios star. artiljerija (fr. artišoka (ital. arundinozan (lat. artikulisati v. arhaičan (grč. articulare) uzglobiti. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba. zastarela reč. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. izgovarati. artroze (grč. šećernoj bolesti. trganje u zglobovima. artikulacija (lat. anat. arthron) med. artropioza (grč. glumac. članak) članak. prastari) star. logos re č . zglob. artropatija (grč. artificiozan (lat. archaios star. kompozicijom i dr. igrač na konopcu (u cirkusu). koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. artilleur) vojnik koji rukuje topom. zagnojavanje zglobova. artistički (fr. poglavar. harun. veštački. arhegonije (grč. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. tobdžija. lek). prastari. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). arthron zglob) med. emballo ubaciti. arhaičan. tj. zglavkari. roba u trgovini. trg. artikulisati. mekani otok zgloba. bol (ili: trganje) u zglobu. poznavalac umetnosti. gaji se kao veoma cenjeno povr ć e. artificialis) veštački. obrastao trskom. arche početak. phagos) hlebojed. artistique) umetnički. polza (korist). opšte ime za kukce (insekte). napis. arthron. neuralgiji. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. krilo) zool. artiljerac. up. tome sečenje) med. kostobolji. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. sastavni deo jednog spisa. liigv.

službenik arhiva ili arhive. dokumenti. archivum. prapismo. poglavar. arhiv(a) (lat. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. dioikesis gazdin-stvo. rif. arhitrab (grč. aršlama (tur. najjača karta. nauka o grañevinarstvu. koji su često ukrašeni kipovima. arhetip. arhitrav (grč. rimskoj. assez) kuz. arhoptoza (grč. prvi nad. prvi služitelj jedne crkve. kod starih Rimljana: novac. lat. as. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. veoma. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. fig. a po drugim opet ptici. architektonikos) grañevinski. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. zajedl>iv. a salvo) trg. naročito: prvi otisak. kele prosutost) med. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. arhiñakon (grč. podrugl>iv u govoru ili pisanju. 2. assis) 1. archivista) v. raspored i grañenje jedne grañevine. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. viši lekar. fr. arhiblast (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja. dvorski lekar. izmeñu Grčke i Male Azije. ptosis pad) med. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izme ñ u 680. način zidanja. arhijerej (grč. arhitip (grč. vrsta crnog luka. arhivar (lat. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. grañevinarski. archos. pra-. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. i 640. arhipelag (grč. arhijater (grč.). arhidijeceza (grč. arhilohijski (grč. v. abiogeneza. arhoragija (grč. glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. zametak) zool. archivum) koji se tiče arhiva. arhitekture (grč. veština izrañ ivanja jednog naučnog sistema.(grč. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. Archilochos) poet. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. trešnja (plod i stablo). spadnutost zadnjeg creva. lat.arhesporIJum 77 menjak. žučan. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. prvosveštenik. arhitrav. 3. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. archos čmar. archo prednjačim. prodor zadnjeg creva. arhesporijum (grč. archeion vladino nadleštvo. koji se tiče jednog naučnog sistema. arhivist(a) (nlat. episkop. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. arhihijerarhija (grč. architec-tura) grañevinarska umetnost. iatros lekar) prvi lekar. pre n. arch-iereus) vladika. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. archos. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. 4. arhiepiskop (grč. spora sejanje. koji radi u arhivu. archo početak. episkopos) prvi vladika. a salve (ital. arhocela (grč. asai (ital. arhivski (lat. najmanja jedinica za merenje zlata. archon) vladalac. neimarstvo. u početku od pola kg bakra. grč. archos. arhitektonika (grč. up. prvosveštenik. archos. prapočetak. archetypon prauzorak) prasli-ka. neoštećeno (na tovarnim listovima). e. spontano postanje života. renesansnoj i barokno j arhitekturi). archetypon) v. veličine goluba. blastos klica. archos čmar. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. potiče iz preistorijskog doba. nadbiskupa. školovan grañevinar. archo prednjačim. architekton. architekton) grañevin-ska umetnost. arhont (grč. arhetip (grč.) arh. alhimija. neimar. grañevinski stil. koji pripada arhivu. arhiepiskopija (grč. archos voña. arsin) stara mera za dužinu: lakat. povel>e. arhitip. arhitekt (grč. archo. po izvesnim delovima sličan reptilijama. koji se nalazi u arhivu. arhimagija (grč. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. archimandrites) starešina manastira. arslama) bog. archi-pelagos more) ostrvlje. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. arhivalije (nlat. grañevinar-stvo. arhimandrit (grč. . arhi. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. anorgakske materije. počinjem. arhigonija (grč. arhivolt (ital. up. prazametak. arhivar. vrlo. aršin (tur. original. trabs greda) ar*. arche početak. arhitrab. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. lat. visoko sveštenstvo. spisi ili akta. lični lekar. 5. prauzor. archivolto glavni luk) vrh. prvak. setva) bog. prosutost. „kec" na francuskim kartama. mitropolit. arhihijerarh (grč. nauka o sistemu. as (lat. prastvaranje. nadbiskup. metričkim me-renjem. tj. assai. dobro očuvano. arhivist. naročito u avijatici i raznim granama sporta. archo. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. najbolji u nekoj struci. sada potisnuta tzv. arhitektonski (grč. gfgnomai stvaram) biol. neimarstvo.

apodiktičan). kora od hleba. asemija (grč. asanirati (lat. assecuratus) osiguranik. dakle. lat. ascenseur) dizalica. a. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. površina pečenja i dr. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. isušivanja podvodnih mesta itd. prav. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. aseitet (nlat. asertorna zakletva prav. nalog. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. asignatar (nlat. assecurans) osiguravač. dokazivanje. doznaka. tvrdnja. asasinat (nlat.. unutarnjem nagonu. asservare) čuvanje.bez. assignatus) lice na koje glasi uputnica. a-. pri vršenju operacije. čišćenje od zaraze. pristajanje uz koga. lift. bez pratioca. asertivan (nlat. bez trabanta. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. kastracija. a-selenos) bez Meseca. zeta znak) ned. rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. pomoćnik sudijin. aselgeia) razvratnost. assertorius) kojim se tvrdi. zvanično tvr ñenje da je neko slobodan. a-septikos) koji nije sklon truljenju. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzap ćena u korist države. asanacija (lat. bez obeležja. aservacija (lat. sanus zdrav. asibilacija (nlat. aseitas. aseptičan (grč. asibilirati (lat. a-. obezbediti. assassinatum) prav. kraju. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. a. sepsis trulež. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". assentatio) laskanje. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se. assecuratio) v. nesposobnost razumevanja znakova. fr. sexus spol) bespolan. primalac novca po uputnici ili nalogu. udva-ranje.ne. asasinator (nlat. assibilare) gram.). isušenje moč-varnih mesta itd. asekurancija (nlat. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. asenzija (lat. asebija (grč. aseptol (grč. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. amarus gorak) hen. npr. sačuvati. doznačilac. primanje nečega kao istinitog. bolesnikove kože i dr. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). asacija (nlat.asamar 78 asignatar asamar (lat. up. a. aseveracija (lat. asignant (lat. sepsis trulež:. asertoran. postojati sam sobom) samostalnost. assignans) onaj koji šalje novac. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. asemičan (grč. bez ikakvog podsticaja spolja. aseksualan (grč. koji nema spola. oleum ulje) hen. ulagivačko odobravanje. protiv požara. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). assus pečen. asesor (lat. potvrdan. asepsija (grč. assertivus) v. asignat (lat. ostavljanje u pohranu. asesura. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. npr. sepsis) hem.) ned. aselgija (grč. fil. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. pohrana. asercija (lat. one koja se polaže pre davanja iskaza). up. uspinjača. asemos) koji nema znaka. aseksualizacija (grč. asanzer (fr. assecurare) osigurati. tj. koji nema zaraznih klica. pozdravl>avanje naselja. zvanje pomoćnog sudije. asseverare dokazivati) potvrdan. sanus. assecurantia) osiguranje. asentacija (lat. nlat. asekurancija. otklanjanje mogu ćnosti da zarazne klice. npr. dokazni. assassinator) prav. podstrekač na izvršenje mu čkog ubistva. bezverstvo. nepriznavanje bogova. mučko ubistvo. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. koji je bez oznake. asekurirati (lat. fr. umorstvo. u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. assensio) odobravanje. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asservare) čuvati. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). pomoćnik starešine nadleštva. asesorat (nlat. a se esse biti tj. npr. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. asekurat (nlat. aservirati (lat. assibilatio) gram. u pohranu. aseptin (grč. fil. aseverativan (lat. razvrat. asertoran (lat. asekurant (nlat. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. securus bezbedan. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. asekuracija (nlat. nekoj državi' zavo ñ enjem niza higijenskih mera: čistoće. pohraniti. a-. aseleničan (grč. ad-. lat. za-klinjanje u nešto. sexualisa-tio) uništenje. aservat (lat.bez. problematičan. pohotljivost. assessoratum) prisuditelj-stvo. up. assertio) tvrñenje. nlat. sudsko pomoćništvo. u nekom gradu. nasilje. antiseptičan. ascenzor. asebeia) bezbožnost. kraju (ili državi). . smrti i sl.

syllabe slog) nesposobnost sleganja viñ enih slova u slogove. bogougodnih spisa. a-. pomaga č uopšte. asketos) isposnički. asimptotičan (grč. asilabija (grč. askariodoza (grč. isposništvo. licemerstvo. symptotos koji se ne sti č e) koji se ne poklapa. zood. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. asli (arap. asistirati (lat. supši. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mu č enjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. nejednak. asli. nestezanje srca. assiduitas) tačnost. dela. gran. assignatio) d oznaka. marljivost. pr. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asimetrija (grč. asjeracija (fr. symphonia) nesklad. prisustvovati čemu. asindet(on) (grč. nejedna-kost. asimetričan koji nema simetrije. syn sa. a-. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. bez sveza. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). neravnomernost. č eli č enje. asitia nejedenje. jezik. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). asignirati (lat. chronos vreme) neistovremen. nepoklopljiv. systole skupljanje. mestu ili načinu tvorbe). assaut. ali se nikad ne dodiruju. asimilacija (lat. verovatno. isti. assalto) napad. a.ne. assimulatio) pretvaranje. a-. fiziol. potpora. asker) vojska. aso (fr.: „Misli mlada. asklepijadska strofe četr. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. ili izmeñ u članova jedne rečenice. nedostatak veze u rečenicama. asistolija (grč. postojanost. juriš. askaride (grč. izjednačavati. asitija (gr č . asketika (grč. nedostatak volje za jelom. assimilare) izjednačiti. pratiti nekoga. moguće. asimulacija (lat. pokajnički. — (ali) Slušale je momč e č obanine. pokajnik. symptotos koji se ne poklapa) mat. asklepijadski stih četr. asyndesia) nevezanost. asimfonija (grč. zaista. nesrazme-ran. vrsta klasičnog stiha. asindetičan (grč.asignatura 79 asinhroaičan (grč. asimptota (grč. asimpatija (grč. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). prisustvo glista u stolici. izjednačavanje. pomo ć. asketes) isposnik. a-. pokajništvo u mu čenju tela odricanjem. neistodo-ban. askeo) u čenje o askezi. bogougodan. asignacija (lat. vaspitni. acierage) galvansko po čeličavanje bakarnih plo č a. asketski (grč. nazvanog po grč kom pesniku Askle-pijadu. . prisustvo. asignacija. ugañ anje bogu do krajnjeg samoodricanja. bubine. asketičar (grč. asketizam (grč. nespojenost) ret. nevezanost. revnost. asimilirati (lat. npr. u po četku sa trohejom ili spondejom. asignatura (nlat. napad. trudoljubivost. askaris) pl. asindet(on). primati u se. asistent (lat. asimilovati v. asjeraža (fr. a-. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. iz koga se ne može izvesti zaklju č ak. neješnost. bez svezica. asiriologija nauka koja prou čava književ-nost. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñ u dveju ili više rečenica. pritvorstvo. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. stezanje) ned. asilogističan (grč. prilagoditi. a-. vojnik. vrednoća. gladovanje) post. a-. assistere) pomagati nekome u poslu. asker (tur. detinje gliste. zbivanje kojim ćelije preo-bra ćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). askeo) pisac pobožnih. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sr č anog miši ć a. npr. psih. neskladan. doista. asistencija (nlat. nejednovremen. acieration) pretvaranje u čelik. mu č enje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. vrsta vežbe u mačevanju. sympatheia) nenaklonjenost. assignatura) v. ua. pokajniš-tvo. nemanje saučeš ć a prema kome ili č emu. i sa jambom na završetku. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čove čje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. neskladnost. primiti u se. preobratiti hranu u organ-sku materiju. asimilirati. ital. udarac u dvoboju. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. syllogismos posredni zaklju čak) log. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. neskladnost. asket(a) (grč. a-. jednačenje glasova (po zvučnosti. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. (da) niko je ne čuje. asimfoničan. gram. pomo ćnik. nalog za isplatu. upravo. ash) pravi. uputni-ca. askaris) med. istrajnost. a-syndeton) pong. fiziol. assistentia) pomaganje. assimilatio) izjednačenje. askesis) isposništvo. asiduitet (lat. nedovoljno saosećanje. nedostatak hrane. prilagoñ ava-ti. jednačiti. asindezija (grč. askeza (grč. tur.

gram. č ežnja. aspermatičan (grč. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. asolirati (fr.ne. zvanjem). koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. izazove u svesti i neku drugu. associe) drug (ili: ortak) u poslu. dobro znamenje. knjiga). asosje (fr. grubost. associatio) udruživanje. suglasnici s dahom. a-. \ asonancija (nlat. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. koji nema semena. aspida (grč. odabiranje. bog. primiti za ortaka. neravnina. fig. as-6des koji ose ć a gañ enje. usisavanje. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. aspidos) zool. asocijacija (nlat. lat. nesanica. aspermatizam. špargla. reumatizma. littera) pl. asocirati se združiti se. pojava. udružiti. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. associe en commandite) trg. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. pri č emu se č uje glas sličan glasu h. bez odreñ ene orijentacije. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). odabrati stvari jedne prema drugima. izgovaranje s hukom. gasa ili tečnosti. aspirata se. vid. uorta č iti se. astr. opre-miti. oporost. asomatičan (grč. neotesa-nost. činovnički pripravnik. težiti za nečim. tvrdo ća. aspermos) med. guja otrovni-ca. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. izdvajanje (ili: sreñ ivanje) robe po vrstama. para. socialis) nedostatak ose ć anja za društvenu zajednicu. a. v. astazija (grč. asonirati (lat. asocirati (lat. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. tajni ortak. assonantia) v. muz. spajanje. zbirka razne robe iste vrste (npr. uvlačenje u sebe. asortirati (fr. asparagus) bog. bacakanje teškog bolesnika. lat. a-. aspergioloza (lat.) med. usisač. lat. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. asperitet (lat. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se č uje. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. astasia) nemir. asortisaža (fr. u organizmu ljudi i životinja. pust život. asortiman (fr. astatos nestalan. spojiti. assonantia) post. ventilator. nepostojan) koji nema pravca. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. vezivanje. nepostojanost. zadrugara. assonare) biti slič an po zvuku ili glasu. razvrat. somnus san) med. aspek(a)t (lat. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. kod ljudi se pojavljuje u obliku plu ćne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). aspectus) izgled. Convallariaceae. a-. oštrokonña. aspiratio) gram. astatične igle fiz. aspirata (lat. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. gram. aspermizam. rospija. raskalašnost. rod biljaka iz fam. aspiracija (lat. asoti'a) razvratnost. težnja. nepotpun slik. biranje. aspergiloza med. usisaljka. člana. aspermičan. astateo. asocijativan (nlat. ima ih više vrsta. sisanje. up. astatičan (grč. muz. pihtije. astakolit (grč. aspermizam (grč. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji ho će sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. aspirans) kandidat. vezati. koji nadovezuje na nešto. asodična groznica groznica sa povraćanjem. sperma seme) med. uroñena ili stečena nemogu ćnost izlu čivanja semena iz spol-nih žlezda. nazeba i sl. aspic) kup. aspra (grč. up. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. v.) ned. žel>a za ne čim. aspirare) tražiti nešto. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima. asocijalan (grč. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. surovost. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. aspirirati (lat. biljka sa hrapavim liš ć em. s hakom. med. asperifolmja (nlat. aspi's. ase prezasi ć enost) med. aspermatizam (grč. strana nečega. udisati. associare) pridružiti. bunilo. aspermičan (grč. aspermizam. aspirin farm. onaj koji teži za nečim (položajem. aspirant (lat. astakos rak. socialis) nedruževan. samoglasničko podudaranje. asonanca. asomnija (grč. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. fig. a-somatos) bestelesan. associare združiti. koji ne može da izlu čuje seme. naro čito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. aspermija (grč. sa dahom. krutost. asotija (grč. asosje an komandit (fr. koji izaziva ga ñ enje. gledište. sli čno zvu čati. aspergillus) med. usisavati. nedruštven. dve pod-jednake magnetne igle utvrñ ene tako jedna . fil. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice. udi-sanje. asonavca (nlat. društvo.asodičan 80 astatičan asodi č an (gr č. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. asocijalnost (grč. egipatska nao čarka. uvlačiti u sebe. asparagus (lat. asperitas) hrapavost. s dahom.) v. assortir) srediti (ili: sreñ ivati) po vrstama. aspirator (lat. kada se pojavi. zla i opaka žena. izgovarati iz grla. assortissage) trg. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. hladetina. udruženje. aspik (fr. asperifolia) pl.

grupa zvezda. koji potiče od slabosti. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. aster) sazvežñe. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. posle svakog bacanja kocaka. izbegavanje vojne obaveze. asthenes) nemoćan. telo bez zemaljskih. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. asty grad. asteničan (grč. astron) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: zvezda. Vesta i dr. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. astilon (grč. grañevina bez stubova. male. Ceres. astron. nomos zakon) upravljanje gradom. asty grad) velikovaroško ponašanje. up. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. piljak. astragal (grč. u srednjem veku: pali anñeli. Palas. koji poti če od zvezda. astro. lako zama-ranje očiju. 6 Leksikon . zemlje i pakla. astralis) koji se tiče zvezda. a-. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živč a-nog. npr. astenomakrobiotika (grč. aster zvezda.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. sipnja. asterismus. u obliku zvezde. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. ipak kaže. nemoć. usled interferencija svetlosti. drugo. astralni duhovi. a. stylos stub) vrh. služi za pravljenje raznih ukrasa. astralit (lat. Juno. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. preterano velik strah od groma ili grmljavine. supr. a. stigma. astragalos) kocka. npr. zvezdast. ret. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. npr. koji poti če od zvezda. naro č ito prizra č ak izme ñ u zvezda Kumove slame. uglañene radnja. sjajan. asteismos utančan. teško i kratko disanje u nastupima. asterizam (lat. astralni (lat. asteroidan (grč. astenična groznica živčane groznica. asteričan (grč. asteroeides) zvezdolik. astratija (grč. uticaji. oronu-lost. pun zvezda. tačka) fiz. smrt ili obamrlost od udara munje. srčanog. telesnih osobina. aster. slabost. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. asthenes. med. vrh. zadirki-vanje. astigrafija (grč. zvezdana svetlost.ne. asthma) med. steničan afekt. asteroeis) zvezdast.) geol. astinomi)a (grč. a. prostim okom nevidljive planete izme ñ u Marsa i Jupitera. slabost vida. zvezdano nebo. v. asteizam (grč. gležnjača. asteriskos) zvezdica u knjigama (*). slab vid. astron sazvežñe. zaptivanje. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. orao vidim. astragal omanti ja (grč. astrum zvezda. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. uprava grada. phobos strah) med. asthenes. nauka o asteničnim bolestima. Astrea. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. slab.). nadzor nad ku ć ama. zvezdan. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. astragalizam (grč. astrogeodezija (grč. skočna kost. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. astenopija (gr č.ne. želudačnog). geodezija. zvezdani. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. aster zvezda) fiz. astenologija (grč. astheneia nemoć. oronuo. udar sunčanice. gledam) med. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bi ća. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). slabija no na ostalom nebu. grapho pišem) opisivanje gradova. astralna svetlost. fini ton u ophoñenju. sunčanica. eteri čno telo č oveka. asty grad. stigma bocka. astrafobija (grč. astralni svet. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. asterizma (grč. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v.(grč. astmatičar (grč.) igra kockom. ned. zvezda. grč. asteroidi (grč. astmatičan. astrobolismćs. astr. astragalos kocka. kockanje. astma (grč. asteriskus (grč. plane-toidi. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se.. po u č enju okultizma. astigmatizam (gr č . grč. logia nauka) ned. alat.ne. astheneia slabost) med. mana oka koja počiva na razli čito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetri č no oko iste ose rožnja č e i kristalnog so č iva. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom. obru č. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. psih. asthma) sipljivac. astenija (grč. zadevanje. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. tuga. npr. duše umrlih. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñ u neba. astrobolizam (grč. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. vid) pl. up. eidos oblik. svet zvezda. zvezdani. makros dug. dosetljiv govor. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. tj. osobina nekih vrsta liskuna koje. aetigmatičai (grč. oblika zvezde. duhovit govor. astralno telo.

astrofit (grč. photćs svetlost. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. assumtio) primanje. astroteologija (grč. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. thećs bog. astroskopija (grč. assouplir) učiniti gipkim. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astronomia. aetronomija (grč. labi's držak. manteia prori-canje gatanje) proricanje budu ćnosti iz zvezda. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. astrografija (grč. načiniti popustljivim. phytcn) zool. slave (Vergil). skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. itd. astrolabijum (grč. astrometeorologija (grč. okamenotina u obliku zvezde. umeriti. asumcija (lat. photćs. physike) deo astronomije koji se služi fizi č kim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. astrolit (grč. metron) nauka o odreñ ivanju položaja nebeskih tela. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. položaja planeta. podneblje. tj. asumiti (tur. slik. astrofotometrija (grč. paklina. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. up. astrosofija (grč. astrofizika (grč. služba zvezdama. astron. uzeti na sebe. karakter) ukrotiti. astrum (lat. hasimak) žestiti se. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. asura (tur. tako je astrologija postala č itanje iz zvezda. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. astronomski (grč. astrodeiktikon) pokaziva č zvezda. hasir) prostira č od rogoza. phos. razumeti. lat. asphaltos) hem. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. okretnim. tj. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. poznavanje) poznavanje zvezda. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. uzimanje. astronom (grč. upotrebljava se za astrognozija (grč. zvezdo č atac. astron. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astron. sprava pomo ću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako na ć i i na nebu. assumere) preuzeti. zvezdozna-nac. Ifthos kamen) zvezdast kamen.) veština posmatranja zvezda. Sun čanih pega itd. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. shvatiti. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na č ove č ji život. ogroman. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. veličini nebeskih tela. uzeti k sebi. naziv za ritmič ku pesmu koja nije podeljena na strofe. glas). astroskop (grč. astron. assumpsit) primio je na sebe. ublažiti (svetlost. astronautika (grč. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. surdus gluv) zaglušiti. nemein upravljati.500. kometa. astro. metron mera) zvezdomer. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñ u njima vlada. astron. astron. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. npr. astron. asfalt (grč. astrofičan (grč. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. zeml>ina smola. zakon) nauka o kretanjima. pomešan sa krečnjakom. posmatranje zvezda pomo ć u velikih dogleda. astrum. fig. astron. primanje duše na nebo. astrognost (grč. astron. n ć mos. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. fil. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. astro-fotometrijom i spektralnim analizom. neku misao. astron. astromavtija (grč. 149. astro. astron) zvezda. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. tj. podelu na sazvež ñ e i nazive. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. astron. astron. asuplirati (fr. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. astrolog (grč. astrograf (grč. prav. up. asumirati (lat. primiti odgovornost. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. astronomski mesec tačno izra čunato vreme op- . astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. phos. astron. astron. srditi se. azota i sumpora. assourdir. asurdirati (fr. grapho) opisivanje zvezda. astrometar (grč. rasrditi se. do č asti. astrolatrija (grč. astron. fil. astrofizika. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). obaviti kakav posao i sl.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. astrometrija (grč. onaj koji se bavi astrotozijom. naročito astrofotografijom.) v kosmonautika. morska zvezda sli č na biljni. astrologija (grč. aetronomija. astron. gr č. astrofotografija (grč. assumptio. vrlo velik. v. a-. astrodiktikum (grč. dan smrti nekog svetitelja. astro.000 km. sik itur ad astra (lat. ret. druga (minor) premisa u silogizmu. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. astro. dati blaži karakter. slomiti (volju. asumpsit (lat. meteorolo-gia. gnosis spoznaja.

napad neke bolesti. at) konj. koji je u dubokoj nesvestici. boginja rata. atanatizam. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. uzdizanje. atavizam (lat. nagrizati. udar. attelage) zaprega. kći Zevsova. zaprežni pribor. atemperirati (lat. kozački harambaša. up. Atena (grč. asanzer. (kod Rimljana: Minerva). atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). besciljnost. thaumazo čudim se. „besenča-ni". bezbožništvo. ravnodušnost. ataka (ital. uzlaženje nebeskog tela. tj. a tempo). asfiktičan (grč. up. ateleia) besvrhnost. uzlazak. ascendencija (nlat. sphyxis bilo) med. radionica slikara. penjanje. nosos. onaj koji ne veruje u postojanje boga. ra-stenje.asfaltirati 83 ataman (rus. pradedovi. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). ataksija (grč. a-thanatos besmrtan. topovski pribor. fiz. atemporirati se (lat. zaštitnica umetnosti i veština. fig. astr. neiznenañenje. at (tur. otuda: učeno društvo. naročito grada Atene (Atine). navaliti. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. obamro. atak. med. 133. voj. ataraksija (grč. ateknija (grč. drhtanje. uzlazna linija srodstva. ustati otvoreno protiv koga. attache) na rad dodeljeni službe-nik. neumrlost. athanasfa) besmrtnost. askos koža) ned. pretežnost. divim se) nečuñenje ničemu. srodnici po uzlaznoj liniji. atanazija (grč. atanizam.sphyktos) ned. a tempore) upravljati se prema vremenu. ataraxia) fil. atanizam (grč. dodeliti na rad. skia senka) št. kod vojske. ascensio) penjanje. attaquer) napasti. spopadati. ascendenti (lat. utišavati. atentat (lat. fig. napadati. spopasti. a-. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. penjanje igrača na konopac. athanasfa besmrtnost) v. vreñati. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). uzlazak. odan čovek. atanatologija (grč. trbušna vodena bolest. ataše (fr. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). ascites (grč. dedovi. mat. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. neizmerno bogatstvo koje je. privrženik. a tempo (ital. ateist(a) (grč. stanje bez strasti. prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. naročito konjice. napad. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. asfiksija (grč. preci kao rodi-tell. obamrlost. neuredan. zaštitnica junaka i gradova. atheos bezbožan) bezbožnost. askites tj. nepravilan. a. nekog poslanstva. atavistički (lat. ascendentia) prava. atambija (grč. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. naviknuti se na nešto. prema prilikama. obično u činu pukovnika. asfaltirati (grč. atelaža (fr. ataumazija (grč. uzilaže-nje. . athambfa) neplašljivost. nadmoćnost. napasti. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. najedati. atavus napredak) sličnost sa precima. juriš. utišati. attemptare napasti. brak bez poroda. pre naše ere. napadati. Athena) mit. neposredno veži. po legendi nikla iz njegove glave. a tempera (ital. med. primamiti. hetman. prilagoñavati se duhu vremena. attentatum od attentare. npr. atelje (fr. ataktična groznica. nasleñe. lekara i dr. naročito ženskih. duševno spokojstvo. geogr. attemperare) umeriti. ataktičan (grč. zločinački napadaj. zločin. muz. ublažiti. atelier) umetnikova soba za rad. ataxia) med. a-. nepravilnost. ascenzor (lat. necelishodnost. attaccare. a-. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. pokušati) protivpravan napad na život. vajara. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. imanje ili čast nekoga. attacca) kuz. astr. ascendentes) pl. tačno po taktu. u pravi čas. atavistika (lat. duševni mir. a-taktos) neureñen. Ateneum (lat. atakirati (fr. umeravati. Vaznesenje Hristovo. napadanje. ataman-v. polet. nem. osloboñenje od poreza i državnih nameta. boginja. prav. amovi. Spasovdan. a tempera) slikati vodenom bojom. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. atalsko blago ogromno. penjanje. napredovanje. po staroitalijanskom načinu. suprotno: des-cendenti. ascenzija (lat. viša škola. attacher) pridati. nemanje dece. najviši stepen nesvestice. ascensor) v. ataširati (fr. zavoleti nešto. neustrašivost. npr. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. attaque) voj. neurednost u toku bolesti. ublažavati. ateizam (grč. navala. atelija (grč. osobina predaka. polumrtav. (fr. atheos bezbožan) bezbožnik. asciji (grč. atanatizam (grč. udariti na nekoga.

koji odstupa od utvrñenog obrasca.) neuredan. spuštanje avionom. nasrnuti na tuñ e pravo. pristanište. duša. r ñ ava probava. pravo ja. adijater-man. attentata crimina) pl. obali. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. atimija (grč. atterage) mor. poništavanje. atmis. mor. divov-ski. attitude. atika (nlat. po Platonu. svedočanstvo. znat. izdati svedodžbu. atestacija (lat. aeroplanom ili balonom na zemlju. atlantski (lat. stva. posvedočiti. attestari posvedo čiti) pismena potvrda. teška atletika rvanje. atmijatrija. atletski (grč. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. neve-štost. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih gra ñ anskih prava). atehnikos) neiskusan. attestatio) overavanje. skakanje i dr. prav. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. pristajanje. atehnič an (gr č. Atlas. hodanje. bacanje. Atlas) ark. atlotet (grč. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. pismena potvrda. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. atentator (nlat. aterman (grč. uverenje. atletika (grč. pesničenje. neumešan. pršljen-nosač. atlete (grč. nazvan po džinu Atlasu koji. otuda koji pripada Zap. ateteza (grč. metron mera) sprava za merenje koli č ine isparavanja vode. ital. trg.atentator 84 atmidometar atitida (fr. Atlantida (grč. atestat (nlat. atehnija (grč. aticizam (grč. atterrissage) avij. ateoretičan (grč. typos oblik. atipija (grč. pristan. atmidijatrika (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. izvršiti zlo činački pokušaj. atimirati (grč. plivanje. fig. oko 9000 godina pre njega. lišiti koga gra ñ anskih prava. velik i snažan. atmidos para. lepo i pravilno razvijen. thermaino) fiz. princip sveta. atman) dah. nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. držanje tela. položaj. atterir) avij. v. ne popggovati. ati č ki fini ukus u na č inu mišljenja i izražavanja. pristati. napasti. Atlas (grč. napadati. . v. nespretnost (npr. ia-treia lečenje) med. životni dah. Atlantic) Atlantski okean. teramnos tvrd) med. sjajna svilena tkanina. naro čito: ukrašavanje grañ evina stubovima. athletes) takmičar na javnim gimnasti č kim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. attikismos) atički način govora. priterati zemlji. koji pripada planini Atlasu. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. »tipičan (grč. atmis. atestirati (lat. čovek koji se bavi atle-tikom. atletske igreboračke igre. svedodžba. priteri-vanje obali. geogr. atički (lat. po grčkoj mitologiji. atentirati (lat. u indijskoj fil. tj. overi-ti. atlanti (grč. neupu ćen. aeroplanom ili balonom na zemlju. atmidometar (grč. duša sveta. sletanje. zapadnoafri č ki. Atlas) geogr. atentata krimina (lat. duhovit. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. attique) ark. Africi. Atlantik ' (eng. pokušani ali neizvršeni zločini. atlanticus) gorostasan. Atlas) mit. a-. potvrdu. Atlas) mit. aterirati (fr. atička so duhovit i fini način izražavanja. spustiti se avionom. sime. svedodžba. athetesis) odbacivanje. atmijatrija. uverenje. proglašenje nevažećim. borac. Atlant (grč. atmidijatrija (grč. teško varenje hrane. fr. po verovanju starih Grka. priploviti obali. nepravilnost u razvoju neke bolesti. koji ima osobine jednog atlete. attestari) potvrditi. ugla ñ en. atticus) svojstven atičkom duhu. naro čito na olimpijskim i drugim igrama. a gesta t. nevičan čemu. ponašanje. atila kratak konjički ogrta č opšiven gajtanima. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. mesto pristajanja. u baletu: stav na jednoj nozi. stav. atehnfa) neumešnost. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega. attitudine). veoma snažan. nepravilan. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". ati č ka duhovitost i dosetljivost. atest (lat. koje su mnogo negovali još i stari Grci. nevešt. jednog lekara). athletike) skup viteških narodnih igara. v. v. attica. drži na svojim ple ć ima nebesni svod (Atlant). uverenje. dizanje tereta i natezanje konopca. ateraža (fr. prvi vrat-ni pršljen. pa potonulo u more. ateramnija (grč. aterisaža (fr. poništaj. planina u severozapadnoj Africi. veoma jak i lepo razvijen č ovek. laka atletika trčanje. atest. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. tanan. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. a-. nespretan. atman (ind. a-theoretes) koji ne zna. atlas (grč. attestatum) v.) med. rvač. čast ili imovinu nekoga. uzor) med. prezirati. ležalo u Atlantskom okeanu. dosetljiv. a-. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. potvrñivanje.: duša. najunutar-njija suština li čnosti ili stvari uopšte. mor. ukidanje. titan koji.

atopos) koji nije na pravom mestu. neplodnost. gram. atmidometar. lat.000 km debljine. nepriličan. nlat. atonifikacija (grč. atmidoskop (grč. padavine: kiša. primamljiv. gram. pojava. fiz. odnos atomske težine prema gustoći. troposfera. pristalica atomizma. a-tokos koji ne raña. atomologija. razdvajati u sitne delove. atmis. atmosferografija (gr č . attractibilitas) privlačljivost. atonon) gram. naro čito komada za pevanje. hevisajd. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. nenaglašena reč. atopia) nepristojnost. med. atto di cadenza) muz. sneg. neotrovan. le č enje pomo ću pare. mislilo da je nedeljiv. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. attractivus) privlačan. jezgro ima isto tako složen sistem. alfa-čestica. prstenastog oblika. metron mera) v. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata. završetak muzi čkog komada.) bezglasan. atmosferski (gr č . atra tamna. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. up. kukavič luk. primamljivost.) koji se tiče atoma. fig. rasparčava™. niska ostrvca. sphaira. supr. atomvolum (grč.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u . atoničan (grč. atmis.) fig. malaksalost. atomistika. nepriličnost. a u praksi te dve atmosfera znač e isto. atmos. fig. atonos olabavljen. ono se sastoji iz progona i neutrona. atoli (mal. atokos) ned. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. čep.) fig. atomos. bilis žuč.) fiz. crna. atonia) bezglasnost. deutrona. primamljiv. atonija (grč. tehnička atmosfera oz-n2a č u je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). atrabilitas) med. nenaglašen. atraktivan (nlat. atocija. atomizirati (grč. atmosfera (grč. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. sredstva koja č ine nesposobnim za rañ anje. atomizam (grč. kadencom. jalov) med. o pretvaranju vode u paru. logia) nauka o atmosferskim pojavama. atmos. žutica. atraktibilan (nlat. atomizacija (grč. atomologija (grč. lat. fenilhinolin-karbonska kiselina. tj. atomistika (grč. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. klonuo.) fil. up. lečenje inhalacijom. sphaira lopta) vazdušni omotač. neutrona i dr. fiz. elementa za koji se.: repulzivan. fig. atmosferologija (grč. atmidijatrija. 2. atolmija (grč. attractorius) privlačan. a-. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. malaksao. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. slab. nedeljiv. atomos. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. slabost tela. volumen zapremine) fiz. grad itd. atofai hedg. parnih kupatila. atmos. skopeo gledam) v. atmos. najmanji deli ć hem. sve do po četka XX veka.) filozof. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . atrabilitet (lat. atocia) pl. protivrečnost. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). v. nauka o atomima. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona. logia) fiz. atmosphaerilia) pl. klonulost. atomističar (grč. mlitavost. reumatizma i dr. atom. agonija (grč. up. iatreia lečenje) ned. logia) nauka o isparavanju. umoran.) kol. atokija. atmosferski elektricitet v. razdvajanje u sitne delove. žu ćkasti kristali gorka ukusa. atonon (grč. atomska masa fiz. ato (ital. atomski (grč. atmijatrija (grč. neplodan. atomos nedeljiv) 1. bojažljivost. rasparčavanje. elektricitet. atto) poz.atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. nesposobnost rañanja. neobičan. što iznosi oko 1. atmometar (grč. atmos. koja su postala usled naslojavanja korala. attractibilis) privlačljiv. up. atmosferilije (nlat. atopi č an (gr č . atoksičan (grč. atom (grč. atocija (grč. atmologija (grč. atmidometar. atom. veoma sitan. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo po č iva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobañ a ogromna količina energije (nuklearna energija). o najsitnijim deli ć ima iz kojih su tela sastavljena. uspavlji-vanje. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. sphaira. at-mijatrika. ato di kaden-ca (ital. omlitavljenje. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotač a Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. privlačnost. v. atmos. mlitav.033 kg na 1 st . čin. up. atolmia) strašljivost. atocije (nlat. facere činiti) med. atraktoran (nlat. nenaglašenost. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. najsitniji delić nečega. atraktibilitet (nlat. agonija (gr č. veoma sićušna stvar. stratosfera.

pre n. fig. koji vrši službu atributa. auguriosus) v. zabava. a. primamljivati. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. astmatič-nih. slab. gram. e. e. strogost. npr. augural) proro čki. Her-kulo očistio za jedan dan. up. melemi (npr. nedostatak prirodnog otvora. atro-fija kod odojčadi. pojačavati. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. atremija (grč. magne-zija. pouzdanost. ojedenost kože. znamenje. kosa) med. predskazivati. predskazi-vanje. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. auge sjaj. užas. oznaka. mir. kopnjenje. piroksen. a-. pravo. paskvica. po Spinozi). augur (lat. obeležje. uvećanje. augur. privlačna sila. augurirati (lat. atrepsija (grč. odlučnost. slutiti. dodatak. strahota. neustrašivost) mirnoća. atrofima (grč. konjić). Augeias) mit. uzajamno privlačenje. atribut (lat. mekani otok zgloba. nedostatak kose. povišavati. med. predznaci (ili: vesnici) smrti. auguriozan (nlat. bitna. atrahencije (lat. tome sečenje) med. ath. augurij(-um) (lat. phyma izraštaj. pod adh-. attributum. nepokretan. augmentum) povećanje. atributivan (nlat. pojačavanje. kolovoz. med. umnožavanje. prividno kajanje. augustus uzvišen) 1. pojačanje. augmentirati. augmentare) umnožiti. znak. atrij(-um) (nlat. supr. gatar. kurjača. atremičan (grč. atrocitet (lat. atropos neotklonjiv. atremia nepokretnost. zrak) min. povećava™. pogoršanje bolesti. ojedanje. atribucija (lat. volina itd. atrahirati (lat. gvožña i kreča. znamenitost. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. a-. cenu. atrotomija (grč. dodavanje. kralj u Elidi.: kontricija). trajna osobina nečega. predskazivač. attributivus) koji se odnosi na atribut.ne. kataralnih. zove se i tirkiz. atrofija (grč. operativne otvaranje zgloba. auguralan (lat. obrazuju prošla vremena. nepomi č an. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. atremeo ne dršćem. surovost. (za razliku od deminutiva. augmentativum) gram. up. a-. augmentirati (lat.v. cacynieH. auguralis. atrihičan (grč. trophe hrana) zakržljao. atremograf (grč. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. očnih i spazmodičnih oboljenja). med. neumitan) vot. umnožavanje. atremes koji ne dršće.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. augirati (lat. atrofičav (grč. stvar koja privlači. — 14. naslućivati. attrahentia) med. nadležnost. svire-post.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. mir. atrium mortis) predsoblje smrti. suv. thrix dlaka. dlaka. up. predsrñe. koja izvla č e gnoj). mesec žetve. dodavati. n. pojačati. sastoji se iz silicija. dodati. koji se ne koleba. sredstva za izvla č enje. augment (lat. pogañ ač. trenje. attractio privlačenje) privlačnost. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno znač enje jedne reč i. beladona. augirati. sasušivanje. 2. Augije (grč. umnožavati. auguriozan. osmi mesec u godini. miran) miran. prirapggaj. dlaka. privlačan predmet. tresis bušenje) med.: repulzija. broju i graji ptica. otok) med. attritio) med. u kojoj je bilo 3. bezdlačan. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. ne uzrujavam se. mršav. atrofija. avgust. atrihija (grč. atropa (grč. velebilje. atropos) hem. čvrstina. gram. sušenje. npr. po časno ime rimskih careva. augmentacija (lat. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. fr. augmentativ (nlat. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. vinika (veoma otrovna biljka). augmentatio) umnoženje. arthron zglob. predmetak pomoću koga se. prorok. tumač znamenja. auguralan. pripisivati) svojstvo. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. kod grčkih i staroindijskih glagola. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. prednji deo hrama. dodatak. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. trepho hranim) med. ku ćetina. povećati. čiju je štalu. povećanje. mršavost) usled slabe ishrane. atrijum mortis (lat.) koji nema kose.). atrocitas) grozota. arthron zglob. nemilost. kakvo ća. loviti ca. attrahere) privlačiti. august (lat. augnt (grč. srčano pret-komorje. npr. attribuere pridava-ti. atronin (grč. atricija (lat. up. fil. bezdlačnost. . zanimljivost. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. atrezija (grč. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. predskazivački. augere) v. dvorana za primanje posetilaca. tih. bledozelen dragi kamen. uvećavanje. predznak. 31.

auksin (grč. auksilijarne trupe pomoćne trupe. auditivni tip psih. učenje o milosti sledbenika sv. auletike) veština sviranja u frulu. audijatur et altera pare (lat. audifon (lat. auditor (lat. auleo sviram u frulu. vojni sudija. metron mera) opt. auletika (grč. slušaoci. auns (eng. zasedanje. slušalica za gluve. vrsta nemosti. slušni. mutus nem) ned. auratura) pozlata. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. auksilijarne mašine pomo ć ne mašine (na brodu). ko sme taj i uspeva. aihapb uve ćavam. auditivus) koji se ti č e č ujenja i sluha. pepevanje) čuz. č uvenje. aulodija (grč. probio sviranje. proba glumca. auditor slušalac. Augustina. phone glas) med. prav. audijencija (lat. sveč ana dvorana univerziteta. aurarius) koji se ti č e zlata. auktor delikti (lat. ode pesma. audimutizam (lat. frulaš. auditus sluh) slušno čulo. autor. pomažu ći. auctoritate curatoris) prav. audire slušati) elektronske cev koja služi za poja č avanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. aukcija (lat. nebo. pozlaći-vanje. aura popularne (lat. gr č. auctor delicti) prav. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. svirača i dr. slušalac. auctionis lege) putem javne prodaje. aulet (gr č. audacem forturia juvat) poet. auditio) čuvenje. auctor) v. audiometrija (lat. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveli č avanje. auleum) prostirka. redovnom roku. pre no što ć e biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). ounce) v.) muz. slušanje. hrabrome pomaže sreća. velika slušaonica. prestupa. nlat. sudija koji saslušava) vojni islednik. aukcionis lege (lat. aura) prijatan vazduh. auditorium) slušaonica. audire č uti. de auditu (lat.) kec. uzvišen. č ulo sluha. grč. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. audion (lat. naro č ito pozorišta. audace) «uz. auctoritativus) v. saslušanje. hrabrost. aukseza (grč. smelo. auditus (lat. veli č anstven (pridev rimskih cezara). auleum (lat. auctionari) trg. zlatni. audacem fortuna juvat (lat. tj. auktoritate kuratoris (lat. javnim nadmetanjem. javno nadmetanje. auxesis rast. pregalaštvo. aulodika (grč. pregaocu bog daje mahove. naro č ito biljaka. a ne može da govori. plaćanje menice o normalnom. vinovnik krivi č nog dela. aule lat. aulos frula. srčane. metod za ispitivanje sluha ili gluvoć e pomoć u naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). audire čuti. množenje) biol. metron mera) med. laskanje. auxiliaris) pomoćni. auksilijarne knjige pomo ć ne trgovačke knjige. govorničko preuveli č avanje i preterivanje. auraran (lat. auletes) svira č u frulu. čujni. dvornice) dvorjan-stvo. auktor (lat. učionice. autoritativan. javna prodaja. sonometar. licitacija. med. saslušavanje. prodavati nad-metanjem. aukcionator (nlat. protivna strana. auxsesis) ret. ro čište. aura vitalis) životna snaga. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadja č a ljubav prema carstvu zemaljskom. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz u č enja sv. auksometar (grč. audiometar (lat. nauka o pevanju uz pratnju frule. osvećen. onaj koji lakše pamti stvari koje je č uo nego one koje je pro č itao ili video. auksanomstar (grč. smelost. opernog pevača. zavesa. auksilijaran (lat. aurum zlato. audire č uti. augustus (lat. aula dvor. pevanje uz pratnju frule. up. ćilim. Smisao: niko ne može i ne sme biti osu ñ en pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko nač elo). po običaju. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). životni dah. aura vitalis (lat. auktoritativan (nlat. javno prodavati. kad č ovek normalno č uje. auxano umnožavam. carski. držati licitaciju. auditivan (lat. auctio) trg. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). mirisan. sudnica. augustinijanizam teol. auditorij(-um) (lat. augustus) svet. aula) dvorište. unca. porast (ili: napredovanje) bolesti. slušati. probio pevanje. prijatan povetarac. audacitet (nlat. audacitas) srčanost. sudska sednica. prodavati najpovoljnijem ponu ñaču. tj. aula (grč. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. . prostrana dvorana. dvorski život i obi č aji. baldahin. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). sprava za odre ñ ivanje stepena gluvoće neke osobe. auctionator) nadmeta č pri javnim kupovinama i prodajama. ulagivanje. up. audire čuti. predvorje. audicija (lat.. aulizam (lat. a uso) trg. audientia) zvaničan prijem. aura (gr č . de auditu) po č uvenju po rekla-kazala. aukcionirati (lat. zborio mesto. grč.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. audače (ital. nuz. auratura (lat. hrabro.

austrijacizam (nlat. austromarksizam skup teorijskih reformisti čkih shvatanja o društvenim i politi čkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. autarhija (grč. . apsolutist. grč. zaštita. krug oko glave svetaca. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. australopitek (lat. australis južni. auriskop (lat. minñuša. „ko rano rani dve sre ć e grabi". bez uvoza sa strane. authadeia. sogopa) svetli venac. authentikos pouzdan. namestiti (stan). auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. auriskalpijum (1. auriga (lat. pomoću stetoskopa. auspicirati (lat. astr. Auslaut) lingv. australopitek (lat. fil. prav. prvobitni. istok. Austria. emera dan) med. auripunctura) ned. Aurora) mit. originalni spis ili dokumenat. austromantija (lat. pod pokroviteljstvom. sudski pripravnik. aut — aut) ili — ili. aus iz. „Vozar" (sazvežñe). kad je s nacisti čkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. lat. sub auspiciis) pod okriljem. aurikula (lat. tj. zadovoljstvo samim sobom. autarh (grč. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. istodnevni. žut ili crven mineral arsenov sulfid. aurozan (lat. pod zaštitom. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. aut (eng. ispitivati šum pluća slušanjem. jutarnje rumenilo. despot. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. aurora. auricula) uvence.aureatan aureatav (lat. grč. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. okrilje. živeo u pliocenu. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). auris) lekar za uši. autevtikum (nlat. srećan početak. up. autos sam. kao uvo. znak. spoljašnje uvo. apsolutizam. ubod u bubnu. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. australis južni. sjaj. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. fig. o. auscultare) slušati. znamenje. autentikum. auskultator. phobos) mržnja na Austriju. u obliku uva. up. auscultatio) ned. ušna školjka. vlast. musis amica) zora je prijateljica muza. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana.. aurist(a) (lat. veka do 1938. iskititi. pomoćni sudija bez prava glasa. overiti. grč. proricati. odli čan. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. osluškivanje. steto-skopa. autadija (grč. koji prolazi još istog dana. auscultans) slušalac. auskultant. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. slava. out) sp. aurum) zlato. samostalnost. aurum (lat. Aurora (lat. trg. moć. znat. zaštitnik. vrhovna uprava i zapovedništvo. auscultator) v. sub austt-cčjus (lat. autemeran (grč. završni glas. up. autevtike (nlat. pokrovitelj. augur. autarkija (grč. auspeks (lat. auster južni vetar.) ned. authadia) samodopadanje. koji sadrži u sebi zlata. med. auriforman (nlat. ušni. kraj reči. autentificirati (grč. autemeron (grč. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. god. odvratna žudnja za zlatom. austrofobija (nlat. aurum) zlatovit. samodržac. prisluškivati. zadovoljstvo samim sobom. ital. autarkeia) dovoljnost samom sebi. pfthekos majmun) fosilni č ovekoliki majmun. pigmentum) mm. aurora) zora. aurikularan (nlat. auskultant (lat. prav. auripigment (lat. bubanjsku opnu. aureola tj. auspicium. auskultator (lat. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. ausštafirati (nem. po četnik. original. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoi čki mudrac „dovoljan sam sebi". aurora muzis amika (lat. auriscalpium) med. auri sakra fames (lat. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. archo vladam) samovladar. auripunktura (nlat. up. kašiči-ca za uvo. stoffa materija) opremiti.) samovlada. aut — aut (lat. aureatus) zlatan. auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sre ć u. zlatan. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izi ñe van igrališta. uživanje u samom sebi. skopeo) med. sreća. aurin (lat. auslaut (nem. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. Australazija Indijski Arhipelag. aureola (lat. auris uho. auriformis) uvast. auspicij(um) (lat. samodrštvo. authentica) pl. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. aigšp zlato) hen. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. nezavisnost od spoljašnjih stvari. uvce. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. authenticum) izvorno delo. aurum. fig. autos sam. deo uva za vešanje obodaca. auriga) kočijaš. facere) potvrditi. aurora (lat. auskultirati (lat. udesiti. velik ugled. auskultacija (lat.

lat. pod uticajem želudačnog soka. autoinfekcija (grč. izvršenje inkvizicijske presude. autos. autos. supr. umnožiti.) samostalnost. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. samovarenje. din. autos. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. dress) odelo za automobiliste. autos. autografija (grč autos. autokefalan (grč. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. putem razumne volje. auto-dres (grč. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. svojeru čno napisan. svojeručan potpis. autografomanija (grč. autografski (grč. autos. autogol (grč. lat.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. pisac autobio-grafije. autos-didaktos) samouk. razmekšavanje organskog tkiva. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autos sam) psih. učenje o samodeterminaciji. autos. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi. lat. autokataliza (grč. autogamija (grč. proučavam) samouštvo. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. toxikon. verodostojan. lat. gyros krug. nezavisnost od drugih. autodrom (grč. fr. autos. kata-luo drešim. autogonija (grč. autodafe. učim. gignomai rañam) biol. nlat. autos. autodidaksija (grč. dromos put) automobilske trkalište. pravovažan. autogram (grč. autokar (grč. autogram. autćs. autokefalnost (grč. eng. graphia) veština umnožavanja rukopisa. didakso. grapho pišem) samoživotopisac. autodefe (šp. lat. digestio va-renje) fkziol. izvornost. autos. autos. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). auto (grč. računa se u korist protivnika. bios život. samooploñivanje kod biljaka. pravovažnost. gnosis) samoispitivanje. autobiograf (grč. ital. autogen. autos. poznavanje samog sebe. ličnosti i ideje. vežbalište (ili: put) za automobile. v.) samoživotopis. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. actus fidei) jeretički sud. infectio zaraženje) med. autos. nezavisan. umnožavati. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autobiografija (grč. autodidakt (grč. autodigestija (grč. istinit. omnibus svima) automobil-omnibus. autos. autos. up.autentičan 89 autoklav kopiranja pomo ću tzv. lat. (grč. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. verodostojnost. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autos. samo-. autognozija (grč. autos. odrediti) fil. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). naročito u crkvenom pogledu. stena). autovakcina (grč. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. gamia) bog. autodefe. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod .) uobičajena skraćenica za automobil. pravi. in) med. autos. autos. izvestan. bilo da priča samo svoje doživljaje. auto. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. autobaza (grč. basis) prostor za smeštaj automobila. dynamikos moćan. autos. determi-nare opredeliti. eng. autos. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. autografirati (grč. autos. lat. autos. bezbožnika. autogramma) v. grapho. omnibus. mašina za umnoža-vanje rukopisa. graphikos) svojeručan. autodinamičan (grč. autobus (grč. autodeterminizam (grč. izrañ en putem autodafe (port. autos. izvorni. fr. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. autizam (grč. tj. posle smrti. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. auto-garaža (grč. autentičnost (grč. autentičan (grč. auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autćs. nepatvorenost. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. kephale glava) samostalan. autoerotizam (grč. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogu ćnost da izazovu bolest. autentikos) istinitost. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. svečano spaljivanje jereti-ka. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. authentikćs) zakonit. o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. autos. nepatvoren.: alogen. ili da. sag. auto-da-fe. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. eng. autograf. sam svoj. sam sobom. autoklav (grč. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. auto-de-fe) v. eros ljubav) psih. samooprašivanje. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. autografskog mastila. autograf (grč. autos sam. jak) koji dejstvuje sam od sebe.(grč. autointoksikacija (grč. autodikija (grč. autožir (grč. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba.

). automobilski sport. 1ub rastvaram) samorastvaranje. lišiti samoradnje. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. temno sečem) med. stvarni govor. autos. pregled. odobravanje. slobodan.) pristalica samouprave. autoportret (gr č. auto-put v. gledanje (ili viñenje) svojim (ili ro ñ enim) o čima. već čisto fiziološkim uzrocima. pro-nalaza č a da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. lat. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. baino idem) med. automahija (grč. automobilist(a) (grč. autosomnambulizam. mehanič ki. autorizovati. 90 autorizirati automacija (grč. tj. koji radi bez u češća svoje volje i razuma. sama sobom razbija kamen u mokra ćnom mehuru (u bešici). autos. moć) samodržac. mišljenju i pisanju). morphe oblik) biol. vladanje samim sobom. automobilizam (grč. autoptes) o čevidac. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. glu-pak. auktor. autos. autokrat(a) (grč. odobrenje. kola koja se kreću pomo ću motora kojeg pokre ću benzin. tj. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. autorizirati (lat. automacija. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). up. samouprava. automatikos koji se kre ć e sam od sebe) nau čno-tehnička disciplina koja prou čava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. automat (grč. na osnovu ličnog posmatranja. fil. sprava koja. automatija v. teranje automobila. besvesnik. auto-riser) v. automatizam. autos. automatizirati (grč. autos sam. logia) ret. automatski (grč. autos. politička nezavisnost. puh. autolitotom (grč. fil. automatizam (grč. fr. v. bezvoljnik. nau čnog ili umetničkog dela. samodrža č ki. auctor tvorac. autopt (gr č. autos sam. npr. nafta ili elektricitet. ocenjivanje samoga sebe. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe.) pril. mobilis) sve što se odnosi na grañ enje automobila. lično posmatranje. nož. autor (lat.) neograničena vladavina.. autos. samovladar. koji se bavi automobilom kao sportom. u činiti da neko radi kao automat. fr. kišobran. pristalica samozakonodavstva. autokratizam. ovlašćivanje. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. autos. automatos koji se kreće sam od sebe. viñenje) 1. up.) onaj koji tera automobil. autonomni nervni sistem v. autos sam. 2. pascho iskusim. fr. lat. samostalan. nyktos noć. tvorevina. sopstvenim očima. (Najpoznatiji: Rafael. morfogeneza. automatija. automatizacija v. automatiser) pretvoriti u mašinu. autonomfa. lat. vutomorfoza (grč. biće koje nema duše. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. autologaja (grč. up. za č oveka: onaj koji liči na stvar. samokret. motorni čamac. automatograf (gr č . maomai tražiti žudeti) fiz. auto-strada. umetnika. grapho) pskh. autos. autorisation) ovlašćenje. opsis gledanje. odnos prema samom sebi. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. med. autopsija (grč. kratos vlast. Tici-jan. nomos zakon) samozakonodavstvo. autopadeia) sopstveno oseć anje. autos.. auteur) pisac. zvekan. autos sam. autos. slika. autorsko pravo isklju čivo pravo književnika. auto. autos. pri č emu ne dolazi do truljenja. nau čenjaka. med. up. automobil (grč. autokratski (grč. tako reći. koji radi automobile. samokretljivost. go-spodarenje razuma nad č ulima. neograničeni vladalac ili gospodar. fig. portrait slika ličnosti) um. životinja (kod Dekarta). samostalnost. zač etnik. autoptički (grč. autonomos) samoupravni. lično iskustvo. h'thos kamen. kritike) samokritika. fr. Tintoreto i dr. postupaka. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. prevo ñ enje i umnožavanje njihovih dela). mahinalan. samokretanje. pronalaza č. autonomist(a) (grč. sistem apsolutističke vladavine. puška. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. samodrštvo. samo gledanje. autos. autopsija). med. autokritika (grč. za razliku od slikovitog. automatika (gr č. Papinov lonac. putovanje automobilom.. maomai. hem. aparat za sterilizaciju lekova. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. autonoman (grč. fr. auctor tvorac. auctor. autorizacija (lat.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. autopatija (grč. samostalnost. hirurških instrumenata i dr. autonomija (grč. autoliza (grč. vaga. putem otvaranja i pregleda leša (ua. u čenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću.) v. augere. vegetativni živ č ani sistem. autokratija (grč. mobilis pokretan. koji sam od sebe radi. Rembrant. autoniktobatija (grč. automatos) nauka o samokretanju. tvorac nekog književ-nog.) u gospodarstvu neograni-č en. vladanje sobom. . autokratizam (grč. aparat koji automatski beleži nehoti čne pokrete. automatos) samokretan.

epha) „on. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. tj. autos sam. mršavljenje usled šećerne bolesti. obrtanje krila oko vertikalne ose. smatranje sebe samoga bogom. autostabilnost (gr č . therapefa. moralna. priznat stru čnjak. he-mitipija. autos sam. autotrofija (grč. autć s. nadmoćnost (duhovna. autćs sam. v. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. prvi otisak. phonos ubistvo) 1. priznata veličina (u nekoj struci). autoritš) 1. merodavan. rezati) pojava koja se č esto može videti kod nekih životinja. čak kad su i pogrešna. autohorija (grč. transfusio pretek) ned. samoubećivanje. therapeia leč enje) med. autoritet (lat. phagefn jesti) ned. samoobrtanje. autos. tvorac. npr. lat. autćs. supr. pravna). vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. ljubav prema samom sebi. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. up. lat. neograničenost. autćs. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autorotacija krila aaij. autohipnoza (grč. autos. autofonija (grč. autotrofan (grč. autohemoterapija (grč. autćs. thećs bog) obožavanje samoga sebe. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: oseć aj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu.) biol. auto-teles nezavisan) samostalnost. nepomičan) fiz. autćs. v. ugledan. autoshedijastički (grč. autotrofne biljke bog.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. autorizovan prevod. zaljubljenost u samog sebe. autofonija (grč. autofizioterapija (grč. autoskopija (grč. fr. uticaj. autćs sam. autotomija (grč. novija fak-similna izdanja. automatsko održavanje stabilnosti. rotatio okretanje) samookretanje. lat. hipnoza. autotip (grč. lat. npr. autos. hemigrafija. autotransfuzija (grč.. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. hypnco uspavam) dovo ćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnoti čno stanje. autć-chthon) prastanovnik. autoschediazo bez pripreme u činim) bez pripreme. autofagija (grč. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. heterotrofija. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñ enjima vo ñ stva mora se bezuslovno pokoravati. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañ enja iz vene. strada drum) moderno izrañ en drum za automobile. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ć ivati isklju č ivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. fr. ned. uticanje na samoga sebe. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. sticanje pogrešnog. sama od sebe nastala magnetična budno ća za vreme spavanja. therapeia) med. kod akrobatskog leta „kovit". ital. autorotacija (grč. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. pod heterotrofai. . prevod nekog književnog ili nau čnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. improvizirano. physis priroda. ugled. autćs. samoleč enje. pozvan. autos. autotelija (grč. i njihovo umnožavanje. rasprostirem se) bog. samoubistvo. tj. psih. od vrha prstiju. autohirija. autćs sam. stabilis čvrst. zakon koji je na snazi. omotaju elasti čnim vrpcama. odobri-ti. ambulare hodam) med. auto-strada (grč. kod zapaljenja plu ć ne maramice itd. phone glas) 2. 2. Pitagora. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autoseroterapija (grč. autopsija. nogu) u srce i mozak u slu čaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. zakonita vlast. je to rekao". typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. takve su. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. nadležan. autosomnambulizam (grč. autos. osakaćivanje samoga sebe u slu čaju opasnosti po život. suggerere uli-ti kome što u glavu. države bile: Musolinijeva fašistič ka Italija i Hitlerove nacisti č ka Nema č ka. trophe hrana) koji sam sebe hrani. lat. neuslovljenost. skopeo gledam) v. starosedelac uro ćenik. autoterapija (grč. autoteizam (grč. serum) ned. up. autćs. autofnlija (grč. alotro-fija. autoniktobatija. autos. haima krv. autos efa (grč. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autosugestija (grč. autotipija (grč. choreo idem. auctoritas ugled. auctor. ljubav) samoljublje. autoritativan (lat. autos. koji ho će i može da nametne svoju volju ili mišljenje.. somnus san. autos. up. pozivaju ći se na autoritet učitelja. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se me ć u njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. therapeia lečenje) ned. autos. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñ enje kod koga se vlada po principu vojne discipline. lat. opunomoćiti. autohton (grč. jedenje samog sebe. tome seći. na brzu ruku. autos. pa se. kad gušter žrtvuje svoj rep. autohirija (grč.) ovlastiti. npr. philia naklonost. npr.

afion. starosedelaštvo. na. affectuositas) usrdnost. osećaj. aficiranje. ljubav. psih. aut nihil (lat. affectuosus. jednostavnost. aphairesis oduzimanje. afetuozo (ital. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih re č i ili celih vrsta re či. spor. afeza (eng. usinovljenje. mlać enje. nedostatak oč nog so čiva: up. bolno. i afilijacija (nlat. afetuozisimo. uzbuñenje. afer d-oner (fr. helios sunce) astr. neupuć en č ovek. prijatno. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). afagija (grč. oboljenje. duševni pokret. usiljenost. obolelost. afamiran. phasko govorim) med. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. umiljato. affidatus) klevetnik. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. antropos č ovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. koji je po strani. up. prvo slovo. aut Cezar. starosedelački. afijun (stgrč. vazal. mržnja na ljude. kla-dilac koji se kladi nasumce. prenemagati se. aut Caesar. afetuozisimo (ital. auto-chthon) prastanovništvo. afakičan. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj.) onaj koji ima ili pravi afe-re. zanemelost od užasa. afektacija (lat. affectivus) uzbudljiv. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. afektirati (lat. ljubazan. aphe dodirivanje) lingv. afanato (ital. autohtonija (grč. a-. autsajder (eng. dvoboj. praviti se. dirljivo. osećajan. afidat (lat. bolestan strah od dodira. fig. nešto veliko. tur. primanje u neki red . velika naklonjenost. afine (lat. afazičar (grč. sukob. samonikao. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. pretvarati se. samobitan. strasnost. prenemaganje. auf) predl. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. affec-tueux) usrdan. srdačnost. uzbudljivo.) v. a-. tj. arap. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. affiliatio) usvojenje. traje obi čno samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. affanato) muz. aphe dodirivanje. usiJ njenje. samobitnost. affectus. sporna stvar. affectio uticanje) naklonost. prirodnost (u govoru). svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. up.). način na koji izražavanje osećanja prati psihi čka zbivanja. prostota. afidavit (lat. osnovi ili reči. affigere pričvrstiti. afektuozitet (nlat. affamer) mu č iti (ili: moriti) glañu. onaj koji je daleko od čega. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. affectare) biti izveštačen. fr. veoma naklonjen. razjarenost. prvi slog. samoniklost. up. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom znač enju. oset. dodavanje afiksa korenima ili osnovama re či. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñ eno lice ali ne za druge (porodična uspomena. osetljiv. med. a-. čuvstven. parnica. v. poklon i sl. afakija (grč. dodatak korenu. ačiti se. odanost. affaire d'honneur) stvar časti. outsider) onaj koji je izvan čega. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. affettuoso) muz. afanija (grč. tužno. koještarije. afel(ijum) grč. stanje raspoloženja. auf (nem. ili ne biti ništa. afazija (grč. arb od. nemoć (ili: nemogućnost) govora. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. afilantropija (grč. apheleia) ret.) čovek koji boluje od afazi-je. phflos prijateljski. afefobija (grč. aut nihil) ili biti Cezar. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. naroč ito na ra č un države. afamirati (fr. affettuosissimo) muz. phakos sočivo) med. posao.. plašljivo. affectio delovanje) osećaj-nost. affectio delovanje) izveštačenost. kon afeto. stanje razjare-nosti. a-. affixum) gram. afera (fr. neprirodnost. na koga zbog toga niko ne računa. auto-chthonos) uroñen. ač enje. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čove čjeg tela. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. zamršena stvar. afeleja (grč. affabile) muz. toplo. afekcija (lat. afektivan (nlat. uroñeni čki. mlatiti se. konj trkač nepoznatog porekla. aphaneia) glupost. težak položaj. ganutljivo. nemogućnost gutanja hrane. skraćivanje početka. afemija (grč. npr. strasno. afektuozan (nlat. nežnost. uroñenipggvo. koji se bavi prljavim poslovima. iznenadno. nego i ce svojim putem. bolest. aferaš (fr. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. afetuozisamente (ital. vrlo oseć ajno. afektivnost (lat. phobos strah) med. affaire) stvar. veoma strasno. affidavit) mor. afiksacija (lat. supr perihel(ijum). pretvaranje. skidanje) gram. svaki utisak na telo.. afereza (gr č . lingv. affettuosissamente) muz. med. ljubazno. aphesis) lii™. phagem jesti) med. afek(a)t (lat. prikovati.

sagorim) koji gori bez plamena. afekcija. afilirati (lat. priliv. združiti. lat. ljupkost. fig. afluks. bratstvo ili društvo. afrodizija. pre-čistiti. potvrda. aflogističan (grč. up afrodizijazam. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. bol. bolno. obilnost. hol. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. . dirnuti. napraviti utisak. glačanje. afroditski (grč. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. oglas. odsečan. affluxio) v. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. affiche) oglas. plemenitih ruda. ta rafinerija. up. log. v. ubrzavajući. ucveljenost. očistiti. afinirati (fr. afyon) mak. afretozo. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. obilje. affirmativus) potvrdan. affinage) profinjavaže. afoničan. npr. aphobia) neosećanje straha. afirmativav (nlat. č. affuter) voj. zakuplji-vanje lañe. uzbuditi. fig. afiš (fr. gram. puške na kundak. prečišćavati. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). afluksija (lat. napraviti lepšim. mudra. astr koji opisuje planetu Veneru. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. hen. afirmacija (lat. affirmatio) potvrñivanje. zbratimiti. aflito (ital. fig srodnost. lat. društvo. u obliku izreke. up.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. uobličiti. Afrodita (grč. obljuba. up. navala čega. afinaža (fr. afrikata (lat. žalost. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). npr. afluksija. doterivanje. uveriti. nameštanje topa na lafet. afirmirati (lat. potvrñivanje. iskaz dat pod zakletvom. affinerie) prečišćavaonica. sveza. a-. nebojažljivost. afretozo (ital. afflictio) utučenost. obilje. sličnost. afitirati (fr. aforistički (grč. affinitas) srodstvo. aforija (grč. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke već e lože. rastrubiti. dremak. afinitet (lat. affricare natrl>ati) pl. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. pridružiti. affinis) roñak po ženi. nujno. družba. afresko v. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. afrodizija (grč. tuga. muka. ljubavno ludilo. spolna ljubav. phyllon list) bog. aficirati (lat. imati pri ruci. ad forma-ge obrazovati. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. izo-bilje. affutage) voj. affigere priku-cati. ožalošćenost. tur. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. javna objava. ganuti. affirmare) tvrditi.) med. aficiranje (lat. pokazni. afiličan (grč. sve brže. nešto putem oglasa objaviti. bez čašičnog listića. a-. afirmativa (nlat. affirmativa) potvrdno mišljenje.) ljubavni. phlogizo zapalim. neplašljivost. preterano razvijen spolni nagon. stanjivanje. umnožavanje. v. prilepljena (ili: prikovana) cedulja. potvrditi. afrodizijaka (grč. poučna izreka. prijatelj. phone glas) ned. top ili pušku pripremiti za paljbu. aformacija (nlat. oštrenje alata. udariti na sva zvona. phoros plodan. afirmirati se uspeti održati se kao takav. arap. tast. oroñavanje. alfresko. afficher. npr. parenje. afrodizijazam (grč. a-. bratstvo. afirmati-van sud. bezglasnost. afformatio. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. zakupnina. opijum. potvrda. kon aflicione.) uticati. rodan) ned. ljubavni bes. affretement) kor. neplodnost. potvrñivati. afobija (grč. afiniranje (fr. rastužiti.. zet. aphyllos. affretoso) nuz. afion (stgrč. tužno. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. afficere) v. Aphrodite) mit. afluks (lat. affretando) muz. složeni suglasnici. biti afitiran biti u pripravno-sti. afroditografski (grč. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. aphorismos) kratko i jezgrovito. afluencija (lat. npr. tajno udruženje. jad. morska gusenica. ljubavno uživanje. draž. pripremanje topova za pucanje. pre^ čišćavanje. afretiranje (fr. afinis (lat. bez listova. profi-niti. nesreća. odlučan. Aphrodite. affiner) prefiniti. afinerija (fr. affiliare) usiniti. pri-livanje. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. aflikcija (lat. afretando. affluxus) priticanje. primiti nekoga u neki red. potvrdan sud (S je R). zlato je skupoceno. šurak.afilirati 93 afroditski ili društvo. nedaća. affluentia) priticanje. jalovost. doj-miti se. stanji-ti. c. doterati. afitaža (fr. radionica gde se prave žice. aflogistična lampa. prijateljstvo (suprotno: kognacija). aforizam (grč. afyun. nagomilavanje. afitirati (fr. afretando (ital. afflitto) nuz. a-. oplon. tvrñ enja. prikovati. afonija (grč. srodnost.

bledilo. bezobrazna i drska prevara. aftezan (grč. služi za nakit. reka žalosti u donjem. dobar i mudar saveto-davac. a-. acedija (grč. achromatos) bezbojan. acerban (lat. buncanje u groznici. glas. ahromazija (grč. acerbatio) zagorčanje. ahromatizam. aphthai. afrosinija (grč. acenonoet (grč. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. grubost. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. bezbojnost. Ahitofel (hebr. ahmedija (arap. akesis) lečenje. strogost. after-dinner) odmaranje odmah posle ru čka. ahat (grč. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. fiz. otuda: slabost. gomilanje. ahromatizam (grč. chroma boja. fig. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. podzemnom svetu. after-diner (eng. ahromatičan (grč. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. izraditi da izgleda kao ahat. potpuno slepilo za boje. ahronija (fr. zatupelost. tur. up. karneola i dr. acezija (grč. sprava za merenje vrenja. a-. melemi u masti u kojima nema voska. farm. ahromatopsija (grč. ogorčen. med. phthongos zvuk. nlat. up. ahipničan. bezvodnost. a-. ahilija (grč. akenonoet. hydor voda) nedostatak vode.). sin Peleja i božice Tetide.) opt. a-. chypnos san) med. dosuti) dosi-panje. up. bledilo. nesposobnost razlikovanja boja. ahromazija. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. ntis. koinos zajednički. a-. Aherov (grč. aserra) kutija s tamjanom. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. oboljenje na sluzokoži usne duplje. chylcs sok) ned. ahidrija (grč. slaba strana. chemeia) pr. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa. afte (grč. Ahil (grč.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. bezvučni suglasnik. a-. cheo sipam. pogoršanje. chemeia) fiz. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. Aheron) kit. orao vidim) med. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. afront (fr. a-. med. up. surov. donji svet. aphtae) pl. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. tj. acerbus) gorak. i to na peti. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. Keros vosak) pl. aholija (grč. acera filologkka (nlat. besmislenost. ahromatin (grč. aphthosus) mehurast. poništaj boja (ahromatičnim prizmama.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. ogorčenje. večernji. turban. acera (lat. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. a-. aphros pena. . ton) gram. affront) otvoren napad. ahemav (grč. nesavremen. achronie) liti. aphtha. strog. koji nije u svoje vreme. acerbitas) oporost. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. akedija. afronterija (fr. a-. akeridi. a-. nemanje sna. aphrosyne) bezumlje. čalma. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. affunde) fari. mana jednog čoveka. v. vrsta dragog kamena. dolivanje. chros koža. akezija. up. kadionica. acerbitet (lat. oskudica u vodi. ahatizirati (grč. acerbacija (nlat. ahemanzija (grč. acervatio) nagomilavanje. gorčina. acera turarija (lat. opt. oskudica u žuči. Ahilova žila inat. do pete. aftong (grč. boja kože) med. aharistia) nezahvalnost. bežučnost. ned. up. aceridi (grč. acholos) med. acervacija (lat. ahrea (grč. Achilleus) mit. affundere. uvreda. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. opor. affronterie) javna pogrda. besanica. lat. ravnodušnost prema nekom dobru. afuzija (lat. chroma boja) opt. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. ahroničan (grč. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. afunde (lat. noos razum. podzemni. achlys) tama. akedeia) duhovna tromost. mesnatog dela gnjata (lista). Ahasfer (hebr. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). affundere doliti. akromatin. tako da mogu upijati boje. pomračenje vida. achates) št.) biol. ahmadiyya. med. ahlis (grč. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. prema životu. malokrvnost. a-. up. nego mora večito lutati. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. otklanjanje boja. surovost.) ime mudrog savetnika kralja Davida. sramota. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. grub. magličaste mrlja na rožnjači oka. acera historika (nlat. a-. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. ahipnija (grč.

bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). grč. grč. merenje jačine sirćeta. grč. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. . grč. aciniformis) v.) 1. prisustvo acetona u krvi. acetonemija (lat. acetum) hem. acciaccatura) nuz. acetum) hen. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acetum) farm. očeličiti. acetum sirće. anat. grč. aceton (lat. acetum) sirće. nastaje destilacijom etil-alko-hola. pretvoriti u kiselinu. kon adžitacione. ljutina. a. acetometar (lat. acidirati (nlat. acetum.ne. hrane u želucu. 2. acetil (lat. aciditet (nlat. aciniformav (nlat. prisustvo acetona u mokraći. asegeg) čeličiti. ukiseliti. acinozan (lat. acetum. kisela voda. sklonost prokišnjavanju. tačno. koji ima oblik zrna grožñ a. acetate-star celuloze. acetilen (lat. acetabulum (nlat. naročito kod šećerne bolesti. tronuto. soli sirćetne. koji sadrži sirće. acefalna se č esto zove i knjiga (ili zbornik i sl. stapanje. nesposobnost o č iju da zapažaju plavu boju. acetoiurija (lat. okaliti. aggiustamente) muz. acidere) hem. acetum. kiseljak. acidofilan (lat. fr. acidifikacija (nlat. acetoza (lat. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. lek protiv žuljeva i bradavica. acetum) hem. asik) voditi ljubav. acidificatio) hem.) sirćetovit. kiselost. acetum (lat. metron mera) hem. acidatio) hem. pretvaranje u kiselinu. blepein gledati) slepoća za plavu boju.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. metrfa) merenje jačine kiselina. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. aseg. ocat) pl. naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. agi ta to) muz. acetum) hem. acidimetrijv (lat. acidum) hem. haima krv) med. zglobna čaša. acijanoblepsija (grč. ocatne kiseline. aceterin (lat. mineralna. jela i lekovi koji lako prokisnu. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acetum. metrfa) hem. lako isparljiva tečnost SN2SNO. npr. acinozan. acetati (lat. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. stvaranje kiseline. naročito kod šećerne bolesti. acidacija (nlat. acescencije (lat. npr.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. acescentia) pl. acescere. acetaldehid hen. hen. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. kiselina. sasvim tačno. grč. aciditas) hen. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela. adžitato (ital. proki-šljivost. acescentia) hen. acidum. potpuno. uskišnjavanje. kyanos plav. sprava za merenje kiseline sirćeta. acefalija (lat. bezbojan i otrovan. acetilceluloza (lat. uzburkano. sredstvo. ačakatura (ital. Uron mokraća) med. acsscencija (nlat.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. ašikovati (tur. metron) sprava za merenje jačine kiseline. ocat. gasovit ugljovodo-nik S2N2. grč. upotrebljava se za osvetljenje. acidosis) med. acefalan (lat. bog. acstometrija (lat. sirćetno kiseo. acidimetar (lat. acinosus) pupast. acephalus. dirll-vo. acidoza (nlat. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. acid (lat. acetičan (lat. acidum. adžustamente (ital. žlezde. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola.

V=sniženi ton N. bangav. baborok) omiljena češka narodna igra. stvari. basis) osnova. bagasse) isce ñ ena še ć erna trska. bagger) jaružar. V=predikat (dok A označava subjekat). čistiti rečno korito od peska. b). bagatelle. bagatela (fr. pagat (ital. bonus. Bav (lat. baza (grč.) vrata. v. potencije ili loga-ritma. geod. bagatella) sitnica. bavocher) praviti nečiste otiske. Bavijus (lat. moreuz. bavoširati (fr. nečisto štampati. fig. Babilon. bagmak) hrom. sit-narija. baba otac. carinik. babo (tur. vaditi pesak iz reke. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. razvrat. nevaljalstvo. badem) bog. bava) trg. bagavata (ind. maslin-ki i dr. baggagium) prtljag. Vso= banko. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. bas-bleu) plava čarapa. bavoš (fr. mat. arh.) indijska titula: gospodar. badava (tur. bagatelisati (fr. detinjarija. baba-kan (pere. tričarija. bezbožnost. baždarina (tur. jevtina cena: mali i lak muzički komad. meraču. taksa baždaru. pere. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. bagdar. nečisto izrañen bakrorez. badem (tur. babiola (fr. po čemu je i na zvana. sitnica. uče-na gospa. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . bagage.) jaružariti. podloga jedne stvari. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. ba-ble (fr. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. babel) nered. Bi= bizmut. . babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. bagata) u taroku: prvi od 22. ba-breton (fr. kanala i sl. . Ve= beril. ital.B B. bhagavata) v. Btto= bruto. lenstvo-vati. bagaža (fr. bagat. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme.) kraljev otac. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. beatus. bedminton. grad. taroka ili aduta. ð=bor. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. prava linija duga više kilometara koja se. fig. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. pomoću motaka za merenje. vrlo jevtino. bagav (tur. S. uzimati koga ili što suviše olako. merač. baždar) naplaćivač carine trošarinac. uzalud. kao skraćenica: b= bene. malenkost. igračka. slične bagdadskim šalovima. nipodaštavati. potcenjiva-ti. baba otac. ne radeći ništa. zabuna. Bavius) v. baget (fr. badminton v. podnožje stuba. huz. baždar) l. baguette štap. bager (hol. log. V. pančaratra. kapija. bagasa (fr. bab (pere. bacdar od pere. carina. šljiva. bedava) besplatno. bacdar od pere. traćiti vreme uludo. kontrolor mera. češka brza mazurka. otpaci od svile. baždar (tur. badavadisati (tur. nlat. ćopav. osnova stepena. ða=barijum. babu (ind. nečista izrada. temelj.) ne mariti za nekoga ili nešto. ne obzirati se na . babiole) dečja igračka. vajna spisateljka. bavella. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. bavoche) nečist štamparski otisak. uzaman. deda) otac. radi isušivanja zemljišta. Vavilon. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. koještarija. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. baborak (češ. bavela (ital. geom. ološ. mulja. ba so. hen. zbrka. babel (hebr. knez. kom od grožña. Vg=bor. kipa ili svoda. Bavijus. . fig. Bk= berklčjum. društvu je cilj da poja č a i održi tu jednakost. bagerovati (hol.= vaso kontinuo. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. 2. manguparija. izopačenost. kantardžija.) besposlkčiti. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. fiz.

bajadere (port. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). bazirati (grč. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. osloniti se. mršavljenje i dr. zasnovati. bazeitet. bailadeira) pl. tribo trljam) med. bazrñan-baša (pere. bazeitet. basis. vrsta finog i jakog porheta. po čivati. oslanja-ti se na koga ili što. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. nebesno kamenje. bazilisk (grč. augita. bajagi (tur. tvar (materija. up. opsenariti (u svrhu lečenja). modni list sa mustrama za haljine. baze. tribe trljanje) med. kupa itd. kefalotripzor. osnivati. basiliskos) zool. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. god. basin. ustajao. objavljen 887. dolerita itd. vrsta malih marama. četr. obojiti crno. baziotrib. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. pokrivena čaršija na Istoku. bazergan) starešina trgovaca. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. ovčiju. i magnetita. pouzda-vati se u. bazrñan (tur. tripsis trljanje) ned. glavna vena na pakoru-čici. koji ju je prvi utvrdio i opisao). dućan sa svakovrsnom robom. legendarni kraljevski zmaj koji je. svojim pogledom zadavao smrt. brzine automobila ili drugog motornog vozila. igračice na službi u ind. bazni (grč. ovčija. bazanit (grč. kol. baitylia. va triangulacije. uvodna stihovna stopa. osnovno učenje. v. baziotriptor (grč. tobože. mit. koji se upotrebljava naročito na Istoku. (nazvana po nem. baze (grč. potom. konta na konjičkim čakširama. pojačana probava materija. baza. ubrzan rad srca.-tur. supstanca. 19). odličan materijal za grañ evine bazana (fr. saborna. bazen (fr. basis. bazalt (lat. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. basis) pr. baja™ (tur. fil. bazilika (grč. tip prvih hrišćanskih crkava. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. bajat (tur. basis) hen. bombasin) trg. Moje. sa znacima: uvećana štitasta žlezda. bazalni. basen. bazar (pere. javne igračice i pevačice u Indiji. hen. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. basilike) u obliku bazili-ke. realnu bazu. Bazedovljeva bolest ned. bazuka voj. basis. lekaru K. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. Bazilike (grč. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. basaltes. logia) nauka o osnovi-ma tela. bazen (fr. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. basis) osnovati. teleću) za kori-čenje knjiga. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. basis) pl. bazirgan od pere. prisustvo jedne hemijske baze. baymak) vračati. jedne za publiku. bazar) pijaca. aiat. ili teleća koža za kori-čenje knjiga. basis. bazicitet (grč. bethel) pl. a druge za sudije (tribunal). I. bassin) v. utemeljiti. v. bayat) koji više nije svež. basis) pl. glavna crkva (takoñe: vasilika). hramovima (ind. baitilije (grč. up. u Evropi: radnja naro č ito sa luksuznom robom. hen. bazanirati (fr. 28. koji „čine privrednu strukturu društva. znojenje. varati. sem. bazarn (fr. Basileus) pl. kefalo-trib. voj.. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". basis) hen. v. basis) ži. krupne buljave oči. stari. predstavnik trgovaca. Bazedovu. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. koje su. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. proliv. baziti (grč. v. bazitst (grč. bayagl) tobože. sličan bazilici. 1799—1854. u isto vreme. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. drhtanje prstiju. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. bazeologija (grč. kod Grka i 7 Leksikon . basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni. baziotrib (grč. javlja se u obliku slivova. betilije. kraljevski zmaj. pouzdati se. bazilikalan (grč. baziotripsija (grč. odreñ en put na zemlji (npr.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. baziotriptor. i javne ženske. bazno kamenje. vašarište. bazeitet (grč.. ručni reaktivni bacač. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona.

koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. prašume. jednoćelična živa bića. uništači zaraz-nih klica. luženje. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. dem. fero donosim) bog. bakterfa. zabava sa igrankom. bakfiš (nem. batina. lysis rastvaranje) hem. bakreni kotao (i uopšte kotao). čovek koji drugome donosi nesreću. Beize) hem. baksuzluk. bakalaureat (nlat. balio. bobičast. bakkai) trgovac namirnicama. baccalaureus. bal en masque) igranka pod maskama. bajc (nem. bakciforman (nlat. jagodičast. up. pripadaju biljnom carstvu. bajonet (fr. 2. bakterfa. bakciferan (lat. prut. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. baklave (tur. bakalaureirati (nlat. arlekin. bakteriocidnost (grč. ital. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bakalaureus (nlat. bakulometrija (lat. bakterioliza (grč. up. bakterije (grč. grč. veoma sitna. baklaža (fr. baka (lat. najmanja. bacciformis) u obliku bobice. bal an mask (fr. bakterfa. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. baccarat) francuska hazardna igra karata. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. backboard) mor. močilo. Bake) znak (obično komad drveta. haima krv) med. bakteria. ma-gistriranju i doktoratu. bakteriocidi. mlada devojka. bakterfa.. fig. bakalin (tur. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. Bajram (pere. krčma. bajlbrif (hol. bakteriolizini (grč. backwoodsmen) pl. nlat. bakterfa. baidaki) pl. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. nagrada za učinjenu uslugu. bacca laureus lovorova bobica) na nem. up. pristaništa. Bakchos) kit. bacleur) zatvarač luke. baka (nem.) bajrak (tur. osobina nekih živih bića. bakteriolog (grč. lat. metra) merenje pomoću štapa. Barjam. god. bakvudsmeni (engl. motke. bakterion štapić.-med. gorštaci. bakbord (engl. bakler (fr. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. uzengija. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. Backfisch pržena riba). bakvuds (engl. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. baculus) štap. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. kažnjavanje batinom. bakterfa. bajdaki (rus. klovn u napuljskoj narodnoj komediji.) pl. bal. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra.. bakulus (lat. ispit koji prethodi licencijatu. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). hem. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok. bakračlije (tur. arap. Dnjestru i Bugu. bakana (ital. bakteria. caedere) biol. prisustvo bakterija u mokraći. bakteriurija (grč. bacca bobica. bacca) bog. močenje. hol. uron mokraća) med. koji rodi bobicama. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država.bajaco 98 bal bajaco (ital. phagos) pl. Vasso Bahus. ballare igrati) igranka. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. baionnette) voj. Bakhus (grč. baksuz (tur. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj u čvrstila. backwoods) pl. bajdara (rus. bejram) v. pajac. univerzitetima: najniži akademski stepen. jagoda. baklava. baccana) obična vinarnica. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. bakara (fr. bakteriocidi (grč. biol. mokrenje zaraznim klicama. lešnika i dr. i eng. baclage) mor. rakidžinica. up. lat. bobica. barjak. bakteriemija (grč. klicožderi. prevučen kožama. ispit zrelosti. bajaccio) lakrdijaš. 1. bakrač (tur. bakšiš (tur. nesreća. dug nož sa dva reza ili više rezova. nevolja. boja. bah$i§) dar. klicomori. zlosrećan čovek. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. baculatio) batinanje. bayrak) v. mlevenih oraha. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. palica. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. Bahus. bakulacija (nlat. bal (fr. bakvuds. . od bakterfa batina) pl. baculum štap. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. bakterioterapija (grč. bakterioze (grč. v. napojnica. bakraclz) stremen. bakteriofagi (grč. bakteriocidnost. fr. poklon. bakteria) biol. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bahtsiz) nesrećan. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. štapom. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. bakteria palica. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. šaljivčina. šiparica. caedere ubiti) biol. bakteriologija (grč.

lat. sa trou-glastom kutijom. bal-boj (eng. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . balanoblenorea (grč. balanoidan (grč. ljuljanje. baraka. tepati. blenna sluz. ballata) 2. ballade. baleine. bilj-na vrsta. balata (nlat. up. Meister majstor) voña balega. dečko koji. balbutirati (lat. slik. phagos) zool. balena (fr. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). drhtanje. balzaminke (nlat. kolebanje. sličan gitari. bajadere. opis. mašinske kaiše. podaci mornara o robi koju su natovari li. kupi lopte i donosi igračima. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. otmena igranka. balancier) šetalica. balbuties) ned. bal rage). balenologija (lat. balet-majster (fr. bilans. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. Baldacco. baletska igračica. balabane) daščara. balansirate (fr. ballerina) umetnica u igra-nju. balanos. balšažgetr(fr. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). baletski igrač. balet (fr. bal champetre) igranka u polju. grč. balanitis (grč. zool. nauka o kitovima. balzam (grč. figura u plesu (u lansu i kadrilu). Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). pesma uz igranje. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. ballet. kod tenisa. ballet. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. igranka pod obrazinama. pere. koje se posetiocima hramova nude za novac. pesnička pripovetke. balletto) umetnički ples. ital. balansje (fr. balzamski lekovi. nem. trg. ili u vezi sa pantomimom. posthion kapi-ca) med. baletski igrač. zamuckivati. balanofag (grč. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. balancer) uravnotežavati. balansiranje (fr. balata) l. balanos. balleteuse) pozorišna. glumac. balaena. balance. balanse (fr. baladen (fr. baleteza (fr. kantara. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. nlat. ejdos) koji ima oblik žira. mucati. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. baladin) šaljivčina. kit. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. igra na pozornici. balle) denjak. ballet. balzam-ska sredstva. izrañivač terazija. služavke u azijskim hramovima. ballerino) učitelj igranja. grč. kole-bati se. naročito cirkuska. astr. u kojoj je naročito poznat tzv. trg. bal pare (fr. jaka i većinom prijatna mirisa. žirožder. lakrdijaš. Tanzer igrač) igrač u baletu. balagan. bilo kao umetak u operi. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. up. klatno. upotrebljava se za električne izolatore. balalaika) muz. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. konačni račun. muz. Terazija u Zodijaku. balsamon. svežanj. baletska igračica. balagan (rus. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). vaga. balzamirati (grč. balander (hol. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). balaena. svaki nepotreban i suvišan teret. balerina. zapaljenje glavića i kapice. up. neodlučnost. baleioptera (lat. balio. prvi igrač u baletu. šatra. balanos. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. ravnoteža. a delom i aromatičnim kiselinama. nem. kor. balsaminaceae) pl. balanos žir) med. balave (fr. njihanje. uravnotežiti. balast (kelt. bilans. proučavanje kita i njegovih osobina. vrsta hljerodula. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balerina (ital. preplitati jezikom. baletski igrač. ballare) pl. bal u svečanom ruhu. lat. logfa) zool. far«. balazor trg. baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. služeći se i dijaloškom formom. bala (fr. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). držati u ravnoteži. balanos. treperenje. ruski narodni instrumenat. biti neodlučan. muz. bog. preplitanje jezikom. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. pterćn) pl. balet-tencer (fr. balsamica) pl. balaena) zool. ballata pesma uz igru) džoet. baladine (grč. balsamon) xex. stvar za odbacivanje. balzamika (nlat. balalajka (rus. balbutire) med. geb curim) zagnojavanje glavića. baldahin (ital. fig. nejasno izgovarati. balada (fr. žirolik. balerine (ital. balanopostitis (grč. ball-boy) ot. ustezati se. ital. mucanje. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. bal pesak. bilanx) ravnoteža. koja. ali elastičnija od ovih. nedoumica. balata (ital.bala 99 balzamirati krabuljii ples. balbucijes (nlat. zamuckivanje. onaj koji se hrani žirom. umetnik u igranju. balancement) kolebanje.

balneum vaporis) nap-no kupatilo. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. poz. banjsko grañevinarstvo. balsamum anodynum) far«. belina (fr. balneoterapija (lat. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. kupanje u toplom pepelu. denjak. grč. balsamum ophtalmicum) fark. balista (lat. balkanologija nauka o Balkanu. balio bacam. balzamirati. balio bacam. balzam za uminjavanje. nepokriven. ćuvik. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balneum. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balzamovati v. usled dejstva vazdušnog otpora. nazvana po dečaku Ba l ili. balzam za oči. balnot) vrsta burgundskog vina. balkon (ital. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. balon (fr. okrugla. glasati kugli-cama. mor. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. ballot) 2. balneum arenae) peščano kupatilo. ballizo. balkanijada sp. revolvera) i ispaljenog zrna. kupanjem i dr. balcone) apx. bokasta boca za tečnosti. godine u ðenovi. baluster (fr. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. kosije pada nego što se penje. balneum vaporis (lat. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. banjsko lečenje. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. balotada (fr. ballon captif) vezani balon. bacakanje. balo (fr. fol-kloru. balio) koji se tiče balistike. ballon) šuplje. grč. glasačka kuglica. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. balio bacam. balistkčka kriva (linija) fiz. književnosti. naročito. balneum lakonikum (lat. ballismos „igranje") bolesna. balio bacam) voj. Rumunije i Turske). balneografija (lat. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). ples. teorija bacanja. bal. grč . za olakšanje poroñaja. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). kupatilo. ital. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. balzam za jačanje srca. fig. balle. gañenja. bala trgovačke robe. balneum (lat. novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti.). hitam) bacačica. sojica. doksat. sargija od vune. balle. balio) l. koji spada u balistiku. balzamum anodinum (nlat. balio (fr. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. balneotehnika (lat. balotaža (fr. muzički komad za ples. ballista. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balotirati (fr. grč. Balila (ital. kupanje u pari. lged. balaustion cvet divljeg nara) vrh. grč. balneum kupatilo. god. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. svežanj. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. balneum arene (lat. kupališta. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). med. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balo (ital. pod pritiskom barutnih gasova. . balsamum cordi-ale) far«.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. balon kaptif (fr. zbog čega se mora ponovo glasati. balustra. grč. okruglo telo. logfa) proučavanje banja. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. grapho) opisivanje banja. grčenje. koji je 1746. balistoskop (grč .. drhtanje. balistogram (grč. održavaju se od 1929. igranka. balneum. balistike (grč. balzamum kordijale (nlat. balkanistika v. balneologija (lat. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. po običaju starih Egi-pćana. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. balizam (grč. balon d'ese (fr. zadnji deo velikog parobroda. balustre. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balneum laconicum) znojno kupatilo. ballotte) kuglica za glasanje. Grčke. baliotade) skok konja ispruženim nogama. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). glavica. balistički (grč. trzanje. utišavanje bolova. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. geogr. balkanologija. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". Bugarske. balota (fr. balneum) banja. kupanje znojenjem. produženje prve i druge galerije do pozornice. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balneum. balzamum oftalmikum (nlat. lepo izrañen stubić. Jugoslavije. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. baline) vunena materija za pakovanje. balneum cineris (lat.

opasač na kome stoji fišeklija. spojnica. bandu ra (rus. nevaljalac. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. banale) običan. bankvaluta (ital. postaviti balustradu. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. banketa (fr. previjati. ograda na altanima. hajdu čija. bandoneon muz. banaliser) načiniti otrcanim. banda) četa. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. banarij (nlat. eng. skitnica. suviše ponavljana rečenica. bandonion muz. obru č na naplatku. bavana (šp. grañ. družina (lopovske). bandager) ned. valuta) bankovni novac kao fingirana nov čana jedinica. nota) vrsta menice koju neka nov čana banka izdaje na samu sebe. menjač. bannarium) pravo prisiljavanja. zastava na ka- tarci. bamboo) vrsta trske. strani novac itd. izveštao. gitari sličan muz. banalite) otrcanost. mandora. banalite) v. v. fr. lazaroni. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. sp. rñave. balčak) drška od sablje ili mača. vojna muzika. fr. bandoneon. hajdukovanje. tablica sa cenom neke robe. fr. banda (ital. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. up.. bankar (fr. štampa-ru. prinudno pravo (različito od jus kogens). banausos) zanatski. drumski razbojnik. balustrade) arh. zaviti. malo dete. baikir (fr. banco. banco. bandažist (fr. bank (ital. remnik na pušci. sličan gitari i balalajci. banalitet. banco. bank. mambu. priručje. trg. naslon. banque) upla ćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. balhornizirati (nem. banalnost (fr. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. bambino) detence. šp. banauzija (grč. prodavac hirurških aparata. banauzijski (grč. banchieri) pl. banderilja (iš. unutrašnji naslon na prozoru. nevaljalstvo. gomila. seljačke igranke i sl. mandola. banka. reklamna traka na omotu knjige. banditisme) razbojniko-vanje. prosto. gozba. banka (ital. banderiljero (šp. 1531— 1599). v. štedionica. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske kr č me. Hajnrihu Bandu). bandist(a) (ital. posreduje u kreditnim poslovima. banana) bog. bavalitet (fr. otr-can. naročito zavoja. staviti utege (u mačevanju i boksu). bandola. banderola (fr. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. da bi bila glatka i sjajna. svakidašnjost. up. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. upotrebljava se naročito u Sev. opšti. koje se upotrebljava u borbi s bikovima. bandola (ital.balustrada 101 banknota balustrada (grč. banderole) kita ili gajtan na trubi. lutka. obično. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . čovek koji se upravlja prema vetru. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. svakodnevni. konjička zastavica. pre-viti. sopstvenik banke.utega (kod mačevalaca i boksera). banket (fr. bandit (ital. propalica. bankar. kod nas i nov čanica od 10 dinara. saraf. igra č koji drži bank. Americi i Meksiku. bambino (ital. raste u Indiji. zavijanje. redenik. filistarstvo. banque. bandleta (fr. balustrirati (fr. bandagiste) proizvoñač. pustahij-stvo. zavojić. pruga u boji. okov na to č ku. oproštajna gozba. banquette) voj. plaćeni ubica. okov na to čak. mala traka. metnuti obruč na naplatak. banalan (fr. balkonima. samo sa više žica (8^24). bandolin mast za kosu. a po ukusu dinji. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. vašare. vetrokaz. balustrer) ograditi stu-bićima. balaustion. bambocciade) pl. pustahija. banditizam (fr. daje zajmove uz kamatu. ital. ustanova koja radi s novcem. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. svakidašnjim. banalizirati (fr. bandonion. nem. stepenicama. odred. utega i sl. previ j anje. banquier. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. banda. Bankier) v. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. banquet. banalnost. bandage) med. filistarski. banknota (ital. up. bambočade (ital. bandaža (fr. zavoj. kreditnim i efektnim poslovima. tračica. č esto visoka do 20 m i po 60—70 st debela. bandeletette) uzan zavoj. bankijeri (ital. banco. banquier) lice koje se bavi novčanim. bambu. bandito) razbojnik. glumaca. veza. putujuće društvo svirača. nem. banalna fraza otrcana. pljosnata mala šipka. el bandola) muz. Bank) novčani zavod.. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. up. bandažirati (fr. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. banderilla) koplje sa zastavicom. prima novac na štednju. balčak (tur. bambus (malaj.

bantam kategorija bokser. tuñinski. nlat. baptizma (grč. divlji. bonsek. kaldrmarina. baptisti (grč. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. in barbam (lat. kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje. obustava plaćanja. grešiti se o previla i č istotu jezika. barbarizam (grč. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. barakan (arap. u lice. up. bankokrat (ital. grč. baratto. obično u blizini vojni čkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. barakirati (fr. pregrada. govoriti u kovanicama. varvarin. baptfzo. Band-sage) zan. šuster. teret) 1. bantam (eng. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. divljak. mašinska testera trač ara. bankrotstvo. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. brana u sudnici. novčanica. stražarske kula. slična platnu. baražist(a) (fr.: šnajder. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. taksa za prelazak preko mosta. bantam petlić) sp. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. plod. baraterija (ital. traže da se krštavaju samo odrasli. pregrada izmeñu konja u konjušnici. surov čovek. nadenuta ime. krštava ti. u brk. barbarikos) prvobitno: strani. rampa. trgovati razmenom. široka arabljanska haljina od te tkanine. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. stanovati u logorskim kolibama. voj. barbarizirati (grč. bendžo. banco-conto) trg. baobab (amh. npr. baptizo) pl. bar (grč. barracano. za svetlost. raste u žarkim krajevima Afrike. barbakana (fr..banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. sprud naslaga. fr. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. barat) trgovanje. džinovsko hlebno drvo. rampe. gruba jezička greška. tj. barato-trgovina (ital. barbar (gr č. bandžo (eng. barbacana) voj. trampa. kri-jumčarenje. razmena. barbacane. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. baranda (tl. baražna vatra zaprečna vatra. barbar. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. barba (lat.' varizirati. krčma. krštenje. lišće i kora služe i kao lek.. barakan. krštavanje. naro čito za ona značenja za koja imamo našu reč. barbaros) v. baraka (fr. protivan duhu i pravilima jezika. propust za vodu. baratto) razmena. tj. nlat. pola tri. visoko do 20 m i debelo do 9 t. baptisterij(um) (grč. grub. bancus klupa.. kovanica. baratteria) kor. nazvati telefonom itd. papirni novac. in barbam) u bradu. trampa. baptiser) krstiti. potkradanje. potpuna propast. barat (ital. čiča (u Dalmaciji). bar) 2. krateo vladam. barba brada) čika. trgovina kod koje se daje roba za robu. na štetu jasnosti i čistote jezika.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. barattare) trgovati davanjem robe za robu. barbarismos) gran. pogrešno upotrebljene reč. stranac. baratirati (ital. ital. straćara. v. greda kojom se zaprečava put. rumpere slomiti) slom banke. grč. varvarizam. livnica. veoma gusta i teška. barbarski (grč. trampiti. možda poreklom sa Jave). iskvareno. varvarin. bez da sam znao. preprečna vatra. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece.. var. fr. pregrada. bancarotta. banko-konto (ital. barba. nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. surov. nečovečan. barragiste) čuvar brane. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. ustava. nepravilno. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. bansek (nem. dućan od dasaka. banco.75 i 53. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. barbarin (grč. grub. nm. danas: neobrazovan. keltski i . postradalost. berkan. baraquer) smestiti u barake. grč. ital. baptisma) crkvena tajna krštenja. pobarbariti. prevara. mostarina.) bog. fr. fig. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. baptisterion) krstioni-ca. u kojoj se pije i jede stojeći. bankrot (ital. imate li što za jesti. banjo) kuz. bankokratija (ital. naročito uobičajena u knjižarstvu. barrage) brana. naročito protiv groznice (nlat. dakle tuñinac. sa osvežavajućim plodovima. daščarama. bar (eng. baptizirati (grč. šipka. bara (fr. baraque) daščara. motka. banco. ital. baros težina. podvala. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. stradanje. barbarski ornament gotski. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. bankokrat (ital. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. trošna kućica. baraž (fr. barre) poluga. Adansonia digitata). pritisak.

bardit (nlat. eufonijum (u vojnoj muzici). bas. tćnos) muz. četa vojnika. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. sastoji se. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. barka (ital. barys težak) hem. berretta. barisfera (grč. barbarstvo (grč. barijera (fr. nikla. otežano govorenje. barilla) hen. barys. baritonist(a) (grč. grubost. prepona. barister (eng. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. barilalija. barythymfa) zlovolja. barifonija (grč. skidati krljušt sa ribe. pevač koji peva dubok glas. ostaviti nenaglašen. Americi. glossa jezik) med. crnih medveda u Sev. od teških elemenata. ugojenost. zatvoriti uzane prolaze . gvožña i dr. reljef. granica. bari. gojaznost. kuv.) muz. sphaira lopta) geol. smetnja. grč. baritonon (grč. barricade) brana. laleo govorim) med. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. varvarstva. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. jedan slog. bajra«. barimetrija (grč. phone glas) muz. v. barytoneo naglasim gravisom) gram. polihord. tromost. bariolirati (fr. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. Bajram. našara-ti. barioler) šarati. sveštenici itd. neukusno. barij(um) (nlat. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. naša-ranost. barricader) pregraditi. barys težak. bardak (tur.barbarstvo 103 barkarola (ulice. barys jak. pogranične utvrñenje. ital. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. tuga. dizati (ili: praviti) barikade. bard. drveni. i to za: nukleone i hiperone. duboki tenor ili visoki bas. odbrana. pregrada od rešetaka. pepeljuga. bardak) zemljani sud za vodu. prepreka. baryum. baritimija (grč. uz pratnju harfe. bardot. barriere) pregrada. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. ital. divljaš-tvo. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. bard (eng. barbe. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. pevati bariton. steg. barys težak. suviše šareno slikarstvo. Japanu i dr. brana. nlat. grañanski rat. barñelo (ital. fig. basist. barys težak. barilalija (grč. varoška kapija. element. muzički instrument sa žicama. bariton (grč. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. barrette. lañica. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. teško. barilja (um. barel (eng. barbiton (grč. u slavu junaka i bogova. zaklon. pesnik. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. meña. bereta (fr. varvarska. baribal zool. Zemljine jezgro. protkati šarenilom. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. barca. seta. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. barytonon) gram. bayrak) zastava. sličan liri. verovatno. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. barioni fiz. ua. barikadirati (fr. albarda) tovarna životinja. redni broj 56. bariglosija (grč. muz. kćntron) fiz. izdvojiti se. Barjam (pere. ši-šati. neuljuñenost. dubok glas. teškoća govorenja kao bolesno stanje. barys. bardo (fr. teško izgo-varanje reči. bariolage) šarenilo. praznik žrtve. barretum) kapa uopšte. bas. mostova) u cilju odbrane. barditus) ubojna pesma barda. barkarola (ital. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". barikadirati se ograditi se. barikada (fr. 158. svile i pamuka. kurban bar jam. barisomatija (grč. barjak (tur. pevač koji peva bariton. baritonirati (grč. prepre č iti. prošarati. barbirati (fr. pregrada uzanih mesta (ulica. fig. dubok. drugi. barrel bure. barque) čun. sada: sve slično tkane materije od vune. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. arap. usamiti se. zatvoriti se dobro. znak Va. bas-relief) plići. soma telo) med. med. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. barifon (grč. ñeram. atomska masa 137. barometrija. tj.34. kelt. guslarska pesma. tonos ton) muz. barys. metria) v. mali čamac. fig. barbifier) brijati. surovost. velika trgovačka laña sa tri katarke. bardiljo (ital. barys težak. barys. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. koji je pevao. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. naročito poslednji slog reči. muški glas izmeñu basa i tenora. neraspoloženje. bariolaža (fr. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica.98 1 u SAD) bareljef (fr. fr.55 1 u Engleskoj. up. težište. kakvu nose na službi sudije. prepreka. ulična borba. smetnja. baricentrum (grč. vrsta malih. mlada mazga. ulaz gde se plaća troša-rina. fig.. šp. barda. barež (fr. branik. barbaros) neobrazovanost. mostove) u cilju odbrane.(grč. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen.

baskitbol (eng. basso obbligato) mu?. basket-ball) sp. bas (ital. barone) plemićka titula. barkica. up. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. Vaggep. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). barograf (grč. barometrograf (grč. pismo). grapho) četeor. basson) muz. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. bas-lis (fr. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. skopeo) stariji naziv barometra. bšros. mali čamac. baron. baros. barut) prah za vatreno oružje. baros. najniže stanje barome-tra. glas basa koji vodi melodiju. baronija. noć od 24. barok (port. barotermometar (grč. basamak) prečaga na lestvama. barimetrija. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. član nižeg plemstva. barometarski (grč. basileus) kralj. basma) l. barkasa (tl. basileus (grč. fr. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. baros. jak. baronat. izme ñ u barona i viteza. sprava za merenje vazdušne težine. grč. baros. bazen. smešan. avgusta 1572. barokni stil. fagot. barometar koji sam sebe registruje prave ći tzv. basist(a) (fr. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. baronet (eng. baros. barogram. čudan. barokna poezija učena. mandole i dr. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. baros. tako ñ e: barkerola. bason (fr. košarka. geotropizam. gramma slovo. metron) vaga za decu. up. stepen plemstva izmeñu grofa i plemi ća. baromakrometar (grč. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. dazimetar. fr. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. v. bariton. bassiste) pevač koji peva bas. thermos topao. barrocco) apx. baronat (nlat. hipsotermo-metar. sa katarkama. barman) vlasnik ili poslovoña bara. basen (fr. up. metron. baroskop (grč. barcherolla) šetni čamac bez katarke. pravac) bog. štampana knjiga. paralelne (i vodoravne) motke. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska. titula drugog arhonta u staroj Ateni. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje ho ć e li vreme biti vedro ili mutno. up. batino) rečno korito.). barut (tur. jedrima i malim topovima. barotropizam (grč. barmen (eng. štampa. ital. razboj. bassin. fig. barne (nem. nastran.). trćpos obrt. barograf. najdublji muški glas. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. baronessa) baronova k ći. vitez. barketa (ital. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. barchetta) čun. basso. barok. baronija (fr. v. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. barcaza) hor. baronese (ital. kelner u baru. baros težina. barofon (grč. gimnastičke sprava: dve okrugle. baro. baro. najviše stanje barome-tra. mali kontrabas sa tri žice. osnova harmonije. metron) fiz. up. vazdušnog pritiska. . voda vešta č ki ogra ñ ena (u parkovima i sl. barokni stil (port. veština rukovanja barometrima. junak. Bartolomeja. izazivaju utisak ne čega na-stranog i ludog. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. basamak (tur. v. hrabar čovek. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. na dan sv. basa otava (ital. bassa ottava) pl. usminskih žlezda. mesto u pristaništu gde stoje lañe. barkerola (ital. baros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: težina. makros visok. kada su hugenoti pobijeni u Parizu. stepenica na stepeništu. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. svira č koji svira bas. barkarola. gondola. barometar (grč. baso obligato (ital. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. pritisak. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. cic. baset (ital. baros. bassetto) kuz. kotlina. grč. barometrija (grč. baseto (ital. barografsku krivulju. zapaljenje bartolinijskih. dvorske. bassetto) kuz. ital. duboki tenor. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. svaka učvršćena na dva stuba. barokan (port. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom.barkasa 104 baso obligato baron (nlat. najve ći čamac na ratnim brodovima. bastaj. baros.) nepravilan. 2. materije i forme. basson.) koji se tiče barometri-je. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. basma (tur. bartolinitis med.(grč. instrument koji proizvodi bastonove. lañica. baronnie) v. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. barogram (grč. up. barrocco. tanka šarena pamu čna tkanina. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. barres) al. čuz.

zool. battuere udariti. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista. bastion) fort. vuka i psa). skaphos brod. bathys dubok. brzoplet govor. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). kopile. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). vrsta fine i guste pamučne tkanine. brodarina. batardo (fr. metron) sprava za merenje morske dubine. metrfa) v. batli (pere. bathos dubina. basso ostinato) muz. privremen zaklon. ime dobila po gradu Bata-viji. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. bastilja (fr. takoñe: ba-reljef. tovarenje i istovarivanje la ñ e č amcima. izbiti protivniku ma č iz ruke. geol. razmnoža-vati se putem ukrštanja razli č itih vrsta. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. tući. battalmak) pokvariti nešto. bastion (fr. naklapanje. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za sve ć njake i druge predmete). potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. 3.baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañ en 1829. napustiti (neku nameru. bataillon) voj. bastonnade) batinanje. basto) štap. 2. batinanje po tabanima u Turskoj. nasip od kamena. batiskaf (grč. fr. konja i magarca. zamuckivanje. muz. ognjilo na starim puškama. pljosnata maška. metron) merenje dubine. batimetrija. morska dubina. električna baterija više lajdenskih boca koje se.-tur. batometrija (grč. bastardna menice lažna menica. utvrñenje. lithos kamen) pl. batelage) opsenarstvo. poluležeća francuska slova izme ñ u rond i anglez. baterija (fr. batimetrija (grč. phone) muz. prema formaciji. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. više topova (4—8) iste vrste. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. okaniti se čega. sa potpunom opremom i priborom. batoliti (grč. lupiti) mač. bathos dubina. batman (fr. batterie) voj. morski omotač Zemlje. ital. palica. bastonare) batinati. melez koji dolazi od spari-vanja razli čitih vrsta (npr. sa potpisom lica koje ne postoji. bastard (ital. vrsta starih topova. bastardirati (ital. kremen. batardeau) voj. bastardna vuna. dubok bariton. nlat. mač. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. battologia) nepotreban govor. battre. baso ripijeno (ital. batometrija. basta! (ital. podignuti utvrñenje (ili grudobran). bastonada (fr. hor. bastille) tvrñava. praklja č a. brodski saobra ćaj. . zamisao i sl. baton. batard (fr. mañioničarstvo. battuere biti se. batisfera (grč. bastovirati (ital. voj. grudo-bran. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju razli čitih biljnih vrsta. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. utvrditi. batibij(us) (grč. jula 1789. prevoznina. federima. bastardo) bog. basso ripieno) kuz. bastion) voj. bataljon (lat. u Berlinu). bastionirati (fr. prut.. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. baton (fr. koji donosi sreću. kugla) 1. dvostruki udar. nuz. bathys. bathys dubok. kula. batist (fr. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. ponajvip!e grani-toidnih. battere. radi većeg električnog punjenja. lupetanje. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. bas koji prati. nm. bastardo) vanbračno dete. batirati (fr.). lat. bassetaille) muz. za vreme Luja XVI. baso profondo (ital. bathos. mucanje. onaj koji živi u dubini. naročito po tabanima. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. obično sa 800—1000 vojnika. batarizam (grč. vot. basso profondo) «ta dubok glas. battarizo mucam) med. odred vojske koji predstavlja. bathys dubok. sphalra lopta. bataliti (tur. batologija (grč. glas izmeñu bari-tona i basa. spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. batavija polusvilena tkanina koja se izrañ uje na Javi. bios život) biol. tuč ak za loptu. lupanje srca. battoir) mlat. batelaža (fr. naročito maršalska palica. prevara. podeljenih u 4 č ete. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. truć anje. trg. batarde) pokrivena laka beč ka kola na gibnjevima. batoar (fr. fig. stalno ponavljanje jedne teme u basu. tip. bathys. batomstar (grč. borbeni ma č koji se u borbi držao u jednoj ruci. udar po protivnikovom maču. bahth) srećan. laña) „dubinski brod". najslabija vuna na ov č ijem krznu. batifon (grč. poremetiti. zamajni udar klatna na č asovniku.

baška (tus. Bakchos)' mit. tetanusa. ba§hk) marama koja pokriva glavu. dobar vinopije. vrtar. ba§car§z) glavni trg. bahce) vrt. god. batrachos žaba) med. sprava za nameštanje iš č ašenih udova.č aršija i dr. batos (grč. batovda (ital. vino. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). u polu slože nicama: glavni. bašmalik (tur. bacili. baš-č auš (tur. batofobija (grč. fig. bdelotomija (grč. bacilarije (nlat. štapić) med. radi ispražnjavanja i održanja životinje. klupa. glup i neotesan čovek. a naro čito arhitekture. bašta. vrenja buterne kiseline i dr. bathos. svete uspomene (pokojnik). bachur) jevrejski student koji se bavi prou čavanjem Talmuda. batrijum. bage) dimnjak. Bahus (lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povr ć a. v. v. Bakchos) kit. kod Rimljana: u česnici u Bahusovim svečanostima. baska) napose. zasebno. posebno. baš (tur. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. batuta. prednji kraj la ñ e. srdobolje. deo prihoda sultanije koji se sastojao od nov č anik kazni za šumske krivice. pijanica. bašlik (tur. bahur (hebr. Batrahomiomahija (grč. batrahijum. beanizam (nlat. baš č a. bahio) zaliv. v. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bathron) med. čuveni grč ki komični junački ep. jak udarac duž protivnikovog ma č a kome je cilj da se protivnikov ma č izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvo ñ enje udara na protivnika. lat. tobožnje svetost. batrahij(um) (grč. dodiru nekog predmeta. srećna. v. prostota u govoru i pisanju. baš. beatae memoriae) blažene. batrahus (grč. saltomortale napravljen preko konja. pere. beaticum) poslednja pomast.) narednik u turskoj vojsci. beata (lat. lat. gradina. koji se pogrešno pripisuje Homeru. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. Bacchanalia) pl. škola je raspupggena i 1937. bas) l. Bacchus. Bakchos. vožnji javnim saobrać ajnim sredstvima i dr. . bacillaria) pl. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. bacilofobija (lat. brucoš. bahanalije (lat. baca. phćbos strah) med. beatizam (lat. bakchos. beanus. obično pokriven. beate memorije (lat. student prve godine. bahce) v.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. phćbos strah) med. bašta (tur. bdella pijavica. bahijus (grč. metron) med. fr. sin Zevsa i Semele. bejaune) novajlija. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. 2. basa) starešina. basibozuk) ist. beanus (nlat. Bauer seljak) u šahu: pešak. beatus blažen) pravljenje svecem. beata virgo) blažena devi-ca. Bahus.). početnik. battuta) muz. bahanti (grč. bauer (nem. im. temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. bacchans) pl. strah od dubine ili visine. grč. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". bahaizam napredni pravac u babizmu. nastavila rad u Č ikagu. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. u srednjem veku: putuju ći ñ aci (vaganti). bakterije koje imaju oblik štapi ć a. batrum (grč. baštovav (tur. fig. parodija Ilijade. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. tj. majka božja. bašč a (tur. Po dolasku na-cista na vlast 1933. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). beata) blažena. obi čno belih katunskih tkanina. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. pion. bathos dubina) niskost. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). mač. baca (tur. staklena sprava za isisavanje krvi. bašiboz(l)uk (tur. beatikum (lat. terevenke. bogomoljka. povrtar. prišt ispod jezika. puškarnica. znak za mirovanje. up. odvojeno. hirurška postel>a. baft) trg. bog vina. poglavar. bec-jaune. bahija (šp. batrachos žaba) med. vojnici neredovne turske vojske. Bah (grč. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. sedište) med. baša (tur. Bauhaus (nem. bacillum prutić. bathron postolje. žutokljunac. vrat i ramena. bacili (lat. u Vajmaru osnovao arhitekta V. bdella. bacillum štapić. basmaklik) „novac za papu če". bacilarije. batuta (ital. pijanke. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. bogorodice. vrsta istočnoindijskih. pri č est samrtnika kod katolika.. iza-zivači tifusa. klupa. udarac za takt. bdelometar (grč. obi č no praćen vrtoglavicom. nedisciplinova-na vojska. poznavalac hebrejskih zakona. batrahus. baft (pere. batrij(um) (grč. beata virgo (lat. grč. licemerstvo. bahant (grč. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. najstariji: baš-knez. burno veselje. baš-č aršija (tur.

bedinerka (nem. pere. 3. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). naro č ito kod neprerañ enog še ćera. deo trga pod krovom. bedaf) glupak. o bezoan (fr. pr. plemić u staroj Turskoj. ženski ogrta č sli č an arabljanskoj nošnji. bedminton (eng. far«. prirodne boje. beg (tur. becassine) zool. veliki posednik i vlastelin. bedevija (arap. fig. bezistan (pere. Be-kvadrat muz. oda-brati nešto po svom ukusu. zapovednik. dopasti se. bezistan. bezemschoon) trg. begine (nlat. levog i desnog). bezoard. beduivi (arap. betuine. knjiga. naro čito u Carigradu. bedinerka. Be-dur (ital. badawiyy. potrebnost. bedast. baga. bekerel (skr. uvrš ć enje u red blaženih od strane pape. v. upu ćivanje menice na tre će lice. bedlamite) ludak. tržište. 2. begenmek) l. begoglija (tur. padzehr) fark. oskudica. 2. u kojoj na svakoj strani igra devet igra ča. četvoroutlasto „V". bezoardika (nlat. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñ unarodnom sistemu.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. bevanda (ital.. ako bi trasat odbio primanje.) begov sin. begluk (tur. baisemain) celivanje ruke. fil. svideti se. luda. tursko državno imanje. tur. bezoardica) pl. vrsta katoličkih kalu ñ erica naro čito raširenih u XI i HŠ veku. bey) 1. Bć-dur) kuz. bedine-. odobriti. baby) malo dete. beth-din) l.) udova-carica. baiser) poljubac. eng. bek (eng. bež (fr. posle čega dolazi akt kanalizacije. titula. suprotno: Be-mol. badawiyyun) kod. begging) platno za pakovanje. back) sp. stočni trg. preko mreže razapete 155 st od zemlje. beggar) hi. barska šljuka. beatifikovati v. beguine (eng. tvrdo zvu čanje sa osnovnim tonom b. udovica velikog gospodina. pokrivena č aršija. blago onima koji imaju. adres o bezoan (fr. koja se stavlja obi č no iza imena. 3. beylik) 1. badminton) sp. zaista. au besoin) u slu čaju potrebe. bez (tur. bezeta (fr. Bq) fiz. naravno. beati possidentes) srećni su oni koji imaju. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. bezmen (fr. predstavlja jedan . bedlemit (eng. bisogno) potreba. na menicama: adresa po potrebi. ital. obi čno arapske. odobrava™. beggar) pl. bebi (eng. bez) 2. igra slična tenisu. beduina (arap. bezoan (fr. beatificirati. platno. beze (fr. beige) koji je bledosmeñ e boje. 3. skitala č ka arapska plemena u arabijskim. bedak tur. igra sa reketima i lopticama sa usañ enim perima na jednoj strani. najstariji red posvećen bogougodnom radu. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili buri ć ima pri ispražnjavanju. bevanda) vino. rukoljub. lopta za tu igru. begute (eng. bezette) crvena šminka. protivotrovi. pokrajine u staroj Turskoj. jevrejska sudnica. negovanju bolesnih itd. bez (hebr. kuv. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. razrešavaju ć i znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vra ć a na prvobitni stepen. 4. bezbeli (tur. kad bude nužno. budala. sirijskim i severoafri čkim pustinjama. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kola č a. beggar) pl. bekasina (fr. izabrati. begine. Baedecker-a). 2. begevisati (tur. begov posed (dobiven od sultana). beatificare) posvetiti. beglerbet (tur. vrsta kola ča punjenih penom od jaja i še ć era. bedeker putni vodič. upravnik jedne oblasti. bezistan) v. vazalsko. klevetni čko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. one koje se prave sveticama. naročito crno. bedak (pere. bezemšon (hol. bezisten (pere. Bedienerin) ku ćna pomo ćni-ca samo u odre ñ ene dane ili sate. dopadati se. knez. stanovnici pustinje. besoin. ritska šljuka. neobojen. v. beba. uvrstiti u red svetitelja. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. bediverica v. starešina neke oblasti. tribunal koji sa činjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. priru čnik za turiste (prema imenu nema č kog izdavač a K. bezisten. nužda. gospodar. detence. bogomoljke. begute. besbelli) dabome. proglasiti svecem. begine. rica. bejzbol (eng. biti saglasan s ne čim. proglašenje za sveca. adres-se au besoin). trg. beatitudo vestra (lat. beatificatio) posveći-vanje. beatifikacija (lat. bezoar (fr. koja su živela od sto č arstva i plja č ke. tj. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañ anski. pomešano s vodom (u Dalmaciji). igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. begum (tur. bezistan) trg. gospodin. beatificirati (lat. besplatan rad raje na begovom imanju. badawiyyun) pl. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). Bedlam. titula jedne indijske kneginje. siromaštvo. fino tanko platno. beging (eng.

fig. bekon (eng. fr. s krovom od slame ili crepa. bez sumnje. feljton. belos strela. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. lisice. beletrist(a) (fr. belanda. bala tur. lepo pevanje. tj. bel-espri (fr. zabavni pisac. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. patnja. narukvica. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. bellicosus) ratoboran. belemnon oružje za hitanje. bengalo (beng. bela) l. belelaks trg. bekri) pijanica. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). 2. ni praktičnim ciljevima. bengal) polusvilena tkanina. fig. . zabavna književnost svake vrste. čist parafin koji se dobija od petroleuma. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. pavta. strela) geol. Baal-Sebub) mit.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. belchite) vrsta španske vune. belles lettres. okovi na nogama. brokat. backwardation) trg. na Dalekom istoku. kao sredstvo za ulepšavanje. bengali (eng. belenzuka (tur. paskviza. bellevue) v. jad. ludača. bella donna) hen. kičme. fil. lola. jasno. bun. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. belvi (fr. beledin trg. nazvala po gradu Benaresu. Belona (lat. Solomon ben David=Solomon. luda. riba jesetra-mo-runa. al. beli (arap. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. valjda. lovce itd. za vreme grañanskog rata u Rusiji. bella donna „lepa žena") bog. benares (ind. bel-esprit) lep duh. beladona (ital. Belt) tesnac. čardak na kući. ñavo. belum internecinum (lat. ñavolski poglavica. mus-lin sa prugama u više boja. Davidov sin. Bembaša (tur. grivna. bengal (eng. bukraiyy. belogvardeec) „beli gar-dist". prvobitno prirodno stanje čovečanstva. deport. naziv po francuskom naučniku A. radi povećanje zenica. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. slične taftu. »sena Marsova. 3. belt (skand. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. tur. beletristika (fr. bematin-sveće pl. (Atropa Belladonna) velebilje. belvedere lep izgled) kula. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). belvedere (ital. bel canto) kuz. decibel. butne kosti i lopatice. belaj (arap. moreuz. belvedere. upotrebljava se. božanstvo starih Filistinaca. Bekerelu (1852—1908). beluga) zool.—A. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. Be-mol (ital. belčite (šp. up. belegija (tur. belikozan (lat. beluga (rus. oznaka b. up. služi za turiste. naročito vladičin sto. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. belćim (tur. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. bez glave. bala. boginja rata kod Rimljana. bangla. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. belki) možda. Vrangelove i dr. Belzebub (hebr. karika. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. muka. zlo. vrag. tur. ben (hebr. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća. bel kanto (ital. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. vojske koja se. belegi) brus za oštrenje kose. opšti rat. belogardejac (rus. balan. nesreća. izumitel>u telefona). pametan i duhovit čovek. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). estetska i književna kritika. belandre) mor. npr. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. nevolja. suprotno: Be-dur. ratnički. verovatno. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. 2. belmontin hen. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). ranija jedinica kiri. zvučanje sa osnovnim tonom b. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. belum omnijum kontra omnes (lat. bena (tur. izvesno. Bellona) mit. kurjača. belemniti (grč. beladonin (ital. glupan. osušena polovina (strana) svinje. nazvane po gradu Belčite. Bengalija (eng. eng. belli) poznato. bon) budala. bacon) kora slanine. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. bekrija (arap. bema (grč. ni naučnim. Be-moll) «uz. glavni sastojak atropina. belanda (ital. bekuordejšn (eng. bilezik) 1. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. belomantija (grč. borila protiv boljševike. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. vinika. bellum internecinum) rat do istrage. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. bungalow) jednospratna kuća. Bengal) pl.

bendi (eng. benefakcija (lat. bezbojan. beneficij(um) (lat. prihod. lako isparljiv i za-paljiv. napr. zagrevalo vodom. opojna trava (napitak). nem. čini. darežljivost. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. bergamotto) carska kruška. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. Bene-dikta (480—543). benefice) predstava u korist nekog glumca. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. 2. bengal strajp (eng. benevole lektor (lat. tromo. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. naklonjen. priganica. nespretno. glupaci. benefaktor (vlat. blagoslov. benedicirati (lat. benediktiner (fr. benedictin. blagosiljanje. upotrebljava se pri vañenju nafte. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. krofna. bengal stripe) trg. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. benevolens) blagonaklon. povlastica. med. dobija se iz katrana kamenog uglja. aromatičan ugljovodonik. otuda: ne-spretšakovi ći. primalac prihoda crkve. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. benevreci. prolaznost bolesti. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. bengilik. banja. tečan. bencilik) 1. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. bergonizacija med. od neke predstave korisnice. berberiva (nlat. benemerit (lat. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. beotski (grč. bergamo) pl. zarada. beignet) kuv. SAD) vrsta gline. berberis vulgaris) bog. benevrek) uske suknene čakšire. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. up. belje (fr. a onda i po celoj južnoj Italiji. sadrži više od 50% montmorilonita. iz Beotije. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. bentos (grč. uštipak. bergami (ital. benignitet (lat. odan. dobrodušnost. blagodejanje. bendžo (eng. zelenim ili belim plamenom. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). benevolencija (lat. zidni tepisi izra ñeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. korist. lepo. beneficiatus) v. tj. muslin sa prugama u više boja. beraha (hebr. dobrotvor. benjovr (fr. praveći znak krsta. dobročinilac. izradi kalupa za livnice. beneficium) v. benevreke (alb. bensficija (lat. elektrogimnastika. dobija se iz nafte.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. bergamota (ital. benedicere) blagosloviti. benefactor) dobrotvor. v. blagosiljati. bentlos dubina) biol. daje triput godišnje celom katoli č kom svetu. naklonjenost. bene (lat. bene va lete! (lat. takoñe: ñak koji prima stipendiju. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem.-tur. ben-mari (fr. S6N6. beneficijat (nlet. kupalište. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. poz. beneficijant (nlat. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. benefic. Beoćani (grč. beneficijar. baignoire) l. ma ñ ije. berberis (nlat. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. žutika. benignitas) dobrota. bezoe) hen. gori lagano crvenim. povlastica. a pozadi široke. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. č eli č ane i dr. ben ñ eluk (pers. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. beneficijat. rastvara se u alkoholu.) dobit. beneficijar (nlat. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. bain-marie) kuv. spreda uzane. kupatilo. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. benedikpija apostolika (lat. benedikpija (lat. benefactio) dobročinstvo. beneficians) dobročini-lac. dobrotvorstvo. tj. benzol hem. bentonit (po Fort Benton-. žutim. beneficancija. benzin (nlat. benefic (lat. . gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. prete č a hokeja. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. korisnica. igra se u Skandinaviji i SSSR. industriji. beneficium) dobit. val>ano. benevolentia) blagonaklonost. instrument sa 5—7 crevnih žica. beneficijalni (nlat. benediktinci al. benedicite (lat. . Boiotćs) pril. berat (arap. kada za kupanje. glupo. kaluñerski red sv. lože u parteru grañene u obliku kade. milostivost. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. prvenstvo. bene) dobro. bezopasnost. 2. blagodejanac. bandy) sp. benefis (fr. blagosiljanje.

i odlikova-li se u borbi divljim besom. heksagonalni mine-ral. berklijum hen. novčanik. neprovidan. bernesco) v. besni. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. beri) med. bermet (nem. fig. berilij(um) (grč. bela braća. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. nem. god. bourse. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. beryllos) min. ital.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). bertijonaža (fr. berkan (ital. berlingoca (ital. rod. hem. beržera (fr. berklijum. berzanski uzvisi trg. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. pesnika Bernija. pelinkovac. berkshire) po eng. Australiji i ist. bere (fr. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. vojsci. pastirska pesma i igra.805 kg. beryllos) gatanje. up. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. berkelijum v. osnovana 1836.veoma raširena krvna bolest u Sev. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. berceuse) kuz. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. bergerie) tor za ovce. koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirin čem. kada pobesne. mutnozelene boje. beryllos. pod berza. berlingozza) italijanski narodni ples. plod. berma (lat. bere. nlat. beril (grč. bernijeskan (ital. ovčar-stvo. ili zelenkastoplave (akva-marii). berit savez. duge dlake. up. bersaglieri) pl. koji trguju na ber-zi. beo metal koji ulazi u sastav berila. ber-serkr) tig. firmare) krizma. bourse. samo u medveñoj koži. letina. Berni. burza. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- . bez prednjeg sedišta. berkšir (eng. upotrebljuju ih kao putovoñ e kroz snežne mećave na Sv. berzijanci (fr. postavljena naslonja č a. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. berlina (fr. utiče na suzbijanje besposlice. berlingot) polu-berlina. berlengo (fr. koji nema u sebi vitamina „be".02. berne) kor. tur. bernijeskan. obrezanje. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. znak Ve. berylliumj hem. lake karuce sa dva sedišta. deran. berneskan (ital. fig.). ukras za glavu. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. berretta) v. birichino) raspušten dečak. berza (fr. borsa. beretka. zavet. vermut. bernardinci pl. ljudi koji. u Francuskoj. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. osnovanog 1098. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). nastran (po načinu pisanja ital. birma. berseza (fr. znak Bk. = beli skorbut. kitajske i napolitanske rase. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. plahovita ljudi i ratnici. Berdan) puška ostraguša. nlat. brelengo. berekin (ital. krzno. uspavanka. beurt) pl. berit-mila (hebr. napredak. berilistika (grč. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". crvene i bele. novčana pijaca. Bersianer) pl. up. atomska masa 9. gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. sreća. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). 2. 97. otuda i naziv. up. ljubavnica. beriberi (ind. bernesco) ćudljiv. na taj način. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). široka. berlinska kola. Indiji. bert-brodovi (hol. ugljem i sl. bereta (ital. berkovec) mor. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. Africi. bursa koža. zavet obre-zanja. beavitamknoza. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. bersaljeri (ital. zatim sa robom: žitom. beret) plitka i okrugla francuska kapa. proizve-denih ukrštanjem sijamske. bernardinac (nem. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. v. element. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. bereket) l. berkovec (rus. berlingare. mangup. berićet (arap. berna (fr. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). berzerkeri (nord. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. transuranski element. baraka. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. dragana. redni br. beržerak (fr. strelci (vrsta pešadije u ital. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). redni broj 4. bergere) pastir ka. (produktna berza). beržerija (fr.

bex. surov. nepomirljiv. up. cirkus. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. bestijalan (lat. bibHon knjižica.(lat. bekrija. to biblion u značenju knjižica. lola. biblion. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. pripadnik plaćene konjice. zver. diarhija. životinj-ski. aner. i sa dva tima sa po devet igra č a. bestialis) zverski. becirk (lat. mehur. kašika. biandrija. biarda mašina za tkanje. sklonost piću. biblia knjižice. npr. kao i robe koja se kotara na berzi. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. nečovečan.od grč. vindžija. divlje. bis. 3. beskompromisan (lat. bibacitet (nlat. tvrda reč. boca sa cuclom. nečovečnost. bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. knjiga. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme. padanje cena i kurseva državnih papira. be ćar (pere. seli prodavati. kada se u č ije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). behar (tur. med. bibere) piti. tur. beseže (po fr. odeljak. vrsta radioaktivnih zraka. momak. životinja. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. fr. biandrija (lat. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala. biartikularan (lat. besje. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. običaje. biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. sredstva. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. dehaizam napredni pravac u babizmu. Besemerov čelik. bibere (lat. beštek (nem. skrać. bilupa itd. articulus zglob) koji ima dva zgloba. biangularan (lat. ist. nekome dati besu dati nekome tvrdu re č da mu se ne ć e nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. a sastavlje-ni su od beta-čestica. 4. bexos kašalj) pl. bi. nadničar. bi-. trg. prednapregiuti beton ar- . gama-zraci. baissier) trg. divlji. bestijalnost (lat. bešlija (tur. bestijarijus (lat. nedostatak. mangup. lekovi protiv kašlja. bis. bestia) zver. bitumen. neženja. besa) mana. 2. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. bi-. besa (fr. biberon (fr. viljuška. kod Albanaca: tvrda vera. bi-kar bez posla. bestijarij(um) (nlat. grub. biarhija (lat. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. nepopustllv. behika (grč. Besteck) pribor za jelo: nož. stražar. bibi) ženski šešir sa malim štitom. nem. npr. severnoamerička narodna igra loptom. naro čito cvet ia vo ćkama. up. bkblio. zverska priroda. kutni) dvougli. najamni radnik. bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). bianuelan (lat. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). bibere graeco more) piti po gr č kom obi č aju (tj. razboj (naziv po pronalazaču).čovek. grč. procesu beta-raspada. bekar) l. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. bestseler (eng. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. bibere ad numerum(lat. sisaljka. radi pojačanja. gr č. best najbolji. kvart. knjige) Sveto pismo. bešika (tur. v. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). bestia) životinjstvo. onih naroda koji se u Bibliji pominju.najamni vojnik. 1853—1914). umetnost i sl. v. bibliognozija (grč. tanjiri i ubrus. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. besar (fr. beta-zraci fiz. bega (grč. bi-. 2. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. skotsko ponašanje. besik) detinja kolevka. fr. nečovek. 1813—1898). alfa-zraci. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. časopis. annus godina. besar. baisse) l. knjiga. beša (tur. skotstvo. bibi (fr. akcija i drugih hartija od vrednosti. skotološtvo. muški šešir sa uzanim obodom. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. biberon) pijanac. neoženjen čovek. besje (fr. zver-stvo. bibere greko stope (lat. Bezirk) srez. list i cvet voćke) cvet. angularis uglovni. bes-bol (eng. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. compromissum) koji ne pravi kompromise. Biblija (grč. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta.) 2. base-ball) sp. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. greška. pošto se ovlaži. besli) l. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). bestija (lat. behar proleće.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. razumevanje u knjige. baisser) trg. beton (lat. besa (alb.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). grubo. dvozgloban. arhe vlada) dvovla-šće. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñ e.

nlat. bibliologija (grč. bibliotekografija (grč. ili celokupne književnosti jednog naroda. bivouac) voj. nauka o Svetom pismu. grapho pišem) poznavalac knjiga. licemeran. taphos grob) . preterana pobožnost. tj.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). gamos brak) dvobračnost. up. raskrsnice.) čovek koji ima dve žene. bigarrer. bigoterija (fr. bigot) onaj koji slepo veruje. pravljenje (ili: izrada) knjiga. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. dvoženstvo.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. biglizo) pevati. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. nauka o ureñenju biblioteka. olovo. cink. biblicitet (grč. bibliolater (grč. biblion. njihove sudbine itd. bez obzira na predanje. bigotizam (fr. hronološka ili sistemat-ska. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti. bigarirati (fr. okamenotine lišća. biblfon. ona može biti azbučna. poljski logor. naročito Sveto pismo. biblion. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. bigotisme) tobožnja svetost.sahranjivač knjiga".) poznavanje knjiga. bivak (fr.) poznavalac knjiga. upravnik. koji ima dva spola. železo i dr. otisci lišća na kamenu. biblioteka (grč. bibliopoles) knjižar. koji ima dve vrednosti. rukovalac bibliotekom. . biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. beaver) trg. dvoženac. bibliotekonomija (grč. izvi-jati melodiju (ptice. bibliomanija (grč. bi-. bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. zbirka knjiga. biblfon. biblist(a) (nlat. bibliolatrija (grč. grč. beaverteen) trg. dvomužištvo.) knjižničar. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. bibliopeja (grč. ukrasiti šarama. bivijum (lat. pretvarati se. stanovanje vojske pod malim šatorima. grub vuneni porhet. biva Jiuz. bogomoljstvo. dvovredan. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. bigot) praviti se svecem. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). japanski narodni instrumenat. bigoterie) verska zatucanost. biti u okolu. išarati. bivertin (eng. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. onaj koji se razume u knjige. licemer. bibliofilija (grč. poznavanje Svetog pisma (Biblije). hermafroditski. biblista) poznavalac Biblije. bakar. grč. valens koji vredi. biblioliti (grč. bigamistki&a (lat. spisateljstvo. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. starosti. raskršća. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. a reñe donosi i kritičke napomene. grč. engleska pamučna materija. bigamist(a) (lat. bogomoljac. bibliomantija (grč.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. biblioman (grč. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima.) koji preteruje u pobožnosti. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice. licemerstvo. bivouaquer) okolovati. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bibliotaf (grč. sumpor. biblfon. biblfon. bigotan (fr. bigotirati (fr. bibliograf (grč. naročito slavuji). biblion.. biberon. biglao. bigeneričan (lat. bivalentan (nlat. npr. bigener). pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bivium) mesto gde se stiču dva puta. radi origi-nalnosti štampe. retkosti. bibliofil (grč. Ifthos kamen) pl. bibron (fr. rasprava o raznim izdanjima Biblije. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. kao npr. kiseonik. bogomoljstvo. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. biberon) v. po kojima se udara drvenim maljićem. onaj koji se drži samo Biblije. dvomužica. biver (eng. od dve vrednosti. bibliografija (grč. nasumce otvori. bis. valere vredeti) he*. bibliotekar (grč. bis. objašnjavač Biblije. genus rod. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. bivakirati (fr. knjigoljublje. biblicizam (grč. biglisati (grč. biblion. pa su dobili mineralan izgled. licemeriti. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. nauka o Svetom pismu. sa 4 žice. bibliopol (grč. prodavac knjiga. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira. biblion. bibliotheke. dvospolan. bibliotheke. geol. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. tehničke opreme. biblion. biblioteka (grč. logorovati u polju. licemerstvo. bigamija (lat. sro-dan lauti. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bigot (fr. verski zatucan. bivariare) šarati.) žena koja ima dva muža.

dvozube rogulje. bižugje (fr. s obe strane izdubljen. vizantologija. srebrni novac bez propisne koli č ine srebra. neobi čan. retori-ci i poeziji. osobenjak. bikonkavan (nlat. grč. bizarnost (fr. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. bi-. element. bikvadrat (lat. potreba. Byzantion. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bijenij(um) (lat. osobenost. bizantijski (grč. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bikvadratii koren četvrti koren neke veli čine. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. biennis) dvogodišnji. puzavač ki. bikarbonat (nlat. tj. čudnovat. gde je neo-grani čeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. camera) dvodomni sistem u ure ñ enju države. bižu (fr. bikoloran (lat. bikonjugiran (lat. fr. zlatarske radnja. bizantijska umetnost.) v. bicarbonas) hen. bikonveksan (nlat. business) posao. pri le č enju od sifilisa i dr. bizon (grč. bizantolog (grč. atomska masa 208. dragocenost. mali konj. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. . koji kadi.) 1. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. do propasti Bizantijskog Carstva. juvelir.980. rok od dva dana. ameri č ki divlji bivo. bizam (nlat. bižuterija (fr. bizarre) č udak. al bizonjo (ital. npr. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. ar-heologiji. bidens (lat. bizarerija. bizarnost. vizantinci. bigotizam. bije (fr. oblast) koji je podeljen na dve zone. redni broj 83. npr. bijonirati (fr. geografiji. u dve boje. bisogno. billon) legura od srebra i bakra. biznis (eng. ulagivački. bijoner (fr. zuber (u Evropi). nastran čovek. vizantijske bizantinizam (grč. filozofiji. dragulj. mošus. i radili na istoriji. koji se sastoji od dve zone. bikefalan (lat. zlatar. dvozube vile. biduum (lat. I bizaran (fr. na kome su 1946. bikamerizam (lat. udvori čki. nastran. bikonveksno so čivo. biennium) vreme od dve godine.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. dragulji. znak Bi (upotrebljava se i kao antisepti č no sred- stvo. bi-conjugatus) dvostruko sparen. bijenalije (lat. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. menice koja se isplać uje samo izdavaocu. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. fig. bi-quadratus) kat. bije d' bank (billet de banque) banknota. trgovački posao. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. intra biduum) u roku od dva dana. bikonkavno so čivo. kada u kojoj se kupa sede ć i. dvogubo izdubljen. dvogodišnje biljke. teologiji. dvobojan. nakit. nov čanica. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. dragi kamen. juvelirska roba. bidet. bicefalan. al bisogno) trg. pl. zone pojas. krivotvo-renje novca. bizonjo (ital. Byzantion) 1. up. Bizantinizam. juvelirska radnja. v.). biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. bijenale (lat. vi-zantolog. besoin) nužda. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. intra biduum (lat. hebr. dragocenost.) pl. konj č e. bijou) nakit. vizmut. bizarerija (fr. grč. npr. bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. dvogubo ispupčen.dine. divlji bivo. zlatnici grčkih careva. bizantinci (grč. ital. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. bizoialan (lat. bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplać uje donosiocu. fig. up. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bi-concavus) om. bide (fr. bicolor) bog. bijon (fr. bi-. billet) trg. u slučaju potrebe (na menicama).) v. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). analistici. ukras. bi-dens) dvozubac. bisamum. bikarbonat sode. Byzantion. ispupčen s obe strane. bfson) zool. čudesan. bismutum) hen. up. bis. 2. bakarni novac sa nešto srebra. bi-convexus) om. koji se ulaguje starijima od sebe. neobičnost. bufalo. dvogubo spregnut. bijenalav (lat. kephale glava) dvoglav. bizantologija (grč. bizarrerie) čudnost. bizar (fr. biduum) vreme od dva dana. i kao lek za jačanje živaca). osoben. bijonaža (fr. bilet. bizmut (lat. 2.) ćudljiv. proturanje lažnog novca. 3. od koje je ranije pravljen sitan novac. bog. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. naročito u moškavca. ali sa znatno više bakra. bijouterie) trgovina dragocenostima. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veli čina svedena na najmanju meru.

bil (eng. takoñ e: pisamce. sa dva č lana. p. etiketa. billet) blagajna. vert zelen) hen. up. bimestre. glavni sastojak žuči. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. na-| prasit. bis. bilijar (fr. tako da uvek stoji uspravno. obostran. bilingvitet. fr. sa dva roga. bilingvitet (lat. lat. potvrda. razdražljiv. ravno dno u sredini la ñ e. izvesti zaklju č ak o svršenom poslu. bis. obično krajem svakog meseca i svake godine. gnev. zelena bojena materija žu č i. biksin (nlat. bilardirati (fr. dvousneni (suglasnik). žučno crvenilo. bilifulvin (lat. metallum) dvojki nov č ani sistem jedne zemlje. mrkožut) hen.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. bileter. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. podnosi kralju. bilis (lat. priznanice. prek. se. bimester. saldiranje. bis. biliaire) koji se tiče žu č i. tip. nlat. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato . up. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. žutozelen. donji deo lañ e. bilancio. ulaznice. bilieran (lat. lat. prepredenost. jed. Bilanjz) v. služe kao podloga papirnom novcu. v. fr. major. crvenožuta bojena materija žu č i. bilaroc) trg. pritvoran. m). bilingvizam (lat. knjigama. biletar (fr. ital. bis. bilokacija (lat. dvo č lan. izdavati ulaznice. krajnji ishod nečega. billard) vodoravna tabla na č etiri kratke noge. bilans (fr. bimestran (lat. beryllus. biman (lat. bimemsis) dvomesečni.) vreme od dva meseca. bi-. bilin (lat. koji se. fig. o konju: izbacivati prednje noge napolje. lat.000. bille. bixa) ham. up. billet) izdavanje ulaznica. bilupa (lat. billion) milion miliona j (1. biletar. ljutina. bilis) hen. prodavac ulaznica za predstave. biliverdin (lat. trg. zakonski predlog (u Engleskoj). labium usna) gran. bileta (fr. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovara č ke strane. priznanice. manus. prodavnica ulaznica. billard) igrati na bilijaru. bis. o sednici ministarskog saveta. igra na bilijaru.). bimembris) koji ima dva uda. bileter (fr. bimetalizam (lat. bilis) žu čan. bilansirati (lat. bi-. bilis. bilabijal (lat. o stanju zdravlja. fig. bilis. bulla) predlog. bi-lanx sa dva tasa) trg. železni č kih karata.000. bilinguis dvojezičan) v. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilateralan (lat. ballur kristal. fr. billetier) poz. posetnice i sl. bilateralis) dvostran. koji govori dva jezika. prepreden. fig. č etvrtasta i zarubljena. tek pošto bude triput pro čitan i primljen u oba doma. crvena bojena materija žu či. žu čni. bilirubin (lat. bi-cornis) zool. tempus) v. izdavalac karata (želez-ničkih itd. bimenzis. I bilion (fr. cedulja. bimanus) dvobimbaša (tur. fig. billet) pisamce. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. rubinus) he«. mrzovoljan. pritvornost. bulletin. železni č kih karata itd. bilis) med. o stanju na frontu. dvoličan. menica. latus strana. bilet (fr. lingua jezik) dvojezičnost. gr č. sitni štamparski poslovi (karte. bilijarda (fr. upravljen na suprotne strane. završni ra č un o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme.koji se izgovara uz u češće obeju usana. billetier) v. bimenzan (lat. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). nlat. zvaničan dnevni izveštaj (npr. bimenzis (lat. upotreba dvaju jezika u govoru. fig.) v. ital. železni č ka (ili: tramvajske) karta. o aktuelnim političkim pregovorima i sl.). cedulja. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. bilabialis) gram. priznanica. bilis žu č. bimembričan (lat. pun žu č i. bilanca (nem. bilboke (fr. bilge) mor. fr. ulvus.). bullettino) dnevno saopštenje. biletura (fr. mesto gde se izdaju karte. izborni listić . billiarde) hiljadu biliona. bilet. nlat. bilan. bilten (fr. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog ra čuna. orlean. biletarnica (fr. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñ enih trupa u Turskoj. lupa sa dva sočiva. dvorog. kratak. prevu č ena zelenom č ojom. bilingvičan (lat. žuč. biletirati (fr.000. bildž (eng. listak. saldo. žustar. biliozan (lat. bimester (lat. bimestris) dvomesečni. bili. dvoličnost. bilinguis) dvojezičan. billa.000). bilans. i oboje . beryllos beril) gorski kristal. dvousneni suglasnik (b. žu čno žutilo. zaklju čiti neki posao. ulaznica. zapovednik tabora koji je obi č no imao hiljadu vojnika. biliosus. cedulja. dvaput. žučno zelenilo. biljur (ar. bilabijalan (lat. loupe) opt. bilis. železni č ke karte i dr. bilijariti (fr. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. dvomesečje. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. izvesti završni ra čun. nlat. jednim udarcem udariti dve lopte. kristalno staklo. drveni prutić kojim se me ć e zlato pri pozla ć ivanju.

biol. životopis. bioklimatika (grč. životne jedinice manje od ćelija živih bića. bfos. koji čine preda č ki lanac doti čne jedinke" (Hekl). grapho pišem) onaj koji opisuje život.. pozorište. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju č oveka). kao sredstvo u borbi za opstanak. binubus) čovek koji se dvaput ženi. bina (nem. biblion knjiga. bfos. binaire) v. pisac biografije. dvo č lani izraz. binda (nem. dogled za oba oka. pojas. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. biologizam (grč. biografika (grč. genesis postanak. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. bfos život. bfos. (grč. petlja. nlat.. logos) fil. biokibernetika (grč. to klima nagib. binaran (lat. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapre ñ enja života. na kojima se osnivaju prirodne pojave. oculus oko) sa oba oka. ge zemlja. zakonima nasleñ a i prilago ñ avanja uslovljeno. biozofija (gr č.(grč. biosofija. filozofa. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. biodinamika (grč. binom (lat. binjektaš (tur. zavoj za oba oka. logos) fil. regulator) poz. up. pr. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. bfos. bioklimatologija (grč. zavoj. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. bfos) predmetak u složenicama sa znač enjem: život. ibn. svih životnih procesa. raznih zrakova na čove čji organizam i uopšte na sve što živi. bfos. energefa) fil. bini po dva. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). Bijhne) pozornica. fr. binokularan (lat. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. binaran. genetički inžinjering. binerav (lat. bfos. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja prou č ava uticaje atmosfer-skih promena. biogeneza. bivomizam (lat. binocle) cviker. grč). a i Srbi'. biofori. od dva dela. eng. bfos. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. po učenju Altmana. ona filozofija koja na pojmu „života" ho ć e da izgradi celokupni pogled na život i svet. biobibliografija (grč. životni. grapho) veština opisivanja života. bios. koji se ti č e binoma. bioenergetika (grč. bini. vladaoca i dr. binen-regulator (nem. bin v. grč. povoj. bineran. padinom od dva č lana. arithmetike) nauka koja se bavi sra č unavanjem prose čnog trajanja čove č jeg života. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. kibernao upra-vljam. nosila ga je poglavito turska konjica. mat. biologos) nau čnik koji se bavi prou č avanjem porekla i uslova života. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja.) istorija razvitka života. veština pisanja biografija. logfa) nauka koja prou č ava uticaj klime na živa bića. energetika svega živoga. veličina koja se sastoji iz dva dela. bioblasti (grč. bini. vrpca. biogenija (gr č. biogen (grč. graphfa). Biinne. naro čito nauka koja se bavi prou čavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). krmanim) deo kibernetike koji prou čava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. bfos. dvojedinični. sa dva člana. dvoč lani. koji je udešen za oba oka u isto vreme. a+ br. kolo-nija bioblasta). klfma. genos poreklo) biol. biograf (grč. bio. .). engineering) v. zbivanja.) fil. pristalica biologizma. nomos zakon) mat. okovratnik. biologist(a) (grč. biografija (grč. posebno biocenoza i vegetacije. binokl (fr. bios. na klimu. npr. bioaritmetika (grč. životopisac. bfos. bfos. bi-. bfos. ra ñ anje) razvitak života. up. grč. genos) koji se tiče razvitka života. fotografski prikaziva č stvari i osoba u kretanju (kinematograf). bfos. bfos. opt. Binde) veza. bfos. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belan č evinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. naočari. binarius koji sadrži dva. bioinžinjering (grč. kao i uticaj živih bića. poreklo. bfos. blaste klica) pl. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. i njima odgovaraju ći zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. sophfa) v. bioliti (grč. biogeografija (grč. suprotno: monometalizam. koji se sastoji od dve jedinice. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. biodinamički. od dva) dvojki. biolog (grč. Ifthos kamen) kol.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. med. biogenetičan (grč. biologija (grč. binjiš (tur. binub (lat. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. biologfa) nauka o životu. binomski (lat. binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili si ñ e sa konja. bfos.

biotika (grč. bios. bios. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nau čniku Biot-y). bios. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. psyche duša) fil. biosfera (grč.. mehanike razvitka. . biomehavika (grč. tj. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). praktične eugenike i medicine. biomantija (grč. panpsihizam. prema izvesnim znacima na telu. bios. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. grč. ontos. lumines-centia hladno svetljenje) biol. biometrija (grč.) v. bionti (grč. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. jer živih bića ima i u vazduhu. a čoveka. aparata. ovako je nazvao 1866. bios. i u vodi). bios. prilagoñavanja. god. neke oblasti. biosinteza (grč. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. lat. up. čista rasa. biomagnetizam (grč.) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. bioskop (grč. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka. tj. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bios. negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. poremećaji u razvitku. 2. biotip (grč. kao animalno biće. manteia proricanje) 1. svitci) sveta. biorizacija (grč. to on. biopsija (grč. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. države itd. i u zemlji. v. biomatematika (grč. bioskopija (grč. lat. techne. stanovnika nekog grada. bios. pr. litosferu i hi-drosferu. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. bios. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. nlat. delić a nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama.bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. logia) fil. bioluminescencija (grč. bios. sarkom). organizama koji izazivaju vre-nje itd. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. nastala u XX veku. biopsihologija (grč. bios. bios) praktično učenje o životu. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. psihobiologija. biol. bionomija (grč. psyche. biorizatora. biotehnika (grč. nem. biomagnetski. biorizator (grč. bios. crta na dlanu i drugih nekih simptome. bios. slike stvari i bi ć a koje se kre ć u kao da su žive. bios. operativnim putem. bios. tu ontos postojeće biće) pl. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. on. razmnožavanja itd. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. biozofija. bios. up. bioontologija (grč. npr. npr. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bios. npr. sophfa) životna mudrost. biosociologija (grč. osnovni oblik je fotosinteza. sudskolekarsko utvrñivanje. bios. logia) nauka o živim bićima. bfos. biotit min. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. biosofija (grč. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. pribora. bionika (skrać. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. biostatika (grč. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. typos) čist tip. naročito pojave nasleña. bios. životni prostor (obuhvata: atmosferu. bios. grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. bios) 1912. socius drug. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). orao vidim) med. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. biorizacija. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. člana društvene zajednice. bios. biotehnologija (grč. bionegativan (grč.

phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. razuñivanju živih tela. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). bakrorez. bipedalan (lat. bipedalis) dug ili širok dve stope. biseksan (lat. spol) v. gostionica. Karlu Birago (1792—1845).) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. grč. birtija. dleto. centrum središte) fil. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bis pes noga. bipsdan (lat. biocenologija (grč. ital. bir-zeman) staro vreme. bi-pes. biocevotika (grč. burat) trg. logia) nauka o životnim pojavama. bfos. pravila. koinos zajednički) životna zajednica. burino) bakrorezačka rezaljka. birenirati (fr. bissac) pl. bi-pes) dvonožna životinja. krateo jak sam) v. birzeman (tur. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. bircaus. gr č. birokratizam. staklena cev sa lestvicom. bis) dvaput. biparticija (nlat. bureau. bis. slikovito pričati. segmentum) mat. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. ukočenost. burin. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. bircaus (nem. predsednik mesnog odbora. biremis) čamac sa dva vesla. burato) pisaći sto. bureau. biratina (fr. techne umetnost. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. bipolarav (lat. birato voj. Wirtshaus) v. deo ekologije. birokratija (fr. biren (fr. polovljiv. bis. životni. koinos zajednički. bis (lat. polovljenje. burail) trg. biocenoza (grč. muz. nazvala po pronalazaču. razdvojenje. vajalica. biroutenzilije (fr. bios. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. skup živih bi ć a koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). kancelarijske potrebe. službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. biotop (grč. phoros koji nosi) pl. još jedanput. pretežno formalističkom duhu. naro čito u analitičkoj hemiji). dvonožac. fig. bios) koji se tiče života. biofon (grč. dvonog. dvostruka torba (u Lici). ital. bisegmentacija (lat. vrsta polusvilene. biplan (lat. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. biotomija (grč. dvostopni. logia nauka) v. birokrat(a) (fr. kancelarijske osoblje. biro (fr. nadlepggvo. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka.biotičan 117 biseksan biotičan (grč. vajati. krut i nadmen. kancelarijski pribor. bioblasti. chemeia) deo fiziologije. grč. bireta (fr. nosioci života. purger. od kojih je jedna iznad druge. bipartitio) deljenje na pola. Wirtshaus) krčma. polovina. biped (lat.) mat. vunom ili kostreti. birokratski koji se tiče birokratije. birotehnika (fr. polus stožer) dvopolan. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. sa dva suprotna pola.. praviti grbove. biocentrično posmatranje (grč. bira (fr. burette) hem. planum ravan. birokratija. davnina. segmentum odsečak) mat. bios. sexus. pisarnica. biol. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bakrorezac. veština) skup metoda. biraj (fr. odeljenje. lat. lat. polovljenje. bios.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. biohemija (grč. buratine) trg. Burger-Meister) gradonačelnik. ta phainomena pojave. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. ponovo. biromanija (fr. bis. po drugi put. bios. bisegmentabilan (lat. bigeneri-čan. bios. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. austrijskom inžinjerijskom oficiru. . bureau. kao odsečak jedne linije ili površine. utensilia) pl. buriner) rezati rezaljkom. bureau. birema (lat. anti č ka ratna la ñ a sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. bureau. biocenotika. bios. torba na sedlu. biofizika (grč. vrsta lakih poljskih mostova. tj. bisage (fr. predsednik opštine. kancelarija. bis. bios. bis. koji se može podeliti na dvoje. birtija (nem. mania) želja (ili: težnja. bios. vrsta puplina od fine svile i vune. biofori (grč. birger v. polu-vunene tkanine. ravna površina) avij. bios. birokratizam (fr. bipedis) koji ima dve noge. grč. bisegment (lat. birgermajster (nem. biofenomenologija (grč.

u debljini od 4 st. sa dva cveta. buste. Bitlsi (eng. up. u engleskoj muzičkoj terminologiji. koji ima dva cveta. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. a izvode ga udaraljke. Bit je uvek pa-ran. sitan severnoamerički novac od 5 pensa.) prevu ći (ili: pokriti. konac) dvoni-tan. series red. floris cvet) bog. bisturi (fr. bifurcatio) račvanje. biskup (grč. bituminizacija (lat. biferan (lat. bistouri. par č e gove ñ eg mesa od poleñ ine (slatke pečenice). bis. bifepija (fr. bit (eng. metrič ka jedinica takta. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. bitva (ital. biskoten (fr. naro č ito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. bis. bifluere) ra č vanje reke. lat. biflorav (lat. okrugao dvopek. biskupije (gr č. biskvit (fr.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. bit (eng. bisekstus. kr č mica. biserijalan (lat. biscotto. syllabe slog) gram. bifti (eng. bistoke (fr.) pretvaranje u zemljanu smolu. februara. u džez muzici bit označava stalno. behaviour vladanje. bifurkacija (nlat. bis. dvosložan. biformitet (nlat. grč. npr. biftek (eng. beefsteak) kuv. episkopfa) v. thećs bog) verovanje u dva boga. koji je svojim naro č itim izvo ñ enjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. biscuit. bifoličan (lat. bistrirati (fr. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine. biscroma) kuz. byssos pamuk. bisextilis) prestupni. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamu čna ili lanena tkanina starih naroda. ital. dvorodan. prženo upola na jakoj vatri. od dva sloga. šećerni dvopek. bista (fr. ital. hermafroditski. biteizam (lat. orman sa srebrninom. npr. mladići s dugom i neurednom kosom. pod biskup. (bitlsi) čupavci. dvoni-zan. bit (eng. u teoriji informacija. bis. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. biskroma (ital. bisolit (grč. deljenje na dva kraka. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. bit-muzika (eng. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . bifluevcija (lat. biheviorizam (eng. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. flos. peksimit. beat udarac) 2. posle 28. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. bitta) brod. Dž. u asfalt. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. obojiti) č añ avom akvarelnom bojom. ital. bifer) vot. u dva niza. naro čito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. bisextus) prestupni dan tj. bisekstus (lat. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. bistrer) slikati (ili: boji-ti. bis coctus dvaput pečen. dvospolan. folium list) bog. fig. biformai (lat. bifilaran (lat. bistori) hir. bitometrija (grč. metron) merenje dubine (pomo ću niska ili proračunavanjem). pravac u psihologiji. lice sklo-no neuobi č ajenom ponašanju i odevanju koje č esto zastupa i nastrane poglede. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. dvolist. bis. petrolej. bitumivozav (lat. ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metrič kih jedinica. po rimokatoli č kom u č enju biskup je naslednik apostola. bis. biseksualav (lat. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. okrugao kolač i ć. dvoličnost. grč. naro č ito Egip ć ana. obi č no dug 7—8 st. Ifthos kamen) min. dvoredan. ital. bife (fr. biformis) sa dva oblika. busto. biformitas) dvoobličnost. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). bythcs dubina. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñ u dve jednako verovatne al-ternative. bis. buffet) sopstvenik bifea. ital. biscottino) mali. bitumen (lat. buffetto) tezga u krč mi. sa jednim prestupnim danom. Keruak). dvoobličan. biscotin. bisilabičav (lat. asfalti-rati. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). bituminosus) sli čan zemljanoj smoli. bisekcija (lat. dome ć e. Brust) poprsje. orman za stono posu će. radnjica sa jelom i pi ć em bez stolova. 2. bisus (grč . Ginzberg. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. grananje ili cepanje na dvoje. koja istupa protiv konvencija grañ anskog društva. dvaput kuvan) dvopek. The Beatles) nuz. premazati) zemljanom smolom. ponašanje) psih. asfalt i sl. buffet. beatnik) l. dvaput pečen porculan bez glazure. reke. naf-ta. nem. bit) l. niz) koji ima dva reda. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. koji visi o dva konca (kod fizi čkih aparata). bitnih (eng. filum nit.) 3. bituminirati (lat. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameri č kog folklora i džez muzike. trideset drugi deo jedne note. epfskopos nadzornik. bistoquet) bilijarski štap. onaj dan koji se svake č etvrte godine. polovljenje. bi-. sexus spol) koji ima oba spola. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. dvoboštvo. sto po železnič kim stanicama.

pogrdan. bis. blastomere (grč. blasfemija (grč. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. mali otvor na fotografskom aparatu pomo ću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. belina. blamage) sramota. belo ć a. blenna sluz. kožica zametao g mehura. Bischof biskup) piće od crnog vina. blena (grč. v. tobožnje trgovanje. opt. 6t6s uho. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. sluz. curenje iz ušiju. neograničeno punomoćstvo. bianco belo. carte blanche) čista bela neispisana karta. beo. čist. izneti na rñ av glas. prekor. blastoderm (grč. bicikl (eng. blason) grb. biceps) koji ima dve glave. bicyclist) onaj koji tera to čak.). klica. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). huljenje. bikefalan. ñerma koža) fiziol. o č iju. slepa vrata. neosetljivost. blazon (fr. blenadenitis (grč. rñav glas. bruka. blaser. pupl>enjem). zasić en i presićen. preživeo. čist. slepi prozor. blanko-trgovanje prividno. korita. blastule. bela boja. blanc. sluzni proliv. blanche) pr. grdnja. bogohuljenje. blenorea (grč. i blastocistis (grč. potpuno odrešene ruke. velosiped. blastos. gei. heraldika. obrukati. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. blamer) osramotiti. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plać anja. španski zid. blastos. nlat. blanket (fr. karta bjanka. blenna. blejzer (eng. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. blastos. zapaljenje veznice o čnih kapaka. blastema) biol. to čkaš. bicycle. bicarija (ital. blenna. radi špekulacije razlikom u cenama. enteron utroba) med. hartija. blastema (grč. canere pevati) huz. blekvud (eng. bjanko (ital. biciklist(a) (eng. blanš (fr. blasfeman (grč. spolnih organa i dr. bicinij(um) (lat. blenda (nem. zasićenost. blamirati (fr. meros deo) biol. blastula (grč. bjanko menica čista. ophthalmos oko) ked. huljenje na boga. blastozoid (gr č. dvoglavi ru čni miši ć. metra materica) med. blasphemos) bogohulan. blanko (ital. blenna) kec. blamaža (fr. blenoragija (grč. preživelost. čist formular. biceps (lat. karanfili ć a i še ć era. blanko-kre-dit otvoren kredit.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. rheo curim) med. blenna. blenemeza (gr č. obrazac priznanice ili ovlaš ć enja (pre no što se ispuni). blenotorea (gr č . blastem (grč. kredit bez pokrića. bi-. blastula) fiziol. sukno za filtriranje. belilo. blastomikoza (grč. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. blasphemćs) bogohulnik. regnymi izbijam. . kapavica. tj. punomo ć samo sa potpisom. sulfid cinka. neosetljiv. blenna. eidos vid. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. biher-šrank (nem. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. blenengerija (gr č. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. lat. svetlosti sa strane. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr. neispisan. nepopunjena menica (samo sa potpisom). mykes gljiva) ned.-fr. zapaljenje materice sa lu čenjem sluzi. blastemia) vot. zametni mehurić. bis. sluzna srdobolja. blaziranost (fr. bicefalan (lat. mladica. alat. black (fr. nepopunjeno mesto na menici ili punomo ći. grditi. ukor. im. povraćanje sluzi. blanco) v. belo. bicintum. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. obesvetilac. kapavac. bjanko. blaziran (fr. Bucherschrank) orman za knjige. blastos klica. izdanak. bizzarria) muz. pokuditi. pomorandžine kore i soka. blenna. cimeta. tj. zapaljenje sluzokožnih žlezda. rheo tečem) med. udubljenje u zidu sa svodom. min. od dve boje. prema potrebi. blašpe (fr. kompozicija za dva glasa. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. potpuna sloboda rada. lučenje sluzave tečnosti. bišof (nem. blenoftalmija (grč. kystis mehur) fiziol. belina) trg. kuditi. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. ku ñ enje. eteb povrać am) med. psovka. kart blanš (fr. blastos. blenna. blanche) beo. zametni mehur. grč. nauka o grbovima. vrsta šampanjca. blanko-ovlaš ć enje neograni č eno ovla-šćenje. procurim) med. obesvetila čki. blasphemfa) pogrda. velosipedist. blenna. fiziol. blenometritis (grč. blastos. obesvećivanje. us. Blende) apx. cyclus krug) to čak. blasfemist(a) (grč. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. blase) otupelih osećanja. bihromatičav (lat. oblik) biol. bis. aden žlezda) med. chroma boja) dvobojan.) otupelost. neispisan. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. grč. akutno i hroni čno oboljenje kože izazva-no naro čitim gljivicama (blastomycetes). radi odstranjenja. prazno. kephale glava) v.

a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñ unarodne politike. vojni č ki koporan. ital. sveska za pisanje ili crtanje. iskrica duha. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u o či pa da se time lakše prestraši. zapaljenje očnih kapaka. blessure) ozleda. blesura (fr. obmanjivanje. zatvaranje sa svih strana grada.). blomba (fr. nazvala zbog žu ć kastog sjaja. suženost očnih otvora. trupama zatvoriti pristup nekom gradu. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. otvorene boje. biondo) plav. blondin) plavušan. blefaritis (grč. mermera). ispuniti šupljinu kamen čićima i komadima cigle. slični palačinkama. hvalisati se. dosetčica. zaštićivanje od zrna (projektila). zatvor. blef (eng. mustrama od cve ća. tip. ucelo. phimosis suženje) med. treptanje. uron mokraća) med. opsada. kulica. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. plavuša. blokflauta (nem. od finog pšeničnog brašna. blondine) devojka ili žena plave kose. bloc) veliki komad (npr. pretvarati se. fig. bacam tamo-amo) med. iskra. fleš. municije i sl. automobil. . ptosis pad) med. blepharon. en bloc) naveliko. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. zatvoriti skretnicu. npr. plomber) pogrešno. udvarač ženama. blepharon. nemir kod teških bolesnika. blepharon. č amcu. zavaravati. blok (fr. sli č an svirali. osobito u sportu. zajednica. zavara. osigurati od zrna. naro č ito o izborima i radi sprovo ñ enja izvesnih zahteva. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. blokirati (fr. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. bluff) plašiti. veliki odlomak stene. blepharon očni kapak. mladi ć plave kose. munjeviti rat tj. bluza (fr. tvrñ ave. blondina. bloki-ranje. udruženje više raznih stranaka iz takti č kih razloga. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. vojske. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj na čin spre čiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. ruski kolači. blestrizam (grč. blickrig (nem. tip. blefaroptoza (gr č . blooming condition) sp. gomila. velika količina (robe). i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. blondinka (fr. blonde) čipka od sirove svile. blepharon očni kapak) med. tvrñ avica (obično na planinskim prevojima i granicama). gra ñ. blokaža (fr. duhovita sitnica. plomb) pogrešno. Blume) poznavanje cveća. blokada. Blume cvet. varati. automobilu. hrpimice. obmana. prevari. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). blindaža (fr. Blue Book) „Plava knjiga1'. blefaradenitis (grč. poza. an blok (fr. Blu buk (eng.) pl. hvatati na zbunjivanje. spasmos grč) med. blefarospazmus (gr č . blouse) laka gornja haljina kod žena. blumirati (nem.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. praviti se. panj. oblaganje č eličnim plo č ama. blondin (fr.) med. kol. bleh (nem. bluming kondišn (eng. Blitzkrieg) voj. blinder) fort. cveć arstvo. mali pozorišni komad pun desetaka. ko č ijaška (ili: šoferska) košulja u boji. mnoštvo. obmanjivati. spadnutost očnih kapaka. plavojka. blokhauz (nem. blond. blefirati (eng. zatvaranje železni č ke skretnice. blocus. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomo ć u ratnih brodova u cilju spre č avanja svakog uvoza i izvoza. zastrašivanje. oklop (na ratnoj la ñ i. blefarizam (grč. povreda. blondine) v. blefarotomija (grč. blondina (fr. bloccata) voj. prevrtanje. sluzave mokrenje. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. podizanje cve ća. trupac. blokiranje (fr. blonda (fr. blokada (fr. Blitz munja) v. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). blindage) fort. kicoš. blumistika (nem. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. bluette) varnica. avionu). zapaljenje žlezda očnih kapaka. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. tome sečenje. šanac gredama. klada. č elikom ili gvožñ em oklopiti (ratnu lañu. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. avion). treba: plomba. ophtalmos oko) med. treba: plombirate. zaplašiti. zbunjivati razmetljivom reklamom. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. grč o čnih kapaka. oja č ati rov. karaula. blepharon. up. farsa. oja č avanje rova. bacakanje. blefaroftalmija (grč.) voj. hapsana. blond (fr. čamac. blombirati (fr. blista (fr. žu ć kast. celina. opsada. blenna. up. Blockflote) nuz. dobro. gomila (knjiga). blestrizo bacakam. svetao. rezanje) med. žmirkanje. blinji (rus. blepharon. blefarofimoza (grč. fig. okloplji-vanje. blindirati (fr. aden žlezda) ked. šanca gredama. ñ uture. Blockhaus) voj. pivo. bloquer) v. ital. obmane. bacanje prašine u o č i.

eng. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). prirodnim životom. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. ispičutura. kod bojkota strane robe u nekoj državi). bojer (hol. Džemsa Bojkota. bu za. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). patareni. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. bojler. u Rumuniji: plemić. skraćeno: bob. boemerija (fr. kalem od namotaja bakarne žice. bobadiljizam nepravedno. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. engleski til. bobinet (eng. boy) dečko. dečak. up. od danas do sutra. bogdo-lama (mont. ili na oboje ujedno. guša. kablova. ždrelo. v. drevna pijanica. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. bogaz (tur. npr. umetnici. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. to bob) v. fiz. kajmaka i še ć era. bodega) podrum. naročito plemić veleposednik. fig. sluga. pere. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. bobi (eng.) bog. bahader) pl. bogomili pl. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). beaujolais) vrsta francuskog vina. kotao. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). šećera i drugih dodataka. . magazin s robom u luci. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. krčma. boza (pere. boi-najf (eng. bogus) irsko narodno piće od vode. buza. boiler kazan) kazan. v. rakije. boa. boabab (amh. bogumili pl. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . bojkotovati (eng. v. kod anglosaksonskih naroda. raste na Kosovu. duhovni poglavar u Tibetu koji. bojkot (eng. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. nadimak londonskih policajaca. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. neuredan život. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. bottomry) trg. bodolo) ostrvljanin. Bugarskoj. crven kao krv. blue-stocking) „plava čarapa". Indiji). bobine) kalem (za konac). boja (hol. prekid svakog op-štenja s nekim.Bob je. književnici. boduo (ital. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. koji »sive svojim naročitim. fig. bogus (ir. pamu čni til. lažno optuži-vanje (po šp. studenti i dr. bogatiri (tur. bojler (eng. moreuz. vinara. bogaz grlo) grlo. fr. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. božole (fr. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). baobab. boa (nlat. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. bodmeraj (nem. proizvodi se u predelima severno od Liona. koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. busur) bog. Bodriti pl. fig. bohemes) pl. + 1502. bob (eng. god. bojar (rus. Obotriti. bova (ital. deminutiv imena Robert). bobslej. boatu (fr. udav (najve ć a zmija u Africi i ist. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomo ćnih nauka. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. boetetika (grč. kor. zmijski car. čergari. kosovski božur divlji božur. zajedno sa dalaj-lamom. bodega (šp. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. božur (arap. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. boiler v. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. boei) v. bonrin) plemić koji je i ratnik. upravlja zemljom. momče. boit-tout) čaša bez postolja. bobby) pl. po nače-lu: dok traje nek laje. bodul. uzimanje zajma na lañ u ili na njen tovar. tur. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. život od danas do sutra. planinski tesnac. baka. Dalmaciji. boj (eng.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. Bodmerei. boemi (fr. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. fr. boheme) način življenja boe-ma. Hrvatskoj. induk-cioni kalem. po pravilu neuredno. klanac.. bobslej (eng. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. bobina (fr. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. Bosni. iznos berbe grožña. bogumili. boa constrictor) zool. Makedoniji. bobbinet.

bolidi (grč. većina. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. bolvševiki „članovi većine". boks (eng. zračni termometar. bouche. bocassino. bola (eng. nekog aromatičnog vo ćnog soka i dr. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). box) pesničati se.. atomska bomba. tući se pesnicama u rukavicama. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. bolus. bolus (lat. tzv. box) 1.boka 122 bomba boka (ital. pesničar. 1555—1619). sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. ngrč. velika bokasta boca. hidrat čiste gline. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički. lemnoska zemlja. bolonjske bočice fiz. bok-sovanje. up. kratak. bocage. šp. bolos) hem. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. bomba. bokser (eng. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. grč. do tetke kategorije (preko 79. bocal. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča).800 kg). bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. boksit min. bolivijano (šp. moreuz. boksati(se) v. pesničanje u rukavicama razne težine. gitarom ili tamburinom. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. boks. boksovanje (eng. boks-meč (eng. bole zrak. kastanjetima. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bulletta) cedulja. balon. bokaža (fr. bolus. bol (lat. dubok ton) voj. bolus. bokskaf. zatvor za potkivanje nemirnih konja. boks (eng. jedan od glavnih izvora aluminijuma. sp. buldogu slična rasa nemačkih pasa. boletus pečurka. bosco. ulaz. bolites pečurka za jelo) kol. boljševici (rus. guranje i udaranje nogama. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. bokser (nem. boksovati se. bolstit (lat. razre ñ ene od strane Lenjina. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obu ću i dr. ručna granata. bolldos hitnuto. fr. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. lat. astr. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. staklene bočice kru-škasta oblika. bokseri se dele s obzirom na težinu. boks. boxcalf) 2. svaka runda 2—3 minute. potkraj XVI veka. grč. praćen pesmom. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. bollo. bucca) usta. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. bombe. vrč. bomba (fr. okamenjena gljiva. oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. ma-njina. bokasin (ital. boccale. boksovati se (eng. bulengren. pristalice boljševizma. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. ital. Voheg) 2. grč. bolero (šp. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. priznanice. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. bolonjska škola slikarska škola koju je. nlat. glavom i leñima. kutija. Bokseri (kin. fr. ital. bascagium) šumarak. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). strela) pl. v. ital. box) 3. up. bolas (šp. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. . oružje za bacanje. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bol. naziv po mestu Bo (Les Baux. koja je 1900. lug. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. up. grč. „plemenitoj veštini". kineska tajna organizacije. do struka. metron) fiz. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. osnovana oko 1890. pod. živa i okretna. bokal (fr.. veća čaša s poklopcem. bolletta. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. bolometar (grč. šećera. zaliv. šumica. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). loža u pozorištu. sp. bolos) v. srednje veličine. otvor. boxer) 1. boks (eng. rudnjača. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. železna ili čelična lopta. Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". zbog čega se mogu i danju videti. boljševizam (rus.000001 * °S). v. bolis. box) sp. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leñ a. Francuska). bombos potmuo. boling-grin (eng. bocca. boleta (ital. ušće.378 kg). brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku.

preterana prostota. bona minorum) pl.. grč. preterano kitnjast. bonbon. bombiks (grč. bcmbyx) 1. bondruk (nem. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. podskakivati (na konju). bonaparte™ pl. bombardje. popravljati. bombardier) voj. vrsta pamu čne tkanine za podstavu.. bacač bombi. bombo) vrsta rakije od ruma. svila) pamučna svila. sigurnost nekog potraživanja (supr. prav. dobrodušnost. mirnim putem. bonomija (fr. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. dobra. bacati avionske bombe. bona fide (lat. poslastica od istopljenog. svi-lasta materija. bonhomme) dobričina. bonbon) šećerlema. bonitet (lat. bombe (eng. bombardirati (fr. bond) pismeno jemstvo. bombonjera (fr. bombona. bombikometar (grč. bonaca (ital. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. boneta (fr. imanje. ukusno nameštena soba. up. bonbona v. imetak. v. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. . bona (lat. bombardare) voj.. bonitas) dobrota. popraviti. bonom (fr.bombaža 123 bonton bombaža (fr. bona (fr. odšteta. često sa dodatkom želatina.. bombazen (fr. bona minorum (lat. bond (eng. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. nalozi koji se isplaćuju odmah. bombardeur) voj. facere. poboljšavanje. poboljšati. prostosrdačan čovek. aromatiziranog i oboje-nog šećera. devojka za decu. bon pour) dobar za . trg. bono modo (lat. bonton (fr. bombasin. bonifikacija (nlat. vojnik bombaškog odeljenja. bonum dobro. odštetiti. u dobroj nameri (učiniti. potvrda prijema. onaj koji vrši bombardovanje. menica. istoč-noindijski kaluñeri. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. bombycinus. imanja. nasleñena dobra. vrsta ženske kape. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). bona mente) u dobroj nameri. bona mente (lat. unutarnja vrednost. bombona (fr. bonvivan (fr. bombardje (fr. ukusno namešten stan i sl. bonificatio) naknada. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bondir) skakati. pl. bombastičan (eng. svojim pesmama i sl. dobra (ili: imanje) maloletnika. platna sposobnost. bon (fr. bonvivant) veseli brat. bons a vue) pl. bujica reči. izvrsnost (u smislu izrade). proneti se. bonbonniero) kutija ili kor-pica. bombarder (fr. sviloprelja. poboljšanje. izražavanja). važi za . 2. visoko-paran. onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. bombyx pamuk. bono modo) dobrim načinom. na lep način. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. bon-sans (fr. bona hereditaria (lat. prav. zatucane popeskare. bon sens) zdrav (čovečji) razum. brašna. bonze (jap. bonificirati (lat. bon pur (fr. fig. čičica. bombyx svilena buba. obično ukusno i luksuzno izrañena. priznanice. prav. bombe) v. bonz a vi (fr. popust u ceni. bombast (eng. bombaš. . bona adventitia) pl. po viñenju. vrsta keplovane svilene tkanine. konfetama). bombardirati. slada (malcbombona) ili voća. lat. osoliti koga. naivnost. fig. bombardovati. naduven (način pisanja. bona fide) dobronamernost. bo-nifier) naknaditi. bombast) lit. Americi. bon) trg. bonette) voj. valjanost. . bonhommie) prostosrdačnost.). bonsek. u kojoj se drže bombone. otmeno držanje. naiv čina. nadmen. bombast.) pl. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. priznanice. bonne) 2. bombyx. naknadno pridošle dobra. bombyx pamuk) zool. lat. grč. propinjati se. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. nego potiču od neke druge strane. muskata i šećera u Sev. bonum. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. preteran. fr. bombarder. bansek. delovi imanja koji nisu ostali od oca. poverljivost. svila. dosañivati kome (molbama. bondirati (fr. fig. dadilja. nalog za izdavanje neke robe. bombaš (fr. bon ton) dobar ton. tobdžija. pamuk. krupnorečiv. bona adventicia (lat. nasledna dobra. bona hereditaria) pl. ostavština. služavka. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. nlat. nalog za plaćanje. Wandriegel. kazati). popravka. prirodna obdarenost. svilena buba. ljubavnim izjavama. veseljak. veritet). Kini i istočnoindijskim zemljama. vata za ispunjavanje haljina i sl. bombardovati v. dit. obaveza. sujeverni popovi. bona dobra) 1. dobronamerno. sveštenici Budini u Japanu.

borer (nem. lat. element atomske mase 10. tj. Bohrer) burgija. boston) l. ulublji-vati. borgis (nem. odbor. brežuljkastim. bonum publicum) dobro države. burdelj. Borte) v. Bohrmaschine) naprava za bušenje. botano. moru. oblo-žiti lañu daskama. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. bore] v. Borussia Prusija. sudnica. me- nica. tur. rub. onaj koji se bavi prou čavanjem bilja i rastinja. bosse. korist. nadleštvo. bosaža (fr. raditi ispupčene. borusomanija (nlat. board) l. bordereau) trg. borda (fr. bording-haus (eng. bu ši lica.) pl. hrana. bašta. bord) 2. soli borne kiseline. opšte dobro. borniran (fr. boreiaios. način otesavanja kamena. bora (ital. preimućstvo. nerazumljivo. border) ogoliti.bonum 124 botano- bonum (lat. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. bossage) arh. bornirati (fr. o biljkama i rastinju. ivica lañe. ograničiti se. bosselage) rad na ispupčenim. već a od pešta. novac za hranu. boston (eng. umeravati. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. bordeaux) boja crnog vina. postaviti granične belege. nazvan po gradu Bostonu u Sev. botanikos travni. porub. zeleno. bordello) javna ku ća. up. arap. board of trade) trgovačke komora.) 2. borne) ograničen. borde) l. a manja od garmonda. ograni-čavati. sud. borax. pervaz. boranija (arap. tamnocrvene. borda 1. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naro čito zimi. jedinjenje bora. opus rusticum). up. okrajak. bonum) dobro. porubiti. fr. znak V. krstariti. buraniyya. pervaz. biljni) poznavalac bilja i rastinja. sa četiri igrača. ital. sprovodio pismo. bor-mašina (nem. bozza) grba. botane trava) skupljati biljke. mali. širit. novčanik vrednosti. bordage) oblaganje lañe daskama. opšivati. botaničar (grč. Muhamedov ogrtač. boreas) severac. savetovanja. bord (eng. fig. u grupi). gostionica. botanizirati (grč. borealan (grč. državna korist. izvod. botanika (grč. bord (nem. laña. borealis) severni. sever. opšivanje. bosa (fr. Bord. kor. kost. boselirati (fr. umeriti želje. gipsa. botanike) nauka o biljnom svetu. sred. Aziji i Kaliforniji. bord ov tred (eng. nevažno. trava. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. bortna (nem. nešto uprošćenija vrsta valcera). borani. mržnja na Pruse i sve što je prusko. fig. talasastim figurama. severni vetar. javna radnja. šarama. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave goš ća mesta. Borussia. gajtan za opšivanje. manja laña u Ist. boraks (nlat. materijal za oblaganje lañ e. kozmetiku i medicinu. bosko napasam. borner) ograničiti. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). okvir. bordel (fr. bostan) lubenice i dinje. boreas (grč. bordat. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom. boršč (rus. bordro (fr. bordure) ivica. sto za kojim se drže sednice. hen. redni broj 5. nemetalno čvrsto telo. nešto sitno. omeñiti. javna kuhinja. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. pervaženje. pl. phobos strah) strah od Prusa. ispup čen vajarski rad izliven od gipsa. bor (nlat. boselaža (fr. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. čvrga. bordura (fr. borda (arap. mrke boje. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. tj. bortna. bostan (tur. borax) hen. bording) kor. baviti se biljkama. glup. knjiga u kojoj su računi.) v. sto. vrlina. oivičiti. spisak rač una. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. važan za industriju. boreas. sreća. grč. Americi. grundirati. dar. tačka topljenja 2030°. igre (američka. grč.811. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. bordo-vino (fr. ital. daska. bosirati (lat. bosokteriti (od nem. lista. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). talasaste figure. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. bosseler) ulubiti. igra karata slična vistu. fig. bona. bordat (arap. porubljivanje. porubljivati. bording (dan. bordižati (ital. burani) zelen mlad pasulj. neiskusne. buraq) hen. bordel. Borgis) vrsta štamparskih slova. jedna vrsta plesa. up. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. bordo-boja (fr. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu. voska. skučen. venac. kvrga. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. bordirati (fr. šare. borda 2. borusofobija (nlat. ivica. vrt. bordaža (fr. ograničen. . fig. kamene meña-še. 2. mahune. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. bonum publikum (lat.(grč. borati (nlat. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge).

odli č no. pregača. geol. bolesna usporena delatnost srca. tehnička veština i okretnost izvo ñ enje naro čito u muzici. phagos) zool. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. logia) poznavanje i prou č avanje biljaka. vrlo lepo. bottega. bragoc (ital. težak. a ostali igra č i trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. krčma. 4. -ites) pl. mu čki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). stranturija. botanofag (grč. psa i dr. č arape) uvijen u bošču. bravo) l. botane. bravoure. botriitičan. botriokefalus (grč. botega (ital. bocherie) Nemci. botane. brabante) trg. u južnoj Evropi i na Levantu. botanografija (grč. u obliku grozda. lat. bravour. boutique. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj u čestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razli čitih plovila (jedrilica. povezača. ital. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. Mthos kamen) min. biljojeda životinja. bradys. botane. junaštvo. bradys. . ital. botanološki. botrys) grozdast. botriiti (grč. botane. bavella. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). masaomai žvakati) med. lak ribarski brod sa dva jarbola. marama. r ñ ava. grapho) opisivač bilja i rastinja. bottarga) jelo slično kavijaru. nešto izrañ ene ili izvedeno sa velikom veštinom i stru čnošću. v. roba za odbaci-vanje. Bafel) trg. botanologija (grč. kelner. bo ča (ital. teško žvakanje. Brabansona (fr. usklik u znak odobravanja. botanika. ital. bradipepsija (grč. „Marseljeza" belgijske revolucije. mykes gljiva) med. naro čito u HP veku. botarga. botrys grozd. bragr) pesnička umetnost. botriotičan v. delija.) 2. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. nauka o biljkama. platno kojim muslimanke skrivaju lice.. hrabrost. v. bradilogija. pokvarena roba. phemi kažem. sjajno. onaj koji voli da se bavi botanikom. philos) ljubitelj bilja. lalia govor) med. pr. logos) poznavalac i prou č avalac bilja i rastinja. botriomikoza (gr č . botane. teško. pri mucanju). bradilalija (grč. vrsta holandskog platna. okamenjene biljke. čuveni zbog svojih plja č kaških izgrede po Francuskoj. akuein slušati) med. govorim) med. up. boš (fr. lithos kamen) pl. tur. up. okamenotine grozdasta oblika. živi u tankom crevu č oveka. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. mala trgovina. botanomantija (grč. bradys spor. čuvar životnih namirnice na brodovima. bradilogija med. botulus kobasica) ned. bogće. brabantski vojnici koji su. bošerija (fr. neustrašivost. sporo prokuvavanje hrane. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naro čito velikim tehni č kim teško ć ama. bradys. botanofil (gr č . hvastanje. botane. gluvo ća. uron mokraća) med. bravur-arija (fr. kamen grozdasta oblika. botrys grozd. širokočlana trakulja. teško slušanje. biljožder. kepha-1e glava) zool. hvalisavost. boche) v. botroilit (grč. tro-vanje pokvarenom hranom. bradimaseza (grč. aria) »uz. botriotičan. ga ć e. nem. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. bradilalija. botelar (nlat. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. bradys. botanoliti (grč. fr. botriitičan (grč. bohca) l. bradikardija (grč. najmljeni ubica. tako je! bravo (ital. 5. bravura (fr. bota larga. bradys. kardfa srce) med. botrys grozd. 3. junačko delo. pričvršć en na kožu jednom pe-teljkom. botarga (nm. botel (od nem. valjan i vredan čovek. spor i težak govor usled mane u govornom organu. bragerdizam (eng. bohfalik) svadbeni dar mladin (obi č no košulja. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce. otpaci. botulizam (lat. 2. bradys spor. brabancons) pl. bofl (ital. 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka.). pesništvo. balota. bradys. botellarius) šef kuhinje. geol. bravura) valjanost. junak. bravisimo (ital. odlično! bravo (ital.-tur. bragozzo) pop. bili u engleskoj ili francuskoj službi. od usoljene ikre morskog lipena. botane. braggard) razmetljivost. bošča (pere. pepsis kuvanje. brabanta (fr. valjano. botanolog (grč. botane. bradiekoja (grč. sluga. furda. bošerija. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). sperma seme) med. bothrion jamica. crven izraštaj na ruci ili nozi. bragura (stnord. bradispermatizam (grč. r ñ ava probava. botella. vinara. vrsta duvana. brabansoni (fr. bradisurija (grč. varenje) med. teško. šamija. bošonerija (fr. boščaluk (pere. č amaca i dr. apotheca) du ćan čić.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. tunjevine i dr. naro čito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. bradifazija (gr č. up.

poreklo bolesti je. fig. koji je kratke staze. nasilnički. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. stenograf. koji živi malo vremena. rukunice (na kolima). brendi. ručni. brachialis mišični. me tron. braun. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. brachys. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. u sisara. smeñ. med. Brahma) v. branža. brahibiotičan (grč. bramanizam (sskr. Brama (sskr. brazilejin. up. Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. v. bramaizam (sskr. odus. tj. smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). strana broda. ali se krije u samom smislu rečenice. broad-side) kor. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. v. braunijanizam med. brandi (eng. 1789—1858). brahmanizam. zapaljenje krajnika. brachys. barut. gangrena. junak na jeziku. deo. grč. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. ruka. brauning (eng. brander (nem. branhije (grč. branche) v. 1735—1788). moć. sila. Brahma) v. brazletna (fr. tj. brandy) v. bramani (sskr. brachiale) narukvica. braon v. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. koji je smešten u kundaku. orao vidim) med. Bramahova brava. 1749—1814). M. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. bradys. braunijanci pl. brahmanac. branchos) med. priperak. odsek. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. poziv. ogranak (jedne nauke. lat. paljba iz topova sa jedne strane broda. bractea list) bog. šalitra i sl. brahibiotika (grč. braun) otvoreno mrk. brahmana) pl.) hvalisati se.) kratkovek. branža (fr. brahidaktilija (grč. brachy-katalekti-kćs) četr. nasilan. brachys. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. nekroza. brahikefal (grč. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. kratkovidnost. ručni) mišićni. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. daktylos prst) ampon. v. Brahma. brachlon mišica. brašna (fr. branche) nosila. engleskom mehaničaru Bramah-y. uroñena kratkoća prstiju. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. brazilejin v. bramar) hvalisavac. grivna. naročito donji deo ruke. branhus (grč. Brand) med. od prstiju do lakta. brankar (fr. brachys. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). brachys.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar.(grč. pristalice učenja Džona Brauna. naro č ita. kephale glava) ampon. brahiodonti (grč. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. kestenjast. branca) grana. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. struka. promuklost. brahi. sitan. brahilogija (grč. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brand (nem. braunijanizam. brahidromičan (grč. ital. čovek koji ima kratku lubanju. brahilog (grč. brahijalan (grč. brakadabra fbracadabra) v. mali. suprotno: makrobiotika. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. nejednake veličine. branchion) pl. brachys. brachys. obično 6 do 7. phrasis govorenje) med. bracelet. nekog posla). brahma) v. škrge. zool. brakteja (lat. bramarbasirati (šp. odćntos zub) zool. brahimetropija (grč. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. brankar-kola teretna kola bez lotri. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. prema tome. brachium. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. morbus Brightii) med. brad-sajd (eng. uža oblast zanimanja. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. brancard. Brand požar) brod na jedra. ruka. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). Amerikancu Dž. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života. Brauningu). brahigraf (grč. biti junak na jeziku. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. up. bradifrazija (grč. brahigrafija (grč. Brajtova bolest (nlat. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. nizak. . brachys. brahmanizam. abrakadabra. brachys. Bramarbas (šp. brahikatalektičan (grč. brašna. nepotpun. brazilin. branche. brachfon) mišica. brahijum (lat. ret. lat. lokalne izumiranje jednog dela tela. koji ju je prvi objavio. npr.

osnovana. kratak spisak. naročito papino pismo državama. sipnja. uzetost grudi. brahma) indijska religija. brachfon ruka. g. brahistohrona (gr č. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). pismo. tj. Brahman (sskr. up. kratkih nogu. brahit opt. bregma (grč. breve (ital. bremza (nem. bremza™ (nem. brahikefal. astma. dajući oduvek sveštenike. breviarium) v. skraćenje. kraća improvizirana fraza u džezu. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. lovačka kola sa 3-6 sedišta. bremzovati (nem. brahmani (sskr. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. brevete) pr. brač (ital. bremzati. brek (eng. kočnica. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. breviatura) v. breda vrsta mašinske puške. brevijar (lat. pteron krilo) pl. brahipneuma (grč. skopeo gledam) opt. kratak dah. viola di braccio) muz. odmah. v. brandy) rakija prepečenica. zakočiti. sa poveljom. povelju. insekti koji imaju kratka krila. komanda za prekid borbe u boksu. izdati dekret. brsvi manu (lat. brahisilabus (grč. brachys. kratak izveštaj. a'. brevijacija. brachfon. chronos vreme) kat. brachys. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. nota koja vredi za dva cela takta. podos noga) kratkonog. Brahma (sskr. bredizam med. brandi. breve) svaki zvanični pismeni akt. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. kratkokrilan. četr. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brachy-pneuma) med. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. brevilokvij(um) (lat. kratkih nogu. brachys. d'. brevijarij(um) (lat. brahipneja (grč. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. povelja. brevijacija (nlat. viola. bremsen) teh. loqui govoriti) kratak. srednji deo lubanje. nauč-nike i političare. brevis kratak. sažet i jezgrovit govor. pus. kratke latice. ruke. otprilike osam vekova pre naše ere. bregma) anat. brahiptera (gr č. brevipedan (lat. brevijatura (nlat. brachistos najkraći. . Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. breveter) dati. patentiran. patent. neku vrstu komentara Vedama. brahmaizam (sskr. brevis. Bremse) teh. 1795—1860). koji ima kratke cvetne listiće. Brahma) starije učenje o Brahmi. kratkih latica. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brachys. štimuju u s. skraćen naziv za brahiteleskop. brevijatura. patent. brahmanizam (sskr. brahihroničan (grč. tele daleko. brahiotomija (gr č. brekfest (eng. brahiopode (grč. temno sečem) hir. = hipnotizam. diplomu. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. (fr.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. grč. breviotipija (lat. vrsta tambure za pratnju. typos otisak) ouz. pes noga) kratkonog. rpeb dišem) med. kratak izvod. brendi (eng. brevi manu) otvoreno. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. brevis (lat. brahipodav (grč. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brachys. fil. imaju dva kapka. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). breviarium) kratak pregled. životinje kratkih krila. odsecanje ruke. sprava za merenje mišice. brevet d'invention) pronalazačka povelja. povlastica. brachys. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. kočiti. muz. brahipteran (grč. up. breve d'envansjon (fr. kratkim putem. brahiscijan (grč. cikloida. skia senka) geogr. kratkovremen. brahiteleskop (grč. bez uvijanja. molitvenik. sa diplomom. brachys. na razdaljini. brachys. sp. teme. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. pods. pesnike. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. bremsen) v. uspravno). brevis. Brahmana (sskr. brev(e)te (fr. vladaocima i dr. brevijarij. sa patentom. brachfon. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). i po tome liče na školske. štampanje nota. brahipetalan (grč. metron) med. up. veoma rasprostranjene morske životinje. break) otvorena kola na 4 točka. kratkih krila. zool. Brahman) ind. Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. breakfast) doručak. linija pada za najkraće vreme. koji su. dekret. brahicefal antrop. chronikos vremenski) kratkotrajan. petalon list) bog. patent. brevijar. podos noga) zool. koji ima kratke metričke stope. ukočiti. breviatio) skraćivanje. brev(e)tirati (fr. točkanica. a izvode je obično trubači i saksofonisti. brachys. brevet) diploma. brevis kratak) muz.

oramenice za držanje č akšira. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. brigade) član radne brigade. fig. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. brephos. upravnik bre-fotrofeuma. brisant) koji lomi. plja č kaš. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. blistati) sjajan. vetrić. vrsta mirišljave masti za kosu.) bog. kovrdžati kosu vrućim gvožñ em. brigma. brillant) sjaj. briza (fr. brigma (gr č . odboj lopte od ograde. starinarnica. brigg. sposobnost rasprskavanja. briljantirati (fr. koji razmrskana. brefotrofeum. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. vrdati. brilijant. otuda fig. rasprsan. brig. brigmos (grč. briljant v. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). sa strane. razorna snaga. briše. brygmos) med. odska-kati od ostalih. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brizantan (fr. fr. za sto naoružanih ljudi. brigant (ital. veličan-stvenost. brefotrofeum (grč. poznato drvo i voćka iz familije ruži č astih biljaka (prunus persica). laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. 2. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima.brener 128 brimada brener (nem. naročito brilij aktima. voj. breche. bre č a (ital. brikabrak (fr. prodor (u zidu. zavod za ishranu i podizanje dece. brefotrofij. brefotrofij(um) (grč. jajeta i sl. — št. odskočiti. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. kod bilijara: odskok. u prah pretvoren materijal. povetarac. v. brigade. kaiš za nošenje tereta. fr. breccia) voj. bric-a-brac) starudija. briljantin (fr. brilijant (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje. up. briller sjati. cigle. brephos. brigante) drumski razbojnik. brillantine) kozi. brizomantija (grč. starež. breša (fr. brillanter) od dijamanata glač anjem praviti brilijante. hozntregeri. brizantnost (fr. telalnica. fig. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. brenovati (nem. razara. uštrb. veoma vatreno. odličnost. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. obzirati se na nekoga. utvrñ enju). divan. briketirati (fr. živahno. brigadist. mantis prorok) veštak u tuma č enju snova. brillant. brizo spavam. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. šteta. buntovnik. naro č ito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. brimada (fr. bricola. velelepnost. vidno se isticati. breskva (pere. brigadist (fr. izrada lica grañ evine (fasade) tako da se vide cigle. vo. bretele naramnice. zarezivati nekoga. tropheus) v. konjički podoficir u francuskoj vojsci. briser) rasprsnost. briljirati (fr. „krštenje" brucoša na taj na č in pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. zaobilazno. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. brillare) sjati. lukavo. briser. brezza) blag morski vetar. brikolirati (fr. brigata) l. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. brik (eng. brephos novoroñ en če. ne raditi č asno. brillante) iuz. blistati. brilaite (ital. rasprska-van. fig. brennen) l. tropheus hranilac) nastojnik. razne umetničke stvarčice. brigadir (fr. fig. briller. 2. brikola (nlat. bricoler) odbiti. rasprskava. briseur) lomilac. veli čanstven. bedemu. brizomant (grč. brycho škrgu ć em. bradu i brkove. blistavost. bretanja (fr. mala jedrilica sa dve katarke. brigmos. Brigantine) tor. brig. brillantine) gusto tkana pamu č na materija u mustrama. brizer (fr. brig (eng. rukovodilac radne brigade. brigadier) l. brigantine. . učiniti da se nešto odbije. ital. up. divota. odlič an. v. ital. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. razornost. briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. par brikol (fr. 3. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. remen. bretona (fr. blistav. brigantina (eng. hajduk. razbijač. svetleti se. briketaža (fr. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. lopte. breccia) kol. brigada (fr. raditi zaobilazno. prolom. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. plahovito. manteia prorica-nje) veština tuma č enja snova. brizo. briket (fr. fig. svetao. pokrajini u severnoj Francuskoj). presovati u obliku opeke. naro čito starinske. briqueter) popločati ciglama. sabijen u obliku opeke. raskoš. 2. fugovanje. nem. cigle sitan. up. krasan. voj komandant brigade. brigg) mor. prelivati se u svetlosti. briquette) nešto u obliku cigle. odsko či. briljantina (fr. briljantan (fr. brefotrof (grč. prednji valjak na spravi za predanje. brig) mor. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. ital. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. tropheus) zavod za naho čad. ital. bretela (fr. bretelle) uprta. briljantnost (fr. prekoramnik.. sijati. voditi računa o nekome. par bricole) posredno. lopte ili jajeta.

starinar. broiler) vrsta pileta za pečenje. osnovanom 1805. brokanter (fr. kulturno središte. nauka o sredstvima za ishranu. fig. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. broajon (fr. brokeraža (eng. bronza (fr. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. prebiti preko kolena. seizal. brioidan (grč. pocrniti. broker) trg. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. teška. god. vezivo. briskirati (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina. brunir) metalne predmete mrko uglačati. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. broderie) vez. bromid (grč. bromov preparat. vrsta žutog. slična vistu. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. logia) nauka o jelima. žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. brokatel (ital. telalin. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. briozoe (grč. broma jelo. brnistra (ital. osnovan 1753. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. figurama i sl. up. kon brio. senzarija. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. naročito slikama. trljanje boja. nlat. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). brioso) muz. garavko. bromoform (nlat. bromizam (grč. brokule (ital. vezenje. tečnost veoma sli čna hloroformu. brinet (fr. oseći se na nekoga. eidos oblik) bog. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. element. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. brusquer) brecati se. Brodway) „široka ulica". bromatografija (grč. oktobra do 24. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. jako nadražajnog mirisa. kićenje. velikom nem. bromium) xex. pre n. brinete (fr. — 9. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . ulep-šavati izmišljenim dodacima. bronzo. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. brojler (eng. nemetal atomske mase 79. bučno. srebrotkanica. broker (eng. makleraža. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. ulepšavanje. crnomanjast muškarac. bromos smrad. brumaire. bryon. nauka o mahovina ma. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. bridge) igra karata. briologija (grč. bryon mahovina. šumno. ginestra) bog. brodet (ital. prenagliti čime. nlat. sličan mahovini. bronze. brinirati (fr. krasiti. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. vladu u svoje ruke). morske. životinje iz porodice „pamekušaca". logia nauka) bog. reñe slatkovodne. broccato) zlatotkanica. sa utkanim krupnim cvetovima. broma jelo. zoon životinja) zool. Britiš mjuzeum (eng. novembra. cinka i gvožña. brokat (ital. so bromovodonične kiseline. broder) vesti. obično industrijske proizvodnje. mahovinast. svilom.909 redni broj 35. bromatika (grč. fig. brion (fr. bromural (grč. bromos) ned. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. crnka. obrec-nuti se. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. broma jelo. plameno. izvesti zlatom. brom (grč. ili samo od pamuka. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. živahno.. god. makler. broyon) tučak za mrvljenje. trovanje bromom. bromos smrad) hem. magleni mesec (18. hteti nešto brzo sprovesti. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. bronzana bolest med. utisnutim u zlatu i srebru.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. brodsrija (fr. e. bridž (eng. brimera UŠ god. tela-liti. legura (slitina) bakra. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. up. up. ital. broker) trgovački posrednik. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. znak Vg. crvenkastomrka teška tečnost. bromatometar (grč.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. brunet) crncurast. od svile i pamuka. mesto srebra. bromoformium) farm. brodirati (fr. bronzium) tuč. bromatologija (grč. upotrebl>ava se. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. brokantirati (fr. bojiti (ili obojiti) mrko. Brodvej (eng. srebrnaste boje. za izradu stonog pribora. naročito slikama. briozo (ital. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. bele. nazvan po izdavaču. srebrom. trgovina vezivom. bromos) fark. bryon. Brokhaus (nem. od 23. poznati lek za živce. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. lat. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. brunette) garavuša. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje.

brutto) trg. bronhijalni katar. bronhoblenorea (grč. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. bronhijalni (grč. brust-halter (nem. brontoterij(um) (nlat. poživotinjiti. brutoprihod celokupan prihod. bronchos. leva i desna.). bronchos. brontotherium) kol. nacrt. bronchos. kožu i dr. skotski. brutalizirati (fr. bronteum (grč. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. svilom). broširati (fr. bronho. tako da tkivo truli i raspada se. brocher) prošiti. skopeo gledam) med. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. bronze. brcnchia) med. gips. bakarnom bojom (drvo. dnevnik pazara. grkljan. bronchos dušnik. bronhofonija (grč. nameštaju) mrku boju. dušnik. . brujar (fr. bronzirati (fr. brćnchos. mrkom. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. brošurist(a) (fr. Brust-bild) poprsje. brćnchos) alat. broš (fr. bronhije (grč. bronhitis (grč. protkati. fr. rheo tečem) med. meko povezana knjižica. gnojavo zapaljenje dušnica. drvetu. brustbild (nem. logi'a) nauka o grmljavini. dušnice. bronhocela (grč. brumalis) zimski. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. knjiga dnevnog troška. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. klinasto pismo i dr. brumalan (lat. bruh (nem. hernija. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. zapaljenje bronhija. mykes gljiva) med. obojiti modrikastim prelivima na vatri. povezati knjigu u mek povez. protkivati tkaninu (zlatom. Bruderschaft) bratstvo. brochurier) pisac brošura.). težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. fig. bronchos. brćnchos. npr. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. krvarenje dušnica.(grč. uraditi nešto na brzu ruku. stvaranje kamena u dušnicama. bista. bronhostenoza (grč. temno sečem) med. brćnchia) pl. nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). Bruch lomljenje) med. bronte grmljavina. iz perioda krede. polomim) med. brošura (fr. dve cevi. brutalitet. bronzer) obojiti bronzanom. životinjska požuda. up. bratimstvo. bronhotomija (grč. rheo tečem) med. bronhomikoza (grč. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. brouillard) v. piskutavost glasa (kod promuklosti). brćnchos. spasmćs grč) med. brutalitas) surovost. brujar. bronte. up. brujon (fr. brćnchos dušnik) dušnički. bronhospazmus (grč. anat. o nepogodama uopšte. uzetost (ili: paraliza) dušnica. brćnchos. zverski. bronhije. brutificirati (nlat. srebrom. bronchos. phone glas) med. bronhoskop (grč. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. osuroviti. bronchos. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. bronhoskopija (grč. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. divljački. brutalitet (nlat. briinieren) davati nečemu (metalu. skopeo gledam) med. brontosaurus) kol. brunirati (nem. brutalis. v. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). pneuma dah) med. luksuzna igla za skop čavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). prvi sastav. grub. bronce (ital. bronc. bruderšaft (nem. bronzo) v. plesso udarim) med. brujon. surov. Brand) med. trgovačke beleške. tj. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. brutaliser) zlostavljati. crnom. neotesan. brontofobija (grč. ogromni kičmenjak. posutost dušnika. lithos kamen) med. bronhus (grč. blenna. prošiva-ti (knjigu). brouillon) koncept. brutificere) napraviti nekoga stokom. grubijanski. bront (nem. brutal) živo-tinjski. operativne otvaranje dušnica. bronhopneumovija (grč. bronhoplegija (grč. grč u dušnicama. mine-ral. zverski (ili: grubo) postupati s nekim. brćnchos. tuberkuloze pluća. na brzu ruku i privremeno. brćnchos. bronholitija (grč. životinjsko ponašanje prema kome. divljaštvo. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. suprotno: nego. bronhorea (grč. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. bez odbitka troškova. aparat za pregled sluznice bronhija. dug preko 18 t. brošura. grubost. bruto (ital. brontologija (grč. phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brochure) sveska. brum (eng. broche) zapinjača. guša. brošira (fr. brochure) v. sluz. učiniti da podivlja. koji se tiče dušnika ili dušnica. brovtosaurus (nlat.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. regnymi skrham. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. potpuno zanemari™. brutalan (nlat. kele posutost) med. brćnchos. bronhoragija (grč. brutalnost v. bronhijalni katar = bronhitis. štraca u koju se unose. cedefastog sjaja.

bukolski (grč. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. le č enje goveda. up. buboni (grč. bouquet) lepo probrana i ureñ ena kita prirodnog ili vešta č kog cve ć a. bujirati (fr. Budha (sskr. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bujatrika (grč. prosveće-ni". bouille. suis i Vg. Buddha) v. bukanir POJI. bubon preponske žlez-de. bujom. topuz. pena na pivu. zapaljenje žlezda u preponama. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. Buddha) „probuñeni. tj. bukolska cezura četr. pamu č na tkanina za postavu. Budha. micine. električna sve ćica. budala (tur. buljon. „sveti mudrac". za proširivanje suženih kanala naro č ito mokra ć nih. bubon) pl. morski razbojnik. pastirski. biige) plesan. bugia sve ća) med. posrednik pri klañ enju. religija koju je osnovao Budha. volja za život). glupak. um. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. bukagi) pl. ital. bouquiniste) prodavac starih knjiga. narediti) izvolite. bouillon) kup. buj (fr. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru gr č kih bukolič ara. Život je patnja. Americi. Buddha) pl. kardia srce) med. budisti (sskr. bubon. pomo ću čamca na vesla za koji je la ñ a vezana konopcima. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. biibalos) zool. bukolikos) poet. bogurek) bubreg. bukiner (fr. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv poti č e od francuske re či: boucan divlje govedo. buyurmak zapovedati. bubonocela (grč. pastirske pevanje. vrsta tkanine. .) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. zverokradica u Sev. u Indiji poštovan kao bog.. bukinerija (fr. bus govedo. bugzirati (hol. lista. bu ñ a. osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). book-making) sastavljanje knjiga. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. miris od vina. onaj koji voli da rije po starim knjigama. bubreg (tur. bujon (fr. bukmeking (eng. bubonalgija (grč. melitensis. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). v. obi čan na čin klañ enja na konjskim trkama. bukoliasmos) pastirska pesma. Buddha) pl. bus. kephale glava. glupak. aden žlezda) med. budhisti (sskr. figura u vatrometu. Budhizam. bez strasti i patnje. zapovedajte! buk (eng. kao posledica jačanja srčane muskulature. bukagije (tur. bu ñ (tur. bouquin) ljubitelj i sakuplja č starih knjiga. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obi čno u blizini spava ć e sobe). u č enje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). gume. iatrike lekarstvo) sto čno lekarstvo. okovi na nogama zatvorenika. bozdogan) vrsta starinskog oružja. fig. bubalis (grč. Br.bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. bougie. Bruchgold) izlomljeno. . tj. nlat. buvoličar (grč. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañ enja ili se sam kladi. književno delo. čija se filozofija sadrži u dve ta č ke: patnja i spasenje. bubon. budhizam. idila (naro čito kod rimskog pesnika Vergila). valjkasta šipka od voska. uvećanje. že ñ za životom. bukanirati (ind. stanju blaženog mira. fiz. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise). buksiren) mor. book) knjiga. Buddha). bukolike) post. afrički jelen. bužija (fr. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u de č ka. bukolikos) poet. seoski. govedo. budizam (sskr. up. cvet. zatim zadnjeg creva i jednjaka. uzroci patnje su strasti (tj. gusar. antikvar. vući lañu pomo ću parnog broda. Buda (sskr. algos bol) med. v. buket (fr. bukoliazmos (grč.bubonulus (grč. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. Buddha) v. kaučuka i sl. bub-njice. kila. nm. bus. pastirska pesma. antikvarnica. bubikopf (nem. Bukefal (grč. hipertrofija srca. bolest prepona. bukasen (fr. ned. ro ñ en oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. budala) ludak. kele) med. budizam. neprerañ eno zlato. bouquinerie) trgovina starim knjigama. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. ind. budoar (fr. bukardija (grč. prosutost prepona. bubonadenitis (grč. bubonulus) med. pristalice religije i filozofije budhizma. bujrum (tur. profesio-nalni kladilac. za razliku od totalizatora. bubon. bukmeker (eng. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. boucanier) lovac na bivole. Budhizam (sskr. antilopa. pisac pa-stirskih pesama. put ka osloboñ enju vodi ka nirvani. bukinist(a) (fr. bukanje (fr. spisak. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). limfati č ni triper (kapavac). u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. buzdovan (tur. nicine. bukolika (grč. bouquineur. budhisti.

bulinirati (fr. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. Bundesver (nem. četrdesete deo rijala. plik. glavičast. tuñi. a odlikuje se naročito time što se. izdao nemački car Karlo IV. čvornovat. glupost. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. fig. ukrasi. gomila ljudi. voj. buliran (lat. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. verski obrazovana muslimanka. bulumenta (ital. bullitio) klju-čanje. nepošteno trgovati. bungalov (eng. jelo od nje. nazvan po francuskom rezbaru A. bulist(a) (lat. udata žena. krompirast. tvrñava. naro čito na dorskom frizu. široka i lepa ulica zasañena drvećem. veliki engleski pas širokih grudi. bullire. bulbul (arap. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. napomena ili kratka priča. mnoštvo (obično stoke). liga. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). mera za konac. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. buldog (eng. oko 60 st duga č ka daš č ica od tvrdog drveta. bulbiferan (lat. na povelji. kratke i duboko usečene njuške. bund 1. bouillon) kup. gomila. smotak. glavica. bul (fr. bul (eng. der Bund) savez. 2. buljubaša. 2. buljuk (tur. rulja. buli) l. rad od drveta sa metalnim umecima. jagnjeća koža". bulbul) slavuj. buljuk-baša (tur. bulla aurea) zakon koji je 1356. životinjska glad. talasanje. bujon. f ero donosim) bog. pečat od voska ili metala na povelji.) pl. bum (eng. bulbosus) lukovičast. mutna. bul dog) 1. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. bulla) 2. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). buljon (fr. velika gomila. boliik) l. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. bulbozan (lat. lat. bunda kaput) krzneni kaput. bula.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. bulevar (fr. Ch. tetka) 3. sabornica. mora da projuri. (nem. bulbiforman (lat. zapovednik jednog buljuka. snabdeven bulom. bulbus oculi) anat. fig. pljačkaš. boule. buleuterion (grč. onaj koji nije u opticaju. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. god. oličenje engleskog naroda kao celine. bukskin (eng. nlat. metež. bola strina. bulicija (lat. kapetan. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. krasti. bukcinator (lat. kugla. pločama ili grudvama. bulbus okuli (nlat. zbijeno) 1. Boule (1642—1732). potvrñen pečatom. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. bullatus) zapečaćen. boulingrin) v. bunda (mañ. bullterier) vrsta engleskih pasa. Služi kao oružje. buccinator) trubač. bull-finch) sp. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. tj. papirići. bulimija (grč. velika. glavna ulica. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). hartijice. tako da mu se vide prednji zubi. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. daš Bund) svežanj. neodoll-va. na trkama s preponama. društvo. bulla) 2. povelja sa takvim pečatom. anat. . boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. mera za staklo. bik. gusta trnovita živica kroz koju konj. vreva. buleuterion) većnica. bulla) l. mišić duvač. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. bus. ned. 2. bula (lat. foltamente gusto. obrazni mišić. bedem. bula (tur. 2. bularij(um) (nlat. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. bulla) pisac papskih bula. buljen (eng. vrenje. glavičast. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. urnebes. velika količina (nečega). bulengrev (fr. bulimfa) med. skupštinska zgrada. bulom zove šegrt majstorovu ženu. sitan papirni novac u Rusiji. bungur (tur. boulevard) šetalište. očna jabučica. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. stran novac. npr. bula (lat. čorba. lopta. Džon Bul. hladnokrvnosti i dr. boling-grin. up. zlatna bula (lat. buckskin) „jelenska. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. bulla. forma) koji ima oblik lukovice. kap-sla koja služi kao pe č at koji visi o vrpci. luk. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. uzana. vraća onome koji ju je bacio. bulbus lukovica. zavežljaj. bulbus (lat. bumaški (rus. bul-finč (eng. ako ne pogodi u cilj. izbacivanje mehu-rova. bulbus. muslimanska žena. books) pl. buke (eng. zimski kaput postavljen krznom. krvava ili gnojna tečnost. bulterijer (eng. bouliner) mor. neotesanost. odličan lovac na miševe i pacove. bulbus) lukovica. BulbulderSlavujev do. bumerang (austral. kranion lubanja) arh. boltikbasi) četovoña. (nem.

seljaka i plemića. up. up. i s druge strane proletera. buraska (ital. bura 1. bunt (nem. tur. bordižati. Burg) zamak. S ekonomskim jačanjem buržoazije ja č a i njen politi č ki položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. 2. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlu čiti da priñ e nijednom od ova dva snopa. takoñ e: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. burka (rus. zamka. koji isklju čeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. pošto se. a tek posle stihovi. bouts-rimes) pl. ćifta (u ovom zna č enju više je u upotrebi buržuj). nakaradan. mala burleska. nlat. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. usukati) 1. buranj (rus. duboki bas na orgulji. 3. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. bourrasque) bura. ć iftinica. imu ćna žena. boer) „seljaci". šaljiv. burze muskoze (nlat. iznenadna nepogoda. birader. buržoa (fr. dlaka za punjenje stvari.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. dvorac. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. Buridanov magarac fil. birader) brat. gazdaška žena. ital. bourdalou) traka. burlak (rus.) savezna skupština SR Nemačke. nagao vihor. bourse. uli čno) od napada iz vazduha. buret (fr. bora) severoisto čni vetar s kopna na severnom Jadranu. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. s jedne strane kapitalista. burlesque) smešan. burda) Muhamedov ogrtač. burdalu (fr. bursae muscosae) pl. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. burdelj (fr. burla. burgus. bunting (eng. burag (rum. sluzne kesice. izostavljanje reči pri sla-ganju.) savezno veće. bura 2. burra. buržoa) 1. fr. prostor. burazer (pere. besmislica. burg) 1. up. buntdruk (nem. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. buržoa. bourg. Bunker) l.Bundesrat 133 burma zija 2). burleska (nlat. muzič ki komad humorističkog karaktera. bordel) v. fig. tip. burlesco. burleskni (fr. buržoazija (fr. 2. vrsta šarenog francuskog platna. Bunt savez) buna. koji se pripi-suje francuskom sholasti č kom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. pesak i dr. lakrdijaški. burka. byrsa) v. vune. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. Afrike holandskog porekla. pere. burdižati v. bourrette) tkanina od otpadaka svile. burleta (ital. pripadnik buržoaske klase (v. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. buržoa- . prvobitno: naziv za grañ anstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). bourgeoisie. 2. burda (arap. betonsko sklonište (ku ćno. kor. jabukama. 4. burdon (fr. borek) vrsta pite sa sirom. burza (fr. berza. bordel. bunker (nem. ital. Buntdruck) štampanje u više boja. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. (ital. (fr. 3. gr č . jedan od dva doma parlamenta u SR Nema čkoj i Republici Austriji. burgija (tur. Bundesrat. predstavnički dom parlamenta. izliv zlovolje. malograñ anin. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. podvala. Bundestag. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. borra) otpaci od dlake. gajtan na šeširu sa kopnom. bourgeois. med. pe č albar. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. buraš. burma od burmak zavrteti. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. bourre.. bu-rime (fr. prvobitno: (francuski) grañ anin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. burrasca. stanovnici Juhe. spremište na brodu za ugalj („ugljenica"). buricu pupak) želudac životinje. Buri (hol. prema tome. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. burlesque) poet. lakr-dija. burma (tur. voj. izmišljotina. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañ u stihovi." buržuj v. burletta) mala vesela igra. varošanka. nezadovoljstvo. tvr ñ ave. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. mala tvrñ ava. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. bourdon) ouz. cement. mesom. fr. burek (tur. kapitalisti čku. burg (nem. buržujka grañ anka. Bundestag (nem. veseo i nestašan muzič ki komad za ples. šala. ljutine. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. naro čito kao la ñ arski radnik na Volgi. v. nemački Burg. fig.

burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. bufa (ital.. . bouton. buton (fr. butirin (lat. bursitis (fr. butyrum) hai. buffer) odbojnik (na vagonu). bucov (mañ. neobuzdan. računska godina. brzi soloples bez pripreme. staklo. bik. a drugi — obrnuto. bourse) med. buter (gr č . bottone) dugme. u Indiji). zasićeni ugljovodonik (S4N10). ital. čep. bushel) engleska mera za žito. budget. nazvana po nem. butiga (ital. boutique) prodavnica. sa volovskim očima. muz. mappš. butada (fr. up. bouffette) kićanka. burnetizirati. nlat. 36.burmut snog kamenja. buftalmičan (grč. volook. zatvara č . merica. omnibus svima) v. med. bussola kutijica. fr. butrola (fr. detić. bouffonnerie) šala. butun (tur. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. kojem je. burunotu) sitan duvan i dr. metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. najmiliji konj Aleksandra Velikog. futrola za karabin. sladunjava i opora ukusa. obi č no od bele vunene tkanine. Butter) maslo. neravnina (na svili). naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. komi čar. bivol. butiin) sav. par butad (fr. buter) hen. up. Bu-kephalas) „volovska glava". bottega) prodavnica. komične opere. strophe okret. boutiquage) torbarenje. bouchon) zapuša č . but (eng. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. bustrofedon (grč. vrsta rečne košljoribe. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. hirurgu Burovu (1809— 1874). bufoverija (fr. Bukefalos. ceo. par boutades) prema ćefu. buffone) šaljiv čina. potpun. bufeta (fr. lat. butikaža (fr. Bucefalus (grč. lat. maslena kiselina. bursa (ital. . manteia proricanje) gatanje u dugmeta. bouteille. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. butelja (fr. burnus. ital. butsel (fr. biis vo. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). puxis kutija od šimširovine) fiz. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). dvorska budala. bufalo (eng. butan (grč. biityron. = kapričo. otoka i dr. bucak) ugao. temnjak. nem. prebrojavanje dugmeta na kaputu („ho će-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. budžet (eng. čireva. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. trgovina na malo. sluga. minñuši. maslac. opera bufa komična opera. trgovanje na malo. laka komedija. burmut (tur. 2. lakrdije. bus.349 1 (u SAD 35. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. kiselina putera. vitica. lat. grč. bezbojna tečnost. sa kapom. omnibus. lakrdi-ja. buš-tru (fr. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. borsa) kesa. buczo) zool. pupoljak. sastaviti.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. butum. sastavljati budžet. radi uspomene. rastvor baznog aluminijevog silikata. neke ustanove i dr. vrsta gasa. lakrdijanje. fr. mornarski kompas. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. puter. trubni znak za sedlanje (kod konjice). bouton. posilni. bus (eng. bottiglia) boca. doset-ka. ophthalmos oko) ned.. puce. bouteselle) voj. butyron. zavrtanj. kurir. butik (fr. boutonniere) rupica za dugme. merov. butonjera (fr. burnus (arap. boutade) duhovita šala. veseo. kut. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. bufer (eng. nov čanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. butirometar (grč. bufov (ital. ital. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. lakrdijaš. butyron maslo. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. flaša. burova voda farm. sirćetna mirisa. biis govedo. na mahove. buffalo) zool. predračun prihoda i rashoda uopšte. bušel (eng. upotreblja-va se za obloge kod rana. bradavica. 134 buš-tru burnetirati v. bufo (ital. lat. bufon. pun života student ili mladić uopšte. momak. nem. budžetirati (eng. za ušmrkivanje. bolgia. ven č ani prsten. buxula. buton (fr. puxis kutija. up. bubuljica. buda (ital. šraf. 2. finansirati po budžetu. bufo karikato (ital. kao što idu volovi pri oranju. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. dućan. gr č. buljook. bulga kožna kesa. burš (nlat. budget) l. burnetizirati (eng. boot čizma) sprava za mu čenje u obliku čizme. bournous) ogrtač bez rukava. bušerizirati (fr. busija (tur. pusu) zaseda. busola (ital. dućan. stvarčica slična dugmetu. bursa. ćošak. buffa) šala. butonomantija (fr. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). Aspina gaga i Alburnus mento. butyrum.239 1). budžak (tur. (krupan) brilijant u obocu. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana.

protuva. kao skraćenica: V= votum. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). vaganti (lat. za ukras. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. 2. fig. jaža. leventa. e. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. vagon restoran (fr. v. čisto živčana pojava koja dolazi. 2. grč.A E I L O RU 147/ V V. vadiš jemac) prav. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). probisvet. posuda. Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. kantar. jedan od najstarijih kulturnih. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. stidnica. za odreñivanje težine tela. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. skitnice. zigurat. Babel. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. vaginitis (lat. vadium. va! (fr. kolovoz. tzv. zidana s namerom da dopre do neba. haos. jemčenje. vas sud. vadla (nem. vagabundus) skitnica. vagabund(a) (lat. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama).= vide vidi. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. god. vadij(um) (nlat. terazije. igrati va bank staviti sve na kocku. jarak. vaza (lat. vadimonium) prav. vassal) klevetnik. tj. vazal (nlat. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. vade mecum) „hajde sa mnom". uputstva. vagina) med. vagati (nem. tumači. \=volt. vol. hem. vas. tj. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. e. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. podsetnik. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). va) vredi.= volumen. verne prevr-ni. v treće slovo naše ćirilice. vagonet (eng. može. vadimonij(um) (lat.. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida. ro-dulja. novac koji se polaže na ime jemstva. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. metež. fiz. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. jemčevina. fr. skopeo gledam) med. Wade) list noge. wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. vaše) uzan sud za cveće. sveti sudovi. vagari skitati se. \=aanadijum. vaza sakra (lat. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. pre ne. fr. dolazak na sud. klevetnička zakletva. vagon-li (fr. vagina) alat. v). zapaljenje vagine. Vavilon (hebr. vaga (nem. tumarale.. mali vagon. rok dolaska na sud. nered. vaša sacra) pl. dvadeset osmo naše latinice (V. pre n. važi. UP> = veber. \Č=vat. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". salonska železnička kola. fr. zbirka priča (ili: anegdota). god. lutalica. val. vagaš (mañ.— valuta. beskućnik. va banque) „važi za ceo bank". podanik. prestonica Vavilonije. \9=volfram. eng. meriti na kantar. rov. vademekum (lat. pometnja. vagina) ned. waggon. vaginoskopija (lat. . vadimonii desercio (lat. vazalagijum (nlat. jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). po Bibliji. lat. vagon-salon (fr. vasallus. fig. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. vagas) l. zbrka. stidnični. \. vagina. sveto sasuñe. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. lutalice. naročito kod mladih žena. va bank (fr.. bitanga. vaginalni (nlat. = vi-ce versa. vazna. grčevito stezanje miši ć a vaginalnog ulaza i karličnog dna. ili ostati ili propasti. trgovačkih i političkih centara. vaginizam (lat. I. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud. wagon-salon) salonski vagon. vagiva (lat. v. rodnica. Mojsije kn>. vagon (eng. lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. vavilonsko ropstvo 1.

povišenom temperaturom). vaktile (arap. vaše) v. ektome isecanje) kec. vas posuda. sada: široka ulica u zal. tur. znat. hayat. teška do 3 kg. usporenjem krvotoka. Vajl-Feliksova reakcija . vajkaunt (eng. grč. vajzbratna (nem. prekookeanska parobrodska linija izme ñ u Liverpula i Njujorka. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vaiz (arap. Bazedova bolest i dr. vaktiyle) u staro vreme. opadanjem temperature). tur. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naro čita poslastica. nezauzet. slobodno je. vakantan (lat. vajda (arap. poreza. viscount) v. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istoč nom kraju Londona. poja čanim krvotokom. Vajthol (eng. stezanje krvnih sudova (sa pove ć anjem krvnog pritiska. nezauzeto je. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. tehni-ci itd. ništavost. po nekima Mavara. vakuirati (lat. vikont. upražnjenje. kresta ružičasta. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. ispunjene vodnjikastom tečnošću. trem. vazna (lat. up. vacuitas) praznoća. živci što sužavaju krvne sudove. vakant (lat. vakat (lat vacat. pastiri. ispražnjavati. vazokonstriktori (nlat. prazno je.vazektomija 136 vakuole smann. vacatio) osloboñenje. vreme. nekada. vakat (arap. upražnjenost. činovnike i dr. <•«. osloboñe-nost od neke obaveze. školski odmor. vakantno imanje prav. u koju spadaju trgovci. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. vacare) 1. vajsmanizam biol. nepopunjen. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. noge žute. zemljoradnici i zanatlije. neštampana strana (iza naslovne). vaccus nezauzet. Vajt star lajn (eng. vazodilatacija (nlat. Vaisya) treća indijska kasta. Vajnbergova reakcija med.. upražnjenost (npr.. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). nedostaje. fa'ida. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). od 1760. doksat (u seoskoj kući). vazektomija (lat. upotrebljava se mnogo u farmaciji. sudski odmor. vajtbojs (eng. tur. 2. kod knjiga: čista. praznina. vakuole (nlat. nepopunjenost. vajat (arap. potomci rimskih robova. vaišnave (ind. vas. serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). naslednika. vajandotka (eng. Vajtčepel (eng. zbog svojih odli čnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. fayda) korist. tur. evakuirati. vazomotorna neuroza ned. vaza.-tur. čas. upražnjen. vazoneuroza (lat. vakit) 2. iz kojih se stvaraju nove ćelije. vas sud. poznavalac verske literature (kod muslimana). vaišja (ind. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. znat. vacans) prazan. vacantia) upražnjenost. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. omanja. znat. vacatura) upražnjavanje. kao ii. vasoconstrictores) pl. hayat) 1. Weissbraten) belo meso sa obe strane ki č me. fr. sama molitva. imanje bez zakonitog gospodara. slobodan) imanje bez vlasnika. nema. vasoconstrictio) med. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. prazno mesto (naročito parohijsko). bog. vakuitet (lat. vaqueros) pl. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. nezapremljen. poreklom iz Amerike. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija. up. sujeta. vasomotores) pl. beli momci. vasodilatatio) med. teoriji kli-cine plazme. vajtbet (eng. vazelin (fr. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). taština. vazodilatatori (nlat. vo ć a i sl. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vazokonstrikcija (nlat. vakacija (lat. učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vakancija (nlat. raspust. vacare biti prazan. vakeri (šp. višnujit. vaseline) he«. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. White Star Line) „Linija bela zvezda". i kao takvi prezreni. oboljenje živaca krvnih sudova. srednje veli čine. vazomotori (nlat. Wyandotte) vrsta kokoši. nosi 140—160 jaja godišnje. grč. interes. neuron živac) med. whiteboys) pl. ili žuć kasta smesa polučvrstih ugljovodonika. vacuolae) pl. vreme muslimanske molitve — namaza. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se spre čilo oploćavanje (uškopljenje). dobit. nameta i dr. zool. vasodilatatores) pl. vakatura (nlat.) pl. waqt. vacuare) isprazniti. osmatrač vakuuma kod mašina i dr. npr.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. vakuist(a) (lat. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. fa j da. nekog mesta). mineralna mast bez mirisa i boje. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vaiz) propovednik.

valencije. potvrditi. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. lat. valanske čipke različite vrste. hrabrost. valenciennes) pl. vakcinisati= vakcinirati. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. eidos vid. 2. sa dva atoma. nlat. zdrav. valdenzeri pl. valencije (nlat. kalemiti. zaliv. valva (lat. vrednost koja se očekuje. vidovita žena. potvrñivanje. valvere) ocepiti. valor. leonisti. up. izvršiti pravnu formu overevenje. vredan. sabatati. providan pokrivač za lice. variola kravlja boginja) ned. u obliku monograma. bolesnička sobe. valise) putnička ru čne kožna torba. stavljaju ispod svojih bula). ostajte zdravo! bene valete! (lat. vakcina (lat. valvaciona tabele fin. pravio valjan. v. koju je osnovao 1176. utvrñivanje u polju. wa-llah. valabilan (fr. nazvanih po šp. validan (lat. vaccinatio) med. zatva-rač. valva) krilo vrata. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. čarobnica. mahuna. vodovode i dr. valvatio) fin. vakuum (lat. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. voile) l. thera-peie lečenje) med. valacija (nlat. živeo! valedikcija (nlat. zaista. biti punovažan. vale. vaccina. priznanje pravne važnosti nekog akta. vodene boginje. vallatio) voj. valerijana (nlat. crevima). vaccina) med. valida (arap. venama. v. junaštvo. krepak. valvulae intesti-nales) pl. lažne. validatio) potvrda. cepivo. valvula) znat. valiza. naročito zvani č no utvr ñ ivanje vrednosti izvesnih .mleka u prahu". bolnice. valiža v. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. valansjen (fr. valah (arap. mati. validitet (nlat. biti previo voljen. kravlja maja protiv velikih boginja. valore) vrednost. nlat. utvrditi cenu nečemu. punovažan. košuljice. valutirati. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). vaccina. vala) l. lečenje vakcinama. vale! (lat. prevna važnost. grč. punovažan. odeljen. izražava se empirijskim brojem koji označ ava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. valeur en attente. važeći. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. valetudinarij(um) (lat. cepiti. vacuum) prazan prostor. dugačka uska dolina. praznina. ošančavanje. trajanje note. overevenje. hen. valeriane officinalis) bog. odista. valensija (šp. sirotišta. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. tur. pravio važan. prevna vrednost. vakuum-metar (lat. valable. valui-rati. u Lionu Petru s Valdus. podizanje nasipa. valer (fr. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. pelcovanje. snažan. cepljenje. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. jedna lekovita biljka. valvirati (nlat. vacuum prazan prostor. valvacija (nlat. v. crevni zalisci. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. hartija od vrednosti. javne biblioteke. prav. tatara. valvula (lat. grč. kalemljenje boginja. važnost. validacija (nlat. valentia) vrednost. u propisnom obliku. mati bivšeg turskog sultana. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. baš. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. bezvazdušni prostor. ital. vacca krava. vallahi) bogme. npr. en recouvrement) trg. podizanje bedema.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. koji važi. valete) budite zdravo. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . tur. do sedam atoma jednovalentnog elementa. vakcinoterapija (nlat. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. valetudinarium) bolnica. valeur. prav. e baš. neprave kravlje boginje. vakcinirati (nlat. škole. muz. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. odrediti vrednost. validare) overiti. vakcinoida (nlat. reformatorska sekta. valere biti zdrav. va lete! (lat. eventualne buduća vrednost. gr č. gradu Valensiji. valere) jak. cena. overa. validirati (nlat.. valiza (fr. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. biti jak) zdrav bio. pelcovati. uvala. vale-dictio) pozdrav na rastanku. vakuum. valvule intestinales (lat. valenca hen. velidus. vaccina sc. val (fr. valere vredeti) valjan. ljuska. bog. vala (stnord. waqf. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. validitas) prav. valle) 2. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. validet) roditeljka. oblik) med. vakcinacija (nlat. zaklopac. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. ljuštura (u školjke). vala (ital. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. vakuf (arap. zalistak (na srcu. oproštajni govor.

vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. up. IX do 21.žena-demon". umrla oko 780. valor (nlat. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. sedište bogova i junaka. šp. valuirati (fr. vale. vanadij(um) (nlat. skitnica. valkire (stnord. valjenke (rus. Valhala (stnord. vapila. vandrovkaš. divlji i surovi varvari. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. pesma o vandrovanju. vindemia) „mesec berbe". germanskogotsko pleme koje je.. od Š veka n. up. vampiro. Walpurga) svetiteljica katoli čke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. zbog čega im je kurs nestalan. tur. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. H. Valholl. vandal(in) fig. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. ratovalo s Rimljanima na Rajni. odreñivanje vrednosti. metal. up. vavdrokaš v. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. vile. vanadium) hen. zaštitnica od vradžbina i veštica. u V veku pusto-šilo Galiju. po njegovoj zapovesti. vanilizam (fr. Španiju i Italiju. kao vesnice. dumping) devalvacija novca. vale (fr. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. (nlat. vanadijum. zavodnica. walorisieren) izvršiti.. vanille. valutni papiri fin. povrać anja i sl.. boginje bitaka i suña je boraca. skitnja. u nedostatku hrane. Vandali. u rudama gvožña i olova. otisnuti se na vandrovku. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. skitati. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). Wanne kada. one su. „Faust").. pri dnu uži. kao zamena prirodne vanile.. vainilla) bog. proceniti. otuda fig. vandrovkaš (nem. maja. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-ju ći sva umetni č ka dela i spomenike. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. zanata i sl. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. napada sisare. pesma vandrovaca. valor) vrednost. vallomas iskaz) poreska prijava. fr. novac. wali. a 455. naročito u jelu. luta po svetu radi trgovine. za pranje posuña. vandalismo) vandalska ćud. wandern putovati) lutati. Vandali (lat. valutirati (ital. vandla (nem. valorizirati (nem. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca.942. valkover (eng. trovanje vani-lom. dobiva se i veštačkim putem. tj. valcer. vendemiaire. po tome zool. valuta per dato) trg. up. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti. nem. valutare) v. valkyrja. nem. znak V. vandemijer (fr. ital. cena. u svom sastavu i obliku. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. ptice.valija 138 valcer (nem. valuta per dato (ital. aromatična materija vanilinog ploda. u službi boga Odana i.. vampir. procena. vanadin. valvirati. valuer) v. pa i čoveka pri spavanju. valkire. Valpurga (nem. vandrovka (nem. zanata i sl. valor ekstrinsekus (nlat. kaca) širok kuhinjski limeni sud. vrsta novca. vanadin (lat. valuta) „vrednost". izvršavati valorizaciju. gde je kao opatkinja jednog manastira. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. valor intrinsekus (nlat. prekomerno puštanje krvi. Walkuren) pl. valpurgijska Hoh prva majska no ć (v. v. dovode mu one koji hrabro poginu i. ad valorem) prema vrednosti. Vanadis) hen. probisvet. vami (eng. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. procenjivati veću vrednost. vanilija (fr. vandrovati (nem. Vandali. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. valorizacija (lat. element. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). donose pobedu. od 22. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. usled toga što je protivnik postao nesposoban. carev namesnik. . gr čeva. valuta (ital. divljaštvo. Grka i Rumuna. fin. muzički komad za ovu igru. hartija od vrednosti. vampir (slov. lat. e. vanille) hen. vapdalizam (lat. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). valor vrednost) trg. i sisa im krv. valvirati. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valenki) čizme od sukna. up. u Valhali. čovek sklon divljačkom uništavanju. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. Walhalla) u nord. valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. wandern) čovek koji putuje. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. valse) v. valija (arap. Vandali) pl. Gete. atomska masa 50. . vrednost od danas. valutni damping (eng. valovvica (mañ. vali) guverner. ad valorem (nlat. s druge strane. Valhala. vampirizam med. tj. redni broj 23. vanille) med. sa pojavom proliva. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. novac koji je. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. ital. pronañen 1830. vanilin (fr. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara.

odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. varijanta (lat. varvarin. podvrsta. pismo. varijabilnost (nlat. raznovrsnosti. vaporizirati (fr.84 t. vaniloquentia) hvalisanje. sve je tašto. proširenih vena. mutan. ventouse) ned. koja se razlikuju jedna od drugih. varikocela (lat. svaštarije. 2. variato) muz. kvrgav. koje su kod ove odvojene jedinke drukč ije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste. pretvarati u paru. poprskati prskalicom. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. varzilo (prema zemlji Brazilu. gimnastičke produkcije. praznina. hulja. raznolikosti. 1. variabilitas) promenlji-vost. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. varikomfalus (lat. štrcaljka. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. vaporirati (lat. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. brbljanje. varix. raznolikost. npr. ili britva. biol. nestalan. vaporacija (lat. warrant) trg.. varicosus) med. vaporiser) ispariti. fiz. varietates) pl. jedna vara iznosi 0. vapor. barbaros) v. varijabilitet. različit tekst (v. hvalisavost. proppfenje pup-č anih vena. variantes) pl. vapor. čuvati se. varia. step korak) v. prolaznost. parni. nejednakost. pesmu. varix proširenje vena. razreñ ivanjem vazduha u njoj. promenljive količina. kele) med. raznovrsnost. kolebanje. ples. bolesno oticanje vena. različitosti. nepoetojan. . varius različit) pl. vaporatio) isparavanje. varijante). podeljak koji pokazuje promenljive vreme. žonglerske veštine i sl. ital. vantoz (fr. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. variatio delectat) posl. tj. probisvet. vetrenje. varanted (eng. bog. svaštice. odlika. verijeteti (lat. astr. 2. vanitet (lat. zarijetet (lat. preinačeno. Bandsage) l. nalog za hapšenje. od 19. vaporimetar (lat. varijacija (lat. prividno. deklinatorijum. proširenost vena. vara (port. pome-šane stvari. variks (lat. ispa-ravati. ote č enih vena. grč. promenljive. naduve-nost. razne stvari. evaporacija. svakovrsno-sti. oticanje vena. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. varix) med. vapore para) parobrod. propalica. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. prividnost. stara. Španiji i Južnoj Americi). varicositas) med. menjanje. vaporisatio) isparavanje. vanjkuš (mañ . varijato (ital. pisamce. variable) promenljive vrednost. varijacioni kompas fiz. vaporosus) parovit. napor (lat. vankos) jastuk. varant (eng. vaporisateur) sprava za izbacivanje te č nosti (mirisa. razbiti u kapljice. barbarizam. vancaga (nem. ventose) „mesec vetra". kupica. varvarin (gr č. svaštine. delimično odstupanje od jedne teme. vanitas vanitatum (lat. grč. u stanju barometra. arh. varijante (lat. punomo ć . varia (lat. varius) l. varak (arap. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. tur. vanjkušnica (mañ. zool. variabilis) promenljiv. varikozitet (nlat. vaporizater (fr. prazno. barbaros) v. varak) list. espapna založnica. pretvoriti u paru. nož. lit. sklon menjanju. vari jete (fr. tupa sekira. maglovit. vanilokvencija v. varijabilnost. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. raspršiva č em. varaq. v.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. up. vardati (ital. vaporozan (nlat. lit. vantuza (fr. vanitas) taština. nevaljalac. parna lañ a. sredstava za pro čišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. prazan govor. vaporizacija (nlat. vankos) jastučnica. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. vrebati. promena je prijatna. varietas) različnost. pretvaranje u paru. varvarizam (grč. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bi ć a). 2. Š. uan-step. grč. muz. guardare) pokr. naredba. oduška. vanstep (eng. paziti. varijabl (fr. varijabilan (nlat. v. isparavati. vanilokvencija. pretvarati se u paru. prskalica. pun pare. sujeta. vanilokventnost. razmetljivost. listić. proširenje vena. uobraženost. up. ništavnost. metron) instrument za odreñ ivanje zapremine ili pritiska pare. P do 20. promena veseli. raspr-šivač. nejasan. vaporare) pušiti se. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. slavoljubivost. ništavno. variae lectiones.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. variatio) promena. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. omphalgos pupak) med. one jedan. varikozan (lat.

Vatikan (ital. variolis (nlat. vastitet (lat. izgrebenata i pre čiš ć ena vlakna finog pamuka složena kao listovi. ne slagati se. vasilika v. vaskularizacija (lat. najduža skijaška trka na svetu (86 km). razvijati ariju ne menjaju ći osnovni motiv. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. vrhovna uprava rimokatoli čke crkve. libela (ravnjača). nuz. Wasserwage) zan. bolestan od boginja. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. oboljenje od velikih boginja. varmeñija (mañ. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). vaskulum (lat. ned. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže la ñ e. koji se tiče krvnih sudova. varicele (nlat. imati promenljiv uspeh. fatelin. variometar (lat. vatirati (nem. mali sud. vodotisak. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). varicellae) pl. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. grč. vat (skr. fig. delimično odstupati od čega. velike boginje. W) fiz. kravlje boginje. water-twist) konac izrañen na vater-mašini. vater-klozet (eng. wattieren) podmetnuti vatu. variolacija (nlat. sudovit. vaserkopf (nem. fig. vater-linija (eng. sudić) ned. water. variolatio) med. grč. vaskulozan (nlat. razilaziti se u mišljenju. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. proširene vene. vasculosus) zool. variola. varinas) najfiniji ameri č ki duvan. ned. male boginje. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. biti raznog ili drugog mišljenja. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. variolizacija. naziv po škotskom fizi č aru Džemsu Vatu. nlat. variolosus) ned. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na gr č kom jeziku. variole (nlat. bazilika. water polo) igrač vater-pola. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. water-ballast) odeljenje lañe. vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. vaterpolo (eng. stvaranje krvnih sudova. up. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. HP 1869 — 18. waterproof) materija koja ne propušta vodu. vata (nem Watte) higijenski pamuk. vasculosa) bog. vaterpolist(a) (eng. variolae vaccinae) pl ned. vasculum) alat-.000 soba. mćtron) fiz. 1000 W čini 1 kilovat (kW). avij. vaterpruf (eng. unositi izmene u što. oblik) pl. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). flebektazija. donnijeg švedskog kralja. varius razli č it. variare) biti različit. belim robl>em. žilica. v. UP 1870). variole vakcive (nlat. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. vatelin (nem. gr č .varivas 140 vatirati varinas (tl. vasculum mali sud. vaservaga (nem. promeniti se. bog. papska vlada. v. bog. vascularis) alat. zgrada u kojoj se on nalazio. Vasilike (grč. eidos vid. početa u VI veku i stalno proširivana. prot-kanost krvnim sudovima. naročito podmornice. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. prostranost. vater-mašina (eng. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. menjati se. papska politika. velike boginje. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. neizmernost. variolizacija (nlat. pun krvnih sudova. zapaljenje krvnih sudova. vas sud. water-polo) sp. vaskularan (lat. varirati (lat. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). viruela) pl. varices) pl. sudov-ni. vaskuloza (nlat. vas. bogat sudovima. variolisatio) med. vodene boginje. varmegye) župani-ja. svaki aparat pomoć u koga se mogu meriti kolebanja jedne fizi čke veli čine. vaskulitis (lat. . tako da sada ima 11. blaži oblik velikih boginja. vasculari-satio) biol. variolae. vaserdruk (nem. ned. razlikovati se. vasa sp. nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. sastavljen od sudova ili kanala. water-closet) moderni higijenski nužnik. prave boginje. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). varices (lat varix.. proširenje vena. kišni ogrtač od takve materije. pustogl. čovek s takvom glavom. varmeñe. variolis) ned. rošav. vaterman (eng. mechane) mašina za predenje koju kre ć e voda. Vasermanova reakcija ned. održan u Vatikanu. variolacija. variolozav (lat. engleski nužnik. up. županijski ured. sudi ć . šp. glavni sasto-jak biljnih sudova. postaviti vatom. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. med. varioloide (nlat. boginjav. glupak. * vater-balast (eng. vater-tvist (engl. rukomet u vodi sa sedam igra č a u svakom timu. vastitas) praznina.

predstavi. konjanik stražar. U upotrebi i danas = 82. na Rig-vedu. fig. wattman) vozovo ña na vegetativan (lat. svete veber (skr. . vegetalan (lat. koji životari. wey. Watte) pl. umereni vegetarijanac jede i mleko. bez duha. u sav novac lozice i sednice). lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. jednostavnosti. lat. pristaništa. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. tj. vegetus) l. velikih filozofskih sistema Indije. umerenom biljke. konjič ka izvidnica. povr ć e. biljke. životna snaga biljaka. vegetarijanac (nlat. tj. vegetabilia) pl. puter i sir. fig. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih elektri č nog rada i energije. najpopularniji u vadžibi (arap. mirisa i crnkast. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. koji raste. vegetus živahan. vegetativno rasploñavanje bog. vedantizam učenje Vedante (Bede). ali manje obavezne nego farbi ć a.i Atharva-veda. živeti životom načeto (ital. vegetabilije (lat. narednik. užem smislu. a obič no i ne pije i ne mehura. vegetabilna pozorišta „zvezda". (pri kartanju). pergament-papir. imaju č etiri dela: magnetnog fluksa. vegetativni živčani sistem znat. vehabiti. vegetabilitas) biljna priroda. vezikator (nlat. vegetabilki život život biljaka. vedetta. med. koji unamerenje efekta elektri č ne struje. biljke. pod vo ñ stvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. pelce-ra. jastučići. koji vezika (lat. ve (eng. ibn Abd el-Vahaba. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. osobito električne. ishrana hranom isklju čivo biljnog porekla. vesicantia) pl. u vezi sa rastenjem. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. kojoj su bogovi podeljeni na č etiri klase. reproduktivnom sistemu). vegetare oživeti) živeti. mćtron) fiz. mokra ć ni mehur.) „kraj Beda". rastinje. merenje rada i energije.) pl. grč.) pl. rasti kao vahtmajstor (nem. životariti. puši. vesica urinaria). biljni svet. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. vid) „znanje". up. slavan glumac ili č uvena glumica. autonomni nervni sistem. jedan od šest kolebljive. bešika. sekunda. vačilante (ital. vaccetto) muz. koji pripada vedeta (fr. organa. izazivanje plikova na koži radi odjaja. vae victis) jao si ga pobeñenima. sposoban (ratna la ñica). ned. vahabiti (arap. vacillante) muz. naro č ito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. deo nerv-nog vatsat (eng. mali torpiljer za stražu oko da raste. sposobnost ra-stenja. nespolno rasznak Ws. zovi. fig. Wb) fiz. vegetabilitet • (nlat. za popunjavanje oblika tela. čio) tela. watt. trepereći. sve vegetacija (nlat. pristalice religioznog pokreta bilje. rastinje. vegetatio) bog. umereno. Veberu (1804—1891). mleč nim prera ñ evina-ma i jajima. mehur. naziv po nema č kom fiRig-. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kra ć nog jede samo biljnu hranu. ljuljaju ć i se. u Arabiji koji su. bujanje. va tu (fr. koji me ñ usobno dejstvuju vatsekunda (eng. koji ima sposobnost rastenja električ nom automobilu. vedska religija najstarija faza indijski* religija. stroge verske dužnosti Indiji. starešina biljka. (nlat. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju č uven. Yajur. Wachtmeister) voj. fig. izvi ñ a č biljnom carstvu. simpatikusnogcela. koji se tiče vatmetar (eng. biljaka. v. istucanih zelenih bubaka (špan- . sastoji se od praha vegetarijanstvo v. neprijatna mlekom. obič no: ishrana bez mesa i životinjske masti. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. va tout) igram u sve. u zi č aru V.554 kg. watt) el. pseto. koji č ini te bilje raste. živeti koliko da se živi. ostati ne rade ć i ništa. bešič-nik. spomenici sanskrtske književnosti. vedette. zemlja vrtova i njiva.veduta (ital. naro č ito je sposoban da raste. vegetalis) biljni. stavljam sve na kocku. vesicatorium) farm. vegetarijanizam. stražar na bedemu tvr ñ ave. napravljen od bilja. ital. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. hrana biljna hrana. plo ñ avanje biljaka (pomo ć u kalema. videre) voj. najstariji vunu. Sama-. slika grada ili osobenost biljaka. umeci od vate tla). Veda. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. 3. živeti o biljnoj hrani.141 vezikator vatmen (eng. vrsta melema u obliku šipke. poz. život i rastenje rizikujem. sistema ind. strogi vegetarijanac hrani se isklju čivo vezikancije (lat. bujnost. teško pobe ñ enima! vegetabilan (lat. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. 4. watt. prospekt. vegetabilis) biljni. va§ak ris) pas. vesica) aiat. vedanta (sskr. 2. filozofije. tj. straže. znak 1 Wh. vegetirati (lat. sprava za rastenja. jedan od vaška (tur. veduta) izgled. E. sredstva za biljem. sla č ica i sl. npr.) jedinica za suprotno.

velur de koton (fr. velours) somot. zadnjonepčani glas (g. vezirat (arap. zadnjonepčani. vecchio conto) trg. velociped (lat. pes. velours satine) atlasni somot. hitrina. vena arterioza (lat. velin. brzina. vektor (lat. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). pesnička snaga. vendeta (ital. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). velvet (eng. velaran (fr. velluetum) trg. vrlo brzo.) fon. fr. eng. velur satane (fr. velours de coton) pamu čni somot. velarij(um) (lat. terpentina. velementum) pokrivalo. velutirati (fr. Wechsel) menica. u obliku mehurića. otkati) u vidu somota. mešavina od crnog ili crvenog vina. tako postoji i veksir-doza. venatoran (lat. velocipede) točak. mučenje.) anat. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvla č i mehurove. velleite) tih. velociped. volja koja još nije prešla u akciju. supr. vezir (arap. veloutine) kozi. ven brile (fr. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. všloce brz. vekna (nem. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). honorar koji prima umetnik za svoje delo. želja na čijem se ostvarenju ne radi. izgovor. veksir (lat. velutoar (fr. vena kava (lat. prodajnost. tur. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. v. to čkaš. grč. kadifa. uzne-miravati. podmitljivost. vesicularis) mehurast. koji se tič e lova. veo. velarizacija (fr. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velocipediste) onaj koji se vozi na to čku. slaba i nejasna težnja. razastrto radi zaštite od sunca. dosañivanje. velutina (fr. peckanje.vezikularan 142 vendeta skih buba). velosport (lat. velter (eng. up.) zvanje i vlast vezira. velarije pl. veloce) nuz. velveret (eng. velvet. šećera. brzino-metar. velocissimo) kuz. somota-sta pamučna tkanina. kinje-nje. vena porta (lat. velocitet (lat. velouter) raditi (ili: izraditi. teška. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. šuplja vena. stari račun. veker (nem. velament (lat. vena) anat. ili lovca. Wecker) budilnik (časovnik). naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. vector) kat. venalitas) potkupljenost. velen (fr.) kinjiti. h). nad kojom se zapali kašika ruma. k. veksla (nem. hitro. velvetin. velar. fina alansonska čipka. vena porta) anat. welter velika težina) sp.. supr. zadirkivanje. pergamentu slična hartija. tkati. nlat. sport) v. vrsta štofa sa dugom dlakom. velox brz. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velvetin (eng. vrsta nekeplovanog mančestra. vena poetika (lat. vekio koito (ital. meko nepce. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. venatorius) lovni. sila. veloutoire) slik. vena (lat. velter kategorija boksera tetkina 63. reumatizma i DRvezikularan (lat. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna. štruca. lat. veločisimo (ital. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. plućna vena. velur (fr. dovodnica. žutog voska. metron) sprava za merenje brzine aviona. velar (fr. kupllvost. velveteen) trg. mastiksa. vexatio) zlostavljanje. izmišljen razlog. npr.. vena cava) anat. veksir--kocka. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. ona koja dovodi nepre č iš ć enu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. brzo. opnasta cev kojom se vra ć a u srce krv. somot. uznemiravanje.) gram. smole. zadnje. veleitet (nlat. veksir-pehar i DRveksirati (lat. velosipedist(a) (fr. pedis noga) v. lova čki. vena arteriosa) anat. vena poetica) pesnička žica. velocitas) brzina. velosiped (fr. velox brz. vendetta. električna struja itd. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. biciklizam. pesnički dar. dati tkanini izgled somota. velox brz. up. velo (fr. prohtev. rudi-mentarno htenje. lat. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. upravljena veličina. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. kadifa. vitulus) pergament od teleće kože. vin brule) kuvano vino. zlostavljati. Wecke) hleb duguljastog oblika. dosañivati. bicikl. arterija. skalar. velleitas. .5 do 67 kg. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. ubrzanje. velum (lat. grč. velodrom (lat. velaire) gram. venalitet (nlat. kore muškatnjaka. velveret. mučitelj. velosiped. veksacija (lat. cimeta i paprice (korijandra). fina i glatka. staza za velosipedske trke. velosimetar (fr. wazer. veksirogledalo. veloče (ital. velveret) trg.

boginja lju-bavi. bogat venama. venerabile (lat. venenum facere otrov spravljati. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. venter trbuh. fina vrsta tkanine grodetur. predavanje. thrombos grumen. tj. Vindi). ventosus) vetrovit. komore srca (desna i leva). ventilirati (lat. Venus. venenosus) otrovan. obožavanje. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. venosus) alat. vetriti. koji se nalazi na trbušnoj strani. venijat (lat. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. logos govor. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. nagomilanost vetrova u želucu. trbuh. one koje se najčešće prenose snošajem. Venus. lov. vidi. venire doći. logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. pijaca. dostojan poštovanja. Venedi v. mehana. Venedik. nadimanje. venesekcija (lat. sectio sečenje. venedienne) trg. uopšte svaka šupljina na telu. venenum) otrov. venerabilis) veoma pošto-van. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). veneričan (lat.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. neka je dopušteno reći. Venus Venera. fig. venia legendi) v. ventrilokvenciJa (lat. koji pripada venama. lekar za venerične bolesti. tj. venia) odobrenje. lat. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. venenum (lat. venenum otrov. venozan. ajni. ventiliranje. Vendi. venditio) prodaja.u. grč. posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. venski (lat. venari loviti) 2. vendere prodavati. hajka. v. koji se tiče trbuha. Venedik (tur. vena) znat. loža. venski. med. vendita prodaja) mesto gde se trguje. veledostojni. rpaij. častan. v. ventarola. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. ventiliranje v. ventilacija (lat. veni. mehanička naprava. spravljač otrova. obično od metala.. naziv za polne bolesti. vici (lgt. ventilare) obnavljati vazduh. Venera (lat. venerabilan (lat. nlat. ventus vetar. grč. triper i meki šankr. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). za isisavanje i usisa-vanje vazduha. venerologija (lat. koji se tiče vena. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). ventozitet (lat. časni. svestrano razma-trati. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. nem. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. ventile) oduška. vetrenje. trbušni. ventositas) med. venski. sa dopuštenjem. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. naredba. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. poziv pred sud. venija docendi. venefik (lat. sit venija verbo (lat. veni. venta (šp. ventilator) vetrilo. venija legendi. vena. precenjivanje imanja koje treba deliti. trg. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. venetromboza (lat. vetrokaz. bona venia. fig. venedički mletački. venevozan (lat. ventriculus) anat. lat. želudac. gasove. neko pitanje pretresati. ventrkku-li kordis (lat. videh. zborio mesto. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. fig. koji truje. vidi. venter) znat. veneficus) onaj koji spravlja otrove. ventriculi cordis) pl. venedjena (fr. Venus) mit. snabdeti ventilom. boginja l>ubavi) 1. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. kum venija (lat. ventilogij(um) (lat. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. . provetravanje. lovl>enje. otuñenje putem prodaje. naro čito sifilis. ventus vetar. nlat. ventilacija. lat. odobrenjem. vendita (ital. zalistak. provetravati. lovačka kuća. prethodno pretresanje. puštanje krvi iz vene. vici) „Doñoh. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. venerija (fr. vetrovi-tost. venija docendi (lat. objašnjavati u tančine. ventralan (lat. ventrilokvija. ventralis) aiat. ventarola (ital. strahopoštovanje. ledenica. veneracija (lat. prečasni. pobedih!". venija legendi (lat. vendicija (lat. Venus Venera. bona venija ili kum bona venija (lat. venereus) med. dozvola. koji nadima. vent-en (fr. tečnosti. pare i dr. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. venozan (lat. alta vendita) visoka loža karbonara. dopuštanje. reč) med. venerija (lat. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. načiniti odušku na čemu. rezanje) med. vena. vetrokaz. venerie. grč. fig. ventil (lat. ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. venia aetatis) prav. veneratio) duboko poštovanje. v. sprava za obnavljanje. ventilator (lat. grudva) med. vetropirstvo. venija etatis (lat. polio zaražen. vingt-et-un) „dvadeset jedan". polio bolestan. venta. veniat neka doñe) prav. pun vetra: med. alta vendita (ital. venija (lat. Venedik. koji pripada trbuhu. venter (lat. ventrikulus (lat. sit venia). zgrušavanje krvi u venama. zadak. grč ep. ventozan (lat. venerolog (lat. tj.

od reči do reči. parenje. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. fig. istinoljubi-vost. pri čanje utaman. kao lek protiv živ čanih bolesti i reumatizma. naklapanje. verbum. nepravilan glagol. sada u pariskom Luvru. fig. od reči do reči. besmisleno ponavljanje re či..). verba) pl. mlać enje gloginja. gram. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. verbi causa) na primer. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. verbali-sare) prav. razvratnica. verbum) pričalo. venusto) muz. sastavljati protokol. Venus vulgivaga (lat. što ometa da se nešto sazna. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. šamaranje. verbalna egzegeza objašnjenje reči. nlat. pun reči. gram.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. umilno. glagolska reč. verbum infinitum — neodre ñ eni glagolski oblik (infinitiv). »sena Vulkanova. 3.1820. prijatno. nešto što prikriva stvarnost. govoriti. Venus. prebačen preko glave i niz pleć a. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. verbi gratia) v. uvreda nanesena rečima. Venus pandemos. bujica reči. verbalnost v. verbi gracija. koji se tiče reči. nakla-pati. doslovan bukvalan. Miloska Venera veli čanstveni mramorni kip Venere. prekla-palo. verbi kauza (lat. nlat. supr. odložim glagol. vere. stihovi bez slika. verbaliter (lat. pan-demos) v. uzvišena. Venus pandemos (lat. vers blancs) pl. Veneris) mit. ulična ljubav. uranios nebeski) visoka. verbalizirati (lat. verbum anomalum) gram. vantuza. veranda (eng. glagolski. 2. verba (lat. Venus vulgivaga) obična pohota. baranda. verberatio) batinanje. ljupko. grč. ver blan (fr. Venus. Venera. fig. razvučenost (stila). verbum (lat. verbalizacija (lat. verbalitas) doslovnost. tumačenje reči. varanda) doksat. požuda. verbalist(a) (lat. ventouse) ned. govoriti u vetar. otvoren trem na ku ći. služi. tru ć anje. na ostrvu Milosu. verbum reč) prazno razmetanje re č ima i re č enicama. tanji sloj nečega. opširnost u izlaganju. Venus. venula) znat. sskr. mati Kupidonova. verbozan (lat. oblju-ba. pomoćni glagol. poet. verax koji istinu govori. uzvišena Venera. radi primera. verbalitet (nlat. ljubav prema istini. veo (ital. ljubavnica. veranda. veran liberi. pismeno saslušanje. Zornica. pri čati utaman. verbum reč. verbi gracija (lat. čista. verberirati (lat. verbalizam. venter. radni glagol. odredba reči. verbum) gram. bukvalnost. verbalna injurija prav. Venus uranija (lat. usmeno raspravljati. venusto (ital. venica. verodostojnost. tj. u obliku masti. verberare) šibati. od reči do reči. ispravnost. pohotljivost. veracitet (lat. . venula (lat. mala vena. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znač enje. Zornjača (Fosforus). u cilju da se pred slušaocima pokažeš u č en i pametan. verbum aktivum (lat. klekinja (drvo i plod). fiz. veracitas) istinitost. verbatim (lat. verberacija (nlat. kazati i sl. polna ljubav. v. fig. fenyo. ljubav koja se svuda skita. verbum deponens (lat. verbalizam (lat. up. verbalna nota pol. usmeno. verbalna definicija objašnjenje reči. verbum activum) gram. tru ć alo. verbozitet (nlat. nepohotna ljubav. verbigeratio) med. potresati. grč. kao znak žalosti. oblaka. ventuza (fr. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. iš. zvezda Danica. batina-ti. verbi kau za. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. glagol. nečed-nost. verbum anomalum (lat. verbalis) koji se sastoji od reči. veratrum) hem. veras (lat. versus) poet. verbum auxiliare) gram. doslovno. astr. omota č oko ne č ega. veratrin (lat. nlat. tući. realna injurija. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verbalisatio) prav. rañen u P veku pre naše ere. onaj koji više drži do re či nego do njihove sadržine. Venus vulgivaga. nota jedne vlade drugoj. verbum auksilijare (lat. velo) l. neveste nose na venč anju. verbigeracija (nlat. poduži komad bele tkanine koji. svačija »sena. veka (mañ. verbum. pismeno saslušavati. fenyii) bog. verbaliter) pril. verbalan (lat. opširan (u pri č anju ili izlaganju). jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. ventrilokvist(a) (lat. šibanje. bukvalno. koja se vidi i po danu. v. kleka. blagoglagoljivost. verbositas) prekomerna rečitost. doslovno. pronañen . verbatim) pril. lepotica. mraka i sl. trošenje re či uludo. verbosus) rečit. ventrilokvencija. Venus (lat. v. gei. mali krvni sud. usmeni. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. kao plašt. sastavljanje protokola. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). Večernjače (Hespe-rus). zastor (od magle.

verem (arap. verizam (lat. bezličan glagol. verziran» (lat. izvež-ban. verz (lat. pun glista. veritas juridika (lat. vermej (fr. verbum inhoativum (lat. versura) trg. versicolor) raznobojan. jad. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ru čke. veritet nekog potraživanja. istinitost. zool. pregledati (račune. iskusan. šaren. versio in rem) prav. vermikularan (nlat. overiti. glistav. gliste. stvarnost. vermati (tur. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. tuga. rumenilo (za usne. up. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. ili. verificatio) proverava-nje. veresi) kupovina ili prodaja na veru. verbum passivum) gram. v. vergl (ital. vitrum staklo) lažan dragi kamen. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. veritet. tip. verite) istina. da zahteva naknadu vrednosti).) poštovati. veritas juridica) prav. prevod. verenda (lat. overilac. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. obrtati robom. waram. veritas. verbum impersonale (lat. pozlaćen bakar. vermijon (fr. upotreba stvari u tuñu korist bez punomo ći sopstvenika upotrebljene stvari. dokumente. veretizav (arap. prodaja na kredit. versio in utilitatem) prav. 2. lat. grč. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. verdict) prav. overavanje. verbum intransitivum) gram. verzija (nlat. vericle. pa onda potvrditi ispravnost. glisna bolest. vermicularis) crvast. versi liberi. verminosus) med. waram.). odluka. verkštat (nem. družiti se. obrt. verzo folio (lat. veritas) istina. verzikolorav (lat. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. mešanje poverioca. verv (fr. verzacija (lat. punomoći i dr. verikl (fr. književnosti i muzici moderne Italije. sprava za ispitivanje jačine metala. zamah. obrnutost materice. veriste) umetnik pristalica verizma. tur. vermes (lat. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. fermati. verzurirati (lat. med. bojati se. tuberkuloza. verifikacija (nlat. vermis. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od po četka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. verminatio) med. vertere obrnuti. vešt. verzio in utilitatem (nlat. versus istinit. v. veritet (lat. verbum imperso-nale) gram. vitriculum. zanimati se čim. verbum pasivum (lat. polni organi. verzio in rem. verbum tranzitivum (lat. versali. na obratno j strani (lista). verem) l. verziran (lat. obrtanje. 10 Leksikon verzura (lat. versus) pl. pravna istina. ver-librizam (fr. verzali (lat. verso folio) na drugoj strani. veredictum. proveravati. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slu č aja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. vermeil. vergi) porez. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. plaćanje duga zajmom. ital. primitivum. verminozan (lat. slikarstvu. eng. verzio in rem (nlat. vi č an č emu. danak. versatus) upućen u nešto. versifikacija. V. pesnik koji piše slobodnim stihovima. verbum transiti-vum) gram. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. rumenica). verbum primitivum (lat. tj. lat. prevod na maternji jezik. v. o tome tata mnogo verzija o tome se različito pri č a. koji boluje od glista. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. crvolik. prelazni glagol. verbum inchoativum) gran. fr. Werkstatt) radionica. sušica. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verbum primitivum) gram. verzifikacija v. versura) vršiti promet robe. promena. okrenuti) ina č ica jedne pripovetke. verve) polet. verminacija (lat. nepotpun glagol. vero. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. npr. istine. vergija (tur. onaj koji nema svih oblika. Vermaht (nem. verbum intranzitivum (lat. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. utvr ñ ivanje pravog stanja. menjanje. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. ital. raditi na čemu. vergula) kuz. verist(a) (fr. baviti se. obavešten. veritas (lat. versus) poet. vere. vermes) pl. versatio) okretanje. verzo šolto (ital. u vatri pozlaćeno srebro. bolest od glista. porotska odluka. verifikator (nlat. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. verdikt (lat. verbum defectivum) gram. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. (nlat. zazirati. veresija (tur. verificirati (nlat. trpni glagol. žar. versio. verificare) proveriti. hipoteze. harač. putem iskustva. versio uteri) obrt deteta u materici. fil. ver-librist(a) (fr. verenda) pl. verso sciolto) v. promet. presuda. vatrenocrven dragi kamen. neprelazni glagol. obraze). versari) dolaziti u dodir. verificator) utvrñivač istine. proña robe. zool. zanos. .

vsrnilitet (lat. breg. stožer na nebu. vernier) geom. kovitlav. vrsta. asonancije ili aliteraiije. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. verre staklo. verre staklo. prava linija. uspravna. fig. koga je uhvatila vrtoglavica. pesnik.) v. nazvana po svom pronalazaču. verz. verukozitet (nlat. vernilitas) ropsko ponašanje. 1672—1789. versikul (lat. svrab. tj. vertigo (lat. odvesan. crvići. nlat. pršljenski. vertex) vrtlog. nesvestica. izreka iz Biblije. versus memoriales) pl. vsrsali (lat. verotipija (fr. vere (lat. versus) št. vertikale (nlat. versatilan (lat. VI 1919 (Ver-sajski mir). vir. verthajmica. teme. zvezda Večernjača. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. vertikalan položaj. versetto. verticite) fiz. vertatur (lat. brava. verzija. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñ ne moždane. berlinskom stolaru Vertikou. versta (rus. lekovi za isterivanje glista. typos oblik. vertiko (nem. tip. versatilis. verte (lat. šuga. versatilitas) prevrtll-vost. verteks (lat. veronal fark. vermug (fr. vertigo) ned. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. vernalan (lat. versi liberi) pl. zool. glava. verofon (fr. 2. verseto (ital. vemalis. versus memorijales (lat. grč. astr. verrucosus) med. bradavičavost. 2. ulagivanje. versifikator (lat. slobodni stihovi. se. versificirati (lat. Versaj (fr. predstavljaju celinu. verole. veras. matematičaru Vernier-y (1580—1637). versus cancrinus) post. praviti (ili: pisati) stihove. vis. ver) pr. niz metrički sreñenih ritmova koji. versus) poeg. versare okretati. vesnjanka (rus. . versificare) staviti u stihove. . 1871—79. početak geološkog perioda tri-jasa. koji pati od vrtoglavice. vermiforman (nlat. rtenjačni. vernisaž (fr. vsrnacija (lat. versiculus) mali stih. veruka (lat. nauka o stihovima. crvolik. pravljenje stihova. vrsta finih talijanskih rezanaca. pun bradavica. lik) prenošenje fotografija na staklo. izbijanje mladica u proleće. pisac stihova. versus kankrinus (lat. zmija. sifilis. fr. variola) tec. obrtati) prevrtljiv. versificatio) stihotvor-stvo. magnetne igle). upravljanja (npr. strofa. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. verol (fr. vertebralan (nlat. vernir) lakovati. obrni (list). ra č ji stih = palindromos. vertebrata (nlat. obnavl>anje. okomit. vrtoglavica. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. vrsta nonijusa. fr. vrh. dati (ili: davati) sjajan izgled. stihoklepac. naročito na oku. pretposlednji kanonski . prolećni. presvlačenje nekih životinja. vertiginosus) l. vermifuga. verukozan (lat. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. verruca) med. versifikacija (lat. vermoute. remedia) pl. versifeks (nlat. stih. kičme-ni. verset) kitica. versija v. versificator) stihotvorac. npr. pomoću rimovanja. neotesanost. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima.čas. prestonice francuskih kraljeva. okretan. promenljivost. crvast. nazvan po pronalazaču. gr č. neka se obrne (list). verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. kolebljivost. verte) okreni. dovitljivost. vesper „ve če") u katoli čkoj crkvi: večernja. skidanje svlaka. kičmenjaci. koji izaziva vrtoglavicu. versifex) nadripesnik. verrucositas) med. up. u pravcu dejstva Zemljine teže. okret-ljivost. pravl>enje glupih šala. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. vertikalan (nlat. stihovi bez slika. moć opredeljivala. vernatio) podmlañivanje. verticalis) kat. verthajmovača. glazirati. velika početna slova. verticalis) uspravan. vertiginozan (lat. vertere. tj. verticitas. vermifuga (nlat. perpendikularan. vermiformis) u obliku crva. prostota. sedište republikan-ske vlade. vešt. promenljiv. užina. bradavičav. versi liberi (lat. nem. premazati firnajzom. vertatur) neka se okrene. versatilitet (nlat.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. vesper (lat. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. stavljanje u stihove. vertebralis) zool. bradavica. vrtoglav. vernije (fr. ned. vermicelli) pl. vertebrata) pl. verfen geol. vernirati (fr. verticitet (nlat. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju.

prevozio ili prenosio sredstvo. vedžvud (eng. bušenje betona i dr. revolveraši. spisi St. njihanju. g. vehter (nem. predvorje. vestitura) oblačenje. dremljivost. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. vehiculum) kola. marveno lekarstvo. vestijarij(um) (lat. strastan. grč. provodnik. glas r. via (lat. veterinar (lat.. Palas 1802. stražar. ili odbijanje. veterinarski fakultet. vestibil (fr. veternus (lat. vestiarium) soba gde stoje haljine. veš (nem. zaveta. vecozamente. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. 2. vestibul. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameri čki . vibrafon (lat. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevaže će. veterina (lat. vibrater (lat. garderoba. liberum veto (lat. ulaz u kuću. pustolovi. via) v. veteran (lat. fig. vod. vibrato) muz. vestalinke. telo koje vrši mehani čke ili elektri čne treperenje. Vesta) mit. vecozo (ital.. tragovi. bolesna želja za spavanjem. vešplav (nem. vehikl (lat. wakil tur. zakalu ćerivanje. vehabiti (arap. vibrare trepereti. fajansa. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. Indijanci. predsoblje. na č in zabrane. veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe. vahabiti. srpskohrv. med. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekuti će. u ustavnim državama vladaoci imaju. silovi-tost. odbacujem. phone glas) muz. Vahabi) up. veto) zabranjujem. nlat. njihav. vestalinks (lat. mlitavost.divlji zapad". obi č no destilovana voda. većil (arap. nežno. vestis odelo. takav je. rimska boginja ognjišta. vibrare) l. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. mrtvilo.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. veto zabranjujem) lipti. plah. vibralitet (nlat. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. vezzosamente) muz. meko. Vesta). da se njihaju. farm. haljinar. teh. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. sredstvo za prenošenje. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. Wachter) č uvar. vibrato (ital. naročito onaj koji je u č estvovao u ratu. dršćući. preobuka. fr. vestigium. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. planetoid otkriven 1807. vecozamente (ital. veteranstvo. oblačionica i svlačionice. vestibul (lat. veterina) nauka o marvenim bolestima. vetus star) stari vojnik. ne primam. plahovitost. domaće sloge. njihati. nazvana po pronalazač u Dž. isluženi vojnik. Vedžvudu (1730—1795). udaranjem bati ća o pločice proizvodi se karakteristi čan treperav zvuk. treptav. veterancija. žustrine. njihati se) 1. vehemens) žestok. veteranus. veterancija (nlat. Vetus testamentum (lat. treptaj™. veternus dremljivost) med. koji se sastoji u trepe-renju. astr. živinar. vestigia) pl. veterinarius) marveni lekar. kauboji. vibratoran (lat. tragovi nogu. njihavost. vehementnost. Waschblau) plavilo za rublje. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. vestibil. vekil) punomoćnik. letargija. vibrant) ustreptao. vetativ (lat. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. Wasche) rublje. npr. vestales) pl. škola za marvene lekare. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. ode-vanje. žustar. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. za to vreme morale su živeti naj čednijim životom. veteranstvo v. 2. vija. vezzoso) muz. oblik i dr. vatren. vestales) pl. ako se koja ogrešila o nevinost. vehementan (lat. fig. vestitura (nlat. v. neobuzdan. vestigije (lat. bila je živa zakopana. Juno 1804. čednosti. vehementia) žestina. tre-pereti. nekad turski ministar. vestalke. vibrare. vestibulum. . blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. vehemencija. vestiarius. neobuzdanost. haljinarnica. vestijar (lat. vestibule) v. vecozo. vehemencija (lat. sveč ano oblačenje manastirsko? iskušenika u kalu ñerske odelo (kod katolika). fig. sprovodnik. stanje jednog veterane. vehementnost v. vestalke (lat. zabran-ski na č in. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. kod katolika: nadzornik svešteni č kih odežda i crkvenih utvari. prenosilac. vibrantan (fr. drhtav. vibrare tresti. vatrenost. blago. stari ratnik. vibratorius) treperav. vibrare vitlati. vestibule) trem. vibrant (lat. vestern (eng. iznositi prljav veš. vibralitas) fiz. treperavost. zastupnik. veto (lat. džez-instrument sastavljen od metalnih plo č a nanizanih na pokretnom stalku. fiziol. (Ceres 1801. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. trepereći. čovek ostareo u službi. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vibrator (lat. fiz. šerifi. stope. Vetus Testamentum) Stari zavet. odeća) trgovac haljinama.

vivus »siv. oživljenje. vibrirati (lat. živa reč ima poučnu snagu. pažlji-vost. vivacissimo) kuz. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. vigilija (lat. vigorozamente (ital. viva čitaš) životna snaga. vivačisimo (ital. vivisecirati (lat. vigilantibus leges sunt skripte (lat. tj. silno. v. fulgura frango (lat. grč. grapho) fiz. mortuos plango. živom rečju. pukovska krčmarica. vivat (lat. vigorozan (nlat. graphia) fiz. nauka o treperenju zvučnih tela.). mrtve oplakujem. brižljiv. up. up. krepko. bdenije. prijatelji slobode. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. nadzornik. vigor) »sivotna snaga. vibrare) drhtati. treperenje. vibrare. vivo (ital. skopeo gledam) fiz. vibrograf (lat. vigere. nlat. viviparizam. vibrare trepereti. snažno. sector koji seče) naučnik koji para. sakagije i dr. vibrografija (lat. vigizam (eng. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vivus živ. viviparija. viva voce (lat. drhtanje. up. vigorosus) snažan. vibratio) fiz. vivače. nastojnik. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. vivisektor (lat. jačina. vivacitet (lat. vigorosamente) kuz. up. paratifusa. vivos voco mortuos plango. vivat. uporedi. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. slobodnjaci. noćno straža-renje. vivos voko. floreat (lat. up. vigor (lat. vivače (ital. fina. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. vibroskop (lat. veoma brzo. što življe. bonvivan. tj. krepkost. mahati. viviparan (lat. pažljiv. zverinjak. izazivači kolere. fig. kon viveca. floreat) živeo. vigilant (lat.) budan. oviparan. viva vox) živi glas. viva voće) živim glasom. fonautograf. vibrare. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. živahnost. Vidalova reakcija med. njihati se. viva voks docet (lat. fulgura frango) „Žive dozivam. vatreno. vigilantan (lat. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. vivo) kuz. pun »sivotne snage. vivandiere) vojnička. ovipar. videre) vidi. silan. npr. lama. vigonja (fr. živahnost. vivifikacija (nlat. marketenderka. treptaj. sa žarom. vivandjerka (fr. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). viviparizam zool. treba da ga budno čuva. obično od bivolskih koža. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vivus živ. dan uoči praznika. da živi. vivandje (fr. rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). vrlo živo. smotren. sprava za posmatranje treperenja. vide. oprezan. živost. životinja koja se živa rañ a (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). v. članovi engleske liberalne stranke. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. vivus živ. njihanje (šetalice). trepereti. vigorozo. svilaste vuna ove ovce. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. viva (ital.. vitlati. srdobolje. silina. podrhtavanje. krepak. navečerje. sve»s. kreskat. vibriones) pl. protivnici torijevaca. vibrogram (lat. vibracija (nlat. vibrare. vivace) ouz. zoološka bašta. kratke. vivo. obazriv. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. gramma crta) fiz. žar. up. tj. živahno. viviparija (lat. munje lomim". vigorozo (ital. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene).. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). rastao. usmeno.vibracija 148 videant konzules. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. vigilans) stra»sar. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. viva) živeo! viva voks (lat. eupr. vivus živ. up. grč. klatiti se. vi vat) živeo! vivat. donosio odluku da se konzulima dade ve ća vlast). vibrare. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. (lat. grč. zavojite bakterije. kon vi-gore. vigorozamente. žestina. marketender. kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. čuvar. da raste. vigilia) bdenje. vivipar (lat. v. bri»sljivost. ragege rañati) zool. viva vox docet) živi glas pou čava. pogledaj. jak. kolere. vigovci (eng. vigogne) peruanska ovca. vivisekcija (lat. vide (lat. whigs) pl. fonautogram. kod Rimljana: vojni č ka no ć na straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. vigilancija (lat. vivipar) hol. whiggism) načela i program vigovaca. živa reč. vigoroso) muz. pukovski krčmar. oscilacija. usmeno poučavanje. klaćenje. da cveta. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. sravni. vigilantia) budnost. videant konzules . vivificatio) oživlja-vanje. živahno. opreznost. da- . vive r (fr. naročito medicinskog ispitivanja. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. vivant! (lat. u opasnim vremenima. grč. vibrioni (lat.

očevidno. vide infra) vidi dole. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. fig. video. kad sede. imati u vidu što. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. 3. zanesenjak. mišljenje. naravno. vis-a-vis) lice u lice. visum viñeno. 5. shvatanje. vija gracije (lat. vizitacija (lat. visio gledanje. utvara. izvršiti pregled. zakonskim sredstvima. fr. poha-ñanje. slika. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. pretresa™. uzeti na nišan. okrenute jedna drugoj. jasno. gañati. npr. pošto su viñena. pregledač. razumljivo. vidi napred. pregled. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. kao kh. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). sproću čega. poho-diti. vija Beograd preko Beograda. očevidan. videre videti. vizir (ital. spram čega. visitatio) posećivaše. vide infra (lat. prezimenom. putem pomilovanje. vizum (lat. odrediti zapreminu posude. pri-državač listova. overa jednog akta. vidi docnije (u knjigama). overiti putne isprave. pohoda. up. 3. videatur (lat. praznim. prizor. smerati nešto. visualis) ont. viser) l. smotra. vizantinizam (grč. primetan. kao što se lako može videti. poho-dilac. vizita (fr. viza (lat. vidimus (lat. . via gratiae) prav. visum) ono što je viñeno. malo kanabe za dve osobe tako da su. čini se. preko puta od druge osobe. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti. vidua udova. za overu. pasoše). fig. vizitkarta (nem. visiter) pregledati. psih. fr. vizorij(um) (nlat. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. prema potrebi. nišaniti. onaj koji može duhom da vidi. osamljenost. zvanična overa. preko puta jedno od drugog. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. npr. 4. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. predstava. staviti vizu na pasoš i dr. kopija vidimata (lat. rgo vidimatione) taksa za pregled. pregledane. viduitet (lat. vizis aktis (lat. vizuelan (fr. vizionar (nlat. vidit) video je. vizavi (fr. vidovit čovek. bizantini-zam. nlat. predstava koju smatramo. visum) opt. fr. halucinacija čula vida. in vija jurio (lat. vidualicij(um) (lat. pesnik. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. visibilitas) vidljivost. izvršiti pretres. vizija (lat. očigledan. očiglednost. nalaženje. pro vidimacione (lat. visitare. vizirati (lat. visuel) v. videtur) izgleda. vidi) video sam. sravnio. opsena. vidit (lat. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. vizibilitet (nlat. obudovelost. zagledati. tenakl. vidi niže. vizuelan. vidimiran. pojava. sanjalica. naspram. karta sa imenom. visio. sravnili smo. poseta. visis actis) prav. videatur) neka se vidi. treba videti. carinsko). viduitas) udovanje. prema čemu. visitator) posetilac. primetnost. tj. kratak ženski ogrtač za posete. takoñ e: viza. lekarska poseta.. gledanje. pregledanje. vizibilan (lat. videtur (lat. sanjarija. 2. očevidnost. polaznik. vizitira™ (lat. Byzantion) v. putem milosti. pregled. visionarius. fr. vidualitium) prav. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. vidimacija (lat. vidimer) staviti na nepggo vidi. na adre-sama: preko. težiti za nečim. prikaza. visionaire) vidovnjak. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti. vidimus) videli smo. nišan. visite) poseta. videlicet =videre licet) pril. visibilis. naročito potvrda da je prepis veran originalu. copia vidimata) overen prepis. vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. videre videti) vidljiv. udovičko stanje. vizionoskop (lat. vija (lat. overen prepis. visiera) l. pr. udovištvo. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. prekoputa. vidimirati (lat. vidi (lat. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. za stvaran opaža]. 2. koji se tiče vida. overavanje. via. voj.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. posećivati. način. priviñenja. vide supra (lat. nišanska gajka. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. uobraženja. prijavnica. pregledava akta. vizualan (lat. vizura (lat. vide supra) vidi gore. visere gledati. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). uzana kočija sa dva sedišta. vizualan. pohañati. vizitator (nlat. dići i spustiti. nadzornik imanja. pregledanje (lekarske. vidni. posetiti. grč. zvanjem i mestom stanovanja. Visit-karte) posetnica. moralne beda. vidi ranije (u knjigama). slika uobrazilje. udovički deo. vidimus. videre) viñenje. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. in via juriš) putem prava. kao im. visorium) tip. videlicet (lat. pričina. fr. via put) sredstvo.

farm. vindicativus) osvetolju-biv. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. na osnovu naredbe. životne namirnice. oblast kojoj stoji na č elu valija (u Turskoj). vigonja.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. vilio-ris kondicionis (lat. victoriosus. zamenik. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. provincija. vicarius) namesni. vikarni (lat. prethodnika reformacije u XIV veku. vikarijus apostolikus (nlat. zavi čaj. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. kod katolika: poslednja pri čest koja se daje samrtniku. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. zastupajući. fr.) muz. Vendi. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. viktorije (lat. papijota. slon. vikendica kuć a za odmor. vivere živeti) pl. vilayetli) zemljak. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. od UŠ—XI veka. victus. male vrednosti. puta. viktus et amiktus (lat. vinalije (lat. po naredbi svog vojvode (hercoga). sli čan mandolini. vilioris conditionis) slabijeg sastava. viksati (nem. junak. Vindi v. medicinska (ili: lekovita. viktorijaorandž hen. vijatorij(um) (lat. villeggiatura) letnje vreme koje se. vilis (lat. IX u čast Venere i 22. vikler (nem. wickeln omotavati. viking (stnord. vikar (lat. hodometar. vicarus) zastupnik. korpus vile (lat. vilavela (fr. poputnina. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. po zapovesti. astr. vikingr) borac. unižavanje. podgrof. hrana. kuća izra ñ ena u obliku letnjikovca. savijati) svitak za kovrčanje kose. villanelle. vre ñanje.. željan osvete. vicomte. provodi na selu. vikont (nlat. vilajet (arap. viktualijanci (nlat. viaticum) putni trošak. samovlasno. delokrug namesni-kov. vikarijat (nlat. silom. bili na zlu glasu kao gusari. vi mandati) prav. zahtev za povra ćaj stvari sopstveniku. vicuna) v. up. biljna) vina. odmenjujući. vindikativan (nlat. dijecezi itd. izdržavanje. engleska teleća imi-cla. vilis jevtin) prost. vilayet) mesto roñenja. wichsen) čistiti obuću mašću za čiš ć enje (viksom). pobednički. vikunja (šp. viae-ductus) most iznad doline. vileñatura (ital. ital. visoko svešteno lice u rimokatoli č koj crkvi. viklifiti pl. posednik vlastelinstva u Francuskoj. viktualije (nlat. bez vrednosti. wilaya. a obi čno se provodi van mesta stanovanja. namesništvo. IV u čast Jupitera. kapelan. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. . sredstvo za život. vilajetlija (arap. kapelanstvo. vikarijat. vikarija. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoli čkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog uč enja. imalin. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. vijatikum (lat. nasilno. vila (lat. letnja svežina. osetljiv.-tur. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. život na selu radi razonode. seoska igra. od-mazdni. villa. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. victualia) pl. vina (ind. u Engleskoj: niži sveštenik. vikend (eng. week-end) nedeljni odmor. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. za bojenje vune i svile. prvobitno grañ ani iz Rostoka i Vizmara koji su. vikend. vikarija (nlat. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. prav. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). namesni čki. pesma uz koju se igra. neznatan. vindikacija (lat.) zool. victus et amietus) hrana i odelo. viktus (lat. up. vealsteak) pržen ili peč en komad telećeg mesa. vicecomes. radi razonode i odmora. ratnik. victorieux) pobedonosan. god. vikarna krvarenja med. viktoriozan (lat. vija fakti (lat. samovoljno. gusar. vikontesa (fr. vi mandati (lat. Viktorije (lat. barovitog mesta i sl. Wichse) mast za obuć u. neznatnije vrednosti. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. vinalia) pl. kazneni. biskupiji. rñav. ville) letnjikovac. tur. zašti ćivanje. via facti) prav. namesnik (pape. vitalijanci. viatorium) putomer. viscount) francuska plemi ć ka titula izmeñ u grofa i barona. vina medikata (lat. smanjivanje vrednosti. vilstek (eng. poslednja pomast. vina medicata) pl. victualia. fr. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. vilj (tur. naročito junak na moru. vilifikacija (nlat. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". vike (nem. vicariatus) v. victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. asteroid otkriven 1850. pokrajina. vivere živeti) način života. fr. patrijarha) u jednoj oblasti. Victoria) nit. eng.

prisiljavanje. viola. združivanje. phobeo bojim se) strah od vina. oskrvnjenje. viola alta. vinkulum (lat. viole. vigna) vinova loza. vinkulacija (lat. goropadan. vindikta (lat. dosuditi. vrpca. ljubica i drugo cve ć e sa mirisom sli č nim mirisu ljubičice. violentan (lat. nlat. desnom rukom. spa janje. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. vinolentia) pijanstvo. doznačiti sudski. izmešan s vinom. vinczeller od nem. braniti. vinolentus) pijan od vina. tinto.. od kojih su neke bile metalne. materija koju sadrže mnoge vrste ljubi čica i koja izaziva povrać anje. violetta) nuz. slagačica. ljubičica. viola d'amore) muz. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. vinomer. violin (nlat. vinkulum matrimonii (lat. ital. naprasitost. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najja če lome. plahovitost. kažnjavanje. u širini štampanog retka. sekt. Winzer) struč an vinogradar. tako ñe: vindikta. violentia) v. viola (lat. viola) l. violentia) silina. poljska ku ća. vinctura. u početku ili na kraju knjige. mržnja na vino. vinolencija (lat. metron) sprava za merenje ja čine vina. violentus) silan. vinum misale (lat. violetan (fr. koji se opija. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vin č estera — Winchester) vrsta vojni č ke i lova č ke puške. silovana devojka. nlat. violare jus teritorijale (lat. postao insolventan. naprasit. veza. violeta (tal. violentnost (lat. ljubičast. nasilan. ranije sa 12—14 žica. uže. viola di gamba) muz. prouzrokovač. neobuzdanost. vinja (fr. vincilir (mañ. up. vitula) 2. gšja-nost. prekomeran. ljubičica. violata (lat.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. Winkelhaken) tip. ljubavna violina. vindikaciono pravo prav. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. etiketa. violet (ital. vinkulum konjugale (lat. vincula okovi) vezivanje. plahovit. viola alta (ital. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. šp. vinkulirati (lat. petlja. violinum) hem. vino tinto) v. mala violina. viola (ital. naprava pomoć u koje vino može previrati i kad je zatvoreno. viiolentan (lat. vindicare) osvetiti. obavezati se. vinum. viola di gamba (ital. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromo čive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. brač u sli čan muzi č ki in-strument veoma ljupkih tonova. spona. vinculum) konopac. prestup zakona. naročito zanatlijskih. ograni čenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. up. grč. sla-galjka (mala metalna pregrada. izazivač. veza. violetto. violacija (lat. kažnjavati. vinculum conjugale) bra č na veza. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. docnije samo sa sedam drevnih žica. vint (nem. vinometar (lat. pre no što je isplatio. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. fr. vinkl (nem. v. gvint. ital. žestok. viola di bra č o (ital. muz. pu-dar. Vindobona) starorimsko ime za Be č . letnjikovac. vinklag (nem. alt-violina. na pismima. vinifikacija (nlat. vindicirati (lat. prav. sudskim putem tražiti svoje natrag. povrediš sopstveni č ko ili zemljišno pravo. žestina. viola d'amore (ital. ga ñ enje od vina. viola di vindikaciona tužba prav. vinovnik) krivac. vinificator) proizvoñač vina. Vindobone (lat. fr. papiru. žustrina. bog. osramoćenje. up. maramica-ma). bog. vincire) vrpca. čuvar vinograda. združiti. vino tinte (šp. vinculare) spojiti. vigne. violencija (lat. viola di braccio) muz. vinovnik (rus. vindjak(n)a (nem. sklonost pi ću. žigicama). viola alta) muz. mešavina plave ili crvene boje. violata) obeščašćena. preteran. vrstač. vinograd. višega (fr. violica. nasilje. svezati. preteranost. povreda prava. brano. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. vinificatio) proizvo ñenje (ili: proizvodnja) vina. vinum vino. sila. violencija. vinktura (lat. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. hartije od vrednosti isklju čiti iz kursa. monopolski zavoj sa pe č atom (na duvanu. opšti naziv za veći broj muzi č kih gudač kih instrumenata.. vindicta) osveta. violet) ljubi čast. veština spravljanje vina. vinifikator (nlat. obesvećenje. brak. prav. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. štititi. gr č. vinum missale) pri česno vino (u katoli č koj crkvi). prinudan. tužba za zaštitu svojine. opijanje. violatio) prav. violončelo. . vincire. sklon pi ć u. violare jus territoriale) prav. primiti obaveze. vino seko (ital. bra č-violina. fin. violette) koji je boje ljubičice. tužba zbog nanesene štete. slaže slova).

bašta. malokrvnost. violirati (lat. vir muž. viridis zelen) bog. virtuelan (fr. devojapggvo. virgo) med. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. virole) spiralni svitak u satu. č etvrtina violine. sposobnost. prestu-piti zakon. virologija (lat. virage) ani j. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izme ñ u kolena. viraginitet. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu.152 violina (ital. muže-van. silovati. sa prikrivenom snagom. zrelost. čedan. mogu ć an. virtualan (nlat. virpinija vrsta duvana i cigara. prostim knjiženjem. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). violine sekondo (ital. jaja. d. vii (eng. whipper-in) nadzornik i gonilac leva č kih pasa. virilan (lat. virilist(a) (lat. po zapovesti. virement) fin. kružno spuštanje aviona. gradila. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. pol. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja li či na muškarca: male grudi. virgineus morbus) med. violare) povrediti. violino) muz. virtualis) v. nagao zaokret. violine primo (ital. »seneka sposobnost za stupanje u brak. prva violina. devica. današnji kontrabas. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. virus otrov. v. violončelo (ital. virus otrov) med. violina. viola di gamba. viraginitas) fiziol. obesvetiti. spinet. viraginitet (nlat. na osnovu naredbe. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. violone) muz. obrtanje (ili: okretanje) lañe. violonist(a) (ital. prebacivati (ili: prebaciti. virmanisati (fr. virginalis) devojački. virgo intakta nevina devojka. fig. virtualitet (nlat. virgineus morbus (lat. koji je sposoban za rad. instrument sličan klaviru. violiiist(a) (ital. devojka. poremećaj u polnom razvitku kod žena. miruju ć a ili drema-ju ć a snaga. virilescencija (nlat. violon (fr. virilitet (lat. Č>JGvršiti obračun. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. svirač u violon. nastrojen za delovanje. čednost. a. viraž (fr. promene u karakteru. č elo. violine pikolo (ital. virilescentia) zool. ćemane. virga grančica) muz. na osnovu prava koje daje predsedni č ki položaj. whip) toplo pi ć e od belog vina. viridarij(um) (lat. lat. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. violončelist(a) (ital. princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. virement) fin. virilitas) muškost. virginitet (lat. violino secondo) muz. uzajamno obračunavanje. najmanja violina. virago) muškobanja. virtualis) sposobnost za rad. virginal (lat. zrelo doba. snaga) snažan. virilizam (lat. druga violina. virman (fr. muškarača. trg. spolna nevinost. odvažnost. čist. č eli č ni kalup za kovanje novca. viridin (lat. violino primo) muz. violinista) muz. po ital. virtuelan lik virgo (lat. isplata koja se vrši bez gotovine. devičanski. virtuelan lik ont. virginalan (lat. vi rescripti) prav. limunova soka. logos reč. votum virile. fig. up. hlorofilin. oskrna-viti. pogaziti ugovor. viper-in (eng. devojačka bolest. virola (fr. zarazne bolesti izazvane virusima. okretati lañu. prividan. e). nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. violoncello) muz. . vi presidii (lat. virilizam. violon) muz. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. bledilo. mor. naročito kod ptica. ginandrija. violino piccolo) muz. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. up. virtuelan. viri potentia) muška snaga. uobražen. sposoban za dejstvo. muškost. fig. preneti. viribus unitis (lat. fiz. virilis) v. mor. virilis portio) prav. bitna ili pojamna važnost. dubok glas. realan. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz so č ivo. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). svira č u violon č elo. virgimtas) med. svirač u violinu. obepgčastiti. vi reskript (lat. virtuel. virilis. celokupnom snagom. še ć era i za č ina. virago (lat. viroze (lat. virtus sposobnost. govor) nauka o virusima. bradatost. narušiti. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. devičanstvo. deo nasledstva koji pripada pojedincu. obavezu. virilni glas v. virilna porcija (lat. viripotencija (lat. vir muze) muški. violoncello) muz. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. viribus unitis) sjedinje-nim silama. zelena bojena materija u biljaka. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. u današnjem obliku izrañ en u Italiji u XVTI veku. no ć delovanja. mužev-nost. virilis) pol. valjanost. ali se tom sposobnošću ne koristi. supr. član nekog politi č kog tela po položaju a ne po izboru. čistota. odvažan.

gust. viscositas) fiz. viskozan (lat. gnojav. verovatno ć e življenja. virtuoskinja (ital. valjanost. opšti osećaj života. zagrižljiv. kod jednog naroda). životnost. muškost. virulencija (nlat. . viscum lepak) te-gljiv. vitalan (lat. koje predstavlja važan trg. viscidan (nlat. vitalitet (lat. viscosus. lepljiv. uvid. opšte stanje našeg organizma. 2. vis vitalis (lat. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. še ć era. ars longa) život je kratak. koji pomaže život. dostigao savršenstvo. vitalitet. fig. otrovnost. sposobnost za život. vis legne (lat. pluć a. izazivač bolesti. sila lenivosti.) 1. virulentus otrovan) med. plemenit. da luče otrovne produkte i da. krepost. virulentia) med. privla č na sila. neophodan. uzvišen. virus otrov. vlast. naro čito srce. vis inercije (lat. vista) trg. utroba. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). tj. sila zakona. tok života. virus otrov) med. fig. zagrižljivost. vitalnost (lat. vitalizam (lat. snaga. naro čito u muzici. med. vis probandi) dokazna snaga. vis maior) viša sila. vista (ital. prosečne trajanje života (npr. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. oštrouman. virtuoz (nlat. viršafterica (nem. virtuositas) savršena veština. vojska. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. mogućna. na taj način. visceralis) utrobni. dro-ban. viski (eng. viskoza (lat viscum lepak) hem. a vista) odmah po vi ñenju. mogućnih. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. zecu slična južnoamerička životinja. snaga dokaza. vitalis) životni. fig. živ organizam. celulozna masa (za izradu vešta č ke svile i filmova). duhovit. limuna i crnog vina. vita) v. živahan. grč. vis viva (lat. vis vitalis) životna snaga. oživljavajući. jetkost. virtus) muška snaga. fig. viscum. pome-ranja napadnih ta č aka. vis probandi (lat. viskača (šp. tj. viršla (nem. bitan. whist) engleska igra karata sa č etiri igra č a i 52 karte. jedak. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizi č kim procesima u njemu. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). vis) sila. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. viskozimetar (lat. vis (lat. pristalica vitalizma. viscera (lat. vis major (lat. onda je zbir virtuelnih. otporan. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. veoma važan. drob. virulentan (lat. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). koji se tiče života. viñenje. viskoznost fiz. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). virtus (lat. kineti čka energija. otrovan. visceralan (nlat. whisky) engleska rakija od žita. virtuosis) valjak. up. virtuozan (nlat. vrlina. are longa (lat. vita život) životopis. v. snalažljiv. virus (lat. tj. vi-skoznost. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. virtuelna žiža ot. pun žestine. vitalitas) životna snaga. a vista (ital. virtuoznost (nlat. ulja i dr.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. nutrica. vešt. vis legis) prav. sa životnom snagom. fore mažer. creva. virtuosis. hrabrost. viscidus) židak. viskozitst (nlat. savršen. vis viva) fiz živa sila. zarazna klica. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. izazivaju oboljenja. naro č ito lakova. viscera) pl. svojstvo viskoznog tela. vitalitas) v. celokupne zdravstveno stanje. pun ljutih i opakih sokova. koji se ti če unutrašnjih organa životinjskog tela. pokazi-vanje menice. gnojenje rane. jetra itd. naročito otrov što ga lu č e mrtve ili žive bakterije. naročito u muzici. vitalni osećaj psih. tj. vita (lat. otrov. viscacha) zool. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. vis absoluta) prav. unutrašnji or-gani životinjskog tela. viktualijanci. vir. ital. velika umetnica. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. moć. onaj u kome se ogleda. tvrdoglav. zakonska sila. Wurstel) vrsta male kobasice. viskozitet. menice. snaga koja dejstvuje. kurikulum vite. poglavito u tehni čkom pogledu. vis attractiva) fiz. vis inertiae) fiz. lenivosna sila. vis armata (lat. vist (eng. vispren (rus. lepljivost. u našoj svesti. tegljivost. vis apsoluta (lat. artikl. vis atraktiva (lat. vita brevis. odličan. sposoban za život. vis armata) oružana sila. vitalist(a) fil. pi ć e od č aja. vita brevis. vitalijanci (lat.

vi cesionis (lat. šp. mana srca. vitulus) žumance. vice (lat. vitia aetatis) pl. vicezimirati (nlat. pretvaranje u vitriol. vice-kon-zul. prozori. vicinalan (lat. Višnu (ind. vitrifikacija (nlat. vitellus. biol. koja vezuje samo obližnja mesta. vitium cordis) med. zabluda. vitrum (lat. dosetljivost. analis godišnji) dvadesetogodišnji. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. beriberi. nevaljao. sulfat (tj. na osnovu poslednje volje. vitelus (lat. vitrificirati (nlat. vitrescibilitet (nlat. vitiositas) pokvarenost. viciozitet (lat. gresi (mladićkog) doba. bez mane. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. izdvojiti. kristal. vicia. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. zamenik vladara. zelena galica). još neispitane dovoljno. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. vitiligo (lat.) „Tvorac vasione". tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. viciozan (lat. vi testamenti (lat. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. vitrezan (lat. vice-direktor. vicinalne železnica. Witz. Vitleju. kristalast. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji.). prozor. vitiligo lišaj) med. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. mleku i dr. svežim plodovima i semenju. omaška. pl. vitreus staklen. vicesimatio) dvadesetkovanje. testamenta. koji je sa ned ostatkom. vitrum staklo. rñavost. u protivnom slučaju. kazniti smrću (u pobunama i sl. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. postakljenje. fr. i radnici u srazmernom delu dobiti. vitriolizacija (nlat. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. pored poslodavaca. viciozitet. vicioznost. oti-rač. vitrine (fr. vitriolescirati (nlat. gresi mladosti. vitrescibilan (lat. vicezimacija (nlat. razne hranljive materije. krivica. vitiosus) pogrešan. vitreolus dei. naročito u zelenim delovima biljaka. tj. osuditi. vicia etatis (lat. grč. vitrometar (lat. vitrum staklo. vitrificatio) postakla-vanje. obrnuto. putem prenošenja ili ustupanja.) v. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. silom oporuke. pretvorljiv u staklo. vicijum kanonikum (nlat. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. žumancetu. promašaj. prozorske zavese. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. vitriolescere) hen. gvožña (zvani zeleni vitriol. vitriol. posed koji nije bez zamerke. vic (nem. vicijum kordis (lat.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. fil. mane. vicenalan (lat. u svežem mesu. nalaze se u većini namirnice. vicinalni put opštinski. obično uzanog koloseka. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. zastupanje nekoga. metron) ont. vicijum (lat. upravnik crkvenih dobara. vitium) mana. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. porok. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vicemaher (nem. npr. bakra (zvani plavi vitriol. pogreška. veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). oličenje stvaralačke sile u prirodi. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). oštroumnost. vicennium) vreme od dvadeset godina. pokvaren. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). vicies dvadeset puta. pela-gru itd. rahitis. vicioznost (lat. vitriolisatio) hem.). vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. H. med. onaj koji vezuje samo susedna sela. vicinalis susedski) opštinski. vitrage) staklena vrata. vitriol (lat. grč. Witz) desetka. nestajanje pigmenata u koži. najpopularniji bog u brahmanizmu. seoski. vicedom (lat. vicijum nature (lat. prvobitno bog Sunca. vi cessionis) prav. vicesimare) dvadesetko-vati. pretvaranje u staklo. seoski put. . vi testamenti) prav. greh. sporedna železnica. želez-nica. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. poročan. vitrotipija (lat. plava galica). wischen brisati) brisač. machen činiti) šaljivdžija. vitium naturae) med. koji ima manu. fr. vita život) pl. zamenjivanje. vitrum) staklo. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. cinka itd. vicenij(um) (lat. duhovita šala. providan. vitreux) staklast. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vitraj (fr. nedostatak. vicedominus) namesnik. poročnost. viče versa) obratno. sjajan. viče) u složenim rečima znači: pod-.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. od vitreus staklen. staklena pregrada. pretvarati se u vitriol. dućanski izlog. eiter (nem. vitriolo) hen. vitraž(a) (fr. vice verza (lat. viciozan posed prav. duhovit čovek. silom. vitrificare) postakli-ti. Višva-karman (ind. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral.

vokalizacija (nlat. promenljivost. pronalazak nemačkog sveštenika J. udariti loptu u letu. isparljiv. letenje (ptica). krilo vetrenjače. u ovom pogledu. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. ge. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). ton. pobede. vokale (ital. teorija samoglasnika. tj. što narod ho će. za-interesovati. veo. vokabular (nlat. volabilitet (nlat. opna na mladim pečurkama. vokabulist(a) (lat. M Šlajera (Schleyer. vole (fr. vodviljist(a) (fr. Jovana Krstitelja. glas narodni je glas božji. reč. volatilizacija (nlat. tj. Vodai (nem. vocativus) gram. voks humana (lat. danas: veseo. pevajući. uzaludno opominjanje. volatilisatio) hem. nestalnost. vežbe u pevanju sa slogovima ut. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. sklonost (nekom zanimanju. točak zamajac. vokalna harmonija (lat. koprena. položaj. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg u čenja napamet. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. karner na ženskoj haljini. bog vetra. volva) bog. rang. voki-toki (eng. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik).obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu.) pl. re č sastavljena od re či dva ili više jezika. tj. vocatio) poziv. ot vole (fr. 1831— 1912). pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). vokabula (lat. fr. to je svetinja. u smeni (dokaz). zavezanost (ili: zapletenost) creva. vokalski (lat. god. vocalis. walkie talkie) prenosni radiotelefon. mi. voks dei (lat. volans. ad vocem (lat. volvulus) med. vox acuta) muz. volta) zidni svod. volan (fr. vocalisatio) gram. fig. stariji naziv za Rumuniju. samogla-snik (kod nas glasovi: a. naro čito za veo. volatilan (lat. čovečji glas (na orgulji). voks populi. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. vocalizze) muz. fig. fa itd. vodvilj (fr. glasni. voks klamantis in dezerto (lat. dar. pretvaranje u paru. Wodan) mit. vokativ (lat. vocalisme) gram. vox) glas. izgovaran. glas istine koji nema dejstva. Vuogan. ime. volapik (volapuk = eng. reč. volvulus (lat. volatilitas) isparljivost. vox glas) gram. vocale) muz. konsonant. izraz. volatilizirati (nlat. visok (ili: oštar) glas. dozivni padež. vox hybrida) melez-reč. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). assa voće) samim glasom. višnuizam (ind. isparavanje. voks hibrida (lat. s obzirom na boju zvuka. vocabulum) lingv. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. o. konstruisan 1933. zastor. samoglasnički. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vokalize (ital.višnuizam 155 nestašno. lepršav. nestalnost. vocabulum reč) pisac rečnika. fig. zvuk. mali poz. ispa-riti. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. voks (lat. volantai (lat. voile) prevez. pucati iz voleja u fudbalu. vokacija (lat. obešenjak. spadalo. volant) koji leti. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. ital. vox Dei) posl. volat (ital. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. Vokalize. muz. fiz. pri toj reči (pade mi na pamet). vrsta tanke materije za ženske haljine. bez pratnje nekog instrumenta. dobre žetve i lekarstva. volatilisare) hem. i.) vera u učenje višnujita. ad voćem) uz reč. zasvoñena prostorija. pretvaranje suglasnika u samoglasnike. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñ u Karpata i Dunava. vocalis. volabilitas) povrpšost. asa vode (lat. komad sa kupleti-ma. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. voal (fr. speak govoriti) meñunarodni. npr. e. (solmiza-cija). vokali-ziranje. svetski jezik. zanatu. vaudevilliste) pisac vod-vilja. volant) pernata lopta. volee) let. pozivanje na neki položaj. volatilitet (nlat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. supr. u SAD. vocalis) gram. vocalizzo) muz. vox humana) muz. isparava™. vokalan (lat. višnujiti (ind. peti padež. grč. volva (lat. vokaliza (nem. world svet. leteći. naziv. tj. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. volatilis) hem. vokal (lat. prethodnik esperanta. vox virginea) muz. koji se ti č e glasa. voks virginea (lat. voks akuta (lat. vocalis) gram. u). mrtvih. . koji je u letu. vokalizam (fr. koji može da se pretvori u gas ili u paru. točak za upravljanje automobilom. samoglasnički. vokalna muzika pevanje. vocabularium) rečnik. vox populi. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). struci). sub hak voce (lat. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima).

predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. voltiger. jačina. okretan. pojava izazivanja (indukovanja) elektri čne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. volicija (lat. punoća (glasa. bakra i sumporne kiseline. metron) fiz. grč. jahač vešt u skakanju na konja. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. okretnost. koji potiče od (ili iz) volje. volutus valjan. ital. htenje. voltaizam (A. izraz volje. volta-indukcija (A. volta (fr. inductio) fiz.. ko hoće da mu tako bude. voltera (fr. voltaisme) fiz. spis ovijen oko štapi ća. galvanizam. . govorljiv. savitljivost. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koli čina supstanca. knjiga. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. fiz. volontaire. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. naponske razlike. igra č na konopcu. obrtati) gibak. nepostojan. Voltin elemenat fiz. Volta. volte-face. pre nego što dodirne tle. mesom. voltmetar (A. obim. up. kao kod Voltera. volitio) psih. A. lat. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. Volta. Volta. lat. frivolan. volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). dopusni. volumen. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. Volta. volubilis. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. voltairianisme) fil. lat. nestalnost. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. lisnata pasteta. facies lice) voj. nagla promena mišljenja. fig. teranje konja u krug. volubilan (lat. vol-o-van (fr. savitljiv. v. laki pešak. volubilitas) gipkost. Ampere) fiz. volumetar (lat. strelac (u francuskoj vojsci). volej (eng. volterijanizam (fr. tečnost u govoru. grč. volta-elektrometar (A. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koli čina elektriciteta. volo (lat. metron) fiz. v. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. dakle. Volta. vitak. poluobrt. volvere okretati. voltaža (fr. sikjubeo(. tome je pravo. bez obzira na li čno raspoloženje. sic jubeo) tako hoću. V) fiz. epikurejski način mišljenja. gran. vol-au-vent) kup. zvuka). volumen. volley) sp. volumenometar (lat. igrati na konopcu. fig. elektron. vrlo vešt konjanik. brzo prelaziti s predmeta na predmet. volja. tj. sveska. volens-nolens (lat. tj. grč metron) sprava za merenje zapremine č vrstih i te č nih tela. prostor što ga zauzima jedno telo. poluokret. slatkorečiv. volt (skr. promenljiv. konj obučen jahačkom vežbanju. voltižer (fr. voltametar. najugledniji ljudi nekog mesta. volvere) rukopis. lisnate testo punjeno ribom. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volo hoću) sik volo. voljni. voltametar (A. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. volubilitet (lat. volumen (lat. volti subito) muz. voltamper (A. gljivama i dr. slatkorečivost. tj. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. grč. 2. volterizam. dobrovoljac (vojnik). kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. metron) fiz. volitivan (lat. pojedina č ni akt volje. instrumenat za merenje potencijalne razlike. volta. volitio) l. voltmetar. volte. volterijanizam. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. volonter (fr. lat. svitak. praviti veštač ke skokove. galvanski elemenat sastavljen od cinka. fr. udarac lopte (u tenisu reketom.: at. tako zapove-dam. nestalan. voltage) napetost. voltigeur) veštak u skakanju. električni napon. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. grč. brzo okreni (na notama). napon struje merene u vo l tima. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. M. naziv po italijanskom fizi čaru Alesandru Volti. željni. Volta. galvanski elektricitet. promenljivost. volenti non fit injurija (lat. up. zapremine. pokretljivost. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. onda deoba izdvojene koli čine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koli činu. muz. volumen. kad se nešto u svakom sluč aju mora učiniti. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). naglo promeniti mišljenje. volens-nolens) „hteo-ne hteo".vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. voltametar. služi za merenje prividne snage kod naizmeni čne struje. Voltin stub fiz. ital. voltižirati (fr. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru. volti subito (ital. voltfas (fr. tečan. sic volo. volvere okretati.

vodka) popularne ruska rakija. mañijski. a ne intelekat. sredstvo koje izaziva povra ćanje. svaña. nestalnost. glas iz grudi. šara u obliku puža. votum. voluminozitet (nlat. grč. vo ć e) kuz. volumen zapremina. voluntas (lat. fizkol. votum (lat. votum decisivum) prav.) natprirodan. zavetni. voter) dati svoj glas za nešto. krvnika. nego prema zapremini. a vo če sola (ital. voče di testa (ital. ital. savetodavni glas. prijatan. za razliku od kurijalnog glasa. votka (rus. vo-litiv. što se mene tiče. pohotljiv. opsežan. znak W. stat pro racione voluntas (lat. voluta (lat. nezajažljivost. voluptas pohota) sladostrasan. vomitus (lat. zool. redni broj 74. voluntas volja) fčl. vohajnit (nem. volšebnik (rus. vomitirati (lat. gramžljivost. meo voto (lat. v. sulr. voluta) apx. voluntas. voluptuosus. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. vomika (lat. Wochein) u Sloveniji. Bunt). 2. upotrebljava se za dobijanje volfram-č e-lika i za vlakna elektri č nih sijalica. odreñivanje koli čine rastvorene materije. glasanjem odobriti. v. povraćanje. votum consultativum) prav. vomirati. votare. volum-teorija (lat. srebra ili voska. vomitivurn) med. votiranje (lat. voluminozan (nlat. koji. prišt. votum kurijatum (lat. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. intelektualistička psihologija. zavada. u mnogo knjiga. izglasavanje. koji je sastavljen iz više svezaka. vomica) kec. voluntaristi (lat. protiv nečega. votum konzultativum (lat. ukras na stubovima u obliku zavojice. voluptuozan (lat. voluntas volja) liigv. debeo. voče di peto (ital. gde ima ležišta boksita. čudotvoran. sve-cima. voluminositas) obi-mnost. poslednja volja. naroč ito: č ir u plu ć ima. pl. vomitirati. čir. glas iz grla. vovere) zavet. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvož ñ a. objašnjava bitnost života pomoć u volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. strasan. krvno kolo). dakle. votum decizivum (lat. predata. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). volfram (nlat. voluminozitet. voluntas ultima) prav. Wochein) min. votum virile (lat. kurijski glas. sit voto illimitatio) sa neograni č enim pravom glasa. teo voto) po mojoj želji. pun glas. zabavan. volumen. vomicosus) ned. crkvama i dr. vomikozan (lat. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. voluminoznost v. metria) veština merenja zapremine. volutatio) valjanje. sub voto remissionis) sa željom za povra ća j. mañioničar. sit voto) s pravom glasa. vorax proždrljiv) proždrljivost. nepostojanost. vovere zavetovati. glasati za. votant (lat. plemenski mirovni sud (tzv. zajedni č ki glas. vomera) med. a voće sola) samo za jedan glas. votiranje. voluntas ultima (lat. votiv (lat. po mom nahoñenju. fig. votatio) glasanje. vostro konto (ital. vomirati (lat. sub voto remisionis (lat. 3. glomazan. glasanje. bljuvati. obi-man. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. veoma tvrd i otporan metal. gro-fova u starom nema č kom parlamentu. votum. spirale. glomaznost. vota. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih li čnosti te stranke. velik. izgla-sati. pristalice voluntarizma. wolframium) hem. Votergejt afera (eng. kum vot (lat. hem. zlata. fig. bljuvanje. uvijeni puž. voluntarizam (lat. opsežnost. fr.merenje promena u zapremini pojedinih delova č ove č jeg ili životinjskog tela. . kabast. pun čireva. izglasavanje. vo će di petto) muz. glas koji se daje za nešto. votacija. vomitare) med. votans. na vaš račun. votivan (lat. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. neprijateljstvo. theoria) hek. voče (ital. sinonim za mineral boksit. nazvan po mestu Bohinja (nem. skupljanje glasova. voluntaristi čka psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. atomska masa 183.. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. pun veselja. gnojav. vomitus) ned.) čarobnjak. volšeban (rus. votum curiatum) ukupan. obe ćanje. votivus) zavetovan.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. povraćati. voluntativ (lat. votacija (lat. voluntas volja) fil. tungstem. vražda) 1. votatio) v. kum vogo ilimitato (lat. vovere) glasač. votivum) etn. shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini.85. voracitet (lat. volo hoću) volja. vražda (rus. zavetna žrtva ili dar božanstvima. votirati (lat. testamenat. voracitas. uvojnica. volutacija (lat. peva č ki glas. vostro conto) trg. ova je afera kompromitovala i same vrhove ameri čke državne uprave. vomitiv (nlat. odlučujući glas. up. topi se na 3400°. voće di testa) muz.

versta. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). postanak (ili: poreklo) vulkana. prostakluk. vulnerabilitet (nlat. logos reč. shvatanje da . vulnus letale) smrtonosna rana. vulkanizirati (lat. vulkanolog (lat. gomila. vulgarisatio) uprošća-vanje.066. nepristojan izraz. vulgarnost. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. objaviti. fig. vunderkind (nem. koji bljuje vatru. ieptu-nisti). vulgarisare) uprostiti nešto. obnarodovati. vulkanizacija (lat. u običnom životu. vulcanus) kol. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. prostački. nlat. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulcanitas) kol. elastične i ne rastvaraju se. koji se može raniti. nlat. nlat. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. vulva) med. grč. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulva (lat. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. vulcanus) kol. puk. vulvula (nlat. vulkanitet (nlat. uopšte. vulgaritas) običnost. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. vulgarizator (lat. olupina. vulnus (lat. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. vulkanski (lat. lat. stidnično-materični. usijano kamenje i rastopljene stene. vulgarizam (lat. vulvitis (lat. Wunder čudo. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. vulgarnost v. vulgaritet. koji potiče od vulkana. vulgo) pril. vulkani-™ (lat. niskost. neotpornost. dete bludnice. sin Jupitera i Junone. nepristoj-nost. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. kol.je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. fig. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vulcanus) kol. Na taj način ove materije. vulcanus. preterano uprošćava naučne pojmove. jezikom prostog sveta. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulgarizacija (nlat. vulnus) rana. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. ruševina. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. vultispex. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. terpentinu i dr. obranljivost. vulgus) narod. prostakluk. neotporan. sra-mnica. Vuotan (stnem. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. vultus izraz lica. vulgus (lat. usled visoke temperature. učiniti nešto opštim. Vulcanus) kit. ozle-dljivost. pr. vru ć pepeo. vulgaris običan. narodski. vulgaris opšti svakidašnji) prost. obično. čudo od deteta. vulneraria) pl. stidvdšd. sredstva za lečenje rana. uterus) ašt. uprošćenje. vulva) inat. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). vulkan (lat. grč. u etru. obranljiv. povre-dljiv. vulkanizator v. vulnerabilis) ranljiv. muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). vulvula) zool.78 km). logia) kol. vulgaran (lat. . ozledllv. vulcanus) pl. god. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. neupotrebl>iva stvar. vulnerabilai (nlat. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. fizio-gnom. vulkord (eng. prostaštvo. na temperaturi od 130—140°S. up. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. opšte poznatim. vulkanizer. vulkanologija (lat. Wuotan) mit. vulgirati. činjenje da bude svima razumljivo. vulneraria (lat. povredljivost. zajedničkim. vulcanus. sklonost bolestima. u narodu. vultispeks (nlat. vulnus letale(lat. vulcanus. vulgaritet (nlat. učiniti da nešto bude svima razumljivo. vulgare učiniti opštim. kaučuka i gutaperke. vulgarizirati (lat. slab. vulkanisti (lat. kod naroda. vrsta (rus. materica kod životinja. vulgo (lat. v.vrak 158 Vuotan vrak (nem. činjenje opštim. vulgaris opšti. Vodai. sa radionicom u vulkanu Etni. lice. naročito za čakšire. prosto rečeno. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. Vulgata (nlat. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. svetina. postaju. benzolu. vulcanus. prostački način izražavanja. svakidašnji) nizak. neptunizam). vulvo-uterinski (lat. pomešanih sa sumporom. kao obično. vulvus. versta) ruska mera za dužinu (1. pulkanizam (lat. vulkanistički. Kind dete) izvanredno obdareno dete. zajedničkim. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. Vulkan (lat. med.

gazzella) 1. gabro (ital. sastavljena iz strofa od po dva stiha. gazeta (ital. gažiranje (fr. kao smola crn i voštanog sjaja. ključa izmeñu 70—80°S. redni broj 64. tur. rešetkast sanduk za prenošenje vo ća. kaytan) 1. pobednik. torokuša. vojnik musliman. živahno. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. gavota (fr. gaeta (ital. borac za veru. gazal. up. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. dged. kao skraćenica: g=ipaia. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. hem. služi za grejanje i osvetljenje. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gazel (arap. sastoji se iz kožnog meha. gabarit (fr. stvarajući zvuk. gazal. gajba (ital. pripada grupi retkih zemalja. gaggio) zaloga. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. qai'da. šp. gage. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. odela i ženske tkanine. tečni deo sirovog petroleuma. g četvrto slovo naše ćirilice. jemstvo. gaip (arap. drveta) u gas za gorivo. ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gaietan ćn tur. gazi (arap. gaza (fr. gavijal (nlat. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće. model u prirodnoj veličini ili umanjen. gayb. kavaz. kavez. tajno. atomska masa 157. gajb. gazolin hen. gabionada (fr. službenik. natopljena gumom. gadolinij(um) hem. vrsta lirske ljubavne pesme. poglavi-to ljubavne. gazzetta. metal. tamnozelene boje. gabarit) kalup. staklenih boca i druge robe. Gd=gadolinijum. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gazirati (fr. muz. gagat (grč. g= skraćenica za gravitaciju. alapača. gadlje. tur. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). uviti (ili: uvijate) gazom. junak. veselo. fiz. hemijski element. gažist(a) (fr. krt. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. tur. gagathos) min. gazi) ratnik. geman. krupnozrna erup-tivna stena. gabion) voj. krletka. mrki ugalj. plata. stalna nagrada. narodni muzički duvački instrument. ital. veo. fig. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. skriveno. narnik. gazela. stanovnik pustinje. jedanaesto naše latinice (G. živi. Atherina hepsetus. ital. 2. gabion (fr. gazette) dnevni list. gayp) ono što je nevidljivo. up. vrsta crnog ćilibara. tajo (ital. fr. gayda) nuz. gavun (ital. plemenitost. 2. gazela (arap. gaio) muz. čilo. G—peti ton u dijatonskoj skali. gayra. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. gazal. onaj koji drži zalogu. najamnik. a pamučne za lake haljine i. gaibba) l. tvrdica). za kišne ogrtače. gabbro) mm. gagiste) plaćenik.A V E ILN D 166/ G G. gavaz v. grudobran od koševa punjenih zemljom. prav. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. Ga = galijum. tur. lan-tanida.. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). hen. znak Gd. primalac zaloge. gavialis) zool. duhovna stvar. gaža (fr. gayret) revnost. zool. g). novine. dve ili više izolovanih žica za . vrsta morske ribe. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. gazela (arap. naročito se odlikuje velikom brzinom. lignita. gabarden (fr. gazal) 2. gajret (arap. osobito česta u književnosti istočnih naroda. stalna zarada.25. Ge= germanijum. gajtan (gr č. prema kome se nešto oblikuje. srčanost. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. gajde (arap. ga'ib. gabionnade) voj. gavone) zool. sli č na srni. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gaytan. afrička antilopa.

galantan stil muz. elektricitet dobijen iz hemijske akcije. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. galantna bolest venerična bolest. galante) nadriobrazovanje. udvaranje ženama.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). izdašan. gala. galantizam (fr. ital. zastoj mleka kod dojilja. galakto. galante) izdašnost. koji je lake ruke. može se bojadisati. Mlečni Put. galaktocela (grč. galaktit (grč. 3. prividna učenost. šp. tanak mlaz. phagem jesti) mleko-jed. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. gala. galaktografija (grč.) astr. učtiv. prijatna ukusa. gala. galanterie) trgovac galanterijskom robom. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". galaktorea (grč. glikozidi. čovek koji se hrani poglavito mlekom. gala mleko. v. Arapa i dr. jata. uglañen. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . galaktagoga (grč. gala mleko. galaktostaza (grč. prijatan. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda. galaktički (grč. rukavice. od galaksije ili talak-tike. galantnost (fr. fig. galaktoskop (grč. šp. bolesno povećanje lu čenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. galaktopira (grč. galaktometar (grč. svečan obed itd. Galaktika (grč. otmenost. la-skanje. fin. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. pomoću usijane žice. lepeze. metron) instrument za merenje masnoće mleka. galaxias) astr. logia) nauka o mlečnim sokovima. gala. galaktologija (grč. upotreba galvanske struje. an gala (fr. trošiti ne štedeći. skopem gledati) 1. gala. gala. fino ponašanje. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr. ago proizvedem) med. mlečni jaspis.) pr. galaktofora (grč. maramice itd. galaktopiometar (grč. rug vatra) med. galantan (fr. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. galanterija. svidljiv. svečana nošnja. sistema zvezda.. galaktakratija (grč. gala. lithos kamen) mlečni kamen. galaktofag (grč. Galaksije. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. gala. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. galvanisati 2. v. galaktozidi v. fig. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. tapše. galant. med. bakra i cinka sa kiselinom). ljubazan. svečanost. doteran. trg. mlečni kamen. pion mastan. galaktoza (grč. lepo odeven. mlečna groznica (kod porodilja). uslužnost. fr. . galvanizirati.) beli ogrtač kod Egipćana.. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. galanterie) predusretlji-vost. češljeva. utvrñivanje valjanosti mleka. gala. elastična i sjajna. galaKtos mleko. veštački oživeti. fig. in gala) u svečanom odelu. galantirati se (fr. gala (ital. phoreo nosim) pl. tvrda.(grč. klavirskih dirki itd. galakturija (grč. gala. gala) svečani ukras. Kumova Slama. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. em gala) ili in gala (ital. radnja sa tzv. galante) uslužan.). galanterist(a) (fr. gala-predstava. u paradnom odelu. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). galanterije (fr. lithos kamen) hem. akratia neumerenost) med. gala. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. učtivost. galabija (arap. prekomerno gubl>enje mleka. „kratkom robom" (bižuterija. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom.160 sprovoñenje električne struje. stasis zastoj) med.). lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. galvanisati v. izdašan. kosmičke prašine i dr. gala. gala. galvanizam fiz. dvorska. veštačko oživljavanje. galante) pokazivati se darežljiv.. metria) merenje mleka. gala. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. ukusan. maglina. spletenih slično vrpci. ljubaznost.pocinkovati gvožñe"). gala. npr. ašikovanje.. sredstva za izazivanje mleka. uron mokraća) med. galalit (grč. pristojan. tj. gala. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. galaktogen (grč. kele) med. častan. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. mlečni. uglañenost. gala. gala. gala-večera i sl. Galaksije (grč. kao sredstvo za nagrizanje. dopadljiv. rheo curim) med. galaktometrija (grč. naročito prema ženskom polu.

lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. galenisti pl. spoj više galvan-skih elemenata. grč. 2. galeria. farm.). slika) v. galvanoglifija (Galvani. koji su bili keltskog porekla. sprava za proizvoñenje trajne elektri čne struje putem hemijske energije. galenica) pl. galizirati galvanohromija (Galvani. da bi na taj na č in postali bolji i trajniji. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. dug hodnik. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). galenika (nlat. galvanometalurgija (Galvani. galvanotipija (Galvani. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i še ć era i na taj na č i n . šp. galerija (nlat. istosmerna elektri čna struja koja teče izmeñ u dveju ploč a (elektroda) razli čitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. up. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). veoma brza ratna laña srednje veli čine. galvanografizirati (Galvani. galenski lekovi. mornarski dvopek. galvanski elemenat fiz. up. tropos obrt) bog. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. instrument koji pokazuje postojanje struje. voska i dr. parlamentu i dr. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). med. galvanski elektricitet fiz. naročito podesna za izlaganje umetni čkih dela. up. lat. galera (fr. galeotto) vesla č (ili: robijaš) na galiji. galvanoplasti č kim putem. Faraday) med. magnetes)B. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. a ne hemijskim putem (naziv po starogr č kom lekaru Galenusu. galvanostegija (Galvani. Voltin stub. v. gipsa. galvanomagnetizam (Galvani. glyphis zarez. galvanografija (Galvani. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. kori-dor. slušaoci. bod) med. načela i način lečenja čuvenog starogr čkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. galeot (šp. sečenje čireva i iz-raštaja pomoć u galvanskom strujom usijane platinske žice. izrada vernih otisaka u metalu od plasti čnih predmeta (novca. grč. galvano-faradizacija (Galvani. predmeta (od drveta. grč. galenski lekovi farm. galvanoskop (Galvani. naro čito slika. therapeia lečenje) med. struje. metron) fiz. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. grč. galvanoskop. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galeote. publika (u pozorištu. pozlaćivanje srebra. grč. gr č . parlamentu). pobakri galvanokaustika (Galvani. galvanopunktura (Galvani. galenizam med. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. grč. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. elektri čne. poniklavanje gvožña itd. čahura svilene bube.) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. galeta (ital. uobli čiti) postupak osnovan na elektroliti čkom taloženju metala: prevlačenje metalom.). zatim se pospe grafitom i onda. galvanotehnika (Galvani. galvanotropizam (Galvani. fig. posrebravanje bakra. grapho) izra ñ ivati štamparske plo č e i slike pomoću galvanske struje. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. plaketa i dr. grč. da bi se dobila ja č a struja ili viši napon.161 galvano (ital. skopeo posmatram) fiz. zbirka umetni čkih dela. indukcionom strujom. koji ga je otkrio). galeotta. u rudnicima: prokop. grč. naro č ito takav kliše. grč. galijaš.). kausis gorenje. u utvrñenjima: pokriven hodnik. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. robijaška laña. up. Galvaniju) istosmer-na elektri č na struja. e. Galli) pl. galenit (grč. šp. galgnhumor (nem. gledaoci. galvanometar (Galvani. grč. galere. Gali (lat. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. istovremeno pokretanje jednog miši ć a ili živca galvanskom i Faradejevom. galvanoplastika. nlat. zbog svojih dugih zidova. sagorevanje) hir. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. ital.). grč. grč. galvanoplastika (Galvani. pokriven balkon (u pozorištu. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. galvanoterapija (Galvani. galiota. galvanska struja (po L. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. up. usiljena šala. elektromagnetizam. galeota (ital. galeonist(a) (ital. punctura bodenje. ital. tj. plassein obrazovati. galvanometar. galvanskim putem. ital. medalja. fig. povijanje vodenih biljaka prema elektri čnoj struji. typos lik. Galvaniju. grč. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galvaiska baterija fiz. galletta) l. galera. grč.

Gallus. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. igrati polku. galimatijas (lat. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. galikomanija (lat. francuski. . galochia) kaljače. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. galicisti (fr. lat. nauka o ljuskarima (rakovima). galofobija (lat. grč. lestvica. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galiot (ital. nejasan i nerazuml>iv govor. onaj koji objavljuje kurs na berzi. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. u odnosu prema papi. fig. spoljni konj u „trojci". galomanija. galopira™ (fr. galon (eng. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. grč. galion (ital. gammarus) zool. up. kammaros. halijak) v. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. gamarologija (grč. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. med. ital. galiota (ital. Gallus.. phobos) preteran strah od Francuske. galofob (lat. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galera. grč. galoni (fr. galona) jedinica za merenje te č nosti i žita. nlat. u SAD=3. galop. galli. Galija (lat. galiot. Gallia. jahanje u trku. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. ordonansoficir. niz od osam tonova. vrenga. gajtani. gamar (arap.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galoppo) l. galop (fr. galijun v. galion. gallon. galopada (fr. vrlo su prodorni. Gallus. galoper) jahati u galopu (ili: trku). galomanija (lat. tj. sifilis. gallicus. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). v. 1791—1863). fiz.) v. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). igranje polke. galons.. muz. 2. galeot. gornje cipele od gume za sneg i vodu. Gallus. gallicisme) osobenost francuskog jezika.). galoman (lat. gamarografija (grč. galijaš. razvijati se vrlo brzo. grč. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. up. ali mnogo kraće talasne dužine. fr. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. ital. gallicistes) pl. Gallia. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. Gallus. l gal=l cm/s2. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. fr. galeotta) v. Imaju ogromnu prodirnost. širiti. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji.785 1.546 1. galeota. gama-zraci (grč.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. mania) v. galikomanija. rojte. galoni) pl. trčati u skokovima. gama-globulin belančevina krvnog seruma. katalektični anaklastični tetrametar. galeone) lom. galikanski (lat. galera. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. Gallio. skala. nlat. gamma) fiz. Gallus Mathiae. vrsta starinske morske lañe. grč. reči bez smisla. fr. galopin) slušče za trčkaranje. Gallia) Francuska. galikus morbus (lat. grč. galopen (fr. galicizam (lat. golijat (ital. galija (ital. francuska reč u nekom tuñem jeziku. galop. tama (grč. Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. arap. logia) zool. mržnja na Francuze i sve što je francusko. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galofil (lat. robi-jaš. ital. galoscia. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. Gallus. po eksploziji dveju atom-skih bombi. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galia. galionizam. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). Galileju. galski petao petao kao simbol Francuske. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galski (lat. voj. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. grč. galea) veslač na galiji. s funkcijom antitela. galski. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. ital. galikanizam (fr. gallina) kokoš. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. kammaros rakušac obični. šp. graphia. galo-romansko (l&~. galina (lat. galilej (po G. dijal. galea. galošne (fr. galijambus (lat. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). nlat. galeot. galoche. jezika itd. U Engleskoj = 4. raditi nešto vrlo brzo. mania pomama. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. galimatias) zbrka od reči. iambos) megr. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu.

gangraina. npr. gurguran. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. gamba) v. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gangrenizovati se v. genesis) biol. stečaj. dokolenice. gangrenira ti. gnjilež. da bi se propustio drugi brod. gangrenescirati. oleum ulje) hek. ganilik) bogatstvo. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. garbo) pristojnost. incanto) trg. grgotanje. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. kon garbo (ital.) javanski narodni orkestar. mrtva kost. odane i pouzdane pristalice. garantirati (fr. . rskavi čav izraštaj. gangraenescentia) med. ganglionitis. v. garde. ma čevanju i sl. gargarizam. gone rañanje) biol. gagglion) med. gamos brak. gargujada (fr. telesna straža jednog vladaoca. jedem) med.. grgljanje. svrab. con garbo) muz. bespri-zorni. obešenjak.gamašne 163 garda gamašne (fr. ganglija (grč. gang (eng. kamašne. fr. gangster (eng. koji boluje od vu č ca. osiguranje. koji sadrži čistu bojenu materiju. odbrambeni stav u boksu. gangrenozan (nlat. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. ganglitis. deran.-tur. mor. garantie) jemstvo. truljenje mekanih delova tela. zigot. gamba (ital. gangrenescencija. gavgrevizovanje v. gangrene. ganglitis (grč. imaju srebr-nast sjaj. fig. garde) sp. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. spolna ćelica. gamin) slušče u kuhinji. garant (fr. gargarizma (grč. ganglion mrtva kost) zool. gangrenescirati. fig. agamogonija. ispiranje guše i usta grgljanjem. prema trećem licu. gangraenosus) med. pristojno. jer. čamci. ganoin (grč. supr. bronzanih plo ča. graino glo ñ em. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . garguran (fr. licitacija. preparat izvañen iz korena broća. grgotati. izazivati vučac na nekom delu tela. štitonoše (vrsta riba). gažgrenescirati (nlat. živa rana. garantno pismo bank. ital. gargarismos) med. rañanje putem spolnog oploñavanja. gangraenescere) med. šp. garantija v. jamac. zaraziti. gargarismos) med. zool.. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñ enja kakvog vešto smišljenog napada. encant. šegrt. sigurnost. gamologija (grč. izuvi-jan korak u plesu. koji je u truljenju. gargarizacija (gr č. garantol (fr. up. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñ ne moždane. ital. guarento jemstvo) jemac. ganiluk (arap. gamache) pl. gametogeneza (grč. ulični mangup. kargi) koplje. gangrenescencija (nlat. nadraženost kože. Gant. gangrena (gr č . bambusovih svirala i dr. viola da gamba. nomos) em. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. pokvariti. rasprava o braku. garaža (fr. sprečavaju razvitak komaraca. vu čac. golicavost. gargalismos) med. gargarizirati (grč. gargarizacija. gargija (tur. gamos brak. gargarizo) med. gnjiležan. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañ aju živ rod i brzo se razmnožavaju. fr. a time i prenošenje malarije. garancija (fr. gambusino (šp. garantir) jamčiti za koga ili što. gametes) biol. ganoidei) pl. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. banda. ital. grgljati. vo ñ e i sl. uvi-jači. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. vagoni. uništavaju ći larve. gambit (ital. zapaljenje živ-čanih čvorova. ganglionitis med. gamen (fr. nekog političkog prvaka. garantovati v. garantirati. lat.. gamet (grč. biljaka. v. gamos brak. up. za izvršenje izvesnog posla. naročito odabrana. garant. sudska prodaja zbog prezaduženosti. garancija. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gargouran) trg. gargarizam med. čapkun. gambusia) zool. garansin (fr. ispirati usta i gušu grgljanjem. garda (fr. skitnica. štitonoša. razvijanje vučca. gard (eng. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. garbo (ital. gamonomija (grč. garant. prelaziti u truljenje. gant (nem.). guardia) straža. ganoidi (nlat. guard. gang) razbojnička družina. obilje. ganglijski sistem zool. med. logia nauka) nauka o braku. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. garbin (ital. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. gambusija (nlat. prelaženje u trulež.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. koji trune. gamogonija (grč. gavgreiirati v. gamelan (mal. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gangster. gargouillade) cifrast. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba. gargalizam (grč. primati odgovornost za nekoga ili nešto. u Meksiku. garance) broćni ugalj. u čtivost.

garderobe) soba ili orman gde se č uva odelo ili rublje. gornje kapute i dr. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. gas-generator (grč. muškobanja. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. koja se gaji zbog mirisnog cveta. dynamis sila) fiz. chemeia) hemija o gasovima. svi kostimi pozorišta. ruda nikla. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garnizon (fr. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. Helmont.). telo koje. gas-dinamo (grč. sprema. izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (ku ć ni i kuhinjski pribor. garter-orden (eng. neženja. garrotteurs. garotirati (fr. č uvanje i ispuštanje gasova. . svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. garnir. gard-kot (fr. koji svoj plja č kaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. garde-cote) obalski brod. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. garnir (fr. garderoba. gasohemija (grč. garmond) tip. vazduša-sto telo. garnitura (fr. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija.). garnirung (nem. lat. garcx>n. opljačkati žrtvu koja se. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. eng. prema gr č koj re či chaos nered). chaos. biti muškobanja. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. garofal v. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. mašina koja se kre će sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. biti u gar-nizonu. momak. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma. svečanost koja se proslavlja u bašti.. konobar. sprava za merenje koli čine gasa koji struji. fr. gasometar (grč. naročito mesa. razmetanje. vojska koja boravi u jednoj varoši. garnijerit min. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. garsonirati (fr. varoš u kojoj boravi vojska. garnizonirati (fr. garrotters) pl. ho-landski hemi čar i fizi čar J. ukrasiti. smrtna kazna davljenjem. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. raznim povrćem i sl. teh. kelner. metron) fiz. garconner) ponašati se kao muško. garnet (eng. gas fiz. chaos. garočon (iš.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. dečko. nužnik. B. eng. garderobiere) čuvarica garderobe. i hem. garden-party) sastanak društva u bašti. gasmotor (grč. chaos. obično bez kuhinje. garmon (fr. pirinač i dr. telesni stražar. nameštaj. gasconnade) hvalisavost. nlat. sprava za primanje. Garnierung) ukrašavanje jela. (u pozorištu. biti odan pederastiji. garnirati (fr. automatos) naprava za automatsku prodaju svetleć eg gasa. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. gradini. ital. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. naro č ito gasa za osvetljenje. garmon. fr. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. vrsta opasnih uli čnih razbojnika.). chaos. dugmeta i dr. garofano) bog. moma č ki stan. garder č uvati. naro č ito u Londonu. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomo ć u gasne mašine. garter) čuveni engleski orden „podvezice". pribor. garniture) oprema. razvijanje vazduha. razmetljivost. garofan. ital. nakit. zahod. chaos. up. gasara. dame) pra-tilja. guarnire) snab-deti. gasifikacija (nlat. pomo ć nik. garnison) voj. začiniti. Americi). + 1644. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. garsonjera (fr. zbog stanja svojih molekula. koncertnoj dvorani itd. uplinjavanje. krompir. gardist(a) (fr. garcio) mladić. pratilac. garnet) mor. gasificatio) fiz. Rubiaceae. plin. gardn-parti (eng. garmond til. čuvar obale. posada. garota (šp. garrotter) udaviti pomoću garote. garde la ren (fr.. ital. garofan (ital. garnison) voj. chaos. nem. chaos. garretto) zavrtanj za davljenje. garrotte. garrotte. gaskonada (fr. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. gardina (nlat. motor) teh. upotrebljava se za gorivo. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obi čno slažu knjige (naziv po francuskom pe č atorescu Claude Gara-mond. kalfa. garnirati. v. gas-automat (gr č. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). garson (fr. bećar. sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. cortina. garoteri (fr. dečak. gas-koks (grč. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. garderoba (fr. momač ka soba. upli-njenje. karanfil. 1499— 1561). garderobar v. ukras. garderobarka (fr. garrocha. dodatak. pomoću zamke bačene na vrat. salata. courtine. nlat. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). sve odelo i sve rublje jedne osobe.

pathos bolest) med. gastroza (grč. logi'a) veština govorenja iz želuca. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. gastrozofija. plicatio) med. gastrilogija (grč. gastromalacija (grč. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gaster) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem. gaster. bolesno stanje želuca. gastronomija v. gastrenteritis. naročito želuca. gastrimargia) proždrlji-vost. zapaljenje želuda č nih žlezda. v. bol u želucu. v. razmekšavanje želudač nog zida. enteron crevo. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gastrikos) stomačni. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. tj. želuda č ni. regnymi prsnem. diaphaneia providnost) med. gastrostomija (grč. gaster. gastricizam (grč. koji se tiče varenja. praćen povraćanjem (kod sušenja ki č menja če). malakia mekoća) med. gastrozofija (grč. gastrepatitis (grč. raphe šav) med. zool. up. gastrodijafanija (grč.(grč. entera creva) koji se ti č e želuca i creva. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. veštak u spremanju finih jela. gr č u želucu. razjedenost (ili: probušenost. gastroenterolog (grč. želudač ni. gastroskopija med. takoñe: gurmanluk. gastrosofija v. gastrobrozis (grč. gastrologija. gastrostenoza (grč. gastro. gaster. krvarenje iz želuca. gastrorea (grč. prekomerno lu č enje želuda č nih sokova. gastrospazmus (grč. gaster. zool. probavna delatnost želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. utroba. želudač na groznica. gastroplikacija (grč. odyne bol) bol u želucu. povrać anje sluzi iz obolelog želuca. gasteranaks med. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. sladokustvo. gastrodinija (grč. gastrenteritis (grč. gaster. gaster. gastralgija (grč. gaster. gasteropoda. logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. zapaljenje želuca i jetre. gastrizam (grč. apah gospodar) med. skopeo gledam) med. gaster.) koji se tiče želuca i jetre. suženost želuca. grč u želucu. gaster. puknem) med. gaster. gaster želudac. gastronom (grč. gastroenteritis med. opšti naziv za sve bolesti želuca. gaster. gaster. gaster. logos reč. koji pripada trbušnoj duplji. gastropoda (grč. napad bolova u želucu. gaster. gaster. stoma usta) med. koji živi da jede i pije. gasteropoda pl. gaster) med. vodom napunjenih i svećama opkoljenih č aša). pokvarenost želuca. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. v. gr č želuca. gastrorafija. gastrologija (grč. gastroptoza (grč. nervozno oboljenje želuca. gaster. onaj koji voli dobra jela. proširenje želuca.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. gaster. gaster) med. . gasteralgija. gastritis (grč. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gastrepatičan (grč. nlat. ptosis pad) med. trbušni. probava hrane u želucu. gastrolater (gr č. gaster. v. gaster. aden žlezda) med. želudac. zapaljenje želuca i creva. gaster. nomos zakon) sladokusac. latreia) služenje želucu. gastralan (grč. gaster. gastromanija (grč. gaster. gaster. gastropoda. otvaranje rupice na želucu. gaster. gaster. gurman. gastranaks (grč. stoma čni. gastrolatrija (grč. pretrpavanje želuca hranom. rñ ava probava. gastrilog (grč. rheo tečem. gastralgiJa. varanje. gaster. gastranaks. životinje koje se kre ć u na trbuhu. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. epar jetra) med. gastri čan (grč. puževi. tako ñe: gurman-luk. algos bol) med. gaster trbuh. koji može. gaster. tj. brosis razjedanje) med. gastropatija (grč. gastrimargija (grč. spasmos grč) med. gastrokriza (grč. gastrična groznica grozni čavi katar stomaka. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. gaster. r ñ avo varenje. gastroman. shvatanje da se život sastoji u je ć u i pi ć u. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastromanija. gastroadenitis (grč. logos) onaj koji može da govori iz želuca. gastrolater. odnosno pomoć u mesnatog organa na trbuhu. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. ne pokrećući usta. gastrolit (grč. gastroman v. gastrenteri č an (gr č. gaster. enteron crevo) med. progrizenost) želuca. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. krisis) med. lithos. koji se zove „stopalo". govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. curim) med. stenos uzan) med. gastroplikacija. lat. gastromantija (grč. gaster. v. ektasis proširenje) med. gaster. gastroskop (grč.) med. mania) preterano uživanje u jelu i pi ć u. zapaljenje želuca. prekomerna ješnost. gastralis) anat. gaster. gastrektazija (grč. piis noga) pl. sladokustvo. spad želuca. gaster. gaster) med. gastrorafija (grč. gastroragija (grč.

vrsta pamučne indijske tkanine. fig. guanaco) zool. gedal (tur. gvineja (eng. od 1840. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. . neobičnim. gebri (pere. greška. guardianus) čuvar. gein (grč. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. s neočekivanim. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. gvaš (ital. smola toga drveta. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. guarapo) prevreo sok šećerne trske. gacher) praviti malter. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. catus mačka. kosmološko božanstvo starih Grka. gate-metier) trg. gvardinfante (ital. naročito su poznati kao odlični jahači. gaus fiz. poz. uživanje. oblast.) rat protiv nevernika. gastrocela (grč. rñav zanatlija. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. rñav radnik. gvaraia (šp. gvako (šp. treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. gaucho) pl. krivoverci. gag) l. Fr. gvano (šp. guayaco. stražar. u navrtnju). gaudijum (lat. gaudeamus (lat. Gibelini. gaster. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). up. gatmetje (fr. zbog čega se. biljka u Novoj Granadi. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. uvojak. „Zemlja". gvaranin (šp. gabr) pl. . goauche) slik. materija koja se dobiva od smole gvajaka. gaulajter (nem. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. guano) izmet od morskih ptica. gaster. šala u slici. drugi stepen u razvitku blastoderma. guarana) farm. prevara. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga. prodati (ili: prodavati) ispod cene. kele) med. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. Guaiacum officina-le. lek protiv tuberkuloze pluća.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. Gea (grč. gater (nem. huano. guazzo. gaširati (fr. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. gaf (fr. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. phobos strah) bolestan strah od mačaka. gastrula) visa. philos prijatelj. ge) mit. gaudium) radost. živi još i sad u divljem stanju. kila) želuca. temno sečem) med. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). gvarani nov čana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa).) gastrofil (grč. gaudeamus) budimo veseli. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. seljaci jahači u lampama. gaffe) l. žutosmeña i zemljasta masa. gastrula (lat. gvajakol (šp."). gasiti kreč. Gueffi) v. gvint (nem. geg (eng. guardiano. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje.) lju-bitelj želuca = gastrolater. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. . gatre (nem. drljati. nlat. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. gatirati (nem. nlat. visoko do 15 t. najvažniji sastojak kreozota. veselje. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. dati u bescenje. pre topljenja. gvajak (šp. Gau župa. paradrksalnim. gattieren) razne vrste ruda. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). gaster. vozi u Evropu i Sev. guarana) h«i. glupost. Gvelfi (ital. pivo Južnoamerikanaca. kafeni. oleum ulje) farm. ge zemlja) agr. smicalica. 2. lat. gvardijan (ital. guayaco. fr. larslukod muhamedanaca: nevernici. kao trgovački artikl. majstor-kva-riš. upropastiti nešto rñavim radom. laž. grč. prodor (ili: prosutost. gvanako (šp. 2. slično kafi i čaju. gatofobija (lat. gauči. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . ošljar. ptičje ñubrivo. obožavaoci vatre uopšte. gaučo (iš. sanctum) bot. raka i dr. tuzno. fig. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. „sveti rat" muhamedanaca. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). podvala. nesmotrenost. guaco) bot. rñavo slikati. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali. Gewinde) meh. sveštenici obožavao-ci vatre. guardinfante) „čuvar deteta". žutoj groznici. alkaloid koji se nalazi u gvarani. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. Gatter) teh. izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. Leiter voña. giter. loza (na zavrtnju. med. sman-drljati. gavarapo (šp. magi. gatten. po matematičaru i astronomu K. upravnik) pokrajinski voña. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine.

ñeneralat. gelender (nem. prime-niti (ili: primenjivati). general koji za vreme rata. generalizirati (nlat. postojanje udvoje. blizanci. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. poreklu i razvitku porodica. genea. gemischt) ono pggo je pomešano. francuskom: immence. npr. gtypho režem. v. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. od gemma pupoljak) zool. geminare) udvojiti. nauka o postanku. genge (fr. skopeo gledam) psih. generalisati v. naročito omiljen ukras u staro vreme.. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. postanak. vrsta antilope. nem. više zapovedništvo. vrsta tkanine od kamilje dlake. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. gangster. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. logos) rodoslovac. u nemačkom: kommen. naročito grčevit smeh. geysir) geol. gem (eng. pl. generalisatio) uopšta-vanje. geloskopija (grč. genus. zbližavanje. gelazmus (grč. gemacija (nlat. generalis) opšti. gemma. gšhtijanje. po Darvinu. genealogist(a) v. generalis. glavna proba. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. generalitet (lat. teška 40-45 kg. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. probare) poz. generalizirati. smržnja-vanje. general . gemula (lat. voj. javnost.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. geminirati (lat. poreklo. fr. genesis roñenje. genealog. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. Knjiga postanja. up. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. geier. fig. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. generalni guverner (lat. gem) zool. generalissimus) voj. vrhovni. promatranje (ili: proučavanje) smeha. generalia) pl. smejanje. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. genesis) roñenje. isterivanje pupoljke.. stezanje. gelao smejem se. generalis. uopštenost. živi u Alpima. udvostručiti. generalni vikar (lat. vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. gemmula pupoljčić. uopštiti. gevezimantija (grč.šat. gemelli) pl. praistorija. generalne punomoć prav. fićfi-rić. generalis) opštost. pupljenje. generalizacija (nlat. gemogliptika (lat. dvojnost. nasledne supsten-ce. gejša (jap. geminata (lat. opšti podaci. geneza (grč. gemeli (lat. gejzir (isl. mostu i sl. klica koja pomaže razmnožavanje. guinguet) trg. po dva. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. geminatio) udvajanje. Americi i Novom Zelandu.gek. generalis. generalisare. genealog (grč. generalisti (lat. gelsonimo) kicoš. genea pokolenje. Gelander) ograda na stepenicama. tema (lat. gen (gr. stvaranje. zbliženost. divokoza. geminare udvostručiti) lingv. doba pupljenja. rodni.at. nesit. rodo-slovni. dobiva nasleñem. gemišt (nem. gek"). u svim vojskama ima više stepena i rodova.. generalisati. deo odigrane igre u tenisu. udvostručavati. gelacija (lat. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. gsnealoški (grč. glavni. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. prav. udvojeni suglasnik. genera) pl. generalis) pl. ñeneral. fr. gemma. mischen. zbir poena u igri tenisa. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. gelatio) mržnjenje. gevealogija (grč. gušteri koji proizvode zvuk (. generali ja (lat. generalat (nlat. udvaja-ti. geng (eng. na Islandu. vrhovni zapovednik. gelsonimo (ital. generaliser) uopštavati. pelikan. game) sp. udvostručavanje. svi generali jedne vojske. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. grč. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). generalne proba (lat. uopštenje. generalni (lat. smesa. poreklo. gemmatio) bog. gemza (nem. . u Sev. dem. ledi. rodoslovlje. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. gekoni zool. gelao smejem se) smeh. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slu čajevima. udvojenost. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. geminacija (lat. generalisim (nlat. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). geneelogie) rodoslov. velika kao koza. voj. generalatus) generalski čin. Gemse) zool. gang) razbojničke družina. postanak. glavnokomandujući vojske. rod. gem (mañ.

procu. koja potpunom stručnom spremom. izdašnost. onakvu dodeljeni. genijalan (lat. velik duhom. genethlios dan roñenja. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. genetičar (grč. genethlios dan roñenja. stvaralac. genijalnost. koristeći generator (lat. genetikos od genesis postanak. generacio ekvivoka. rodim se) kolena. proizvoñenje elektriciteta indukcijom.generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. rañanje bez semena. . genetikos) fil. generositas) plemenitost. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč. genikulacija (lat. genetlijakon (grč. generozan (lat. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. generique) v. generalni sekretar (lat. biohemije. genikuliran (lat. geniculatio) klečanje. generatriks (lat. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). generalis. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. stvaranju. generificatio) log. koleno. gignomai rañam se. proizvodan. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. genijalitet. genijus (lat. proizvoñenje. blagorodnost. v. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. doba. su godina. čvornovat. fr. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. genitiv. darežljivost. generatio) rañanje. ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. rodni. sprava za biofizike i citologi-je. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. kolenast. tačka. izdčšan. genijus patrije (lat. genus. koji se odnosi na postanak (genezu). rezultate molekularne ge-netike. dečju i rañanju. višim kakva je sad). karakter. genius) genije. generosus) plemenit. gsneracionizam (lat. velikodušnost. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. gsnerifikacija (nlat. genus rod. rodilac. v. komandantima. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. oblast primenjene biologije koja. kao pomoćnici i savetnici. proizvoñač. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. ili veka. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. genetiv (lat. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). pesma za uspavljivanje dece. obeležje. fr. koji se Francuskoj. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. nauka o nasleñu. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. postajanje. zajedničko ime za životinjsku. stvaralica.genijus seku li (lat. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. genialitas) v. genetički inžinjering (grč. podatljivost. genetička metoda fil. generique) koji njegov duh zaštitnik. genije. božanstva (anñeli). glavni time što izlaže put i na č in na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. jak. bios. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. generativan (nlat. prastvaranje. izražavanje poštovanja klečanjem. genius patriae) dobri duh generičan. fr. genijus loci (lat. otadžbine. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. sa (za razliku od deskriptivne metode. oznaka. darežljiv. mat. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. kretanjem proizvodi liniju. površinu ili telo. generalis. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. mesta. (anorganskih) tvari. logia) proricanje dana i časa ro ñenja. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. generatrix) roditel>ica. duhovna osobenost. engineering) rodilački. eng. fkz. genius. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. Štab) voj. tj. stvoriteljka. ñanjem. pramajka. roñenja. u grčkoj i generacio spontanea (lat. generički (lat. generički. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. nem. generalis. rañanje) stru čnjak za genetiku. genetivus) gram. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. stvaralački izvanredno samoza č e ć e. višeg suda.genetičan (grč. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. stvaranjem. tvorački. genius saeculi) duh vremena dušan. up. veliko. uspavanka. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. postanak živih bi ć a iz mrtvih darovit. generator) rañan. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. naraštaj. izvanredna darovitost. pokolenje.

genotip (grč. stvarnost. narod. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. geogenija. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. Svaka individua ima jedan jedini. zemaljski. spolni. geognostika. zemljomerstvo. kretanju. operacija koja se sastoji u krpljenju. genitalia. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. graphia) zemljopis. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. geognozija. veličini. gens) rod. geogenija (grč. nauka o postanku. geografija (grč. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genus (lat. geodezija (grč. same po sebi i s obzirom na čoveka. stvaranja i menjanja Zemljine kore. ge. genom (grč. vernost. genuinitas) istinitost. caedere ubijati. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. eidos vid. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. bot. rod. geognostika v. geographikos) zemljopisni. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. ge. genioplastija (grč. organi koji služe rasploñavanju. geognozija (grč. gignomai postajem) postanak Zemlje. genitiv (lat. dinamička geologija. genos. vrsta. poniznost. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. jednak. nativitet. tačnost. genufleksija (nlat. gena obraz. up. kolenski. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. gentilizam (lat. ge. uobličujem) med. geograf (grč. dynamis sila) geol. rod. izdanak) pl. gignomai) v. geognostički. geobotanika (grč. stvaranje. bi'os život. ge. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). ge. ili u pravcu juga (južna širina). gens.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. obliku i životu Zemlje i njene površine. narod. geogonija. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. logi'a) nauka o velikim. oplodio seme. nepatvorenost. obrazovanju i razvitku zemlje. geniologija (lat. koji spada u geografiju. logia) nauka o životu Zemlje. grč. ge. botanike) biljna geografija. biol. i'sos isti. gram. genitura (lat. genius. thermos topao) linije ili površine koje . geobiologija (grč. ge. nauka o položaju. geoblasti (grč. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. gignere rañati) pl. graphia) opisivanje duhova. genitura) roñenje. gentiana) hem. klanjanje.(grč. nlat. ge. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. plasso obrazujem. ge. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. mnogoboštvo. blassios klica. genu koleno. genuinus. geo. grč.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. poklon pred kim. porodica. koleno. genuflexio) klečanje. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). geognost (grč. daiein deliti. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. lincura. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. gencijanin (lat. genitalije (lat. genualni (lat. ge. proizvoñenje. uobličujem) med. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. ponizno odavanje poštovanja. plasso obrazujem. genualis) koji se tiče kolena. genos vrsta) lingv. genitet (grč. genocid (grč. genitivus) gram. gentis) neznaboštvo. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. učenje o duhovima božan-stvima. fizikalna ili fizi čke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. genos pleme. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. typos) biol. rañanje. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. gens (lat. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. deo nečega ili poticanje od nečega. tj. pleme. ge. genuinitet (lat. genoplastika (lat. genius. biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. geneion brada. neponovljivi i specifični genotip. lat. genus) rod. geografski (grč. genitalan (lat. pr. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). geoid (grč. geogonist(a) (grč. geodet (grč. oblik) istinski oblik Zemlje. ge zemlja. geodinamika (grč. genos) biol. geogonija (grč. ge. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. spolni organi. zemljomer. geoizoterme (grč.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: prou čavalac) sastava i grañ e Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja prou č ava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naro čito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slu č ajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i me ñ usobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i ta č aka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika č vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañ ivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prou čava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prou čavalac) vrsta, obrañivanje i iskoriš ć avani zemlje. geonomija (gr č . ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o na č inu obra ñ ivanja i iskoriš ć avanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje politi čkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imaju ć i u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politi č ki život. geoponija (gr č. geoponos trud) obrañ ivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplasti čni reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naro čito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botanič aru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr č . ge, skopeo gledam) posmatra č Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naro čito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja prou čava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñ ene i na koji način sklapaju celu njenu grañ evinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñ ivanje Zemljine temperature na raznim ta č kama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odre ñ en pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč . ge, physike) nauka o fizi č kim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naro č ito o njenoj temperaturi, gusto ći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, gr č . phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nema č ko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji ni č e, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naro čito: podmlañ ivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbr čkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, već a staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola č itanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) gra ñ evine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudno će (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naro čito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudno ć om (povra ć anje, prekomerno luč enje pljuva č ke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao vo ñ a antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñ iva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (gr č. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nema č koj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nema č kih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema u čenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (gr č. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smr č a, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamu čna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñ irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se o čekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i ki č mi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naro čito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezi čkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. gr č u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvo ć a hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraš ćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, sraš ć uje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. gr č lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hriš ć anstva.

ili nešto slavi i veli ča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veli č ati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u obi čnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naro č ito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpati čkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; re č nik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (gr č.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa zna č enjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u ku ćama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski č amac sa veslom; re č ni č amac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izra č unavanju uglova, deo trigonometrije i matemati č ke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski č inovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u gr čkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pri č vrš ć enim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teško ća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao ma č fi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñ u današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski č ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañ ivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je č esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemač ki jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomo ću zagrejanih metalnih plo č a ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naro č ito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvre ñ eni; tako ñ e: okrivljeni, osumnji- čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi prouč avanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privla č na sila izme ñ u materijalnih deli ć a u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveč ano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, sve čan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili č emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizi čkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); č in, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjač e, da bi se na nju obratila što ve ć a pažnja i izazvao što ja č i utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlač no. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pe čenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi korač ati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železni č ke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemi čan spis u cilju postignu ća nekog č ina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju elektri čnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu plo č u, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naro čito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naro č ito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafič ko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poplo čavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamla ć ivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañ ivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñ ivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañ ivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj na č in, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zape č e. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, po častiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog č ega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemi ćka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomo ću vru ćih plo ča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr č . graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetni č kih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaič ko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomo ću plo č a ili pe č ata: drvore-stvo, litografisanje, bakroreza č ka i č e-likorezač ka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafič ki (gr č. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se ti č e veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih prou čavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomo ću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naro čito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenč avanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva doma ć a haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Ameri č kih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgra ñe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi po č etni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da izi ñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa pre č nikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, bal č ak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetni čkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas pti čar čupave dlake, a duga č kih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov č ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izra ñ uje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obi č no nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), ome ñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveli č an detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvož ñ arska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koli činama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañ ivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema č emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćeliji čnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-sti čnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvori ća ili čvorova u veli čini kokoši-jeg jajeta, sifilisti č ni izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mle č ni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čiš ć enje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belan č evine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ć eliji č nog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sli čan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kola č, tur. gurabiye) 1. kolač i ć od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obi č no u značenju: onaj koji voli dobra jela i pi ća,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pi ćima; slatkiš, poslastica, prisla č ak, presla č ak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, pi će i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što ho ć e i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kau č uku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elasti čna u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kaplju ć i. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obu ću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se ti č e grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog č amca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udara č kog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naro čito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñ avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz poti če od nekoga feni čanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (gr č. didaskalos) u čitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñ ene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñ ivanja dana pla ć anja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja ra č una od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr č. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane ba č ene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazma č.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñ e: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganu će. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najve ć em neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

osloboditi mač od protivniko-vog mača. degoržirati (fr. poniznost (devotizam). devotan (lat. skinuti gumu sa nečega. izopačiti se. devotizam (lat. izbljuvati. v. sporedan tajni izlaz. izmet-nut. potceniti. degage) slobodan. degradirati (nlat. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. izroñenje. porculanu slično telo (Reomirov porculan). mač. skinuti ukras s nečega. devitalizacija (lat. lišavanje čina i zvanja. otvoren. osloboñenje od neke obaveze. izmeta™ se. degradare. degarnirati tvrñavu voj. devitalizacija zuba med. izopačen. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. pokoran. degarnirati (fr. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. degeneratio) izroñavanje. lakoća. deflorisanje. umrtvljivanje. u znak pokajanja. vitrum staklo. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. smirenost. opadati. pritvorna pobožnost. veliko poštovanje. devoluciono pravo (lat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. opadanje. kvarenje. digresija. pogoršavati se. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. devits (eng. izroñavati se. degrasirati v. svoñenje na niže stanje razvoja. de. devomere) med. degažman (fr. naročito: ostaviti u nasledstvo. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). železne dizalice za izvlačenje kotve. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. proždiranje. devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). vulkanski rad bio veoma snažan. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. puzavičav. degommer) osloboditi od lepljive materije. mač. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. puza-vost. devotus) bogu posvećen ili odan. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). deglutitio) gutanje. izroñenost. izopačenje. de. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). u stanu napraviti tajni izlaz. podzemnim bogovima. devocija. degomirati (fr. žderanje. skruše-nost. devitrificirati (lat. izopačavati se. rešiti. povratiti. degenerare) izroñen. devocija (lat. neusiljenost. degradatio) poniženje. preneti nešto na koga drugog. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. licemeran. degager) osloboditi. otpustiti iz vojske. izopačavanje. 1900. degresija (lat. devomirati (lat. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. devirginacija (lat. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). razrešiti. izbaciti. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. degresirati. degenek (tur. propadati. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. ako umre jedan supružnik. degenerisan (lat. devirginirati (lat. udarac batinom po tabanima. izopačenost. degoržiran (fr. devolutio svaljivanje) prav. koji se nalazi u stanju opadanja. karbonske. devolvirati (lat. degluticija (nlat. odvojiti. sp. prezrivo: pritvorio pobožan. devitrifikacija (lat. degradiran (nlat. devovere. degažirati (fr. lišiti nekog čina i zvanja. god. izvući iz neprilike. degradacija (nlat. degenerisati (lat. devolucija (lat. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. vitrum. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. devoracija (lat. skrušen. ponizan. pročisti™. fiz. degeneracija (nlat. lišen čina i zvanja. degumirati. privrženost de Golu. degenerare) izroditi se. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. vita život) lišavanje života. davits) mor. devovere) v. potcenjen. danas: pobožnost. degnek) batina. spretnost. dabl). devirginare) razdeviči-ti. degarnir) ogoliti. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. smiren. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan).devijacija 191 degresija devijacija (vlat. degorger) očistiti od mulja. izmetanje. degagement) sloboda. fr. bljuvati. devonski period geol. . deflorisa ti. celokupne imanje pripada deci. licemerstvo. degredior) v. izbaci(vati) loptu u polje. potpuna odanost. de. u igru (obično o golmanu). degradare) zapostavljen. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. okretan. degažiran (fr. neusiljen. izmetnu™ se. žderanje. pobožan. uniziti. žrtvovanje života. devoratio) gutanje. pun poštovanja. ponizan. degrader) zapostaviti. propadanje. devonski period. pogoršan.

degustacija (nlat. dedomažirati (fr. dezanbalaža (fr. degouter) l. dedecoratio) sramoćenje. opozivanje. tj. deditirati. dedukcija. jedan odred vojske smanjiti na pola. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. v. brisati . jelo. zootrop. deducirati. dezabije (fr. skinuti penu. dezavantažirati (fr. dezanbalirati (fr. deetatizacija (fr. deductis impensis) po odbitku troškova. degout) odvratnost. šaren. 2. deditirati (lat. deducere) v. an dezabije (fr. gnušanje. lat. robu). platu. nepriznavanje. deduktis impenzis (lat. kakvoća postojanja kao deduktivan. platio je. brisati neki dug. sprečavanje (npr. posvećivanje. pokvariti skladnost. degustatio) kušanje. „živi točak". nekome neku knjigu) zaveštati. dedalski (grč. dedaleum (grč. dedicare posvetiti. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). dedi) trg. ugladi-ti. graditelj lavirinta na Kritu. dead heat) sl. izmirio je. ne priznavati. npr. deducirati (lat. de jour) biti na službi. dedikacija (lat. pravni dokaz izvesti iz drugih. poklanjanje. dedirati (lat. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. deductivus) log. muz. kuv. degraisser) očistiti od masti. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dedicator) zaveštač. poremetiti zglašenost. dedukcija (lat. uneti nešto u knjige kao plaćeno. degrossir) doterati. posvetilac. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. izvoditi. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. okušati. dedikator (lat. dedukovati (lat. degustacija vina odreñivanje ukusa.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. odricati. odreći. dezaneksija (fr. daidaleos) umetnički. dedirati. kapitulacija. zaveštavanje. annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. dedommager) obešteti-ti. desemballage) trg. deductio) log. 1919). zavaditi. udvajanje. dao je. nerešene trka. objasniti. (fr. beščašćenje. dedicirati (lat. dokazati. deduplovanje (fr. okrnjiti.. zakidati. čelik). des-. mirisa i vida. dezin-sekcija. des-. udvostručavanje svoga bića. vešt vajar i neimar. desemballer) ispakovati. dare) trg. lepo izrañ en. deditio) predaja. dedoubler) voj. odbijanje od neke sume. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. degomirati. deduktis deducendis (lat. odvratiti nekoga od nečega.) slabljenje uloge države. dedublirati (fr. openiti. poreći. dedit (lat. raspakovati (npr. otklanjanje. desavouer) odricanje. gañenje. dati otštetu. ogaditi (nekome nešto). naročito »seneka. domaća haljina. zakinuti. dežurni (fr. degu (fr. dezanektirati (fr. v. vršiti službu (naro čito za oficire. utanjiti (srebro. nevoljenje izvesnih jela. dare dati. nemanje volje za jelo. degutirati (fr. pokvariti nekome volju za nešto. dedicare) posvetiti. iskorenji-vanje. neraspoloženje. masnih mrlja (vunu). oprobati. dezavuirati (fr. odreći se aneksije. lat. dežurati. deducere) izvesti. dezakordirati (fr. lekare itd. . nameniti. nlat. kućnoj haljini. dezavuisanje (fr. raspakivanje. detrasirati. supr. dezavuisati v. dezodoracija). nipodaštavanje. već dokazanih činjenica. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. pošto se dokaže ono što treba dokazati. potcenjivanje. samo površno dodirnuti. dežurati (fr. degumirati v. desavouer) poricati. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. degustare) okusiti. deduktivnost (lat. naknaditi štetu. pokloniti (npr. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. trg. nezadovoljstvo. otac Ikarov. probanje. dedignatio) preziranje. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. desaccorder) izazvati neslogu. izložiti. kaljanje. poricanje.(fr. dez. dedicatio) posveta. uneti razdor. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. dedekoracija (nlat. deshabille) noćna haljina.) lice koje proba pića. kitnjast.). ispaki-vanje. dedicija (lat. dezavuirati. etati-zacija. pokazati. dezapoantirati (fr. Daidalos) fil. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. degrosirati (fr. zaključivanje iz opštega o posebnom. Dedal (grč. desavantager) oštetiti. mirisa. pa da ih posmatra i analizira.mrtva trka". kad oba konja stignu na metu istovremeno. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. sposobnost da se č ovek odvoji od svojih oseć anja. dedignacija (lat. en deshabille) u -domaćoj. ded hit (eng. osporavati nešto. dedoublement) psih. obeštećivati. dedit. de jour) koji je na službi. degustirati (lat. degustator (lat. dare dati) trg. koji vrši službu. po-svećivati. deduktivna metoda v. izvoñenje.

a ne roba novac). ruke itd. magnetiziranja. razo č arati. desarmer) razoružati. desmos žila. gubl>enje ljubavi. dezmologija (grč. des-. desaffection) nenaklonost. stana i dr. dezertirati (fr. oxys) hem. des-. des-. rastrojavati. insectum buba. desertus) nenastanjen. deserteur) begunac iz vojske. raskinuti. pathos patnja. desassortir) razdvojiti. pust. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. smanjiti stalni kadar. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. nesnosan. vojni begunac. lat. odoratio mirisanje) sredstva pomo ću kojih se odstranjuje neprijatan miris. desmos. dezertor maliciozus (lat. dezoksidirati (fr. dezinsekcija (fr. dezercija (lat. nauka o bolestima žila i spletena. med. inflaci-ja. nesebičan. žila. izvla č enje (ili: izdvajanje) kiseonika. dezodorizacija (fr. stan. otkužiti. ispod zastave. desmos) med. reducirati. logia) med. grč. lat. desertio) voj. des-. nenaseljen. dezarmiranje (fr. ljut) hen. des-. r ñ ave stolice. utamanjivanje zaraznih klica. razdvajanje. opisivanje žila i spletove. raspariti. potpun preobražaj i poreme ć aj č ulnih organa kod nekog č oveka usled tzv. lice koje taj posao vrši. pretrpeti) ned. svojine. bol žila i spletove. dezertan (lat. zbrku. nered. integratio uspostava. dezasortirati (fr. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. dezmopatija (grč. npr. desmos. dezinfekcija (fr. inflatio nadimanje) fin. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naro čito po ku ćama i stanovima). desmos. dosadan. des-.. des-. vrlo žalostan. dozmalgija (gr č . desmos. sečenje žila i spletove. sindezmologija.. up. prav. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežili častih materija. naro č ito ženu. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. dezintegracija (fr. dezorganizovati v. rasulo. dovesti u nered. položiti oružje. napraviti nered. deflacija. zapaljenje zglob-nih »sila. dezodoransi (fr. pomesti. inficere) osloboditi (ili: o čistiti) od zaraznih klica i materija. dezorganizacija (fr. deserter) napustiti vojsku. lat. propu-štanje da se u č ini neka pravna radnja. uneti rasulo. des. vrlo bedan. dezinflacija (fr. inficere) č išćenje vazduha (ili: tela. desmos veza. dezen v. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i č iš ć enje od zaraznih klica i materija. dezintegracija a toma fkz. reflacija. vezama itd. neutešan. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. rastroj-stvo. des-. dezorganizirati (fr. nemilost. desertor malitio-sus) prav.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. kad novac traži robu. u rastrojstvu. nepristrastan. dezmotomija (grč. dezinformacija (fr. hig. dezinjolni barut (fr. algos bol) med. dezorganizirati. dezoksidacija (fr. dezmopatologija (grč. lat. dezolatan (fr. tome sečenje) med. des-. dezintegrator (fr. organske veze meñ u sastavili delovima. odeur. bekstvo ispod zastave. obstructum) pl. lat. razbijanje atoma. desinteresse) nekoristoljubiv. des-. raspuštanje vojske. odelo. dezopstruktiva (fr. lat. pathem patiti. prebeglica. raspustiti vojsku. rasturiti. bol u žilama zglobova. dezolantan (fr. dezafekdija (fr. prostodušan. v. obstruere zapušiti. rastrojavanje. zbuniti. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. koju su Francuzi upotrebljavali naro čito za punjenje torpeda. dezmografija (grč. lat. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. 13 Leksikon . odela. desen. grapho) zool. hig. razdružiti. otkuživati. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. odricanje (ili: napuštanje) svojine. designolles) voj. iskren. obnova) uništavanje veze. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. desolant) vrlo tužan. dezerter (fr. up. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). des-. bol. vazduh. dezmitis (grč. oxys oštar. osloboditi od kiseonika. dezorganiza-cija. desequiper) raspremiti brod. desoler) opustošen. dezinteresiran (fr. osloboćavanje od kiseonika. tj. lat. gr č . npr. opusteo. dezinfektor (fr. dezarmirati (fr. jadan. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. narušavanje neke celine. des-. pobe ći iz vojske. integrare uspostaviti. lat. dezinficirati (fr. lat. lat. žilama. dezekipirati (fr. dezodorizirati. smesti. npr.) od zaraznih isparavanja i materija. smanjivanje stalnog kadra. napuštanje vojske. u čovečjem telu. desorganiser) rastroji-ti. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. desarmer) razoružavanje. des-. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. odeur miris. rastaviti ono što treba da bude zajedno. dezodorizirati (fr. otkuži-vanje. dezaproprijacija (fr. logfa) nauka o spletovima. sredstva protiv zatvora.

deka. kožu. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice. deka. de-calare) trg. dekagram (grč. teizam. dekabristi (rus. deintegrare) oduzeti od celine. pristalica deizma. deiktikos) koji se osniva na primerima.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. propadanje. pometen. da. deset. deificatio) obožavanje. dekalkomanija (lat. dekalitar (grč. u izvesnim prilikama. pokrivač . ćebe. bog. dejekpija (lat. oterivanje. dekas. porculan. izveden na pogrešan put. zbirka ili delo od deset knjiga. ukazivati čast kao bogu. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. pesnika Boka č a). sisar. dekadni sistem mat. pomesti u nekoj prilici. gonia ugao) geom. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. poliedar sa deset površina. zavoñenje sa pravog puta. orijaška pretpotop-na životinja. dejizam (lat. dekadent (nem. na dokazima. desorienter) koji ne može da se sna ñ e i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. pod decimalan. navesti na pogrešan put. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralač kih energija. preuveli čavanje. decembra 1825. cvetovi sa deset stubi ć a ili usta plodnice. deizam. udaljivanje s položaja ili poseda. deus) fil. gyne žena) sa deset žena.. zver) zool. Lesing. suziti. deka. dekados desetina) desetorica. deinos strašan) ret. 26. mat lecimalni sistem. deiectio) prav. lučenje. dezorijentisati v.. dezorijentisan v. lim i dr. nañena u okamenotin-skim ostacima.) pristalica dekadencije. up. dezorijentiran (fr. grč. de fakto. zaveden s pravoga puta. up. deka deset) 2. izmet. Ruso. deizam (lat. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. dei gracija (lat. deka. deinoza (grč. dekados desetina) mat. dekaed. metahroma-tipija. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta ve ćeg (dekalitar — 10 1. de-calcare ugaziti. dekalo (ital. decalquer) prenositi otiske.). do dekadi). ceniti više svega. skr. up. mania pomama. litra) mera od 10 litara. strast) veština da se slike u bojama. deus. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. metron) mera za dužinu od 10 metara. deinos. Dekameron (ital. decalvatio) o ć elavljava-nje. deifikacija (nlat. npr. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. dei gratia) po milosti božjoj (uobi čajena formula u vladala č-kim poveljama. u upotrebi od Karla Velikog). mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. du odi itd. deintegrirati (lat. deiktičan (grč. ital. odavanje božanske počasti. de jure) po pravu. osnova) geom. dejizam. deitas) božanstvo. dezorijentirati. zabuniti. curenja itd. . u nekoj prilici. dekalirati (ital. smanjiti. dekaginičan (grč. dekalvacija (nlat. v. de jure (lat. dekas. dekalog (grč. smeten. therion divlja životinja. med. deiectorium) med. facere učiniti) obožavati. v. fr. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi. decalo) trg. telo od deset uglova. period od deset godina. bez orijentacije. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. s pravnog gledišta. oćelavljenje. gubitak u težini neke robe usled sušenja. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. hemera dan) deset dana. Decamerone. sa bakra ili kamena na drvo itd. grč. dekametar — 10 m i dr. dekalogos) deset božjih zapovesti. pokrov. guber. dekadencije (lat. ispražnjavanje stolice. dezorijentiran. izdvajanje. u nekom mestu. preteri-vanje. hedra. deificirati (lat. deka (nem. decimalni sistem. deinoterij(um) (grč. Livijeva „Rimska istorija". ali ne priznaje nikakva č uda niti kakav božji uticaj na tok sveta. titulama itd. dezorijentirati (fr.. decadenza) opadanje. desetni sistem. mera od deset grama. npr. desetougaonik. pod decimalan. deus) fil. dekada (grč. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. dejektorij(um) (nlat. pomesti. zbunjen. deka (grč. deus bog) fil. 'gr č. strana. v. glavni predstavnici: Volter. curenja itd. tekst. deka. dekametar (grč.. broj deset. tucati. Mendelson i dr. dekagon (grč. sedalo. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. koja se sastojala u tome što je osu ñ enik bio o ć elavljen. deitet (nlat. de-cadere opadati. izgubiti u težini usled sušenja. deset komada. v. deka. dekalkirati (fr. propast. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. staklo. Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. u nekom mestu. Dečke) l.-. raspad. dekadika (grč.. zbunjivanje. metal. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. pogoršavanje. deist(a) (lat.. štampane na naro čitoj hartiji koja je prevu čena jednim lako rastvorljivim slojem. pometnja. preneti crtež na providnu hartiju. deka.

piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. odbija. dekarbonizirati (lat. deset etera. ocediti. dekarbirirati (fr. 3. caput glava. izjava. dekaster (fr. u Parizu. decantation) hem. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. aner čovek. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izri če glago-lom glavne rečenice. dekar (grč. dekatisaža (fr. decantare. npr. odmah posle biskupa. decanter) hem. dekarbonizirati. de-. lat. declamando) muz. izjaviti. npr. govorenje sa puno izrazitosti. dekapsulacija (lat. sposoban za skretanje. fr. strofa od deset stihova. ili o veštini lepog bese ñ enja. promenljivost. objavljivati. skretljivost. trg. dekapitirati (lat. declinare okretati) fiz. deka. Dekham) v. odstraniti. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. deklamacija (lat. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih konči ća. declasser) brisati (ili: izbrisati. declinare) koji odstupa. 4. declamatio) veština usme-nog izlaganja. razbi-striti. dekartirati (lat. vežbanje u govoru u školi. rečito. objavni. zvanje i položaj dekana. deklinabilan (nlat. udaljiti. v. dekastih (grč. izjašnjenje.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. veoma izrazito. decatissage) postupak pri dekatiranju. de-classis. declamare) besednički. deca-piter) odse ći glavu. više svešteno lice. dekapitacija (fr. capsula) med. deklasirati (lat. izjavljivati. decaper) površinu metala — zagrevanjem. declinabilitas) gran. reda. deklarirati (lat. deka. visokoparno. č itanju. 2. declaratio) objava. u Lineovom sistemu deseta klasa. o osnovnim nač elima engleskog ustava.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). deklarativan (nlat. deklinator (lat. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spre č ilo docnije skupljanje. muž) bat. deklarešn ov rajts (eng. objava engleskog parlamenta 1689. declaration of rights) izlaganje prava. skre će. deklamatorika (lat. kuvanjem u sodi. što odgovara deklamatorskoj veštini. deklinatoran (lat. stichos) lit. sa puno izražaja. klase. dekantacija (fr.: Mislim da ćeš poslati. izraziti se. dekanski jezici (ind. decanatus) dekanstvo. fr. dekapirati (fr. dekatirati. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. declarare) objaviti. besedni čkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznač ajnim stvarima. dekatirati (fr. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). fr. deklamatorski (lat. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. poniziti. kardinala itd. koji osporava. deklamovati v. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. deka. declamator) umetnik u govorenju (stihova). prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. mesto službovanja dekana. fr. deklamator (lat. objavljivane. sposobnost skretanja. trg. declinabilis) gram. dekastilon (grč. pronañen 1822. u rimokatoli čkoj i protestantskoj crkvi. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. decapitation) odsecanje glave. deklinabilitet (lat. veridbe. decanus) l. agea površina) mera za zemljište od deset ara. deka. dravidski jezici. predsednik fa-kultetskog saveta. prome-nljiv (po padežima). majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. skretl>iv. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedni čkim tonom. dekanat (nlat. odstupanja. deklaracija (lat. deklamatorij(um) (nlat. deklamirati. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. de-charta. obezglaviti. deklina torijum. dekapod (grč. dekandrija (grč. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. up. npr. odstupanje. decarburer) v. carte) pošt. izlaganje. izjavni. grañevina na deset stubova ili svodova. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. dekantirati (lat. razreda. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. isključite) iz jednog društvenog staleža. deklamira™ (lat. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. stylos) apx. otočiti. iskazni. deka. decastere) deset kubnih metara. dekarbirirati. deklamando (ital. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedni č kom tonu. obezglavljenje. umetničko govorenje neke pesme. . declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). obznaniti svoju odluku.

dekolaža (fr. dekoktor dolozus (lat. biti de-korisan dobiti orden. oslabeti u boji. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. počasni znak. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. orden. ukuvak. . dekorisati (lat. ures. zamenice i brojeve). decollete) sa izrezom na haljini. oduzimanje boje. ulepšati. ukrašavati. dekolorirati (lat. vrat. fig. dekomponirati (lat. dekolte. uresiti. decoctor) onaj koji prekuvava. dekoltirati (nem. naročito u keramici. kontrolni račun. postaviti sto. koji služi za ukrašavanje. up. decoloratus) obezbojen. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). ure-san. declinare) fiz. prideve. ostatak. prokuvavanje. koji je izgubio draž. ukrašavati. dekoktor bonorum (lat. rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. naročito koji ukrašava draperijama. declinare. dekolte (fr. decompter) trg. dekoracije (nlat. pozadine i dr. popuštanje u boji. kusur. slik. dekont (fr. izgubiti draž. radnje i dr. decor. sve dekoracije jedne pozornice. uzletanje. ark. sastavne delove. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. izgubiti boju. kićenje. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. de-combinare) rastaviti. dekolonizacija (lat. koji je izgubio boju. pokriti.. naročito ženskim. dekompozitum (lat. oduzeti boju. reč sastavljena od više reči. raščlanjavanje. obezbojenje. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. deklinacija (lat. zastrti. gran. išča-šenje. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. ekvatora. dekompozicija (lat. odličje. decken) pokriti. deklinometar (lat. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. skretati. ukuvavanje. med. nag. otpisati. ukras u boji. ukrasni. izbledeti. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. decoctor dolosus) prav. obnaženost. decompte) trg. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima.. razgolititi vrat i grudi. decorare) ukrasiti. decolleter) izrez na haljinama. raščiniti. decoquere) fark. menjati po padežima (imenice. grč. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. decor) ukras. deklinograf (lat. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. ures.).) rastaviti. ukuvava. astr. imati na sebi orden. v. kome je oduzeta boja. dekoracija. koji resi. dekolirati (lat. decollage odlepljivanje) avkj. fiz. decolleter) obnažiti vrat. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. delovati (nem. fig. metron mera) fiz. dekoktor (lat. ukras. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. fr. dekolorimetar (lat. dekorativni (lat. poletanje. obezbojenja izvesnih tvari. lepota. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. decolorare) obezbojiti se. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. grč. polet. hem. grč. polazak aviona. kombinirati. odvarak. poz. poklopiti. dekokt-infuzum fark. dekorirati (nem. odlikovati ordenom. gubljenje boje. dekoltiran (fr.>ačuna. urešavati. odstupati. astr. ramena.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. sprava za merenje magnetne deklinacije. prekriti. dekokcija (lat. decolorare obezbojiti. takoñe: opadanje. rasipnik. de. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. sastavne delove. dekoltovati (fr. odvajanje aviona od zemlje. obezbojiti. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekokt (lat. bleñenje. prav. imenska (lli: padežna) promena. deklinirati (lat. pozorišni slikar. dekombinirati (nlat. nameštanje pozornice pomoću kulisa. raspadanje. decoloratio) obezbojenje. popuštanje neke bolesti. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). odbitak od duga ili računa. bez udubljivanja u formu i značaj. decorativus) ukrasan. ne priznavati. umetnički izrañenim nameštajem itd.. truljenje. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. dekontirati (fr. obnažen. bezbojnost. dekorieren) 1. dekolacija (lat. fig. dekoloracija (lat. uresni. dekorater (fr. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. ukrasi™. dekor (lat. declinatio) gram. declinare okretati) gram. grapho pišem) astr. izmiriti dugove. dekomponovati v. declinare. savijati. koji krasi. med. izbledeo. odlikovati ordenom. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. dekomponirati. odbiti od duga ili . dekoltieren) obnažiti. decoctio) iskuvavanje. trg. dekorisanje v. otpis. odvojiti. poz. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). prav. uzajamni. završavanje uzletanja aviona. odbijati. dekoloriran (lat. 2. tako da se vide grudi. nakititi.

de. klevetanje. grapho) pisanje s leve strane na desnu. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. delatum) potkazivač-ki. de cujus od koga) prav. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. naredba vlasti. decrepitatio) hen. de-. potkazivanje. u Vestfalskom miru. decutere. ugled. pr-skanje kristala. dexter desni) hem. dekusorij(um) (lat. de-curtus. dekretisti (lat. usled zagrevanje. decrescendo) muz. deletio hereditetis) prav. dekret (lat. dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. deksiokardija (grč. deksios desni. labium usna) lingv. rešiti. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. a dekuver (fr. prav. dostavljanje. decernere. odeljak. opadanjem. dekuražirati (fr. mat. dekstralan (lat. grožñani šećer. suženje. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. glikoza. v. berz. up. dekujus (lat. deleatur) neke se briše. decussorium) med. odeljenje od deset članova. decurio) starešina nad deset ljudi. dekrement (ital. dekubitus (nlat. vodnik (u vojsci starih Rimljana). decursus) tok. dextralis) desni. odbitak od računa za neku robu. suze u očima. ležanje. decrementum) smanjitak. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). postepeno tiše. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. manjek. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. potkazivač. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. supr. deksiografski (grč. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. neke bolesti. nemvnje. mesto koje se tako svira. grapho) pisano sleva nadesno. deksios. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. potajni tužilac. kao panonski zakonik. delatio iuramenti) prav. decurrere. dekurtirati (fr. desetina (u vojsci starih Rimljana). im. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). bez pokrića. decretorius) odlučujući. prštanje. dele) briši. gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. delat (let. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. dekurt (fr. dekuver (fr. neza-štićen. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. de-corto) trg. za razliku od legista. dekre goran (lat. dekurion (lat. delere uništiti. 1. mala veličina za koju se promenljive smanji. izdati naredbu.v. optuženik. decourter) trg. dostavlječki. dekstrin (lat. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. dekretali (lat. e decouvert) berz. rešenje. dekrešendo (ital. način (ili: položaj) ležanja. projed od ležanje. npr. koji je s desne strane. dele (lat. odrediti. dekstroza (lat. inkrement. opadak. decretum) odluka. delabijalizacija (lat. dekstroza. zaključiti. delatoran (lat. stoji na desnoj strani. delacija (lat. hem. ocrnjivanje. praskanje. delatura (klet. delaktacija (lat. popleši-ti. decourager) obeshrabriti. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. deletus) prav. da se izbaci (slovo ili reči. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. svaka viša naredba uopšte. rešavajući. taloženje sokova na nekom mestu. dekort. nlat. smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. skratiti. decrescere) pl. ital. dekurija (lat. poverenje. kardia srce) med. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. lacrima suza) med. de-court) trg. puckaranje. kuhinjske so. decrediter) lišiti poverenja. naro čito u korekturi).dekort 197 delegant dekort (lat. učitelja i pisaca rimskog prava. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). sve slabije. za sekularizacije. obeshrabljiveti. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. . delacio hereditatis (lat. dekrepitacija (ital. delakrimacija (lat. decubitus) med. deficit. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. uplešiti. deksios. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. nametanje zakletve. dekstrin. koje su toga dana već stupile na snagu. de. npr. mesto na levoj. delator) dostavljač. decuria) klese. decouvert) otkriven. narediti. dela gor (let. delatio) dostavljanje. desetar. delature) potkazivanje. smanjiti. dekurzus (lat. januar 1624. izdejnički. čast. dekreditirati (fr. deksiografija (grč. dekretirati (lat. klevet-nički. opadanje bolesti. delacio juramenti (let. odbiti. decretare) odlučiti. delegant (lat. izbacuj! deleatur (lat. prodavati robu koje nema. deferre.

pažljivost. ograničavanje. isporuka. prislač ak. načela i ustavnih ustanova kojima se omogu ćava i obezbeñuje radnim ljudima. sa nežnošću. prestupnik. delibatio) smanjivanje. pojavljuje se sa delegat (lat. delirium) med. kitnjastost. delirans) onaj koji bunca. delineirati (lat. deliberato) muz. omeñavanje. turski konjanik. težak. delectum) biranje. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. izdavanje. zlo čin. opunomoćiti. deliberativus) koji savetuje. delineavit (lat. deleterij(um) (grč. v. delirijum. delegare) odrediti. delicatus) nežan. delikvij(um) (lat. junak. dug itd. stvar). delinquere. član delegacije. izabrati. jelo prireñ eno naro čito lepo i ukusno. da se na vazduhu rastvori. bunilo. kao predmet za uživanje: poslastica. delimitirati (lat.) otrovni ili opojni med koji p č ele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. deliratio) med. deliberativan (lat. delekcija (lat. delikt (lat. delirium tremens) med. delineatio) crtanje. med. limitis) grani-čiti. omeñ iti. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. delenimenti (lat. ukusan. poslati. delibaša (tur. materija koja truje i uništava život. deligatura (lat. po Ustavu SFRJ od 1974. koji treba pažljivo raditi. delegirati (lat. mio. mladi ć plahe krvi. predstavlja ukupnost odnosa. ludilo. trabunja. veoma obazriv. izbaviti. skici-rati. isporuči-vanje. delineacija (lat. delikanh) mlad momak. delikatan (lat. deliquium animi) nesvestica. previjanje. prikraćivanje. zlikovac. delineare) crtati. junak) 1. razmišljanje. utečniti se. otrovna materija. delikvescentan (lat. delicato) muz. delinquens) optuženi. ovlastiti. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. mahnit. poslati. položaj. de. delegacija (lat. delegatio) poslanstvo. delinquere. ve ć aju ći. osetljivost. dogovaranje. delenire ublažiti) pl. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. samoupravne i politički organizovanim. delikatese (fr. obazrivost. deli) lud. delikatamente. utečnjavanje. odlučno. istup protiv zakona. u umetnosti: prefinjen ukus. zavoj. obeležavanje ili postavljanje granice. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. Ae. delivrezon (fr. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. previjanje rane. zavijanje rane. nežno. delivrirati (fr. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. deliberacija (lat. delinquere) v. laskave reč i. smeo. izaslati. deli (tur. pijaničko ludilo. predati. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). delivraison) trg. omeñ avati. izdavanje robe. umirivanje). ograničiti. delirant (lat. deligatio) med. delibasi) starešina delija.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. v. 2. isporučiti. deliberatio) savetovanje. delivrance) osloboñenje. delimitirati (lat. topiti se. rastopljiv. prav. limes. delikvent (lat. škakljiv. maženja. prav. delibal (tur. delicatamente) «uz. delibacio hereditatis (lat. deligatura) med. poslanik. ljubak. deliquescentia) topljenje. poverilac koji je upu ćen na neko treće lice radi traženja nekog duga. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za pla ć anje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. premišljanje. hrabar. ludak. izdati robu. per deliquium) ili skraćeno: r. izaslanstvo. osetljiv. delinkventkinja prestupnica. im.). deligacija (lat. gubiti se. obeležavati ili postavljati granicu. smisao za lepo. delegatar (nlat. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. delictum) prav. pažljiv. delikvescirati (lat. tugaljiv. deliracija (lat. lep. limitis) granigraničenje. predstavnik. predaja. srčan. fin. delivrans (fr. delikvijum animi (lat. da putem dele-gata i delegacija u čestvuju u odlu čivanju na svim nivoima. nacrt. delikato. onaj koji boluje od delirijuma. . limes. delirij(um) (lat. deli. delikato (ital. izbor. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlu čuje. god. d. deliberato (ital. delegatarius) trg. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. delikanlija (tur. delivrer) osloboditi. prestup. delinkvent. delegatus) izaslanik. delirijum tremens (lat. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. zavijanje. delinkvent (lat. delija. deligere odabrati. deliquescens) topljiv. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. trg. trg. delikatamente (ital. rešavaju ći. deleomai uništavam. neprijatan (npr. delenimentum. dužnosti i odgovornosti i organizovanog u češća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. predaja. delibacija (lat. med. rastvaranjem na vazduhu. svojstvo postajanja te čnim na vazduhu. per delik-vijum(lat. deliracija. deleterion otrov) med. preneti na koga (pravo. skica. delikvescencija (nlat.

fr. demantovati (fr. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. demens (lat. dembel (pere. demarkacioni kordon granični lanac. završava se obično smrću. delkredere-provizion trg. postupak. izuditi. demarkacija (fr. demarquer) ograničavanje. deložman. demagogija (grč. v. demarquer) ograničiti. otkriti. iznositi. rasparčati. delitescere) med. ra-skrinkati. delfis (grč. i sa dijagonalama koje se upravio seku. deložirati (fr. demarkacione trupe pogranične trupe. 2. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. med. logora ili trupa. de-. kao zavodnik naroda. dome (grč. 41% cink. rastrgati. raskriti. buškara.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. demati. rastaviti na delove. obeležavanje granične linije.. uš ć e reke oblika delte). podbada. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. demegoria. trougaon. tenbel. agein) voñenje naroda. č etvrto slovo gr č ke azbuke D . demet) naramak. umilan. npr. demarkaciona linija granična linija. 5= D. odseliti se. govor pred narodom. demy) vrsta hartije maloga formata. mio. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. danas se upotre- dembelisati (pere. snop. dernek) dakle. dementi) opovrgavanje. delogement) izlazak. ispraviti neistinu ili netačnost. 1% gvožñe. voj. materica. vlasti. na primer. povući graničnu liniju. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. demos. agein voditi. delirirati (lat. rečitošću itd. ukusan. dembelija (pere. mašinske delove i oru ñ a. demagog. delphinus) morska životinja. voj. pliskavica. razgolićavati. bajan. tj. obeležiti granicu. Delfi (grč. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. pokret. neradnik. Marke. delcredere) trg. demembrare) raskomadati. odlazak. bljava u prekornom smislu. demagogos) voña naroda. demembrirati (lat. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñ enom roku. demencija (lat. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. tur. sladak. delta) l. Delfi. odricanje. demarche) korak. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demeblirati (fr. deliciosus) divan. deltoeiaes) u obliku delte. maloumnik. demaskirati (fr. zanositi se. što bi se reklo . demos. fig. . morska svinja. dementir) opovrgnuti. d. postupati po nekoj stvari. demagoški (grč. potiskivanje neprijatelja. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. muzi č ki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. deloger) izbaciti. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. demarkirati (nem. tj. demos narod. trabunja-ti. graničari. poricati. agoreyo govorim) javni govor. lenstvovati. tembelhane) zemlja dembela. delkredere. odricati. besneti. demens) ludak. isterati iz stana. omeñavanje. deltoidan (grč. demagog (grč. delta. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. odreći. deluvij(um) (lat. 1% olovo. izneti) namešta]. tur. dementia) med. delta (gr č .) provoditi vreme u neradu. demos. delirare) buncati. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. ludilo. agein) koji rovari. dementia paralyti- . delkredere (ital. tur. delfijsko proročište v. delta. izi ći. demek (tur. delfin (lat. demen-cija paralitika (nlat. . na podnožju Par-nasa. demegorija (grč. slična kitu. delta-zraci fiz. delti sli č an miši ć gornjeg dela ruke. demos narod. delphys) med. tembel) lenština. deltoid (grč. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. luere prati) geol. onako kako jest. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. demarš (fr. brodske zavrtnje. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. 3. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. delitescencija (lat. zapravo: zavoñenje naroda. deliciozan (nlat. recimo. poricanje. up. poreći. biti lud. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. demagogizam (grč. sa položaja. demaj (eng. eidos oblik) med. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. u narodnoj skupštini. prikazati u pravoj boji. razgoliti™. mor. preduzeti korake. uti-canje na narod govorom. demanti (fr. vršili velik uticaj na narodne skušptine. radioaktivni zraci. eidos oblik) kom. deložiranje (fr. deltoideus (grč.

govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. demireljef (fr. demissi-onner) dati ostavku. demos. demilitarizacija (lat. tvorac (ili: neimar) sveta. demos. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. koja je u nekim zemljama utvrñena. supr. krateo moćan sam. razoružati. dimiskija. demokratija. demiparalela (fr. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. deminutio) v. demos. krateo) v. očistiti od škodljivih isparavanja. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. demi-parallele) voj. demisionirati (lat. razoružavanje vojske. demimond (fr. demokratija (grč. doksa mišljenje. militaris) voj. de. poluobrt (nalevo ili nadesno). demoiselle) gospoñica. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva.. demencija senilis (lat. bez obzira na imovno stanje. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. demir)) gvožñe. utuče-nost. raspuštanje. demodulator v. nekoj oblasti ili državi. devojka. krateo vladam. demidžon (eng. dimije. uvoñenje civilne mesto vojne uprave. državnim poslovima. u običnom govoru slobodoljubivost. demi-john. militaris) voj. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demobilizirati. demikoton (fr. demephitiser) provetriti. otpustiti. demissio) skrušenost. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim. demersio) potapanje. tj. razoružavati. up. demokrat(a) (grč. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demimonde) polusvet. zahvaliti se na službu ili zvanje. demir-kapija gvozdena kapija. grapho . narodni. demokratizam (grč. logos reč.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. militarizirati. za razliku od najvišeg boga. demirelief) poluispupčen rad. de-. demobilizirati (fr. polušanac.pišem) onaj koji se bavi demografijom. čišćenje od škodljivih isparavanja. detektor. demos narod. dimisija. deminutiv (lat. demergere. demo. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. demi-bastillon) voj. demefitizacija (lat. polureljefni rad. dementia praecox) mladalačko ludilo. kratos vladavina. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. od zagušljivog vazduha. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. dimije v. malo utvrñenje. demodoksologija (grč. demisija (lat. de. ja-hanje u polukrugu. demobilisati. demiurgos) fil. nekoj oblasti ili državi. širokih pogleda. demobilizacija (fr. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. demobilisation) voj. kao tvorca sveta. Ovako naziva Platon boga. poreklo itd. demos. demefitizirati (lat. demisionar (fr. demilitarizirati. vlast.(grč. demobilisan« v. demeškinja v. demivolt (fr. Dime-Sina). javna žena. supr. diminucija. demos. imanja. čistiti. demitur (fr. npr. čovek slobodoljubivih. demibastion (fr. demimondaine) dama iz polusveta. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. de-. položaj. demos. demokratizovati v. deminuere umanjivati) gram. polurov. dimittere. razoružanje. domilitarizirati (lat. dimiskija. demerzija (lat. diminutiv. demobiliser) voj. demimontkinja (fr. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demokratizirati. demiurg (grč. militariza-cija. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . demen-cija prekoks (lat. ogrešiti se o nešto. demos narod. demokratizirati (grč. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. klonulost. razo-ružati. zagnjurivanje. demeriter) skriviti. demoazel (fr. demografija (grč. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. službenik u ostavci. zgrešiti. demivolte) jax. kao posledica starosti. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. fr. razoružavanje. fr. demograf (grč. deminucija (lat. demeritirati (fr. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. fr. senatori u današnjoj Grčkoj. demitour) polukrug. demir (tur. demograf (grč. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. sirće itd. mephitos. ostavka. demiskija v. v. željezo. nauku. razne veličine (do 60 1). poluoptok. demilitarizovati v. poluutvrñenja. mephitis kužio isparenje) med.

npr. izrazito. akcija. demos. demonstrativum) gram. razvaljivan>e. onaj. demonomagaja (grč. npr. demos (grč. naro č ito zao duh. slobodno. i dr. demonstrativan (lat. prodavati po niskoj ceni. naro čito fabri č kih proizvoda. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. daimonios) ñavolski. demontaža (fr. objašnjivač. demonstratio) dokaz. demoralizirati. demoralizovati v. obaranje. izlaga č. pokvarenost morala (ili: naravi). demontirna baterija voj. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. ala. demofil (gr č . daimon) verovanje u duhove i natprirodne bi ća uopšte. demonstrare) javno. taj i dr. demon (grč. oboriti s konja. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demonstrator (lat. otuda: demostenska rečitost izvanredna. daimon. . razvratnost. philos prijatelj) onaj koji voli narod. demonetiser. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). lišiti MOJ. demoliranje (fr. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. u demokratskoj Atini: opština. demonomanija (grč. demos narod. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. pr. naklonjen narodu. demonolatrija (grč. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. onaj koji tuma či. onaj. daimon) natprirodno biće. demoliran. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. mogu odmah razoriti minama. prikaziva č. mania pomama. soton-ski. ubedljiva i silna rečitost. demotikos) koji pripada narodu. v. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. predavanje robe. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. demoralizirati. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. demonstrator) dokazivač. uterati joj strah. voj. naro čito eksperimentiranje u prirodnim naukama. demonima. kad ih neprijatelj zauzme. natprirodan. demos) narod. preturiti. up. daimon. verovanje u aveti. mageia) gatanje (ili: vrač anje) pomoć u duhova. porušiti. demolicioni sistem fort. demontirati (fr. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. de. Socijalisti čka demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. pokvariti. narodni. vidno ispoljavati raspoloženje. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. demolir) rušiti. Demosten (grč. demonstrativum (lat. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñ avolu. demonstrare) pokazivati.mologija (grč. demonomelanholija (grč. demoralizirati. svog raspoloženja. povlačenje novca iz opticaja. demping (eng. manteia proricanje) vra č anje pomo ć u demona koji se nalazi u onome koji vra č a. voj. dumping) trg. demonstracije (lat. javno ispoljavanje. pokazivač. logia) učenje o duhovima. de. upropastiti. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). tumačiti. demolirati (lat. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. daimon. latreia obožavanje) poštovanje duhova. malodušnost. uništavanje. demolitio) v. demoliran. demoralizirati (fr. taj. zla kob. dokazivati. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. daimon. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demontage) rastavljanje na sastavne delove. demoralizacija (fr. uništiti. o čigledno prikazivanje. demolir) rušenje. demonstrant (lat. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. koji nešto pokazuje. sotona. fr. upropašćavanje. demolicija (lat. otvoreno. demotičan (grč. fr. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demoliranje. lat. gram. pored razliko-vanja formalnih oblika. daimon. demonologija (grč. daimon.i moneta novac) fin. narediti da se sjaše. ućutkati top. razvaliti. demonetiser) fin. demonstrira™ (lat. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. odsek jedne file. dokazivanje. ovaj. demonstrans) tumač. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. izlagati. voj. pojedinaca ili gomile. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. demontirati. demoliri. živo. pokvariti neku spravu. gubljenje hrabrosti. moneta. demoralisati v. pokazna zamenica. demonetizirati (lat. demonstracije. ovaj. demonetizacija (fr. most itd. demoraliser) napraviti razvratnim. demonomantija (grč. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. up. to dump frljiti. izla-gač. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. demonizam (grč. očigledno.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. demoralisation) kvarenje. duh. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povu ć i iz opticaja. demonski (grč. narodoljubac. upropastiti nekoga.

bez štete po prava nekog drugog. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. metron) veština merenja drveća. Dampfer) prigušivač. zavičajnosti. d. gpaphia) opisivanje drveta. sličan drvetu. odroditi. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. smanjivanje broja stanovništva. c). dandy) kicoštvo. up. eko nihilo nihil. dendi (eng. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. gubljenje nosne artikulacije. državi itd. denarijus (lat. denegare) odlučno poricati. instrumenat za vañenje zuba. densus gust. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. denga (arap. odbijanje. denominativ(um) (nlat. količnik. vrlo zarazna bolest. po svršetku drugog svetskog rata. min. dendron. dendron. de pop praejudicando) prav. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. samo leti. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). dendroidan (grč. denaturisati (fr. kao nagao nastup groznice. dendron. uskraćivanje. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. denotacija (lat. natura. de nihilo nihil (lat. pr. uskraćivati. pri izgovaranju. odnaroñavanje. logos) poznavalac drveća. denominacija (lat. kaćiper-stvo. dendron drvo) u obliku drveta. prijava. denazalizacija (lat. objavljivanje. zbijen. „ribati" od „riba". dendrometrija (grč. fićfirić. dempfer (nem. denegatio audientiae) prav. u vezi s tim. natio narod. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. denacionalizirati (lat. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. cenominator (lat. kvocijent. oni kod kojih vrh jezika. špiritus i dr. dendron. fr. dentales) gram.) i. denacifikacija (fr. dendrografički. pomo-dar. učiniti neupotrebljivom za ljude. denikotinizirati (lat. denegirati (lat. lišiti nekog grañ anskog ili zavičajnog prava. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. dendron. denotatio) označavanje. prirodu neke stvari promeniti.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. dati podatke. denationaliser) oduzeti narodni karakter. lithos kamen) pl. naimenovati. kao drvo. dendrografija (grč. denominator ra-cionis (nlat. denationalisation) odroñavanje. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. . denaturalizirati (lat. dendrologija (grč. ne nanoseći štetu. de-. demulencija (lat. denominativum) gram. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. tj. denaro (ital. dens zub. izopačiti. denegacio debiti konjugalis (nlat. pomodarstvo. zubni glasovi. metron) fiz. arpazo zgrabim. mera za svilu i zlato. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. dendrometar. denotare) naznačiti. njihovo podizanje i praktičnu primenu. neizvršavanje bračne dužnosti. med. de-. denegacija (lat. kao i za odreñ ivanje njegove zapremine. trg. dandy) kicoš. lišavanje podanstva. damping. denarius) stari rimski srebrn novac. logi'a) poznavanje drveća. uskraćivanje saslušanja. okamenjene biljke i okamenjena drveta. dentalni (lat. dendron. de. npr. dendroliti (grč. naimenovanje. so. vrsta areo-metra. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. de non prejudikando (lat. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. s. denar. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. denominirati (lat. dendrolog (grč. denominare) kat. demulentia) pl. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. dendron. denaturalizacija (fr.) dodavanjem drugih materija (gasa. natio narod. dentarpag (lat. odnaroditi. imenitelj. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. nlat. denacionaliziranje (fr. obe-ležiti. dendrometar (grč. zejtina). grč. dentritičan. denaturer) svoju prirodu izmeniti. z. de nihilo nihil) v. davanje podataka. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. fr. eidos oblik. denotirati (lat. de-. denegatio debiti coniugalis) prav. onaj koji proučava drveta. denzimetar (lat. denegacio audijencije (nlat.) med. imenilac (u razlomku). nauka koja odreñuje količinu drvne mase. koji je najpre sadržavao 10. denominatio) imenovanje. denatalitet (lat. dentalis) zubni. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. grč. muzički češalj. odbijati. denominare) nazvati. dendizam (eng. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. javlja se povremeno u toplim krajevima. lik) v. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. obeležavanje. docnije 16 asa ili 4 sesterca. lat. fr. dentali (lat. denpi-valjak (eng. ščepam) med. nasalisatio) lingv. imenovati. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr.

rasa ñ ivanje (bilja drve ć a). usled odnošenja zemlje. ogolićenje. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. dentin (lat. denuntiator) v. nazvan još i moralnim dokazom. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). departicija (nlat. bez okolišenja. telegra-fisati. zubalo. depalatalizacija (lat. de plavo (lat. brzojav. ispražnjavanje. deploajiranje (fr. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čiš ć enje zuba. denudacija (lat.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. logia) teol. denuncijant (lat. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. soba. izlečiti od paralize. denuntians) dostavljač. odelenje (stana). mor. skidanje dlaka. učenje o lekarskoj etici. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. deontologija (gr. sažaljevati. npr. odeljenje. deon. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. sklonište. de. denticija (lat. depedikulacija (lat. depot) stovarište. deplantirati (lat. depletio) pražnjenje. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. dentis zub) zool. pediculus vaš) hig. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. deontos dužnost. depecher. denuncijant. voj. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). ukratko. pri čemu neza-si ćeni ili manje . potkazanik. sredstvo za skidanje kose i dlaka.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. glavna masa iz koje se sastoji zub. koji se doga ñ a ili radi kada mu nije vreme. srez. brzojavi™. zbog koje. deplacement) premecJtanje. deploratio) oplakivanje. tužitelj. depauperirati (lat. depenirati (lat. zubar. dentifricij(um) (lat. prinadležnosti. denuntiare) dostaviti sudu. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. rasaditi. delokrug. prinadležnosti. otkloniti uzetost. ital. arh. potkazivač. lišiti kose. prokazivač. optužba. dis. ukloniti. paralyein klonuti) med. planta bil>ka. denudatio) otkrivanje. reppa pero. deploracija (lat. deontološki (grč. voj. dens. pogrešno ili rñavo postavljen. farm. sažaljevanje. de plano) prav. de. dolazi do snižavanja tla. pediculus) hig. dens) zubni tehničar. tj. dependere) pl. koje se obično šalje najhitnijim putem. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. zubni lekar. zvani čno pismo. deplace) neumestan. depilatorium) med. prav. pertinecije. deployer) razvijati. optuženi. v. dentist(a) (lat. potkazati. dens. denuncirati (lat. de. depedikulirati (lat. denunpijator (lat. lišiti nekoga imanja. osirotiti. razvijanje. zubna kost. iogia nauka) 1. scalpere grepsti) sprava za čiš ć enje zuba. deplanta-ge) presaditi. denuncijant (alt. deplantatio) presañi-vanje. dependencije (lat. dsntiekaliij(um) (lat. denuntians) dostavljač. departitio) podela. deplasman (fr. deplere isprazniti. palatum) lingv. prokazati. deploajirati (fr. depo (fr. gubljenje palatalne artikulacije. depilatio) opadanje kose. vojska koja služi za . depeche) vest najhitnijim putem dostavljena.si ćeni rastvor potiskuje potpuno zasi ć en rastvor. de. lat. departman (fr. razvijati se. potkazivanje. jednostavno. dipennare) trg. kol. smenjivanje. prav. denuntiatus) dostavljenik. deplantacija (nlat. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. zapremina istisnuća. razvašljivati. dentitio) med. rasprostirati. depeširati (fr. pauper) osiromaši-ti. deparalizirati (lat. fig. prosto. brzo dostaviti. prokazivanje. deplacer) premestiti. depilatorij(um) (nlat. denuvcijat (lat. deon dužnost. deontološki doka z za postojanje boga. rñ av položaj. promeniti mesto. npr. de-. žaljenje. denunpijacija (lat. »saliti. (etra). depeša (fr. pauper siromah) osiromašavanje. depandans (fr. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. smeniti nekoga sa njegovog položaja. sa svog mesta. zapremina dela broda pod vodom. postrojavanje za borbu. v. depilacija (nlat. odvajanje kostiju od mesa. prokaziva č . potiskivanje. zub. osiromašenje. deploiement) voj. razvašljivanje. deplorare) oplakivati. depauperacija (lat. dentura (nlat. pertinencije. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. koji nije na svom mestu. dependances) pl. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. de. raz-dela. zajedni čka delatnost erozije i raspadanja. postrojavati se za borbu. beži čni brzo-jav. naopako (ili: pogrešno r ñ avo) postavljanje. deplecija (lat. depilirati (lat. potkaziva č . deplasiran (fr. fil. denlasirati (fr. raširiti. povu ći nalog. denticuli zubi ći) pl. po naro čitim kuririma. magacin za robu. optužiti. deplorirati (lat. 2. dentura) zubi. okrug. gr č. tužitelj.

ulegnuće. dati. deportiran (lat. depolarizirati (lat. depopulirati (lat. depostirati (fr. depopulari opustošiti. deponere) v. vladalac koji je zbačen s prestola. vojsku itd. nanos. depolirati (fr. službenicima. zalog. deposedirati (lat. npr. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. uložiti. oterati sa mesta. hartije od vrednosti i dr. fr. raseliti (stanovništvo). deponentni glagol. svedok pred sudom. proterivanje. baciti u bedu. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. depoviranje (lat.). trg. deportare) prognati. deport (ital. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. ulog. v. vojni materijal koji služi za dopunu. an depo (fr. ulagač. či-novništvu. deponent (lat. proterati. depo-posao bank. posredovanje. talog. fr. deposter) voj. npr. deponent. polos) fiz. deportacija (lat. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. deponens) polagač. fr. depozitor (lat. knjigu. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. dakle. meteor. depolitizirati (lat. polus. in deposito) na čuvanju. prognati. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. preklinjanje. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. ulaganje. depozit. deponirati. depozitorij(um) (nlat. upućivanje po kazni u neku koloniju. zauzimanje za nekoga. deposse-der) prav. u sefovima. potisnuti sa položaja. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. izgnanje. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. izvaditi iz prese. naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. prav. depozicija (lat. deprefiksacija. oblast koja leži niže od morske površine. deportirati (lat. depolarizator (lat. padanje cena. kad vanka prima na čuvanje. lišiti polarizacije galvanski elemenat. npr. depopulatio) raseljavanje. spuštanje. činovništvo. opadanje stanovništva. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. deponirati (lat. de poius. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. topovsku cev upraviti niže. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. pro-teran. deportatio) progonstvo. da bi ga davao drugima uz ve ć i. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. depozitum v. astr. depresija (lat. en depot) na čuvanje. deportatus) prognan. depolarizacija (lat. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. de. deponovati (lat. fiz. klonulost psihičke energije. depresirati (lat. izgnati. poslati po kazni u koloniju. glatkoću. in depozito (lat. de. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. de polus. nlat. grč. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. arhiv. grč. depopulacija (lat. depositorium) odelje-nje za čuvanje. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). depositeur) čuvar. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. pogoršanje. npr. bank. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. depreverbacija (fr. depoiularizirati (lat. deponens) gram. izgnan.) i melanholijom. prisilno upući-van>e u logore. iskaz pred sudom. de. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. u pohrani. deprekacija (lat. depositor) v. deponens (lat. u ostavu. izopačenost. med. vojsci itd. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. depono-vati. pred sudom iskazati. poglavito osetljivosti. depozit (lat. depravacija (lat. depreverbation) lingv. depositum) povereno dobro. de-posedirani npr. dati na čuvanje. depressio) voj. grč. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. depositarius. deponere) v. nešto. depravatio) moralno kvarenje. de-possidere. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. ono što je dato na čuvanje. deponere) odložiti. kol. depressio) psih. . oblast najnižeg vazdušnog pritiska. opljačkati) raseljavati. Engleza u Tasmaniju. depresivna oblast meteor. nizak pritisak vazduha. razvrat-nost. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. depolir) oduzeti sjajnost. depozitar (lat. službe-nike. primiti ad cepozitum (lat. dspolitizapija (nlat. utučenost. depozicija. položiti. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. Francuza u Novu Kaledoniju itd. iskvarenost. poslati u zatočen>e. opadanje cena. lišiti nekoga narodne naklonosti. deprecatio) molba za koga ili za što. polos stožer) fiz. pokvarenost. deprimere. potištenost. oterati. polos stožer) fiz.

i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. prima godišnje u stvarima. depuratio) čiš ćenje krvi. derivare. derivatum. pobrkati. prema tome. pročisti-ti. prefixe predmetak) lingv. derivare odvoditi. odstupanje od pravog puta. vrednost) koji izaziva prezir. derelicta) pl. izvoñenje. u katoli čkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. deputacija (lat. stvari bez gospodara. nazna-čiti. derivare izvoditi) dolaziti. koji ju je osnovao 1779). depuratif) koji čisti. tj. tur. mat. oduzimanjem predmetka za-. otrebiti. deputatus) zastupnik. deputatum) onaj koji prima deputat. depurgatorius) v. depurgacija (lat. instrumenat za svlačenje. pasti u dug. omalovažavadeprimirati (lat. pomeriti. slab puls. derivativum gram. diferenci-jacija. derivatum) gram. smetati kome. naročito lekovi koji čiste krv. grč. vrši popravku kursa. depresorii nervi biol. deprefiksacija (fr. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata. deprimere) pritiskivati. utući. derivometar predstavništvo. izvesti. poremetiti svoje imovno stanje. pretium. med. koji je postao izvoñenjem. jugozapadno od Londona. psalma. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. proizlaziti. med. depurirati (fr. derivare. deprimirana kapi-larnost fiz. žito. izvoñenje. Npr. poslanstvo. koja se održava. derbi (eng. pročišćavanje. nered. ko- dsradenitis (grč. deprecijativan (lat. poslanici. remetiti. deratizacija (fr. napuštene stvari. oduzimati snagu. koji zna či oslabelost. derivat (lat. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. napuštanje. metron mera) avij. derbi-krek (eng. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derivare izvoditi. pogružiti. poremeć enost. koji odvodi na drugu stranu. deputatio) izaslanstvo. derviš) pripad-nik derviškog reda. depurancija (lat. voditi poreklo od. kod katarakta. derivare. potiskivani moždane opne. derivatum (lat. trebiti. deputatist (lat. sekte (tarika). rivus potok. sredstva za čišćenje. depurgatio) čišćenje. pored plate. uznemiriti. de. derelikta (lat. aden žlezda) med. derivancija (lat. depurer) čistiti. v. jedne reči iz druge. deranžirati (fr. iz nečega. depurgatoran (nlat. derby) sl. npr. depuratoran (nlat. depurgare) čistiti. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. derivatio) gram. de profundis) „iz dubina" (početak 130. uputiti. očistiti krv. derivatus) izveden. voj. deputirati (lat. derivata) pl. poremetiti. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. očistiti. izabrati. deranžman (fr. zadržavati (koga). oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. uznemiravanje u poslu. deputatum) utvr ñ eni prihod koji neko. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politi č kom predstavništvu zemlje). derviš (pere. dereglija (mañ. stan i dr. deranger) uznemiravati. klasi čna trka u Engleskoj. npr. depresorij(um) (nlat. med. derivirajuća sredstva. ugnjetavati. depurgirati (lat. deputare) odrediti. zadužiti se. prav. tlačiti. deputirac (lat. depurgativus) koji čisti (ili: pro čišć ava) creva. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. derivacija (lat. drva. sla-biti. izvod. zapaljenje vratnih žlezda. u sredu posle Trojice. trebljenje. stanovati — stanovnik. pokvariti. dere vrat. de profundis (lat. derivati (lat. derby-crack) prvoklasan konj trka č koji u č estvuje u derbiju. depurgativan (lat. naro č ito koji pomaže č iš ć enje krvi. po značenju i obliku. izvoditi. ona koja odvode sokove. avij. lica koja. de-. derivometar (lat. predstavnik. postati od. depuratorius) v. pritisnuti. npr. u ime neke veće organizacije. hem. reč koja je postala od neke druge reči. obi čno na čuvenom trkalištu u Epso-mu. derivatum. depurativan (fr. derivativan (lat. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. derivatum) gram. instrumenat pomoću koga izvi ñač utvr ñ uje pravac i silu vetra i. deputat (lat. izazvane njihovim obrtanjem. . poremećaj. izvedena reč. de-primiran puls pritisnut. cena. nov prost glagol. nerv povući naniže. v. kao jedan deo svojih prinadležnosti. izvedenica. derelictio) prav. derelikcija (lat.. u naturi. depressorium) med.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. derwis. derivan-tia) pl. miševa. tj. lor-du Derbiju. depurativan. derivirati (lat. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. depuracija (nlat. depurantia) pl. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. oslabiti. nov glagol patiti. nlat. derangement) smetanje. ostavljanje. de. oneraspoložiti. depurgativan. derivare. iznuravati.

vrsta. dermografizam (grč. dirnek) sabor. dert (pere. derma. ñerma. dermoskopija (grč. neprijateljski upad u neku zemlju. dermatografija (grč. žu ć kast. dermatozoe (grč. činiti krivo. •zapaljenje kože. radi na uštrb. ukinuti. u vezi sa kožom. u obliku naro čitog ogledala. rasturi!??. descente) silaženje. dermatijatrija (grč. koje ostavljaju trajan i jasan trag. ono što je najnovije u modi. ñerma. koji ukida. stavlja van snage. ñ erma. ñerma koža. lat. mykes gljiva) med. vašar. descente) specijalno grañ eni brod za iskrcavanje na neureñ enoj neprijateljskoj obali. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. od ugovora). desenater (fr. dermalni (grč. dermatonoza. spuštanje. briga. dermijatrija med. logos) onaj koji se bavi prou č avanjem kože. dessinateur) crtač mustara. logia) nauka o koži. spasmos grč) med. dermatoid (grč. derma. (fr. ukidan. vojska dovedena vodenim. pathos bol. zavesti. derd. med opšti naziv za bolesti kože. gljive gotovanke. . ñerma) ned. dlačica i dr. poslednja novost. disegno. pobrkati nečije namere. zakinuti. svaka pora. odyne bol) med. plastike veština uobličavanja) 1. bolest kože. bol kože. dermatitms (grč. npr. koji opoziva. tylos žulj) med. tovar jednog broda. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. derogativus) koji krnji. ñ erma. dernije kri ((fr. dermatalgija (grč. šteti. eldos vid. ñerma. okrnjiva-ti. smanjiti. stavljanje van snage. dermatom (grč. derma. dermotomija (grč. kožni. desen (fr. dermatotilus. dermatodinija (grč. voj. svadba. dermaskop (grč. dermatologija (gr č . oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i kori č enje knjiga. logia) nauka o kožnim bolestima. nagib. ñ erma. dermatod člija. zoon životinja) pl. fort. ñerma) kožni. ñ erma. tj. ñerma. ñerma. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. ital. des. ñ erma. derutirati (fr. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. dere vrat. opozvati. derogacija (lat. tajni hodnik u nekoj tvrñ avi koja vodi u rovove ili ka minama. dessin) trg. osnova jedne kompozicije. deses muz. lat. za pola stepena sniženi ton de. desantni brod (fr. veština ggunjenja životinja. padina. dert) tuga. nacrt. derogatio) krnjenje. dermatomikoza (grč. žalost. grapho pišem) opisivanje kože. dermatoplastika (grč. raditi na uštrb. ñ erma. osoba (nastaju trljanjem. udarom. dermatičan (grč. patheln patiti) med. ñ erma) v. grapho pišem) med. 2. dernier eri) poslednji krik. derma. ukidanje neke naredbe. dermatoze (grč. v. rasecanje kože. derogare) krnjiti. derut (fr. propast. v. dernek. uzoraka. dessein. desig-nare obeležiti) namera. naročito u modi. nćsos bolest) med. dermo. dermatijatrija. pa i najmanja promena na koži. derogativan (nlat. dermoplastika (grč. rasulo. presañ ivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. opozivanje. oduzimati. koji se tiče kože. v. jad. ñerma. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. dermatopatologija (grč. dermatologija. skopeo gledam) med. dermatotilus (grč. zahidanje. pomo ću naro čitog uvelič ava ju ćeg aparata. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. koji pripada koži. deroute) nered. derogirati (lat. oduzimanje. derospazmus (grč. dermatos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: koža. ograničavanje. okrnjivanje. dernek (tur. ñerma) med. muz. naro čito nervoznih. iatrela lečenje) med. dermatopatija (grč. derma talšja. voj. nauka o kožnim bolestima. pomo ću koga se može videti svaka. ñ erma. tome sečenje) med. zakona. dermatonoza (grč.(gr č .pojave na koži kod nekih. ñerma. dsrmologija v. bora. v. površine ili dubljih slojeva kože. deo hirurške plastike koji se bavi vešta č kim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. staviti van snage. bežanje u neredu razbijene vojske. derma. ñerma. tur. skopeo gledam) aparat. zakinu će. cilj.derma 206 desenater derma (grč. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. zbuniti. lečenje kožnih bolesti. gotovani koji žive na koži. neki zakon. povrediti. gr č u vratu. odstupanje (npr. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. opozivan. plan. bol. dermatopatija. dermatolog (grč. osujetiti. ñ erma. dermatol (grč. veselje. koji je u vezi s kožom. oleum ulje) farm. prevla č enjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). algos bol) ned. otok kože. zakidati. smanjenje. razbiti. ñerma) kožni. lekar za kožne bolesti. dermatoliza (grč. kožni para-ziti. kožni žulj. dermotilus med. plastike veština uobličavanja) med. ñerma. silazak. šara. smesti. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). ñerma. uzorak.

npr. dakle. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. Podanici . desolatio) pustošenje. nedostatak. praznina koju bi trebalo popuniti. nacrtano. isušivanje. opu-stošiti. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obi čno fina. krajnje ogor čen. slatka i jaka vina). žude-ti. klonuo duhom. prikazan. stvari koje su potrebne. desolirati (lat. bezglavost. presuda po kome će se redu isplać ivati poverioci kod nekog stečaja. desperacije (lat. med. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. deservit (lat. klonuti duhom. obeležava. verba desiderati-va (nlat. neograničena vladavina. desperirati (lat. desiderat (lat. označenje. desigram v. honorar. desinence) gran. desperatus) očajan. designare) označiti. rušenje. decimetre) v. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. uništiti. ocrtavanje. završetak reči. pasti u očajanje. desideria pia) pl. desnog (grč. desquamatio) ljušćenje. prezirati. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. ital. koji opisuje. desperare) čovek bez nade. desinere završiti se. želja. tiranin. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. dssignacija (lat. poslednji deo obeda (sir. desenzibilizacija (nlat. gubljenje ljuske. opis. gubiti svaku nadu. designatio) označavanje. koje su poželjne. naimenovanje. desperado o čajnik) razbojnik. omalovažavati. deskriptivan (lat. voće. desiderija pija (lat. despectus) preziranje. odrediti (nekoga). desert (fr. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). duboka tuga. desertni tanjir. describere. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. desideratio) nemanje. tanjir za voće i poslastice. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. čežnja. razoren. fot. za popunja-van>e zbirki. kraj. potrebu. dessiner. deskriptiva (lat. desideracija (lat. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. naz-načiti. bezutešan. teško ožalostiti. a koji još nije uveden u dužnost. dessert) prislačni. nlat. neu-tešnost. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. razoriti. despotes) neograničeno gospodarstvo. skicirati. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. desikacija (lat. disegnare) crtati. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. designator (nlat. potreba. designativus) označavan. samodržac. osećanje bezizlaznosti. odreñivanje. desigvirati (lat.). dessert) v. krajnje ogor č en čovek. re-dar. očajanje. poruga. molba. krajnje ogorčenje. desiderata) pl. stvari kojih nema. deser. deser (fr. o čajnik. desperatist(a) (lat. decigram. zahtev.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. ocrtava. nacrtna geometrija. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). neograničeni gospodar. describere opisivati) mat. siccus. prestati s čime. okaniti se nečega. despotizam (grč. desperado (šp. crtao. desimetar (fr. desquamare) oljuštiti. žudnja. ucveliti. samovolja. desolare) pustošiti. desolare) opustophen. o čajan. i koja mustru. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. ocrtavan. desideratum) nešto što je poželjno. nešto što nedostaje. designator) razvodnik. prezir. ime. desiderij(um) (lat. prikazivanje.). despekt. razo-renje. uništen. potreba. despectare) potcenjivati. desperatio) očajanje. desolacija (lat. rastvorenih u vodi. nai-menovati (nekoga za nešto). desiderare) želeti. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. imenovanje. baciti u o čajanje. desine (fr. imenovati. nestale stvari. desperatan člat. desiderium) želja. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. titula grčkopravoslavnih vladika. puste želje. descriptio) opisivanje. descriptif) opisan. desiderativus) koji izražava želju. desistirati (lat. designativan (nlat. gubiti ljusku. desiderirati (lat. desperare) očajavati. čeznuti (za čim). nedostajanje. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. fr. fr. odredan. despectio) v. deskvamacija (lat. ostrugati l>uske. suv. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. despicere prezirati. nacrtao. despekt (lat. poslastice). dessine) crtano. koji prikazuje. despektirati (lat. bez nade. naznačenje. desinirati (fr. grdnja. koji označava. deskripcija (lat. desiccatio) sušenje. neograničeni vladalac. obeležavan. despekcija (lat. designatus (lat. desoliran (lat. tiranstvo despotizam. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. skromne. pod desenzi-bilizacija. odreñuje. verba desiderativa) gram. desinencija (lat. samovoljan gospodar. čega nema. desiderata (lat. designaciona presuda prav. desiderativan (nlat. decimetar. deskvamirati (lat. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu).

detalj (fr. pre čistiti. poboljšava. komada ti. uništljiv. sitni čar. desudacija (lat. naro č ito državni dug. dsstruktivan (lat. učenje o postanku. opširno pričanje (ili: opisivanje. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. preznojavanje. detailler) opširan. descendent (lat. opuštenost. pretvoriti u paru. destruktibilan (lat. descendens) potomak. ako se ohlade do odreñene temperature. potanko. trg. isparavanje. prekapavati. det publik(fr.i stilla kap) ispariti. detaljiran (fr. otkomandovati. otcepljen od celine. desugestija (lat. dsstiliran (lat. krajnji cilj. javni dug. voj. tečni proizvod destilacije. prodavati namalo (ili: nasitno. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. detaširati (fr. vršiti nasilje. poreklo. destinare odrediti) lingv. despotski (grč. colla destra) kuz. detaxatio) v. razrušljivost. despotes) vladati neograni čeno i samovoljno. nasitno. voditi poreklo. opisivanju). unuk. destinacija (lat. onaj koji peče rakiju. destinirati (lat. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. neograni č eno. despotes) neograničeno gospodarstvo. fr. koleno. destillatus) hen. despotes) samovoljno. posvete. neograni čena i samovoljna vladavina. i o uzrocima toga i takvog razvitka. detaljist(a) (fr. despotizirati (grč. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. taksacija. destructivus) razoran. descendirati (lat. detaljirati (fr. name-niti. detaksacija (nlat.). dodeljen. namena. destinativ (lat. unipggavanje. pečenje rakije. detaše (fr. prodaja namalo. dette publique) državni. det (fr. despotija (grč. destilat (lat. konsig-nator. opširno. detaširan (fr. naročito Lamark (v. prevrat. lamarkizam). fabrikant likera. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći. destructio) rušenje. prekapnica. razo-rilac. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . na par č e. de-. dette) podužica. dette flottante) leteći dug. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. destinatio) odreñenje. scendere) silaziti. destruktivnost (lat. detail) pojedinost. tiranski. izlapiti. destructibilis) razor-ljiv. do sitnica pri čati (ili: izlagati. a potom ovu. sitnica. dug. si ći. usitnjavati. unipggilac. pridodat. poboljšanje u odnosima izmeñ u dveju država. padež cilja u najopštijem zna č enju. posvetiti. detant (fr. isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. detašman (fr. izlaganje) nabrajanje do sitnica. otcepiti. nasitno. proces prikazan pod destilirati. destilirati. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. kazan za pe č enje rakije. detache) muz. detaljisati v. pridodato. popravljen. na par č e). prevratnik. neku tečnost. izdvaja. detacher) odvojen od celine. detaljiranje (fr. desnom rukom. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. postupati nasil-ni č ki. descendencija (nlat. skidati se. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. u č enje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. opisivati). detailler) rasparčavati. destilacija (lat. destillateur) onaj koji preči-šćava. adresat. destrukcija (lat. darvi-nizam) i Hekl. Darvin (v. uništljivost. destilater (fr. de-struere) razornost. osamljen. isparavanjem prekapa-ti. descendentia) potomstvo. rušilački. destillatio) hen. destillare) destilacijom do-bijen. de. prečišćen.). onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pri čanju. desudatio) znojenje. izdanak (dete. destruktor (nlat. kr č miti. destilirati (lat. nasilni č ki. hem. destinatarius. en detail) trg. descendentna teorija bkol. destina-taire) trg. a. de-. opisivanju). destruktibilitet (lat. bez veze sa ostalim delovima. rashlañivanjem. detachement) voj. destra (ital. sudor znoj. razrušljiv. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. rasparčan. destructibilitas) razorljivost. opredeljenje. desublimacija (lat. u novije vreme. otcepljen. praunuk itd. ponovo napraviti tečnom. kostiju i dr.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. spuštati se.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. opredeliti. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. destructor) rušilac. detaljirati. podrobnost. poticati. do deliti. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. raza-ranje. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. destinater (nlat. destra desnica) kola destra (ital. primalac. destinare) odrediti. destillare kapati. detailleur) trgovac namalo. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. det flotant (fr. dosti dovati v. an detaj (fr. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ure ñene uprave. na komad.

eksplozija. up. odrediti. detoksinizacija (lat. determinabilitas) odredljivost. deterrere) zastrašiti. presudan faktor. za-plašiti. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. determinativ. supr. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. detractor) opadač. odvra ć anje od zla pretnjom kazne. detraktor (lat. sasvim neprimetno. očistiti. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvr ñ ivanju istinitosti izjava optuženog. determinabilitet (nlat. ograni čljiv. klevetanje. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. onaj koji raspolaže nekom stvari. opredeljen. determinato (ital. otrti. determinare odrediti) fkl. odluka. tj. pobudama. obelodanjivanje. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. deterziv (lat. detektiv (lat. opredelji-vanje. pulsa. npr. smenjivanje. determinare odrediti) fkl. odlučljiv. odlučljivost. krvi otvaranjem vene. disanja. deterirati (lat. detranp (fr. privatan detektiv lice koje. organizma i dr. oštro naglašeno. determiniran (lat. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). odlučiti. detevtor (lat. čistiti. detonator (lat. opredeljenost. detegere otkriti. detencija (lat. to isto. indetermini-zam. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. detonare. deterior gori) v. determinatio) odreñivanje. klevetnik. detoner) puknuti. deterdžent (lat. opredeljivati. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. sredstvo za čiš ć enje. npr. odredba. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. eks-plodirati. detractio) odbijanje. a detto) istoga dana. zakup-ca. prasnuti. determinare odrediti) mat. determinatus) odreñen. znojenja itd. praviti snimci. jus detrakcio-nis (let. odlučnost. rešenost. determinacija (lat. eng. detective) potajnik. dictum) rečeno. determinanta (lat. determinabilis) odre-dljiv. detergere. stvarno raspolaganje nekom stvari. rešljivost. determinisati (lat. posuñ a i dr.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. determinist(a) (lat. pogrešno pevanje. panjkenje. za razliku od sopstvenosti. determinato) muz. detonirati 1. 6 kg brašna 9 kg deto. a deto (ital. detonator) upalja č. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odre ñ uje. izvesni spojevi veli čine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. sinteza opštih pojmova u posebne. oduzimanje. (lat. sprava na vešta č kim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i spre čava. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. . obustava. muz. tajni policajac. napred imenovano.detektiv 209 detranp determinativ (lat. detentio) zadržavanje. ograni čen.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnji čenog lica za vreme njegovog saslušavanje. tečnost i dr. npr. determinativan (nlat. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. distonirati. detekcija (nlat. rešljiv. prav. v. ograničl>ivost. determinativus) gram. koji odreñuje. detoner) muz. opredeliti. pristalica determinizma. tresnuti. sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. fr. eng. detektor (lat. odre ñenje. 2. detergere čistiti) med. deto (ital. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. ldg. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton. nezakonito zadržavanje. tobožnje sopstvenik. detrakcija (lat. odreñivati. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ure ñajem č uje. potajno motri rad pojedinih li čnosti. detto. inde-terminist. detectio) otkrivanje. determinizam (lat. determinante (lat. determinare) ograniči-ti. detersio) čišćenje. (fr. materije. detegere otkriti. pomenuto. determinare) fil. deterziv. ispadanje iz tona. odrednica. detericija (nlat.). eng. de. panjkalo. utvrditi. trg. pogrešno pevati. determinabilan (nlat.grč. pejora-tivan. deterzorij(um) (lat. detonatio) pucanj. deterzija (nlat. tresak. determinativus) odre-dan. detergirati (lat. odlučno. pritežalac. lat. detonacije (lat. deteriorativan (lat. činilac koji odreñ uje pravac i cilj. opredeljenje. detentor) prav. deteriinirati v. prasak. gram. grmljavina. toga istog. detersorium) med. po porudžbini i za nagradu. odre ñ enost. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belan č evinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. determinisati. supr. detergere) obrisati. iznošenje na videlo. odredbeni. otirati. deterritio) zastrašivanje.

detranspozicija (nlat. podnositi) med. deuteros. nepotpunost. detronizacija (lat. deuteroskopija (grč. daire. de-transportatio) tip. reč koja nema svih oblika svoje promene. deus. def. prestati da otiče. detritus) oblutak. defectivitas) krnjost. def (arap. deuteros. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. detritus (lat. naro čito šećernog soka pomo ću kreča. defensivum) med. znak D. iznenadna pomo ć. dewas) bog. taloga. oxys) hem. radi zaštite od škodljivih uticaja. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). jedan deo nasledstva.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). tj. deuteros. koje su tek docnije primljene u kanon. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. glagol jesam itd. detumescere) med. deuteronomija (grč. deuteros. izbacivanje izmeta. fig. npr. ofanziva. grč. deuteros. odbrambeni rat. zaštitni. defamirati (lat. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. verba defectiva) gram. svrgnuti s prestola. defensus. spoljašnje zaštitno sredstvo. odbrambeni položaj. ispravljanje izmešanih strana. deus eks mahina (lat. defectus) krnj. tj. kvar. hem. biol. detroner) v. mešanjem. v. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). protocolli) prav. pathos bol) med. onaj na kojem se o č ekuje napad. tur. npr. deuteros drugi po redu) hem. npr.. detranspozicija. de. ošte ć en. defanziva (fr. drugog ranga. de. defensif) odbrambeni. greška. ponovo rasporediti. skopeo) drugi vid. pomo ću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. jezgra teškog vodonika. deuteroni (grč. faix srp) požnjeti srpom. uskratiti. detumescere) med. supr. detransportirati (lat. detur kopija (lat. manjkav. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. detur) neka se da. oksid drugog stepena. oklevetati. defectivus) nepotpun. skopeo gledam) vidovit čovek. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. deuteropatija (grč. oduzimati. pod fakat. potonji. detrahirati (lat. defectivum) gram. de-transponere) tip. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kriti č nom položaju. thronos presto) lišavanje prestola. nepotpunost. detruzorij(um) (nlat. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogr č koj tragediji. deuterij(um) (grč. uzeti napred. fr. daff. deutero. topovskoj ili puš č anoj. diffamare) izneti na rñ av glas. detur (lat. defektivni glagoli (lat. . grč. imenica doba. oni koji nemaju svih oblika. neo čekivano posredovanje u nekoj stvari. defanzivni položaj voj. defektiv (lat. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. slika raće-na vodenim bojama. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). detransportacija (lat. ukloniti. thronos. deugeronomion (grč. deuterijuma. de. rana napravljena trljanjem. izmešane strane ponovo dovesti u red. deuteros) ponavljanje. v. sa prazninama. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem).(grč. dewa. deuteroksid (grč. detronizirati (lat. npr. up. detransponirati. deus (lat. obediti. istrošen kamen. fiz. detur copia se. deuterogonist(a) (grč. grč. defekt (lat. deuteros. de-transpositio) til. deuteronomijum. defectus) nedostatak. detronizirati. defektan (lat. thronos) lišiti prestola. detritio) trljanje. prečišćavanje. ozloglasiti. u kasi. defektivan (lat. „bog iz mašine". deuteroskop (grč. drugi brak. de. dii) pl. deuterogamija (grč. med. popustiti (otok). vatri. pisma. dni (lat. deuteroza (gr č. defektivitet (nlat. odbiti. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. deuteros) hem. defanzivno oružje voj. da se da. detumescirati (lat. fr. koji nema svih delova i oblika. defakto (lat. detumescencija (lat. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. deus eh machina) lit. prilaže se prepis rasprave. de-transportare) tip. defanzivni rat voj. šljunak. detricija (lat. opanjkati. detronirati (lat. praznina. mana. defanzivan (lat. detrahere) odbiti. deuteros. bogovi. nepotpuni glagoli. theos. gr č . de facto) v. defanzivni ugao voj. deuteros. manjak. defaecatio) čiš ćenje od šljama. defalcirati (lat. tj. splašnjavanje. deuteropati č an (gr č. prav. mesto izloženo unakr-snoj. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. deuteroskop. defekacija (lat. detrusorium) med. rat koji se vodi samo radi odbrane. koji je za odbranu. tef) v. oduzeti. teški vodonik. odbijati. na motoru. pathein patiti. koji je. nepotpun. u antičkoj tragediji. sskr. defensiva) odbrana. detransponirati (lat. fiz. splašnjavati. difamirati. vidovnjak. ukloniti. proizvodi raspadanja. manjkavost. defanzivno sredstvo (lat. rušenja.

defectus. svečan prolazak. snimanja gama-zracima ili pomo ću ultrazvuka). nagrditi. deficitan (fr. pomo ćnik dekana u katoli č koj crkvi. definitor (nlat. defectivum) gram. defektura (nlat. pojam objasniti drugim pojmovima. defici-taran. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. definitiva (lat. defekcija (lat. klonulim. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. defemivacija (nlat. snabdevanje. defectuositas) v. genetička definicija. fig. zastupnik. dužnik. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. klonulost. dopunjavali. pojam odrediti. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. izri č an. deficiens) otpadnik. grč. starešina manastira. definicija. defensor) branilac. deficijent (lat. deferent (lat. defektologija (lat. šti ć enik. defaite poraz. klijent. ponovo naručivati.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). dsfenzija (lat. manjkav u nečemu. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. obezbeñ ivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. To je rodna. gr č . dostavlja č. unakaziti. u pošti: javiti da je nešto nestalo. čovek malodušan. generička. ma-nisati nečemu. tj. paradni marš. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. popunjavati. zaštitnik. klanac. skopeo gledam) ureñ aj za otkrivanje defekata u proizvodima (najč ešć e otkrivanje grešaka u materijalu pomo ću rendgenskog snimanja. defektuozitet (nlat. tj. nije tu) manjak. ispunjavanje laboratoriju ma. defectio) otpadanje. odrediti) log. grč. definitfo) log. npr. nepotpun. deficiens) l. definitum (lat. defaitiste) pristalica defe-tizma. v. pravobranilac. iznu-renje. definicija (lat. definitivno. klanac. bez vere u uspeh ili pobedu. neverovanje u uspeh ili pobedu. defensio) odbrana. malodušnost. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. defetizam (fr. nejak. manji iznos u jednom ra čunu. prakti čni u čiteljski ispit. definitivum) konačno objašnjenje. koji nekome drugom nudi zakletvu. odreñ en. kapija itd. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može ga ñ ati ni upadati. defetist(a) (fr. defek-tivitet. definitivan (lat. defectus. defile (fr. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem.. deficit (lat. defiguracija (lat. manjak u kasi. nedostaje. slabljenje. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. slabouman. onaj koji odreñ uje.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. definitum) nešto odreñeno. supr. logia) nauka o uro ñ enim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. nedovoljan. defendend (lat. skopeo gledam) tehn. pre-sudan. defendent (lat. deferens) onaj koji traži zakletvu. deficere nedostajati. deficit nema. ćuprija. defanziva. definicija. viši član jednog kalu ñ er-skog reda. definisati (lat. suma za koju su prihodi manji od izdataka. defigurirati (lat. defilman (fr. završne redakcija ugovora. ureñ ivanje. defectura) fark. up. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifi čne razlike (differentia specifica). naružiti. defenzor (lat. defiguratio) kvarenje. proneveriti.). zaključenja mira pre pobede. odme-tanje. kasi itd. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. de-figurare) pokvariti. odreñenje (ili: odredba) pojma. defile) tesnac. zameravati. defenzor. prolaziti paradnim maršem. provizorijum). zaklju. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. pr. definitivum (lat. kona č na presuda. deficijentan (lat. defektoskopija (lat. kona č an. onaj koji ima manjak u ra čunu. defenziva v. definitiva seitencija (lat. definitivus) odlučan. dopunjavanje. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. malaksalost. voj. dril. defetirati (fr. tačno. sveč ano prolaziti. nagrñ ivanje. defendendus) optuženi koga treba braniti.. mentalno (duševno) slab. defeminatio) pete. iznurenost. efeminacija. nego su tražile da se zaklju či mir po svaku cenu. defendens) v. defilirati (fr. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. odmetnik. . defectus. 2. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañ ati. defektirati (lat. defaire) praviti maloduš-nim. definitor) odredilac. unakaživanje. kec. definitiva sen-tentia) kona č ni sud. definitiva) završni ispit. definire ograničiti. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. defilement) voj. popuštanje u snazi. konačno ureñ enje (supr. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek.čen. defetistički. ispitivanje. slab. manjkav. fig. deficitaire) koji ima deficit. odreñ en pojam.

decennium) vreme (ili: period) od deset godina. varalica. defloracija (lat. defluxio) oticanje. dehidratacija. savi-janje. obeščastiti. lažljiv. deflorator (lat. dehiscencija (nlat. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. deformacija (lat. dehidracija v. decere. dehidratacija (lat. deflegmacija (lat. od vode. defo (fr. dehortacija (lat. defleksija (lat. čišćenje (ili: pre čiš ć avanje) pomo ću vatre. nagrñ enje. decemviratus) vladavina desetorice. dehiscere) raspu ći se. deflektor (lat. oduzimanje nevinosti devojač ke.deflagracija 212 deceptivan deflagracija (lat. defraudant. neopravdan izostanak. nedostatak. centrum središte. defterdar v. pokvarenost. zapravo deseti mesec po najstarijem rimskom kalendaru. krijumč arenje. decemvir) član kolegija od 10 članova. hydor voda. krijumč ar. defunkcija (lat. deceptivan (lat. deflorisati (lat. defraudator) v. zjapiti. decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. opadanje. obmanljiv. deflorata (lat. savetovanje da se nešto ne u č ini. deflegmirati (lat. prevariti. defolijacija (nlat. pokvarenost oblika. gubljenje. god. listopad. prav. ned. utaja. grč. tefterdar. koji podvaljuje. inflacija. naružiti. deflagratio) hen. deforman (lat. unakaživanje. de. pošten. iz stare rimske istorije. izostanak sa ro čišta. decempeda (lat. tj. decembar (nlat. grč. nešto više od 3 t. decemvirat (lat. decsntralizacija (lat. izgoreti. proneveravati. dehidrogenacija (lat. defungere) prestanak života. katar. nakaznost. decentralisati v. deflectere) savijati. defraudirati (lat. dehortatio) odvraćanje. dehidracija. phlegma sluz) hem. već a samostalnost pojedinih delova. deformis) v. pes stopa) motka za merenje. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. decemvirata. prosinac. pogreška. od 10 stopa. defraudant (lat.. deformisan. med. dehiscentan (lat. defoliatio) opadanje lišć a. decemvir (lat. up. deformare) kvariti (ili: pokvariti) oblik. de. deflektirati (lat. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. tefter. unakaženje. deflorare) oduzeti devojci nevinost. vatrom o čistiti. decencija (lat. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. pristojan. prevara. teku ćina. mana. obeščašć ena.) dvanaesti mesec u godini. upravni sistem koji svima upravnim odeljenjima daje što veću samostalnost. decentan (lat. de-. inflacionisti. saviti. deformatio) kvarenje oblika. carinu itd. smrt. phlegma) han. decemviralan (lat. dimovuk. defloratio) obeščašćenje. prikladan. deflegmirati. def aut) oskudica. nagrñ enost. oblika. de-. defraudans) proneverilac. decembra 1851. defraudacija (lat. prista-lost. fr. defter v. decentia) pristojnost. deflagrare) sagoreti. deformitet (lat. grč. defraudator (nlat. de. deflagrirati (lat. „Zakon na deset tablica". deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost.