MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI

Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ
DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE D r R ADO M I R ALE K S I Ć i RE D AK C IJ A »P R O S VET E «

PROSVETA-BEOGRAD

PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji je Leksikon naišao u najširim krugovima korisnika podstakao je Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano izdanje Leksikona Milana Vujaklije. U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike, medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije više meńu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je od prethodnoga za svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u upotrebi, ali se nalaze u literaturi. Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i odreńenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna. Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato je opširnije značenje te reči u jeziku iz kojeg je preuzeta.

Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978), Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd, 1978) i dr. Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli, urednik, književnik Momčilo Milankov.
1980. godine REDAKCIJA

SKRAĆENICE
avij. agr. adm. ak. akuz. akc. alb. alhem. amer. amh. znat. angls. antrop. aram. arap. vrh. arheol. astr. astrol astron. A — avijacija — agronomija — administracija — akustika — akuzativ — akcenat — albanski — alhemija — američki — amharski — anatomija — anglosaksonski — antropologija — aramejski — arapski — arhitekture — arheologija — astronomija — astrologija — astronautika B — bankarstvo — baskijski — bengalski — berza — biologija — botanika — broj — brazilski — brodarstvo — bugarski geograf. geol. geom. germ. gl. god. got. grañ. gram. graf. grč. dan. dem. dijal. dipl. DR— geografije — geologija — geometrija — germanizam — glagol — godina — gotski — gra ñevinarstvo — gramatika — grafika — gr č ki D — danski — deminutiv — dijalekat — diplomatika — drugo E ind. indijan. instr. ir. isl. ist. ital. itd. — indijski — indijanski — instrumental — irski — islandski — istorija — italijanski — i tako dal,e J jav. jal. jah. jevr. jedi. — javanski — japanski — jahanje — jevrejski — jednina K

bank. bask. beng. berz. biol. bot.

eg. ekon. el. eng. est. etim. etiop. etn. euf.

kavk. — kavkaski — kaldejski kald. — kilogram kg — egipatski kelt. — keltski — ekonomija kin. — kineski — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo — engleski — estetika kozm. kilometar — — etimološki — kor. kozmetika — etiopski — kosmogr. koreografija — etnologija — kuv. kosmografija — eufemizam kuvarstvo

br. braz.
brod. bug.

v
v. vaj. vet. voj. — — — — — — vidi; vek vajarstvo veterina vojska vokativ vulgarno *

zam. zan. zast. zb. zend. zool.

— — — — — —

3 zamenica zanatstvo zastarelo zbirno zendski zoologija

BOK.

1 l. lat. " lingv. lit. litv. lov. log. lok.

_
— — — — — — — —

L
L ITZ D

lice latinski lingvistika literatura litvanski lova č ki logika lokativ M metar ma ñ arski malajski matematika
M^-IS.H.0«^

vulg.

i d. i dr. izg. mzr. imp.
im.

g
i

g g.

gal.

— gram — godina — galski

— i dal>e — i drugo, i drugi — izgovor — izraz — imenica — imperativ

m mañ. mal. mat. mač.

— — — —

--

medicina meksi čki

meteorologija
metrika minut mineralogija mitologija mleta čki milimetar množina moda mongolski moreplovstvo muzika N naročito novovisokonema čki novogrč ki nema č ki neprelazan glagol nepromenljiv novolatinski novinarstvo nominativ norveški nordijski numizmatika P
w

predl. prez. prel. privr. pril. psih.

mehanika

— predlog — prezrivo — prelazak glagol — privreda — prilog — psihologiji

tzv. tip. tj. trg. tur.

— takozvani — tipografija
— to jest

— trgovina — turski
u

rab. rad. ret. rib. rim. rlg. rom. rsl. RUDrum. RUS-

— rabinisti č ki — radno — retorika — ribarstvo — starorimski — religija — romanski — ruskoslovenski — rudarstvo — rumunski — ruski

uza. um. UP.

— uzvik

— umetnost — uporedi F

fam. farm. fig. fiz. fiziol. fil. filol. fin. fine. fon. fort. fot.

onomatopeja optika orijentalski

p
paleontologija paleografija pedagogija pejorativno peruanski persijski plural pogrdno poetika pozorište pokrajinski politika polinezijski poljski poljoprivrede pomorstvo portugalski poslovica pridev pravo praznoverje

s svrš. sem. sijam. sin. sing. sir. skand. skr. sl. slik. slov. soc. sp. sskr. st. stvnem.

— sekunda — svršeni glagol — semitski — sijamski — sinonim — singular — siriJski — skandinavski — skra ć enica — sli č no — slikarstvo — slovenski — sociologija — sport — sanskrt — stari — starovisokonema čki sten. — stenografija stil. — stilistika stnem. — staronema č ki stnord. — staronordijski — stpers. stol. staropersijski — staroslovenski stfr. — starofrancuski supr. — suprotno SC. — scilicet, to jest T tat. tahit. tek. teol. teh. tehnol.

fr.
h hald. hebr. hem. hig. hip. hir. hol. hotent.

— familija, familijarno — farmacija, farmakologija, — figurativno — fizika — s daziologija — s filozofija — filologija — finansije — s danski — s >onetika — fortifikacija — fotografija — francuski

sat, č as haldejski hebrejski hemija higijena hipokoristika, odmila — hirurgija — holandski — hotentotski — — — — — — C — centimetar — crkvenoslovenski Č

st crksl.

češ.

— č eški

t

— — — — — — —

tona tatarski tahi ć anski tekstil teologija tehnika tehnologija

š
šatr. šv. švajc. šp. štamp. šum. — — — — — — šatrova č ki švedski švajcarski španski štamparstvo šumarstvo

A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre (lat. ante), alt, ar; a. na menicama= akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum (srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, \l=aurum (zlato), As = aktinijum. a- (gr č. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u složenicama označava lišenost čega, nemanje čega, kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja počinje samoglasnikom. ume ć e se n, npr. analfabet (a-n-alphabet) nepismen. a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome se jedan pojam mora u toku jedne misaone celine upotrebl>avati u istom značenju; up. principijum identitatis. ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— avgust. ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. a ba! (fr. a bas) dole! ua! abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. nesposobnost hodanja. abakus (lat. abacus, gr č . abaks) l. sve č ani sto za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. daska za igru; 3. sto posut peskom za matematičke crteže i radove, daska na kojoj se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja pokriva glavicu (kapitl) stuba. abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, pobacivanje, pomet; up. abortus. abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje, otu ñ enje, odstranjivanje, odstra-njenje. abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti, otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga, otuñiti. abanacija (lat. ab od, annus godina) prav. progonstvo iz zemlje na jednu godinu. abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani. abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji, nešto manja od harata=OD458 g. abasimento (ital. abassimento) snižavanje, smanjivanje, obaranje, spuštanje. abasimento di vo če (ital. abassimento di voće) muz. spuštanje glasa. abasimento di mano (ital. abassimento di mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri sviranju na klaviru). abasimento di preco (ital. abassimento di prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina manastira; up. abe. abataža (fr. abbattage) se č a drva; klanje ili ubijanje stoke; fig. oštar ukor. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama, svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon. a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru takta, po tempu. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po sirijskom kalendaru. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje odeću od abe, grube vunene tkanine. abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza paleolitika (naziv prema franc. gradu Abvilu). abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje, isključivanje, isključenje. abd (arap.) u arapskim složenim osobnim imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga Alahov; Abd-el-kader sluga svemogu ćeg boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog (boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.

abderitizam

abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; up. Abderićani. Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, ograničeni ljudi. abdest (pere. abdest) muslimanski verski običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i noge; pranje vodom. abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na položaj ili zvanje, odricanje. abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki položaj ili zvanje. abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; abdominalna trudnoća vanmaterična trudnoća. abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe mekoperke, slatkovodne i morske, npr. somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi (haringe) i dr. abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvlačenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te je i zaključak verovatan; hir. razmicanje zglobova. abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola (Populus alba). abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove ljubaznice Eloize). abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u parfimerijama. a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. aber v. haber. aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu žižu; sferna ili monohromatska aberacija nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku bele svetlosti usled različite prelomljivosti raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. prividno pomeranje nebeskog tela kao posledica kretanja Zemlje i netrenutnog prostiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje od normalnog tipa, lutanje, zabluda.

aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi da je zločin koji je izvršio Edip bio, u stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo da u čini. aberdar v. haberdar. aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti, skrenuti, skretati; varati se, prevariti se. abest (lat.) koji nije došao, odsutan. ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od pamtiveka. abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana po utvrñenom redu; naziv je dobiven objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s tom razlikom što je poslednji član, koji je ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-bece-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-bece-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova, osnovna znanja iz neke nauke ili veštine. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d) početnik u nekoj struci; bukvarac. abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom tekstu: počinjanje nove rečenice novim redom tako da se prva reč te rečenice uvlači malo udesno; stav, stanka, usek, odsek; prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija koja se dobiva iz terpentina. ab inicio (lat. ab initio) od početka. ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu, odmalena. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod instancija. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez testamenta. abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis postanak) biol. postajanje živoga od nežive materije (spontana generacija; uveo prof. Haksle). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo) nedostatak ishrane. abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o mrtvoj, anorganskoj prirodi. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o beživotnim telima. abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život, oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti za život, prevremeno nestajanje, prevremeno izumiranje. abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost nadražljivosti (tkiva). abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih morskih i okeanskih dubina (preko 1000—1200 t). abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila) grana geologije koja proučava unutrašnjost Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju, kao posledice delanja tih sila.

abisopelagijal abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona slobodne vodene mase otvorenog mora koja se prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod 1500, odnosno 2000 t). abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji namerava da ode, naročito sa niže škole na višu posle položene g ispita zrelosti (mature). abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. poricanje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati (lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, poricati. abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod zakletvom. abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom odricati, odreći. ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje deteta od sise; fig. odvikavanje. ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno plemenito drvo na drugo obližnje bez odsecanja kalema. ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete (ili: otete, ukradene) stvari. ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja odnekud, poticanja; v. ablativni. ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih prijatelja; Srećno smo se oslobodili neprijatelja. ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika u sklopu istog korena ili osnove koja se javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. apofonija. ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili dejstvom vode. ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, naročito papin za pojedinačne slučajeve (za razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice koje je negde poslato da bude uklonjene s položaja. ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, udaljivanje na jednu godinu. ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, podesiti jačinu svetlosti na farovima. ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, zaslepljenost. ablefarija (gr č. a-, blepharon očni kapak) »ed. nemanje očnih kapaka (posledica kongenitalnih poreme ć aja u razvitku oka,

abordaža naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr. ozleda). ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup, u najam, iznajmljivanje. abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati, oprati, očistiti. ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni nagon za stalnim pranjem i kupa-njem. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, čip!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle pričešća. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje, odricanje, odbijanje. abnormalan v. abnorman. abnormaliost v. abnormitet. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan, neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili pravila; neobičan, neprirodan; koji predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav; abnormalan. abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od pravila, neprirodnost, nepravilnost, neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od uobičajenog ponašanja s obzirom na neki kriterijum; abnormalnost. ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispo č etka, sasvim ispo četka, iznova, iz osnova. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad nekim sudski postupak bez ikakvih posledica po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti, poništavati. abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće, poništenje. abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj abollcija, tj. ukidanje nekog običaja, sudskog postupka i uopšte nekog zlog stanja; naro čito, ranije: pokret za ukidanje ropstva u Severnoj Americi; pokret za ukidanje državnog nadzora i za priznanje prostitucije. abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u Sev. Americi koja je radila na ukidanju ropstva; pristalice pokreta za ukidanje nadzora nad prostitucijom i javnim ku ćama. abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak. abominacija (nlat. abominatio) gnusoba, užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo; skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr. abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent (fr. abonner pretplatiti, pretplaćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr. abonner) pretplatiti, pretplaćivati, pretplatiti se. abovman (fr. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage) napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju laña; fig. oslo-vljavanje.

aboriginalan aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, prvobitan; starosedelački, domaći, samonikao. aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo poreklo, početak) pl. starosedeoci, prastanovnici, uroñenici (za razliku od kolonista). abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen u samom začetku, u k lici; zakržljao, neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni postupak, skraćivanje. abortivno lečenje med. lečenje kod koga se prouzrokovač bolesti uništava u samom početku bolesti (naročito pri lečenju veneričnih bolesti). abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; al. abortiva. abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; bog. ne doneti plod. aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izbacivanje začetka (zametka) iz materice. abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne slike; ebot. abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, dijamant, kvarc. abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje struganjem; med. čišćenje nagriz-nim sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, odronjavanje. abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez značenja, koja se, napisana na jednom ravnostranom trouglu u jedanaest redaka (svako slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao amajlija protivu groznice; danas se upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspokus". abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek pegava lica; 2. konj sa belim pegama na gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod nekih domaćih životinja. ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez razloga. abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; papinski pisar koji izrañuje papinske breve. abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem. Abrewiatur) v. abrevijacija. abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica, kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura. abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj. abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti, izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako moralno osećanje. abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati. abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, ukidanje, ponipggenje, ponipggaj. abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati, opozvati; trg. poništiti, povući nalog. abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen; nagao, iznenadan. abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj. takav koji je artikulisan s istovremenim, ili približno istovremenim gr-kljanskim zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima). abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela reči; jedan od načina skraći-vanja reči. abs ... v. pod aete. . . abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma, sklon da se ogreši o postojeće zakone i običaje, protivpravan. abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up. katahreza. abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška, zabluda; rñava upotreba. abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje. abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica hrišćanske koptske crkve. abundantan (lat. abundans) bogat, obilan, obilat; preteran. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje, obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva abundancija imenice koje se menjaju po razli čitim deklinacijama (npr. u lat. jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u knjigama: loca, -orum mesta na zemlji); pleonazam. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od toga dana, od toga vremena. ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od današnjeg dana. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal, chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko oružje. ava v. haaa.

avidan
aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis jemca na menici. avalirati (fr. avaler) potpisati menicu kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, jemac na menici. avalit mineral koji se nalazi na brdu Avali, kod Beograda. avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DRavangarda (fr. avant-garde, avant napred, garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: fašistička omladinski organi-zacija, čiji su članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od 14—18 god. avanzirati (fr. avancer) napredovati, ići napred; biti unapreñen; unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) predujam, predujmiti, predujmljivati; o časovniku: ići napred, izmicati. avanzman (fr. avancement) unapreñenje, napredovanje u službi; napredak, napredovanje: isplate unapred, plaćanje unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, sramota; iznuñavanje novca, naro čito globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo grañevine. avans (fr. avance) predujam, isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ku će, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža (fr. avantage) vajda, dobitak, korist; nadmo ćnost, prevaga, preimu ćstvo, predaosg, fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: voj. onaj koji č eka da bude unapreñ en za oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo preduzeće, smeo trgovački pokušaj. avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) sklonost pravljenju avantura, ljubav prema pustolovinama. avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati se. avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na sreću. avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički roman vrsta romana u kome je glavna stvar opisivanje neobičnih doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie, ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu prilikom bure; obalarina; avarirana roba roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up. havarija. avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t) v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog; zbogom, u zdravlju! Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañ i sin Adama i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat. Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje u katoličkoj crkvi. avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored; staza, velika široka ulica oivičene drvećem i cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad verbera) od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio) odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j to ne primeti. averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni kvantum. averziovalni kvantum (lat. quantum količina, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja se prodaje. averziova trgovina (lat. emtio per aversionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture. averoizam med., fil. pravac koji je osnovao arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka, spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice (kovanog) novca; supr. revera. avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće u obliku krilatog leve) sablast, priviñ enje, utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator), morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar (Imperator), morituri te salutant) zdrevo Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_ će umreti. Reči kojima su rimski gladijatori pozdravljeli cara prolaze ć i ispred njegove lože u ereni, pre nego što će zapo četi borbu. a vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver) oživiti, oživljavati, osvežiti boje. avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den, željan; pohlepan; proždrljiv.

arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; avizna la ñ a poštanska lañ a za brzo prenošenje važnih vesti. avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom se nekome savetuje da se kloni polaganja lažne zakletve. avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) izvestiti, izveštavati, obavestiti, obaveštavate, javiti, javljati. avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna lañ a; v. aviza. avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za ptice, krletka. avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vazduhoplovac, zrakoplovac, letiličar. avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje po vazduhu pomoću aparata koji su teži od vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna flota, vazdušne snage. avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) gajenja ptica, gajenje živine. avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana biologije koja proučava mogućnosti života na velikim visinama. aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za letenje. aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za letenje. avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za letenje teža od vazduha; aeroplan. aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke vazduhoplovne institucije, aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) vazdušni put (koridor). aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon od gumenih cevi koji služi, kad je avion u letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na menicama); a vi. avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, engleska bolest (rahi-tis) i dr. avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. dedovsko, tj. porodično imanje. aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno zidom. avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; ubrus, peškir.

avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati) kao imenica, u francuskim trg. knjigama: potraživanje, aktiva. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili prerañeni naročito kao salata (Persea gratissima). avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba kojom se pozivaju podanici jedne države da napuste službu stranoj državi. avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazivanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg suda višem. avocentur akta (lat. avocentur acta) prav. neka se traže spisi, akta. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti, opozvati, opozivati; tražiti da se nešto pošalje, npr. spisi. a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za jedan glas. avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i odnese na drugu obalu. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin, gospodar, gazda. agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike, stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava se, naročito lišće, u narodnoj medicini. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bezmlečnost dojke, oskudica u mleku kod matere. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras, naročito u hramu. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino. agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju samostalno, bez uticaja drugih oplodnih ćelija. Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev, unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod Trojom, posle povratka ubijen od Egksta, ljubavnika svoje žene Klitem-nestre. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se) bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, kriptogamija; zool. partenogenetično razmnožavanje. agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak, bećar. agamogoneza v. agamogonija. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj. putem poprečne deobe (način razmnožavanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i japanskim morima; pomešana sa vodom

Agarjani

aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao hranljiva podloga za gajenje bakterija). Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane u starim srpskim spomenicima, po imenu jednog arapskog plemena koje je, prema St. zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, pomos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. deo etike koji uči o najvipJem dobru. agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži bogoslužbene obrede evangelističke crkve, zbornik propisa koji se odnose na vršenje službe božije. agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. nepotpune embrionalna razvijenost ili nedostatak izvesnog dela organizma; teol. učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema početka, bespočetnost boga. agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna sila. agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; posrednik; predstavnik firme, zastupnik; potajnik, tajni policajac. agent provokator (lat. agens, provocator izazivač) plaćeni izazivač nereda, podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, plaćeni bukač; naročito: tajni policijski organ kome je zadatak da stekne poverenje politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. agentura (nlat. agentura) posao; poslovna oblast jednog agenta; biro jednog agenta, poslovnica. agencija (lat. agentia) poslovnica nekog većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; novinarske preduzeće za davanje novosti dnevnim listovima. ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. ager publicus) 1. zemljište koje pripada državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena zemlja koja se poklanjala isluže-nim vojnicima. agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nestarenje, izgledanje mladim, staračke svežina. ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, gomilanje. agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje.

ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med. odsustvo ili oštećenje čula ukusa. ageustija v. ageuzija. agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica. agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan, okretan; živ, preduzimljiv, ustalački, pregalački, vredan. agilitet v. agilnost. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost, lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo, pregalaštvo. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život bez žene. aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati; glumiti na pozornici. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili lekova. agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se često govori ili raspravlja, koja je često na dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar. agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje; buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač, smutljivac. agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir; revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv neke ličnosti ili stvari; podbadanje, podstrekavanje. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti, stvari, naročito u političkom smislu; podsticati, podstrekava-ti, buniti, podbunjivati; farh. mešati, mućkati. agitovati v. agitirati. agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. laleo brbljam) v. agitofazija. agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč. phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim, ili izopačenim; agitolalija. agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i propaganda) odeljenje za agitaciju i propagandu pri političkim i drugim organizacijama. aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih zrnaca. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3. min. slepljen kamen. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih elemenata.

aglomerirati aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. nagomila(va)ti, skupljati. aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, mutavost; aglosostomija. aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) med. v. aglosija. aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi koji pomažu brzo zarappšvanje rana; sredstva za slepljivanje. aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji srašć uje, koji zarašć uje, koji zale či; koji se prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr. aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Agglutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje jedna nova zbirna predstava, ali njeni sastavni delovi ipak ostaju samostalne predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih elemenata na koren re či. aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija i koje krvnom serumu daju sposobnost da izaziva aglutinaciju. aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; aglutinativni jezici. aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gutanja; agluticija. agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, srodnik po krvi. agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak vilice, bezvili čnost. agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, po ocu. agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo po ocu. agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji par č e hleba koje se prinosi kao žrtva. Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agnozija (gr č . a- bez, gnosis saznanje, spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, razumevanja i označavanja pojmovima onoga što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da ništa ne znam. agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija.

agrarac agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesaznatljiv) izraz koji obuhvata veoma razli čite pravce (transcendentalni idea-lizam, pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je nemogućno stvarnost saznati. agnosti č ar (gr č . a- ne, gnosis saznanje, spoznaja) fil. pristalica agnosticizma. agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis, menicu i sl.). agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od imena Hristovih (Jov. 1,29). agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzičkom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u cilju što življeg i plasti čnijeg izvo ñenja muzi č kog dela. agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v. reostat. agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u viteškim igrama kod starih Grka. agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija na karti koja spaja mesta čija je magnetska deklinacija jednaka nudi. agonizam (grč. agon) borba, utakmica. agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba; samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave koje sa č injavaju laganu smrt i prethode joj; samrtni strah, o č ajanje. agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija, takmi čar u viteškim igrama starih Grka. agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na viteškim utakmicama (megdanima) kod starih Grka. agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju, takmi čenju; boračka, gimnastičke, rvačka veština. agonografija (grč. agon borba, graphia opis) opis(ivanje) borbe. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških utakmica i megdana kod starih Grka, sudija u borbi. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština starih Atinjana; mesto gde se ta skupština sastajale. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se) med. nervozni strah od prelaženja preko trgova, ulica i uopšte praznih prostora. agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje, otežanje, pogoršanje; uvećanje, poopggrenje, npr. kazne. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo) nesposobnost stvaranja ili razumevanja rečenica. agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne zna pisati, nenau čenjak. agrar (gr č . a groš, lat. ager njiva, polje) opšti izraz za pojmove koji obuhvataju poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose, zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o agrarnoj reformi. agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica zemljoradni č ke politike.

agrarizam agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) ekonomsko-politički pokret kome je cilj unapreñenje i zaštita poljoprivrede i poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje (industrije i dr.). agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. poljoprivredni proizvodi. agrarni (lat. agrarius) koji se ti če zemlje, zemljoradni čki, poljoprivredni; agrarna reforma reforma kojoj je zadatak da izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom ovih poslednjih, i da ukloni preostatke feudalnog zemljišnog ureñ enja, tj. da pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je cilj popravke društve-no-privrednog položaja zemljoradni čkog staleža. agrarni protekcionizam skup zakonskih i drugih mera koje država preduzima radi zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede (kreditna politika, visoke carine ili zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane cene itd.). agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. pojedine rečenice koje se navode kao božje reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod jednog od četiri evanñelista, ali ih navode drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela apostolska XX, 35). agrafa (fr. agraffe) 2. kopč a, spojka (kao nakit). agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se javlja usled izvesnih oboljenja mozga. agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) pomilovanje koje daje vladar o velikim državnim praznicima i proslavama, opšta amnestija. agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska nagrada; up. kurtaža. agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa koja je nastala putem sjedinjavanje više jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. dinamomašina i motor, genera-tor i motor. agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo javlja, način spajanja i zbijanja delova po kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, a ponekad se pominje i tzv. četvrto agregatno stanje plaža. agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje u neko društvo; vanredna profe-sura. agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomo ć ni u č itelj na višoj školi.

agrobiologija agreman (fr. agrement pristanak) pristanak jedne države da primi izvesno lice za diplomatskog predstavnika druge neke države. agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo, graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih sprava. agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv, kidisav, koji kidiše, sklon da napada, napadan. agresija (lat. aggressio) napad, napadanje, kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u cilju pot č injavanja, osvajanja. agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañ uju otpornost organizma. agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-da č , napada č ka ili izaziva č ka strana. agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće, limunadu i dr. agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis) seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub, neuglañen, neobrazovan. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo, prostota; grubost, neugla ñe-nost, neobrazovanost. agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja, ratarstvo, zemljodelstvo. agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna hemija deo primenjene hemije koji se bavi hemijskim uslovima života korisnih biljaka (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna fizika fizika primenjena na zemljoradnju; agrikulturne države države u kojima su zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne grana (supr. industrijske države). agriotimija (gr č . agrios divlji, thymos duše) divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludač ka sklonost ubistvu. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti) divljak koji se hrani sirovim mesom životinja, naročito divlja či. Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe: agripinski poroñaj. agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nesenica, nespavanje. agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne pospenost) ned. nesanica praćena velikom željom za spavenjem. agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u složenicama se znečenjem: polje, poljski, poljo-. agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem razvitka biljnog i životinjskog svete i mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u poljoprivrede agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi pitanjima razvitka biljnog i živo-

agrobotanika

10

adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka koja proučava morfološke i fiziološke osobine kulturnih biljaka. agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno obrañuje one delove geologije koji se tiču poljoprivrede. agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, dom, logos reč, govor) nauka o položaju, smeštaju poljoprivrednih površina. agrokemija v. agrohemija. agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni posed. agroianija (grč. agros polje, mama pomama, ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. agrometeorologija (grč. agros polje, meteorologfa) grana meteorologije koja se bavi pitanjima uticaja meteoroloških pojava na razvitak biljnog sveta. agrominimum (lat. agro, minimum) propisane mere koje sadrže osnovna znanja iz agronomije 1 i odreñenu tehničku opremljeno« , čija primena pretpostavlja donju granicu rentabilne produktivnosti. agronom (grč. agronomos) poljoprivredni stručnjak koji je završio studije na poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj poljoprivrednog školi. agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañivanju zemlje, racionalna zemljoradnja. agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, logia nauka) nauka koja proučava fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid koji se nalazi u semenu kukolja. agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, opisujem) opisivanje trava. agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o travama. agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo antroposfere namenjen neposredno poljoprivrednoj proizvodnji. agrotehnika (grč. agros, techne veština) obrañivanje polja primenom tehničkih sredstava (traktori, kombajni, veštačka ñubriva i dr.). agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, techne veština) agr. veština obrañivanja i podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov razvoj. agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) biol. životne zajednice koje čovek namerno stvara za duže ili kra ć e vreme (npr. njive, livade, plantažne šume itd.).

agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv za južno voće nakisela ukusa roda Citrus (limuni, narandže, mandarine i dr.). ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do, oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad naturam prema prirodi); uz, pored, osim, povrh. Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt; Hades, Had. ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla, tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda. adagij(um) (lat. adagium) poslovica. adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa zbirka) zbirka poslovica; nauka o poslovicama. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije; muzički komad koji treba izvoditi manje lagano; adadžeto. adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano, što lakše; adadžisimo. adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho; ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji treba izvoditi blago i lagano; adadžo. adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma lagano; adaño di molto. ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao svršenu ili nepotrebnu odstraniš. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned. nemanje svih prstiju na ruci ili nozi. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost, prisiljavanje, primoravanje. Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas. adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik; dijamant. adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš. dubinska eruptivna stena, sastavljena od kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga nazivaju i granit. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali obredima potpuno goli. adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na kožu i disajne kanale; bojni otrov. adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava, podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim prilikama i potrebama, prila-goñavač, podešavač. adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje, prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje; primena; adapcija. adapter (lat. adaptare) ureñaj za prilagoñavanje elemenata, aparata i dr. nekim novim funkcijama (npr. televizora da bi primao više programa, radija da prima stereo-emisije i sl.).

adaptivan

11

adend
advokatura (lat. advocatura) pravobranilapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo, braniteljski poziv i rad. advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje, prilikom obreda kanonizacije, pobija dokaze advokatusa dijaboli. advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u rimokatoli čkoj crkvi lice koje se, prilikom obreda kanonizacije, zvani č no odre ñ uje da istupa protiv opravdanost čina posvećenja; fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište. advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim poslovima, braniti druge pred sudom; služiti pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto. ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu. ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se doda, dodaj, dometni. ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj! dometni! (na receptima). ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti nešto na č uvanje, u pohranu. ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat. privla č no kretanje miši ć a. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer. adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak; podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga. adekvativ (lat. adaequare izjedna čiti) nepravilna funkcija komparativa prideva u konstrukcijama s „paležom poreñenja" imenice koja svojim leksi čkim značenjem ozna čava predmet koji ima najviši stupanj date osobine (npr. „A on ljuć i njegda guje ljute"). adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, podešavanje, podešenost. ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju, konačno. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS, podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene. adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo, zbratimljavanje, bratimstvo. adelfija (gr č. adelphos brat) zbratimlje-nost; bog. sraslost prašni čnih niti. adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili sestroubistvo. ademcija (lat. ademptio, adimere) prav. oduzimanje, uklanjanje, uskra ćivanje. ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum) prav. oduzimanje imanja. ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav. oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz grada. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med. bolest žlezda. adend (lat. addendus) mat. sabirak.

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost prilagoñavanja, prilagodljivost. adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, prilagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, preureñivati; primeniti, pri-menjivati. adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na posao! a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od sada. ad bene placitum (lat. ad bene placitum) prema dopadanju, prema naho ñ enju, po volji; eks bene placito. ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. advent (lat. adventus dolazak) predstojeći dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje č etiri nedelje pred Boži ć. adventivan (vlat. adventivus) slučajan; sporedan, pridošao; bog. koji ne raste na svom pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja jagoda i dr.). adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i pokret adventista; v. adventisti. adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci verske sekte koju je osnovao u Americi V. Miler, koji je proricao da ć e Hristos po drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po drugi put do ći čim njihova sekta preovlada. Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih zovu subotaršča. adverb (lat. adverbium) gram. prilog. adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška odredba, priloška oznaka (vremenska, mesna, na činska, uzro č na). adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz reči iz neke gramatičke kategorije u kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma (kod kuć e); jutro: jutros i sl. adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do reči, doslovno. adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske u koje se privremeno unose graña i beleške koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, protivan; adverzativna konjunkcija suprotna svezica; adverzativna rečenica suprotna rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: Ja govorim, ali on ne sluša. adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, branitelj, odvetnik. advokatisati v. advocirati.

adenda

12

adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. zapaljenje žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u složenicama sa značenjem: žlezda, žlezdani. adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fiziol. postajanje, stvaranje žlezda. adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. opisivanje žlezda. adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos vid, oblik) med. žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, eidos vid, oblik) žlezdolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nauka) fizial. nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. žlezdasti izraštaj koji se sastoji od epitelnih cev č ica i vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, pathos bolest) med. bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza (grč. aden, sklerćs tvrd) med. stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija (grč. aden, tome sečenje, rezanje) med. operativne odstranjivanje žlezdanih izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. aden, phlego gorim) ned. prelaženje zapaljenja limfne žlezde na okolna tkiva. adeps (lat. adeps) mast, salo. adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili sekte. adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili da mu je blizu. adespoton (grč. adespoton) imanje bez gospodara; delo kome se ne zna tvorac. adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo kod islamskih naroda. adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, prevelika želja za jelom. a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), tj. po viñenju; up. a vista. adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen ukras koji služi kao nakit; predmet bogato ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao); Adisonova bolest, bron-zana bolest.

adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis, aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne propušta aktiiske zrake. adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz. kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez promene ukupne količine toplote. adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri kojima količina toplote u sistemu ostaje stalna (sažimanje i širenje gasova). adijabatičav v. adijabatan. adijabatnica v. adijabata. adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati, utvrditi. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi, gospina kosa. adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med. nevršenje nužde, zatvorenost. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne zrake; aterman. adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, neprovidan. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima viljuške. adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd. — beznačajno je, adijafora. adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni dobar ni rñav; indiferentan. adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost; up. indiferentizam. adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan čovek, slobodni mislilac, slobodan duh; indiferentist. adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, dodeljivanje. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost, malaksalost, iznemoglost, klonulost; nesposobnost. adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab, iznemogao, klonuo; nesposoban. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u podzemnom svetu; fig. u miru. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u nedogled. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju! adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti u telu. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio, gojazan. adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost, pretilost. adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.

adipsiJa

13

administrirati adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni službenik, mla ñi činovnik. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje, pomoć no nadleštvo. adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pridruživanje, dodeljivanje, dodavanje, spajanje. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav. polaganje zakletve; preklinjanje. adjustaža v. añustaža. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena kost, ramenja č a. adjutor (lat. adjutor) pomo ć nik, pomaga č. adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno sredstvo, pomoć. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora, dodatak. ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o gr č kim kalendama) nikada, na kukove leto, kad na vrbi rodi grož ñ e. adkredulirati (nlat. adcredulare) odre ći pod zakletvom neki dug. adlatus (lat. ad-latus) pomo ćnik, mlañi činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je dodeljen na službu nekom višem činovniku.ili oficiru. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva, lekovi za ublažavanje. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda Adlera (1870—1937) = indivi-dualna psihologija. ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati; tako ñ e: znak da se instrumenti ili glasovi sa ovim dodatkom, u nekom muzi č kom komadu, mogu i izostaviti. ad literam (lat. ad litteram) doslovce, doslovno, bukvalno. ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza isusova č kog reda: za ve ć u slavu božju. adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao simboli čna uvreda). adminikulator (lat. adminiculator) u katoli č koj crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama, siro č adi i sl. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno sredstvo, pomagalo. administrativa (lat. administrare upravljati, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast. administrativni (nlat. administrativus) u pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti, ustanove itd. administrator (lat. administrator) l. onaj koji upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2. onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima neke ustanove; 3. onaj koji obavlja materijalno poslovanje u redakciji č asopisa, novina i sl. administracija (lat. administratio) upravljanje, uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo, službeništvo; opsluživanje. administrirati (lat. administrare) upravljati, rukovati; otpravljati poslove nekog

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. neosećanje že ñi. adipson (grč. a- ne, bez, dipsa že ñ) med. sredstvo za gašenje že ñi. adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, zbrojiti, zbrajati. adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa uzbuñenjem. a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, neposredno, najbližim putem, bez pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. Adisonova bolest v. adizonizam. aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i dr. jezicima: padež koji ozna čava kretanje prema nekome ili ne č emu. aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u malim koli činama dodaju raznim proizvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji je samo sveštenik smeo stupiti. adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, zbrajanje; umnožavanje. adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, dodeliti. adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. adjektivacija v. adjektivizacija. adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. popridevljavanje, pretvaranje drugih reči u kategoriju pridevskih reči (kamen — kamenit, glava — glavati sl.). adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, pridevski. adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi novca. adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, sporedni lek čije je dejstvo slabije. adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; pomoćni učitelj. adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. adjuvans. adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na javnoj prodaji; onaj na kome ostaje nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, najbolji ponuñač. adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, kojim se dosuñuje. adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko priznanje, dosuñivanje, dosuda. adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, dosuñivati, odobriti. adjument (lat. adjumentum) pomoć no sredstvo, pomoć. adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i budu ć eg naslednika.

admiral

14

adrenalin adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija. adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati, zapamtiti, uzeti k znanju. ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare), jasno prikazati, o čigledno prikazati. adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žutokljunac. adolescencija (lat. adolescentia) mladost, mladi ćko doba, mladi ćstvo; mladež, mladi ći, omladina. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog ropstva, označavali svog boga Jahvea, č ije je ime bilo zabranjeno izgovarati. adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje, doterivanje, ki ćenje. adonijski stih (lat. versus adonius) poet. anti č ki stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili spondeja: U U—U. Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić, o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot. gorocvet. adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac; adoptator. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, podsvoj če, podsvojak, posinak. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat. adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje, usvojen, podsvojen, usinjen. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje, prisvojiti. adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje, usvojenje, podsvajanje, usinovljenje. adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko pophtovanje, klanjanje; silno voljenje, bezgrani č na ljubav. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam memoriam) za večnu uspomenu, za večno sećanje (npr. doga ñaj, stvar). ad primam materijam (lat. ad primam materiam) u prvobitno stanje (vratiti). adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica, probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti, neugledan; 4. obešenjak, oka-č enjak (za dete). ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi (ili: odobri). ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što odgovara stvari (a ne ličnosti); prili čno, zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca (ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči neposredno u krv; upotrebljava se za smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.; epinefrin, epirenon, suprarenin.

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, eparhiju). admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa atalanta). admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske vlast; vrhovna komanda pomorske vojne sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim državama naziv za generalštab ratne mornarice. admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) JŠIGV . 1. vrsta na č ina u albanskom jeziku koji označava čuñenje povodom neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s leksi č kim znač enjem najvišeg stupnja svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim re č enicama; npr.: divna stvar. admirativan (lat. admirari diviti se) koji pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, čuñenje, obožavanje. admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; prihvatljiv. admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, prihvatljivost. admisija (lat. admissio) primanje, prijem. admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje zemlju pod zakup, iznajmilac. admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje u zakup. admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, ukoran. admonicija (lat. admonitio) opominjanje, ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske vojske; žandar. adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; bolni čke dvokolice za prenos ranjenika u ruskoj vojsci. adneks v. aneks. adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, tj. jajnici i jajovodi. adneksija (lat. adnexio) pripojenje. adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji ide uz ime, adnominalna konstrukcija. ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po pravilu. ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba zabeležiti, zapamtiti, zna čajne stvari. adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, primedbe, napomene. adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač.

adresa

15

adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga kome se pismo upućuje; 2. pismena predstavka, molba skupštine vladaru; svečana čestitke jednog udruženja ili kolegijuma slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili isplati menicu. adresar (fr. adresser) spisak lica sa naznačenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa spiskom stanovnika jednog mesta (po zanimanjima, ulicama i dr.). adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na menici kome se sopstvenik menice treba da obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adresirati (fr. adresser) v. adresovati. adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili ustanove kojima se pismo ili pošiljka upućuje, napisati adresu. adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) mašine i aparati za brzo i pouzdano ispisivanje adresa na pošiljkama. ad referendum (lat. ad referendum) na izveštaj, na mišljenje. Adrijatik Jadransko more. a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već punoletan, adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, posinovljavati; up. adoptirati. adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; pismeni dodatak. adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance (koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje imaju svojstvo da na svojoj površini fizički vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu skinuti. adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje upija gasove. adsorbirati v. adsorbovati. adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, usled privlačnih veza sa površinom. adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni učitelj. adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno pristajanje, potpuna saglasnost. adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj jednoga jezika na drugi,

susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje istovremeno žive na jednom području te utiču jedna na drugu, ali nijedna od njih ne preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj lingvistici, sinonim za super-strat. adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje, skupljanje, zatvaranje, npr. rane. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i povreñene kože. adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji steže, koji skuplja, koji zatvara. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati, skupiti, skupljati, zatvoriti. aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši pokrete primicanja, privlačenja. adukcija (lat. adductio) znat. primicanje, privlačenje (mišića). adular (po Aduli, masivu u Alpima) min. mineral, vrsta ortoklasa (v.). adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao, spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte. adultan (lat. adultus) odrastao, stasao; punoletan; spolno zreo. adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac. adultera (lat. adultera) preljubnica. adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje, krivotvorena, patvorenje (naročito novca). adulterij(um) (lat. adulterium) prav. brakolomstvo, preljuba. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana pedagogije koja se bavi obrazovanjem odraslih. ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih granica, potpuno. adulturizam (lat. adultus odrastao) skup tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim nego što u stvari jesu. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim potezima, nacrt, skica. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do jednoga, do poslednjeg. adurens (lat. adurens) med. sredstvo za paljenje ili nagrizanje; pirotikum. adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za paljenje ili nagrizanje. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti, utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati, postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve ostale; najjače sredstvo, najjači razlog. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama: početi igru adutima; seći adutom baciti adut na kartu druge boje i time je odneti; izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače razloge.

aducirati

16

aeroelektrava aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha; snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje hemijskom dejstvu iz vazduha. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim, vazduhom napunjenim, meñućelijskim prostorima, naro čito kod vodenih biljaka. aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti, pretvarati u vazduh, gas, plin. aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas, plin. aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast. aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u složenicama sa zna č enjem: vazduh, vazdušni, koji je u vezi sa vazduhom. aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. tobilis pokretan) automobil koji može i leteti; ua. aerauto. aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu, igrač na konopcu; koji ide po vazduhu; mudrijaš. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk. aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni. aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život potreban kiseonik; aerobne bakterije (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se razvijaju samo kada imaju na raspolaganju slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode, supr. anaerobni. aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima) aeroplan za prevoz putnika. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvodim) koji se stvara pomo ć u vazduha, koji dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza infekcija koja nastaje unošenjem u pluća tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom. aerograf (gr č. aeg, grapho pišem) sprava koja se upotrebljava pri povezivanju knjiga za prskanje boje na obreze knjiga. asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje vazduha. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov teži od vazduha, koji se održava u letu uglavnom pomoću aerodinami čkih reakcija. aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima kretanja gasovitih tela. aerodinamičan (gr č . aeg, dynamis sila, snaga) podešen za lakše savlañivanje vazduha. aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni i vazdušne la ñ e. aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna centrala sa poganom na vetar.

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, privlačiti. adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji prijanja; koji spaja, spojki. adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela (suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog privatnopravnog dela uz neko krivično delo; alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni postupak kod koga se uz neko krivi čno delo vezuje i jedan privatno-pravni gra ñanski predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, privrženost. adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati; biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz neko mišljenje. adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. pomo ć na sredstva; prilozi uz spise. adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba, korišćenje; prizivanje, privo ñ enje. ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za ovu zgodu. ad hominem (lat. ad hominem) ono što odgovara ljudskom shvatanju, lako razumljivo; up. argumentum ad hominem. ad honorem (lat. ad honorem) u č ast, iz počasti. adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još nije rešen. adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na suñenje, parnicu. adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, pozivanje na parnicu. aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, udešavanje izrañenih delova za neku mašinu ili instrumenat radi uglobljavanja. añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, namestiti, udesiti; obično: añustirati se. añutant (lat. adjutans) pomo ć nik; mla ñi oficir dodeljen na službu višem oficiru, pratilac višeg oficira. aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i kancelarija añutanta. aed (grč. aoid6s) peva č i pesnik slobode u herojekom periodu starih Grka. aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač kojim se pokrivaju putir i diskos). aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima ugljične kiseline. aerauto (gr č . aeg vazduh, auto sam, samo) mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo (automobil); up. aeroau-tomobil.

aeroplan (grč. kamen koji pada iz vazduha. metron mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom. vazduholik. nautikos brodski. aeg.). taxis ureñenje) vazdušni taksi. stanem) sprava za letenje lakša od vazduha. aerostatio) veština dizanja balona i upravljanja njima. oboljenje srednjeg uva koje nastaje pri ve ć im i brzim promenama atmosferskog pritiska (uzletanje ili sletanje avionom. aeg. convoi pratnja) grupa aviona koji prate neki vazdušni transport u cilju njegove zaštite. aeg. aeg. aerostat (grč. pausis) slojevi atmosfe-re iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñ en da ne može podržati let aviona.) aparat za izradu topografskih karata na osnovu fotografija snimljenih iz vazduha. mechanike) fiz. aerokonvoj (grč. zoon životinja) zool. aerolit (grč. aeromshanika (grč. aerostatika (grč. aeg. solvere rastaviti) čvrste ili tečne čestice koje lebde u vazduhu. aerozoe (grč. fr. aeg. skok padobranom itd. u vidu magle ili dima.). aeroeides) koji ima vid vazduha.aeroembolija 17 aerotonometar aeroembolija (grč. aerokar (od grč. aerosoli (grč. od istemi postavim. aerometrija (grč. planos koji luta. avion. asroklinoskop (grč. pomorski) vazduhoplovac. eksploatacijom i istraživanjima). aeromagnetometrija (grč. v. razvijanje vazduha u telu. helikopterom i dr. vazduhoplovstvo. skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih strujanja. sag) vrsta vozila (konstruisanog u SAD) koje se može kretati i po vazduhu i po zemlji. aeroza (grč. prema mestima najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje (negativna aerotaksija) sadržine kiseonika. aerobije. plinskih mehurića u tkivima i krvi usled izlaganja organizma sniženom pritisku koji vlada na većim visinama. medicina) grana medicine koja se bavi proučavanjem i lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica letenja avionima i raketama. aeroterorizam (grč. eng. aeg. eng. uvo) ned. avion za prevoz putnika na kraćim r asto janjima. karpos plod) v. užas) bombardovanje iz vazduha gradova i naselja u cilju zastrašivanja. aeg. nauka o atmosferi i njenom ispitivanju. aerotaksi (grč. geokarpija. aeropauza (grč. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili razreñenog vazduha. aeg. club) društvo za unapreñivanje i popularisanje avija-cije. asronavigacija (grč. vazduhoplovstvo. aeg. portus luka) vazduš-na luka. asroklub (grč. tćnos napon. aeroskop (grč. meeting. metrfa) merenje vazduha. statćs stajaći. us. aeg. lat. aeg. govor) onaj koji se bavi aerologijom. aeg vazduh. 2 Leksikon aeronautika (grč. aeg. aerolog (grč. maglovit. uznemiravanje i demoralizovanja grañanskog stanovništva. aerometar (grč. aeg. aerokarpija (grč. aeg. terme toplota. aeg. aerotermodinamika (grč. oblikujem) vepggački materijal kojim se prekriva rana da bi se sprečila infekcija. v. izgaranje. bakterija u vodi. aerostacija (nlat. lat. manteia proricanje) proricanje po pojavama u vazduhu. aeg. čvorište vazdušnih linija. aeg. lat. zagrejavanje letilica itd. naročito vazduha. Magnes. skupština) javna priredba na aerodromu sa izvoñenjem vazduhoplovnih veština. eng. aeg. veština upravljanja avionom odreñenom maršrutom. aeroidan (grč. aeroplast (grč. aeg. therapefa lečenje) med. koji krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža od vazduha. aeg. logia nauka) nauka o vazduhu i njegovim svojstvima. veliki aerodrom. emballo ubacim) stvaranje gasnih. pneumatika. aeromiting (grč. gde se onda ti aerotaksički mikroorganizmi skupljaju. aeg. kretanje organizama koji se slobodno kreću. zbor. koji stoji. aeg) ned. taxis ureñenje) zool. kartograf. aerologija (grč. aerotehnika (grč. . plasso obrazujem. lat. aerootitis (grč. naus brod. aeg. nautikćs) nauka o vazduhoplovstvu. aeg. meteorski kamen. aerosoli. skopeo gledam) pregled (ili: ispitivanje) vazduha. terror strah. aeroterapija (grč. aeg. npr. dynamis sila) nauka koja proučava probleme toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim) brzinama (trenje. aeg. aeroskopija (grč. naus. skopeo gledam) aparat za merenje količine prašine u vazduhu. nauka o zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih tela. aeg. aeroport (grč. onaj koji se vozi vazdušnom lañom. klinein naginjati. metron mera) sprava za merenje gustine i pritiska vazduha. Ićgos reč. aeg. nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. aeg. lat. aeg. aeronaut (grč. aeg. aeromantija (grč. metron mera) sprava za merenje napona krvnih sudova. koja se drži potiskom. aeg. aeg. stručnjak u aerolo-giji. techne veština) grupa srodnih naučnih disciplina koje se bave razvojem letelica (konstrukcijom. aeromedicina (grč. aeg. aerotaksija (grč. aeg. aeg. aerokartograf (grč. istemi) nauka o ravnoteži gasova. navigatio) plovidba po vazduhu. aeroplan.). aerozoli v. aerotonometar (grč. lithos kamen) meteor.

jedne deonice. Asianus) stanovnik Azije. „Volju božiju izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego bežati u azilum ignorancije" (Spinoza). gra-pho pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada geodetskih planova i karata pomo ću snimaka iz vazduha. aeg. 2. geofite). neman. aeroturbina (grč. pojam kome čovek nepromišljene pribegava kad mu se znanje iscrpe te ne može više da mu posluži. pravac) bog. aeg. metrfa merenje) 1. aeg. ažioter (fr. Azijat (lat. hartije od vrednosti i sl. obaviti posao na vreme. grapho pišem) perspektivno snimanje raznih objekata. aeg. aerofotogrametrija (grč. ažurirati (fr. životna sila. igranje na berzi. ažija (fr. ital. nem. končastog sastava. plašim se) strah od vazduha. račun o dobitku odnosno gubitku pri promeni jedne vrste novca. od njegovog konca izrañuju se tkanine za odela vatrogasaca.. „stil iseckanih rečenica" sa jakim ritmičkim naglagpavanjem. nezauzetost. aeg. azelija (grč. ažuran (fr. na utočište u nekoj stranoj državi. ret. azijanizam ret. ažiotaža (fr. odnosno kiseonika. a-. plahovit čovek. pomo ću koga se ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 km. vrsta profesionalne bolesti koja se javlja u radnika koji su dugo vremena udisali azbestnu prašinu. stvoren u maloazijskoj Joniji. aerotunel (grč. razlika izmeñu nominalne i kursne vrednosti. besan (obično o konju). neprikosno-ven. profesionalni igrač na berzi. zygon jaram) neženjenost. naziv sovjetske vazduhoplovne kompanije. antički besednički stil. trgovanje novcem. preterano kitnjast govornik. silovit. ažio-kovto (fr. od nominalne vrednosti. lat. azgin (tur. igrati na berzi. v.) skupljanje samo onih maraka koje se upotrebljavaju u vazdušnom saobraćaju. entelehija i mnogi drugi. vojnih begunaca i sl. turbo vrtlog) sprava za pretvaranje energije vetrova u električnu energiju. Aeroflot (grč. aeg. udešavanje mere. agioteur) lice koje se profesionalno bavi špekulacijom hartijama od vrednosti. aerofagija (grč. ajour) šupljikati. . onaj koji svršava povereni mu posao na vreme. syle pljačka hrama) sigurno sklonište. . a jour) tačan i brz u poslu. ažistaža (fr. sloboda. višak. duvački instrumenti. nameštanje. phos svetlost. zavese u pozorištima i dr. aeg. magneziju-mov silikat. aerofilatelija (grč. aerofilter (grč. phagem jesti) med. naročito zemljišta (terena). bujan. azelia) neljubomornost.: bog. deo-nicama i sl. služi kao rñav toplonoša. utočište. ala. aeg. ažiotirati (fr. aeg. jedna vrsta nesagorljivog minerala. agioter) špekulisati hartijama od vrednosti. neudatost. npr. aerofobija (grč. hartijama od vrednosti. aeg. premeravanje zemljišta iz aviona naročitim fotografskim kamerama. bombastičan. veća vrednost jedne vrste novca. azil (grč. pr. metafizičke. Asia. gramma slovo. gutanje vazduha. neprikosnoveno mesto na kome progonjeni nalaze uto čište. pribežište. praviti šupljike. trćpos obrt. agio) trg. kao i pod vodom. koji je pronašao Edison. hartija od vrednosti i sl. phytcn biljka) bog. osion. aeg. i 2. sprava koja omogućava disanje i u inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu. doplata. aeg. phoneo zvučim) instru-ment. aerofotografija (grč. visokoparnost (bombastičnost) i preteranu kitnjastost. pomeranje. dom za smeštaj i izdržavanje sirotinje. celokupan rad oko izrade karata i planova na osnovu snimaka terena iz vazduha. asbestos neugasan) med. biljke koje rastu sasvim u vazduhu (supr. azilum ignorancije (lat. agio-conto) trg. aždaja (tur. azeličai. inače. takoñe: epifite. oboljenje koje se javlja naročito kod neuropata i histeričnih osoba. a-sylos neopljačkan. Tunnel) naročito napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni i avionski modeli. flotta) „vazdušna flota". koji je imao dve karakteristične odlike: 1. phone glas) kuz. pa i kod tuberkuloznih. phoros koji nosi) donosač vazduha. aerotropizam (grč. aerofor (grč. aeg. azbestoza (gr č. izbegavanje vazduha. tzv. filtrum) filter u obliku rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se propušta voda u cilju aera-cije. ažur (fr. filatelija. phobeo bojim se. berzanske zelenap!enje..aerotopografija 18 azilum ignorancije aerotopografija (grč. doterivanje. nezavidljivost. baviti se ažiotažom. aerofon (grč. pun života. pokreti biljaka prema mestima gde ima najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje (negativni aerotropizam) vazduha. pravo azila u meñunarodnom pravu: pravo političkih krivaca. akcije. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom radu). za izolaciju. lat. phos svetlost. asbestos neugasan) mm. azbest (gr č. aerofoni instrumenti (grč. ajustage) odreñivanje (ili: udešavanje) propisne težine novca. agiotage) špekulacija. azgm besan) 1. iz vazduha (aviona) fotografskim putem. čudovište. tćpos mesto. aeg. aeg. ejderha) zmaj. a-. 2. aerofite (grč. asylum ignorantie utočište neznanja) fil. Takvi su pojmovi npr. azigija (grč.

znak Es. ua. fig. usiljen. prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u mokra ći. vent-en. bitanga. einlegen staviti) štamp. ovaj čovek je bio sopstvenik vrta o kojem je reč pod 1)1.) draga.bez. umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. uplitanje. Axademeia) u likovnim umetnostima: pravac kod koga je težište u tome da se strogo pridržava tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i pravila. nedostatak snage za život. haydamak) batina. logia nauka) v. hazir) 2. ili organskoga iz anorganskog. na noge! azurii (arap. a-zoon. trovalentan. ropsko podražavanje antičkih uzora. ljubavnica. visoka škola za nauku ili umetnost. ajnštajnij(um). hajvar. azot (grč. zb<zg toga. poludeo i ubio se od žalosti. aitfa uzrok. krut. atomska masa 254. azo-bojs (gr č. akademizam (grč. oyum prorez) deo ama koji se stavlja konju na vrat. metron) aparat pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja oranica sadrži u sebi amonijaka. aKademia. aylik) dohodak. azoogenija (grč. azotometar (grč. školski. azoospermija (grč. azotemija (grč. 3. ajgir (tur. sperma seme) med. ždrebac.) grupa veštačkih boja koja sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ugl>ovodonik. slabljenje. hayirli) srećan. azoodinamija (grč. a-zoon. jedan od glavnih sastojaka vazduha (4/5). v. zoon živo biće. radnik koji stavlja drvo pod testeru. naima krv) med. umetanje jednog muzičkog odeljka u drugi. akademičar. deo mašine za štampanje koji služi za stavljanje hartije. neradnik. dobro. eins jedan) v. spreman. ajkuva (tur. tur. akademičar (grč. a-. Ajas (grč. bez unošenja samostal-nih ličnih osećanja i shvatanja. ogrlina. radioaktivan. a ostali je deo pod vodom). Eis led. rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga. ital. nazva-ni po gradu Eisenachu u Tiringiji. ajvar (tur. dobrotvorne ustanova. zadužbina. ajnleger (nem. azotos. aygir) pastuv. ajnakter (nem. azotos. ajsberg (nem. koji nije u stanju da održava život) hem. rednog broja 7. Eisberg) ledeni breg. domaća životinja. ajskastn (nem. plata. sila) med. 1.) v. znak N. dynamis snaga. plava boja neba. a. ajzenaši pristalice Karla Marksa. 4. hajvan. a. aitiologija (grč. radnik koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu. azoik (grč. ajman. aKademia od osobnog imena AKademos. azur. obrazovan na visokoj školi. element atom-ske mase 14. gotovan. ajvan (tur. sin Telamona. airli (tur. azurit (fr. hayir) sreća. korist. hazir ola) spremajte se. skitnica. »sena ljubimica Muhamedova. 3. akademik (grč. ajam (tur. praznik beskvasnog hleba. pripravan. ein jedan. azojski period (grč. aKademikos) koji pripada visokoj. grč. Aias) kit. plavetnilo. jedan od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. periodos) geol. 5. te je.19 azima (grč. 2. akademija (grč. najveći i posle Ahila najhrabriji grčki junak pod Trojom. nastavak ites) tin. lat. azurala (arap. naziv za najvišu naučnu i umetničku ustanovu. potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija (spermatozoida) u izbačenom semenu. ime dobio u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955). karbonat bakra. Ajša (tur. gotov. GGlato-nova filozofija. motka. Otkriven 1954. azoturija (grč.067. 2. zoon život) kol. azotos. haymana) 1. čestit. malaksavanje. velikoj školi (univerzitetu). više-manje. 2. ajmana (tur. azotos. pl. dušik. as-samt strana) astr. vrt u blizini Atine gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji. ledenjak (plovi po moru iz koga mu viri samo 1/7—1/4 zapremine. plav mineral.) vrsta plave boje. kada je osnovana Nemačka socijalistička radnička partija. uložak) muz. azur (fr. dobar. kiselo testo) jevrejski pashalni beskvasni hleb. koji pripada akademiji. najstariji period Zemljine kore. posle Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije njegovo oružje. redni broj 99. aKademikćs) v. ajluk (tur. stoka. akademski (grč. slojevi bez organskih ostataka. azimut (arap. ajnc (nem. nebesko plavetnilo. Einsatz umetak.) v.. a-. koji se ti če ove. gde su akademski držali kongres 1869. azzurro) l. Ayse živa) muslimansko žensko ime. pilu. Platonova škola. akademik. Kasten sanduk) hladnjača (za rashlañ ivanje pića i životnih namirnice podložnih kvarenju usled više temperature). koji se tiče akademije. svečana priredbe u slavu nekog značajnog dogañaja ili neke ličnosti. ajnzac (nem.-tur. Lavoazijeov naziv za nitrogen. azur (tur. azur. hemijski element.bez. uglovno odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili južne tačke podnevna. akademska rasprava strogo naučna raspra- . azuran. akademija. marva. ajdamak (tur. zyme kvasac. dakle. air (tur. budite pripravni. zoo živim. a. gfgnomai nestajem. egiologija. actus čin) pozorišni komad u jednom činu. urem mokriti) med. akademac popularan naziv za pitomce Vojne akademije (nekada u Srbiji).zoon. kralja salaminskog. arhaik. aKademikćs) član odgovarajućeg udruženja za unapreñenje nauke i umetnosti (akademije).

nepojmljiv. graphfa pisanje) med. ona je poslednje ishodište" (Dojsen). potres mozga. eng. akvaplan (lat. aKathars(a) nečistoća. a capriccio) nuz. zgrčenost. aqua) voda. aqua. akaparer (fr. fr. kao „prostorna supstancija". med. Kathtzo sednem) u pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogorodici. zelenaš koji zakupljuje robu u velikim količinama radi spekulacije. nautika. nepriličan. ned. akvagij(um) (lat. nemogućnost pijenja ili gutanja. akatist (grč. Kataposis pijenje) med. akva Bineli (nlat. aqua. neuredan. malodušnost. bodljikava karlica. akaparisati (fr. akaša je starija od svih njih. služi za posmatranje i proučavanje života u velikim dubinama (roni do 50 metara). nemogućnost sreñivanja reči u rečenice (pri pisanju). akarecevole. pravo isuši-vanja zemljišta. accarezzevole) muz. akvabatik (lat. stih klasičkih pesnika kod koga je poslednja stopa potpuna. kod slobodnih zidara: simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč. a capella) kuz. pedis noga) podvodni bicikl. aqua. marinus morski) min. akatističan (grč. a kvadro (ital. akvarel (ital. koji se ne peva sedeći. akak!a) bog. akatalepsija (grč. planus ravan) sp. akademski grañanin slušalac. akatalektičan stih (grč. v. po svom ćefu. samovoljno. promena kože usled neprirodnost sluznoga sloja pokožice. podrugljivih pesama. akaša (ind. akagrJa) neplodnost. axantha bodlja) ned. nego stojeći ili u hodu. pelvis karlica) med. med. aKairos nezgodan. nedostatak razumevanja. nena-klonost prema čistoći. akvedukt. u četiri glasa. logia govor) nezgodan. kao što su bradavice. papilomi i dr. axampsfa) negipkost. horsko pevanje bez pratnje instrumenata.ne. vrsta skijanja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni čamac. akarpija (grč. Hristu i svetiteljima. nemanje srca. a. široka daska vezana za motorni čamac koja služi za vožnju po vodi. naročito protestant. akvamarin (lat. upotrebljava se i u farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje nadražaja sluzokože. aquarelliste) slikar koji radi vodenim bojama. Kathfzo) ne sedeći. snabdeveno reflektorima. zakupac robe radi cphekulacije. assarageg) zakupljivati radi dobiti.. akvadukt v. v. tj. bathys dubok) plo-vilo napravljeno od stakla i plastike na električni pogon. calcul račun). ukrućenost udova. akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode. reč akakJa znači nevinost). axatalepsfa) nesposobnost shvatanja suštine neke stvari. logia govor) lit. aKatholikćs) hrišćanin koji ne pripada katoličkoj veri. akantoza (grč. vrsta berila. agere voditi) prav. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u što se vraćaju. nezapaljiv. a-. a-Kaustos) nesagorljiv. akapLja bodlja. akarecevolmente (ital. akantopelvis (grč. akvaped (lat. aqua Binelli) farm.akairologija 20 akvarelist(a) va. akatapozis (grč. Africi. acqerellare) slikati vodenim bojama. med. akvarelist(a) (fr. stojeći. akatarzija (grč. pravo odvoñenja vode. prekapnica. a-. umiljato. aqua destillata) hen. a kapričo (ital. student univerziteta. nepravilan (za groznicu). lung pluća) aparat koji roniocima omogućava disanje pod vodom. koštani izraštaji u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i otežavaju poroñaj. akardija (grč. neshvatljiv. destilacijom prečišćena voda. pes. kamerama i dr. akataleptičan (grč. akatagrafija (grč. akalkulija (grč. koja se peva. acquerello) slika izrañena vodenim bojama. Kardfa srce) fiziol. akampsija (grč. aquaplaning) sp. . akvalung (lat. nečistoća krvi. akva destilata (lat. aqua. fig. neshvatanje. od koga se dobija gumarabika. četvoroglasno. a-Katalektikos) poet. akairologija (grč. ljupko. praćena hipertrofičnim promenama na koži. bez. voda za umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču Bineliju). naročito na Veliku subotu. a-Katastatos) nepostojan. nestalan. a-. akatastatičan (grč. nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih operacija. zelenaški nakupovati robu radi spekulacije. akantologija (grč. lat. nepoi-manje. akvarelirati (ital. a. grč. akvaplaning (eng.) ronjenje i ispitivanje najdubljih delova okeana. zbirka satiričnih.) fil.ne. accarezzevolmente) tuz. akvatikum. tj. u nezgodan čas. providan poludragi kamen koji ima zelenu boju morske vode. omanje trnovito drvo koje raste u ist. akatolik (grč. aqua. akva (lat. a kapele (ital. po učenju Upanišada: etar. accapareur) nakupovalac. neprikladan govor. akarecevole (ital. axantha bodlja. a quadro) muz. akaustičan (grč. akacija (grč. aqua voda. a-. aKataleptos) nedokučljiv. akvanautika (lat. Etiopiji. Kata. prostor predstavljen kao materi j alni elemenat. mekuštvo. aqua.

gnosis poznavanje) med. arh. god. astr. skupljač oglasa (za novine). aquiescentia) umirenje. zool. a ć tak) glupan. aquatilia) zool. aKesis) v. odomaćivanje. slepilo za plavu boju. akijezis (grč. akvagijum. akvijescirati (lat. akug£a) neprava upotreba jedne reči. ducere voditi) 1. akvozitet (lat. fig. Vodolija (jedan od dvanaest nebeskih znakova). ukočenost jednog uda ili više udova. stečeno. mesto u apoteci gde se drži voda. atiline (lat. barovit. aKedeia) v. aquarium) staklena posuda s vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i vodene životinje (ribe i vodozemci). akvatinta (lat. v. oblik ruskog larpurlartizma.. aklimatacija. nauka o hirurškim operacijama. pretplatnika (na knjige i časopise) i sl. akvila (lat. pozdravljati klicanjem. Akvarij(us) (lat. fr. acezija. acenonoet. uz platu ili proce-nat. umirivanje. ukras u obliku orla na zabatu ku će. acedija. acclimatio) v. opšti naziv za veći broj kožnih oboljenja koja su meñusobno slična samo po spoljnem izgledu. izmirenje nekog dugovanja. ital. vlažan. aKinesfa) nepokretljivost. stari rimski vodovod. 3. kad lisica kaže da je grož ñ e kiselo. aklimacija. aki (fr. aKephalos bezglav) sanjalica. do kojih ne može: „Nisu ni bile zrele". akognozija (grč. kanal. koji ne prelama. a-. akinezija (grč. tinta boja) gra-fi čka tehnika duboke štampe sli čna ba-kropisu po na činu štampanja. med. prilagoñava™ podneblju. nabavljene. acclimatisatio) prilagoñavanje tuñem podneblju. naviknuti na neku tuñ u klimu. vodeni. kuapbv zagasito-plav. ovlašćeno lice koje. moč varan. 1. ake lečenje. bez pojedinačnog glasanja. izabrati bez pojedinačnog _ glasanja. tj. acquestus conjuga-lis) prav. akvatilije (lat. akme (grč. prelomio stanje u razvoju bolesti. vodene biljke. aklimatacija (nlat. ne lomi zrake. metron mera) med. aqua. acclamatio) vršenje izbora prostim izvikivanjem. aklimatiziranje. aidestos nezatvoren) Opt. 21 akolada akianoblepsija (grč. a medved za žute kruške. ergon delo) ned. kri-ti čno. akefalos (grč. akpe) med.akvarij(um) akvarij(um) (lat. akvatikum (lat. 2. snažna voda. akizam (grč. aklamacija (lat. glavni predstavnik pesnikinja Ana Ahmatova. ak!k) crveni poludragi kamen koji se upotrebljava za prstenje i ñerdane. akumetar. akolada (lat. akedija (grč. anne (grč. accollata. nauka o le čenju se č enjem. nabavlja ili zadobiva. acquisitio) tekovina. orao. ret. akvafortis (lat. pokraj vode. akvedukt (lat. fortis jak) hen. akiurgija (grč. aklimatizacija. aqua. akoemetar (grč. aquaticus) podvodan. grañevina podignuta preko reka ili dolina radi prevo ñenja kanala za snabdevanje naselja vodom. aquila) zool. akenonoet v. acclimatatio) v. poznavanje sredstava za lečenje rana. . aquiscere) umiriti. bez pojedinačnog glasanja. terra zemlja) posuda u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akvizicija (lat. upotreba reči u prenesenom smislu. uzetost živaca. prilago ñenje biljki i životinja nekom dotle stranom podneblju. akik (tur. acquisitor sticalac) trg. pristankom svih. sticanje. priznanica. aklimacija (nlat. kišovitost. akvijescsncija (lat. akvaterarij(um) (lat. č ovek koji ne trpi ni č iju vlast. aklimatizacija. navikavanje na tuñu klimu.. ime jednog sazvež ñ a. nabavljanje. bogat vodom. aquila) pl. collum vrat. zadovoljiti. jednoglasno. akviziter (lat. par aklamasjon (fr. stečeno dobro. akvizitor (lat. ili usvojiti kakav predlog. zara ñ uje. z. fig. zajednička tekovina muža i žene. aklimatizirati (nlat. aceridi. orlovi (orao suri i orao krstaš). aKKizomai pretvaram se) pretvaranje. acquisitum) nešto što je zadobiveno. lice koje prikuplja i nalazi nove osiguranike (za osiguravajuć e zavode). zarada. aqua. klicanje. akvizitum (lat. spravlja se od šalitre i razre ñene sumporne kiseline. kišovit. acclamare izvikati) odo-bravati uzvikivanjem. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po aksridi pl. akvestus konjugalis (nlat. akte vrhunac. bubuljica. akvatičan (lat. 2. vodovod. akio čujem.adobivanje. v. aqua. akmak (tur. blepo vidim) ned. par acclamation) izvršiti izbor. akvatične biljke one koje rastu po barovitim mestima. 3. gnojnica. odoma ćiti. nesposobnost »sene da bude oploñena. koji živi u vodi. aklastičan (grč. akirija (grč. akezija (grč. aquosus) pun vode. akvozan (lat. aquarius) astr. budala. akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle revolucije 1905. aquaticum) prav. sprava za merenje stepena ja č ine č ula sluha. npr. aklamirati (lat. farm. vodovodna cev. akov lek. slatkovodne životinje. kad se neko pravi da nešto ne mari. prikuplja narudžbine za robu i mušterije. aquositas) bogatstvo vodom. a-. Kyesis trudnoća) ned. akvadukt. acquisitor) čovek koji nešto sti č e. uzvikivanje. aklimatizacija (nlat. acquit) plać anje. šiljak) med. acclimatisare) prila-goditi.

akomodirati (lat. fet akompli (fr. uvaženje.8 t2). accordo) ručna harmonika za razvlačenje. namiriti se. accordeur. akord (ital. akonitin (grč.22 ramenu novoproizvedenog viteza. accompagner) pratilac. na ime zarade ili primanja. accrementum) poraštaj. a conto) trg. unapred. akordando (ital. do-brovollo predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču. onaj koji udešava (štimu-je) instrumente. u ime predujma. uroñena nakaznost glave. akordirati (fr. pridružiti. staviti u za-grade. fr. nečistoća. a ne nadnicama. sprovodnik. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. unapred. fait accompli) svršen čin. akotiledone (grč. zglasilac. „štimer". dovršen. akrement (lat. akolit (grč. dati kredit. poravnati se. a-. pa i sam svet. akr (eng. akolirati (fr. vansudsko poravnanje. akordoar (fr. priraštaj. po svršenom parčetu. naročiti način plaćanja radnika. terme. sporazumeti se. kuz. na ime zarade ili primanja. predujam. žderonja. zglašavanje. ne nadnicom. kotyledon udubljenje) il. žice). kote kosa) ned. zglaša-vati. otuda: dati neki posao u akord. nl. udešavanje instrumenata i glasova. akomija (grč. po dešavanje. ove-riti. uzimanje unapred. suma koja se uzima na račun. akorporacija (nlat. akontacija (ital. predujmiti. a-. akrep) škorpija. bezdlačnost.crescere rasti) prira-štaj. porav-nati. zagrliti. koji je u punoj snazi. uopšte svaka otrovna životinja. bilže koje nemaju razgovetnih kotiledona. samo bog. tur. zagrada. a ne nadnicom. assoglmoder) podesiti. otvoreno pismo kojim se primalac pisma umoljava da predavaču. accoler) obgrliti. utvrñenja i sl. saglasnost. akordion (ital. poverenje. suprotno: ateizam.. accordoir) muz. akoz lek. na račun. krateia nemoć. bez istinske stvarnosti. svršen. accord. ćelavost. accordatore) kuz. akreditiranom. udesiti (glasove. dati posao u rad s tim da se pla ć a po svršenom poslu. namestiti se udobno. zglašavajući. sobe i dr. tj. npr. akolast (grč. pregovarati i sporazumeti se o uslovima predaje nekog grada. kad se dete rodi bez jednog dela ili bez cele lubanje. sloga. a-. alkaloid koji se nalazi u korenu raznih vrsta jedića. accorporatio) sjedinjenje. vezati za ggritke. akompanjist(a) (fr. accommodement) udobno ureñivanje kuće. ugovor. akorporirati (nlat. povećanje. med. pronañena 1829. akratos jak. bolestan izgled lica. pomagač pri vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. tačkati. o sredstvima za lečenje rana. okončan. punomoćje. a conto) uzimanje na račun. kranfon lubanja) fiziol. fr. pripojiti. accreditare) ovlastiti. a-. accorder) zglasiti. prijatno sazvučje tri tona ili više tonova. pripadanje. nlat. urediti. aKĆluthos) pomoćnik. akomodacija (lat. spojiti. a-. dopustiti. akomodirati se. akontirati (ital. uzimanje predujma. složiti. odobriti. slabost) nedovoljna sposobnost vladanja samim sobom. plaćati taj posao po parčetu.) tople lekovite vode sa vrlo malo mineralnih materija u sebi. god. udešavanje. voj. pratiti nečije pevanje (solo) instrumentom. akosmija (grč. kreditno pismo koje glasi na više lica ili trgova čkih ku ća u raznim mestima. accommodatio) udešavanje. 'aqrab. udesiti se. akosmizam (grč. proždrljiva!]. poravna™ se. kosmos vasiona) filozofsko shvatanje po kome postoji. akomodman (fr. akratoterme (grč. glas. slagati. na ime. logia nauka) nauka o lekovima. akomodacija oka podešavanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. akreditiv (nlat. akologija (grč. na-goditi se sa zajmodavcem u slučaju nemogućnosti urednog plaćanja duga. akordamento (ital. opunomoćiti. jakrep. zglasilo. voj. aceordium) kuz. kuz. trg. v. akompli (fr. poverenje. sprovoditi. izgladiti. dok su sve ostale stvari. akonto. pogodba. akratija (grč. overenje. upotrebljava se kao sredstvo protiv reumatizma i neuralgičnih bolova. a-. kćsmos uredan) neurednost. sporazum. kao jedino što doista živi. accordando) kuz. accordamento) muz. accompagner) pratiti. akrep (arap. samo modifikacije božanstva. izravnati. priznati. udesiti. udešavanje muzičkih instrumenata. akranija (grč. accordo. accommodare. o plaćanju nekog duga. znak koji spaja više nota koje treba istovremeno svirati. akdniton jedić. akreditirati se steći ime. a kong» (ital. poravnanje. tip. akrescenziJa akorder (fr. asge) engleska mera za površinu. accompli) završen. ital. a conto) uzeti (ili uzimati) na račun. slaganje. = 4840 kvadratnih jardi (4046. udešavajući. akompanjirati (fr. ad. assogrogage) prisajedi-niti. . priseo jiti. bledilo. do izvesne visine stavi na raspolaganje novac na račun izdavača toga pisma (akreditivno pismo). zagraditi. akrescenzija (lat. akreditirati (nlat. ckrku-larni akreditiv akreditivno.. Aconitum napellus) hem. accreditivum) punomoćstvo. bog. združenje. viljuška za zglašavanje. aKolastos) neumeren čovek.

onaj koji se hrani skakavcima. glavica) ark. aseg ljut) farm. akrisfa) nerasudnost. bezbojna tečnost SN2 =SNSOON. usmen. odseca. akrilna kiselina hen. lopatica. petalon list) bog. akropatija (grč. ta čan metron merim) sprava za ta č no merenje veoma malih predmeta. koji se. znat. akroterion vrh. akrosofija (grč. nedostatak u sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja. akromfa) znat. akrostih (grč. brižlji-vost. megas velik) med. akribometrija (grč. akroamatikos) koji je odreñen za slušanje. akroama) nešto što se čulo ili pggo treba da se č uje. oputa ime) veštač ka skraćenica sastavljena od početnih slova ili po č etnih slova neke složene re č i ili više reči. gorčina. a katkada i krajnja slova stihova daju neko ime ili neku reč. akrolein (lat. akribometar (gr č. akrobata) (grč. akroliti (grč. akro. akroamatično predavanje strogo naučio predavanje za razliku od popularnoga). akros. akroterija (grč. akros. akropostija. težnja za onim što je najviše u saznanju (teorijski akrotizam) i delanju (praktični akrotizam). kome je potrebno usmeno objašnjenje. opšti naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i nogu. akrfs skakavac. npr. zarazno oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti udova. kao i ostalih perifer-nih delova tela. akros. ahromazija. nekritičan. akros. čitanje. kephale glava) znat. . ple ć e. akros. pelivan. polis grad) gornji grad. akribologeomai biti tačan ili temeljit u istraživanju) savesnost. akroama (grč. akrćasis) slušanje. akros. Hthos kamen) drveni kipovi kod kojih su krajnji delovi (glava. neodre ñ enost stanja bolesti. gradska tvrñava u Atini i ostalim grč kim gradovima. akrogrami (grč. akrije (lat. akromonosilabike (grč. uopšte. u životu. karpos plod) bog. šiljatost glave. akromatin v. donje vilice. uroñena uvećanost udova koja se sastoji u nezgrapnosti i izobličenosti lica. redak) pesma kod koje po četna. predavanje. akromegalija (grč. akrobateo idem na prstima) veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj razvijanje snage. akros. graphfa. pri obre-zanju. akropetalan (grč. nosa. akrobateo idem na prstima) igrač na konopcu. akrizija (grč.(grč. stfchos niz. takoñe: bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova tela. veštak u skakanju i prevrtanju u vazduhu. teško razumljiv. postupak pri radu kiselinama. akros. mikrćs mali) med. bazipetalan. akros. phagos žderač) skakavcojed. pathos bolest) med. monos jedini. kljun la ñ e (kao pobedni znak na novcu). slemenu gra ñevina. avij. predavanje koje se sluša bez prekidanja (za razliku od onoga koje je u pitanjima i odgovorima). koji se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu stabla (stabljike). akrotizam (grč. akros. pisanju. šiljat. akros.: Granap=Gradsko na-bavljačko preduzeće. u obliku predavanja. njeni esteri i drugi de-rivati daju polimerizacijom prozirne plasti čne mase (poliakrilne smole). stanje pre obrezanja (kod Jevreja). akribeia) tačnost. jezika. koji nosi plod na vrhu. akromion. akrobystfa) v. akro. bistra i veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara suvom destilacijom glicerina i nekih masti. ljutina. akritos neodlučan) koji nema sposobnosti suñenja. tačnost u govoru. opori lekovi. gornji deo. akronim (grč. temeljitost. krajnji. akroazis (grč. akritičan (grč. tj. akros) fil istraživanje prauzroka. akrimonija (lat. ruku i nogu. gipko-sti i okretnosti. odyne bol) ked. aseg oštar. ahromatin. accriminatio) optužba. akribologija (grč. oporost. akrokarpičan (grč. akriminacija (nlat. otpornost. ljuti. usnica. gornji. namerno izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u ona kretanja koja se vrše u toku normalnog letenja. predavanje. oleum ulje) hen. biljke i životinje kao ukrasi na vrhu. ple ć ka. akridofag (gr č . akros) predmetak u složenicama sa zna č enjem. poslednjeg uzroka stvari. pisanje) tip. prevrta č. akromatopsija v. akros. istraživanju i. razgovor koji prija uvu (naro č ito za vreme jela kod starih Grka). akromazija v. okrivljavanje. akromikrija (grč. neodlu č nost. akrobacija (grč. vrh zgrade. akropostija (grč. akromion (grč. ahromatopsija. akribes. akrokolije (grč. akros. akribes. krajnji udovi tela. akrobateo idem na prstima) veština koju izvodi akrobat. akrografija (grč. syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim slogom prethodnog stiha. akrobistija (grč. akrobistija. Akropolis (gr č . med. akroposthi'a) gornji deo kožice na muškom udu. akribija (grč. kratko ć a jednoga ili više udova. akros. acrimonia) oštrina. ruke i noge) od kamena. sophia mudrost) najviša mudrost. naro čito krajnjih. rasuñivanja. <upr. akroamatičan (grč. kiselina. akrokefalija (grč. kolon ud) št. metron) tačno merenje. savesnost. -gramma slovo) pesme kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prethodnog stiha. akros. optuživanje. akrobatika (grč.akribija 23 akrotizam akrodinija (grč.

javne radnje. aktivizam (lat. uvesti u aktivnu službu. os) osni. acta od agere delati. svojstvo sunčanih. aksiomatičan (grč. odstraniti je. dejstvo. fil. axis oca. designacija akata spisak akata koji se nalaze u jednoj svesci. axine sekira. politički aktivist). ne raditi po njoj ništa. koja je uvukla svet u strahote drugog svetskog rata. u dejstvu. neku stvar ili molbu smatrati svršenom. 1. pospešavati. salo.) med. okretan. Kad su dve količine jednake tre ć oj. v. onda su i me ñ u sobom jednake). actus. aksilarni (lat. praktično. eng. lat. radinost. koji vredi. usta). gram. akros. akros. up. razjarenost. aktivirati (nlat. aksijalni (lat. naročito sudska radnja. koji dejstvuje. farm. delanje. bez kostura. aksiom (grč. nlat. phobeomai bojim se) strah od pogleda s visine u nizinu. osovinski. osovina. radan. v. od kojih sopstvenik ima koristi. pregala č ki. pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. aktinidi (grč. zrakova da izazovu hemijske promene. radno stanje (suprotno: pasiv). metrfa) merenje osovine kod geometrijskih tela. mekanog tela. activare) v. activa) trg. grupa radioaktivnih elemenata koji u periodnom sistemu dolaze iza aktinijuma. aktinije (grč. acta apostolorum) pl. koji radi. radni. bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela (nos. pretres. raditi) pl. naročito u sudu. u likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti živ č ovek kao pregled. timologija. gram. hem. v. akter (fr. živ. rasprava. pojačavanje delatnosti. akrocijanoza (grč.. activus delatan. radan) 1. aktfs. axios vredan. dela apostola. vredan. activus) hemijska supstanca koja pokreće ili poja čava delovanje neke druge supstance. radni. actor vršilac. axis osovina. stavljanje u delovanje. aksinomantija (grč. aksiomatika nauka o aksiomima. one koje se ti č u države. svaka svečana javna radnja. ubrza-vati. ili su mu č ak od štete. tj. očevidna istina. autoritet sam po sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina. aktive (lat. akseničan. aktiva (lat. skupina najdelatnijih članova neke organizacije. očevidan. zrak) fiz. delovanje. za razliku od pasiva. nadljubiča-stih. ne dospe do potpunog samosaznanja i samostalnosti. uši. pospešiti. akroholija (grč. hartije od vrednosti. aksenija (grč. aktivisati (nlat. razjaren) jarost. manteia proricanje) proricanje po sekirama. radnje. acta publica) pl. axioma ugled. actum. activus delatan. pristalica aktivizma. akta publika (lat. aktivitet. crtež ili slika nagog čovečjeg tela. ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima. čin. potraživanje (suprotno: pasiva). ungere mazati) mazivo za osovine ili kola. axilla pazuho) pazušni. akta (lat. 2. Aktentasche) torba za spise. aktiv 2. dela. akrćcholos jarostan. logia nauka) fil. pogurnuti. 2. aksiomatikos) sam sobom uvidljiv. aktivator (lat. teorija vrednosti. imanje (novac. akta apostolorum (lat. metoda za odreñivanje tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka neu-tronima u nuklearnom reaktoru.: Nijedno tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i netačno. aktivist(a) (lat. actinaria) 3001. aksungija (lat. aktivacija (lat. u studentskom životu: članovi studentskog odruženja koji obavezno moraju da učestvuju u svima priredbama i pojavama svog udruženja. activus delatan) radan. aksist (nem. objekata koji sopstveniku ne donose nikakvu korist. aktinos) hek. suprotno: inaktivi. marljivost. radnja. activus. mast. aktinizam (grč. fr. acteur. Achse osovina) „osovinaš". aktis. morske životinje iz porodice anto-zoa. 2. delatnost. aktivizam je etički zahtev da čovek ne sme da miruje sve dotle dok priroda čovekova. activi) pl. stopala. agere delati. aksiologija (grč. akt (lat. koji označava delatnost) 1. acte) delo. shvatanje da je za napredak čovečanstva od naročite važnosti razuman i stalan uticaj čove čjeg znanja i htenja na kulturu i život uopšte. ustalač ki. istina koja se ne može dokazati (npr. nedokažljiva istina. poz. šake. aheša) negostoljubivost. act. aktivnost (lat. aktivi (nlat. izvršilac) glumac.akrofobija 24 aktinije aktiv (lat. javni spis. ubrzati. učenje o vrednostima. aksonometrija (gr č . tj. koji se ne dokazuje. . trg. aktfs. akrofobija (grč. istinit. nekretnine). raditi) fil. activa) trg. ahbp oca. uč esnik u nekoj radnji ili u nekom doga ñ aju. cijanoza. aksiom. još u službi. državnim nad-leštvima itd. žive obično pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama. bradva. aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina. okretnost. radi u nekoj oblasti (npr. pozitivni sastavni delovi jednog imanja. moruzge. pl. activus delatan) onaj koji je delatan. aktivan (lat. aktivitet (nlat. activitas) živost. hemijsko dejstvo sun č anih zrakova. onaj čija su potraživanja veća od dugovanja. aktivirati. aktentašna (nem. aktinos sunčani zrak. activare) staviti u dejstvo. revnost. negostoprimstvo. aktiv-nost. activus) v. osovina. „osovine Berlin—Rim—Tokio". njegovim stalnim nastojanjem. imovina. spisi koji se tiču nečega.

aktfs. akuzator (lat. akuzatus (lat. naročito geologije i bio-logije. aktinogram (grč. actuel) sadašnji. aculeiformis) žaokast. fr. aktis. oni koji stanuju na obali. današnja zanimljivost. čin. lečenje prirodnim i veštačkim svetlosnim i rend-genskim zracima. goveda i svinja. naro čito: oštrina tona. takoñe: instrument koji beleži promene (varijacije) u jačini sunčanih zrakova. prenošljiva i na ljude. akte strma obala) pl. optužilac. izdavalac punomoćja. nevidljivi. accusare optužiti. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj svesti. oštrina. advokat. aktis. metron metar) fiz. ostvarivanje. optuživanje. metron mera) fiz. actu) u istini. znak Ap. aktuar (lat. accusatorius) prav. svečan čin. akuleiforman (lat. atomska masa 227. akuzabilan (lat. aktualizacija (lat. današnji. koju prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika. aktis. zastupnik. actor) prav. sparivanje. koji hemijski dejstvuje. onaj koji se vodi na osnovu neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični postupak). zrakast. u plućima (zbog udisanja zarazne prašine gljivica) ili na površini kože ako je na njoj bilo ozleda. aktualizirati (fr. skopeo gledam) med. dat. stvaran. aktinos zrak) radioak-tivni izotop radona. aktualizovati (fr. aktinograf (grč. zajednički naziv za energiju svih mogućih vrsta zrakova.). aktuelan (nlat. privesti ili privoditi u delo. 2. po kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one iste sile koje su dejstvovale i u ranijim periodima Zemljine istorije. akuzatorski (lat. radioaktivan element. accusator) tužilac. aktinoelektricitet (grč. stvarno. aktu (lat. supr. koji je na dnevnom redu. što). graphia opis) nauka o zracima. danost. grana meteorologije koja proučava Sunčevu energiju u atmosferi. školska svečanost. aktinomorfan (grč. dan. akuzatorski krivični postupak optužni postupak. bodljikast. prozračavanje rendgenom. zatim zracima iz raznih nuklearnih izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr. aktuelnost (fr. aktinon (grč. lečenje zracima. . sadašnja važnost. mykes gljiva) ned. aparat za merenje jačine Rendgenovih zrakova pomo ću selena. aktis) hen. znak As.92 sek. aktinidi. aktinomicete (lat. ostvariti. talasi niže frekvencije primenjuju se uglavnom zbog svog toplot-nog dejstva na žive organizme. actualiser) činiti ili učiniti aktuelnim. aktuelna energija živa sila. ascusa-bilis) tužljiv. aktinimetar (grč. ispoljava se na organima za va-renje. ultravioletni nadljubiča-sti zraci. ostvarenje. akuzacija (lat. aktis. princip prirodne istorije. optuženje. actuarius) sudski pisar. a ne nešto supstancijalno. aktualitet (lat. aktis. današnjica. ispitivanje pomoću Rendgenovih zrakova. tužilac. morphe oblik) bog. ispitivanje. četvrti pa-dež (na pitanje: koga. accusatio) tuženje. gramma slovo) rendgenska slika. instrument za merenje jačine hemijskog dejstva nekog svetlosnog izvora (aktinometar). aktinometrija (grč. rentgenogram. rad. aktis gen. dejstvo nekog leka na organizam. optužljiv. činjenički. aktinos zrak) fiz. nlat. aktinična energija (grč. aktrisa (fr. konča-sti mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i gljiva. hem. grapho pišem) fiz. aktinomikoza (grč. metron mera) 1. sprava kojom se meri j anina toplotnog zračenja Sunca. savremenost. akuzativ (lat. savremen. actrice) glumica. koji hemijski razlaže. aktis. delo. istinit. actus radnja) pozorišni komad u jednom činu. spol-no sjedinjavanje. aktualan (lat. tužitelj. kinetička energija. aktis. zarazna bolest najpre opažena kod konja. aktis. suprotno: akuzatus. aktinski (grč. poluvreme raspada 3. optuže-nik. agere raditi. actuel) v. aktuelan. redni broj 89. teorija aktualiteta psi*. actualis) fil. aktinoskopija (grč. actualisatio) privoñenje u delo. grana astro-fizike koja proučava skupio zračenje nebeskih tela na gornjoj granici atmosfere. aktinoterapija (grč. actualis. aktis. ostvariva-ti. actualis) sadašnjost.. acuitas) šiljatost. aktis. aktuacija (nlat. odista. aktis. aktinoidi v. akuitet (nlat. aktovka (lat. jesu aktinski. accusatus) tuženik. elektron) elektricitet što ga u kristalima izazivaju svetlosni ili toplotni zraci. energeia delo. prouzrokovači aktino-mikoze (v. svečanost. tuži-lački. accusativus) gram. aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom. aktinometar (grč. kažnjiv. aktualizo-vati. primorci. koji se odnosi neposredno na današnjicu. aktualizam (lat. actus) radnja. stvarnost. aktus (lat. Actinomyces) biol. therapeia lečenje) med. optužni. pisar koji vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara se o aktima koji dolaze i odlaze. aktinografija (grč. atomska masa 219. aktuelaost. aktis. akuzator. actualiser) v. actualis) v.aktinij(um) 25 akuleiforman aktiti (grč. redni broj 86. zrači H-zrake. aktinij(um) (grč. med. actuatio) med. aktualitet. aktor (lat.

spa-riti. prihvatljiv. accentus naglasak. odobra-. tačan. nagomilavač. uno-šenje u knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je stvarno plaćen. akupresura (lat. odeljenje bolnice u kome se vrše poroñaji. akustična sredstva sredstva koja služe poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. nauka o trudnoći. grč. akcentovanje (lat. accoucher) pomoći ženi da rodi. poroditi se. prihvatiti. zaustavljanje krvi pritiskom krvnog suda metalnom iglom. nauka o akcentima. metron mera) v. reč kojom se izražava primanje menice. poroditi. koji ubrzava. akumulator (lat. acutus oštar. akcentuacija. accentus) u izgovoru naglašavanjem naročito istaknuti jedan glas. gramatici). oštrougli. gram. grč. akceptabilan (nlat. koje se vrši na samoj trasiranoj menici i izražava rečima „primljena". priznati. akut (lat. akut. akcentus cirkumfleksus (lat. način lečenja nekih bolesti. primalac jedne na sebe vučene menice. akustika (grč. akustikos. akceptirati (lat. akumulacija kapitala uvećavanje kapitala time što se deo profita ili kamate dodaje kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi proširili. savestan. akceptacija (nlat. gramatici. accentuation) gram. acutus) oštar. accoucheuse) babica. akušerstvo (fr. accoupler) sparivati. akutan bol iznenadan i veoma jak bol. primalja. accelerare ubrzavati. akulturacija (eng. sloga ili neke reči putem naglašavanja. „sprejeta". znak za obeležavanje naglaska. acceptare) primiti. „prihvaćena". ubr-zavati. akustičan (grč. valac. accoucher) babištvo. trasat. stavljanje znakova za naglašavanje reči (akcenata). kao u molra. a obično traje do 40 dana. slušam) fiz. acupressura pritisak iglom) med. akumulirati (lat. koji se sastoji u tome da se u obolelo mesto zabadaju igle. accentus circumflexus). i fr. ubrzanje. akceptirati. slog ili neku reč. primljena menica. primljen od Kineza i Japanaca. acculturation) l. spojiti. nlat. akuratan (lat. stavljati ak-cente na reči. acceptibilitas) pri-mljivost. acceptare) v. jednog glasa. accepta) pl. angularis ugaoni) kom. sagrañen tako da se reči i topovi mogu svuda lepo i jasno čuti. accumulator gomilač. akcelerirati (lat. 2. naglasak (sloga ili reči). akceptirati menicu obvezati se na plaćanje menice plamenom zabeleškom na samoj menici. oštri akcent. akcent. porañati se. koji prisiljava na brzo rešenje. ret. skupljač. akuo čujem. accentus acutus) gram. jedna je promitent — ponu-ñač. accumulare) nagomil(av)-ati. oštri naglasak. uredan. dohoci. acceptare) primalac. isticanje. acus igla. pri izgovoru. akuo čujem. usvojljiv. kod nas: odvajanje od postignutog nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i investicija. akceptovati (lat. izvijeni naglasak (u grč. od dveju ugovoračkih strana. naglašavanje. podesan za primanje i prenop!enje zvuka (npr. acceleratio) fiz. spajati. nagomilavač) fiz. logia nauka) gram. gravis.akulturacija 26 akceptor akcelerativan (nlat. akcentuacija (fr. akumetar (grč. vezivati dva po dva. primaljstvo. accepti latio) trg. akušer (fr. akcen(a)t (lat. up. akcelerometar (lat. accentus gravis) gram. a kojim onaj na koga je menica vučena izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku plaćanja isplatiti. akuširati (fr. odobriti. akcentologija (lat. akceleracija (lat. akušersko odeljenje med. accentus) gram. teški naglasak (u grč. preuzi-manje i usvajanje elemenata tuñih kultura. dvornice. nauka o zvuku. akceptant (lat. akupunktura (lat. metron mera) aparat za merenje ubr-zanja. punctura bod) med. akcentus gravis (lat. babičiti. . akceptor (lat. acupictura) vezenje. novac. akupiktura (nlat. accentus naglasak) gram. accuratus) brižljiv. v. akuo čujem) koji odgovara zahtevima akustike. akcentus akutus (lat. staviti. acceptus primljen. modernizacija (primitivne) kulture. ubrzavanje. accoucheur) lekar stručnjak za sve poslove koji su u vezi sa trudnoćom i poroñajem. akoemetar. akuplirati (fr. acceptans) primalac (kod svakog ugovora. akcentovati (lat. 2. acceptabilis) primljiv. acutus accentus) gram. akušeza (fr. aparat za skupljanje električne energije. cirkumfleks. akutia bolest ona koja ć e se brzo završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću. akutan (lat. akcept (lat. prihodi. prihvaćen) primanje menice. accelerare) ubrzati. akcept. poroñaju i babinjama. ubrzavajući. akumulacija (lat. sticati. akceptibilitet (nlat. pozori1pte. acceptatio cambii) primanje menice. paciscenata. akutangularan (lat. accumulatio nagomilava-nje) 1. znak koji se stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va kao naglašena. akceptilacija (lat. prek. ispravan. steći. accelerativus) ubrzavan. prihvatljivost. nagomilavanje (reči i izraza). akcepta (lat. crkva). vez. a druga akceptant— primalac).

2. accise) odrediti prirez. primanje nekog praznika u sud radi praktičnog vežbanja. slučajan. akcesija (lat. accisia. al) otvoreno crven. po zalasku sunca. akcizirati (fr. učešće sa izvesnim kapitalom u kakvom privrednom ili trgovinskom preduzeću i dokument o tome učešću. akcionar (fr. akcipirati (lat. 3. alaj-barjak (tur. preduzimlji-vost. alabaster (grč. accessorius) sporedan.(ar. accidentia) ono što u jednoj stvari nije bitno. akces (lat. a la kart (fr. alkohol. alabastrum) št. akcidence (lat. shvatiti. oporezovati. accidere) pl. pri-laz. al (tur. opaziti. ala breve takt (ital. alay) vojska. lat. akcioiiradi-jus avij. a la (fr. gomila. gde je vladao rñav umetnički ukus). akcija (lat. halayik) 1. po ugledu na nešto. acceptio) primanje. alabastersko staklo mutno. pristup) početnik. prvi mrak. eng. udeo. accidere dogañ ati se) prirez. a la breve takt) takt od četiri četvrtine koji se broji. druga nagrada. slučajna osobina nečega (za razliku od esencije ili supstan-cije). Aladinova lampa v.akcepcija 27 privreñivanje. accidere. nemoralna žena. dejstvo. akcesist(a) (lat. ak§am) l. tip. svetina. tužilac. actio tužba) tužiti. mnoštvo. umetnička drljotina (po karijskom gradu Ala-banda. lat. sporedan posao. slučajna zarada. svečana povorka. Al-kuran itd. hartija od vrednosti i sl. vreme četvrte molitve muhamedanaca. ono o čemu niko ne vodi računa. diri-guje na dva poteza umesto na četiri. sporedna. uzgredan. sporednosti. usvojene znač enje neke reči. pomoćni. često se upotrebljava i el i ul. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"). naučiti. poluprovidno staklo. trošarinu. a 1a) kao. deonica. naroč iti štamparski poslovi za koje se traži stručno spremni slagači. akciza (fr. accidentialis) nebitan. fr. Aladnnova lampa. razumeti. sluškinja. akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je cilj zajednički rad i zajedničko . u vodi teško rastvorljiv. accidens. »sena opaka jezika. čovek koji je primljen u službu kao pripravnik. al-) arapski član. čuti. alajka (tur. sporedan. robinja. alal im (mu) vera bravo! odlično! akcepcija (lat. de-latni. accise) onaj koji plaća prirez. odeljenje konjanika. alajbegova slama ono što nema vlasnika. jezičara. koje nisu bitne. naro čita. delanje) radni. koja onome koji je poseduje ispunjava sve što zaželi. akcesoran (nlat. akcidentalan (nlat. helal ono pggo je pravedno) blagoslov. slučaj. odn. izrada tablica. accessus. obrazaca. u izrazima: neka mu je alal neka mu je prosto. Aladin. izbor jela po jelovniku. accidentalis) v. akcidencijalan (nlat. action) radnja. rumen. accipere) primiti. akcidens (lat. sreća. akcidencijalan. trošarinu. acctionnaire) trg. odstojanje koje može avion da preñe i da se vrati na polaznu tačku bez spuštanja i uzimanja pogonskog materijala. alaj (tur. npr. akcidencija (lat. opažati. sporedna nagrada. a la bon-er (fr. al-kali. stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja prakse u poslovima. priraštaj. sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili industrijskog preduzeća. optuživati. akcizor (fr. koji se tiče dejstva. a la carte) prema jelovniku. a što bi moglo biti i drukčije pa da se suština te stvari ne promeni. koji nema veze sa suštinom stvari. al. accedere pristupiti. poput (čega). alay-beyi) zapovednik nad odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice (eskadronom). na probu. akcidentalije (lat. a la bonne heure) u dobri čas. društvo osnovano na podlozi uplaćenih akcija. tur. član nekog akcionarskog društva. trošarina. akcionator (nlat. alal. desiti se) nebitna. deoničar. prvi deo večeri neposredno posle zalaska sunca. ružičast. pokvarena. delatnost. napad groznice. akcioni (lat. op-tužiti. parada. accessio) pristupanje. alabandizam umetničko ošljarenje. alay bayragi) glavna vojnička zastava. accidentalia) slučajnosti. nlat. prihvatanje. actio rad. 2. akcesit (lat. (arap. što je promenljive ili slučajno u njoj. alabastar. usvajanje. senzal. pripravnik u službi ili zvanju. accessus pristupanje. akšam (tur. veoma tvrda vrsta gipsa. zalazak sunca. alabastros. actio.. akcizant (fr. akcionirati (lat. prila-zak. actionator) tužitelj. alaj-beg (tur. ono što još pripada glavnoj stvari. med. accedere) pristup. osećati. accidere dogoditi se. alev. trg. accise. stupanje na vlast. halal. osetiti. accise) trošarinac. delanje. poreznik. slu čajne osobine neke stvari. raspusna. fini. accessit) pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada u školi). po. posrednik.

allantos kobasica. začednica. fig. jer bi odbilo svu svetlost. alarm (fr. „brdska zemlja") staro. otrov koji se razvija u pokvarenim džigernjačama i krvavicama. albus beo. alantotoksikon (grč. alativ (fr. poštanskih karata sa slikama. danas samo pesničko ime Velike Britanije. Albertina zbirka crteža i gravira u Beču. uzbuna. pustahija. bela. obespokojavajući. allas. ribar. albus beo) duga bela tunika kod starih Rimljana. koju treba ispuniti slikama u boji. lalein brbljati) med. ala prima (ital. albanolog stručnjak za albanologiju. tobožnje pretvaranje bakra u srebro. alla turca) na turski način. allas. od helal) l. albifikacija (nlat. naročito bakra. donositi. afferre doneti. ubrzanje. allatus donesen) pl. pigmenta u koži kod ljudi i životinja.000 listova). albus beo) med. zapadnjačkog). koračnice. gramežljivac. Hthos kamen) vrsta odličnog belog cementa. alamanka (tur. u zbunjivati. alata (lat. alatus krilat) davanje krila. alaturka (ital. oblik) zool. na kome će se ostvariti neka radnja. požurivanje. nasledio odsustvo bojene materije. obespokojiti. beli feldspat. alatracija (nlat. nemogućnost izgovaranja artikulisanih glasova usled poremećaja u govoriim organima. alantoidna tečnost zool. halas. zastrašiti. allatura. alacija (nlat. izrada tipografskih ploča fotografskim putem. usled čega koža i kosa izgledaju bele. albedo (lat. islamskog). dodatak u novcu za izdržavanje kuće. tj. ital. grč. alafranka (ital. neobuzdan čovek. crtežima i sl. albertotipija tip.: alafrZnka. al crven. odmah. all'arme) voj. botulizam. alantoida (grč. albuminimetar (lat. pomaže kod gmizavaca i ptica disanje. at konj) alatast konj. alantijazis (grč. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi naziv za padež kojim se obeležava predmet kome je upućena neka radnja. prćija. albacija. najednom slikati. .: alaturka.. velika bela morska ptica koja nagoveštava buru. alarmant) uznemiravan. sjajanje metala. alat (tur. alaliti. belančevina. minhenskom fotografu Jozefu Albertu (1825—1886). materija koja u sebi sadrži belančevine. spomenar. albus beo) min. književnosti i kulture. a-ilah) bbg. a-. albino (um. albatio) beljenje. grč. lat. po zapadnjački (za razliku od turskog. Alaun. posrebravanje metala. albit (lat. zabrinutost. nespokojstvo. alaman (nem. albifikacija. knjiga sa belim listovima. pozvati ka oružju. do zemlje duga. toksikon otrov) hem. instrument za odreñivanje količine belan čevine u mokraći.alalija 28 albuminimetar alalija (grč. eidos izgled. tečnost koja se nalazi izmeñu alantoide i amniona. alarme. Alba Graeca) jedan od starih naziva za Beograd. riñan. albugo) med. albus beo) med. albatros (eng. pravi bog. Alba Greka (lat. strah. Albion (kelt. albumen (lat. orijentalskog. alat) pribor. belančevinasta materija. supr. albinizam (lat. belančevina. albumin (lat. allantos kobasica) med. albacija (nlat. Alemanne) gladnica. alla prima) slik. oprostiti se na rastanku. uznemirujući. bela mrlja na rožnjači oka. album (lat. alarmist (fr. miraz. alba (lat. začedna bešika. albatross) zool. oznaka da kompoziciju treba izvesti u tempu marša. pokloniti. albus beo. koji uznemiruje. sjajan) broj koji pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje samo ne svetli. vid. alla marcia) iuz. supr. sve što je potrebno za rad. albumen belance) hem. afferre donositi) prav. jedna od najbogatijih u Evropi (preko 600. spomen-knjiga. ala marna (ital. alah (arap. maraka itd. uznemiriti. a o či crvenkaste. halaliti (tur. metron mera) hem. alla franca) na evropski način. omotač zametka kod viših kičmenjaka (sisara. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom. alat (arap. album belo) belina. tur. koji izaziva ili stvara nespokojstvo i zabrinutost. albumen) hem. Alman Nemac) vrsta sablje nemačke izrade. oruñe. alumen) stipsa. poziv ili znak ka oružju. allatratio) lajanje na. allas. albumen) hem. osnovao je vojvoda Albert od Saksen-Tešena (1738—1822). alatio. košulja katoličkih sveštenika za vreme mise. albumen. pozdraviti se. alarmirati (fr. oboljenje usled trovanja kobasicom. alas (mañ. lat. albuminat (lat. po evropski. nemir. riba i gmizavaca). po turski (za razliku od evropskog. albification) v. 2. alat. a kod sisara još i ishranjivanje zametka. potpuno belo telo imalo bi albedo =1. praviti uzbunu. lat. naro čito ru čni. knjiga za skupljanje fotografija. albugo (lat. nazvane po pronalazaču. sve ono što »sena donese sobom kad se udaje. bez prethodnog gruntiranja. alatura (nlat. oprostiti se. albanologija nauka koja se bavi proučavanjem albanskog jezika. alarmer) uzbuniti. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih vesti. alaun (nem. napad na nekog grdnjama. albino. svetao. miraz. albolit (lat. onaj koji boluje od albinizma. alarmantan (fr.

. algos bol. alkohol lišen jednog dela vodonika. jedan deo ušne šupljine u kojoj se skuplja ušna mast.. voštane ćelije u pčelinjem saću. okreni.albuminozan 29 Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi života. pripadala je kardi-nalu Aldobrandiniju. zvezda prve veličine. znalac algebre. algija (grč. ale! (fr. rythmos odnos) 1. grč. stolica. algoritam (arap. gr č mišića praćen bolom. aldumaš (tur.) crven. al-gebr) kat. logia) bog. tj. aleatorna promenljive: slučajna promenljive. kriptogamne vodene biljke. trbuh. algae) bot. rythmcs) v. male duplje. logički algoritam pokuša] da se logičke operacije zamene ciframa i računskim metodama. alea kocka. talofite sa biljnim zelenilom (hlorofilom). šgućni mehurići u kojima se vrši izmena gasova za vreme disanja i dr. helva) v. rythmos) v. koji odgovara litogra-fiji. pozivanje na neki zakon. kockarnica. (boza). nastao usled bola. allez) hajdete. alvearium) košnica. organska hemijska tečnost ljuta mirisa. algos bol. aleator) igrač kockom. aleatorni (lat. albuminurija (lat. albumoze (lat. aldehid (nlat. alea jacta est) posl. albumen. aleatiko (ital. kocka je bačena. pokušaj jedne matematičke ili simbolič-ke logike. albuminoidi (lat. bolesti bubrega i dr. alea kocka) muz. algetičan (grč. bescvetnice. alveole (lat. alvus (lat. pče-lanik. neuralgija. anat. algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom. kukuruznog brašna i dr. algoritam. alveolaran (nlat. četiri osnovne računske radnje i udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog matematičara Mohameda ibn Musa Alharizmi). Aldebaran (arap. algaritam (arap. opšte usvojen način pripreme za digitalne računare. izvo ñ enje. aleator (lat. algeo osećam bol) med. bol. u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi algorizam. aldim akcesi) čašćenje koje čini kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji. izlučivanje belančevine mokraćom. grč. izvoñenje koje se temelji na slučajnosti. naj češć e algi. „volovsko oko". alveoli) l. 2. algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih plemen a Sev ern e A mer ik e — . aldum (tur. u sazvežñ u „Bika". mesta navedena iz drugih dela. uživanje u bolu. igrač na sre ću. supstance izmeñu belančevina i peptona koje se stvaraju u želucu i gušterači za vreme varenja. napred! alea jakta est (lat. npr. nagrada. nauka o algama. phonos ubistvo) med. allegatum) navedeno mesto. izraz koji obuhvata mazohizamm sadizam. helvaci) onaj koji pravi i prodaje alvum napitak od kajmaka. veština računanja. bolešljiv. napojnica. sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i špiritusa. idi. alvaluk (tur. albus beo) fiziol. algoritam. albuminozan (nlat. požuda za bolom. algolagnija (grč. algrafija (grč. uputstva. grč. kockar. alge (lat. alvadžija (tur. aldobrandinska svadba rimska zidna slika pronañena 1606. alcohol. dakle. algorizam (arap. „sastavljanje razdvojenih delova". č ast koju daje obi č no onaj koji obu č e nešto novo. lagneia obljuba) med. aleatorij(um) (lat. allegata) pl.'. alev (pere. algologija (lat. postupak pri ravnom štampanju aluminijskim mesto kamenim pločama. kao znak šećerne bolesti. halva. albus beo) ned. jasno crvene svetlosti. spasmos grč) med. algebra (arap. god. algema) med. otuda i naziv. ćelijast. mat. albuminska hartija fotografska hartija za čiju se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na toplom vazduhu osušena belančevina. 2. albuminosus) koji sadrži belančevinu. aleatorium) igračnica. ra čun simbolima po odreñenim zakonima. alegata (lat. alvus) anat. aldim) zlato. od kojih se razlikuju uglavnom po tome što im nedostaju neke amino-kiseline i što su nerastvorl>ive. alea kocka) slučajan. algofon (grč. slastičar.. algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih biljaka. alveolaris) koji se tiče zubnih ležišta. okrecima. ćelijski. udžbenik algebre. algeo osećam bol) bolan.. alvearij(um) (lat. jamice i mehurići u pojedinim delovima tela. alea kocka. izmet. alva (tur. sad kud puklo da puklo! Cezare-ve re č i kada je prešao Rubikon. na-vod. algospazmus (grč. algos bol. bol živaca. plamene boje. alga. deo matematike koji istražuje odnose i svojstva brojeva pomo ću opštih znakova. ležišta za zube u vilicama. aleatorika (lat. al-veolarni živci vilični živci. alegat (lat. graphfa) tip. grč.) astr. algaritam. ureo mokrim) med. konačno sam se odlu čio na neko delo. aleatico) vrsta odličnog slatkog toskanskog crvenog vina od muska-tovog grožña. helvahk) napojnica. algama (grč. supstancije po sastavu i poreklu slične pravim belančevinama. grč. dehydrogenatus li-šen vodonika) hen. nastala je u novoj muzici svo ćenjem kompozicije na niz obrazaca čiji se poredak prepušta volji izvoñ ača. belančevit. med. trnka.

živahno. alegro asai. alegro furiozo (ital. alegro (ital. pat-hos doživljaj. koji poti če iz Aleksandrije. alegorisati.alegacija ZO alegacija (lat. uzburkano. pozivanje na spis. allegro furioso) muz. aleloftorija (grč. pesma). zavijen. »sivo. umereno alegreto. delovanje. uzaja-mni. vrsta dragog kamena. sredstvo protiv groznice. govor u kome se pojmovi i misli iskazuju drukčije. allegorikćs) onaj koji prikazuje nešto u slikama. allegoreo drukčije izražavam. štitim) hem. aleksandrina svili slična tkanina od lana i pamuka. aleksiteričan (grč. u slikama. manje živo. v. za nemilosrdnom meñusobnom borbom i uni-štavanjem. a ne rečima koje ih direktno izražavaju. alam znak. vrlo veselo. aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska škola). alegorizirati (grč. alexo branim. alegreto (ital. drukčije prikazujem) v. allegro ma pop troppo) muz. aleksandrit (grč. alegramente (ital. a ne direktno. živo i brzo. kao imenica: komad koji treba izvoditi veselo. allelon naizmeničan. alegrisimo. allegatio) navoñenje. što življe. klasi č an stih Francuza. alexo pomažem. alejkum selam (tur. naročito protivotrov. allegorikos) iskazan slikom. allegro con brio) muz. Septua-ginta. lexis govor) psih. alexo branim) med. v. allelophthorfa) fil. aleksija (grč. allegrettino) muz. pesma u slavu boga. v. slikovit. allegro moderato) muz. otuda: aleksandrij- ska biblioteka. hitro. hilel jah hvalite boga) pripev u crkvenim pesmama. alegro kon fuoko (ital. allegro) muz. uzan prolaz. alegro kon spirito. . allegro di molto) muz. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon. u pono ći kao u po dana" (nar. alegro asai (ital. alegro kon mogo (ital. aleksiterijum. koji je osnovao 331. Aleksandar Veliki i bio je u prvim vekovima pre i posle naše ere glavno sedište grč kog obrazovanje i gr č ke književnosti. alektryon petao. izazivanje draži. alegorisati (grč. delo ili pisca. lek protiv trovanja. aleluja (hebr. alexeterios) koji dejstvuje kao protivotrov. mache borba) borba petlova (kao slika istinske borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na zabava). man-tef a proricanje) proricanje po pevanju petlova. alektriomahija (grč. alegro kon spirito (ital. allegro maestoso) muz. rug vatra) med. bez ikakve veze sa stvarnim životom. sredstvo za spasavanje i pomoć. v. alegorist(a) (grč. allegramente) v. aleksipiretikon (grč. vatreno. manje brzo nego u alegro. brzo. alektryon petao. aleksifarmacija (grč. uticaj) nauka koja se bavi prou čavanjem biohemijskih uticaja izme ñ u biljaka. protivotrovni. šetalište izmeñu dva reda drve ć a. protivotrov. umereno brzo. strasno i brzo. navoñ enje činjenica. pharmakon lek) med. alegro vivače (ital. alegorija (grč. alegro vivace) muz. alegro kon brio. ne odviše brzo. allegro con fuoco) muz. u HUP veku. izražavati misli zavijeno. allelon meñusobni. phtefro unittavam.) nauka o protivotro-vima. allegro con moto) muz. u arapskom. alegrisimo. dvanaesterac. alegrisimo (ital. nazvan po velikom starofrancuskom romanu o Aleksandru Velikom. tvrñ enje. iz HP veka. alem (arap. allegrissimo) muz. alegro ma non tropo (ital. suva u čenost radi u čenosti.e. allee) drvored.) min. a-. alelopatija (grč. alegro non tango (ital. alegramente. alegro. veselo. aleksifarmakon (grč. ova reč zna či i pozlać ene jabuka na vrhu minareta. alektacija (lat. primamljivanje. vrlo »sivo. alegro maestozo (ital. aleksin (grč. aleksandrinac poet. slikovito. aleja (fr. alegoričan (grč. alegro kon fuoko. umereno veselo. allegro assai) muz. allegoria) poet. slikovito objašnjenje pojma ili misli. vrlo veselo. alektriomantija (grč. sa dostojanstvom. alexo branim. 'alaykum-u-ssalam) muslimanski pozdrav: mir me ñ u vama! aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji. alegro kon brio. manje veselo. po-morskog grada u Donjem Egiptu. aleksit (grč. brzo. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo. patološka nesposobnost da se pisane ili štampane reči čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede velikog mozga). simbol) neki dragi kamen „spram koga se vidi večerati. alegro di molto. slikovit govor. alegretino (ital. pored ostalih mnogih značenja. č ist rad (u bakrorezu). up. alegro kon brio (ital. allegoreo) slikovito govoriti ili pisati. aliluja. odmereno hitro. alegro di molto (ital. svaka materija krvnog seruma koja rastvara strane ć elice. kao npr. sa žarom. šesto-stopni stih sa cezurom posle šestog sloga. u prirodi i životinjskom svetu. allegro con spirito) muz. allegretto) muz. i dr. alegro moderato (ital. pre n. aleksandrijski gramati-č ari. allegro pop tanto) muz. allectatio) mamljenje. hallal. aleksandrinci ovim se imenom zove 70 aleksandrijskih nau čnika-tumača. ne mnogo brzo.

razmena. alfa. smesta. tj. aleuron pšenično brašno) bog. duševno rastrojstvo. aleluja. prijateljstvo. stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom mestu. logia) nauka (ili: učenje) o istini. pathos) ned. aletiologija (grč. alikante (šp. v. izdržavanje. premamiti (mušterije). Alemani (nem. lat. vanbračne dece. alias) inače. alliage) v. odbiti neki predlog. otu-ñivati. aleuron pšenično brašno. aleuromantija (grč. prodaja. igra u 2/4 ili 4/4 taktu. svezati brakom. alizari. alizarin (šp. slična zrncu. alija (arap. sme-šati. aliquoties) koji se sadrži u većem broju bez ostatka. alimenta) pl. belančevina koja se nalazi u pšenici. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni delovi broja 12. ludilo. otu-ñenje. ponudu. alkkvotan. primesak. savez. allos. alikvota (lat. alibi) prav. usporavajući. allos. nedostatak limfnih žlezda. lepi ili sveti savez izmeñu Rusije. slitina. v. ergon) med. alieniste) lekar za duševne bolesti. med. aleiteza (grč. koren broća. alimentatio hranjenje) ishrana. allos drugi. v. broj koji se sadrži u drugom broju bez ostatka. alethes istinit. drugim putem. alimfija (grč. aleuron brašno. alijas (lat. levantinske broć. zalog. udruživanje. okruglasta i kristalizovana organska tvar. alopat. fig. slivati. za razliku od vladajućih Franaka (otuda Francuzi i danas zovu Nemačku „Alemanj". fr. odlučno (npr. Sveta alijansa (fr. oroñavanje. aletofil (grč. onaj koji voli istinu. aliza-rinsko modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska modra boja. dodatak. ua. aliluja. alienare) prav. koji pati od alergije. obično: aliirati se. ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu). alienisme) med. alopatija. alergija (grč. hhilat) odelo. alliance) spajanje. zemlja u kojoj žive Alemani). aleuronat (grč.alemanda 31 alimfija smesa. alimentarius) prav. alimentar (lat. alizari) hen. umerenog tempa (nemačkog porekla). novac za izdržavanje i vaspitanje vanbračne dece. allentando) muz. ali ovaj nije njime deljiv bez ostatka. alizari (šp. aleopat (grč. alef (hebr. aliquantum) mat. alen-tato. pathos bolest) lged. alimentirati (nlat. aliment(a) (1. lyrnpha voda) med. aleuron (grč. metron mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i čisto će brašna. onaj koji po nekom zaveštanju prima izdržavanje. aleph) prvo slovo jevrejskog i feničanskog pisma. alicante) vrsta španskog vina iz okoline grada Alikante. američki krokodil. prema tvrñenju neke druge osobe. alimentare) ishranjiva-ti. iste vrednosti kao i indigova modra boja. odvratiti. mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi na žrtvu. legirati. belle alliance). allemande) muz. npr. aleuron pšenično brašno) bog. allentato) muz.ne. allier) vezati savezom. promenjena sposobnost reakcije organizma na neku vrstu zaraznih klica kojima je taj organizam već jednom ranije bio zaražen. drukčije. alikvotan (lat. aligacija. alentando. a limine (lat. a limine. alligatio) mešavina metala nejednake vrednosti u jednu masu. legura. el lagarto) zool. alienus tuñ. alimentacija (lat.). kajman. alikvaitan (lat. na drugom mestu. alijenist(a) (fr. sastavljena od kristalizovane belanče-vine. v. trovanje hranom. ergon delo) ned. u biljnim ćelijama. sklopiti savez. aligator (ital. alijevacija (lat. izdržavati. alijansa (fr. metanje) med. alizari) bog. alligare) sliti. 2. 'aliya) prazna i nenaseljena spahijska zemlja. alijenizam (lat. supstancije životinjskog ili biljnog porekla koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. lepa crvena boja koja se danas dobiva iz antracena. allos drugi. aliquoties) mat. snabdeva™ hranom. supr. philos prijatelj) prijatelj istine. savet i sl. alienatio mentis). popuštajući. alemanda (fr. god. udružiti. alloios drukčiji. po časna haljina kojom je sultan darivao vezire. dok je ranije dobivana iz korena broća. aligacija (lat. bez. alligatore. duhovno ra-strojstvo (lat. dokazati svoj alibi znači: dokazati da u izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. aleopatija (grč. ergon) med. s praga) odmah. šp. aligirati (lat. poludeti. bračna veza. npr. aleurometar (grč. 4. npr. filalet. zadržavajući. 6 su alikvote broja 12. drugde. Alemannen) staronemački naziv glavnog i najvećeg dela stanovništva južne Nemačke. primesa. sem toga. thesis položaj. alijaža. Z. alentato (ital. gde je ta ista osoba. Pruske i Austrije 1815. alienatio) otuñivanje. a. aletheia istina. svečana. koji se sadrži u većem broju. opri-jateljiti. alergičan (grč. u odreñeno vreme tobože bila. alijenirati (lat. alijaža (fr. up. . alimentarna intoksikacija med. alentando (ital. prisustvo stranih tela u čovečjem organizmu i bolest koja usled toga nastaje. odstupanje od prirodnog stanja. aliirati (fr. alloios. alibi (lat. otuñiti. alet (arap. alergeni (grč.

kroz staklena vrata i prozore. koji je živeo 600. proizvoñ enje (ili: dobivanje) lužne soli. metali prve grupe pe-riodnog sistema: litrijum. efdos) hem. poravnati po koncu. Korav. postrojiti. iste slogove. piva. alkoholizacija (arap. testis svedok) provera količine alkohola u nekom organizmu. novi paragraf. trljam) veština masiranje. nikotin. natrijum. alkalimetrija (arap.. Al-qur' ap) v. aligner. alkoholizam (arap. sa osnovom od vune i svile. alinjirati (fr. do danas ih je u hemiji poznato više od sto (kinin. hem. savršeno pre čiš ć en prah. al korzo (ital. alkali (arap. alkazar (arap.) čovek koji je suviše odan uživanju alkoholnih pića. hem.. halka. alkalimetar (arap. 2. alkaloidi (arap. Alkuran (arap. alkoholometar (arap.al ingroso 32 Alkuran elektropozitivni su. palata. nauka o le čenju trljanjem. metron mera) hem. po kursu. alitura) hranje-nje. rubidijum. strihnin.) hem. . ko-kain. ad littera slovo) praviti aliteraciju. ishrana. urediti. udubljenje u sobi sa posteljom. železa i dr. halkali. alefpho mažem. a č etvrta anapest i-i-i-i i-i-). al-qohhlu) l. lat. up. organska hemijska jedinjena ugljenika. pomešati sa alkoholom. pijanica. izlu čiti špiritus iz neke tečnosti. aliteracija (nlat. alkovn (arap. opojno pi ć e. alkoholič ar (arap. alkalni metali hem. slu čajno ili hotimično ponavljati ista slova. dvor. vladanje. aliptika (grč. po sadašnjoj vrednosti novca. nauka o ispitivanju sode ili potaše. alkoholatura (arap.: „Ona poji po putu putnike". so koja se dobija iz pepela morskih biljaka. preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje alkalija koji se brzo isparava tj. nego tek iz drugih odeljenja. otrovni i gorka ukusa. metron mera) sprava za odreñ ivanje koli čine alkohola u nekom opojnom piću. osloboditi od vode. grč. sprava kojom se odreñuje količina čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkalija u potaši ili soli. a od. fig. ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. gr č. alkalizirati (lat. alkohol (arap. alcalisatio) hem. način kretanja. od kojih su neki veoma lekoviti. potaša. ala krilo. na veliko. razvijati alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak).. so koja se dobija iz pepela morskih biljaka.. ponašanje. al ingroso (ital. gr č. alkalescencija (nlat. teobromin i dr. alineja (lat. god. šp. Al-qur' ap) v. imaju bljutav ukus i veoma su otrovni. al-qubeh. od kojih su prve tri i poslednja jambi. pesnička figura koja se sastoji u tome da više reči u jednom stihu počinju jednim istim su-glasnikom. alcalisare) hen. hemijski najreak-tivniji. halka) v. skaphos lañ a) vozilo s krilima. alir(a) (fr. a šarom od zlatnog i srebrnog konca. alcalescentia) hem. mešan>e alkohola sa nekom tečnosti. alkejski stih (grč. grč. alkalizacija (nlat. allure) hod. neki prah. mešavina svežih biljnih sokova sa alkoholom.drveta. hidrokrilac. hidroksidi alkalnih metala. alkalije (arap.) dvorac. Koran. morfin. ložnica. kofein. razlažu vodu. alkoholometrija (arap. npr. od kore kina-. vodonika i kiseonika. alka (tur. metron mera) he». prečista™ do stepena najve ć e fino ć e.). način hoda i držanja nekog č oveka. alkoholi (arap. vodokri-lac. pre čišć avanje alkohola. nešto uvu čenim redom. trag divljači. aliterirati (lat. linea red) nov red. najbolji. an gro. halkalf.) hem. alkoholat (arap. alcatifa) fini orijen-talski ćilim. ka-lijum.) pl. halkah) hem. ali ingrosso) trg.) opšti naziv za sve štetne uticaje na čovečji organizam i društvo koji dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih pi ć a. doterati pod konac. halkah. gr č.. aliteratio) poet. vodeni rastvori njihovih hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo.) hem. npr. potaša. pre naše ere. Alkalos) poet. stih od pet stopa. cezijum i francijum. alkalij (arap. grč. pš. alitura (lat. a linea) pore-ñati u jednom pravcu. jedan deveterac i jedan deseterac. azot-ni organski spojevi biljnog porekla. atropin. alifatična jedinjenja hem. rakije i dr. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat. odeljak koji počinje novim. naro č ito rakije. iz Mitilene na Lezbosu. amoni-jaka. alere hraniti. alkoholizirati (arap. alcoba) odeljenje odreñ eno za spavanje koje ne prima svetlost direktno spolja. halkah) hen. organska je-dinjenja u čijim su molekulima atomi ugljenika povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili razg^anatog lanca. osloboñenje špirituse od vode. alkatifa (arap. potpuno prečiš ć en špiritus izlu č en iz vina. proizvoditi (ili dobijati) lužnu so. svrstati. novi pasus. sposobnost tela da hranljivim sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. alkalescirati (nlat. npr. aliskaf (lat.) pl.) čvrsto hemijsko jedinjenje alkohola sa nekom soli. Alkoran (arap.) nauka o odreñ ivanju količine alkohola u nekom opojnom piću. alcalescere) hen. al corso) trg. alkejska strofa strofa od četiri stiha. po slavnom gr č kom liri č aru Alkeju. od kojih dva jedanaester-ca.

alodij(um) (stnem. vrsta brze jedrili-ce u istočnoj Indiji. up. razum) koji nije u skladu sa zdravim razumom. dodatak. sporedne (ili: tuñe) stvari. glupost. grč. transplantacija. phagein jesti) ned. aloin (grč. nered. produžak. tuñinac. list koji se prila-že uz menicu. Z Leksikon 33 alotriofagija aleja (grč. prodati ili ostaviti nekome u nasledstvo. apeg. allocatio) dodavanje. alotropija. logos um. alotriologija (grč. uobličavati) med. alolalija (grč. doxa mišljenje) drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje. na nekom stolu). aloe) vot. alokucija. junaku Bomaršeove komedije i Mocartove opere „Figarova ženidba". allos drugi. kratka beseda. allćtrios. allos) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi. alomorfija (grč. alotrije (grč. allos drugi. alokvijum. npr. besmislica. alodijalan (nlat. alotigen (grč. al. megale syntaxis. produžetak. alo. ćelavost. prijatelj. melos ud) zool. allons) hajdmo!. tuña zanimanja. allos drugi. od koga se spravljaju lekovi. allos drugi. alokucija (lat. up. allos drugi. alloqui) osloniti.) astr. nazvanog. kose) ned. nelogičan. v.almaviva almaviva vrsta kratkog ogrtača. alogandromelin (grč. naziv za univerzitet i veliku školu. zbornik koji izlazi godišnje. allos. alopecija ned. allos. ćelavljenje. alokvirati (lat. asamas. trepho hranim) nednesrazmerna ugojenost pojedinih delova tela. allodialis) slobodan od pla ć anja danka. pathos) ned. alomorfizam (grč. nepri-stojnost. morphe oblik) hen. v. allonge) trg. napred!. al-. 6t) imanja koja su postala od lenskih — feudalnih. logos govor) mešanje (ili: umetanje) stranih stvari u govor. aleopat. aleopatija. allos. nerazuman. verovatno. . govorim) ned. nego koje je potpuna sopstvenost. metod koji se danas uopšte primenjuje u naučnoj medicini (supr. alogotrofija (grč. lekar koji leči pomoću alopatije. istočnjačke. heterodoksija. allocutio) oslovljavanje. alopat (grč. pristalica alopatije. prelaženje jednog glasa u drugi. almaz (grč. horizontom. alma mater mati koja hrani) „časna majka". bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za jelo. allos drugi. almoraham (arap. allotrios tuñ) pl. oslovlja-vati. nesrazmernost u razvitku udova usled nejednake i nesrazmerne ishrane pojedinih delova tela. nesmišlje-nost. nakaznost koja se sastoji samo u tome što neka životinja ima udove sli č ne č ove čjim. Almagest (arap. alogos protivan svrsi. alodoksija (grč. trg. a-. allotrios. almarada (tl. allothi na drugom mestu. zadužiti ih. almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) min. allos. naročito govor kojim papa pozdravlja kardinalski sabor. up. ono koje nije dobiveno u leno. godišnjak. aloplastika (grč. alopekija. tur. aloteza (grč. alma mater (lat. alopatija (grč. plassein uobli-čiti. grapho pišem) tuñ rukopis. bputa ime) pod drugim (ili: tuñim) imenom.: homeopatija). bolest opadanja kose. alopateki metod lečenja. alotriodontija (grč. razli čit. morphe oblik) sličnost ili identičnost strukture dveju supstancija sa razli čitim kristalnim oblicima. ap-dros čovek. alogen (grč. alopekija (grč. gen-pab ra ñ am) koji je postao drugde. drukčiji. alograf (grč. pravljenje omašaka u govoru. allos drugi. almadet (arap. aloe) hen. alopecija. almukantarat (arap. tj. odtis zub) nameštanje tu ñih. nasleñeno dobro. alotriofagija (grč. lat. zamenjivanje jednog izgubljenog dela tela drugim uzetim od nekoga drugog. materija koju sadrži u sebi liš ć e biljke aloje. no s tom razlikom što je sopstvenik mogao njima slobodno raspolagati. dug konopac pomoću koga se konji u č e kasanju. aloniman (grč. al ma'dijat) crnački čamac od kore drveta. genos rod) stranac. alogen. alokacija (nlat. almada. upotreba lekova koji izazivaju bolesti suprotnog dejstva. pathos bolest) med. alogičan (grč. alogfa) nerazumnost. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). allotrios.(grč. arap. almanah (arap. laleo brbljam. po grofu Almavivi. alon (fr. tuñ potpis. ura! alonž (fr. naročito afri č ka. alloquium) v. allos. a na koji se stavljaju indosa-menti. megfste. thesis postavljanje) lšlv. al marco) trg. al marko (ital. ili stavke docnije unesene u rač un. kratak govor. alopekia opadanje dlaka. krug na nebu para-lelan sa vidikom.) prvi mesec u godini po arabljanskom kalendaru. biljna vrsta iz č ijeg se liš ć a cedi gorak sok. almarada) bodež sa tri reza. pogrešan govor. metoda lečenja kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi na neki drugi deo. syntaxis) naslov arapskog prevoda astronomskog dela Ptolomejevog. odobravanje nekog računa. elmas. grč. al-manakh) kalendar. almas) dijamant. nastavak (npr. alodijalna dobra (stnem. alogija (grč. prema čistoj težini zlata i srebra. magna constructio veliki sklop. alokvij(um) (lat. alotigen. al-6t) slobodno dobro. vepggač kih zuba.

gatalica. planinar. ital. tropos) he*. osobina ljudi. raspro-stirem se) bkol. kako se ho će. preobraćanje. gr č . vodom. po tome nazvan koren mandragore. al pjačimento (ital. al rigore di tempo (ital. ponavljanje jednog odeljka od izvesnog znaka. alterkacija (lat. alternativni sudovi su 1. npr. allos drugi. allos. alter ego (lat. lice koje je od drugog nekog lica ovlaš ć eno da može potpuno u njegovo ime raditi. oltar. allos. diskusija. savršeno tačno. galvanski posrebrena elitna. životinjama. užasavanje. izmeniti na gore. ugljenika da postoji kao grafit i dijamant. log. al rigore di tempo) muz. alternativan (nlat. Alpes) v. alto) muz. raspravljanje. smenjenost. allaka (per. uzbuñenje. 2. alpacca) l. od 1872. gnev. kvariti. allochroos promenjene boje) menjanje (ili: prelivanje) boja. alpinizam. promeniti. altar (lat. alpinistika (lat.: „Jedno električne telo je ili pozitivno ili negativno električne". oni koji se mogu jedan drugim zameniti a da se njihov smisao ipak ne izmeni. novo srebro. naročito veštački brežuljak u vrtu zasañ en alpijskim biljkama. alster v. koji postepeno poboljšavaju sokove. alternator (nlat. alteracija (nlat. alohorija (grč. alpinus) koji pripada Alpima. al pjačere (ital. uzbuditi. nego im je potrebna organ-ska hrana. postali ti patuljci--proroci. alpijski lovci. zamenik. od- . autotrofija. alternacija (lat. planinski sport. planinarstvo. italijanske i francuske trupe. pokvariti. alterirati (nlat. muz. supr. drugi glas. alternativus) naizmeni-čan. mali. promena. koji ima oblik Alpa. alpini (ital. koji se pojavljuje u više različitih oblika ili stanja. supstancije. lednja-ke. alotropija (grč. altera pare (lat. alta aga visok žrtvenik) v. zool. 3. altera pars drugi deo) druga strana. alterativa) pl. nem. smena. svojstvo tvari. alternatio) smenjivanje. isggust. penjač na Alpe. altana) apx. pogorp!anje. al seko (ital. u istočnoj i južnoj Evropi. Alraune) u nemačkoj mitologiji: duh koji proriče. mašina za proizvoñenje naizmenične struje. veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni. uplašiti. kordiljerska tkanina od alpakine vune. za čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. odmenjivanje. al. zbuniti. akord ili ton povišen ili snižen hromatskim znakom. naročito kod novca. pevač koji peva alt. Alpes. viši srednji glas. 2. oštećenje.alotropan 34 alternacija alotropav (grč. altercatio) prepirka. al pjačere. kratke lubanje i smeñ e boje lica ljudi koji žive oko Alpa. izraz kojim se označuje da treba izvoditi za oktavu više. apunto. biljka čiji se koren upotrebljava kao lek protiv kašlja. alte-rativa. po volji. alomorfija. koji je sličan čovečjem liku. al piacimento) muz. alter ego drugi ja) 1. allos. elementa da se poja-vl>uje u posve različitim oblicima. zastupnik. vrsta peruanske late. iste vrednosti ili sadržine. Alpes. tropos način) heh. ital. alpinist(a) proučavalac Alpa.: „Galilej je otkrio zakone padanja". al pari) trg. strogo u taktu. lat. balkon. svaña. protivnička strana. alpinum) vrt zasañen alpij-skim biljkama. alohton (grč. jednakost nominalne i stvarne vrednosti. koji ima jednaku vrednost. v. al punto) u tačku. alpinizam (lat. čovek po mišljenju i osećanju potpuno blizak i srodan drugom nekom čoveku. npr. alruna. alteja (grč. altan(a) (lat. alternativa (lat. mezosopran. potpuno saglasno. alterantia) pl. hen. alternativa) izbor izmeñu dvoga. alotrofija (grč. allos drugi. ili: „Zakone padanja otkrio je Galilej". alta otava (lat. izomerija. alteratio) menjanje na gore. med. alpini) voj. rasrditi. jednak. u širem smislu: sva naučna i sportska bavljenja visokim planinama. čarobnica. docnije neko malo demonsko biće u čovečjem obliku. ra-spra. preina-čenje. al piacere) muz. al punto (ital. alterativa (nlat. alpijska rasa. iz koga su. 2. althaea) vot. orao gledam. težak izbor jedne od dveju mogućnosti. ulster. vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih planina. chthon zemlja) koji je poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja. rasprostiranje plodova i semena posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom. alporama (lat. alohroičav (grč. naročito: penjanje na Alpe. alohroizam (grč. alterare) menjati. alt (lat altus visok. opredeljivanje za jednu od dve odluke. doksat na gornjim spratovima neke grañevine. choreo idem. lekovi koji izazivaju promenu. Alpes) poznavanje i proučavanje Alpa. alpijski (lat. koji se preliva. alterancije (nlat. al segno) nuz. pogoršati. po starom verovanju. alrauna (stnem. prema dopadanju. v. ned. istomišljenik. beli slez. alta ottava) muz. altus. protivna. npr.pari (ital. allohroos) koji menja boje. trophe hrana) bkol. odmena. oni disjunk-tivni sudovi čiji se predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan drugi isključuju. up. alpinum (lat. izmena. althaia. alternator) fiz. uzbuñivanje. pogled na glečere.

posredno rugati se ili prebacivati nekome nešto. alfabetar (grč. altus. Konta. stratus prostrt) stratusni oblaci na visini od 4—8 km. sve i sva. altum silencijum (lat. duboko ćutanje.. alluvium naplava. alhimist(a) (arap. zlato. grč. mavarske kraljevska palata u Granadi. najslavniji spomenik mavarske arhitekture. alphiton ječmena pre-krupa. altiora. altum silentium) duboka tišina. onaj koji pravi zlato veštač-kim putem. alumneum) v. alfabet (prva dva grčka slova alpha.98. tj. pokretni lenjir. pr. više stvari. c. nesebičnost. zanatu i dr. kvantitativni. altimetar (lat. u tehnici veoma u upotrebi zbog male specifične težine. fig. altruizam (od ital. tj. al-qimia) v. cumulus gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 km. a. latinska ili koja druga slova. fig. tegljiv i kovan. . tajanstveni srednjovekovni naučenjak. alumen stipsa) hem. ciljati na koga ili što. onda dok se jednoj predaje. veštini. naplavljeno) geol. lat. ljubav prema bližnjima. kazuje njoj sli č na koja lako može da podseti na onu pravu. aluminozan (lat. v. aluminat (lat. način osećanja. altrui drugi. alfa-zraci vrsta radioaktivnih zraka. kolebati se. stipsa. al-qimia) onaj koji se bavi alhimijom. stip-sat. altin) l. tuizam. metron me-rilo. turski zlatni novac. aluminijum) (lat. samoglasnički.). termin potiče od O. dukat. čovekoljubac. aluminium) min. b. metrfa) veština ili nauka merenja visina. alhimija (arap. alumin. pevač koji peva alt. pansion. početnik u čemu (u nekoj nauci. altiora (lat. altus visok. pored vaspitavanja. procesu alfaraspada.v. alumen) min. mantefa) gatanje u ječmeno brapšo. al-hadat) re. altokumulusi (lat. aludirati (lat. altostratusi (lat. ovo povećanje pripada sopstveniku obalskog zemljišta na osnovu tzv. odgo-jiti) zavod u kome se učenici. da nešto prepisuju. sleteti na Mesec. altiora) v. ruski bakreni novac. aluvio (lat. grč. naročito kod Arabljana. kumulus. više nauke. 3. ciljanje na koga ili što. početak i kraj nečega. alludere smerati) nišanjenje. pa i celoga čovečanstva. 2. pod alfa. aluzivan. i hrane. alternare) smenjivati se. u Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje hemijom.) islandski parlamenat. druge imaju tzv. š) prvo i poslednje slovo grčke azbuke. govorka figura u kojoj se. najgornji. element atomske mase 26. stratus. tobožnja veština pravljenje zlata. alteri huic ovom drugom) fil. altin (tur. altesse) visočanstvo. Alhambra (arap. viša znanja. početnik u čitanju i pisanju. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. alluvio naplavljenje) prav. u odreñenom redu. gram. sprava za merenje visina. altimetrija (lat. d . aluminijum. tj.alternirati 35 alciora alumen (lat. sastavljeni su od dva protona i dva neutrona. ječmeno brašno. mesto prave stvari. deo nonijusa. alciora. fr. bocka-ti. ići naviše. aluminari vaspitavati. trg. beta) gram. 2. crtaju i sl. aluvionog prava. redni broj 13. alterum tantum (lat. svetlost (titula). altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu upravlja ljubavlju prema bližnjima. ići od altiora (alciora) ići napred. . aluminat. alterni-raju ća groznica povratna groznica. alterum tantum) još jednom toliko. prevoj (kvali-tativni. naziv po pronalazaču. alludere) smerati. alhemija (arap. aluminosus) stipsast. spisak izrañen alfabetskim redom. tiho zanimanje. mišljenja i delanja koji se upravlja obzirima na dobro svojih bližnjih. altes (fr. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci. ped. luna mesec) pristati leteli-com na Mesec. povećanje obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa zemlje i peska plavljenjem. gal-vanskim putem posrebrene novo srebro. al fresco po svežem) slik. metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i platine. aluzija (lat. ZO delova cinka i 10 delova nikla. up. altus visok. alhemija. alpha a. znak A1. . ako u jednom razredu ima više grupa. alternirati (lat. alumin (lat. alfitomantija (grč. up. dvostruko. odnosno jezgra atoma helijuma (alfa-čestice). alumneum. alunirati (lat. visost. nišaniti. med. 2. alumneum (nlat. docnije. početak. najmlañi slojevi Zemljine kore koji su postali nanosom. alhidada (arap. za merenje uglova. al fresko (ital. alfa-zraci v. alhimija. altist(a) (ital. alto) «uz. beta b) 1. aluvij(um) (lat. alfabetski red red slova kakav je u alfabetu. alfenid metalna smesa od 60 delova bakra. npr. suglasnički). mera) visinomer. osim ćirilskih i glagoljskih. slikano posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu. alciora (lat. Al-hamrah) „crvena kuća". menjenost. alting (dan. 1. alfa (grč. allusio. hemič aru Al-fenu. al-qimia) naziv za najstariju hemiju. kamate koje su se popele do visine glavnice. tvrñi od cinka a mekši od bakra. težiti za višim stvarima. aluvijalan (nlat. neizmeničnost u rasporedu časova izmeñu težih i lakših predmeta. alfa i omega (a. odmenjivati se. altus. alluvialis) nanosni. altiora) pl.

spojiti sa živom. potraživanje. amaterka. „one koje nemaju dojki". crna mrena u očima. amasirati (fr. inače jezik vlada-jućeg i najkulturnijeg etiopskog plemena. talisman. amabilmente) muz. iz ljubavi. popravka. srebrom i dr. amabilmente amabile.. amatrix) ljubiteljka. slitina. ambasada (fr. tj. predmet koji se daje na čuvanje. amaurosis zamračenje) med. sa kalijumom. amari&a (etiop. hrabro su branile svoju državu. gorka materija. fig. amendement) dodatak već gotovom zakonskom predlogu kojim se taj predlog dopunjuje ili popravlja. a manco) trg. poboljšavati. bakrom. predmet koji sujeverni ljudi nose stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla. amanšman (fr. ratobor-na žena. slepilo. amaurotičan (grč. spoj. amalgamirati. pribor za pakovanje. lat. amazonsko odelo sp. farž. nagomi-lati. v. tesno otopiti (u jedno). južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi zadržavaju svoju boju i kada se sasuše. diletant. kletvenik) poslanstvo. krivica tragičnih junaka. armagan. nagrada za pakovanje. Amadis de Gaule) lit. slep. poverenje. ambassade. junak jednog velikog starofrancuskog kruga priča. čuvanje. emmanchement) slik. ostava. taman) bolestan u očima. amandin (fr. amarella. amatija (grč. amalgamisati (arap. ambažura (fr. amaksofobija (grč. ataha kola. amartija (grč. alcak niskog rasta) nikakav čovek. bezbednost. amathia) neznanje. amballage) pakovanje. prilagoñavanje delova celini. amagazinirati (fr. predujam. malassein) v. amajlija (tur. amarantos neuvenljiv) bog. združiti. aldžamija (arap. fig. pisak na gornjem delu limenog duvačkog instrumenta. amara (lat. amatrice. . spajanje metala sa živom. amender) poboljšati. amabile (ital. nemogućnost žvakanja hrane. grč. a manko (ital. amalgam). ambactus sluga. predstavniš-tvo neke strane zemlje u jednoj državi. Amadis (fr. stapanje. čak i pravile upade u tuñe zemlje i vršile osvajanja. amalin (arap. amandine) bademov sapun. al-gami) velika muhamedanska bogomolja. žensko odelo za jahanje.) današnji zvanični državni jezik u Etiopiji.36 ambasad a alčak (tur. amans-amens) koji je zaljubl>en. phobos) med. amarus gorak) bog. ostaviti na čuvanje. malassein smekšati) hem. masaomai žvaćem) med. neobrazovanost. amazonke (grč. legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se nisu trpeli muškarci. nežno. bez. a-. natrijumom. amazezis (grč. amartia) grepšost. hamajlija. amabile) kuz. hamayli) amulet. ljupko. fig. amator koji voli) onaj koji se bavi nečim. amazon. a. dug. (ital. grč. v. amagazinaža (fr. mazos dojka. amalgam (arap. junak žena. tur. a-mauros mračan. tur. pun gorčine. amater (fr. Amazon) mit. amara) pl. bile su veoma ratoborne. hamal) nosač tereta. hamam) tursko kupatilo s parenjem. pakovarina. popraviti. amatrisa (fr. gorki lekovi. umilno. okrilje. amanet (tur. hammal. amarinum) hem. amarulentan (lat.ne. armagan grč. sem ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja ženskog stanovništva. malagma olakšavne sredstvo. ljubitelj. u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih instrumenata u kojem se ton stvara treperenjem usana. junak iz romana. amarant (grč. vrsta višnje koja se odlikuje svojom krupnoćom i nakiselim ukusom vina. nečistota. amarela (ital. amarulentus) gorak. naukom. upakivanje. emanet) preporuka. veštinom itd. ambalaža (fr. npr. gubitak. svetinja. hamartija. amalgamatio) hen. krasuljak. manjak. Amharaca. lat. malassein smekšati) hem. umetnošću. hamail. sliti živu sa drugim metalima (v. amorozo. nakupiti. junakinja. emmagasinage) smeštanje u magazin. varalica. budala je. Po priči. amans-amens (lat. predložiti izme-nu ili dopunu zakonskog predloga. strah od vožnje. taksa koja se plaća za ležarinu u magazinu. U ovome mitu sačuvani su tragovi koji ukazuju na postojanje država sa ginekokratskim režimom. emmagasiner) smeštati u magazin. amabilmente. zavet. fig. traženje preduj-ma. zlatom. amandman (fr. pobolj-šanje. zamračavanje vida. amasser) gomilati. njima je u detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše mogle rukovati lukom i strelom. amam (arap. prepredenjak. sa vladavi-nom majke i žene. stanište ambasadora. amazon (grč. smela jahačica. hammam. amalgamacija (nlat. amalgamirati (arap. lat. lopov. amazonsko odelo. legura žive sa drugim metalima. ljubavnik koji se ponaša kao vitez. embouchure) muz. npr. gorka sredstva. prijateljica umetnosti. slepoća. amorevole. Amazon) sp. amateur. muškobanja. amaurozis (grč. a ne profesionalno. lat. amandirati (fr. amarin (nlat. nagomilavati. sargija.

ambulatoria) ned. up.(lat. fig. onaj koji živi po načelu: pomozi bog. na sve četiri strane. amrel. molilac. simbol. otvor klanca ili tesnaca. ambon izbočenje na štitu) u pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred oltara. neosetllvost. predikaonica. pokretni. muz. ambulanza. ambulantia) med. božanski. emblema. ustanova gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne moraju da leže u postelji. ambroid (arap. amblijafija (grč. dvosmislica. sa koga se čitaju Sveto pismo (apostol i evanñelje). ambassadeur) poslanik najvišeg ranga. ambulans. ambo (lat. emblem. ambijent (lat. voj. amblem (grč. putem podmićivanja i sl. med.ambasado r 37 ameblirati ambasador (fr. amber. ambo oboje. v. potamniti. ambulantni bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u postelji. amb. fotografije na staklu koje štiti lak i druga fina staklena plo ča. valere vredeti) pst. ambrozija (grč. na soleji. ambijenat (lat. ambloma pobačaj) med. znamenje. svirali itd. prevući tamnom bojom. ambara) mirisna smola kojom na Istoku kade sobe i koju puše sa duvanom. opunomoćeni predstavnik jedne države kod druge države. dvostruka privlačnost. tur. embouchement) utok. ambrinirati (fr. pobacivanje. amblys. abortus. ravan hod konja. pisak na rogu. ambl (fr. fr. amvon simbolički predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa groba Hristovog. težiti za čim. amblosis pobačaj) med. oba. 6p6s vid. ambušman (fr. ambiciozan (lat. ambulanca. čaršije. nego dolaze na lečenje po potrebi. amblys tup. amblosko pobaciti) pl. ambrotipi pl. ambulanta. ambulantni (lat. propovedi i pomeni. pobačaj. ambitus (lat. sskr. ići za čim. kuću namestiti potrebnim stvarima. lice koje se bespravno bavi trgovačkim posredovanje!«. ops. pokretna ili poljska bolnica. ambire obilaziti. ambitiosus) častoljubiv. ambusta (lat. loqui govoriti) dvosmislen govor. grč. obadvo-jica. ambonoklast (grč. voj. amblotika (grč. grč. ambulans) trg. obgr-liti. ambloma. ustanova za pružaše prve i hitne pomoći. hrana višnjih bogova. ambiologija (lat. sskr. licemer. slavoljubiv. ambloma (grč. med. ambo) predmetak u složenicama sa značenjem: i jedan i drugi. slabost čula pipanja. težnja za nečim. izvrsno jelo. ambire) tražiti službu. amblozis. slavoljublje. usta topovske ili puščane cevi. nem. ambulanta pošta putujuća. ambitus) obilaženje. ambo oba) u tomboli: pogodak dva broja. natprirodan. eldos izgled) presovan ćilibar. 'anbar. provalija. ambyssos) bezdan. ljubav i mržnja) prema istoj osobi. naročito nedozvoljenim načinom. . embrasser) zagrliti. ponor. dvosmislica. ambi. 'anbar. poljubiti. ambirati (lat. ambilokvija (lat. fig. pokriven hodnik oko crkve. amoibe promena) zool. nestalan. amble) jax. okolina. opekotine. abortiva. logia) dvosmislen izraz. oboje. ambra (arap. nek-tar. ambitio) častoljublje. ambicija (lat. ambrasirati (fr. ambulant (lat. čovek koji se podjednako služi i desnom i levom rukom. ambon katedra. ambrozijski (grč. busija. ići) putujući. embrunir) slik. ambis (grč. stremljenje čemu. divan. mikroskopom vidljiva životinjice (jednoćelijski organizam) koja stalno menja svoj oblik. koji pripada bogovima. ambo oba. oko) med. ambulancija (ital. koji se dobiva u krupnim komadima tako što se veliki broj sitnih komada ćilibara pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi slije u jednu masu. valere vredeti) koji ima dvojaku vrednost. embleme) znak. slabovidost. licemerstvo. fig. obilaziti nekoga i moliti za mesto. ambidexteritas) dešnjaštvo u obe ruke. dulac. amvon (grč. ambigvitet (lat. dovesti izmeñu dve vatre. ambrosfa) kit. od pet. ambivalencija (lat. molitve. kružna putovanja. ambidekster (nlat. ambidexter) dešnjak u obe ruke. arće pipanje) med. Ambulanz) v. ameblirati (fr. ambiskada (fr. ušće (reke). ammeubler) kuću snabdeti nameštajem. ambara mirisna smola. ambusta. propast. ambrel(a) v. jelo koje daje besmrtnost. klasis lomljenje) protivnik crkvene muzike. bolesnička stanica. slab. ambulare hodati. ambulanta (lat. nego dolazi lekaru na lečenje. ambulare hodati. traženje čega. opaliti) pl. ambivalentan (lat. ambiens) onaj koji obilazi i moli za mesto ili rad. isto-vremena pojava duševnih osećanja (npr. amebv (grč. amburere ogoreti. podjednaka sposobnost u služenju desnom i levom rukom. ambliopija (grč. embuscade) zaseda. železnička pošta. opticaj. opkoljava-ti) sredina. ambideksteritet (nlat. jelo koje okrepljuje. fig. ambo oboje. ambrosis) bogovski. u istom redu jedne tombolske karte. obeležje. celivati. društvo u kome neko živi i radi. amblozis (grč. ambiguitas) dvosmislenost. sredstva za izazivanje pobačaja. ambulatorija (lat..

manfa) ned. amizantan (fr. redni broj 95. vrsta lubenice. amerikanizirati (fr. hemijski elemenat. nesrazmeran. ametričan (grč. organsko jedinjenje SvN10O5. zajedni čki naziv za kratkovidnost i dalekovidnost oka. god. metabole) biol. nejednakost. amikabili mode (lat. amen) v. amoibe promena) koji potiče od amebe. amentia simplex) med. ili mnogogubo toga. opšti naziv za derivate amonijaka koji nastaju zamenom atoma vodonika organskim radikalima. nenau č an. melior bolji. izostajanje ženskog mesečnog pranja. . potajno. atomska masa 243. a-. a-. organske kiseline koje nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje belančevina u varenju. opšta duševne slabost. oko) med. amikalan (lat. amelioratio) pobolj-šanje. nesrazmernost. americaine) otvorena kola na č etiri to č ka. bresaka. razvitak insekata u kome mlade jedinke u potpunosti liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve vidljive znake preobražaja. glikozid u gorkom bedemu. amigdalitis (grč. amygdalon badem) bademova gorčina. a-. men. amida) hen. amenomanija (grč. a-metron. razono ñavati. amenija (grč. amiloidva degeneracija med. ametist (grč. nazvane po tome što je najpre vi ñ eno kod ameba. jezgru šljiva. skrob. reč kojom su stari Egipćani nazivali podzemni svet. jednostavna. lekovi koji sadrže u sebi skrob. amonijak čiji je vodonik zamenila kiselina. zemljišta. amenija. ametropija (grč. americaniser) poame-ri čiti. zapaljenje krajnika. amiloidna degeneracija. amin (hebr. znak At. a-. igra č ka. mfmesis podražavanje) med. na lep na č in. delimično ludilo. pripada grupi trans-urana. a-mfmetos) nepodražljiv. duševni poremećaj kod žena kao posledica izostajanja mese čnog pranja. planu. amuser) zabavljati. amencija senilis (nlat. jetre. popravljanje. v. amilacea (nlat. amid (nlat. prouzrokovan amebama. amenorea. amentia partialis) ned. naglo ludilo. a-. naro č ito slezine. farn. amimetičan (grč. vrsta vinove loze. koji usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje svojih funkcija. metabole promena. ametabolni insekti zool. 2. a-. grč. amylon) hen. amentia activa) med. amylacea) pl. amencija (lat. poboljšavanje. amygdale badem) med. preobražaj) koji se ne menja. amicus prijatelj. otrovan. prijateljski sporazum. amebni (grč. amigdalin (grč. poboljšavati. unutarnji glavni sastojak zrnca skrobnog brašna. vrsta platna. amencija aktiva (nlat. amylon skrob) hen. insekti koji nisu podložni metamorfozi. amusant) zabavan. a-methodikćs) koji nije ra-ñen po jednom utvrñenom redu. amimija (grč. 1. ameliorirati (lat. amelioracija (nlat. amen. ametabolija (grč. zanimljiv. amizeta (fr. a-methystos) pl. sredstva koja spre čavaju pijanstvo. a-. amiloza (grč. ametabolan (grč. tuha sluz) ned.ne. vrsta lakog poljskog topa. nepromenljiv. amen (hebr. amizirati (fr. ametaboličan (grč. zanimati. kretanje ćelija u čovečjem telu pomoću pseudopoda. nepravilan. neophodne su za izgradnju organizma i za normalne životne procese. koji nije podložan metamorfozi. metabole ) biol. a-methodikos) onaj koji radi bez reda i nenau č no. a. med. prijateljska nagodba. štirak. bubrega i creva. poameri čavati. amentes cit. amencija simpleks (lat. razonodan. amusette) zabavica. fr. amenorea (grč. ošljar. a-. ameliorer) poboljšati. v.amebni 38 aminokiseline ametodičan (grč. razonoda. a-metrfa) neravnomernost. doterivanje. kajsija. osobenosti engleskog jezika kojim se govori u Americi. methystos koji dejstvuje protiv pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amencija okulta (nlat. amerikav (fr. mana oka u prelamanju svetlosti. ops vid. curim) med. americij(um) hem. voj. koji je bez reda i na č ela. ametodist (grč. nepromenljiv. 3. bez. amicalis) prijateljski. ned. trešanja. popraviti (zemljište). amiksija (grč. amicabilis compositio) prav. ameboidno kretanje zool. otuda: reći amin privesti kraju. nejednak. amin. amerikanizmi pl. amidin (nlat. amikabilis kompozicio (lat. skupljanje belanč evine izmeñ u ćelija svih organa. men. nedostatak (ili: nemanje) sluzi. završiti. nepravilnost. amylum. amida) hen. skrobno brašno. ametista (grč. prijatan. skriveno ludilo. vrsta košnice ameri čkog tipa. amentia) med. amicabili modo) na prijateljski na č in. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih od mozga. imanja. aminokiseline hen. amencija parcialis (nlat. amilum (lat. ametrija (grč. uveseljavati. npr. amentia occulta) med. staračka slaboumnost. amivi hem. drugarski. ludilo. a-metrfa) neravnomeran. men mesec) ned. amentia senilis) med. amerikanka agr. vepggački napravljen 1946. amen) tako neka bude! reč kojom se obično završavaju molitve. rheo tečem.

amnion (grč. amortisatio) l. vrh. zaljubljeni. lat. poprašlja č . amynteria) pl. slikanje debelim slojem boja. odbranjujem. atupb branim. amorfan (grč. bezobličnost. 2. v. glavno božanstvo starih Egip ćana. amiotrofija (grč. amortizacija. amnionova voda. amnos) med. amortisare) tehn. amonium) hem. 3. amortisare) 1. amortisare) v. trovanje krvi amonijakom. amor ljubav) v. amoriti (lat. ljubavnik. kristalan. supr. potpraši-vati (pušku). amitoza (grč. koja je dobila ime po eg. amortirati (fr. a-morphos) bezobličnost. amytto param. . Amor (lat. veoma nežna i providna maramica od ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji ovoj oko za č etka u materici. koje odbacuje dotadanji moral). a-. nakaznost. v. poste-peni otpis vrednosti investirane imovine. amorevole (ital. 2. morphe oblik) bezobličan. poput ovnujskih rogova savijene okamenotine jedne izumrle vrste glavonožaca. barut za poprašivanje. haima krv) med. otuñ enje nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i predavanje crkvi („mrtvoj ruci"). bogu Amon-u). kao sastavni deo nišadora i dr. lekovi koji služe za predohranu. nlat. v. veoma teška i neizlečiva dečja bolest. amortizer. amortizman (fr. nastavak -ites. Amon. vraćati neki dug postepeno. amirante (tl. amok (mal. amenesteo zaboraviti) pomilovati. min. amitotič an (grč. amnikolist(a) (lat. amnestia zaboravljanje) prav. amoroso) l. amytto param. zaštitna sredstva. amniona. morphe) bezobličnost. kristalnost. empatement) slik. gr č . amor vincit omnija (lat. amca) stric. amoriti. amoralizam (lat. salammoniacus) hem. amnicola) stanovnik pokraj reke. potprašiti. 2. amortir) v. nlat. amorfija (grč. Amon. deda. amica. 2. amoniti (hebr. amnestike) sposobnost ili veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i uspomena. sprava za ublažavanje potresa (obično kod motornih vozila). amorozo (ital. ljutog i neprijatnog mirisa koji izaziva suze. dugotrajan ili stalan. ljubav je jača od svega. bezbojan gas. amirante) vrhovni zapovednik suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. kao posledica teških promena u rtenja čnoj moždini. složenih jedinjenja. Amon (hebr. slike malih bogova ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate dečice zabavljene raznim poslovima. amoralan (lat. amore (fr. bezmora-lan. kod koga postoji amitoza. amidža (tur. trophe ishrana) med. amabile. staviti kapelu. amortizirati (nlat. vab (za divljač). amoreti (ital. amonij(um) (lat. amortizirati. otrovan i nagriza kožu (naziv po Amoniji. Ammon) kit. izgubljenu hartiju od vrednosti ili dokument sudskim putem oglasiti nevažećim. amortizacija (nlat. koje su predstavljali sa ovnujskim rogovima. gubljenje. amnezija (grč. supr. amorevole) muz. amortirati. amor cer) metnuti mamac. a-. Amon. radosti i šale kod starih Rimljana (odgovara grčkom Erosu). amissio) gubitak. ampatman (fr. starac. med. nekristalisan. nekristalnost. bezobličan. fig. amnestirati (grč. sudski postupak kojim se izgubljene hartije od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za nevažeće (mortifikacija). ljubav. ammoniakćn. 4. amortizovati (nlat. kap-sla za paljenje mina. a-. amortizman. simbol stvarala č ke snage i ra ñ anja. bog ljubavi. zapaljenje vodenja-č e. jedinjenje azota i vodonika. min. naro č ito državnih zajmo-va. ukras na vrhu grañ evine. up. amoretti) št. jedinjenje azota i vodonika. postepeno. Atog) mit. prodati ili ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci"). 3. direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j ćeliji. amnos jagnje) med. amnestika (grč. amabile. a-. mamiti. zupčasta ivica zida. oprostiti kaznu. amorfizam (grč. delimi čan ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. mos. amor vincit omnia) posl. ljubav sve pobeñuje. grañ. amoniemija (grč. amortizator (lat. koju odvaja od za č etka tzv. moriš) fil.) neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih uro ñ enika koje se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne. oblast u Libiji. cornu Ammonis Amonov rog) geol. otplaći-vati. ammoniakon amonijak. kratkotrajan. amortissement) l. amnitis (grč. a-mos. fig. mys mišić. predati zaboravu krivicu. mnesis sećanje) med. koji ne zna za moral. muz. vodenjača. amoreti. po zakonom utvrñ enom planu izvoñ eno vra ć anje duga. amortizirati. grč. nakazan. vabiti. moriš običaj) koji je bez morala. amonijak (grč. bezmoralnost (ovako je nema č ki filozof Ni č e nazvao svoje etičko shvatanje. amorsirati (fr. razdirem) biol. razdirem) biol. amnestija (grč. emisija (lat. nakaznost. a-. amorce) mamac.aminterije 39 ampatma n aminterije (grč. predavanje zaboravu neke krivice i potpun oproštaj kazne koju ta krivica povlači.

uveličavajući. obuhvatan. fiz. teh. amphibios. amploaje (fr. niži činovnik. dvojak. ampir-stilstkl francuske umetnosti za vreme Napoleone I. amper fiz. okolo. jedinica za merenje jačine električne struje. ambrel. a svet ne postoji. staklo električne sijalice. amplifikativan (nlat. onaj koji se bavi prou čavanjem amfibija. matemati č aru i fizi č aru A. Hthos kamen) pl. žustriti se. šteta na brodu. amplificare) proširiti. ombrello) računi štit od kiše i sunca. proširivano. amplijacija (lat. sa svih strana. . amfibije (grč. ampelurgija (grč. nadute. prolazna ljubav. bios život) aaij. fig. koji je bez smisla i osećanja za ono što je umetničko i lepo. a-. lat. ulje. galvanometar čija ska-zaljka neposredno. npr. amfiblestroida (grč. koji je podražavao staru rimsku umetnost iz doba careva. ampermetar (fr. prevrtljiv. koji uveličava. empire) carstvo. te tako sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo i na vodu. amfi (grč. amplektivan (vlat. spaljenih i uopšte neizleči-vih delova tela. up. razrada. ret. otimanje. ampelurnfa) vinogradar-stvo. logfa) nauka o amfibijama. šira obrada. ampirans (fr. potpuno i nasilno odvajanje jednog dela od neke celine. za razliku od superlativa. vodozemci. meteor. izrada nekog akta u du-plikatu radi bolje sigurnosti. mrežnjača oka. amplectivus) koji obuhvata. proširenje. oteti. amplifikovati (lat. zauzimanje. luk na horizontu izmeñu izlaska i zalaska sunca. logos) zool. graphia) nauka o vrstama vinove loze i grožña. amuzičan (grč. empirance) trg. amureta (fr. amfibiolog (grč. pojačavanje. ampule (lat. fig. amuletum) amajlija. a svet je samo treperenje. oko. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini delovi. ampliativus. ampulla bočica) ispupčena. kalfa. razvijati. prostranost. uveličati. shvatanje po kome samo bog postoji. odvojiti. zapaljenje mrežnjače oka. razmetanje. crkve--ni sud u kome se drži vino i voda za pričešćivanje (u katoličkoj crkvi). ljubav bez strasti. odsecanje ranjenih. popuštanje ili pogoršavanje kvaliteta robe. avion snabdeven i točkovima i čamcima. odgañanje sudskog procesa o čijem se predmetu još ne može doneti presuda. koji proširuje. širina) geogr. amfibije. bokasta bočica za mast. ampliare povećati. amusia) koji ne uživa ljubav muza. na jednoj skali. opširno izlagati. ampullae) pl. amphi) predl. emporter) voj. najvišeg stepena. inat. unaokolo. potpuno odvajanje. proširiva™. amputacija (lat. amplifikacija (lat. ri-srditi se. vinograd. izložiti. otcepiti. belilo. amplificativus) proširivan. obično na vratu. ampir (fr. amphi. tehnički istrument za merenje jačine električne struje. grč. osvajanje. razviti. amuzija (grč. kišobran. fig. najveća razlika u vazdušnom pritisku. osvojiti. bombaste reči. ambrela. amusfa) nenaklonost muza. zauzeti. oskudica u smislu i osećanju za ono što je umetničko i lepo. anportirati se. amportirati (fr. pomoćnik. ampliare proširiti) širenje. amphibios. zool. nameštenih. amulet (lat. način izražavanja nadugačko i naširoko. igra toga duha. proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva ili neke osobine. bog je apsolutni duh. amphiblestron mreža) ned. amrel. Amperu (1775— 1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva pravolinijska paralelna pro-vodnika na meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu njih silu 2 H10"' njutna. metron mera) fiz. bokasto proširenje na cevkastim organi-ma.ampelografija 40 amfiblestroida ampelografija (grč. na po jednom kraju polukružnih kanala uva itd. prav. amputare odsedati) med. Ampere. amfibioliti (grč. na oba načina. employe) službenik. iscrpio govorničko izlaganje. amourette) mala. razvijanje. naročito francuska za vreme Napoleone I i Napoleone Š. amundizam (grč. emporter) voj. razgranja-vanje. ampelos čokot. predmet koji tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i svake druge nesreće. nazvana po slavnom franc. neobrazovanost. pokazuje broj ampera koji protiču kroz kalem žice. amportiranje (fr. nasilno odvojiti. suncobran. tj. amplificare) v. amputatio odsecanje) med. nepesnički. amfibijski (grč. zbog čega ga sujeverni ljudi nose stalno sa sobom. u složenicama: s obe strane. amphibios. amphiblestreides mre-žast) anat. odseći. razgranato. amplitude (lat. amrela (ital. ampule (lat. uvećati. planuti. amplitudo obimna veličina. ampli-ficirati. amputirati (lat. najveće udaljenje od ravnotežnog položaja. amphibios) vodozemski. amphibios koji žive na suvu i u vodi) pl. mundus svet) fil. amplijativ (lat. amfibiologija (grč. amfiblestroditis (grč. carevina. amplificirati (lat. amplificatio) proširi-vanje. amfibija (grč. razmrskanih. razgranavati. neobrazovan.. uveličavanje.

ana (grč. med. bog. ribolika morska životinja. amphi. amphoteros) hem. sumnjiv) min. ops oko) med. amphi. na. zgrada u kojoj su stari Rimljani prireñ ivali gladijator-ske predstave. amphi. amphideum) ned.) poet. amphi. vrsta minerala iz reda složenih silikata. ana-baptizo) pristalica ponovnog krštenja u zrelim godinama. groznica koja hvata svakog dana. ali svakim okom drukč ije. odgovara našem ne-. tru ćalo. amfisciji (grč. ap) u grč kim složenicama. polureljef-ni umetni č ki radovi. genesis rañanje) zool. dakle. dvosmislica. nemačkom il. amphi. meter mati) pl. ana baptistički. najprostiji kičmenjak. amfipatori (grč. anaglipti (grč. srca ni pravog mozga. amphflogos) sporan. a U Drugo prema jugu. oko. amfitomičan (grč. skia senka) pl. amphi-gignomai) zool. amfiteatralan (grč. amfigurist(a) (grč. amfiguri č an. teško disanje. amfo-terne tvorevina kol. amphi-theatron) polukružna pozornica. daje reči odrično značenje. amphibolfa) dvosmislenost. razvoju i obnavljanju tkiva. dvostruko gledanje. amfidiplopija (gr č. amfigeneza. amfipneuma (gr č . sinovi dveju matera a jednog oca. amphi. anabaza (gr č . latinskom in-. stene koje su postale i uticajem vode i uticajem vatre. razvijanje i ja č anje bolesti. amfimetori (grč. amphi. procesi prometa materije u toku kojih organizam izgrañ uje hemijske sastojke ćelija i tkiva pri rastenju. ili kretanje od mora prema unutrašnjosti zemlje. bog. v. gledaoci. amfimacer. zbrka re č i i pojmova. ispred samoglasnika. amfora (gr č . naročito: Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira Mlañeg protiv svoga brata.. meignymi mešam) biol. spolno množenje. amfoteran (grč. apa) predl. amfideum (nlat. anagnosma) štivo. koje su. gyrcs krug) prosi-panje reči uzalud. stalna groznica. amphi.amfibol 41 anagnozm a sedišta za gledaoce. amfimacer (grč. amphi. jer je njen prosti sastav pomogao da se mnogošta u složenom telu kič menjaka objasni. amphimakros) poet. amphilogia) spor. smetenjak. deca dvaju o č eva a jedne majke. dvojak. uz. spolno sjedinjavanje u obliku stapanja dveju različitih ćelija. anaglifi. diploos.. metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: kratak-dug-kratak (U—U). anagnozma (grč. anaglifi (grč. anabafno uzlazim) koji se penje. anabatičan (grč. amfibolija (grč. penjanje. um. koji ra ñ a plodom iznad i ispod zemlje. amfigonija. amšir (tur. veoma važna za nauku. amphi. anabaptist(a) (grč. oxys oštar) zool. amfigurija (grč. amfiboličan (grč. istovremeno i neptunskek pluton-ske. geogr. amfimiksis (grč. uzlaženje) iz nižih predela u viši. sa dva reza (nož).itd. sumnjiv. gyros) onaj koji govori bez repa i glave. pr. amfiteatar (grč. i lužni i kiseo. amfismila (grč. amphibrachys) poet. pneuma dah. fig. apa. otvor (ili: usta) materine. ana-baptfzo ponovo zaronjavam) verski pokret koji zahteva ponovno krštenje u zrelim godinama. amphi. slika i sl. amphfbolos dvosmislen. diploos dvostruk. prepirka. anabolizam (grč. ana-basis penjanje. velika nekoliko santimetara. stanovnici žarkog pojasa koji svoju senku u jedno godišnje doba bacaju prema severu. spajanje rasplodnih ćelija. bfos život) ponovno oživljavanje sasušenih ili promrzlih životinja. anagliptika (grč.(grč. amphi-theatron) koji je polukružna oblika i koji se stupnjevito penje. metrička trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—). amfoterna tela tela koja su i baze i kiseline u isto vreme. amfimakros. amphfbolos) dvosmislen. smile nož za sečenje i reskanje) nož sa dva reza. astma. protivrečnost. amfikarpičan (grč. slušaonica polukružna oblika koja li č i na stepenice i na kojoj su . disanje) med. amfibrah (grč. sipnja. atr ć ogeLj) kod starih Grka i Rimljana: ispup čen glineni krč ag sa uza-nim grlićem i dve drške u kome su držali vino. amfigonija (grč. koji raste. anabioza (grč. amphi. besmisleno brbljanje. amphi. amfimakros (grč. amphitomos) dvorez. od pravih kič menjaka razlikuje se po tome što nema koštanog ni hrskavi č avog skeleta. amfoterodiplopija (gr č. anaglypha) v. anabaptizam (grč. amfigeneza (grč. amfilogija (grč. anabole uzlazak. pater otac) pl. amfitropičan (grč.) šesti mesec u turskom kalendaru. anaglipti. dvostruko gledanje na oba oka. kretikus. do. po. zelene i crvenkaste boje i tvrd kao č elik. an. anaglypta) pl. amphoteros. amfilogičan (grč. v. uzvišeno mesto prema pozornici. uspon) biol. amfioks (grč. anaglyptike) veština ra-ñ enja reljefnih ili polureljefnih ukrasa. naro čito za anatomsku upotrebu. trćpos obrt) koji se obr ć e na obe strane. amfibol (gr č . duž. ops) med. koji napreduje. baljezgalo. anaba-tična groznica med. karpos plod) bog. kroz.

anakoluthon) gram. po ugledu na Anakreonta. anaerobe. anakampterija (grč. anaklastos prelomljen) ot. naslanjanje leñ ima. avagram (grč.) koji se odnosi na anu s. iskašljavanje. radi ponovnog otiska i umnožavanja. anaerobe (grč. anaerobionti (grč. ana-dosis) fiziol. reč napravljena premeštanjem slova druge reči različitog značenja. v. anakreontika (grč. uzdizanje duha apstraktnom razmišljanju i sl. diopgrika. med. nedostatak u pravilnosti rečenične konstrukcije koji nastaje usled iznenadne promene ili prekida naročito posle dužih umetnutih rečenica. anadema (grč. ponavljanje reči. nauka o odbijanju zvuka. alegorično značenje. rob je anagram od bor. v. anagoga (grč. ana-grapho napišem) sprava koja. koje se onda moraju po smislu dopuniti. naglašavanje. anakuza (grč. anakliza (grč. bai'no idem. anakufizma (grč. ana-koinćo saopštiti kome što ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor. aeg. ili usled izostavljanja reči. anagramma) najpre: obratno čitanje jedne ili više reči. anagraf (grč. udva-janje napada grozničnih bolesti. propis leka. za vreme službe. an-ago uzvodim) tajni smisao. anakojnoza (grč. anakuphisma dizanje. sredstvo za čišćenje grudi od sluzi. prijatelja) kao sastavni deo starogrčke drame. anakolutičan (grč. anadiploza (grč. dijadema. ap-. okrepljenje. aeg vazduh. gluvoća usled oboljenja slušnog živca. anakefaleoza (grč. anaklastika (grč. anagnorisis) ponovno prepoznavanje (roñaka. pri duvanju jakog vetra. anakoluthos) nepravilan. anakatabat (grč. ana-kephalaićo ponoviti u glavnim tačkama. anakolema (grč. alegorično tumačenje Biblije (up. anaktesis) med. udvostručiti) udvajanje. ana-dipldo udvojiti. čišćenje grudi od sluzi. analgezija (gr č. anadema) glavni ukras na kraljevoj glavi. dolazim) meteor. ana-kathafro) pl. ana-kampto) ont. analni otvor zadnji otvor creva. varenje. rekapitulacija. u starije hrišćanske vreme: oni koji su. mir od Rim. anakreontičari pl. an-ago) uzdizanje. ana-kalypto otkrivam) svečano skidanje vela sa mlade. anakatarzis (grč. svoñenje na nešto opštije ili duhovno. kratko ponavljanje nečega. tragični pesnici koji su svoja dela pisali samo za čitanje. anakruza (grč. čitali pojedine glave iz Sv. ap-. apa. anakolutija (grč. anakriza (grč. ana-kampto savijam. zool. anakolutija. ana-klfno nasloniti se) med. recept. zvuk). ana-gnostes) pl. anakamptičan (grč. katkada i frivolne pesmice. v. bezbolnost. probava. bfos život) pl. prestanak (ili: gubitak) osećanja bola. anagvosti (grč. anaka-tarti čna sredstva. čmarni. koji odbija (svetlost. s tematikom o prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi. nemanje veze) gram. ozdravljenje. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika. a ne za prikazivanje. ana-gnostes) pl. ana-kollao nalepiti) med. srazmerna podela sokova i hrane celom telu. zool. anakovda zool. anagogija (grč. obično pored crkava i manastira. mast za zaraš ć ivanje rana. analgetik (grč. poluležeći položaj bolesnika. nauka o dobijanju svetlosti. Anakreon) pesme ispeva-ne u duhu i stilu Anakreonta. akuo čujem) med. analgesia) med. bez veze. apa. sredstvo za ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola. najveća zmija tropske Amerike. sporazumevanje. anakolut (grč.anagnoriza 42 analgetik anagnoriza (grč. kašljanje krvlju. apa. anakolut. anakrusis) četr. anakamptika (grč. analgija. pevali ljupke. grupa nemačkih pesnika XVIII veka koji su. katoptrika. onda se ista tolika količina spušta iz visine k zemlji. anakrisis) ispitivanje. udaranje glasom na slog. prethodna istraga. prelamanje svetlosnih zrakova. anakalipterija (grč. uspostavljanje ravnoteže meñu slojevima vazduha: kada. med. avadoza (grč. ana-grapho) med. npr. ned. bfos život) pl. piše obratno. . kata odozgo dole. analan (lat. ana-klasis prelamanje) ont. inat. ana-kathafro očistim) med. sjediniti u celinu) združivanje u celinu. oduševljenje. anagogija). anakoluthia nedostatak u vezi. nauka o prelamanju svetlosnih zrakova. ret. zagonetka koja se sastoji u tome što se slova jedne reči napišu različitim redom. bacanje krvi. obrazovani robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i Rimljana koji su služili kao čitači ili prodavači po boljim kućama. anakteza (grč. avaklaza (grč. ana-kampto) o d bojni. podizanje) telesna okretnost koja se stiče vežbanjem. anagrafa (grč. retorska figura koja se sastoji u tome što se naredna rečenica počinje rečima kojima je prethodna završena. neosetljivo«1. skrećem) sklonište za sirotinju. klice koje se mogu razvijati i raz-množavati tek kad im se otkloni kiseonik. pisma. ahust. anagnostici (grč. anakatartika (grč. algos bol) med. velika količina vazduha pojuri odozdo naviše.

ap-. dokaz (ili: zaklju č ak) na osnovu sli čnosti. istovr-snost. beta) onaj koji ne zna azbuku. prestanak rastenja i razvijanja. analogon) koji je u skladu sa nekim pravilom. podaci koje bole- analgija (grč. onaj deo polariskopa koji služi utvr ñ ivanju činjenice da je svetlost polarizovana (ogledalo. morfološki itd. anamnesis sećanje) fil. analepsija (grč. fizi č ke analogija delimi č na sličnost izmeñ u zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke druge oblasti pojava. jačanje. tipom. srodan. annales. analou rapgčlanjavam. odreñivanje sastojaka jednog tela po njihovoj težini. odgovaraju ći. nepogrešan. razrešavam) koji se zasniva na metoda analize. hranim. analepsis. analysator) fiz. ana-lyo) rastaviti. analogia juriš) sličnost pravna. slično (ili: odgovaraju će) stanje. reč jednog jezika koja. an-amartetos) bezgrešan. logi č na analiza razlaganje pojma u njegove oznake. analysis) raščlanjavanje. v. raš članjavati. razlaganje celine na njene delove. istovetnost ili saglasnost u osobinama i odnosima. koji odgovara nekom zakonu. sravniti. analogon (grč. koji se odnosi na analitiku. oporavljanje. analitički jezici IKKð. analogon racionis (nlat. analambano podižem. npr. analogon sličan. elementarna logika koja se bavi pojmovima. analdija (grč. nepismen. koji se bavi razglabanjem. analist(a). odreñ ivanje sastojaka nekog tela. nepogrešnost. odgovara re č i drugog jezika.. analogfa) predstavnici pravca u klasi čnoj filologiji koji su analogiju smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva podudarnost izmeñu misli i govora. analogija (grč. sa njime je identično vezan. saglasan. analogismos) fil. analfabetizam (grč. neznalica. analogizirati (grč. etimološki. analog (gr č. avalhtika (grč. analizirati. nauka o popravljanju zdravlja. koji raš članjava. apa-Gub) 2. semantički. tj. letopisi. ap-. ocena. annus godina) pl. odabrana štiva. jačam) med. sredstva za ja č anje i okrepljenje. analize (grč. okrepljuju ći. aldafno potpomažem. supr. analogon) sličan ili odgovarajući predmet (ili: dogañaj). analogfa) sličnost. supr. ocenjivanje. mit dem Messer — analitički oblik). anamartezija (gr č. analogisti (grč. odgovarajući.) nepismenost. sudovima i zaklju č cima. obrascem. osvežavaju ći. ned. algos bol. analogija jurio (nlat. razlagati. odgovaraju ći) lingv. koji ne zna ni čitati ni pisati.analpca 43 anamnez a č lanjavanjem na sastavne delove (misli. ana-logizomai) uporedi-ti. zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o pojedinačnom ili posebnom kao sli č nom. sintetičan. podoban. tj. ozdravljenje.članjavanjem na prostije stavove već dokazane ili kao istinite prihvaćene. podoban. dokazivati ili zaklju čivati na osnovu sličnosti. analogizam (gr č. tipu ili obrascu. oblicima sastavljenim od više reči (npr. uspostavljam) ned. saglasnost sa pravnim načelima. istovrsan. letopisima. pravilu. rapgčlaniti. avalekta (grč. analisati (grč. razglabati nešto (u njegove najmanje sastavne delove). analgezija. letopisac. analistika (fr. ap-. ra-zložiti. tj. avali (lat. ana-lyo) v. analekta) pl. annales) l. anamartetičan (grč. zaklju č ak po analogiji log. koji je postao putem analize. polari-zator. analiti čan sud onaj koji se osniva na tome što se subjektu pridaje predikat koji se u njemu već nalazi. analeptikos) osvežavan. analogan (grč. raš- . avalist(a) (grč.). ispitivati potanko. okrepan. kvanti-tativna analiza hek. analogos) sličan. analitičar (grč. sinteza. zakržljavanje. anamneza (grč. sličan. prikaz. analytikos) filozof. analitična defini-cija odreñivanje pojma pomo ću njegovog najbližeg roda i njegove specifične razlike. razglaban. analfabet (grč. nožem — sintetički oblik i nem. alpha. analizirati (grč. moderna analiza rešavanje problema svo ñ enjem njihovim na jedna čine. analitičan (grč. an-amartesfa) bezgrešnost. srpskohrv. koji razgla-ba. Platonovo učenje po kojem je duša preegzistova-la. med. Nikolova prizma). što je u skladu sa razumom. suda u njegove delove. analeptičan (grč. sravnjivati. analistique) rad na analima. stara analiza dokazivanje nekog stava raš. razglabanje. analeptika (grč. koja doprinosi da se te dve oblasti uzajamno objašnjavaju (Maksvel). analytikos) raščlanjavan. veština i metoda raš članjavanje misli i pojmova u njihove sastavne delove. analogon rationis) nešto što odgovara razumu. uporeñ ivati. analizator (lat. ranije postojala u čistom stanju i tu stekla svoje ideje. analitički (grč. sva su tela rasprostrta. tela itd. mat. analitičar. ned. godišnjaci. 2. psi-hološka analiza razglabanje jedne predstave u njene elemente. v. rasta-vljati. analist(a) (lat. up. analytike) teorija analize.) ned. analitič kim oblicima. kvalitativna analiza hek. koji se osniva na analizi. ana-lambano) l. jezici u kojima se odnosi jedne reči prema drugim delovima u re č enici izražavaju u najveć em broju slu čajeva tzv. analogič an (gr č. ispitati. hemi-č ar i dr. pisac godišnjaka. pl.

med. anantapddoton nedovršena rečenica) ret. izopačena oblika. anandričan (grč. bog. an-andros) koji je bez muškosti. fiz. sruši postojeći poredak i zavede stanje potpunog bezvlašća. anarhički (grč. penjanje sokova. ana-plasso preobrazim. anaptiza (grč. anaplazis (grč. kukavi č luk. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih delova i stvaranje. ap-. ned. anamorfičan (grč. plašljiv. dolazi usled uzetosti miši ć a za govor (jezika. usana. anaprozelit (grč. anaplastika (gr č. haoti č an. anarchia) bezvlašće. razvoj) lingv. anarhičan. anarhizam (grč. neorganizovan. anapetes raširen. arthron) 2. kada bolesnik govori potpuno nerazumljivo. up. anartrija (grč. bez ikakvih obzira. po dijeti. apa. plašljivost. anapetija (grč. anarhija (grč. koji je ponovo zadobijen za nešto. osnivači su Prudon. nedisciplinovan. anankofagija (grč. anamorfoza (grč. anarhičan. južnoameri č ka biljka sa veoma ukusnim i mirisnim plodom težine 3—4 kg.). čovek koji ide za tim da svim mogućim sredstvima. ja č anje pam ćenja. nemuževnost. ana-mimnesko sećam se) koji se tiče sećanja. prećutkivanje završne rečenice. ana-pler66 ispunim) pl. an arijer (fr. snik daje lekaru o ranijem stanju svog zdravlja pre sadašnje bolesti. anamnestična sredstva med. pamćenju. odušak.ñen. . duboko disanje. disharmonija. naopak. aiantičan (grč. grla. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi mesto prvi i sl. anandrija (grč. an-apto obesim) utučenost. ana-plerćo ispunim) koji pomaže naknadno rastenje. preinačenje) preobražaj. discipline. organizovane politi čke borbe. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka (npr. čovek koji je toliko ugojen da mu se više ne razaznaju zglobovi. po optičkim zakonima unakaženo nacrtane slika nekog predmeta. v. koji nema prašnič-kih niti. ostrag. an-andria) nemuškost. morphe oblik) izokrenut. plastična hirurgija. naročito krvi. prema gornjim delovima tela. ana-neosis) podmlañivanje. lekovi za ja č anje pam ć enja. nedostatak (ili: nemanje) udova. charmom'a) kuz. natrag. — vide ć eš šta ć e ti biti. apa. 1. koji pripada sećanju. anapest (grč. anartrija (grč. ap-. an-anthes) bog. bez voće) pristalica mišljenja da je potrebno srušiti postojeći državni i društveni poredak. potpun nered.: Ako li ne učiniš. malograñanska teorija za koju je karakteristi č ne svako poricanje države i koja u svom konceptu revolucije negira stadijum diktature proletarijata. ždrela. anamorfotičan. iskašljavanje. sredstva koja se upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. marksizmu neprijateljska. veština se ć anja i pam ć enja. anarea (grč. iza le ñ a. ana-ptyo ispljujem) med. ananke nužnost. anarmonija (grč. arche vlast) bezvlaće. lica kao posledica moždane kaplje. anarhi č ki anavlerotika (grč. pokrivanje i uklanjanje raznih telesnih nedostataka hirurškim putem. proselytos) onaj koji je ponovo obraćen u veru. anartros (grč. phagein jesti) med. anamnestika (grč. bez cveta. popravljanje oštećenih delova tela hirurškim putem. anaplerotičan (grč. arche) koji se odnosi na anarhiju. nepriznavanje autoriteta. arthron) bezudnik. ap. nesre. anaptyksis razvitak. apa. anarhističan. ispljuvanje. preobražavanje. stanje društva u kome potpuno prestaje vlada zakona i svakog autoriteta. anarhistički v. unazad. koji dopunjuje. anapleroza (grč. nenormalno preobražavanje usled izopačenja ili promene u navici biljke. anarhičan. izbacivanje sluzi.anamnestika 44 anarhi čan. nakazan. anamnesis sećanje) fil. anaplastična sredstva med. veština nameštanja slomljenih ili uganutih kostiju. an-archos bez poglavara. uobli čim) med. koji ne cveta. en arriere) nazad. Bakunjin i Stirner. anapneusis) med. zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova tela i udova. anamorfotičan v. bog. anarroia) med. ap-. sredstva koja pomažu disanje. anarhista) (gr č . arthron ud) med. samovolja. reda. u odsustvu. zbog čega se zove i anti-daktilos. progresivne i bulbarne paralize). anapaistos) metrička stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: ii —. anamnestičan (grč. ili odbijanjem od pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza). ananeozija (grč. obrnut daktil. povećane disartrija. ananassa sativa) vot. anapnoična sredstva. ana-morphosis preobražaj. zamenjuje. fig. nameštanje slomljenih kostiju. apa. anapnoika (grč. bezvlaš će. proširenost krvnih sudova. i rukovo-deće uloge proleterske partije. uzimanje hrane po propisu. pogruženost. odmor. apa-rpeb) pl. iske-žen. ana-plasso preobrazim) med. npr. ali tako da izgleda onako kakva treba da je kad se gleda sa izvesne tačke (optička anamorfoza). ananas (nlat. anantapodoton (grč. anaplerosis) dopunjavanje. med. plastična hirurgija. rastenje mesa. anaptoza (grč. otvoren) ned. anapneuzija (grč. anaptiksis (grč. anamorfičan.

raščlanjavati. npr. ozdravljenje. ana-tribo trljam. anatom (grč. stoma) pl. uskrsnuće. anatreza (grč. anatomirati (grč. anatomirati. spojnica koja vezuje dva krvna suda ili dva živca. anarchla bezvlašće. stoma) med. trepanacija. u Makedoniji. up. i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše država i pravo. anarhoidan (grč. hi-rurgijska ili primenjena anatomija ona koja proučava pojedine delove tela i njihov raspored. anastaza (grč. apa. . ustajanje iz bolesni čke postelje. tj. ujediniti. isklju čiti iz crkve. pr. npr. nlat. spojiti. prvi teoretičar bio je Maks Štirner (1806—1856). uporedna anatomija ona koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa telom životinje. syndikos zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-sti čki pravac u meñunarodnom sindikal-nom pokretu prema kome radnici treba da se bore samo za poboljšanje svog položaja bez u č eš ć a u politi č koj borbi. obrt) ret. anastatikć s) koji odvodi ono što je nezdravo. med. apa. anathematizo) prokleti. stezanje želuca. anatripti č na sredstva. fotografski objektiv od naročito kombinovanog so č iva koji daje slike koje sve do ivica pokazuju veliku oštrinu. apa. ušća. tip. fig. telegrafska. otvaranje bušenjem. č ešanje kože. tokizo dajem pod kamatu. ana-tribo) med. jako povrać anje. anatole istok) istočni. anasonlija (nlat. prenosan. apa. anatrepsis (grč. menjanje mesta rečima. anatomizirati (grč. ana-stello suzbijam) pl. anatematizirati. anatocistički. a-. oštrovid. koje se dešavaju na telesnim organima pri raznim oboljenjima. ana-stello) koji zaustavlja krv. anastomizirati (grč. koji obnavlja. anastaltičan (grč. ana-temno rasecam) para-ti. anastigmat (grč. lečenje trljanjem. radi mirisa. bakroreza. umnožavanje. prevrtanje želuca. anastomoza (grč. gr č želuca. ana-spao izvlačiti) med. anastaltika (grč. „drugi neki čovek". anatomikos koji raseca) naučnik koji se bavi anatomijom (stručnjak u anatomiji). uglavničenje interesa. anasarka (grč. anaspazis (grč. . koji podmlañuje. med. seismos trus. med. anatripsis (gr č . archos. neka je proklet! anatematizirati (grč. biljka iz porodice štitara. anatriptika (grč. anastrophe) ret. anason (nlat. anarhoindividualizam (grč. 2. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim odricanjem. prevrtanje.isključenje iz crkve. 1. proučavati u tančine. individuum jedinka) pokret u okviru anarhizma koji razvija tezu o otu ñ enju č oveka i društva. arche. stigma) opt. med. apa. anfstemi. anastasis ustajanje) uskrsavanje. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju velika vertikalne pomeranja tla. anaseizam (grč. baciti prokletstvo na koga ili što. sredstva za zaustavljanje krvi. a-. podrigivanje.anarhoidan 45 anatropa anastomotika (grč. med. zemljotres) geol. anatomia rasecanje) nauka koja se bavi prouč avanjem sastava sklopa tela »sivih bi ća. anastrofa (grč. stigma tačka) ont. anatripsologija (grč. protivprirodno otvaranje krajnjih delova krvnih sudova. ana-triptica pl. anatomija (grč. anatolijski (grč. naročito rakiju (anasonlija). patološka anatomija ona koja proučava sve promene. anatresis) med. prenosim. preklinjanje. spremanje novog izdanja neke knjige time što se prefotografiše ranije štampali tekst. oporavljenje (ili: o jačanje) pomoću hrane. anaspazis. čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju kod nas. izvrtanje materice i mokraćne bešike. naplaćivanje interesa na interes. stćma usta) sastaviti otvore. zelenašim) prav. med. kožna vodena bolest. prenop!enje. rastavlja-ti na sastavne delove. fig. izvrtanje reči. osušen plod ana-sona. anisum) rakija u koju je pomešan. logia) nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu. anarhosindikalizam (grč. anatimijaza (grč. pomoću prefotografisanja ranije štampanog teksta pripremljen za novo izdanje knjige. oporavljenje (rekonvalescencija). anastatičan (grč. koji je bez poreme ć aja u oštrini vida. anatemisati v. sredstva za otvaranje zapušenih ušć a krvnih sudova i dr. ana-trope preokret. životinja i biljaka. istočnjački. anisum) bog." ana-temno rasecam) v. ana-trepho) med. ana-spao) med. koji zasušuje ranu. apa. anathema) prokletstvo. kletva. njegovo „ja" shvaćeno je kao sebično i izolovano. ana-tribo trljam) med. v. sredstva za trljanje. sarx meso) ned. mesto „neki drugi čovek". trljanje udova. do sitnica. lat. kao začin za hleb i opojna pi ća. anatema esto (lat. anatropa (grč. anastigmatičan (grč. crkve-no progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili stvari. apa. anathema esto). anatema (grč. eiods izgled) sli č an bezvlaš ć u (anarhiji). veština rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog ispitivanja. anaspazmija. anatomizirati. anaspazmija (grč. koji daje punu oštrinu slike. okretanje. trljanjem. ned. razuñivati. ana-thymfasis) isparavanje. anatocizam (grč. pa nije imao mnogo pristalica sem u SAD. dimljenje.

anafora (grč. angiopatija (grč. opis krvnih sudova. topovi u Kosovskoj bici. uzan) med. pektoralna angina. obvezati na besplatan rad za državu. angiosarkom (grč. vrsta ženskog ogrtača. pega ili izraštaj na koži ili sluzokoži usled nenormal-nog namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih sudova. stenos tesan. . zastarelost. . zanemarivanje onoga što odgovara duhu i prilikama vremena. angiografija. akgiostenoza (gr č . angioneuroza (grč . jedno na drugo. uplesti se u borbu. anachronismos) pogreška u računanju vremena. navesti. anachorćtes) čovek koji se povukao od sveta. angeion. anafilaksija (grč. grub vuneni serž. upustiti se u nepggo. sperma seme) bot. angažirati. angeion sud. angiospasmus (grč. ap-. „iznošenje spreda". npr. anvelopa (fr. redovna dužnost. temo zatežem) koji je u vezi sa zategnutopg ć u krvnih sudova.angelos anñeo) bot. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem. stezanje grudi. npr. an-aphroditos) med. davanje u zalog. sužavanje (ili: stešnjavanje) krvnih sudova. angejologija. anñeoski koren. datuma. mag. voj. en bloc) naveliko. v. najmljivanje. obe ć ati.) protiv volje sopstvenika u službu državi. voj. zapleten u borbu. opasan rak krvnih sudova. med. brodova i dr. angeion sud. anahronizam (grč. angarijapija (nlat. anaphonesis) med. odsekom. instrumeng slič an gitari. antologija (grč. skrivenosemenjače. neosetljivost (ili: smanjena osetljivost) kože. angarija (lat. engager) obavezan. anafrodizijaka (grč. angažovan (fr. engager) obavezati. voj. angeion. skloniti koga našto. služba. npr. založiti se. kola. npr. neispunjene. angažman (fr. ektasis pastezanje) med. omot. enveloppe) zavoj. angeion. angariatio) upotreba privatnih stvari (kola. uzeti u službu. angiitis (grč. zalaganje. nauka o krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u č ove č jem telu. sredstva za otklanjanje i spre čavanje spolnog nagona i prohteva. logia nauka) fiziol. vremenska poremećenost. neko pla ć anje itd. kuz. angeion. aphrodisfa ljubavno uživanje) med. stupanje u službu. ned. angiom (grč. nisko utvrñeno. ap-. koji je uzet u službu. obaveza. pustiti se. opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih sudova. anahoretski. obaveznost. blanko žiro. pr. nesavremenost. pl. karp6s plod) bot. angina (lat. an blan (fr. en blanc) trg. jedan registar na orguljama. najmiti. angažirati se zauzeti se. angeion. postajanje organizma preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju belan čevine koja mu je ranije ve ć jednom bila ubrizgana. angelika (grč. inversus) naličje. otvoreno. vežbanje i ja č anje plu ć a i govornik organa glasnim govorenjem i pevanjem. po-buditi. anaforeza v. anahoret(a) (grč. anaphora) poet. zaštićavanje) ned. ćutu-re. stesniti) med. neispisano mesto za cifre na nov č anim uputnicama. poslanik drugog reda. obavezati obe ć anjem. nepomična kriva na koju neka ravna pomi čna kriva u svojoj ravni ostaje stalno darka (tangenta). engagement) obvezivanje. zalagati se (za kota ili što). plod zatvoren u plodište i biljka sa takvim plodom. anafrodit (grč. epifora). angiospermije (gr č. koji se obećao. čarka. pogodba. bolesni nedostatak ili umanjenost spolnog nagona. anvoaje (fr. zapaljenje vrata. angažovati v. za ratne svrhe.. apa. ponavljanje istih reči u po četku rečenice ili rečeničnih delova npr. anversen (fr. sudar. anahronističan. boj. angioteničan (grč. pr. angažirati (fr. usamljenik. envoye) izaslanik. angeion) med. poreme ć aj u č ulu pipanja. anvsr (fr. elektroforeza. uzano spoljno utvrñenje. angina pectoris) med. gr č krvnih sudova. pathos bol) med. zauzimati se. sarx meso) med. enversins) trg. proširenje krvnih sudova. onaj koji nije sposoban da oplodi. otpravnik poslova. krvni sud) med. nagovoriti. phylaxis čuvanje. natraške. angarirati (lat. jaki bolovi u oblasti srca. sukob. pogañ ati. lat. an blok (fr. envers. anafoneza (grč. dogañ aja. gušobolje. Kosu reže ostarela majka. ucelo. engleski muz. uzeti u kuluk. — Kosu reže pa vinograd veže (up. anafrodizija (grč. angeion. aphrodisiakćs koji pripada ljubavnom uživanju) pl. na nali č je. za ples. spasmos grč) med. angeion. neuron živac) med. praćeni smrtnim strahom. angeion.. a l'anver (fr. pogoditi. pojavljivanje znakova na nebu. ap-. antiektazija (grč. ono što je u protivnosti sa hronologijom. isposnik. astr.anafija 46 angioteničan anafija (grč. angere suziti. brod i dr. arće pipanje) ned. angitis. angeion sud. zaostalost. angaria) kuluk. angina pektoris (lat. oboljenje živaca krvnih sudova. angaria) uzeti u kuluk. angiokarp (grč. kulu čenje. grapho pišem) fiziol. angažovati. zapaljenje krvnih sudova. pustinjak. biljke čije su semenke zatvorene u plodište. a l'envers) naopako. Cezar na automobilu itd. za ples. — Kulu gradi od dvadest tavana. naro čito krajnika. angiografija (gr č . angeion.: Kulu gradi crni Arapine.

androginija (grč. phobos) strah od Engleza ili mržnja na Engleze. engleza (fr. podrobno. andosman (fr. angustura-kora. kut. geol. trg. napravljen u č ovečjem obliku. phćbos strah. prenos menice. anglikanac pripadnik anglikan-ske. slabi ć. adrogenija. nesreća. apeg. androgonija. andante (ital. anglofob (lat. umereno. semenjem miši ća spuštača učiniti da konjski rep ostane stalno u vodoravnom položaju. onaj koji mrzi Engleze. prnje. grč. gyne žena) dvospol-nost. endosser) trg. grč. naročito prvog čoveka. anguistara. andrologija (grč. v. angostura-kora. kephale glava) min. ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. oni sled-benici Aristotela koji su odricali besmrtnost čovečjeg duha. endossement) trg. androidan (grč. kao imenica: komad u laganom tempu. andro-gynos) dvospolnik. nesre ća. andaluzit min. pokretan č ovečji lik. angulus. logi'a nauka) med. šonja. jezika itd. vrag. angster (ital. rasploñavanje ljudskog roda. potpis menice na pole ñini. en ñetail) potanko. eidos lik) veštački napravljen. angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od angorske koze i oplemenjenog angorskog zeca. android (grč.(grč.angiotomija angiotomija (grč. vrlina. apeg. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi proučavanjem engleskog jezika i književnosti. operacija krvnih sudova. Anglia. andragatija (grč. anglaise) živahan engleski ples u 2/4 i 3/4 takta. koja se upotrebljava kao lek protiv po- 47 avdrologija vratnik groznica. apeg. namalo (supr. dvospolac. apeg. andrek tuga. zlo. avgusta (lat. anglicismus) engleska reč koja je ušla u neki tu ñ jezik i odoma ćila se u njemu. do sitnica. angostura-kora v. vrsta vulkanske stene olovno-cinkane rude (naziv po planinama Andama). en groš) trg. an gro (fr. uškopljenik. andosirati (fr. andarini) pl. čestitost. hermafroditizam. iscrpio. kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog dela čovečjeg tela. andros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek-muškarac. brižno. anglist (lat. episkopalna crkva. genos roñenje) v. Anglia. potpisati me-nicu na poleñini i time je preneti na drugog. muz. Anglia. tj. nazvane po gradu Angostura. andantino) muz. dronjci. anglizirati (fr. izvesna osobina engleskog jezika prenesena u neki strani jezik. naviše. androliti (grč. gamos brak) biol. andragathia) muževnost. angošjozo (ital. angustrum) visoka boca ili vr č za pijenje sa uzanim grlićem. kulture. andantino (ital. bekstvo) neprijatelj svega što je englesko. andamento) hod. anglofobija (lat. an gro). androkefaloid (grč. angulus) ugao. anglofil (nlat. angloman (nlat. andristi (grč. andante) muz. glavni predstavnik bio Pomponacije (1462—1525). andros) pl. na kvantum. deo jedne fuge. stanište) bog. apeg. angliciser) poengleziti. oikion kuća. jad) ñavo. gone rañanje) stvaranje čoveka. angitis (grč. angiitis. anglikanska crkva engleska reformirana narodna crkva kojom upravljaju dva mitropolita i 24 episkopa. do tančina. grč. grč. angošjozamente (ital. angustura-kora gorka kora jedne južnoameričke biljke. apeg. androgin (grč. Anglia. nevolja. bolno. angusta) muz. anglomavija (nlat. andare i ć i. rogljast. angeion) med. okamenjene ljudske kosti. andros čovek. mama strast) preterano oduševljenje Englezima i ugledanje na njih i sve što je englesko. poengležavati. protestanske crkve. apeg. an detaj (fr. andana) niz brodova povezanih u luci. ili se boji Engleza i njihovog kulturno-političkog uticaja. apeg. andrak (pere. apeg. angularis) uglast. philos prijatelj) prijatelj svega što je englesko: politike. angustatio sužavanje) med neprirodno sužavanje krvnih sudova u čovečjem telu. mania strast) preteran ljubitelj svega što je englesko. lithos kamen) pl. apeg. skup svih prašnike u cvetu. naveliko. temno režim) med. duguljasto--okrugli rezanci u obliku graška. jedan registar na orguljama. v. kao u hodu. angoscioso) ran. oploñenje muškoga gameta ženskim. andro. androgamija (grč. apeg. nauka koja se bavi prou č avanjem bolesti svoj- . drangulije. grč. pečalno. andramolje (grč. andana (ital. anglicizam (nlat. osobenost engleskog jezika. ancrogenija (grč. angošjozo. eidos) sličan čoveku. chondromallon gruba vuna) stvari bez vrednosti. hermafrodit. aluminijev silikat (nazvan po Andaluziji. andros. angeion. anglikan. apeg. malo laganije. angustacija (lat. andezit min. angulus (lat. anglaiser) potkusiti konju rep. anglicizirati (fr. angosciosamente) muz. gde je prona ñ en). hrabrost. ženskonja. opširno. ćoškast. sada se upotrebljava i za spravljanje jedne vrste likera. andreceum (gr č. ugao. androgonija (grč. fil. lagano. nlat. uglavnom (ispri čati nešto). angularan (lat. muž. Anglia. sečenje. andarini (ital. andamento (ital.

gamos) pl. anemos. annexio) prisajedinjenje. anemograf. grapho pišem) sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac vetra: anemometrograf. npr. haima. utelovljenje. lenjost. antropofag. vetromer. pripremni. koji se plaši ljudi. haima krv) med. haima. jačinu vetra. androfobija (grč.). vezan za. slab. sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. aneza (grč. baino idem) igrač na konopcu. . pridruženje. biljke koje se oploñavaju pomoću vetra. proučavanje vetrova. metrbn mera) sprava za merenje brzine kretanja. pripojiti. anemos. anemija (grč. prevrtač. anemograf (grč. haima) beskrvan. Posle Hektorove pogibije bila robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri sina. utelo-vljavati. phobos) strah od ljudi. apeg. žena najvećeg trojanskog junaka Hektora. žrtvovana je morskom čudovištu. statos postavljen) ureñ aj za raspršivanje struje vazduha.(grč. andromanija (grč. u kome se nalazi nama najbliža spiralna maglica (galaksije). anemofilija (grč. božji glasnik. anekdotos neizdan) 1. Tragedije od Euripida i Rasina. odnosno vetra. a-. anemos. annectere) prisajediniti. a-. apeg. ergon delo) med. bekstvo) onaj koji zazire od ljudi. pri čemu se može regulisati smer izlaza vazduha i njegova količina. anemos. anemobarometar (grč. anemos) predmetak u složenicama sa značenjem: vetar. oploñavanje). šaljiva ili duhovita pričice. tj. nimfomanija. aneklogist(a) (grč. anemometrograf (grč. anemofilan (grč. Andromache) mit. ma iz kog razloga. spasao je Persej. oprašivanje biljaka posredstvom vetra. anñeo (grč. još nije objavljen. ludilo koje goni ljude na vršenje ubistava. tromost. androsteron (grč. malokrvnost. fig. pripajanje. aneksionist(a) (lat. anemoskop (grč. phobos strah. anemos. mati Astijanaksova. anegertika (grč. an-energeia) neradnost. anemos. anemo.andromanija 48 anenergiJa stvenih muškarcima (za razliku od ginekologije). biljke kod kojih vetar. pri-svojiti. od muškaraca. dodatak. koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar vrši oprašivanje. pridodan. bog. sazvežñe na severnoj nebeskoj hemisferi. androfag (grč. anemostat (grč. npr. an-eklogistos bez obračuna) onaj koji je osloboñen od polaganja računa. nedostatak krvne vode ili krvnog seruma. lečenje vazduhom. polubožansko biće. anenergija (grč. androtomija (grč. anemos.) mit. bolesti. oskudica u snazi. apeg. mama strast) med. apeg. lit. anemičan (grč. androfonomanija (grč. temno sečem) znat. barys težak. a-. pridružiti. andro-mara'a) čežnja za muškarcima. slabljenje. anemometar (grč. ap-. nesposoban za život. naročito ljudskog leša radi naučnog ispitivanja. phflos) biol. priča o kakvom zanimljivom dogañaju. anemogame (grč. anemos. anekumena (grč. ukrasti. 2. elektron ćilibar) fiz. skopeo gledam. Andromeda (grč. ap. anemometrija (grč. an-egeiro probudim) veština da se obamrli povrate u život. prenoseći cvetni prah (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju. androfob (grč. gamos brak) bog. anemos. anesis) med. spis koji. a-. oskudno ili nedovoljno stvaranje krvi u telu. oblasti i predeli na zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno nastanjivati (npr. naljutivši bogove. annexus) prilog. beskrvnost. popuštanje. anemobat (grč. metron) merenje. metod lečenja koji se sastoji u udisanju prečišćenog vazduha. olakšavanje. nastavak. anematoza (grč. oboljenje koje dolazi usled smanjenja količine krvne boje (hemoglobina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih zrnaca. upaljenost »sene za muškarcima. metali). anemogaman (grč. grapho) v. prinadležnost. muškaraca. a-. annexus) zavisan. phonos ubistvo. anegdota (grč. a-. malokrvan. logfa nauka) nauka o vetrovima. andromolje v. phflos prijatelj) bog. anemologija (grč. ili je namerno zadržan od štampanja. grapho) opisivanje (ili: proučavanje) vetrova. astr. aneksan (lat. anemos. annexio) prijatelj ili pobornik uvećanja države putem prisajedinjenja tuñih pokrajina. močvari itd. vidim) vetrokaz. nova i kratka priča. aneks (lat. kod kolere. sečenje čoveka. anemos. neelektričan (o telima koja izgleda kao da nemaju elektriciteta. bled. nauka o beskrvnim operacijama. metron. anemos. uteloviti. anelektričan (grč. anemos. sporedan. anemogamne biljke. npr. sve što je dodano ili vezano za nešto. anemos. kći etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje.ne. anektirati (lat. tj. anemopatija (grč. o!kšpepe nastanjena zemlja) pl. hydor voda) med. Andromaha (grč. kod kojih vetar prenosi cvetni prah (polen). anemidrija (grč. up. haima) med. anemografija (grč. anematurgija (grč. andro-phagos) ljudožder. metron mera) sprava koja pokazuje. andramolje. strujanja vazduha. odnosno meri.) muški spolni hormon. šaljivo: krasti. angelos vesnik) teol. anemos. veština merenja brzine i jačine vetra. aneksije (lat. u novije vreme anegdotama se nazivaju dosada neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz njih. pustinje. pathos bol) med.

anidroza (grč. anizofilija (grč. erethfzo dražim) 1. isos. anenkefalos (grč. uzbuñenje. aneroid (grč. poživotinjenje. nač in ishranjivanja tela. znatno veće mokrenje jednog dana nego drugog. anydria) v. ap-. ops vid) med. u organima za varenje hrane. aerobni. tromost žila. ap. liker od anisa (onajsaž). duša sveta. anaistheteo ne osećam) med. u materije živog tela. ap-.: vegetabilije. prenošenje smisla iz jednog stiha u drugi. ano kurente. a. anestetika (grč. reč. animalis) životinjska priroda. isos. obi čno. fig. od koga se spravljaju razne lepe boje. neuron živac) med. ansrvija (nlat. blos život) bial. hra-nljivu materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti. slabost (ili: malaksalost) živaca. enjeu. animalan (lat. animalia) pl. u gotovu. ani kurentis (lat. anizohromija (grč. animal) živo biće. anervia) ned. med. nemaran. anilis) bapski. nejednako lučenje mokraće. epi na. anaistheteo) pl. tzv. animal (lat. općenito. anni currentis). koji »sivi u sredini bez kiseonika. isos. ravnodušnost. odricanje ili pobijanje onoga što je protivnik pokušao da dokaže. ne jednakost zenica. phyllon list) bog. erethfzo) 2. nakaza ro ñena bez mozga. aromatič-no ulje. an-nil) med. životinjska tela. isos. tupoglavost. brz oko) med. 4 Leksikon 49 animalije anidrija (gr č. logos. ove godine. anestezacija (grč. anizeta (fr. med. uzrujanost. animalisatio) pretvaranje hrane u životinjsku materiju. bapska starost. anima) duša. anaisthetos) koji čini neosetljivim prema bolu. a-. isos. an ženeral (fr. anhidrija. uzbuñenost. anaisthesia. dobiva se od indigo-biljke (anil). slabost. aneritropsija (grč. anžambman (fr. an-nil) hem. učiniti neosetljivim. neosetljivost prema bolu. grañu. . anima mundi) fil. med. tupoglav. nesposobnost očiju da vide i raspoznaju crvenu boju. en general) uopšte. odsustvo alergije tamo gde bi trebalo da je ima ( č esta pojava kod teških tuberkuloznih oboljenja). kijanol. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. a-. epithymia požuda) psih. anima mundi (lat. benzidam. metron. jeu) ulog u igri. fig. anaistheteo ne osećam) med. godišnja proslava. a-. anže (fr. ergon delo) med. opijanje čula tako da postanu neosetljiva prema bolu. zadušnice. anairesis) ret. ap-. duh. opiti. anervičan. animarum dies) dan pomena mrtvim u katoli č koj crkvi. rasejan. idros znoj) med. apa na. živi stvor. anestezije (grč. anestezirati (grč. ani-malna hrana meso. anima-rum dijes (lat. grapho pišem) spis koji nema naslova. šp. uzetost. anepitimija (grč. uroñeni nedostatak mozga. anilizam (arap. fig. isos. energija (grč. naročito poštovanje svih ili samo nekih životinja.TeKyhe. barometar pomoću elastične metalne ploče na kutiji iz koje je iscrpen vazduh. nesposobnost govorenja. anestetičan (grč.aienkefalija avenkefalija (grč. anizometričan (grč. supr. a-. aneretizija (grč. an-aisthesfa) med. pomen i dr. ap-. proces animalizacije pretvaranje anorganskih tvari u telu. aiereza (grč. prelaženje. nesposobnost jednog čula da primi č ulne nadražaje.ne. anil) bog. aneorobni (grč. anizometropija (grč. anesteziolog (grč. indigo biljka u Indiji. nemoća. koji je bez bola. animalizam (lat. anilitas) bapskost. a-. a-. nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. mleko. bezbolan. anizokorija (grč. poživotinjivati. uron mokraća) med. a-. lekar — specijalist koji je osposobljen da obavlja opštu i lokalnu anesteziju. neros tečan) fiz. ap-. epos reč) med. anaerobni. supr. anizurija (grč. animalije (lat. anizotropan (grč. erythros crven. enkephalos mozak) ned. naj češć e. anilan (lat. govor) med. aniverzarija (lat. ap-. anil (arap. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca. poži-votinjiti. ap-. i'sos jednak. anepigraf (gr č. bezbojno. an espes (fr. anima (lat. neosetljiv. svisveti. animalizacija (nlat. an-nil. od koje se dobiva anilin. chroma boja) med. anisette) rakija za činjena ani-som. nepažljiv. kristalni. a-. potpuno odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka znojnih žlezda. jela od mesa. a-. metron mera) neravnomeran. ap-. nejednaka veli č ina listova na istoj grani. v. u zvečećem novcu. animalis) životinjski. animalizirati (nlat. aneurija (grč. anilitet (lat. enjambement) poet. anilinske boje. sredstva koja izazivaju neosetljivost (pri hirurškim lečenjima). anspija (grč. jaja itd. animalisare) zool. aneretizija (grč. pamuk udesiti tako da se može bojadisati kao vuna. en espece) trg. enkephalos) med. kao islandski kristal). anilin (arap. tropos obrt) koji nije u svima pravcima u jednoj tački nerazli č an (kristali. anniversarium) godišnjica.ne. trovanje anili-nom. nejednaka sposobnost oba oka za prelamanje svetlosti. životinja. aeg vazduh. bapsko ponašanje. kore zenica) med.

animizam (lat. znat. animalitet (nlat. podstaknuti. anlaser (nem. 1. animirati (lat. anima) fil. naročito: komisija (anketna komisija) koju bira parlament. oživljeno. animist(a) (lat. enquete) istraga koja se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti samo za jedan slučaj. o živiti. fiz. animosus) strastvenost. opovrgavanje. oživljenje. razdražen. anni praeteriti) v. anni futuri) iduće. povesti sudsku istragu. uno animo (lat. živahno. nakana. anni praecedentis) prošle godine. enclave) prav. animosite) v. ipo animo) jednodušno. u nameri. anihilacija (nlat. anienai peti se. ankrije (fr. ankon lakat) pl. da je živo (kod primitivnih naroda). obodriti. anima duša) učenje i verovanje da sve što postoji ima dušu. pokretač (ili elektromotorni pokretač) je u motorna kola ugra ñen elektromotor koji svoju struju uzima iz akumulatorske baterije. ankiloza (grč. anlmal životinja) um umetnik (slikar ili va j ar) koji radi životinje. zemljište koje zalazi u tu ñ u državu ili tu ñ e imanje. anker (lat. ispitivati činjenice o ne čemu. ankylos kriv) med. sanduče za boje. animozan (lat. ankilometar (gr č . srčano. ponovo. žestina. žestina. 50 anlaser ani precedentis (lat. fr. neprijateljski. u dinamomašinama: kalem od namotaja bakarnih žica koji se obr ć e u magnetnom polju. animo (lat. duša. fr. ogorčenost. svest. ukidanje. životna svežina. nazor. ankoneji (grč. mržnja. animoznost (lat. animus duh. s predumišljajem. anketa (lat. davanje duše. animozitet (lat. ankylos kriv. 2. ankeser (fr. avimato (ital. mišići opruža či ruke. onajs. animus (lat. apsoga) muz. još jednom. delimična ili potpuna sraslost jezika. anklav(a) (fr. glossa jezik) med. animoznost. podbadati. ljutnja. onaj koji može da primi i podnese mnogo udaraca. mastionica. pimpinella anisum) bog. anima duh. namera nanošenja uvrede. kotva. animalkula (nlat. ankiloglosa (grč. ankvirirati (lat. annihilatio) poništa-vanje. pustiti u rad. samopouzdan^. anima to) muz. srdit. odluka i sl. trenutak od koga se zametak u utrobi smatra živim. živahno. ljutina. 3. kod crtanog filma oživljavanje slika. pri zatvaranju elektri čnog kola nazupčenom za-majcu motora sa unutrašnjim sagorevanjem . duša) prav. ankvizicija (lat. ani futuri (lat. i koja ima da prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na osnovu kojih bi se mogao doneti zakon. Anlasser) teh. mikroskopske životinjice. ukočenost i sraslost zglobova. uzlaziti) pri elektrohemijskom razlaganju: sastojak elektrolita koji se pojavljuje na anodi (Faradejev naziv za elektronegativni delić). zagrejati. anihilirati (lat. srce. animus injurandi) prav. predlaganje kazne. podstrekavati. metafizi čke shvatanje duše i duhovnoga kao životnog principa od koga zavisi svaka delatnost tela. ani preteriti (lat. anis (lat. ose ć anje. metron mera) sprava za merenje krivine. anquirere) prav. zool. apsoga. ap-. poruge. mišljenje. animalkulizam (lat. tražiti (ili: predlagati) kaznu. opovrgavanje. anni praesentis) ove godine. neprijateljsko ra-spoloženje prema kome ili č emu. animalculum životinjice) pl. hrabro. vlada ili neka ustanova. pobudi-ti. odvažnost. animalitas) životinjstvo. ispitati. rezervoar na mašini za štamparsku boju. životinjska priroda. lenger. srdžba. animalculum) zool. animus) duh. prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili pristalice animalkulizma. vera u duhove. enqueter) vršiti. encaisseur) sp.animalist(a) animalist(a) (lat. izvršiti anketu. av>on (grč. tip. opovrći. duša) fil. ani precedentis. raz-draženost. aniridija (grč. ukinuti. pristalica ani-mizma. nedostatak dužice u oku. ani prezentis (lat. animatio) oživljavanje. karakter. biljka č iji se plod upotrebljava kao za č in. naročito tobožnje semene ćelije (animalcula spermatica). oduševiti. ankyra) brod. animacija (lat. namera. animus nocendi) prav. inquestia. supr. animus ivjurandi (lat. animosus strastan) ozlojeñen. tj. annihilare) poništiti. grč. namera pri činjavanja štete. anketirati (fr. animus nocendi (lat. anlassen puštati u rad.: katjon. animalcula životinjice) pl. oduševljeno. avkora (ital. veoma čvrst i otporan bokser. animosus. animozo (ital. animoso) muz. anquisitio) prav. živost. animatizam (lat. ogorčen. animare) dati dušu ili duh. naredne godine. veoma raširene verovanje primitivnih naroda o delovanju duša i duhovnih sila u prirodi. animalkulisti (nlat. složno. encrier) divit. ankylos kriv. kao dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja. staro u č enje da se životinjski zametak sastoji od mikroskope™ sitnih semenih ćelija. istraživati. vatrenost. iris dužica) med.

orchis mudo) bezmudost. nepotpisan. ano (lat. adnotacija. norma pravilo) nepravilan. anonimnost. an-odos uzlaz. odstupanje od pravila ili zakona. žitni. nlat. tal. saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne stupi u rad. ap-. neredovnost. meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih delova. put naviše) fiz. nemanje poro ñ ajnih bolova. koji je bez života. en miniature) u malom. radi prenošenja na novo platno. objava. anonaran (lat. ap-. npr. anonymos) bezimen. namerno izjednačavanje reči. up. koji ne ulazi u sastav organskih tela. neuredan. anomija (grč. skupa. anomičan (grč. popis zaplenjenih stvari. promene na mineralima izazvane uticajem vode ili vazduha. en masse) u masi. naro č ito minerala. anonymitas) v. ap. lat. naro č ito uživanje u jelu. anomalos) neredovan. ano ante Hristum (lat. annonce) oglas. primedba. organon) neživa ili mrtva priroda. supr. nezakonitost. anvarija (grč. ap-. anomalistički (grč. a-. neslikovan način govora. annotatio) napomena. po-zitivni pol. anonimitet. annonarius žitni) koji se ti č e prometa i dobijanja žita. grapho pišem) nauka o kamenju. anlevaža (fr. appopseg. anorgavologija (grč. odyne bol. ap bez oksys kiseo. sisari koji nemaju zuba. a. akcionarsko. hen. uro ñ eni nedostatak jajnika. anodinija (grč. anomalan (grč. anomizam (grč. mrtav. logia) nauka koja se bavi prou č avanjem anorganske. ennoblir) dati plem-stvo. anotirati (lat. a-. nesposoban za fiziološke i psihološke funkcije.: katgen. organon. ophthalmos oko) med. astr. smanjen. ap. pisac koji objavljuje svoje stvari bez potpisa. anno ante Christum) godine pre Hrista. anormalan (grč. anorganska hemija deo hemije koji se bavi postajanjem anor-ganskih jedinjenja. u gomili. objaviti. organon) neživ.: Tišina je postala još tiša. anomalia) (nepravilnost. genos) nauka o postanku nežive (anorganske) prirode. supr. . istovr-san. tj. nastao bez dejstva životnih sila. ñ uture. anoksija (grč. paronoma-zija. apodinum) med. omos sličan. obznana. npr. anomalos) nepravilan. an minijatir (fr. annotare) v. nepravilan. nauka o nepravilnostima u jeziku. nedostatak volje za jelo. eruptivne stene. slepilo. logia) gram. ap-. deoničarsko društvo. anonsirati (fr. agšo) godine. protivan pravilu. antinomizam. anonymus) nepoznati. odus) pl. organon. anosmi'a) med. obla-godariti. nepoznat. odnosno nedostatak kiseonika u krvi i tkivima organizma. stavljanje jedne pored druge dveju re či koje glase jednako ili slično. beleška. anodija (grč. anovimus (nlat. zakona. anorgavografija (grč. koji odstupa od pravila. ap-. anonsa (fr. delimično ili potpuno neosećanje mirisa. genesis postanak) smanjenje. nćmos zakon) v. protivan pravilu. anoda (grč. zlo činački. anomaloi (grč. svi zajedno. komarac malaričar (jedini prenosnik malarije kod čoveka). koji odstupa od pravila. objavljivati. obznanjivati. ap-. anogev (grč.anlevaža 51 anoftalmija anominacija (lat. gignomai postati) ar. annuntiare) oglasiti. nepoznatost. anoblirati (fr. nepravilnost u kretanju planete. nlat. avotacija (lat. avofeles (gr č . izuzet-nost. anoniman (grč. adnotirati. starter. ćrganon. žudnja) nemanje apetita. enlevage) skidanje jedne oštećene slike sa platna na kome je bila. ap-. anogena metamorfoza kol. up. u kapitalizmu bezimeno. elektroda. ap-. stene čiji je materijal postao kretanjem odozdo gore. anomalija (grč. običaja. anomfa) bezakonje. nepravilni glagol. anonymos) bezimenost. bezbol-nost. anomalon. anoftalmija (grč. anomalon) gran. škodljiv) med. odyne bol) ned. gnosis saznanje) nauka o poznavanju neživoga. oštar. organon. ap-. anodia) nevezan. anonimnost (grč. apo naviše. neobičan. anoblir. nepotpisati. koji odstupa od pravila. u maloj srazmeri. anodonti (grč. a imaju različito značenje. opisivanje kamenja. ap-. anoreksija (grč. oglašavati. anomeomerija (grč. sredstvo za ublažavanje bola i za uspavljivanje. pre Hristova roñ enja. an mas (fr. anonimno društvo trg. anorganizam (grč. lat. obznaniti. bez potpisa. anorganogenija (grč. anodinum (grč. ap-. ariomos) nezakonit.: katoda. plemićku titulu. zool.bez. anorganognozija (grč. tj. anopheles beskoristan. neobičnost. anonarni zakoni. avosmija (grč. annominatio) ret. u godini. put kojim elektri čna struja napušta po-zitivni pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka negativnom polu (Faradej). mrtve prirode. nemanje o čiju. anomalologija (grč. oplemeniti. anomalos nepravilan. objašnjenje. ovarium jajnik) med. oreksis želja. anorhija (gr č. neobuzdanost. anonimitet (nlat. anorganski (grč.

antablman (fr. antelokvijum (lat. u silose. raditi u suprotnom pravcu. koji se nalazi u toku trudnoće. enceinte) voj. an pasan (fr. anti. anthe cvet) bog. antacida (grč. ranije. dodavanje pouke. naro č ito protiv kiseline u želucu. antediluvijumci (lat. algos bol) pl. antejustinijansko pravo rimske pravo pre cara Justinijana. med. sredstva protiv srčane kapi. sredstva za ublažavanje bola. predak. ansilaža (fr. pretpotopni ljudi. Aphrodfte) koji utišava spolni nagon. npr. antastmatičan (grč. ponavljanje iste reči u drugom ili suprotnom značenju. mimogred.: postdiluvijumski. anti. entente) sloga. antatrofičan (grč. pre suñenog dana. pre. antanagota (grč. . antl. antartritičan (grč. antapodoza (grč. anti.(grč. naročito u srednjoj Evropi i na Balkanu. antenat (lat. sredstva protiv zglobobolje. ante. an pat (fr. ant. atrophos nehranjen) ked. napred. ispred. anti. predbračni. ansambl-partija kuz. lat acidum kiselina) pl. oblast Zemlje oko Južnoga pola. ant-angomzomai boriti se protiv. anteludij(um) (lat. ned. anteza (grč. stubovi sa obe strane vrata) 1. antarktikos) geogr. ante (lat. anti. an profil (fr. antapoplektičan (grč. boriti se protiv koga ili č ega. borba. ante. ensilage) smeštanje žita u podzemne rupe. delanje u suprotnom smislu. antemeridlanus) prepodnevni. ansambl-igra zajednička igra više glumaca (suprotno: soloigra). ansent (fr. antagonizam). enceindre. npr. sklad. bedem. suparnik. antagonistes) protivnik. en profil) sa strane. anti. arh. žica ili metalna šipka za hvatanje ili za slanje elektromagnetskih talasa na radio-stanici ili TV. anti. skup. sloga. datum) mesto današnjeg datuma staviti na pismo ili spis raniji datum. ante diem) pre vremena. arthron) koji služi kao lek protiv zglobobolje. antalgika (grč. ante. ponovan napad groznice. antagonist(a) (grč. algos) koji ublažuje. ned. supr. koji leči zglobobolju. suprotnost. grč. antagonismos opreka) oprečnost. anti. savez (izmeñu država). antalgičan (grč. nasip. ante. logos govor) pred. antenna motka za koju se vezuju jedra. ante. diluvium potop) pl. sredstva protiv kiseline. antapoplektika (grč. južni. antemion (grč. gledan sa strane. pervaz na vrhu stuba. umanjuje bol. tj. arktos sever. ensemble) celina. antarktičan (grč. koji leži nasuprot Severnom polu. antedatirati (lat. doba cvetanja. an-ago uzvodim) ret. antartritika (grč. trve-nje. pretporoñajni. ant-. koji leži na Južnom polu. plesso) koji služi kao lek protiv sr č ane kapi. pred. Čehoslovačke i Rumunije. Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije. ante) predl. sklopljen posle prvog svetskog rata u cilju čuvanja i održavanja stanja otvorenog ugovorima o miru. pužast zavijutak na jonskim stubovima. antena™ ju m (lat. bojene materije. zagrañeno (ili: opkoljene) zemljište. plesso udaram) pl. antarktikos južni) geogr.an pasan 52 antenupciJalni Antarktik (gr č. antenagium) prav. ante. suprotna težnja. antanta (fr. ked. ante dijem (lat. uzgred. takmac. kao pipci. ansambl (fr. anthemion) cvet. med. operske partije u kojima pevaju više od četiri glasa. neprijateljstvo. priči. pipak kod insekata. koji služi kao lek protiv sipnje. antagonizam (grč. protivnost. obim. prvenstveno pravo prvoro ñenog deteta. odbijanje optužbe i vešto izvedeno optuživanje onoga koji ju je podigao. antenatalni (lat. ante. entendre. antf. takmi čiti se) biti u opreci s nekim ili ne čim. naravoučenija. apo. suparništvo. anti. Francuske i Engleske koji je (1914) ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske. natus roñen) prvoroñeni.• govor. utrapljavanje vo ć a i povr ć a. asthma) med. slaganje. antidatirati. antena (lat. silo. cvetanje. loquor govorim) predgovor. radi čuvanja. antl. entablement) apx. opšivnica pod krovom. en pate) u obliku testa ili kate. anti) predmetak u složenicama sa značenjem: protiv (npr. anaklasis uzvijanje) ret. sporazum. antelogijum (lat. antanaklaza (grč. uzgredno. antafroditičan (grč. arthron zglob) pl. opkoljavanje divljači. antemeridijanski (lat. up. en passant) u prolasku. zajednica. spoljašnji delovi jedne tvrñave. u profilu. natalis koji se ti č e ro ñ enja) ked. anti. pradeda. antenupciJalni (lat. apo-didomi predati. koji pomaže kao lek protiv slabljenja usled oskudne hrane. anti. anteakt (lat. anteactum) ranije delo. diluvium potop) pretpotopni. lov. anteniforman (nlat. antagonizirati (grč. antennif ormis) u obliku pipaka. raniji čin. Velika antanta savez Rusije. izneti. pravo nekoga da prvi govori. pojas nekog utvrñenja. izložiti) poet. apo. ante-ludium) predigra. antenuptialis) predsvadbeni. antediluvijumski (lat. 2. taj čovek je nikakav č ovek.

barba-rizme ili varvarizme. antivarvarus. koji poveć ava životnu snagu. anteponirati (lat. veneri č nih bolesti. ante Christum natum) pre Hristova ro ñ enja. antiabolicionist(a) (grč. antestari. lice kome je testamentom ostavljeno zaveštanje. antibahijus (grč. antialkoholičar (grč. arthron zglob) med. antivarvarus (grč. npr. 53 antivenerea antecesor (lat. nea. antera (gr č. subjekt — predikat. bfos život) supstanca biološkog porekla koja spre č ava razvijanje nekih klica i ubija ih. med. pozivati koga za svedoka pre podnošenje tužbe sudu. zapaljenje krajnika. entari. prvenstvo u vremenu. naro č ito: aureomicin. prošlost. muški spolni organ u bescvetnica. raniji dogañ aj. tre ć i slog od kraja. anteriora (lat. anti. prioritet. diaphoros razli č it) protivnik moralne ravnodušnosti. antf. barbaros) v. ante Hristum natum (lat. antf. jezgra atoma u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona (neutralnih) i an-tiprotona (negativnih). anti. apa. anteoccupatio) rat. a atomski omotač od pozitivnih elektrona (pozitrona). ante-cessor) prethodnik. antepileptičan (grč. čistunac u pogledu jezika. umesto. tzv. Bakchios) poet. antiaditis (gr č. antf. fil. adijaforist. prašnici. antestat (lat. anteriores) pl. lat. antibiotički (grč. preteča. itd. savijenost napred. supr. iza. antecedentia) ono što prethodi. anti. nadmašivati. antepozicija (nlat. učitelj. neosetljivost prema anafilaksiji. geotr. preci. antecedens) prethodnik. antianfilaksija (gr č. protivnik upotrebe stranih re č i. sredstva protiv ljubavi. prethodnost. antf. raniji odnos u nekoj stvari. antefleksija (lat. pored ostalih. phylatto čuvam. nadmašiti. materice. davanje prvenstva. antestacija (lat. v. prostitucije itd. preteći. koji služi protiv zapaljenja zglobova. antibarbarus (gr č. antepositio) stavljanje ispred. antf. oikos kuća) pl. anterotika. antecedere) prethoditi. arap. antiastmatičan (grč. anteriores (lat. stanovnici pod istim podnevkom i na istom odstojanju od polutara. prema. raniji dogañaji. streptomicin. pretpostaviti. tu ñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati grube jezič ke pogreške. epileptikos). antf. antecedirati (lat.(grč. antestatio) prav. al-kohhlu) protivnik pijenja alkoholnih pi ć a. koji ubija. ant-. dati (ili: davati) prvenstvo.: posteriores. koji služi protiv slabosti. antf) predmetak u složenicama sa znač enjem: protiv. antf. anti i lat. barbaros negr čki. trezvenjak. aristokratos) protivnik plemstva. a-. antiapeks (nlat. anteci (grč. lat. sredstva za obuzdavanje spolnog nagona. a na suprotnim poluloptama Zemlje. v. antibarbarus. bfos život) koji je protiv života. ići napred. anterotična sredstva ned. asthma sipnja) med. anti. ant-erotikćs) pl. raniji doga ñaji ili odnosi. areh) astr. tač ka na nebu u pravcu od koje se vrši kretanje. bat. prethodni slog.: apeks. antiartritičan (grč. antf. raniji život.anteokupacija anteokupacija (Lat. palimbahijus. sthenos ]anina. v. antepenultima) gram. ranije stvari. sredstva protiv spolnih. materia) sup-stanca sa činjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antič esti-ce. anti. antepenultima (lat. antecedencija (nlat. antias krajnik) med. pobijanje prigovora koje je govornik sam sebi učinio. antecedens (lat. antivenerea (grč. gram. . Venus boginja ljubavi. antf. 'antari) vrsta starinske gornje (muške i ženske) haljine s duga č kim rukavima. penicilin. antf. antf. antf. koji uništava život. antiadijaforist(a) (grč. hloromicetin i dr. pretho ñ enje. U antibioti-ke spadaju. ante-testari) prav. prethodnik u nekom poslu ili zvanju. raniji život. branim) ned. antere (grč. supr. anteriora) št. boreios severni) okrenut prema severu. ante-ponere) staviti ispred. anteflexio) med. putovo ña. koji pomaže protiv padavice. antecedentia) pl. snaga) med. prašnica. up. anterioritas) prethod-nost. anti. pozivanje za svedoka. anterioritet (nlat. naro č ito ropstva. antiasteničan (grč. antestatus) prav. anti. antibiotik (grč. anterotika (grč. med. antestirati (lat. antiastmatičan. neprijatelj aristokra-tije. anteridija (grč. a-. dopretposlednji slog neke re č i. annexio) protivnik aneksije. antecedencija — konzekvenci/a=uzrok — posledica. anterija (tur. antheros) pl. spolna ljubav) pl. preticati. antiaristokrat (fč. prethodnici. arap. muški spolni delovi cveta. lat. antecedencije (lat. antheros) bog. mesto. pretpostavljati. abolitio ukidanje) protivnik ukidanja ne č ega. i lekovi koji se dobijaju iz nekih vrsta gljivica. antimaterija (grč. antiborejski (gr č . pretpostav-ljanje. antianeksionist(a) (grč. anthera) bat.

katholikos) koji je protiv katoli č ke vere. protivsred-stvo. antidoton protivsred-stvo) knjiga o lekovima. polovan. starinar. antiepileptika (grč. anti. antikvus antieutanazist(a) (grč. diabaino prolazim) med. antidoton) ned. emć o) koji suzbija nagon za povra ć anjem. anti. med. antiquarius) stari. antidijabetikum (grč. antiinokulist(a) (grč. antikariozan (grč. anti. datum) v. anti. truo) med. emeo povra ć am) pl. antiquus stari) trgovina starim knjigama. anti. . kulture. antidoron (gr č. sredstva protiv kašlja. starovremenski. anti. antikatolički (grč. neprijatelj Francuza (jezika. proglasiti nešto zastarelim. sredstva protiv nesvestice. anti. lat. med. ne vodeći ra č una o mentalnim. dobro thana-tos smrt) protivnik eutanazista. lat. antidinastičan (grč. lek protiv čega. antidatirati (grč. sredstvo. anti. med. anti. sredstvo protiv bola. antikahektičan (grč. antidramatičan (grč. antiquarius) istraživalac i prou č avalac starina. antikvarnica (lat. antikvitet (lat. lek protiv šeć erne bolesti. zakon. antiquus) stari. demokratikos) koji je protiv vladavine naroda. nastaje metamorfozom ampfibola. up. sredstva protiv bolesti raka. odnosno zastarele stvari ili ustanove. antizimotikum (grč. doga ñ aj ili stvar posmatrana s protivni č ke strane. stara ili zastarela ure ñ enja i sl. epilepsija. antidotarij(um) (grč. upotrebljavao antikvarijat (lat. avtigen (grč. antiquitas) starina. antiepileptičan. pelco-vanja. dine. odbaciti. up. antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. starodrevnost. v. lat. umnim procesima koji prate jezi č ku realizaciju. u gr č koj pravoslavno] crkvi: deljenje vernima posve ć enog hleba (nafore) koji je preostao posle obavljenog priče šćivanja. inoculare kalemiti) protivnik kalemljenja. emeo) med. protivtužba. starinski. anteme-tika. eu. protivotrov. sredstvo protiv povraćanja. epilepsfa) pl.). sapseg rak) pl. antiquus stari) kultura i filozofija klasi č ne starine. kupac i prodavac starih i upotrebljenih knjiga. anti. tip. koji je namešten u cevi i na koji padaju katodni zraci. cariosus kvaran. anti. anti dynastes vladar. daktylos prst) četr. dysenterikos srdoboljan) pl. dolor bol) med. vrsta tamnozelenog serpentina. stari svet. antiquarius) prodavnica polovnih knjiga i retkih umetni č kih predmeta. anti. kathodos put na niže) fiz. antidinična sredstva. politike itd. Gallus) protivnik. pravac koji polazi od date reči. anti.54 avtigal (gr č. antiqua) staro pismo. anapest. antiseptikum. stari vek. podražavati ukus starih. pr. antički. antidiegeza (grč. ante-datirati. sredstvo koje sprečava vrenje. incrustare dobiti koru) aparat koji č uva parni kazan od hvatanja kamenog taloga i kre č ne naslage. raditi prema antič kim uzorima. okretanje) pl. starinski. anti. nagrada. farmakopeja. antidemokratski (grč . antimentalizam (fr. anti. med. kvasac) hem. platinski lim kod Rendgenovog aparata. protiv demokra tije. drama) koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima i pravilima. sredstva protiv padavice. antikatoda (gr č. antimentalisme) lingv. stanje) med. antikvizirati (lat. anti. diegeza. fig. med. up. stare. anti-kategoreo) prav. lat. lat. antiquare) zastareti. Grka i Rimljana. antikvar (lat. antikva (lat. antiinkrustator (gr č. antikataralije (grč. fig. lekovi koji služe protiv proliva. anti. izneti) ret. antikategorija (grč. antikvus (lat. koji služi kao sredstvo za popravku r ñ avih sokova što izazivaju slabljenje. vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema vladaju ć em domu. eksis svojstvo. antidolorozum (grč. gćnos roñenje) naziv za sve supstance koje unesene u telo č oveka ili životinje izazivaju obrazovanje protivmaterija. antidaktilos (gr č. antikankroza (grč. uspravna latinska slova (supr. antiemetika (gr č. antiquus) ugledati se na stare. koji služi kao lek protiv razje-danja kostiju. doron dar) uzdarje. umetnost i va-spitni ideal starih klasi č nih naroda. kakos rñ av. anti. diabetes šećerna bolest. lat. npr. anti. antiemetičan (grč. antikvirati (lat. antikvaran (lat. anti. proglasiti za zastarelo. katarroos stakanje) pl. utuk. kod nas ga ima u Fruškoj gori. vrtlog. angina (lat. sredstva protiv povra ć anja. jezič ko ostvarenje. antidizenterika (grč. predmet stare umetnosti. anti. antidinika (gr č . poznavalac starina i starih spomenika. prikazivanje nekog doga ñ aja ili stvari od strane protivnika. anti. zyme kiselo testo. med. čime se dobivaju snažnija dejstva. anti. anti. lat. latini-ca. anti. kurziv). diexeimi prikazivati. kupac i prodavac starina. anti. umetnička retkost. antidoton (grč. antiemetici (grč.

lat. u Evropi od ove vrste postoji samo gazele. jezgro atoma antimaterije sastavljeno je od antineutrona (neutralnih) i anti-protona (negativnih). antikosmetičan (grč. antilego protivim se. klinč naginjem se. anti. ne vodeći računa o umnim (mentalnim) procesima vezanim s primenom jezika. napad itd. lat. dopunski ugovor o zalozi po kome založim poverilac. lat. lat. antilopa (grč. antimetabola (grč. antilemičan (grč. položaj slojeva koji su naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat ili sleme.: „Jedemo da živimo. antilogikćs) nedosledan. krino) pisac odgovora na kritiku. monarhia) koji je protiv monarhijskog oblika vladavine. veoma rasprostranjena vrsta rogatih sisara. antimerija (grč. anti. antiletargičan (grč. u kolibi. npr. koji je u protivnosti sa zakonima mišljenja. a omotač od pozi-tivnih elektrona (pozitrona). anti. metal srebrnobele boje. „cvetno oko" (zbog lepih očiju te životinje). anti. materia) sup-stanca sačinjena od atoma i molekula u kojima su sastavne č estice — antičesti-ce. koji služi protiv obuzetosti dubokim snom. anti. anti. anti. koji služi protiv trzaja i grčeva. i koje sve ljudske postupke jednako procenjuje „s onu stranu dobra i zla". „Demosten" mesto „govornik". lyssa pseće besnilo) pl. npr. lat. anthćlops) 3007. sinklinala. važna njegova ruda. lat. kolike trbobolja) pl med. nlat. onoma ime) zamenjivanje imena. med. consti-tutio ustav) protivustavan.: „Jedi da živiš. krino sudim) odgovor na kritiku. antimoralan (grč. atomska masa 121. antimonium) hem. prelaženje od jače predstave na slabiju tako da se prava postupnost i ne vidi. homolotumena. med. razmena) ret. u laboratoriji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma. npr. kristalan i veoma krt tako da se može stucati u prah. originalnost osporava ili u koju se sumnja. anti. anti. tj. zaravan) pl. protivan moralu. pokret protiv rata i pripremanje za rat. contagiosus prilepčiv. antikonstitucionist(a) (grč. npr. nlat. povijam) pl. pobijanje. anti. antimonarhičan (grč." antimilitarizam (grč. koji razvedrava raspoloženje. pozitivizam u lingvistici. antimetalepsija. antinarkotika (grč. anti. anti. antilegomena (grč. antikritičar (grč. antimoralizam (grč.. sredstva za predohranu od zaraznih bolesti. a ne živi da jedeš. anti. protivnarodni. a ne živimo da jedemo". krino) koji odgovara na kritiku.75. sredstva. elemenat. antikritika (grč. na prestolu. anti. constitutio) protivnik ustava. spuštam se) kol. antikonstitucionalan (grč. odbrana pred sudom. antinomazija (grč. a padaju u suprotnim pravcima. antilisa (grč. antikritičan (grč. mentalizam) lingv. teol. lekovi protiv narkotič-nih trovanja. antikonvulzivan (grč.antiklimaks 55 antinomazija antiklimaks (grč. anti. moralis) koji je u opreci sa moralom. sa logikom. nephrćs bubreg) pl.-. ograničenje predmeta lingvistike na ono što je neposredno dato u govoru. znak Sb (stibium). koji služi protiv kuge. narke ukočenost. melancholikćs) koji razbija tugu. antilogičan (grč. militarisme) protivnost militarizmu. nenarodni. ali drugim redom." antiklinala (grč. lekovi protiv trbobol>e. metatithemi premestiti) retorska figura koja se sastoji u tome da se iste reči ponavljaju i u drugom delu rečenice. loimos kuga) med. antimelanholičan (grč. ali u protivnom smislu. lat. žida u stadima po toplijim kopnima. pisma čija se. delovi Sv. anti. pisac odbrane od napada. prigovor. suar. anti. antimetalepsija (grč. anti. dntinacionalan (grč. anti. med. učenje koje ne priznaje nikakvu razliku izme ñ u dobra i zla. kresis mešanje) prav. protuslovan. anti. fr. moriš običaj) fil. veliki smo svuda.: „Ako smo veliki. supr. antimovid (lat. protivkužni. u padati. antologija (grč. kosmeo ukrasim) koji uništava (ili: narušava) lepotu. metalepsis zamenjivanje. antikreza (grč. anti. antimetabola. antiiefritika (grč. anti. umesto interesa na dug. bolest spavanja) med. v. anti. zamenjivanje jednog dela govora drugim. antikolika (grč. protivkritika. anti. ima pravo da se služi i koristi založenim predmetom. odbrana. klimax stepenice. sredstva protiv psećeg besnila. redni broj 51. . sul-fid antimona. med. nationalis). anti. antimon (nlat. koji protivreči očekivano] krizi (pojav). sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti.: „Otkrovenje Jovanovo". postupnost u izrazu) ret. anti. antimentalizam (grč. convulsivus koji služi kao predohrana od zaraze. lethargfa dremež-nica. anti. antimaterija (grč. antimetateza (grč. npr. antilogia) protivrečnost. odgovor na napade. ukočenje) pl. antikonvulzivan (grč. protiv obamrlosti. koji sprečava nastup krize (uticaj). ned. anti. anti. antimonium) mineral. anti-metabole) retorska figura koja se sastoji u tome što se izrazi koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i u drugom. antikontagioza (grč. convulsivus grčevit) med. anti. upotreba osobnog imena mesto vrste. mos. meros deo) ret.

dvoumica) fil. vatre. sepsis) heš. pristalice teorije o praznom prostoru (za razliku od plenista). anti. antiprotasis protivpred-log) ret. antipatičan (grč. anti. aspirin. koji suzbija vatru. nerodoljub. ratio razum) fil. antiskepticizam (grč. anti. anti. psyche duša) fil. antiperistaza (grč. anti. nemio. protivnik revolucije. neslaganje sa trezvenim. a i s obzirom na prostor on je ograni č en" (teza). antiseptika. anti. lat. osećanje odvratnosti ili nenaklonosti. antipleuritika (gr č . nesimpati čan. podos noga) č ovek koji u odnosu prema nekom drugom predstavlja suštu suprotnost. groznice. antiskabioza (grč. anti. antipi-rink dr. 2. antipathikos) koji izaziva neraspoloženje ili odvratnost neprijatan. antipatheia) neraspoloženje prema nekome. anti. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. dejstvo dveju suprotnih sila u prirodi. sredstva protiv šuge. lat. anomizam. antiprotaza (grč. royalisme). skepsis nedoumica. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina rada (up. antipiretike (grč. nenaklonjenost monarhijskom obliku vladavine i kraljevskoj vlasti uopšte. jedna budući spoljašnja a druga unutrašnja. glavobolje. shvatanje da razum. groznicu. protivrečnost. supr. nije apsolutni izvor saznanja. antipiretičan (grč. nego je i u jednom i u drugom pogledu bezgraničan" (antiteza). anti.: simpatija. anti. teal. patriotes) neprijatelj domovine. antisemit-ski. antiseptičan (grč. antiparagraf (grč. antiparazitika (grč. replika. anti-paragraphos) odgovor na kritiku. spolna ljubav. antipus) sasvim suprotan. sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita koji se nalaze na ljudima i životinjama. neslaganje sa trezvenim. parasitos gotovan) pl. utuk. pneumon pluće) med. nomos zakon) 1. pyr) ned. anti. anpšlatonska ljubav čulna. pyr vatra) pl. antiracionalizam (gr č . med. anti. npr. antinomija (grč. gramma) geom. nlat. antisepsa (grč. antirevolucionar (grč. anti. pus. lat. ravnokraki trapez. sredstvo protiv groznice. •c>JOŽnja protivrečnost izmeñu starozavetskog zakona i hrišćanskog učenja.ñenih zakona. antireumatičan (grč. na čelno nepriznavana bilo kakvih utvr. i koje smatra da se ne može doći ni do kakvih opštevažećih istina. sredstva protiv uzetosti (paralize). anti. stav nekih logičara i gnoseologa protiv primene psihologije u logičkim i saznajnoteorijskim razmišljanjima. antipatriot (grč. rebro) pl. protivjevrejski pokret. anti. političkom i duhovnom životu.) antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv učešća Jevreja u privrednom. anti. pleuron bok. sredstvo koje uništara klice što izazivaju truljenje. suparnik. antipleuritičan. Semiti. shvatanje da razum. teal. plenus pun) fil. antiracionalizam (gr č . aatipneumoničan (grč. reuma) med. kod Kanta: protivre č nost koja se javlja pri primeni zakona čistog razuma na čulni svet. razumnim pravcem u prou č avanju pitanja vere. protivnožnik. para-lyo) pl. uništavanje truležnih klica hemijskim i fizi čkim sredstvima. anti. anti. med lekovi protiv vatre. fil. revolutionarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije. neslaganje sa onim gnoseološkim stanovištem koje sumnja u moguć nost ma kakvog saznanja uopšte. peristasis spoljašnje okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: prilika). anti. antiparalelogram (grč. koji se nalazi na suprotnoj tač-ci preč nika Zemlje. antipsihologizam (grč. anti. teal. septikos) med. socialis društven) protivan društvenom poretku. anti. onaj koji živi na suprotnoj ta č ki pre č nika Zemlje. anti. anti. anti. ratio razum) fil. oprečan. res publica) protivnik republikanskog oblika vladavine. nemarenje. anti. sepsis trulež) med. scabies šuga) pl. nije apsolutni izvor saznanja. pr. parallelos. lat. antirepublikanac (grč. npr. antirojalizam (grč. antiseptikum (grč.: „Svet ima svoj po č etak u vremenu. antisocijalan (gr č . antiparalelan (grč. parallelos) dve linije koje sa drugim dvema linijama zakla-paju meñusobno jednake uglove ali suprotnim pravcima. pr. odnosno čovečje mišljenje. papa) neprijateljstvo i borba protiv pape. koji svojim radom i ponašanjem škodi antmnomizam (grč. lat. lat. tako da obe stranke mogu ga tumačiti u svoju korist) log. antipapizam (grč. „Svet nema ni početka u vremenu niti granica s obzirom na prostor. odnosno čovečje mišljenje. suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiteze — koji se uzajamno isključuju. med. pl. med. koji služi protiv reumatizma. koji služi protiv zapaljenja pluća. antipirin (grč. koji sprečava truljenje. geogr. rug) med. lat. antinomia protivrečnost zakona sa samim sobom. koje se obi čno izražava jednim pitanjem. antirepublikanski. . sredstva protiv zapaljenja plućne maramice. anti. antiplenisti (grč. antipatija (grč. fr. antiparalitika (grč. anti. anti. protivnik. antipodan (grč.avtmnomizam 56 antisociJalan antipod (gr č.

: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / Al' je snijeg. anti. antiflogistika (grč. 5.. thyreos štit. ret. antiteza (grč. loet. 2. / labudovi već bi poletjeli. flogističku teoriju o postojanju neke hipotetične materije koja pri sagorevanju tela ne sagoreva. med. antiflogistika 1. antispastika (grč. besmislica. spastikos koji vuče. anti. anti. u smislu „vrlo ludo". pr. odabrao papa Grgur Veliki. protivgroznični. elmis elmintos glista) pl. up. antiflogističari (grč. anti. smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da bi se spre č ilo njeno smrzavanje na niskim temperaturama. opre čnost dvaju karaktera. anti. koji služi kao lek protiv krvoliptenja. pl. opre čna). ned. . 4. antifonnja (grč. kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo neprobojno za drugo. antispazmodika (grč. regnymi probijam) med.antispazmodika ljudskom društvu i nezgodno str č i u njemu. prototip. antiflogističan hem. toxikon. protivrečne. febris) med. 2. teorija franc. tome sečem) med. progovara mudro". lat. skia senka) pl. phleps žila. anti. protivnik lečenja pu-štanjem krvi. otrov) med. phlox. lat. antithesis suprotnost. anti. protivotrov. antiflebotomist (grč . anti. koji ublažava zapaljenje ili vatru. thermos topao) pl. pričina) nau čio pobijanje verovanja u duhove i aveti. flogiston. ned. antiphoneo odgovaram) zbirka gregorijanskih melodija koje je po četkom VII v. suprotno) 1. haima krv. antistrofa (grč. anti. geogr. npr. antihektičan. stanovnici na istom podnevku. otpev. tuberkuloze. anti. lekari koji u svima bolestima upotrebljavaju antiflogistička sredstva. antitip (grč. telo koje ima svojstvo da neutrališe odreñ ene otrove. a zatim negiranje tih predmeta ili pojmova. hemičara Lavoazjea kojom je pobio tzv. anti. takoñ e: otpe-vanje. antispastika. antifonarij(um) grč. anthelmintika. febris) farm.: „To bi bilo vrlo pametno". odboj) fil. anti. antitetičan (grč. prepis. ali na suprotnim stranama polutara tako da njihove senke u podne padaju na suprotne strane. ljudi sa suprotnim senkama. antispast (grč. hek. anti. lat. anti. pr. sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu. antithetikos) protivan. sredstva protiv sušice. 57 antihemoragičan. eng. anti-strategos) zamenik vojskovoñ e. antipirin. trzav) pl. al' su labudovi? / Da je snijeg. komandant neprijateljske vojske. fermentum) med. spasmos) pl. antifon(a) (grč. lat. phone glas) otpev. odricanje duhovnosti i duhovne prirode uopšte = materijalizam. med. npr. logia.U. antispastos vu ći na drugu stranu) metr. anti.: „Ide ludo. teza. med. otpev koji je odgovor pre toga pevanoj strofi. anteci. anti. a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju bolove. četvorosložna stopa u koje je prvi i č etvrti slog kratak. med. antihelmintika (grč. v. antitoksin (grč. jektike. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi. med. ove pesme su izvodili peva č i ili narod za vreme mise. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) žlezde. up. ili kontrarna. / nego šator age Hasan-age. antihektika (grč. slovenska antiteza poetsko nabra-janje više predmeta ili pojmova koji imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim predmetom. anti. sinteza. anti. med. sredstva koja ublažuju grčeve. anti. up. hem. protivnik ujedinjenja. / Nit' je snijeg nit' su labudovi. med. antifraza (grč. ve ć bi okopnio. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju dejstvo drugih fermenata. dveju težnji i sl. spectrum avet. zajednice. antispektrologija (gr č. antihemoragi č an (gr č . stranica od gume koja se stavlja u uši da bi se onemogućilo dopiranje suviše jakih šumova i buke. spiritus duh) fil. antifebrin (grč. phlox) pl. lekovi protiv zapaljenja. v. phlogos plamen) 1. unio sjedi-njenje) protivnik jedinstva. typos) otisak. tj. (Hasanaginica). koji je potpuno odgovarao ranijoj strofi. 3. antifebrilan (grč. antiftizičan. antitypia protivudar. antistrateg (grč. antifrizi (grč. freeze zamrzavati. antifermenti (grč. suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna. anti. toksine. iskazivanje jedne misli pomo ću dva suprotna pojma. lekovi protiv groznice. antispazmodika. phrasis govorenje) retorska figura koja se sastoji u tome da se jedna reč upotrebljava u smislu koji je potpuno suprotan njenom osnovnom značenju. nauka lat. ektikos jektičav) pl. lat. antiftizika (grč. antitipija (grč. antiunionist(a) (grč. lat. npr. phone glas) logič ka protivrečnost. antiflogistika. antiscii (grč. anti. eidos izgled) farm. phthisis sušica) pl. pristalice antiflogistike. a drugi i treći dug: U ------. anti. anti. antitermika (grč. koji je u suprotnostima. antifebrilije (grč. anti. služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. suprotan. antispiritualizam (grč. antitireoidin (grč. sredstvo protiv groznice. febris groznica) med. antistrophe) u drami starih Grka: ples hora. anti. sredstva protiv sušice. v.

entonner. sredstva protiv kolere. antichambre) zadržavati se u predsoblju. antišambrirati (fr. fig. antotipoliti (grč. sotona. anthrax. ned. antografija (grč. u obliku predujma. antoilage) fina tkani-na sa čipkama. hrćnos vreme) pogreška u računanju vremena. starovremenski. antr lu (fr. stablu itd. anthos cvet. antichambre) predsoblje kod kakvog velikog gospodina. stvaranje suda ili dobivanje predstave o nečemu unapred. lažistina. ñavo. antikrist (gr č. korali. preduzimati. anthrax ugalj) med. antr-akt (fr. antonomazija (grč. toile. naročito na licu. antos (grč. antrakoza (gr č . levkasta rupa od eksplodirane mine. stanka. okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u kamenu. avtiholerika (grč. algos bol) pl. entre. antišambr (fr. anticivičan (grč. hypnos san) pl. koji potiče iz starog veka. anthos. sredstva protiv navale krvi. vrtača. anthologia) branje cveća. ophthalmos oko) pl. džonja-ti pred čijim vratima za prijem. zbirka odabranih. v. antoftalmika (grč. inter) meñu. tle) pl. listovima. anticipirati (lat. anticnklon (grč. sredstva protiv zubobolje. preduj-miti. entonnoir) levak. cvetnjak. u četiri oka. hresis upotreba) prav. chthon zemlja. anti. anthos cvet. Ifthos kamen) pl. anti. kyklos krug. antihreza (grč. anti. tvrd-mek i dr. upotreba jednog vremena umesto drugog. antrakonit (grč. lit-hos kamen) pl. anti. živo biće) pl. med. fig. up. antihtoni (grč. biljni pigmenti koji se nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija i koji daju plavu. antologija (grč. predupreñu-juće postavljanje i obaranje prigovora protivnikovog. predujmljivati. antotipoliti. kol. starinski. antocijanini (grč. rheo curim) lged. crvenu ili ljubičastu boju — cvetovima. antraks (grč. antonimi. fig. anti Christos) protivnik (ili: neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva. sinotši. anthrax. čekati prijem. anthrak ć o pretvarati u ugalj) pretvaranje u ugalj. v. odus zub. geol. anti. antozoe (grč. zlič. dobar-rñav. anticipando) unapred. oputa) lkngv. med. lat. fil. reči suprotne po značenju. antonomasia drugi naziv) reg. odmor izmeñ u činova. typos otisak. žuta bojena materija koja se nalazi u cve ću. sredstva protiv očnih bolesti. anticipare) unapred uzeti (ili: uzimati). usred. oni koji stanuju na istom stepenu geografske širine. starog kova. metron mera) hem. antrakolit (grč. up. antoftalmika (grč. zoon životinja. Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne bolesti one koje se prenose putem posrednog ili neposrednog dodira sa životinjama. entre nous) meñu nama. anti. anticus. antički (lat. antorgastična sredstva med. cvetno žutilo. uopšte: zbirka svakog štiva odabranog prema naročitim meri-lima i svrhama. činiti podvorenje starijim i mo ćnijim od sebe. lithos kamen) min. ophthalmćs oko) pl. sredstva protiv očnih bolesti. slaganje ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga njihovo crno obojenje. pr. opisivanje kada se mesto zajedničkog imena u govoru upotrebi vlastito ime. lat. antoliti (grč. entr'acte) poz. u poverenju. homonimi. govorni ukras. leto-zima. nepomenik. antonimija (grč. prostrel. redak. anticipacija (lat. samo na suprotnim stranama polutara. prihvatanje nekog suda unapred kao da je istinit. antonoar (fr. anti. anthos) cvet. grapho pišem) pisanje pomoću cveća. starodrevni. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. dobiti predstavu ili stvoriti sud o nečemu unapred. lithos kamen) min. npr. kotlina. hemoroida. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik". privremen prekid u nekom poslu. ned. kol. anti. crni prišt. anticipaido (lat. up. po starinskom ukusu. sprava za odreñivanje količine ugljenika. antrakometar (grč. ret. preduzeti. svojstvo suprotnoga značenja nekoj drugoj reči. antoalaža (fr. geogr. civis grañanin) negrañanski. antr (fr. cvat. unapred primiti (ili: primati). krasta. anthos. anti. cholas utroba) pl. anthos cvet. osip.. plodovima. zool. npr. kružno kretanje) meteor. predujam na robu. bezbožan čovek. antodoitalgika (grč. avtihipnotika (grč. anti. izmeñu. antihronizam (grč. anthos. oputa ime) pl. med. npr. . naro čito iz vremena starih Grka i Rimljana. antiquus) stari. protivgrañanski. besnilo itd.antihemoroidalan antihemoroidalan (grč. anti. anticipatio primanje unapred) uzimanje unapred. antihipnotičan. ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen predmet. koji služi kao lek protiv šuljeva. počinka. pre vremena. kyanos zatvorenoplav) hem. travnjak. ned. orgazam. be-drenica. antrakolit. ksanthos žut) hem. cholera bolest sa povraćanjem i žitkom stolicom. naro čito lirskih pesama. anti. paronimi. 58 antr-akt antoksantin (grč. krečnjak obojen ugljenom. anthrax ugalj. u. naziv po tome što se na predelu visokog pritiska javljaju meteorološke pojave suprotne onima na predelu niskog pritiska (ciklonu). med. zbirka na j lepšega. anti. predeo na kome vlada visok atmosferski pritisak. s tim da će se kasnije dokazati. antoliti. sredstva protiv bolesnog nagona za spavanjem. odmor. hafma. liig. antonimi (grč.

anthropos. psihološkog i filozofskog. sličan čoveku (o majmunima). gnosis poznavanje) nauka o poznavanju čoveka. anthrax. krmenadla. entrecolonne) apx. logismos) fil. manteia proricanje) proricanje (ili: gatanje) po čovečjoj utrobi. graphia) opis (ili: ispisivanje) čoveka. . množenja. arheološkog i dr. antropognost (grč. gnostes poznavalac) poznavalac ljudi. antropozofija (gr č . antropizam (grč. meso izmeñu dva rebra (kod stoke). istorijskog i sociološkog. bios život. predjele. odstojanje izmeñu stubova. po traje još i sad. anthropos) fil. glotta jezik) životinja sa jezikom sli čnim jeziku čoveka. nastavak ites) min. avtr nu (fr. psihologije. anthropos. Put ka tim višim svetovima ima tri stepena: „priprema". i koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj organskog stvaranja. otprilike jedan milion godina. predsoblje. supr. shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom. anthropos. antropometrija (grč. pojava glumca na pozornici. anthropos. papagaj. anthropos. antracit (grč. antropomorf (grč. anthropos. razmak. anthropos. uticaja okoline. muški gamet kod biljaka. antropogenija (grč. npr. ukrpgganja. duša sudbini koju sama stvara. kulturne. opadanja itd. anthrax ugalj. ulaz. occidere ubiti) lek protiv ujeda ce-ce muve. anthropareskeia) želja ili slabost nekoga da se dopada ljudima. upotrebljava se za spravljanje alizarina i drugih bojenih materija. želja. anthropos. anthropinos) čovečji. anthropos. nauka o merenju čoveka. antropareskija (grč. predvorje. S14N10. dobom kada č ove čji govor po činje da se razvija. antrpilastr. očoveča-vanje. kao podvrste su: istorijska. nauka o čovečjem telu. metron) merenje čovečjeg tela. antropologija (grč. telo je podložno zakonu nasleña. socio-logije. lat. antropobiologija (grč. upadanje jednog glasa. antropogenetika v. oppggi naziv za sve one predstave koje stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi. anthropos. entree) ulazak. antropomantija (grč. a koje hoće da „duhovnim očima gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim svetovima". 1. genesis) deo antropologije koji proučava razvoj ljudskog tela. geogra-phia) deo geografije koji ispituje koliko prirodni položaj zemljišta na kome ljudi žive uti če na obrazovanje ljudske zajednice. antropografija (gr č.(grč. anthropos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: č ovek. anthropos. pristup. i koliko je čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako preobrazi da bi mu mogao biti od koristi. genesis) nauka o postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. antrkolon (fr. antre (fr. shvatanje po kojem je religija rezultat čovečjih nazora. fiziologije. istorije. o odnosima izmeñu čovečjih udova.antracen 59 antropomorf antropoglot (grč. ulazni-ca. antropogsografija (grč. saobraćajne. antropogenija. oblik) čovekolik. antricid (grč. prvo jelo pri obedima. ulaznina. poznavanje č oveka. anthropos. antropologizam (grč. trgovačke i politička geografije. logia) nauka koja proučava čoveka na osnovu anatomije. antracen (grč. antropometar (grč. pri-vredna. antropozojski period geol. anthropos. filozofije. antropognozija (grč. Ićgos) naučnik koji proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i fiziološkog. muz. anthropos. najbolja vrsta uglja. učenje koje je osnovao Rudolf Štajier. entre nous) v. antropo. počinje sa diluvijalnim periodom.) vot. logia nauka) deo antropologije koji se bavi životnim izražajima čovečanstva i njihovim zakonima proučavajući pitanje nasleña. antropogonija (grč. „prosvetljenje" i „posvećenje". najstariji fosilni ugalj. anthropos. ulazna cena. ulaženje. anthropos. eidos vid. morphe oblik) kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog tela. plo-ñ enja. majmun sli č an č oveku. pod antr. period u istoriji Zemlje u čijem se početku javlja čovek. avtreozoid (grč. anthropos. antropolatrija (gr č . anthropos. a duh zakonu reinkarnacije. latreia služba) obožavanje čoveka. arheologije i nauke o jeziku. koji se ti če ljudi. anthrax ugalj) hen. antropinski (grč. uvod. antropoidan (gr č . antropogeneza (grč. zoon životinja) geol. tj. pogled na svet i život koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi stoji na gledištu da je „ č ovek mera svih stvari". naročito sveč anim. koji se dobiva iz katrana kamenog uglja. antropolog (grč. ulazna soba. iatros lekar) nauka o leč enju ljudi. 2. uvozna carina.: teosebija. metron mera) sprava za merenje visine č oveka. prostor izmeñu dva stuba. težnji i ideala. složen ugljenički vodonik. zemaljski. antropozojski period. shvatanje da je čovek bi će sli čno bogu. gone rañanje) nauka o postanku č oveka. njihovoj razvijenosti i drugim osobinama. antrkot (entrecote) kup. anthropos. sophla mudrost) fil. antropijatrika (grč. anthropos. anthropos. antropozoik (grč. komad kojim počinje opera ili koncert.

antroponomija (grč. morphe) fil. antropofag (grč. sphaira kugla. up. antropoteka (grč. lat. phagem jesti) onaj koji jede ljudsko meso. entrefins) pl. entrepas) poluravan. logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. kanibalizam. dvornica slave. entrepot. počovečenje boga. ples: figura u igranju kada se jedna noga stavi na mesto druge. shvatanje da je bog bi ć e koje ima sve ljudske osobine. pridržavajući se pritom propisa koji se odnose na svaku od tih radnji. istoria) nauka o razvitku ljudskog roda. nauka o spolnom životu č oveka. onoma ime) lingv. antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto upleten u govor. antrtaj (fr. anthropo-morphos) slič an č oveku. stovarište. anthropos. theke pričuvi-šte. rañanje) biol. antropopa tizam. anthropos.antropomorfan 60 an-tu-ka antropotizija (grč. skopeo posmatram) veština da se po crtama lica zaključi o umnim i karakternim osobinama č oveka. en entrepot) necarinjen. logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg tela. tj. an-tu-ka (fr. antropocentrizam (grč. tj. antropopatija (grč. interpositus metanje izmeñu. anthropos. antropotomija (grč. antropopatizam (grč. therapeyo lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju čovečjeg zdravlja. tkanine osrednje fino ć e i kakvo ć e. lat. antrfen (fr. antroposkopija (grč. anthropos. odstojanje izmeñu dva stuba . antropohemija (grč. udaranje noge o nogu u skoku pri igranju. popravljati. chemeia) nauka o materijama koje sačinjavaju č ove čje telo. antropoplastika (grč. anthropos. da misli. po Kantu: zakonodavni razum čovekov. antrpilastr (fr. phytefa sañenje. sanduk) dvorana zaslužnih ljudi. religiozno antropomorfizam smatra da je bog sli č an č oveku. u užem smislu. anthropos. talile. nomos zakon) fil. sa ljudskim osobinama. i odatle uvoziti. tj. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem životu. anthropos. umetanje) trg. antropomorfizam. deo nauke o jeziku koji prouč ava li čna imena. antrkolon. entretaille) u bakrorezu: fini me ñ uzarez. rasprostiranje plodova i semena od strane č oveka. antropofonika (grč. antropofagija (grč. anthropos. razuñivanje. razmak izmeñu stubova. dok leži u njemu. u antrpo se može smestiti svaka roba kojom se može manipulisati. rañanje čoveka. antroponimija (grč. obožavanje čoveka. en tout č as) amrel srednje veli čine koji može poslužiti i kao ki- antropomorfan (grč. ljudožder. svako rasuñivanje ili svako učenje koje radi objašnjenja onoga što nije čovek (npr. vrlinama. biološki život. magacin za smeštaj robe koja dolazi iz inostranstva. koje oseća i »seli isto kao čovek. . v. slabostima i dr. a ova se pruži napred. anthropos. tome sečenje) med. morphe uobličavam) počovečiti. anthropophagia) ljudožderstvo. plastike) slikanje (ili: vajanje) č oveka. intrecciato salto) umetni č ki skok u plesu. phćbos strah) strah (ili: zaziranje) od ljudi. antropopeja (grč. antropofiteja (grč. obi čno zvani čno. anthropos. anthropos. neocarinjen. počovečavati. rezanje čovečjeg tela u cilju nauč nog ispitivanja. anthropos. entrechat. antrpa (fr. — an antrpo (fr. antropoterapija (grč. anthropos. antrša (fr. oseća i radi kao čovek. antropohorija (grč. morphe. zamišljati i predstavljati boga kao čoveka. antropomorfoza (gr č. ital. kratak članak. fizi č ke pojave. koja se može razvrstavati. v. fiziognomika. theos bog) obogočovečenje. antroposomatologija (grč.) upotrebljava pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja č oveka. anthropos. anthropopathefa) fil. choreo pasprostirem se) zool. antropomorfozirati (grč. soma telo. smatranje onoga što je č ove č je božanskim. antropomorfologija (grč. koji ima č ove čji oblik. sep-trum središte) filozofski pogled na svet koji smatra da je č ovek središte sveta i krajnja svrha njegova razvitka. anthropos. thysia žrtva) prinošenje ljudi na žrtvu. bog. kanibal. logia nauka) nauč na disciplina koja proučava veze izmeñ u čoveka i pećine. deliti. antropospeleologija (grč. u bačen u redakcijski deo lista. istorija čovečanstva. antropopatija. vest ili saopštenje koje treba pročitati izme ñu redaka. anthropos. antropohistorija (grč. anthropo-poia) stvaranje čoveka. entrepilastre) apx. antropomorfoza. antropofobija (grč. anthropos. saopštenje vlade. anthropos. shvatanje i tumačenje stvari i prirode u odnosu na čoveka. antropoteizam (grč. anthropopatheia) fil. anthropos. spe-laion pećina. ponašanje životinja itd. polukas. antrpo (fr. morphe oblik) fil. lopta) deo životnog prostora koji je pod uticajem čoveka. antropomorfizam (grč. antroposfera (grč. anthropos. izvoziti ili upućivati. anthropos. ne plaća carinu). hod konja. anthropos. anthropos. antropospeleologija je nauka o pe ćinskom č oveku. skladište. anthropos. phone glas) nauka o ljudskim glasovima. a pod uslovima koje zakon odreñuje (roba.

anus interkalaris (lat. aorist (grč. ushititi. annuitas. neprestupna godina. enfant terrible) brbljivo dete pred kojim se ne sme svašta . enfiler) udenuta. aorta (grč. opovrći. opčišavati. biser. hydor voda) hem. anceps) dvostruk. ap. obična julijanska godina. anšerirati (fr. annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na kojem je predstavljen sv. pridruženje. v. en face) spreda. dobrojavati. annunciatio) nagovešta-vanje. a-oristos neograničen. tj. annus currens) tekuća godina. preko. anulus pi-skatorijus (lat. apage) odlazi. annus civilis) grañanska godina. anthelmintičan. slobodan od vode. amrel za svako vreme. dobrojiti. annulus palatii) kraljevski prsten pečatnjak. anti. anhelatio) kratko. koji se dogañ a svake godine. fig. med. aorte) znat. aiulus magikus (lat. yper nad. čovek koji se može upotrebiti za svaki posao. appšpegage) pribrojiti. suša. zapaljenje aorte. anus (lat. godišnja renta. dobrajanje. nesta-ško. enchanter) očarati. s boka. vodonik i postaje kiselinom. anus solaris (lat. annumeratio) pribrajanje. anus) anat. apanage. napraviti ćupriju (u trik-traku). jedinjenje kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka. anceps (lat. lat. anulus (lat. Anschluss) priključenje. an-šantiran. anfan teribl(fr. a. zadivljavati. najvažnije arterijsko stablo od koga potiču sve arterije u čovečjem telu. kalendar. spa-janje. npr. hydor voda) hem. aortitis (grč. helmintos glista) pl. otići. izvoñenje i nabrajanje prigovora. med. bolja ponuda na javnoj prodaji. s boka. ap. preñašnje svršeno vreme. ap. anulacija (nlat. iskrivudan. anthelmintika (grč. od 1. anurija (grč. apagogičan dokaz indirektan. anthipnotika (grč. ukinuće. Š. annus communis) prosta. pol. da bi se posle jedan po jedan pobijali. annus intercalaris) prestupna godina. naročito Devi Mariji da će roditi sina. ushićivati. zadiviti. sumporno-kiseli kreč kome je oduzeta voda. helmins. an fas (fr. sredstvo protiv prekomernog znojenja nogu. podizati cenu. aosmičan (grč. poništavanje. annus ecclestiasticus) crkvena godina. npr. anulirati (nlat. pr. godišnjak. nesiguran. uron mokraća) med. ukinuti. voj. godi- šobran i kao suncobran. posredan dokaz. anhidrija (grč. anuarij(um) (lat. neravan. voj. teško udisanje vazduha. vragolan. ubrajati. per anum) med. apagoge) log. anthipofora (grč. po-ništavati. anfan (fr. red soba u jednom pravcu. filum konac. nuditi više. poskupljenje. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj Nemačkoj 1938. anfractuosus) krivudav. anti. anumerirati (lat. annuus godišnji) godišnja otplata duga. anulus palacii (lat. pribrojavati. neodreñen) gram. anfilada (fr. posredan dokaz. anhidrid (grč. metr. anus kurens (lat. idi. nizati. apage! (grč. anualni (lat. pravo u oči. uračunavanje. anus (lat. objavljivanje. oglašavanje nevažećim. u opasnost. anuncijacija (lat. iznad. anšer (fr. osme miris) bezmirisan. apanaža (fr. onaj koji dokazuje tačnost jednog tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče. uništiti. podizanje cene. uračunavati. prisajedinjenje. zapodenuti razgovor. enfant) dete. annulus magicus) čarobni prsten. ogla-siti nevažećim. hypnos san) pl. enfilade) dug red. ap. opovrgavanje. ñavolan. ap. per anum (lat. po dužini. anidrija. hydor voda) hem. dvosmislen. vijugast. o či u oči. annullare) poništiti. džombast. idros znoj) med. poskupl>ivati. zaplesti nekoga u neko preduzeće. dahtanje. ap-ago odvesti. kroz čmar. nestašica vode. npr. anuitet (nlat. kolebljiv. dvostran. anus eklezijastikus (lat. zadihanost. nlat. nanizati. glavna srčana žila. kome je oduzeta voda. čisti se! apagoga (grč. ali koje izloženo vodi apsorbuje. anšantirati (fr. opčiniti. uništavati. anus civilne (lat. anfilirati (lat. annulus) prsten. anhidričan (grč. godišnji dohodak. dati više pri nadmetanju. soli i oksidi. poskuplji-vanje. potpun prestanak lučenja mokraće. godišnji prihod. januara do 31. anus komunis (lat. fr. Blagovesti. apanagium) imanje dato na doživotno uživanje. ukidati. encherir) trg. tučenje topovima uzduž. upija. enchere) trg. anfan perdi (fr. Petar u ribarskom čamcu. anšlus (nem. tući topovima po dužini. pr. anhelacija (lat. prošlo trenutno vreme. annus solaris) sunčana. opovrgavati. hypo-phero snositi) ret. annullatio) poništenje. anhidrit (grč. decembra. hydor) bezvodnost. koji traje godinu dana. anti. opovrgnuće. pripajanje. ribarski prsten. god. završetak zadnjeg creva. vojnici koji se sami jave da izvrše neko opasno delo. udevati. enfants perdus) na. anthiperidrotikon (grč. antihipnotika. anfraktuozan (nlat. sredstva za isterivanje glista. annualis) godišnji. annus) godina. anti.anthelmintika 61 apanaža govoriti zbog toga što hoće da oda. zaobilazan. anumeracija (lat. mrtva straža. annuarium) letopis. oznaka za kvantitet jednog sloga koji može biti dug ili kratak. s lica. oča-ravati. žila srčanica. čmar. aorte med.

supr. npr. arasće) velegradski razbojnik. neobičan. trg. prizivni sud za crkvene sporove. boje sive. apparens) vidljiv. apatetikos prevaran. znak za dužinu ili naglašavale nad samoglasni-kom. a-. odrediti stalan godišnji prihod. očevidan. nedopustljiv priziv. ceo pribor. pozivanje na viši sud. appellativus) gram. appellatio admissibilis) prav. apaš (fr. apedeuzija. stroj. za-pleten. rod. priziv višem sudu. apelacio dezerta (lat. apparatorium) odeljenje (ili: orman) za smeštaj oruña. braće). otimač. soba. apasionato (ital. apeks Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće Sunce sa svojim pratiocima (planetama). up. npr. apelativan (lat.: drvo. ljubičaste ili zelenkaste. apatit (grč. ravnodupšost. onaj koji se u pravnim ili sudskim poslovima obraća. utrnulih osećanja. priziv koji se može dopustiti i prihvatiti. čovek. apatao zavodim) št. nedostatak ukusa. lopov. odgojni) neobrazovan. neke radionice. apartman (fr. a-. apatrid (grč. aparatorij(um) (nlat. a-. mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. stan sa više odeljenja. žalba višoj vlasti. lat. vrh kupe. prevaran. zadocneo priziv. appellatio temera-ria) prav. prav. nepromišljen priziv. appellatio frivola) prav. 62 apelacio frivola apedeuzija (grč. geom. apedeutizam (grč. nevaspitan. patria domovina) lice koje nema državljanstva. veličina i sl. apaideysia) nevaspitanost. apatao. strasno. apart odvojeno. apel (fr. apeiron (grč. appartement) stan. ne odaziva se na poziv gospodara. obezbeñen prihod. spoljašnji izgled neke robe. naprava. appellatus) prav. vidan. nemaran. veoma rasprostrt. nesvakidašnji. neškolovan. spoljašnjost. kalćn lepo) nepoznavanje lepote. nemarnost. tvrdine 4 po Mosovoj lestvici. prepušten. apatetičan (grč. sprava i sl. pomoćna sredstva i dr. appel) poziv. nomen appellativum) gran. apeiros neiskusan. stanje u kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni radost ni žalost (u normalnim prilikama obično nastupa usled za-morenosti mozga). taj pas nema apela. lažan. odgojim) v. zajedničko ime. . sva oruña. apelativ (lat. očigledan. odeljenje. apelacio admisibilis (lat. prividan (npr. koji označava zajedničko ime. životinja. lice protiv koga ili presuda nižeg suda protiv koje apelant podnosi priziv višem sudu. appellatio deserta) prav. poznavanje. apatičan (grč. privid-nost. aparat (lat. apparentia) privid. apanthropia zaziranje od ljudi) nečovečnost. pobijanje. verovatnoće. dopustljiv i prihvatljiv priziv. apelatorija (lat. po č etak. apelacija (lat. pozivanje. jedinstven) naro čit. odstojanje. apeks (lat. pozorišta i dr. odvraćanje. zaziranje (ili: strah) od ljudi. usiljena težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem. apeirokalija (grč. doziv.: antiapeks. oruñe) sprava. apartheid (eng. kratak i oštar udar napred isturenom nogom. koja su potrebna za neki posao ili neku službu. apeiros neograničen. prauzrok iz koga su sve stvari izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam uveo Anaksimander). znak. aparentan (lat. godišnji prihod. gran. izgled. apedeugizam. apparatus) svi aparati jednog tehničkog preduzeća. apanteza (grč.apanažirati šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece. neobrazovanost. apart naročit.). npr. beskrajan) fol. izdvojeno. reč koja označava rod ili vrstu. appellatio inadmissibilis) prav. poslušnost kod pasa. ret. apelat (lat. podeljeno) naziv za doktrinu rasne superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju na najbezobzirniji način praktikuje Južnoafrička Republika odričući svako političko pravo svojim podanicima crne kože. višim sudovima i traži njihovu pomoć. apelacio frivola (lat. utrnu-lost osećanja. imenovanje. kalcijev fosfat s fluorom. mač. tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje. aparencija (lat. pun draži. paideytikos vaspitni. apedeutičan (grč. svirepost. posle nižih. apelacio inadmisibilis (lat. ravnodušan. apatheia) neosetljivost. paideyo vaspitavam. neupućenost u ono što je lepo. neznanje usled slabog školovanja. vrstu. odvratnost meñu ljudima. aparatura (lat. appelare) viši. appellans) prav. sa puno osećanja. neosnovan priziv. bioskopa. apanažirati (fr. apparatus sprema. apathes) neosetljiv. appellatio) viši sud (izmeñu prvostepenog i hasacionog suda). sva mehanička postrojenja (npr. npr. zaključak. tj. antropofobija. apanager) dati kome imanje na doživotno uživanje. neprihvatljiv priziv. zamršen. zbor. apelacio temerarija (lat. kazivanje. zločinac. apantropija (grč. apatije (grč. dražestan. šiljak) kupasta kapa starorimskih sveštenika. apartan (fr. areh vrh. appellare. pri Zemljinom obrtanju. jasan. voj. lažljiv) lažljiv.). beznačajan i ništavan priziv. astr. apelant (lat. appassionato) kuz. apantesis) odgovor.

appetitlich) ukusan. sladak. aplanazi-ja: nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije. bez. aplanatičan (grč. apistia) neverovanje. aperijencije. jasno shvatiti. otvor npr. zool. rugep kopggica) bog.apelirati 63 aplaudira™ apelirati (lat. aplazija (grč. koji nema sferne aberacije. perfodos) fiz. apertura (lat. neprobavljiv. slobodan od njihanja. Alis mit. beskrunični. sa- držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je staviti na pravo mesto u svesti. obraćati se (ili: obratiti se) prizivom višem sudu. sredstvo za čišćenje. pravničke dosetljivosti. želja. neiskusan. rug) med. crn sa belom negom na čelu koga su stari Egipćani poštovali kao božanstvo. pomoću kojih se jedan predmet shvata. žudnja za nečim. čiji cvetovi nemaju kruničnih listića. rug vatra) 1. tvorenje) anat.ne. apertura) anat. a-. suprotna pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura). a-. apireničan (grč. na prečaga. aperijentan. aperijentan (lat. apeptičan (grč. slabo varenje u organizam unete hrane. aperfu kratak pregled. crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje slepog creva). med. mali prozirni morski pla-štaši sa repom za veslanje. suprotno dejstvo pada. za-pažanje. volja za jelom. kao složene sočivo. appetentia) čežnja. koji izaziva želju za jelom. kada se bol prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj strani. dopuna. uložiti (ili: ulagati) priziv. linkejoskop. koji pati od slabog varenja želuca. simbol zemljoradnje. da se jede. sveti bik. apiričan (grč. aplanat (grč. sklonost. irreg gornji. koji se ne klati oko svoga ravnotežnog položaja. alelovati (lat. aperijens (lat. otkloniti smetnje. a-. apurement) trg. apendiks (lat. nlat. apetit (lat. vetrilima (dijafragma) za prolaz jednjaka itd. appellare) moliti koga za pomoć. a-. koji su bez latica. požu-dan. appetitivus) željan. prohtev. apirija (grč. pčela. čut udarac) sp. apis (lat. zaključak. apeiros. živo odobravati. peira iskustvo) 2. appetere. proveravanje računa. aperantologia) preterana brbljivost. apendikularije (lat. nemanje ili nedovoljna razvijenost jednog organa ili više njih. apercipirati (lat. zapaljenje crvolikog produžetka na donjem delu slepog creva. shvatanje. sumnja. a-. ap-echema) odjek. dovesti u red. zapažati. pčelinjak. apetalan (grč. apiarium) pčelanik. aperijens. a ne one koje počivaju na asocijacijama. rakija ili drugo piće kao sredstvo za otvaranje apetita. podozrevanje. apetencija (lat. apeiria) neiskusnost. alat. aplaudira™ (lat. apijarij(um) (lat. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv. ad-perceptio) fil. da ga (ili: je) pojedeš. načelo na kojem počivaju druge. a-. apepsija (grč. pl. ad-percipere) zapaziti. appetitio) težnja za čim. a-. appendicula mali pri-vezak) pl. overavanje. loša probava. apetitlih (lat. cultura gajenje) pčelarstvo. koji nema koštice (o plodu). apendicit (lat. aperitivum) sredstvo koje izaziva volju za jelom. aperiodičan (grč. nezapaljiv. zaklona na optičkim aparati-ma). nem. aperijencije (lat. a-petalos) bog. apikultura (lat. aperitivan. stanje bez groznice. crvuljak. aperitivan (lat. žudnja. apercepcija (lat. otvor (izdubenog ogledala. težnja za čim. sažetak. areh. aplanir) poravnati. aplanirati (fr. kratko i pregledno izlaganje. apetitivan (nlat. a. aperire otvoriti) med. aperitivus) v. pohotan. konstruisan 1866. plašiš obrazovanje. odnosno mi-šljenja. saznaje i tumači. koji nema iskustva. primamljiv. aperiens) koji otvara volju za jelom. u boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom licu i ruka ima zamah odozdo na gore. appetitus) prohtev za jelom. apistija (grč. naklonost. apireksija (grč. v. med. apis pčela. suština. izdužen produžetak sa površine nekog organa. uobličenje. pozivati se na nešto. opt. primiti nešto sa bučnim odobravanjem. uvideti. planao lutam) fotografski objektiv. apeticija (lat. pljeskati u znak odobravanja. nagon. apis) zool. appendix) ned. apelirati. nevičan. uložiti (ili: ulagati) protest. . planao) opt. apersi (fr. po Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički sadržaji dovode do jasnog shvatanja. odnosno mišljenja. pepsis probava. apiričan (grč. apirman (fr. apices juriš) pl. bez visoke temperature. varenje) med. jasno shvatanje predmeta pomo ću akata pažnje. tečan. rug vatra) med. naročito: crvoliki produžetak na donjem delu slepog creva. a-. tj. bez lišća. oni akti parenje. aperkat (ept. težnja.. appendix) dodatak. požuda. bujica praznih reči. više veze duševnog života. siguran od vatre. osećanje gladi. a-. aperantologija (grč. drugo. prilog knjizi ili delu. aperientia) pl. a-pyros. applaudere) tapšati. appellare) v. stanje bolesnikom izmeñu napada povratnih groznica. bez groznice. aperitiv (nlat. zagladiti. apices juris (lat. apiretičan (grč. ješnost. letimičan pregled. aperire otvoriti. apehema (grč. bez (sferne) aberacije.

aplauz (nlat. algos bol) bol ili tuga za zavičajem. apunto. naro čito u vojnim naukama. neminovan. predudar. ukrasa od druge materije na neku tkaninu. apo-kalypto otkrivam) u duhu ili stilu Apokalipse. apograf (grč. aplikabilan (nlat. pus) koji nema nogu. proble-matičan.. . u obliku simbolič-kih slika i čudesnih vizija. grč. applausus) tapšanje. arb od. nedisanje. aplikativan (nlat. tvoj mlañi brat. starati se. apodikti-čan. glasno odobravanje. ordinata (kod kupinih preseka). ned. L0g. arropege priložiti. apodiksis (grč. itd. oba izraza su iz astronomije Ptolomeja. buduć nost božjeg carstva i dolazak obećanog Mesije. apodejktičan (grč. grapho pišem) prepis. apoda (grč. apodeiktikos) v. marljivost. apogamija (grč. treća oca u prostornom koordinatnom sistemu. appositi-vum) gran. applicans) v. a-. apojovijum (nlat. a-. prišiti. applicativus) v. Jovis) astr. tačka na putanji jednoga od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on najudaljeniji od planete. sravniti ra č un sa trgova č kim knjigama. metanje. podćs. podesan. raz-. beznož-ni vodozemci. za razliku od prvog dela (protaze). beznožan. apokaliptičan (grč. arb. mat. primenjivanje. pus noga) med. dokazivanje. vrednoća. kraći ili duži zastoj u disanju usled poreme ć aja centra za disanje. rpeo dahćem) ned. apodoza (grč. aplikaciona škola viša vojna škola u Francuskoj i Italiji za pripravnike za generalštab. natrag. appositio) gram. odrediti ročište. apogej (grč. modalitet. aplikacija (lat. afri čkim i dr. asertoran. gran. lek. applicatura) kuz. apo-kalypto otkrivam) jedna grana poznije jevrejske književnosti koja hoće da prikaže. applicatio) način izvoñenje.(grč. pravilan položaj prstiju pri sviranju. papirna novčanica kao sredstvo plaćanja u platnom prometu. pljeskanje u znak odobravanja. pridev koji stoji uz imenicu kao apozicija. poslednja knjiga Novog zaveta. aplicirati (lat.: Dete bolesno mora da leži. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj radnji daje značenje naklonosti prema nekome (objektu). tajanstven. staviti. apodiktičan sud log. drugi. beznožnost. Čovek pošten ne bi to nikad uradio. može da ga zameni (npr. gameo ženim se) zool. aplikant (lat. kandidat. priljubljiv. afelijum). Jupitera. pljesak. u nekim kavkaskim. applicare) namestiti. dokazan. pohvala. apoentirati (fr. upotrebiti. 2. applicare približiti. npr. appoint) fin. religiozni pravac koji sve pojave tumači kao neko predskazanje o svršetku sveta. ucrtati. apokaliptika (grč. naročito inostrana. dati npr. pojava opažena kod naj-nižih jedno ćelijskih životinja. a-. nameštanje. prilježnost. arb.-.: . sud koji izražava logi č ku nužnost. jedna atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj imenici. appositivus) gran. takoñe: najveće udaljenje Sunca od Zemlje u afelijuznu. izlaganje.U ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti jednaka". apojovium. ogledni govor. poslednji deo složene re č enice. čita knjigu). opet. neopovrgljiv dokaz. aplikabilan.aplauz 64 apokaliptičan apodemijalgija (grč. uneti. npr. apo. applicabilis) primenljiv. noga) zool. primena. ukras na haljinu. supr. kada se još smatralo da je Zemlja središte. nemanje nogu od samog roñenja. menica koja izmiru-je neki dug ili duguje izvesnu sumu. applicata) geoi. apnea (grč. stavljanje. perigej. zamena subjektova koja ga kazuje drugim imenom. npr. apokaliptični konjanici četiri simboli č ne prilike iz Apokalipse (6. 18). apodija (grč. ukrašavanje melodije sitnim notama. neopovrgljiv. rat. appointer) odrediti platu. menica. bezuslovan. prio-nuti za neki posao. Jov-od Jupiter gei. u kojoj je on najudaljeniji od Zemlje. apodiktičan (grč. apodeiktikos) koji dokazuje. koji stoji kao dodatak. apodeixis) prikazivanje. metnuti. Apokalipsa (grč. plaćati. tačka na putanji Meseca. kopija izvornog dokumenta. upotreba spoljnih sredstava. dodati. apodosis) ret. svaka. applicare) objašnjavanje teorijskih pitanja pomoć u prakti čnih primera. dodavanje. rañanje bez nogu. apo-gaion) acrp. apoen (fr. a-. obraća-ti jaku pažnju na nešto. apozicija (lat. prileplji-vanje. razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se razvi će vrši samo pomoć u jedne vegeta-tivne ć elice. aplikacione boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u tkaninu. aplikatorika (lat. kao apozicija. aplikativan. završnica. tj. koji se može lako namestiti na. appoggiatura) muz. poravnati se u nečemu. glad i smrt. utiskivanje. neoboriv. apozitivan (nlat. mračan. apodan (grč. Apokalypsis) 1. 1—8): kuga. jedan od najdragocenijih dokumenata i izvora za istoriju prvih dana hriš ćanstva. a ne Sunce (up. zavoj. apoñatura (ital. Otkrovenje Jovana Bogoslova. združiti) liši. aplikatura (nlat. prilepiti. arb) predmetak u složenicama sa zna č enjem: od. brižljivo izučavati. Dušan. primeniti. oblog. up. danas se upotrebljavaju samo u odnosu na Mesec. apodemia boravak u tuñini. npr. aplikata (lat. aplikativ (lat. apozitiv (lat. pus. apokaliptični broj misti č ni broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13. sitan novac za potkusurivanje. zagonetan.

snošljivo stanje. mračan s obzirom na svoje poreklo. sprečavam) med. podmetnut. poezije. Apollon) nuz. bio i vrhovni starešina dvorske kancelarije. npr. sufumigacija. ned. izostanak) neke organske funkcije. koji ima karakter odbrane. pretvaranje u kamen. srca ili mozga) redovno praćen onesvešćenjem. apokrifi (grč. apologema (grč. odbrambena tač ka. apoliza (grč. apokarpija (grč. bila. koji pomaže luč enje i izbacivanje suvišne tečnosti. poremećaj. apologija (grč. apologet. apokapnizam (grč. apokrifan (grč. odvajanje. pret . skamenjavanje. odgovorim) 2. odgovor. skraći-vati. arb. 5 Leksikon apolepsa (grč. poslanika na carskom dvoru u Carigradu. lice koje je izgubilo državljanstvo svoje. apolid (grč. arb. apopleksija (grč. apokopirati (grč. naročito rimskog. apolonikon (grč. apomiksija (grč. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u grčko j pravoslavno j crkvi. miši će. spokojstvo. naro čito: branilac hrišćanstva od napada never-ni č kih i jevrejskih. apćlogos priča) poet. apoplesso udarcem oduzmem) ned. koji luči. krvokapni. prelom kosti. karpćs plod) bog. branilac. izdvajam) 1. rečitosti itd. vrsta fortepi-jana. odrezivanje) gram. apologetikćs) onaj koji govori ili piše odbranu. disanja. sklon kaplji. arb. sumnjiv. beličasta čvrsta i jako otporna opna koja obavija. skrham) med. aponija (grč.apokaliptičari 65 apoplektičan apokaliptičari (grč. apologetika (grč. a roso a roso) nuz. apo-krmo izlučujem) med. nepravi. takoñ e: dela nepoznatih pisaca. spisi ili knjige čije je pravo poreklo tajanstveno. postepeno. kod ljuti ća). apokrizijar (grč. poreñenje u pri či. aponeuroza (grč. u dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u Hristovu veru i njihov ulazak u ve č no blažene zo. odluka. sastavljena je od vezivnog žiličastog tkiva. apologeomai) odbramben govor i dr. npr. apokrino izlučujem. poučna pri čina. postupno. apo-krinomai) „onaj koji treba da govori i da odgovara". apo-kopte odsecanje. apolepsis zadržavanje. arolambano zadržavam. a poko a poko (ital.sid (ili: smetnja. apo-katastasis vraćanje u ranije stanje) vra ćale u pre ñašnje stanje. sličan kaplji. skratiti. povratak u isti prividni položaj. apo-krypto skrivam) nesiguran. apo-kartereo ubijam se glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela. sličan orguljama. plod iz jednog cveta sa više slobodnih tučko-va. nauka o tome kako treba braniti veru. bog sunca. potpun prestanak neke bolesti. prona ñ ena u Darmštatu. apologeomai) braniti. izmišljena priča kojoj je cilj da predoči neku moralnu istinu ili pouku. apo-krinomai obavestim. apolithyo skameniti) kol. pitagorejci). apo-kalypto otkrivam) oni koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži proročanstvo o budućem ispunjenju i ostvarenju carstva božjeg. astr. koje nisu prave. naro čito hriš ć anske u č enje. sin Zevsa i Lato-ne. vraćanje zdravlja. kaplja. apokatastaza (grč. apologfa) odbrana. malo po palo. apolćgema) odbrana. živac) znat. apokriza (grč. svojevoljna smrt od gladi. apologet (grč. lekarstva. Apollon) nit. apolog (grč. aiokritičan (grč. na franačkom dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je.. u Engleskoj. rešenje. apologist(a) (grč. apokriza (grč. apo-kopto odsečem) skratiti re č na kraju izostavljanjem jednog glasa ili više glasova. apoplektičan (grč. u isto vreme. sparivanje) zool. apokspa (grč. zdravlje. poput navlake. apologetičan (grč. religiozni zanesenjaci. stojici. apokartereza (grč. apolitoza (grč. učenje o večitom ponavljanju stvari (Heraklit. med. zauzimati se za. apolidos koji je bez zavičaja ili bez otadžbine) prav. prestanak. apologeomai branim) v. kañenje kao predohrana od zaraznih bolesti. istraživači Otkrovenja. naprasan prekid delatnosti nekog važnog organa (pluća. grupe miši ća i cele udove. ozdravljenje. apoklazma (grč. apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne priznaje kao prave (za razliku od kanonskih). od kojih se svaki razvija u po jedan plodi ć (npr. odbrambeni govor ili spis u korist nekog čoveka ili uč enja. mixis mešanje. držati odbrambeni govor. fil. otkrivene. apo-krypto skrivam) pl. muzike. . Aiolon (grč. apoplexia) ned. kanoi-ske. u č enje o vra ć anju svih stvari i o ksna č nom ulasku u carstvo nebesko čak i grešnika (palingenezija). govora. babušina. izostavljanje poslednjeg slova ili sloga neke reči. aro-Mab slomim. apologizirati (grč. apoplektični habitus telesni sastav sklon kaplji. a nije pri-mljeno u državljanstvo druge neke države. spis. lažan. Apollon) muzički instrumenat. obaveštenje. razmnožavanje bez oploñavanja putem partenogeneze ili apogamije. neuron žila. apoplektična sredstva sredstva protiv kaplje. med. kapnos dim) ned. aponia) bezbolnost. apolonion (grč. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne te č nosti iz tela. pronañen 1828. od IV veka titula biskupskog. apolis. apologeomai branim) teol. arb.

majko moja! — Posestrimi goru i planinu. Hristov uč enik. fig. preporuka priložena uz pismo ili molbu. apostrof (grč. zavisan od iskustva. aporem (grč. 1. fig. aposiopeza (grč. arogsb u zabuni sam) sumnja. Poslanice i Otkrivenje Jovanovo. popuštanje dvaju suprotnih sudova u spornom pitanju. roba zabranjena za izvoženje. papski. bog. preveriti. apostrophos) gram. aporos neprohodan) fil. apostrophe odvraćanje. donositi. imanje doneto u brak. sporno pitanje. gnojav. apostolos) sistem neograni č ene crkvene vlasti. Dela apostola. tj. supr. . odmetnuti se. teškoć a. da se nepojamno od pojamnog odvoji. bogo-službena knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige Sv. aportirati (lat. . aposterioran (lat. odmetnik od pravog učenja ili prave vere. sphragis pečat) lik urezan u prsten. ulog) trg. ili nekoj stvari. nač ela. apostrofa (grč. a posteriori) fil. aporetika (grč. aport! (fr. apostol (grč. npr. oštrijim tonom. a-poreutos neprohodan. u govoru odjednom se obratiti kome ili čemu. koju je osnovao apostol Petar. apo-stema čir. apostil (nlat. apostolos odaslan) poslanik. aporetičan (grč. apćrema. onaj koji je sklon kaplji. aporija (grč. prevrnuti verom. naročito kod obučenih pasa. beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod teksta. dodatak nekom pismu ili povel>i. onaj koji širi neko uč enje. a posteriori (lat. a-poreutos) zabranjen. prinositi. aporizma. apoetolikum (nlat. okrenuti) gram. papinska vlast. zavisan (ili: zavisio) od iskustva. obamrlost. apostilator (nlat. Julija Apostata. a posteriori) fil. duboka nesvestica. „veština" raspravljanja o problemima a da se pri tom ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog rešenja. odvojiti se od pravog uč enja ili vere. naročito od hrišćanske vere ili crkve.: a priori. na osnovu iskustva. apo-siopesis zanemljenje) ret. nlat. . apport prinos. kao pe č at. da se teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi njih samih isti č u. preć utkivanje. aposfragizma (grč. stvari zabranjene za izvoz. otklanjanje. Bogom sestro. apostillus) pisati (ili: praviti) beleške sa strane ili ispod teksta. zatajivanje misli: preki-danje govora npr. osloniti nekog življim. npr.: Jao. apostolsko dostojanstvo. logična teškoća. nejasnoća. goro i planino. pisma koje su napisali apostoli. apostates. gnojenje. donesi! (kod obučenih pasa). apostolicitet (nlat. arogeb) v. nedopušten. ideje i sl. apostat (grč. apostilirati (nlat. bespomoćnost.apoplektičar 66 aposfragizma apoplektičar (grč. odre ći se vere. nepokretnostima ili pokretno-stima. apostrofirati (grč. apostateo otpadam) otpa-sti. 2. apostematio) med. apostolski (grč. apostata) otpadnik. arogeb) zagonetan. apportare. Dela apostola. odmetanje. apostillus) opropggajno ili otpusno pismo. figura kojom se neko obra ć a odsutnim licima ili stvarima koje zamišlja kao žive. apporte) daj ovamo. fr. zvanje propovednika vere. aro. pribegavanje) ret. apostolicum) zajednički naziv za apostolske spise Novog zaveta. apoplšsso udarcem oduzmem) med. „Ja ć u tebi" . težak za razumevanje. ukoriti. aporia) zbunjenost. ali ne u gotovom novcu. čistim uč enjem apostola. arogeb biti u nedoumici. aporeta (grč. saglasnost prave Hristove crkve sa tzv. saborne poslanice i 14 poslanica apostola Pavla. apostillator) pisac beležaka sa strane ili ispod teksta. grditi. sedas apostolica) papska stolica u Rimu. prav. oduševljen pobornik i prvoborac za pobedu neke nauke. 4. aporetikos) onaj koji sumnja. koji odgovara učenju apostola. a posteriori. u č enja. apor (fr. apo-psycho izdahnem) izdisanje. zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na ćelijskim zidovima susednim sa drugim ćelijama. lat. apostematozan (grč. ispuštanje duše. naro čito hriš ć anske. apostazirati (grč. bilo prisutno j ili odsutno]. aporetičar (grč. stvoren na osnovu iskustva. apopsihija (grč. nejasan. težak zadatak. propovednik hrišćanstva. zagnojavanje. apo-strepho odvratiti. aporematičan (grč. logi čka teškoća. ukor. fig. aporizma (grč. apostolos) koji potiče od apostola. sumnjiva (ili: sporna) stvar. kolebati se. ua. skeptičar. apostolska stolica (lat. otpadništvo. med. figura u kojoj govornik ili pisac iznenadno zastane u svom izlaganju i obrati se nekoj ličnosti. apostemacija (nlat. doprinos jednog lica u neko preduzeće u stručno} spremi. apostasia) odvajanje. 3. aporem. apostolicizam (grč.! apostazija (grč. metod da se problemi pre njihovog teorijskog obrañivanje i nezavisno od mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju. apporter) doneti. neprolazan) pl. tj. koji se gnoji. apostematosus) koji ima oblik čira. označiti apostrofom da je u nekoj reči ispušten samoglasnik ili suglasnik. grdnja. apostolicitas) teol. apostolat (nlat. apostola tuš) propovedanje (ili: širenje) vere. znak kojim se obeležena da je jedan samoglasnik ispušten (').

min. putni č ka apoteka. aprecijacija (nlat. usrdna molba. kol. . a priori (lat. igrač koji u igri dolazi posle drugog igra č a. aro. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i ta č nog shvatanja zna č enja nekih stvari. apriorizam (lat. aro. approbator odobravalac) lice koje vrši stru čan pregled i odobrava puštanje u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim zavodima. razlika izmeñu celog i narednog polutona. tj. sjajnost). obožavati. koji izražava odobravanje. apothesis odvajanje. procene. razdaljine. trgovac lekovima. strah. aprobacija (lat. veli čati. moj apre. vezivanje. dati mu glatkoć u. prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku grane ili korena (ramifi-kacija). u običnom životu: unapred. pojam. fabrikama itd. apo-tithemi) geom. approbativus) odobravan. a prima vista) trg. žice koje odra-žavaju vezu izmeñ u intruzivnih masa iz kojih izbijaju. apotropaion) amajlija. apoftegmatičan (grč. ukidanje. skloniti. appoggiatura) kuz. mlečnih prerañevi-na i dr. up. sentencija. potpuno izlečenje. apophonie) lingv. aprobatoran (nlat. ocenjivanje. appreter) doterati (ili: doterivati) razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i svojstva finijeg tj. gubljenje glasa. metria) merenje odstojanja. izdanak) med. pristanak.a izmeñ u dijagonale i strane kvadrata. sa č uvati) radnja (ili: trgovina) lekovima. veli čanje. apretirati (fr. kuć na. apotithemi ostaviti na stranu. apohometrija (grč. apoteka (grč. nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim ekstraktima izloženim vazduhu. brašna. apotheke. apophthegmatikos) u obliku duhovite izreke. koža. appretiatio) odreñivanje cene. a ne vremensku prethodnost (psihološku). apoftegma (grč. apofiza (gr č . razlika izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao stepenovanih. apoteza (grč. apraxia besposlenost) pskh. zatvor. aprehenzija (lat. linija upravio povučena iz središta pravilnog mnogougaonika na jednu njegovu stranu. dopuštenje. npr. aro. inventar. naročito na završetku zgloba cevastih kostiju. prav. slivanje tonova. da se knjiga štampa. kaže se za sistem sočiva kod koga su tri boje sjedinjene u jednoj tač ki. skinem. mladi-ca. approbatio) odobravanje. misao. prevoj. bilo u teoriji saznanja. ili svojstva koja im daju veću trgovinsku vrednost. pro-cenjivanje. sredstvo za zaštitu od nesre ć e. hen. phone glas. alodžato (ital. strahovanje. zabrinutost. aro. poljo-privrednim dobrima. takoñe nova svojstva koja ti artikli dobijaju ovakvim doterivanjem. aprobatoran. apoteoza (grč. pori-canje. theos bog) uzdizanje umrlog junaka il! velikog čoveka do božanstva. jer zrake triju boja skuplja u jednoj tački. priznanje nekome sposobnosti za apotanazija (grč. apofaza (grč. apophthegma) kratka i duhovita izreka. promena samoglasnika u bilo kom delu reči. npr. apre (fr. pohvala. apofize pl. appreter) rad oko doterivanja i popravljanja kojim neki industrijski artikli (tkanine. v. nlat. aprekacija (lat. v.apotanazija 67 aprobacija apohromatičan (grč. (»sita. apprehensio) fil. ali tako da ne izgleda da se to ho ć e. aro. a priori) filozofski pravac koji prima nešto a priori. apres) posle. kao izmeñu ~U~2p 1. nezavisno od iskustva (supr. ocena. popis imetka. im.: a posteriori) te. muz. kuz. vina. apretura (fr. apprecari. krzno) dobijaju izgled i svojstvo finije robe (glatkoću. a priori. therapefa) ned. theos) uzdizati do božanstva. uroka i sl. nesumnjiva smrt. approbatorius) v. aprobativan (nlat. označava lo-gi čku prethodnost značenja. sjajnost itd. nezavisan od iskustva. usvešći-vanje sadržaja jedne predstave. kutija u kojoj se drže lekovi. a prima nista (ital. koštani izraštaj. up. skidanje. apprecatio) preklinjanje. a priori) fil. povoljan sud o nečemu. sliveno. aprioran (lat. apoteozirati (grč. apophasis) davanje saveta. apotekar (grč. objek-tiv za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju. koja je razli: . poslovica. vezano. apraksija (grč. ukinem) lipti. apopatura (ital. hapšenje. razumevanje. apotemno odsecam) mat. hartija. u državinu. apotropejon (grč. vrednosti nečemu. stanicama. produženje lečenja i posle bolesti. aproba-g tivan. apohromat (grč. potom. predudar. bilo u etici. chroma) opt. duhovit. apoterapija (grč. chroroa boja) opt. ablaut. zatim. apofonija (gr č . pravilna srazmera u grañi jednog muzi čkog instrumenta. npr. kratak a misaon. ar . fr. aro.). apophysis izraštaj. apotoma (grč. thanatos smrt) potpun prestanak života. apoche odstojanje. sa košću spojen koštanom masom (up. predstava. podignutih na kvadrat itd. apotithemi odvojim. epi-fiza). obožavanje. apotema (grč. prema tome. prima nista. a priori) fil. aprobator (lat. appoggiato) nuz. uzimanje u posed. apotheke) stručno lice koje ima prava da sprgvlja lekove po lekarskim receptima. odobrenje.

samovolja. apsmthion) ned. pod apsenti-zam. apsychfa) nesvestica. a propos) zgodno. aprosexia) med nedostatak koncentracije misli. udaljen. u ap-solutnom smislu. apsis) vrh. za vreme: sekunda. neograni čen. a-providere) snabdevanje životnim namirnicama. 2. stvar po sebi. approcher) približiti se. apsolvent (lat. priznati nekome sposobnost za nešto. appropinquare) približiti. polukružni delovi crkava. tim povodom. rovove. abest. apsida (grč. aproksimativan (lat. gorka rakija. savršeno. apsentan (lat. up. pril. apsint (grč. aproksimacija (nlat. nešto. udešavanje. approximativa) tačka zbliženja. udesiti. dozvola biskupa (vladike) da sveštenik vrši ispovest i drži propovedi. kao poručeno.. approximare približava™ se) približiti. apsolutni broj. mala horska kapela. svršiti. apsens (lat. absens) odsutan. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na najvećem odnosno na najmanjem odstojanju od tela oko kojeg opti če. npr. aproprijacija (lat. povodom toga. za vinograd i sl. apropinkvirati (lat.aprobirati 68 apsolutizam kometu i apogej i perigej za Mesec. apsidos okruglina. aprovizionirati (fr. bezuslovan. naro čito u crkvama romanskog stila. saobra-ziti. aproš (fr. praviti prokope. neprisebnost. duh. rov. ab-solutus) slobodan od svih odnosa (ili: obaveza. apsmthion) bog. bez obzira na njegovu zapreminu. aproprirati (lat. dakle. grč. baš kad treba. naprosto. 2. neuslovljeno. no samo za jednu. appropriare) prisvojiti. apsolutivirati (lat. ocenjivanje otprilike. naročito nekog trenutka ili dogañaja. neogra-ni č ena vladavina jednog č oveka. afelijum i perihelijum za planetu. apsolutizam (lat. apsolutan (lat. prisvojenje. aproširati (fr. svod) 1. apsolutna temperatura ona čija se nulta ta č ka nalazi na -273°S. materijali-stički: materija). približna ocena. aprobirati (lat. prosto. savršen. eng. neku . appropinquatio) približavanje. približavati. apsidna linija astr. imati pristup. apsentizam (lat. apsolutna težina težina tela koja se dobija obi čnim merenjem. apsidiola. apsolutno tle ono koje se ni za koju drugu kulturu ne može racionalno upotrebiti. uslova. podesiti prema čemu. prisvajati. kao poručen. shvatati. večno i nepromenl>i-vo (idealisti čki: bog. ograničenja) nezavisan. absolutum) l. v. v. ili predstavljati nešto kao apsolutno. alkohol čist od vode. za masu: gram. aprofiter (fr. prokop. prvi osnovni uzrok svim pojavama. gram i sekundu. aproseksija (lat. vrednost bez obzira na znak + ili —. apsolutni sistem mera sistem u kojem su osnovne jedinice za dužinu: centimetar. apsis. astr. saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi borbeni red. naročito boravak irskih posednika van Irske (apsenteri). apsolut (lat. neuslovl>en. apsolvirati (lat. aproksimativa (lat. approximitas) približ-nost. absenterS) pl. završiti. bog. čist. strašljivost. razumeva™. absolvere razrešiti) gram. apsenteri (eng. approvisionner) snab-deti (ili: snabdevati) životnim namirnicama. samovlaš će. up. absolutum) činiti. apsihija (grč. naročito onih koje su gra ñ ene u romanskom stilu. apsidiola (nlat. o osobi koja nije prisutna u razgovoru ili reči koje nema u tekstu. fkl. fiz. absens. prilagoñavanje. approximatio) pri-bližnost. aproksimirati (lat. absolvere završiti. approximativus) približan. profitant. supr. u srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji. dodirna ta č ka. apopsihija. oblik vladavine kod koga vladao č eva vlast nije ograni č ena ustavom. approche) voj. fkl. učiniti nešto apso-lutnim. supr. tj. apsolutni alkohol hen. bolest živaca kao posledica prekomernog pijenja apsinta. agr. relativ. aprovizacija (lat. voj. prilagoditi. primicati se. indikativ. velika oca eliptične putanje. približavati. u zgodan čas. samodržavlje. apsintizam (grč. iako se u njemu podrazumeva. apsolutan (lat. duž koja spaja obe apside. rasejanost. a prope (fr. absolvere) neograni č e-nost. relativno. prosto-naprosto. appropriatio) prisva-janje. osloboditi od (greha ili krivice). aproksimitet (nlat. mat. absentism) odsutnost od mesta na kome neko stvarno pripada. npr. pelenja č a. približno iznalansenje korena. approbare) odobriti na osnovu prethodnog ispitivanja. bezuslovno. pohvaliti. apsolutna vrednost mat. rakija sa pelenom. absolvere završiti) lice koje je provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj visokoj školi propisano vreme i time steklo pravo na polaganje završnog (diplomskog) ispita. povoljno oceniti. pelen. približno izra č unavanje. u filozofiji religije: apsolutno biće. bezodnosno. ab-solvere odrešiti) razrešiti. potpun. approfiter koristiti se) v. dopustiti. neograni čeno. hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću trećega. fiz. apropinkvacija (lat. apsolutne mere koje imaju za osnovne jedinice centimetar. neprisustvo duha. školu. absens) odsutan. broj.

apsurditet (lat. absolutorium) razre-šenje. trošiti. abstractio) log. absolutio) oproštenje grehova ili krivice. otpusni. abs-trahere) v.: konkretan). abscindere otrgnuti. graditi misaone predstave. gnojnica. mis leno (supr. težak za razumevanje. metastatič-ni apsces. sprava pomoću koje se odreñuje sposobnost teč nosti za upijanje gasova. abstinens) koji se uzdrža-va od uživanja u alkoholu. absorptio. usisa-vati. uzdržljivost. grañenje pojmova. apsolutist(a) (lat. pojmovno odvojeno. apstencija (nlat. hen. usisiavanje. ne obazirati se na to. apstrahovati (lat. abstersivus) med. abstergentia) pl. apstraktne nauka čista nauka (za razliku od primenjeno). apsterzivan (nlat. abscessus) odlazak. nejasan. apsces (lat. diplom-skog ispita. zamršen. fiksacioni apsces. apsolutivira ti. čista misao. apstergencije (lat. teško razumljiv. pranje. opšte. med. bezuslovnost. osloboñenje. sredstva za ispiranje rana. apstraktne (nlat. živeti trezveno. negledanje. otići ad apsurdum(lal. slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine voditi o tome ra č una. apsolutnost (lat. mesu. apscedirati (lat. radi pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što je u nečemu glavno. abs-cedere) odlaziti. uvlačiti u se. potpuno zaposliti.). ad absurdum) otići u besmislenost tj.mislima.: in konkreto). gonoreje. usisan. apstinent (lat. abstractum) log. abstergens) med. fiziol. gram. spolnog opštenja itd. in apstrak-to (lat. linea. apsorbovati (lat. rela-tivitet. apsurdan (lat. abstentio uzdržavanje) prav. ab-sorbere) v. mesa. abs-trahere) odvojiti. otići. pomilovanje. primanje u sebe (supr. besmislenost. čistiti (ranu). dubok. nužno i bitno namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na) ono što je u tome sporedno. ubrizgavanjem mleka i dr. neprili čan. absurdus) logički nemoguć. apsolucija (lat. absolvere) pristalica ili vršilac neograni čene vladavine. napon. npr. udaljiti se. metron mera) fiz. absurdum nemoguće) v. duvanu. abstrusus) skriven. specijalno. raseja-nost. misaona imenica. apsurditet. sredstva za čišćenje spolja. abstractum rgo concreto) opšti pojam mesto stvarnog predmeta. upijati. koji služi za ispiranje. trezven. besmislen. sredstva koja upijaju vlažnost iz drugih tela. apsolutoran (lat. ono pggo je u mislima. med.: relativnost. u (Dekartovom) koordinatnom sistemu: merni broj apsolutizirati (lat. progutati. apstraktan broj mat. glupost. dubokomi-slen. apsumpcija (lat. supr. odvojiti. abstractus) log. apsorbirati. apstinencija (lat.apsolutizirati 69 apscisa ni. koji č isti (ranu). neograniče-nost. ekstrakt nekog soka ili alkohola. apsurdi-te t. obuzeti. absolutum) v. zamišljenost. apsurd (lat. čin kojim se u želucu završava varenje hrane. mislen. razrešio pismo. čist pojam. apscisa (lat. potrošiti. apsorpciometar (lat. abstinere) uzdržavati se od alkohola. apstraktum (lat. zagnoj koji se pojavi daleko od mesta prvobitnog oboljenja. mislima i sl. potpuna zauzetost (poslom. abstersio) med. apsterzivan. apstinentan (lat. apstinirati (lat. koji razrešava. v. čist. duvana. savršenost. abstractivum) xex. apstrakcija (lat. razreš-nica. ispirati. apstrahirati (lat.: emisija). rasejan. viši. što biva usled piemije. prolazak svarene hrane kroz drevnu sluzokožu u krvotok. apstraktum pro konkreto (lat. ispolj. med. absorptio) fiz. neuslovljenost. upijanje. apsorpcija (lat. prelaziti u gnoj. in abstracto) u opštem. apstraktan (lat. čist akt mišljenja. abscissa tj. absurditas) logi čka nemogućnost. grč. abstinens) pristalica apsti-nencije. nerazložnost. doći u sukob sa zdravim razumom. misao- . taman. okaniti se toga. trezvenjak. besmislica. zagnojavati se. absurdum nemoguće) v. apsorbencija (lat. radi lečenja sepse. zatvoren. gnojno zapaljenje tkiva. nepodoban. odseći) geom. progresivne parali-ze itd. spolnom opštenju. neosvrtanje na. apsorbirati (lat. čista misao. zagnoj izazvan namerno hemijskim nadražajem. absumptio) trošenje. odvajati u . udubenost u misli. izmučenost. neime-novani broj. odvajanje. sasvim zauzeti poslom nekoga. mesa. apeterzija (nlat. misaonih predstava. apstergevtan (lat. duvana. absolutorius) koji osloboñava. ovladati. apsurdnost (lat. fig. abstergere otrti) prati. apstruzan (lat. odvajanje. absorbentia) pl. odustajanje od nasledstva. oslobo ñenje. smešan. razrešni. absolvere. apsorptivan (nlat. obuzimati. apstrahirati. istrošenost. čiš ć enje (rana). spolne ljubavi. gnojnik. abstinentia uzdržavanje) trezvenost. koji postoji samo kao pojam (supr. uzdržavanje od alkoholnih pi ća.. ispiranje. samo u mislima. absorptivus) sposoban da upije ili usisa. upiti. ab-sorbere) usisati. nerazložan. teorijski. apsolutorij(um) (lat. usov. udaljavati se. absolutus) bezodnosnost. mudrovanje. zamišljen. upojan. zagnoj. koji postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od materijalnih predmeta. svedodžba da je neko završio studije na visokoj školi i stekao pravo na polaganje završnog. apstergirati (lat.

apscisija (lat. slik. zapaljenje paučinaste moždane opne. apunto (ital. arabesco) l. arabizam osobenost arapskog jezika. eidos vid. 3. arrangeur) upravlja č . aga) oltar. izravnati. lat. suñenje izbornim sudom. 2. fig. blju-vati. arka tabak (hartije). arapske književnosti i dr. udesiti. osobenost. ara (lat. npr. araba (tur. arabicitet (nlat. složiti. ukusa. arabist(a) znalac arapskog jezika. napraviti sporazum. agapea pauk. pauci. male. naro čito: čuveni medicinari srednjeg veka koji su bili pod uticajem arapskih lekara. grč. karbonat kre ča. zapravo slike iz biljnog sveta.anscisija 70 arbitražni posao aranžer (fr. arachne. arak (lat. araneolog. araneologija. arahnoide (grč. upotrebljavati u govoru arapske reči.). arbiter) izborni sudija. nauka o beskrilnim kukcima (paucima. arapske književnosti i umetnosti. otakati. fantastične linije u slikarstvu. smanjeno lu čenje ili odsustvo lu čenja pljuvačke. zraka vrsta jake rakije od pirin ča. 4. poravnati. prekomerna dužina prstiju na ruci i nozi. ugledati se na Arabljane. udešava č .) 2. a punta darko (ital. i poznavanje arapskog jezika. ara č v. opisujem) opisivanje pauka. harbi) šipka od gvož ñ a ili tvrdog drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka kremenja č a. abscissio) odsecanje. obrada. arbitražni posao (lat. spremiti. haram. kol. arachne) med. apscisna linija prava linija koja je uzeta radi odreñ ivanja položaja neke ta č ke ili osobine jedne krive. pošto je Arapima vera zabranjiva-la da slikaju ljude i životinje. apterologija (grč. arahniti. lat. govoriti arapski. logfa) zool. arranger) urediti. apscisna osovina prava koja obi čno zauzima horizontalan položaj. arahnologija (grč. v. arahnodaktilija (gr č . udešavanje. arachne. sudija u nekom sporu. žrtvenik. lithos kamen) geol. arachne) med. udešavati. arbija (tur. nauka o paucima. v. a po utvr ñ enom kursu za obe takve valute. grapho pišem. agea površina) jedinica za merenje površina = 100 t 2 . arachne. naro čito za »sene. izabrani sudija. a punta d'arco) kuz. ureñ i-va č . arancini) pl. aragonit poš. eldos vid. . araneografija (lat. paučinaste moždana opna. arahnide (grč. appunto) trg. ureñiva-ti. arbiter (lat. arabeska (ital. prireñ ivati. poravnanje. rimskog i gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. aratura (lat. naj-merodavnija ličnost u spornim pitanjima (umetnosti. arbitrari) fin. arabizirati udesiti po arapski. rum (od ove je postala reč rakija). odbijati (npr. arak (arap. uzimati prvi otisak složenog šifa (radi oba-vljanja korekture). daktylos prst) ned. zool. arba. agapea pauk. arancivi (ital. ili kako bi (+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do ordinatne osovine. oblik) zool. arachne. presuda izbornog suda. oduzimati. tip. re č uzeta iz arapskog jezika. araneologija (lat. kristališe po rombskom sistemu (naziv po Aragoniji. najuticajnija. arahnoida (gr č. aram v. srediti. raspored. oblik) pl. grč. logos) poznavalac (ili: prou č avalac) pauka. posao kojim se traži na čin kako bi se najbolje izmirio dug u inostranstvu. kamenje sa otiscima morskih zvezda. arahnoide. hara č . prirediti. ukras u arapskom stilu. otki-danje. povraćati. arrangement) ureñivanje. apcigovati (nem. arabicitas) suština. paucima slične životinje. u baletu: figura kad igra č (ica) stoji na jednoj nozi. arahnologija. arahnitis. a-pteros beskrilan. menica za izmi-renje nekog duga. ureñenje. aranžirati (fr. logfa) zool. aratura) rad na njivi pod kuluk (u srednjem veku). arbitrage. ten. ptyalon pljuvačka) ned. arachne pauk) pl. arahnide. posmatrač. prisutni svedok. agapea. zool. arbitrari presu ñ ivati kao izabrani sudija) izborni ili izabrani sud. kuz. trg. prekidanje. pokrajini u Španiji). arachne. arachne. grč. izmirenje. ret. odvajanje. buvama i dr. arahnoliti (grč. pretakati (vino). arabotedesco arapsko-nemački) mešavina mavarskog. šećera ili od soka kokosovog oraha. aptijalizam (grč. abziehen) l. rasporediti. arahnoditis (grč. aranžman (fr. eidos) pl. sreñivati. glavna. arabotedesko (ital. arachne. arahnoditis. 2. prire ñ iva č . araba) orijentalska kola na dva to č ka. ar (lat. v. pol. deviznovalutna radnja po kojoj se vrši razmena jedne valute za drugu valutu. bezbojan ili žućkast mineral. arahnitis (grč. sporazum. v. vrhom gudala. radnja kojom zavañ ene države rešavaju spor pomo ću komisije u kojoj su pored predstavnika zavañ enih strana i delegati neutralnih strana. verovnike zadovoljiti. a. veština da se po pau čini predvidi kakvo će biti vreme. neograničeni gospodar. osušene i poše ć erene naran č e.). arahnoliti. od plate na ime otplate duga). u umetnosti. gen. red. logfa) zool. despot. arbitraža (fr. mode i dr. arahnolog (grč. arcus luk) 1. arahniti (grč.

modro-siva ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja posle duže unutarnje upotrebe srebrnih preparata. arborist(a) (lat. volja. Argo. arvus njiva. arborikultura (lat. govoriti jezikom koji svako ne razume. arbitra tor) sudija koga biraju zava ñene strane radi rešavanja nekog svog spora. proizvoljna procena. vladavina novca. argentum folijatum (lat. odrvenjavati. mirisa i ukusa. redni broj 18. argumentator (lat. argonauti (grč. arboriformis) koji je u obliku drveta. argos nedelatan. pakfong. metron mera) sprava za ispitivanje srebra. argirijaza. argiroza (grč. argot) izraz ili osobenost šatrovač kog govora. argentum vivum) živo srebro. izabrani sudija. arborescencija (nlat. suditi. način dokazivan>a. elemenat. vrsta glavonožaca. arbor genealogika (nlat. up. bubrega i jetre. argentum) v. . arbor) onaj koji se bavi gajenjem drveća. arbor drvo. argonaut (grč. pakvon. argat (tur. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta. arborin (lat. vrt (rasadnik) sa drvećem. argirizam (grč. arbitratio) cenjenje (ili: precenjivanje) po svom nahoñenju. arbitrijum liberum (lat. arboretum (lat. strast) za novcem. krip-ton. nautes brodar) zool. argotirati (fr. obrazlaganje. samovoljan. dokazni. bogatstvom. arbitralan (lat. argyrion. argonautika (grč. svojevoljan. argumentativan (lat. raspravljen. argyrion srebro) ned. razgranjavanje) u obliku drveta (o kristalima). argirijaza (grč. argyrion) med.. argental.arbitralan 71 argumentacija argentum vivum (lat.948. neradan. lopovski. zaključivanje. argit) puškarnica. „životno drvo". kratos jačina) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra. metalna smesa sli čna srebru. arbitrari) ceniti. argentum) srebro. mangupski. argumen(a)t (lat. sloboda opredeljivanja. arbitrij(um) (lat. sadržaj ili izvod iz nekog dela. koji zaključ uje. samovolja. zaključivanja. ludilo) želja (ili: žeñ. obrazloženje). trg. arborizacija (nlat. argyrion) dged. argirokratija (grč. nautes) kit. arborisatio) prirodno stvaranje oblika drveta na kamenju. argirijaza. arvikultura (lat. cinka i nikla. kao drvo. argentum. argumentatio) dokazivanje. grč. argo (fr. argyrion. argoter) govoriti šatrovač-kim jezikom. koji presuñuje i postupa prema svom ličnom nahoñenju i svojoj volji. v. arboriforman (nlat. arborescentia) rastenje (ili: razvijanje. rešavati po svom mišljenju i nahoñenju. argentan. arbitralis) koji se tiče izbornog suda. izbornog sudije. god. arbor genealogica) rodoslovno stablo. mišljenje. oblik) veštačko srebro. argumentum dokaz) koji daje (ili služi kao) dokaz (razlog. arboretum) škola u kojoj se uči poznavanje drveća. nazvani po svojoj lañi Argo. slobodno opredeljivala. efdos vid. arbitrarius) izbornosudski. živa. argumentator) onaj koji navodi dokaze. arborescirati (lat. argiroida (grč. ksenon. argentum srebro) legura bakra. približan. veština dokazivanje. plemeniti (inertni) gas bez boje. odrvenjavanje. dokaz. porodično stablo. argyrion. odrvenjenje. argiromanija (grč. proizvoljan. stari grčki junaci. argon (grč. argentum foliatum) lisnate srebro. argotizam (fr. razlog. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje sivkastu svetlost. pojave hroni čnog trovanja srebrom: argirijaza i degeneracija pluć a. zaključivanja. arbor vite (lat. znak Ag. koji obrazlaže. lenj) hen. obrazloženje. argentometar (lat. presuñivati kao izabrani sudija. atomska masa 39. arbor) teč nost za prskanje rastinja i drve ć a u cilju zaštite od zaraznih bolesti. biljni otisak. nautes) istorija pohoda argonauta u Kolhidu. argirija (grč. Argo. onaj deo dokaza na kome se taj dokaz osniva. slobodan izbor. izborni sudija. rodoslov. koji su se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na more da donesu iz Kolhide zlatno runo. arborescere) pretvarati se u drvo. arbitrium) presuda. tj. argentan (lat. izbornosudski. arbitracija (lat. arbitrimn liberum) slobodna volja. pretvaranje u drvo. arbitraran (lat. ocena. argental (lat. cultura gajenje) poljoprivrede. mam'a pomama. v. pakvon. ñuture procena. arbitrator (lat. neon. zbirke drveća. pro-cenjivati. argyrion srebro) ned. menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za drugu valutu po utvrñenom kursu. šatrovački govor. moždana masa malog mozga koja je u preseku sli čna drvetu. shvatanje. sud. argumentum) dokazno sredstvo. argumentacija (lat. govor ljudi jedne klase ili jednog zanata. Argo. novac. koju su Apolo-nije s Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku pesmu. cultura gajenje) podizanje (ili: gajenje) drve ć a (ili: voća). zemljodelstvo. otkriven 1894. arbor vitae) aiat. se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. argentum (lat. arbitrirati (lat.

argumentum ad veritatem) dokaz koji izlazi iz opštepriznatih i naučio utvrñ enih istina. areal (nlat. npr. bog rata. špijun. fig. revnostan. sin Zevsa i Here. astr. jer je predlagač rñ av č ovek". arsis) metr. brežul>ak posvećen bogu rata Areju. areražirati (fr. kažnjenik. vrsta grube svile iz Smirne. žustar. uhapsiti. crven krug oko zapaljenog mesta. v. muz. već na osobinama ili položaju onih koji je iznose. poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) kod Rimljana. ardasina (fr. supr. uhoda. dolazak. dokazima. boga rata Aresa. arendar (nlat. fig. arrendare) dati >li uzeti zemljište u zakup. arenacija (nlat. arresto. peščano kupatilo. arrestans) uhapšenik. obustavljati. ardito) muz. stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione (od Here u kravu pretvorene) koga je. fig. 72 arivaža arenda (nlat. areometar (grč. zaključivati. ardito) voj. Ares) mit. gumno. zaustavljati. po Zevsovoj zapovesti. argumentum e konsenzu gencijum (lat. peticija upućena iz naroda višim turskim vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u Srbiji u službenom jeziku). tr-kalište u cirkusu. naredba o hapšenju. slobodno mesto. silan. arestant (nlat. nlat. Ares. dugovi. plah. velika teškoć a. znat. arena (lat. Argus (grč. ardens) gorući. argumentum bakulinum (lat.. arestatorij(um) (nlat. ardit (ital.teza. optuživanje. najstariji i najugledniji sud u Ateni. arrestum) zatvor. Argusove oči vrlo budne. zažaren. dokaz koji se ne zasniva na samoj stvari. vatren. dovoz robe. dizanje glasa. logia) fil. aretirati (fr. obustaviti. lat. arrendarius) onaj koji daje zemljište u zakup. tj. poprište. molba. vrsta fine per-sijske svile. muka. bogat razlozima. zakupiti. tektoniki) voj. arenatio) med. argumentisati v. up. ubio Hermej. Argus) mit. popularan dokaz. haps. argumentum ad veritatem (lat. gradilište. rata i ratnih užasa. 2. metron mera) fiz. metria) fiz. argumentum e consensu gentium) log. arivaža (fr. areola (lat. u Ateni. areotektonika (grč. kupanje u pesku. vreo. lako razumljiv. dokaz koji nije strogo logičan nego više udešen prema sposobnosti razumevanja ili interesu slušaoca. areometrija (grč. arena) borilište posuto peskom. zadrhtati. haps. argumentari) navoditi kao dokaz. arendirati (nlat. nauka o napadanju i odbrani utvr ñenih mesta. Ares) mit. arrenda) zakup zemljišta. zaostala plaćanja. ardentan (lat. arza (grč. smelo. obra-zlagati. ardassine) trg. dovezena roba. zatvor. uzapti-ti. Argos. krug oko Meseca. simbol surove hrabrosti. nepla-ć ena kamata. mala šupllna izme ñ u tkivnih snopi ć a. arrestatio) hapšenje. sr-čano. zapadno od Akropolisa. udaranje glasom pri čitanju na izvestan slog. arestacija (nlat. silom. deo etike. prsten oko bradavice na sisi. pažljive. arrerages) pl. arrendator) zakupac zemljišta. zadržavati. odreñivanje gustine i specifične težine tečnosti. Areopag (grč. araios redak. Ares (grč. fig. areale) oblast na kojoj je neka biljna ili životinjska vrsta (rod i sl. argumentirati. argumentosus) bogat grañ om. arzi-mahzar (tur. argumentum ad hominem) 1. arz-mahzar) pismeno. uvek otvorene o č i kojima ništa ne može promaći. polje borbe. agea) površina. hidrome-tar. neplaćene zakupnina. arreter) zaustaviti. 2. dolazak laña u pristanište. rvač. arestat (nlat. ardus strm) strmost.. aretirati. zbor uglednih i nepristrasnih sudija. argumentum ad hominem (lat. arendator (nlat. ne biti ispla ć en. arrestatorivun se. ardasa (fr. tegoba. arena) borac na areni. argumentozan (lat.: „Taj predlog nije dobar. . rada i sl. plaho. arete vrlina.) rasprostranjena na Zemlji. lice koje sudskim putem traži stavljanje zabrane. Areios Aresov. arduitet (lat. sprava za merenje gustine i specifič-ne težine tečnosti. zatočenik. areraže (fr. ugovor o davanju zemljišta u zakup. Arej. mandatum) prav.argumentirati argumentirati (lat. dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istinitim. Arej (grč. veoma oprezan i revnosan čuvar. dokazivati. araios. žarki. aretologija (grč. strastan. arrerager) biti u zaostat-ku s primanjem. usijan. arrestatus) prav. lice protiv koga se traži stavljanje zabrane. zatvoriti. rešt. dokazuje nešto batinom. Areios pagos) 1. argumentum baculinum dokaz batinom) kad neko. u italijanskoj vojsci: vojnik jurišnih odreda. arrivage) pristajanje. med. 3. arsa (lat. agea. javno prozivanje poverilaca (kod ste č aja). kolektivno javljanje. gravimetar. arestirati (nlat. ardasse) trg. ardito (ital. veština. čije je sedište bilo na tome brežuljku. nauka (ili uč enje) o vrlini. nemajući drugih dokaza. prav. sin Zevsov i Niobin. arrestare) v. arest (ital. staviti zabranu na. areola) malo. zatvaranje. naoružan ru č-nom bombom i kamom. arenant (lat.

mala arija. sredstvo da se čovek izvuče iz nekog teškog položaja. arythmia) nedostatak ravnomernosti. Arijadna (grč. arijergarda (fr. arriver postići) osobina onih koji. arcade) l. aritmetička sredina nekih brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem od onoliko jedinica koliko je tih brojeva. arithmos. učitelja Aleksandra Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole. Aristarh (grč. sušenje. up.). fig. arithmos. 2. aritmometar (grč. fig. u vidu arije. techne) mat. ned. ariozo (ital. koji je tvrdio da Hristos nije bog. arithmos broj. nepravilno kretanje. pr. laktaštvo. anat. aritmogrif (grč. mršav. arriver postići. love zvanja i položaje. mršavljenje. Ariman (pere. arijski jezici svi indoevropski jezici. vladavine plemi ć a. koji se može predstaviti ili rešiti brojevima. na čin pevanja. sušnost. neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i prebrojavanjem svega i sva č ega. aristokratia) vladavina plemstva. strog i pravedan sudija u pitanjima umetnosti. pere. . aritmetički (grč. Arijci (sskr. pre naše ere). sanduk) 1. arriviste) bezobziran lovac na zvanja i položaje. a rijega (ital. aritmetike (grč. ariditet (lat. računaljka. sredstva koja pomažu pora ñanje. aritmije (grč. nego obi čan č ovek. aristokratizam (grč. arija (ital. aristos najbolji. pomoću jednog klupka konca da iza ñ e iz lavirinta i pobegla s njim. air) pesma lirskog sadržaja koja se peva. bez ikakvih obzira. v. na-pev. ljubav prema aristokra-tiji i aristokratskim na č elima. nepravilnost. slabost. progresija. neplodan. spržen. pesmica. odstupnica. arijer-ban (fr. lutrije i dr. Arijevci. aristotelizam (grč. arija) pl. plemstvo. v. mršavost. arijanci pl. rythmos takt) med. arkada (fr. logla) nauka o brojevima. u starohriš ć anskoj crkvi: posuda u kojoj su čuvane euharisti-ja. arioso) muz. suša. politička aritmetika primena aritmetike na društvene i državne ustanove (npr. agua) pl. kratos moć. ime kojim su indoevropski (arijski) stanovnici Indije. arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika Arija. Aristoteles) fil. plemi ć ki stalež. arizacija (sskr. gryphos zagonetka) zagonetka izražena brojevima. gurgurstvo. naročito o tajanstvenim i čudnim svojstvima brojeva. iz IV veka. arijanci. karijerist. pošto je ubio Minotaura. nauka o računanju odreñenim brojevima koji se pišu ciframa. osiguranje života. agua.arivizam 73 arkada aristokrat(a) (grč. mršavost. aritmus (grč. gurgur. aristos najbolji. arithmetikćc) koji spada u računanje. Persije i ist. e arithmetike tj. neplodnost. naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na strahovito nečovečan način sprovodio Hitlerov nacisti čki režim u Nemačkoj pre i za vreme drugog svetskog rata). naro č ito kucanja bila. de-mos narod. ali ju je on ostavio na ostrvu Naksu. Aristarchos) najveći aleksandrijski gramati čar. arivizam (fr. zaštitnica. u zendskoj reli-giji i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog principa. poglavica zlih duhova. nauka o brojevima. Ariadne) mit. nesklad-nost. naročito čišćenje porodilje. kratak melodi čan komad koji se ume ć e u re č itativ. pomogla Tezeju. deo čeone kosti (očna). ih. pulsa. arijevci pl. arithmos. med. Ahriman) ion-. geometrijska sredina. agsa kovčeg. mania ludilo) med. prijatelj i član aristokratije. i njegovih pristalica. melodija. aritmetičar (grč. metron mera) sprava (ili: mašina) za rač unanje. ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani. v. kći kritskog kralja Minosa i Pasifaje. veština računanja. računski. aridus) suv. arhit. arriere-garde) voj. aria. kovčeg u kome se starozavetni Noj spasao od potopa i koji se plove ći zaustavio na vrhu planine Ararat. fr. Irana sami sebe nazivali. mit. aristarhski. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja. poslednja odbrana. zaštitno odeljenje. suvoparan. aristokratija (grč. vlast) vladavina plemstva i naroda. agua) pretvaranje u Arijce. veštak u ra č unanju. aritmomantija (grč. laktaš. uč enika Platonova. jalovost. arithmos. aritmomanija (grč. manteia nporicanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva. čuven kao kriti čar pesama Homerovih i Pindarovih. arivist(a) (fr. arijevci. otuda: Arijadnin konac. arriere-ban) voj. dragocenosti. pevajući. jalov. arithmetikos) onaj koji se bavi aritmetikom ili zna aritmetiku. aristokrates) plemić po roñenju ili položaju. aridan (lat. učenje grčkog filozofa Aristotela (384^—322. pristalice i pobornici arija-nizma. arka (lat. relikvije i dr. aristokrateomai imam aristokratski ustav) aristokratski sistem vladavine. 2. večni protivnik Ormuzda. a-. arithmos broj. locheia porañanje) pl. Arijci. aristodemokratija (grč. arietta) muz. aridura (nlat. suvoparnost. Arijevci (sskr. fig. aristolohika (grč. sušan. u novije doba. niz lukova na stubovima. ariditas) suvoća. bog i praizvor svega zla. aritmologija (grč. aridura) med.

navodnjavanje njiva. arozija (lat. armorale) knjiga sa grbovima. arrogare) usuditi se. „armija besku ćnika" itd. pravo prvenstva. lat. arktos (grč. podmlañivanje itd. oružati. armada) oprema. krstovi i bemoJogu početku kompozicije. metodski bombardovati. armater (fr. armorial. drznuti se. armirati (lat. arktikos severni) Severno Ledeno More. prijatan miris što ga puštaju od sebe eteri č na ulja. arktura (lat. arkato (ital. god. fiz. arkcijus mandatum (lat. zakupac broda koji priprema svoj brod na daleki put. pastirskog predela u sredini Pe-loponeza. povećati nosivost zida gvožñ em i cementom. gord. art kapi stražnja vrata) vrata koja ne vode u ku ć u sa ulice. snažiti. suženost utrobe i zatvor kao posledica toga. doplaćivanje. nlat. vazduhoplovstvo. grañ. lučni stub. nadmen. uraslost nokata u meso. agtee) 1. arctius jus) prav. armadilla) kor. prisvojiti. arkuacija (lat. doplatiti. armatura) voj. tajan) poznavalac tajni u pojedinim strukama. fr. najedanje. 3. obasuti (ili: obasipati) vatrom. u Španiji: oružana sila. arkapija (tur. gusarska laña. sopstvenik gusarske lañe. muz. razmetljiv. kako se prave sredstva za ulepšavanje. Arkadla. ovlažavanje. so čna materija kod biljaka. armorist(a) (nlat. arrogans) nadut. aroma) miris. Pola. usiniti. naro č ito ratna flota (ovako se u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P koju je 1588. lakrdi-ja. polivanje.. naknadno platiti. nagrizanje kostiju. arrosage) zalivanje. peščar od trošaka granitnih i gnajsnih stena. polivati. arogantan (lat. arogancija (lat. poslao protiv Engleske). armare) voj. artiljeriju i dr. uobražen. Arkadoi) pl. arcus luk) nuz. nao-ružati. nepropisan put. arkoza (grč. bombama. stanovnici Arkadije. Velika Kola) astr. tajno sredstvo. arogirati (lat. strategijska operativne jedinica čija jačina zavisi od uloge koja joj je namenjena. Arkañani (grč. arktikos severni) koji se nalazi oko Sev. staviti (ili: stavljati) znake u početku muzičkog komada. sužavanje. arrosio) med. oru-žana sila. so!G agso) gudalom. nlat. jela i dr. trg. arozman (fr. drskost. prav. zaobilazan. arlekin (ital. drzak. solium mrtvački sanduk od kamena) umetnički izrañen starohrišćanski grob u katakombama sa svodom u obliku luka. fig. onaj koji se razume u grbove. arlequinade) šala. granatama. morski razbojnik. opggriji (ili: pooštren) poziv pred sud. veliko mnoštvo. metodič-no bombardovanje. arrosement) zalivanje. pozadi kuće. vrdanje. pojačavanje snage magneta umetanjem gvožña. agta oružje. nego su »siveli samo od službe u vojsci. vojska. stezanje nekog dela tela zavojem. arkcior citacio (lat. nadutost. arctior citatio) prav. pesnici pastirske poezije. arkanum (lat. e arktos Veliki Medved. arcanus) tajni lek. arlekinada (fr. poza. prisvajati. čovek koji često menja mišljenje. npr. arctura) med. 2. onaj koji je u vezi sa sazvežñima Velikog i Malog Medveda. uzeti pod svoje. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja. armorale) poznavalac grbova. opre-miti. »sena sposobna da zavede. prevrtljivac. agta oružje) pl. mor. mali naoružan brod. arktički (grč. fiz. 74 aromatizaciJa armalisti (mañ . naivan. aroma) metanje mirisa (ili: za čina) u lekove. arctatio) ned. arcuatio) med. armorijal (fr. arkosolij(um) (lat. mala ratna flota. lat. gusar. fig. krivl>enje kostiju u obliku luka.arkadski arkadski (grč. prevlačeći guda-lom. npr. fig. oružje. Arktik (grč. agso. oholost. arkadikćs) koji je iz Arkadije. armatura (lat. aromatizacija (grč. bliže (ili: preče) pravo. stub podupirač. bezobzirnost. arc-boutant) arh. jačati. navodnjavati. seoski. arko (ital. arcus luk. arma (lat. snabdeti ratnom spremom. arcanus tajanstven. vrdalama. ohol. pojačati snagu magneta pomoću gvožña. osvežavanje. tj. obasipanje vatrom. muz. naročito carinski. voj. ime lepe i moćne čarobnice u Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim". naoružanje. gudalo. arozirati (fr. armija (lat. arrogantia) nadmenost. ratna sprema. grañ. arkcijus jus (lat. armalis. nepravilan. arkanist(a) (lat. „armija nezaposle-nih". podlivanje ulica. potez gudalom. fig. bezobrazan. kol' arko (ital. prevrtljivost. naknadno plaćanje. naduven. naoružavanje i snabdevanje posadom jednog broda. fig. arkbutan (fr. voj. Veliki i Mali Medved (grupe zvezda). arroser) zalivati. potporni poluluk. arkeo izdržavaš) geol. pastirski. naoružan trgovački brod. agta) pl. tenkove. trg. pooštrena zapovest (ili naredba). od srednjeg veka: porodični grb. arlecchino) lakrdijaš. vinski cvet. Armida lit. arktacija (nlat. armateur) mor. armadilja (šp. šaljivčina. arctius mandatum) prav. sever. . idiličai. arcato) muz. aroma (grč. nego iz avlije. povećanje nosivosti zida gvožñem. tj. armada (šp. arozaža (fr. arrodere. najčešće ima u sastavu 3-4 pešadijske divizije.

arsenik (grč. aromatičan (grč. aromatika (grč. graphia) anat. arpihord. arsevofagizam (gr č . chorde žica prevara. arpeggio) muz. zanatlij-ska radna zajednica. arpeñato (ital. ars antiqua) stara umetnost. jak otrov. arteriole (nlat. arostema. sklerćs krt. krvna žila. nauka o arterijama. posao. muz. arsonvalisatio) v. arteriologija (grč. v. are angina (lat. arterfa. arsenal. mala harfa. eurys širok) med. arsenijati (grč. are vova (lat. artefakt (lat. aroma) mirišljav. up. arterieurizma (grč. arteriektazis (grč. arterfa. zaokrugljenje. znak As. mirisan. arterfa žila) anat. arsonvalizacija (nlat. koji prijatno miriše. soli arse-nikove kiseline. arsenal (fr. v. arterialisatio) fiziol. arteria) med. harfica. muzički stil u XIV i XV v. jak) hen. aroma) namirisati. zaokruženje. arsenik ć n. tome sečenje) med. arteriositas) fiziol. arterfa žila. najsitnije arterije. v. arteriozitet (nlat. arpikord. jedinjenja su mu jako otrovna. ars mnemonica) veština pamćenja. lomljenje tona kao na harfi. prskanje) med. darsonvalizacija. damar. arteriostenoza (grč. bogatstvo u arterijama. arterioekleroza (grč. arondismav (fr. arpaneta (itzl. hem. v. nlat. arsena. sičan. arsentrioksid (As2O3).9216. nlat. artelB) radna zadruge. u razlomljenim akordima. logfa) anat. agra. arterijska krv otvoreno crve na. zaokrugljenost. are longa.čanja telesne snage ili spolne sposobnosti. izražavanja . arpadžik (tur. arsen (grč. rexis kidanje. fig. artes liberales (lat. zaokruživanje. ono što je veštački napravljeno. arpicordo) muzički instrumenat po zvuku sličan harfi. artefactum) veštački proiz-vod. arpeggiare) muz. vita brevis (lat. elemenat atomske mase 74. arseniti (grč. ars syllogistica) srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku. redni broj 33. rukotvorina (za razliku od prirodnog proizvoda). deo grada. arsenik. naročito u morskim pristaništima. arteriografija (grč. arpeggiatura) muz. navika uzimanja inače otrovnih količina arsenovih jedinjenja radi ja. žila odvodnica (opšti naziv za krvne sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća. kao na harfi. mirišljave materije. arsenikćn) hem. sa začinom. stenćs tesan) med. arpeñatura (ital. magacin za smeštaj ratne spreme. artis umetnost) način umetničkog. arrondissement) zaokrugljivanje. slabost uma. fiziol. arostija. grč. arteriolae) pl. arrostia) med. arsenogonija (grč. metnuti mirisa u nešto. arterijalitet (nlat. arostema (grč. zanat. arteriektazis. arsen muški. obnavljanje (ili: oksidacija) krvi. are silogistika (lat. niz razlomljenih akorada. tvrd) med. muški porod. vita brevis) umetnost je duga. slobodne umetnosti. arteria. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj francuskoj oblasti Artoa. svirati na harfu. naročito knlževnog. arterioreksis (grč. arpentage) zemljomerstvo. kvart. začiniti. are mnemonika (nlat. arsenale) oružnika. arpeñirati (ital. arterfa. proširenje. opis (ili: opisivanje) arterija. tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali brzo jedne za drugim. arteriozitet. premeravanje (ili: merenje) zemlje. prskanje arterije. ektasis pomeranje) med. arterfa žila) koji se tiče arterije. podrugljivo: tandrkati. a život kratak. proširenje arterija. arpantaža (fr. arpacik) sitan crni luk za presañivanje. phagein jesti) med. koji predstavlja prekretnicu u razvoju muzike i reakciju na are antiku. glavna ulica i saobraćajnica u gradu i sl. artelj (rus. operativne otvaranje arterija. arpanetta) muz. arterija (grč. arterialitas) fiziol. arpikord (ital. arpeño (ital. teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arterijalitet. struka) muz. arpihord (ital. jedinjenja arsenove kiseline sa bazama. aromatica) al. bilo iz srca u ostale delove tela). začini. posle kojih dolaze kapi-lari. žeš. uvećanje. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija. arrostema slabost) med. arterijalizacija (nlat. krv koja je prošla kroz pluća i primila kiseonik. arterfa. muzički stil koji se razvio u Parizu od kraja HP do po četka XIV v. ars longa. arostija (grč. ludilo. arterijski (grč. za-činjavati. sužavanje (ili: suženost) arterija. ital. nadmoćnost sistema arterija i njihovog uticaja u jednom telu. are (lat. tj. zapaljenje arterija. veština. oksidisana krv. arteriotomija (grč. arsenikćn) pl. arteritis (grč. aroma. gde je veoma rano bilo takvih bunara). arterfa. spinet. lepe veštine. artes liberales) pl. ars.aromatizirati 75 artizam aromatizirati (grč. artizam (lat. trovanja akutna i hronična. arterfa. bilo. arsenikćn) pl. srez. ars) umetnost. ars nova) nova umetnost. arpeggiato) muz. arsen muški. gone rañanje) rañ anje muške dece.

stilom. trganje u zglobovima. arhaičan (grč. čvor. artrotomija (grč. emballo ubaciti. titula spartanskog kralja u Likurgovom zakonu. zastarela reč. bog. fr. uzglobljavati. arhejski (grč. starinski) upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme. neprirodan.artizan 76 arheopteriks artritičan (grč. arhaističan v. poznavalac umetnosti. nlat. bog. artista. arheografija (grč. tj. vešta č ki. kostobolji. archaios star. trganje u zglobovima. trg. bol u zglobu. arthron) koji je u vezi sa zapaljenjem zglobova. artificiosus) umetnički. glumac. odyne bol) med. starinski. npr. rod vojske naoružan topovima. artificiozan (lat. artiljerac. neuralgiji. karpos plod) pl. up. da(va)ti arhai čan oblik. iznositi nešto član po član. archaios star. arthron. poglavlje. artišoka (ital. artos. artrofioza (grč. phima izraštaj. artrokarcinom (grč. hlebno drveće i hlebne bil. reči i slogove jasno. osnovi nauke o č oveku. igrač na konopcu (u cirkusu). artikulisati v. arthron. logos reč. arheornis v. prastari) gram. bol (ili: trganje) u zglobu. glumac. algos bol) med. astmi i dr. arthron zglob. artificialis) veštački. arundinosus) trskovit. up. karkfnos rak) med. arch-egetes) voña. nameštati govorne or-gane pri obrazovanju pojedinih glasova. umetnuti) kec. gran. bogat trskom. giht. pus. archaios star. članak) članak. archaios star. prepreden. arhaizirati (grč. arthron. kompozicijom i dr. phyo stvaram) med. docnije: topovi. artrofima (gr č. arun v. artokarpi (grč. zglavkari. operativno otvaranje zgloba. arhajski period v. veštak. rak u zglobu. arhaizam (grč. topništvo. zglobni. articiocco. jedan po jedan. zastareo. pravilan i ta č an izražaj svih delova slike. kamenu u žuči i mo-kraćnom mehuru. arthron) med. stvar. artroze (grč. arheopteriks. artro. prastari) star. pathos bol) med. fosilni ki č - . sastav tela koji je sklon gojaznosti. opšte ime za kukce (insekte). arthron. mekani otok zgloba. artisan) zanatlija. ruop gnoj) med. veštak u jahanju. drevni. azojski period.ke. tobdžija. šećernoj bolesti. drevan. zglobobolja. arthron) med. arthron zglob) med. predmet. pokretač. archakos) starinski. vinovnik. artralgija (grč. zglob. govor) nauka koja se bavi iskopavanjem i proučavanjem predmeta starih kultura. oblik ili izraz. slik. arthron. gnojenje zglobnih kostiju. zool. poštovanje (ili: obožavanje) hleba (hostije). archaios stari. arthros. anat. artropoda (grč. lek). krilo) zool. zglavak. artillaria) prvobitno: svaka ratna sprava uopšte. artilerac (fr. fr. artikularni (lat. zoon životinja) zool. arhegonije (grč. arthron) predmetak u složeni-cama sa zna č enjem: zglob. harun. pauke rakove i crve. preterana sklonost spoljašnjem obliku umetničkog dela. umetni č ki. arthon zglob. artikulirati (lat. bol zgloba. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i mahovina. artistique) umetnički. zagnojavanje zglobova. latreia poštovanje) služba za hleb. artritis (grč. artificijelan (lat. archaios star. veštački. podćs noga) pl. artritizam (grč. pregib. polza (korist). artrodinija (grč. kolence. arheolog (grč. arheologija (grč. artikulisati. roba u trgovini. artik(a)l (lat. arheopteriks (grč. articulus zglob. izveštač en. tome sečenje) med. logos re č . napis. arthron zglob. archaios star. drevan. zglobobolja. izneti. „igra re či". artistički (fr. arhaičan. LIŠð. liigv. gonos) pl. tačka ugovora. logia) početna nauka. životinje sa zglobovima. arche početak. artiste) umetnik. jestastvo (priroda). izgovarati. zglavak. artizan (fr. bol zgloba. koji odista potiče iz starog vremena. vot. arundinozan (lat. osnivač. govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje starine. artropatija (grč. gaji se kao veoma cenjeno povr ć e. glavočika sa cevastim cvetovima. nameštanje (sme-štanje) govornih organa pri obrazovanju pojedinih glasova. artos. arhaičan. lukav. artropioza (grč. pro-či (drugi). articulatio) anat. artikulirati. odsek. koji je protiv zapaljenja zglobova (sredstvo. articularis) zglobni. grapho pišem) opisivanje starina. gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba.). artofag (grč. jasno i razgovetno iz-govaranje re či i slogova. artilleur) vojnik koji rukuje topom. te se stoga više koristi spoljnim sredstvima (rečju. član. artikulacija (lat. paragraf. zapal>enje zglobova. arche početak. koji je više posledica veštine i znanja nego čistog talenta i osećanja. arhelogija (grč. pterix pero. artolatrija (grč. fig. artichaut) vot. priključenije (doživljaj) itd. arthron. poglavar. artrozoa (grč. nameštanje iščašenih zglobova. artiljerija (fr. phagos) hlebojed. artos hleb. artremboleza (grč.(grč. otok) med. arheget (grč. artillerie. sastavni deo jednog spisa. artist(a) (ital. arthron. prastari. naročito anti čku umetnost i nauku. obrastao trskom. prevremenoj arterio-sklerozi. articulare) uzglobiti.

prvi nad. anorgakske materije. renesansnoj i barokno j arhitekturi). archivista) v. školovan grañevinar. a po drugim opet ptici. raspored i grañenje jedne grañevine. . glavna greda koja vezuje dva stuba ili više stubova i leži na njima. žučan. assis) 1. arch-iereus) vladika. up. vrlo. način zidanja. ćelija od koje postaje tkivo što stvara spore kod paprati. archivalia) spisi koji se nalaze u arhivu. arsin) stara mera za dužinu: lakat. prauzor. arhitektonski (grč. koji su često ukrašeni kipovima. spora sejanje. zametak) zool. trešnja (plod i stablo). architekton) grañevin-ska umetnost. arhetip. archo. abiogeneza. archos. Archilochos) poet. gradska većnica) mesto gde se drže i čuvaju dokumenta. regnimi prsnem) krvarenje iz zadnjeg creva. arhitip. arhiblast (grč. viši lekar. 3. lični lekar. prosutost. arhimandrit (grč. dvorski lekar. asai (ital. arhimagija (grč. neimarstvo. spadnutost zadnjeg creva. veština izrañ ivanja jednog naučnog sistema. arhitrav. spisi ili akta.arhesporIJum 77 menjak. nadbiskup. pra-. archetypon prauzorak) prasli-ka. prvi služitelj jedne crkve. neoštećeno (na tovarnim listovima). a salvo) trg. archi-ierarchia) dostojanstvo prvosveštenika. arhitekture (grč. prapočetak. 5. tako se zove više vrsta stihova koje je prvi pronašao najstariji grčki liričar i jampski pesnik Arhiloh (izme ñ u 680. po izvesnim delovima sličan reptilijama. archos voña. 2. archi-mageia) vrhovno čarobnjaštvo. nauka o sistemu. archivum. koji odgovara pravilima grañevinske umetnosti. koji radi u arhivu. tobožnja veština pravl>enja zlata i srebra. tj. arhitip (grč. archo prednjačim. kod starih Rimljana: novac. počinjem. rimskoj. archon) vladalac. aršlama (tur. archo početak. archi-ierarches) vrhovni sveštenik. arhocela (grč. vrhovni sveštenik kod Jevreja. arhitekt (grč. dobro očuvano. archo prednjačim. iatros lekar) prvi lekar. u novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca. arhesporijum (grč. grañevinski stil. lat. zajedl>iv. a salve (ital. blastos klica. dioikesis gazdin-stvo. radi planove za grañevine i rukovodi njihovim podizanjem. grañevinarski. prvosveštenik. visoko sveštenstvo. u gotsko j i romansko j arhitekturi: niz lukova glavnog crkvenog portala. spontano postanje života. koji se nalazi u arhivu. archivum) koji se tiče arhiva. archetypon) v. archimandrites) starešina manastira. arhigonija (grč. prodor zadnjeg creva. izmeñu Grčke i Male Azije.). arhiñakon (grč. assai. archivolto glavni luk) vrh. arhitrab (grč. metričkim me-renjem. archos čmar. najbolji u nekoj struci. koji pripada arhivu. neimarstvo. setva) bog. sada potisnuta tzv. postanak života u njegovim najprostijim počecima iz tzv. prazametak. rif. arhivalije (nlat. arhiepiskop (grč. grañevinar-stvo. vrsta crnog luka. arhitektonika (grč. arhivar (lat. arhilohijski (grč. veoma. arhoptoza (grč. arhoragija (grč. najviši državni činovnik u Ateni posle propasti starog kraljevstva. original. arhi. architekton) onaj koji se bavi grañevinarstvom. arche početak. archivarius) upravnik (ili: nadzornik) arhiva. arhivist(a) (nlat. neimar. arhont (grč. arhivolt (ital. najjača karta. archos. arhiepiskopija (grč. arhijater (grč. archeion vladino nadleštvo. arhivist. episkop. archos čmar. najviši svešteno-monaški čin do vladike u pravoslavnoj crkvi. nadbiskupa. grč. naročito u avijatici i raznim granama sporta. episkopeo) oblast koja stoji pod duhovnom upravom arhiepiskopa. arhivar. koji se tiče jednog naučnog sistema.(grč. episkopos) prvi vladika. fr. arhiv(a) (lat. aršin (tur. prvobitno: ostrva u Egejskom moru. arhitrab. poglavar. archos. naročito: prvi otisak. nauka o grañevinarstvu. uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa. lat. architekton. i 640. pre n. archo. podrugl>iv u govoru ili pisanju. assez) kuz. prvak. trabs greda) ar*. polukružni luk koji spaja dva stuba (u helenističkoj. architektonikos) grañevinski. fig. prastvaranje. archos. potiče iz preistorijskog doba. as. alhimija. počinjem) predmetak koji u složenicama znači: glavni. diakonos sluga) monaški čin koji se daje ñakonu kad se odlikuje u službi. najmanja jedinica za merenje zlata. lat. „kec" na francuskim kartama. arhidijeceza (grč. architec-tura) grañevinarska umetnost. povel>e. u protestantskoj crkvi: titula dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim gradovima. arhitrav (grč. zastupnik vladike — biskupa u upravi dijecezom. ptosis pad) med. up. arhijerej (grč. arhivski (lat. arhetipi otisci (ili: primerci) prvog izdanja. službenik arhiva ili arhive. gfgnomai stvaram) biol. e. arhihijerarhija (grč. dokumenti. u početku od pola kg bakra. v. arslama) bog. as (lat. 4.) arh. mitropolit. veličine goluba. kele prosutost) med. archi-pelagos more) ostrvlje. arhetip (grč. prapismo. arhipelag (grč. arhihijerarh (grč. prvosveštenik.

asemičan (grč. aseksualizacija (grč. tvrdnja. kora od hleba. aseptol (grč. pohrana. isušivanja podvodnih mesta itd. uspinjača. dokazni. assessoratum) prisuditelj-stvo. problematičan. bez obeležja. po sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji uzrok svog bića ima u samom sebi. asekurat (nlat. sepsis) hem. fr. assensio) odobravanje. pohotljivost. pomoćnik starešine nadleštva. sepsis trulež. lift. mučko ubistvo. aseitas. aservat (lat. podstrekač na izvršenje mu čkog ubistva. sexus spol) bespolan. npr. aservacija (lat. postojati sam sobom) samostalnost. primanje nečega kao istinitog. asseverare dokazivati) potvrdan. securus bezbedan. up. asebeia) bezbožnost. aseptin (grč. pozdravljavanje i poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika. spojiti neki glas sa šuštavim glasom (ž ili š). unutarnjem nagonu. otklanjanje mogu ćnosti da zarazne klice. asemos) koji nema znaka. bolesnikove kože i dr. asekurancija. pristajanje uz koga. asertoran (lat. sredstvo koje čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne pokvare se.ne. tj. za-klinjanje u nešto. asanacija (lat. asertoran. asibilacija (nlat. asesor (lat. one koja se polaže pre davanja iskaza). u novije doba: jači izraz za slobodnu volju. npr. assecurare) osigurati. a. dokazivanje. asercija (lat. asseveratio) ozbiljno uveravanje ili tvrñenje nečega. ostavljanje u pohranu. papirni novac za vreme francuske revolucije (19. nekoj državi' zavo ñ enjem niza higijenskih mera: čistoće. assibilare) gram. čišćenje od zaraze. asertivan (nlat. assainir) smišljen rad na podizanju zdravlja pojedinaca. aseveracija (lat. sastoji se od stipse pomešane sa bornom kiselinom. kraju (ili državi). rastvor kiseline kao sredstvo za sprečavanje truljenja. aseleničan (grč. asekurirati (lat. asekuracija (nlat. asentacija (lat. a. assecuratio) v. npr. kastracija. pozdravl>avanje naselja. asanirati (lat. asservare) čuvanje. bez ikakvog podsticaja spolja. ad-. aselgeia) razvratnost. ulagivačko odobravanje. sanus.bez. bezverstvo. kome je oduzeta mogućnost oploñavanja. asekurant (nlat. asignant (lat. assertio) tvrñenje. asemija (grč. assertorius) kojim se tvrdi. assignatarius) lice na koje glasi uputnica ili doznaka. assignans) onaj koji šalje novac. bez trabanta. kraju. up. uputnica na primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog imanja. antiseptičan. assentatio) laskanje. aprila 1790) kojem su služila za podlogu nepokretna imanja uzap ćena u korist države. assassinator) prav. smrti i sl. asesorat (nlat. ascenseur) dizalica. asekurancija (nlat. u pohranu. zvanično tvr ñenje da je neko slobodan. asservare) čuvati. assecurans) osiguravač. asignatar (nlat. asasinator (nlat. lat. . assus pečen. pohraniti. oduzimanje sposobnosti oploñavanja. pomoćnik sudijin. primalac novca po uputnici ili nalogu.bez. potvrdan. asanzer (fr. koji je bez oznake. assibilatio) gram.asamar 78 asignatar asamar (lat. fil. asertoran sud sud u kojem se odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje kao činjenica (up. ili pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas. asignat (lat. a se esse biti tj. zeta znak) ned. assatio) kuvanje jela i lekova u njihovom sopstvenom soku. zakletva koja se polaže posle datog iskaza (za razliku od promisorne zakletve. isušenje moč-varnih mesta itd. nesposobnost razumevanja znakova. up. obezbediti. osobina ljudi koji rade samo po svom sopstvenom. razvrat. npr. koji nema spola. dakle. udva-ranje. u nekom gradu. postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se est). oleum ulje) hen. površina pečenja i dr. asasinat (nlat. umorstvo. assassinatum) prav. ascenzor.). aseptičan (grč. a-. sanus zdrav. asertorna zakletva prav. a-septikos) koji nije sklon truljenju. aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru kaže se da su „aselenične". doznaka. koji nema zaraznih klica. assecurantia) osiguranje. zagade mesto koje se operite (ovo se postiže upotrebom antiseptičnih sredstava za pranje ruku. aseitet (nlat.) ned. assertivus) v. aselgija (grč. apodiktičan). sexualisa-tio) uništenje. prav. nepriznavanje bogova. amarus gorak) hen.. asepsija (grč. aseksualan (grč. aseverativan (lat. spajanje jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š). nlat. a-. asibilirati (lat. nasilje. fil. proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i daju im začinski ukus. assignatus) lice na koje glasi uputnica. aservirati (lat. asebija (grč. assessor pomoćnik u službi) prisuditelj. lat. asacija (nlat. asesura. a. dobiva se mešavinom sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa koncentrisanom sumpornom kiselinom. sačuvati. assecuratus) osiguranik. doznačilac. a-. protiv požara. asenzija (lat. asservatum) ono što je ostavljeno na čuvanje. zvanje pomoćnog sudije. bez pratioca. sudsko pomoćništvo. sepsis trulež:. nlat. a-selenos) bez Meseca. nalog. assainir) popraviti (ili: popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom mestu. fr. pri vršenju operacije.

gladovanje) post. assistens) lice koje pomaže profesoru u radu sa studentima i koje se sprema za profesora. askariodoza (grč. neistodo-ban. preobratiti hranu u organ-sku materiju. detinje gliste. ali se nikad ne dodiruju. ital. asketski (grč. jednačenje glasova (po zvučnosti. prilagoditi. assalto) napad. asyndesia) nevezanost. sympatheia) nenaklonjenost. pokajništvo u mu čenju tela odricanjem. vojnik. istoriju i starine Asirije i Vavilonije. asistencija (nlat. nevezanost. veza asklepijad-skog stiha sa drugim vrstama stihova. iz koga se ne može izvesti zaklju č ak. assistentia) pomaganje. primati u se. a-. assimilatio) izjednačenje. udarac u dvoboju. asklepijadska strofe četr. asli (arap. asindet(on). a-syndeton) pong. upravo. asindetičan (grč. asimptotičan (grč. doista. askeo) pisac pobožnih. pr. primiti u se. assaut. prisustvo. pokajnik. potpora. tur. a-syndetos nevezan) koji je bez veze. aso (fr. asindet(on) (grč. assiduitas) tačnost. asimetrija (grč. symmetria nesimetrič-nost) nesrazmernost. asklepijadski stih četr. asilogističan (grč. neskladnost. u po četku sa trohejom ili spondejom. izdati (ili: izdavati) nalog za isplatu neke sume. symptotos koji se ne poklapa) mat. prisustvovati čemu. uputni-ca. asilabija (grč. Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom božanstva"). nejedna-kost. asketos) isposnički. fiziol. jednačiti. asimetričan koji nema simetrije. dela. asignacija. bogougodnih spisa. primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti. syllabe slog) nesposobnost sleganja viñ enih slova u slogove. asiduitet (lat. moguće. mu č enje tela radi što uspešnijeg ubijanja čulnih strasti i prohteve. vrsta vežbe u mačevanju. asker) vojska.asignatura 79 asinhroaičan (grč. ugañ anje bogu do krajnjeg samoodricanja. pokajnički. hiperbola ima dve asimptote (simbol beskrajne čove čje težnje koja nikad ne postiže svoj cilj. npr. nejednak. assimulatio) pretvaranje. a-. nepoklopljiv. prilagoñ ava-ti. asketes) isposnik. asignirati (lat. nazvanog po grč kom pesniku Askle-pijadu. izjednačavati. nalog za isplatu. nejednovremen. nesrazme-ran. asketizam (grč. assignare) upugnicom dozna-čiti (ili: doznačivati). marljivost. neskladan. asimfonija (grč. neskladnost. asimilirati. asjeracija (fr. bubine. opšti naziv za sve one teške poremećaje u organizmu usled radne nedo-voljnosti sr č anog miši ć a. a-. nestezanje srca. ash) pravi. fiziol. pesnička figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñ u dveju ili više rečenica. asli. asimfoničan. trudoljubivost. assignatio) d oznaka. asitija (gr č . nedostatak volje za jelom. askeo) u čenje o askezi. asignatura (nlat. — (pa) Strijeli joj u skutu jabuku". asistent (lat. nedostatak hrane. asjeraža (fr. askaris) med. assistere) pomagati nekome u poslu. asketika (grč. pomo ć. nedovoljno saosećanje. asitia nejedenje. izjednačavanje. pomaga č uopšte. asistolija (grč. a-. vrednoća. assignatura) v. č eli č enje. prisustvo glista u stolici. jezik. ili izmeñ u članova jedne rečenice. asimpatija (grč. a-. vaspitni. nespojenost) ret. — (ali) Slušale je momč e č obanine. i sa jambom na završetku. a-. verovatno. napad. pokajniš-tvo. vrsta klasičnog stiha. chronos vreme) neistovremen. nemanje saučeš ć a prema kome ili č emu. asker (tur. askeo staram se) način mišljenja i življenja asketa. syn sa. gran. symptotos koji se ne sti č e) koji se ne poklapa. pratiti nekoga. bogougodan. asimptota (grč. prava koja u odnosu prema jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se produžuju sve više približuju jedna drugoj. juriš. zood. a. bez sveza. . zbivanje kojim ćelije preo-bra ćaju hranu u materije od kojih se same sastoje (proces asimilacije). mestu ili načinu tvorbe). sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili tri horijamba (veliki asklepijadski stih). supši. licemerstvo. isti. zaista. isposništvo. asket(a) (grč. askaride (grč. a-. pritvorstvo. askaris) pl. asketičar (grč. symphonia) nesklad. pomo ćnik. (da) niko je ne čuje. istrajnost. revnost. acieration) pretvaranje u čelik. asignacija (lat. asistirati (lat. neravnomernost. syllogismos posredni zaklju čak) log. a-. acierage) galvansko po čeličavanje bakarnih plo č a. npr. systole skupljanje. da bi duša bila što nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti svome pravom opredeljenju. asiriologija nauka koja prou čava književ-nost. askesis) isposništvo. postojanost. asimilacija (lat.: „Misli mlada. asimulacija (lat. bez svezica.ne. nedostatak veze u rečenicama. asimilovati v. stezanje) ned. gram. asindezija (grč. psih. asimilirati (lat. onaj koji svojevoljnim gladovanjem i mu č enjem tela ubija u sebi strasti i prohteve. assimilare) izjednačiti. neješnost. ua. askeza (grč.

asperitet (lat. koji je ravnodušan prema opštim potrebama i interesima zajednice.ne. težnja. jednakost tonskih figura u jednoj muzičkoj misli. aspermizam. associare združiti. vezati. asperitas) hrapavost. associatio) udruživanje. lat. spojiti. izgovaranje s hukom. knjiga). udisati. udružiti. pihtije. neotesa-nost. asocijalnost (grč. assortissage) trg. aspra (grč. stih u kome se slikuju samo samo glasnici. primiti za ortaka. gram. dobro znamenje. i da svu duhovnu delatnost svede na asocijaciju ideja. koji ne voli društvo i ne želi da mu bude koristan član. biranje. aspermija (grč. rod biljaka iz fam. aspirirati (lat. egipatska nao čarka. aspermičan (grč. aspirator (lat. littera) pl. zbirka razne robe iste vrste (npr. sli čno zvu čati. aspergiloza med. kod ljudi se pojavljuje u obliku plu ćne tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza). č ežnja. nazeba i sl. s hakom. aspidos) zool. uvlačiti u sebe. reumatizma. gasa ili tečnosti. koji nema semena. kada se pojavi. javlja se obično kod osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom. suglasnici s dahom. lat.) ned. rospija. uorta č iti se. socialis) nedruževan. od kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno bilje. naro čito kod osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom. udruženje. v. fig. neravnina. sisanje. pojava. bacakanje teškog bolesnika. hladetina. raskalašnost. udi-sanje. člana. asomnija (grč. odabrati stvari jedne prema drugima. associe en commandite) trg. a. v. krutost. usisavati. uvlačenje u sebe.asodičan 80 astatičan asodi č an (gr č. ortak koji samo ulaže novac u posao a sam ne radi. zla i opaka žena. asocijacija ideja vezivanje predstava na taj način što jedna predstava. nedruštven. \ asonancija (nlat. izazove u svesti i neku drugu. tvrdo ća. aspirator) sprava za usisa-vanje prašine. vid. somnus san) med. astakolit (grč. koji se u svakom položaju nalazi u ravnoteži. pri č emu se č uje glas sličan glasu h. ventilator. aspi's. asotija (grč. asocirati se združiti se. onaj koji teži za nečim (položajem. muz. socialis) nedostatak ose ć anja za društvenu zajednicu. guja otrovni-ca. ase prezasi ć enost) med. a-. asocijalan (grč. associativus) koji združuje ili sjedinjuje. assonantia) post. asosje (fr. biljka sa hrapavim liš ć em. astatos nestalan. as-6des koji ose ć a gañ enje. zadrugara. bunilo. asparagus) bog. asortirati (fr. aspermizam (grč. usisavanje. aspermičan. astakos rak. aspermos) med. aspermatičan (grč. sa dahom. grubost. nepotpun slik. up. oštrokonña. astateo. asodična groznica groznica sa povraćanjem. assortiment) potpuno i sreñeno slagalište robe. gram. pust život. usisač. Convallariaceae. bog. razvrat. bez odreñ ene orijentacije. asocijativan (nlat. associare) pridružiti. s dahom. aspermatizam (grč. astatične igle fiz. radnju ili slagalište snabdeti prikladnom robom. assortir) srediti (ili: sreñ ivati) po vrstama. asomatičan (grč. asonirati (lat. dve pod-jednake magnetne igle utvrñ ene tako jedna . aspirant (lat. asortiman (fr. aspergillus) med. koji ne može da izlu čuje seme. asparagus (lat. upotrebljava se kao lek protiv glavobolje. a-. činovnički pripravnik. nesanica. astatičan (grč. aspik (fr. astazija (grč. društvo. asonanca. assonantia) v. aspergioloza (lat. aspiracija (lat. uroñena ili stečena nemogu ćnost izlu čivanja semena iz spol-nih žlezda. med. položaj planeta jedne prema drugoj kakav nam izgleda kad ih posmatramo sa Zemlje. asperifolia) pl. nepostojanost. samoglasničko podudaranje. aspirans) kandidat.) v. fabrički naziv za acetilo--salicilnu kiselinu (77%). para. strana nečega. asolirati (fr. up. aspirin farm. nepostojan) koji nema pravca. asosje an komandit (fr. asocijacionistička psihologija pravac u psihologiji koji ho će sve duševne pojave da objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih veza. astasia) nemir. asortisaža (fr. asoti'a) razvratnost. odabiranje. ima ih više vrsta. oporost. aspek(a)t (lat. assonare) biti slič an po zvuku ili glasu. usisaljka. aspectus) izgled. aspirata (lat. spajanje. aspirare) tražiti nešto. špargla. asocirati (lat. koji nadovezuje na nešto. aspermizam. izdvajanje (ili: sreñ ivanje) robe po vrstama. oboljenje izazvano naročitom vrstom gljivica poznatom pod imenom Aspergillus fumigatus. a-somatos) bestelesan. žel>a za ne čim. opre-miti. tajni ortak. fil. surovost. lat. koji izaziva ga ñ enje. aspic) kup. asonavca (nlat. aspirata se. a-. prašak koji otklanja vatru i izaziva znojenje. u organizmu ljudi i životinja. Kthos kamen) geol okamenjeni rak. fig. aspermatizam. oboljenje izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus. težiti za nečim. gledište. associe) drug (ili: ortak) u poslu. izgovarati iz grla. sperma seme) med. muz. astr. vezivanje. asocijacija (nlat. aspida (grč.) med. zvanjem). aspiratio) gram. asperifolmja (nlat. aspros beo) najmanja novčana jedinica u Turskoj. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se č uje. assoler) zasejana ti zemlju naizmenično raznim usevima.

asthma) med. asteizam (grč. eidos oblik. astenomakrobiotika (grč. npr. oronu-lost. stylos stub) vrh. nauka o asteničnim bolestima. telesnih osobina. phobos strah) med. te tako mogu slobodno sledovati svakom spoljnjem dejstvu. svetlosna pojava kod koje od izvesne svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci. sjajan. služi za pravljenje raznih ukrasa. alat.(grč. lithos) tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta sjaja. nauka o uzrocima u lečenju slabosti. gležnjača. stigma bocka. bios život) veština da se slab organizam održi dugo u životu. astenija (grč. npr. astralni (lat. asteričan (grč. venac na gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od donjeg dela. naro č ito prizra č ak izme ñ u zvezda Kumove slame. nomos zakon) upravljanje gradom. ipak kaže. supr. drugo. astenična groznica živčane groznica. uprava grada. sastavlja odgovor na postavljeno pitanje. aster) sazvežñe. srčanog. grč.). asteriskos) zvezdica u knjigama (*). Ceres. preterano velik strah od groma ili grmljavine. astr. stigma. up.ne. v.) geol. sipnja. neotpornost prema naporu (kao posledica preležane bolesti ili kao predznak opasnih bolesti). npr. astrobolizam (grč. astragalizam (grč. vid) pl. astralis) koji se tiče zvezda. astma (grč. pokazuju zvezdaste zrake kad se kroz njih gleda. astralni duhovi. usled interferencija svetlosti. asteroidi (grč. Juno. svet zvezda. Astrea. asthenes. kockanje. slabija no na ostalom nebu. duhovit govor. u srednjem veku: pali anñeli. astro. grapho pišem) opisivanje gradova. asthma) sipljivac. grč. psih. tj.. slabost. onaj koji pati od sipnje ili zaptivanja (živč a-nog. 6 Leksikon . smrt ili obamrlost od udara munje. slabost vida. male. astragalos kocka. astrobolismćs. asterizam (lat. asthenes. steničan afekt. grañevina bez stubova. uglañene radnja. astenopija (gr č. astigrafija (grč. nadzor nad ku ć ama. astinomi)a (grč. a. slab vid. eteri čno telo č oveka. stigma) ko}i ima svojstvo astigmatizma. nad drugom da su im polovi suprotno obrnuti. duhovi postali iz vatre koji lebde izmeñ u neba. koji potiče od slabosti. astralno telo. astragal omanti ja (grč. astralit (lat. asteroeides) zvezdolik. izbegavanje vojne obaveze. geodezija. asteroidan (grč. sunčanica. piljak. teško i kratko disanje u nastupima. lako zama-ranje očiju. astrateia) osloboñenje od vojne obaveze. asteroeis) zvezdast. zvezdan.ne. astratija (grč. astenologija (grč. astron) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem: zvezda. astilon (grč. čime su zaštićena od uticaja Zemljinog magnetizma. oronuo. astragalos) kocka. up. kada neko tobože hoće nešto da prećuti pa. zaptivanje. dosetljiv govor. koje uzimaju na sebe duhovi kad se pojavljuju. aster. astralni svet. gledam) med. nemoć. želudačnog). asterismus. u obliku zvezde. astmatičan. zvezda. zvezdana svetlost. što svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve tačke lika. aetigmatičai (grč. oblika zvezde. u starom istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi zvezda zamišljenih kao živa bi ća. astheneia nemoć. balio bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom. slab. astralna svetlost. Vesta i dr. zvezdani. astrogeodezija (grč. uticaji. ned. fini ton u ophoñenju. npr. zvezdast. zvezdano nebo. prostim okom nevidljive planete izme ñ u Marsa i Jupitera. astheneia slabost) med. grana astronomije koja se bavi odreñivanjem oblika zemlje. osobina nekih vrsta liskuna koje.asteizam 81 astrogeodezija astigmometar (grč. obru č. astrum zvezda. asthenes) nemoćan. astmatičar (grč. logia nauka) ned. veoma udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda nekretnica. astron. koji poti če od zvezda. telo bez zemaljskih. Palas. pun zvezda. asteismos utančan. vrh. grupa zvezda. tačka) fiz. koja izgleda da potiče od bezbrojnih. asteriskus (grč. asterizma (grč. aster zvezda) fiz. plane-toidi. ret.) igra kockom. makros dug. zadevanje. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i kovrčastom vunom. zvezdani. metron) optič-ka sprava za odreñivanje jačine astigmatizma (v. asty grad. orao vidim. mana oka koja počiva na razli čito j zakrivljenosti rožnjače u raznim meridijanima i na neležanju simetri č no oko iste ose rožnja č e i kristalnog so č iva. tuga. asteničan (grč. zadirki-vanje. a-. udar sunčanice. astigmatizam (gr č . mana preslikavanjem prola-skom zrakova kroz sočiva usled toga što lik površinskog elementa oko osne tačke leži uopšte na dvema krivim površinama. po u č enju okultizma. posle svakog bacanja kocaka. astragal (grč. astrafobija (grč. med. duše umrlih. skočna kost. a. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na kojima stoje slova iz kojih se. a.ne. astron sazvežñe. asteničan afekt duševni pokret kojim se slabe telesne radnje. asty grad) velikovaroško ponašanje. aster zvezda. astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji. koji poti če od zvezda. zemlje i pakla. asty grad. kao znak kojim se čitalac upućuje na primedbu ispod teksta koja je obeležena istim takvim znakom.

aetronomija (grč. zeml>ina smola. surdus gluv) zaglušiti.) veština posmatranja zvezda. grapho) opisivanje zvezda. astrometeorologija (grč. poznavanje) poznavanje zvezda. dan smrti nekog svetitelja. astrograf (grč. astron. pomešan sa krečnjakom. astron. tj. načiniti popustljivim. glas). uzeti k sebi. nemein upravljati. 149. v. služba zvezdama. astrologija (grč. okamenotina u obliku zvezde. razumeti. astrofotografija (grč. zbog svojih čistijih i božanskijih oblika. astrognost (grč. naročito astrofotografijom. uzeti na sebe. astromavtija (grč. nauka o zvezdama s obzirom na njihov položaj. neku misao. phos. astrum. phytcn) zool. astroteologija (grč. astron. astron. astronomsko poznavanje je potpuno poznavanje nekog zbivanja. assumptio. asphaltos) hem. astrometar (grč. astrografija (grč. photćs svetlost. a-. dati blaži karakter. astrolog (grč. manteia prori-canje gatanje) proricanje budu ćnosti iz zvezda. ret. astron. thećs bog. astronautika (grč. astron. astrologos) onaj koji ume da čita i proriče sudbinu po položaju i kretanju zvezda. metria) merenje jačine svetlosti nebeskih tela. Oslanjajući se na Aristotelovo mišljenje. asumcija (lat. graphfa) fotografsko snimanje zvezda. astronomska jedinica odstojanje Zemlje od Sunca. astron. primena fotografije u posmatranju nebeskih tela. assumpsit) primio je na sebe. veličini nebeskih tela. astroskopija (grč. assumtio) primanje. ublažiti (svetlost. veština da se sudbina čovekova čita iz položaja zvezda (ima i danas pristalica). hasir) prostira č od rogoza. drška) nekadašnja astronomska sprava za merenje visine Sunca i zvezda. astronomski mesec tačno izra čunato vreme op- . asuplirati (fr. photćs. upotrebljava se za astrognozija (grč. smesa raznih ugljovodonika u kojoj ima i kiseonika. i tobožnje predskazi-vanje vremena na osnovu toga. metron) nauka o odreñ ivanju položaja nebeskih tela. up. astrolit (grč. skopeo gledam) dogled za posmatranje zvezda. n ć mos. okretnim. metron mera) zvezdomer. grapho pišem) dogled koji služi za fotografske snimanje zvezda. astrosofija (grč. astrofičan (grč. astro. glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda preći na njegovo opovr-gavanje. assouplir) učiniti gipkim. lat. položaja planeta.) v kosmonautika. fig. sic itur ad astra) ovako se ide do zvezda. meteorolo-gia.500. postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu. assourdir. naziv za ritmič ku pesmu koja nije podeljena na strofe. druga (minor) premisa u silogizmu. astron. hasimak) žestiti se. sik itur ad astra (lat. astrologia) kod starih Grka i Rimljana aetronomija. zakon) nauka o kretanjima. tako je astrologija postala č itanje iz zvezda. astron. primiti odgovornost. astron. karakter) ukrotiti. stvorili su srednjovekovni astrolozi praznovericu o jakom utiia-ju astralnih duhova na č ove č ji život. o onome što je geometrijsko kod nebeskih tela. sprava pomo ću koje se svaka na nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako na ć i i na nebu. morska zvezda sli č na biljni. astro. primanje duše na nebo. podelu na sazvež ñ e i nazive. astronomos) naučenjak koji se bavi astronomijom. asura (tur. gnosis spoznaja. logla nauka) vera u postojanje boga na osnovu postojanja zvezda i reda koji meñ u njima vlada. physike) deo astronomije koji se služi fizi č kim metodama u ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela. do č asti. astrofotometrija (grč. astronom (grč. srditi se. astrum (lat. prav. nćmos) koji se tiče nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o zvezdama. onaj koji se bavi astrotozijom. Ifthos kamen) zvezdast kamen. aetronomija. vreme koje Sunce provede u jednom znaku Životinjskog kruga. kometa. astron. astron. po kome su zvezde bića sa natčovečanskom inteligencijom i koja. astrofizika (grč. astron. ogroman. asfalt (grč. azota i sumpora. asumpsit (lat. shvatiti. astrometrija (grč. umeriti. paklina. astrolatrija (grč. itd. vrlo velik. fil. astron. astronomski (grč. asumiti (tur. asurdirati (fr.astrognozi]a 82 asfalt ticanja Meseca. posmatranje zvezda pomo ć u velikih dogleda. astrodeiktikon) pokaziva č zvezda. tj. astronomia. astroskop (grč. vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski život. sophfa mudrost) nauka o zvezdama. astro. latrei'a obožavanje (ili: poštovanje) zvezda. formula kojom neko dobrovoljno obećava i prima obavezu da će za drugoga nešto platiti. slave (Vergil). astron.000 km. gnostes poznavalac) poznavalac zvezda. astrolabijum (grč. npr. obaviti kakav posao i sl. tj. rasrditi se. slomiti (volju. phos. strophe spoj više stihova u metričku celinu) poet. assumere) preuzeti. zvezdozna-nac.) nauka o (nekom) uticaju na vreme. astron. labi's držak. fil. up. Sun čanih pega itd. podneblje. astron) zvezda. astrofit (grč. uzimanje. astrodiktikum (grč. asumirati (lat. astro. astrofizika. slik. gr č. zvezdo č atac. astro-fotometrijom i spektralnim analizom.

pokušati) protivpravan napad na život. topovski pribor. ascendencija (nlat. ascensor) v. at) konj. skia senka) št. ostavio pergam-ski kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. amovi. privrženik. atavus napredak) sličnost sa precima. a tempera) slikati vodenom bojom. napadanje. a-. pre naše ere. Ateneum (lat. ateist(a) (grč. ataširati (fr. Spasovdan. navaliti. npr. napad neke bolesti. atemporirati se (lat. atanatizam. (fr. ataman-v. radionica slikara. atelje (fr. uzlazna linija srodstva. nosos. askos koža) ned. nagrizati. ascendentes) pl. brak bez poroda. trbušna vodena bolest. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). zaštitnica junaka i gradova. atanatizam (grč. Athena) mit. nekog poslanstva. zavoleti nešto. thaumazo čudim se. otuda: učeno društvo. spopasti. udar. neumrlost. odricanje da postoji bog ili božanski poredak u svetu. ataksija (grč. zaprežni pribor. ataktična groznica. divim se) nečuñenje ničemu. ataktičan (grč. 1o-gia nauka) učenje o besmrtnosti duše. atelija (grč. neuredan. a tempera (ital. asfaltirati (grč. ataka (ital. nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne moždane). prestanak ili usporenost kucanja srca usled neke mehaničke prepreke. udariti na nekoga. ateknija (grč. npr. uzlaženje nebeskog tela. nemanje dece. spopadati. ateleia) besvrhnost. kao središtu celokupne obrazovanosti onoga vremena. obamro. dedovi. neiznenañenje. atheos bezbožan) bezbožnost. pokušaj ubi- pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od vlage. „besenča-ni". dodeliti na rad. atentat (lat. priključi! (kada izmeñu završetka jednog i početka drugog odeljka ne treba da bude počivke). penjanje. ascendenti (lat. attaccare. napasti. srodnici po uzlaznoj liniji. geogr. ataraksija (grč. napadati. atalsko blago ogromno. attemperare) umeriti. lekara i dr. zločinački napadaj. tačno po taktu. po legendi nikla iz njegove glave. attemptare napasti. attacher) pridati. duševni mir. naročito grada Atene (Atine). kozački harambaša. napad. stanje bez strasti. slučaj kada se kod potomaka pojave izvesne duševne i fizičke osobine njihovih predaka. a. duševno spokojstvo. athanasfa) besmrtnost. atelier) umetnikova soba za rad. obično u činu pukovnika. a-thanatos besmrtan. neurednost u toku bolesti. a-. imanje ili čast nekoga. utišati. nepravilnost. uzdizanje. osloboñenje od poreza i državnih nameta. prema prilikama. atavistički (lat. athambfa) neplašljivost. asciji (grč. astr. attaque) voj. a tempore) upravljati se prema vremenu. attaquer) napasti. attache) na rad dodeljeni službe-nik. atheos bezbožan) bezbožnik. ascites (grč. fig. boginja rata. muz. atelaža (fr. atavus) nasleñen od predaka (fizičke i duševne osobine). vreñati. ateizam (grč. najviši stepen nesvestice. odan čovek. astr. voj. fig. atakirati (fr. polumrtav. naročito ženskih. . suprotno: des-cendenti. asfiktičan (grč. umeravati. atanatologija (grč. drhtanje. nadmoćnost. sphyxis bilo) med. ataxia) med. nasleñe. ra-stenje. boginja. u pravi čas. ravnodušnost. a tempo (ital. ublažavati. preci kao rodi-tell. nepravilan. Atena (grč. asfiksija (grč. ateknfa bezdetnost) besplod-nost. ascendentia) prava. up. penjanje. a-thanatos besmrtan) verovanje u besmrtnost duše. askites tj. (kod Rimljana: Minerva). at (tur. necelishodnost. ascensio) penjanje. obamrlost. ublažiti. attelage) zaprega. ataraxia) fil. juriš. atanazija (grč. med. fiz. Vaznesenje Hristovo. up. ustati otvoreno protiv koga. najedati. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput godišnje ostaju u podne bez senke. koji je osnovao car Hadrijan radi letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po gradu Ateni. ataumazija (grč. napredovanje. kći Zevsova. pradedovi. atambija (grč. vajara.sphyktos) ned. utišavati. besciljnost. ataše (fr. attacca) kuz.asfaltirati 83 ataman (rus. primamiti. pretežnost. osobina predaka. naviknuti se na nešto. uzlazak. penjanje tečnosti u kapilarnim cevima. bezbožništvo. viša škola. atanizam. a-. prilagoñavati se duhu vremena. neustrašivost. napadati. atavizam (lat. zaštitnica umetnosti i veština. penjanje igrača na konopac. asanzer. zločin. tj. naročito konjice. atemperirati (lat. neposredno veži. nem. attentatum od attentare. koji je u dubokoj nesvestici. atanizam (grč. uzilaže-nje. ascenzor (lat. asphaltos) kaldrmisati smesom asfalta i krečnjaka. hetman. atak. Athenaeum) viši vaspitan zavod u Rimu. kod vojske. Hauptmann) voña jednog odreda kozaka. onaj koji ne veruje u postojanje boga. neizmerno bogatstvo koje je. atavistika (lat. athanasfa besmrtnost) v. a tempo). med. naime u dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. a-taktos) neureñen. ascenzija (lat. prav. 133. polet. mat. navala. u novije doba i kao naslov književnih časopisa. uzlazak. po staroitalijanskom načinu.

Atlas. a-. jednog lekara). ležalo u Atlantskom okeanu. planina u severozapadnoj Africi. čovek koji se bavi atle-tikom. atmidometar (grč. atipične bolesti bolesti koje se ne razvijaju pravilno. svedodžba. Atlantik ' (eng. nazvan po džinu Atlasu koji. athletikos) koji se tiče atlete ili koji pripada atlet. Atlantida (grč. po Platonu. po grčkoj mitologiji. tanan. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne kod starih Atenjana koja se sastojala u lišavanju svih gra ñ anskih prava). nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. atehnija (grč. atipija (grč. attique) ark. attestatum) v. mesto pristajanja. princip sveta. ateoretičan (grč. trg. Atlas) geogr. attentata crimina) pl. atterrissage) avij. posvedočiti. attikismos) atički način govora. obali. attestari posvedo čiti) pismena potvrda. skakanje i dr. ateraža (fr. neumešan. aeroplanom ili balonom na zemlju. atlotet (grč. napadati. priploviti obali. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) časti. znat. ia-treia lečenje) med. atticus) svojstven atičkom duhu. veoma snažan. Atlant (grč. Atlas) mit. laka atletika trčanje. atlas (grč. atmidijatrika (grč. a-. teramnos tvrd) med. ateteza (grč. thermaino) fiz. nazvan po imenu hunskog kralja Atile. . attentare) pokušati nešto protiv koga ili čega.) neuredan. atmis. pristati. aterman (grč. prezirati. stubovi u čovečjem obliku koji drže opšivnicu. atmis. ugla ñ en. oko 9000 godina pre njega. atmidos para. sjajna svilena tkanina. attitudine). dosetljiv. atletski (grč. atička so duhovit i fini način izražavanja. Atlas) ark. prav. dizanje tereta i natezanje konopca. Atlantic) Atlantski okean. ne popggovati. atehnič an (gr č. a-theoretes) koji ne zna. atmijatrija. plivanje. lišiti koga gra ñ anskih prava. typos oblik. atletika (grč. fr. atestat (nlat. Atlas) mit. stav. atestacija (lat. v. geogr. priterati zemlji. nepravilan. atterage) mor. uverenje. pokušani ali neizvršeni zločini. bacanje. atika (nlat. atlete (grč. atman (ind. pristan. stva. atmijatrija. naro čito: ukrašavanje grañ evina stubovima. athlo-thetes) sudija u borbi i razdeljivač nagrada. potvrñivanje. atlantski (lat. fig. atestirati (lat. divov-ski. sletanje. v. sime. spustiti se avionom. izdati svedodžbu. atest. atentirati (lat. a-. izvršiti zlo činački pokušaj. Atlas (grč. spuštanje avionom. držanje tela. attitude. pršljen-nosač. priteri-vanje obali. koji ima osobine jednog atlete. poništaj.: duša. attestatio) overavanje. teška atletika rvanje. drži na svojim plećima kuglu zemaljsku. proglašenje nevažećim. Atlantis) legendarne ostrvo koje je. atterir) avij. pa potonulo u more. otuda koji pripada Zap. atest (lat. neve-štost. teško varenje hrane. veoma jak i lepo razvijen č ovek. atentata krimina (lat. knjiga sa geografskim kartama svih delova sveta. atlanti (grč. položaj. čast ili imovinu nekoga. ateramnija (grč. adijater-man. aeroplanom ili balonom na zemlju. a gesta t. najunutar-njija suština li čnosti ili stvari uopšte. lepo i pravilno razvijen. koji pripada planini Atlasu. svedočanstvo. v. duša sveta. borac. athetesis) odbacivanje. velik i snažan. pesničenje. atimirati (grč. attestari) potvrditi. atman) dah. nevešt. atletske igreboračke igre. v. atehnfa) neumešnost. atila kratak konjički ogrta č opšiven gajtanima. atmidijatrija (grč. zapadnoafri č ki.atentator 84 atmidometar atitida (fr. aterisaža (fr. pravo ja. mor. nevičan čemu. metron mera) sprava za merenje koli č ine isparavanja vode. životni dah. r ñ ava probava. Africi. ati č ki fini ukus u na č inu mišljenja i izražavanja. titan koji. prvi vrat-ni pršljen. a koje se i danas u celom svetu mnogo neguju po utvrñenim meñunarodnim pravilima. po verovanju starih Grka. atentator (nlat. napasti. ukidanje. duša. »tipičan (grč. potvrdu. uverenje. koji odstupa od utvrñenog obrasca. neupu ćen. poništavanje. atehnikos) neiskusan. ponašanje. karakteristične odlike starog atičkog grañevinskog stila. aterirati (fr. pozivati (ili: pozvati) za svedoka. atimija (grč. i bilo „veće nego Azija i Lidija zajedno". tj. hodanje. koje su mnogo negovali još i stari Grci. uverenje.) med. nasrnuti na tuñ e pravo. u indijskoj fil. atlanticus) gorostasan. athletike) skup viteških narodnih igara. attentator) onaj koji pokuša da protivpravno udari na život. rvač. drži na svojim ple ć ima nebesni svod (Atlant). duhovit. nespretan. attica. ital. nepravilnost u razvoju neke bolesti. atički (lat. nespretnost (npr. aticizam (grč. overi-ti. mor. pismena potvrda. uzor) med. athletes) takmičar na javnim gimnasti č kim utakmicama kod starih Grka i Rimljana. pristajanje. u baletu: stav na jednoj nozi. ati č ka duhovitost i dosetljivost. naro čito na olimpijskim i drugim igrama. svedodžba. pristanište.

atmos. atmidoskop (grč. klonuo. atomistika (grč. fig. alfa-čestica. logia) fiz. atmidijatrija. stratosfera. atrabilitet (lat. protivrečnost. agonija (gr č. tj. toxikos otrovan) koji ne sadrži u sebi otrova. Pri sudaru vrlo brzih delića (protona.) filozof. atmos. up. atonija (grč. atra tamna. atmosphaerilia) pl. slab. atomizam (grč. atmosfera (grč. bojažljivost. volumen zapremine) fiz. atopia) nepristojnost. primamljiv. lat. elementa za koji se. atmosferski elektricitet v. mlitav.) koji se tiče atoma. atomologija (grč. niska ostrvca. parnih kupatila. atmidometar. grad itd. sphaira) koji se tiče vazdušnog omotač a Zemlje ili pripada vazdušnom omotaču Zemlje. atokija. nedeljiv. sve do po četka XX veka. mlitavost. sneg. veoma sićušna stvar. ato (ital. nepriličnost. atmosferilije (nlat.033 kg na 1 st . atonia) bezglasnost. fig. metron mera) v. 2. nenaglašenost. atmosferski vazduh obični vazduh koji udišemo. atmos. pojava. slabost tela. atmometar (grč. atocija. atomizacija (grč. žutica. atto) poz. neotrovan. rasparčava™. fiz. nauka o atomima. atocija (grč. atoničan (grč. ono se sastoji iz progona i neutrona.: repulzivan. atopi č an (gr č . jezgro ima isto tako složen sistem. razdvajanje u sitne delove. atrabilitas) med. supr. čin. at-mijatrika. a-. logia) nauka o atmosferskim pojavama.) dolazi do cepanja (deziitegraci-je) atomskih jezgra i pretvaranja atoma u .atmidoskop 85 atraktoran druge oblike. troposfera. atokos) ned. atraktibilitet (nlat. atom. umoran. nenaglašena reč. atocije (nlat. sredstva koja č ine nesposobnim za rañ anje. rasparčavanje. attractorius) privlačan. atmosferski (gr č . skopeo gledam) v. pristalica atomizma. u njihovoj se sredini nalazi plitka laguna. atmis. atmos. najsitniji delić nečega. odnos atomske težine prema gustoći. atraktivan (nlat. atom. završetak muzi čkog komada. mislilo da je nedeljiv. sphaira lopta) vazdušni omotač. up. atomizirati (grč. atraktibilan (nlat. atopos) koji nije na pravom mestu. gram. nlat. a strane im padaju strmo ka morskom dnu. neutrona i dr. lečenje inhalacijom. atmos. atmidometar.) fig. atmosferski pritisak dolazi od težine vazduha. fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub visine 76 st na 0°S na morskom nivou geografske širine 45° 2 na lem 2 . o najsitnijim deli ć ima iz kojih su tela sastavljena. upotrebljava se kod oboljenja zglobova. o pretvaranju vode u paru. atonon (grč. a-tokos koji ne raña. atonon) gram. koja su postala usled naslojavanja korala. što iznosi oko 1. facere činiti) med. atoksičan (grč. razdvajati u sitne delove. žu ćkasti kristali gorka ukusa. jalov) med. primamljivost. u takvim zbivanjima to cepanje dovodi do izdvajanja ogromne količine energije (atomska energija). elektricitet. neobičan. atom (grč. vazdušni okean koji obvi-ja našu Zeml>u i prostire se do 3. nepriličan. padavine: kiša. gram.) bezglasan. broj koji kazuje koliko je puta atom nekog elementa teži od atoma vodonika. učenje po kome su sve stvari sastavljene od izolovanih elemenata (atoma). atonifikacija (grč. atomos.000 km debljine. primamljiv. v. nenaglašen. nesposobnost rañanja. attractivus) privlačan. le č enje pomo ću pare.) fil. atolmija (grč. prstenastog oblika. atmologija (grč. lat. up. atomska masa fiz. deutrona. omlitavljenje. sa negativnim nabojem električnog elementarnog kvantu-ma oko njega kreću. savremena fizika utvrdila je da je atom deljiv i da predstavlja složen sistem. atmosferologija (grč. atomologija. fig. neplodan. v. koji se sastoji iz pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji se. graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. tehnička atmosfera oz-n2a č u je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a 1 st . up. sphaira. naro čito komada za pevanje. atomističar (grč. atraktoran (nlat. klonulost. veoma sitan. atmis.) fiz. a u praksi te dve atmosfera znač e isto. reumatizma i dr. privlačnost. atto di cadenza) muz. atomos nedeljiv) 1. attractibilitas) privlačljivost. atmos. malaksalost. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija se. atomistika. attractibilis) privlačljiv. logia) nauka o isparavanju. up. atocia) pl.) kol. malaksao. fiz. ato di kaden-ca (ital. atolmia) strašljivost. najmanji deli ć hem. kukavič luk. bilis žuč. fenilhinolin-karbonska kiselina. uspavlji-vanje. atomski (grč. čep. atmosferografija (gr č . atonos olabavljen. agonija (grč. i po kome se sve što postoji osniva na spajanju i razdvajanju tih elemenata.) fig. hevisajd. crna. atomvolum (grč. atomska bomba bomba čije strahovito razorno dejstvo po č iva na cepanju atomskog jezgra urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma 239 pri čemu se oslobañ a ogromna količina energije (nuklearna energija). atoli (mal. iatreia lečenje) ned. atomos. atofai hedg. sphaira. kadencom. atmijatrija (grč. med. neplodnost.

pod adh-. tome sečenje) med. nemilost. (za razliku od deminutiva. trophe hrana) zakržljao. velebilje. svire-post. kopnjenje. sušenje. zabava. bitna. atribut (lat. dodati. npr. surovost. dlaka. bezdlačan. astmatič-nih. uzajamno privlačenje.v. atrofija (grč. atrijum mortis (lat. spoljašnja pogruženost samo zbog straha od kazne (supr. august (lat. pojačati. trepho hranim) med. atremija (grč. mir. med. atremia nepokretnost. zrak) min. melemi (npr. tumač znamenja. atrocitet (lat. predmetak pomoću koga se. augirati (lat. dvorana za primanje posetilaca. augere) v. e. augmentacija (lat. gram. predskazi-vanje. uvećavanje. augur (lat. atrofima (grč. osmi mesec u godini. auguralis. operativne otvaranje zgloba. beladona. koji umanjuje i slabi osnovno značenje. magne-zija. augment (lat. prednji deo hrama. augurium) proricanje budućnosti po letu ptica. sasušivanje. avi-gur) rimski sveštenik koji je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta će se dogoditi. čvrstina. atrahirati (lat. auguralan (lat. kurjača. atributivan (nlat. primamljivati. atremograf (grč. pouzdanost. atricija (lat. supr. augmentativ (nlat. arthron zglob. otrovan biljni alkaloid koji sadrži biljka atropa (upotrebljava se mnogo u medicini kod nekih stomačnih. atremičan (grč. ku ćetina. augirati. attrium) predsoblje u starorimskoj kući. pre n. attribuere pridava-ti. atronin (grč. trenje. privlačna sila. augur. slab. thrix dlaka. atrofija. attrahentia) med. pripisivati) svojstvo. nedostatak prirodnog otvora. piroksen. dlaka. ima 31 dan (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru Oktavijanu Augustu. atrihija (grč. a. pojačavati. Augeias) mit. užas. umnožavanje. attractio privlačenje) privlačnost. up. nepokretan. atrophia) zakržljalost (ili: slabost. atropos) hem. umnožavati. augmentum) povećanje. povećanje.) koji nema kose. dodavanje. atremes koji ne dršće. nedostatak kose. atrofičav (grč. atropos neotklonjiv. volina itd. otok) med. predsrñe. mršav. kod grčkih i staroindijskih glagola. vinika (veoma otrovna biljka). trajna osobina nečega.atrakciJa 86 august atrakcija (lat. e. auguriosus) v. atrahencije (lat. predskazivati. sredstva za izvla č enje. atremeo ne dršćem. Her-kulo očistio za jedan dan. umnožavanje. pogañ ač. ath. cenu. uvećanje. nadležnost. nepomi č an. bezdlačnost. obrazuju prošla vremena. pravo. povećati. neustrašivost) mirnoća. auguralan. predskazivač. arthron zglob. predznak. auge sjaj. a-. odlučnost. kosa) med. znak. atrepsija (grč. augmentirati (lat. phyma izraštaj. reč koja bliže odreñuje neku imenicu. pojačanje. stvar koja privlači. povišavati. augnt (grč. 31. znamenitost. atrihičan (grč. auguriozan (nlat. attributivus) koji se odnosi na atribut. privlačan predmet. avgust. augmentativum) gram. tresis bušenje) med. koji se ne koleba. fig. kralj u Elidi. prirapggaj. predznaci (ili: vesnici) smrti. očnih i spazmodičnih oboljenja). attrahere) privlačiti. med. znamenje. augmentirati. glavna osobina (od beskrajnog broja atributa beskrajne supstancije čovečjem saznanju pristupačna su samo dva: prostornost 'i mišljenje. strogost. attributum. dodavati. a-. naslućivati. up. konjić). pojačavanje. kolovoz. 2. up. grapho) sprava za sprečavanje grča pri pisanju. miran) miran. augurare) gatati (ili: proricati) po letu. auguriozan. sastoji se iz silicija. predskazivački. cacynieH.ne. atro-fija kod odojčadi. atropa (grč. up. atrij(-um) (nlat. mesec žetve. augmentatio) umnoženje. a-.000 grla stoke i koja nije nikako čišćena ZO godina. zanimljivost. po Spinozi). attritio) med. ojedenost kože. med. augural) proro čki. prorok. augustus uzvišen) 1. reč koja uvećava ili pojačava prvobitno znač enje jedne reč i. ponajviše kao sasto-jak vulkanskih stena. augurirati (lat. kataralnih. sraslost zadnjič-nih ili spolnih delova. srčano pret-komorje. dodatak. mir. atrocitas) grozota. gram. n. kakvo ća. loviti ca.). dodatak. pogoršanje bolesti. otuda: Augijeva štala mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i zanemarivano. fr. mekani otok zgloba. neumitan) vot. zove se i tirkiz. npr. čiju je štalu. povećava™. prividno kajanje. gatar.: repulzija. augurij(-um) (lat. u kojoj je bilo 3. ne uzrujavam se. tih. attributio) davanje (ili: u stupanje) ono što nekome pripada. suv. fil. koja izvla č e gnoj). atrotomija (grč. po časno ime rimskih careva. strahota. obeležje. bledozelen dragi kamen. atrezija (grč. npr.: kontricija). paskvica. atrium mortis) predsoblje smrti. koji vrši službu atributa. ojedanje. broju i graji ptica. Augije (grč. mršavost) usled slabe ishrane. — 14. . slutiti. gvožña i kreča. augmentare) umnožiti. oznaka. atribucija (lat.

auditorium) slušaonica. phone glas) med. Augustina po kojem čovek može dobiti milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu nebeskom nadja č a ljubav prema carstvu zemaljskom. auletike) veština sviranja u frulu. auxsesis) ret. tj. auditus sluh) slušno čulo. slušni. ćilim. mirisan. prijatan povetarac. javno nadmetanje. audiometrija (lat. augustus (lat. sveč ana dvorana univerziteta. prodavati najpovoljnijem ponu ñaču. de auditu) po č uvenju po rekla-kazala. porast (ili: napredovanje) bolesti. aukcionis lege (lat. augustinijanizam teol. aura vitalis) životna snaga. zasedanje. grč. učionice. naro č ito biljaka. kad č ovek normalno č uje. auns (eng. protivna strana. auditus (lat. proba glumca. hrabrost. slušalica za gluve. auditorij(-um) (lat. sudska sednica.) muz. unca. audacitas) srčanost. auleo sviram u frulu. hrabro. aula) dvorište. metron mera) opt. up. up. prav. audijencija (lat. auksilijarne knjige pomo ć ne trgovačke knjige. audion (lat. augustus) svet. aukcionirati (lat. audientia) zvaničan prijem. slušanje. prestupa. auktoritate kuratoris (lat. sprava za odreñivanje sposobnosti dogleda za uveli č avanje. govorničko preuveli č avanje i preterivanje. auctionari) trg. aukcionator (nlat. auktor delikti (lat. onaj koji lakše pamti stvari koje je č uo nego one koje je pro č itao ili video. č uvenje. aulet (gr č. augustinizam srednjovekovna hrišćanska filozofija i teologija koje su se razvile iz u č enja sv. naro č ito pozorišta. auditivni tip psih. ode pesma. aulodika (grč. auxiliaris) pomoćni. vrsta nemosti. audire slušati) elektronske cev koja služi za poja č avanje glasa i zvuka u prijemnom radio-aparatu. probio pevanje. metod za ispitivanje sluha ili gluvoć e pomoć u naročito konstruisanog radio-aparata (audio-metra). redovnom roku. aura popularis) naklonost svetine (nestalna). dvorski život i obi č aji. svirača i dr. predvorje. de auditu (lat. saslušanje. velika slušaonica. auctoritativus) v. veli č anstven (pridev rimskih cezara). zavesa. pepevanje) čuz. aurarius) koji se ti č e zlata. frulaš. opernog pevača. audire č uti. javnim nadmetanjem. audacitet (nlat. nlat. nauka o pevanju uz pratnju frule. organska materija koja deluje na rastenje biljnih ćelija. auratura (lat. laskanje. uzvišen. zborio mesto. gr č. nuz. a uso) trg. sprava za odre ñ ivanje stepena gluvoće neke osobe. prostrana dvorana. auctionator) nadmeta č pri javnim kupovinama i prodajama. saslušavanje. licitacija. auxano umnožavam. smelost. audire č uti. Augustina. auxesis rast. auditor (lat. čujni. po običaju. mutus nem) ned. aura (gr č . auditivan (lat. auleum) prostirka. aurum zlato. dvornice) dvorjan-stvo. autor. probio sviranje. aura) prijatan vazduh. smelo. auktoritativan (nlat. pevanje uz pratnju frule. a ne može da govori. auksometar (grč. auletes) svira č u frulu. hrabrome pomaže sreća. auksilijarne trupe pomoćne trupe. audifon (lat. aihapb uve ćavam. auletika (grč. aulizam (lat. vinovnik krivi č nog dela. pregaocu bog daje mahove. srčane. sonometar.augustinizam 87 auratura a uzo (ital. aukseza (grč. slušati. pregalaštvo. audicija (lat. audiatur et altera pars) neka se sasluša i druga. auksanomstar (grč. carski. med. audire čuti. aparat pomoću kojeg gluvi mogu slušati. ro čište. auksilijarne mašine pomo ć ne mašine (na brodu). aulodija (grč. zlatni. auditor slušalac. audace) «uz. auctio) trg. pre no što ć e biti angažovan (vrsta prije-mnog ispita pred članovima uprave i stručnjacima). osvećen. . javno prodavati. plaćanje menice o normalnom. aule lat. audimutizam (lat. audacem fortuna juvat (lat. aula dvor. auleum (lat. aula (grč. augustovsko doba doba cvetanja književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog cara Augusta). auctor delicti) prav. nebo. tj. baldahin. prodavati nad-metanjem.) kec. pomažu ći. Smisao: niko ne može i ne sme biti osu ñ en pre nego što bude saslušan (osnovno sudsko nač elo). auctoritate curatoris) prav. slušaoci. auratura) pozlata. sudija koji saslušava) vojni islednik. grč. aura vitalis (lat. auraran (lat. učenje o milosti sledbenika sv. auditio) čuvenje. javna prodaja. autoritativan. auctor) v. audijatur et altera pare (lat. audače (ital. množenje) biol. auctionis lege) putem javne prodaje. auktor (lat. č ulo sluha. po odobrenju (ili: sa pristankom) staratelja (ili: staraoca). držati licitaciju. auksilijaran (lat.. auksin (grč. metron mera) med. ko sme taj i uspeva. ulagivanje. slušalac. aulos frula. aura popularne (lat. sudnica. audire čuti. audacem forturia juvat) poet. aukcija (lat. životni dah. vojni sudija. auditivus) koji se ti č e č ujenja i sluha. ounce) v. metron mera) sprava koja beleži napredovanje u rastenju. pozlaći-vanje. audiometar (lat.

aurist(a) (lat. fil. auspicirati (lat. lat. auspex) prorok po letu ptica kod starih Rimljana. auripunctura) ned. autos sam. auster južni vetar. autemeran (grč. auricula) uvence. auspeks (lat. aurum. Australazija Indijski Arhipelag. zaštitnik. istodnevni. minñuša. auskultant. authadeia. pomoću stetoskopa. apsolutizam. auris uho. sreća. sogopa) svetli venac. prvobitni. sjaj. avispicium posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana. austrofobija (nlat. australis južni. auscultans) slušalac. up. aureola tj. auriga (lat. ideal starih kiničara i stoičara po kome je stoi čki mudrac „dovoljan sam sebi". u obliku uva. auskultator. authentica) pl. ausštafirati (nem. pomoćni sudija bez prava glasa. emera dan) med. aurora muzis amika (lat. overiti. auspicari) tumačiti budućnost po letu ptica. koji sadrži u sebi zlata. pithekos majmun) fosilni čovekoliki majmun. auriga) kočijaš. ili kada se lopta ne odbije pravilno ili odleti suviše daleko. auscultare) slušati. grč. ušni. okrilje. po četnik. prav. zaštita. aurum) zlatovit. uživanje u samom sebi. aureola (lat. auskultant (lat.) samovlada. auriskop (lat. zadovoljstvo samim sobom. skopeo) med. živeo u pliocenu. aut — aut) ili — ili. bilo samim uvom ili pomoću naročite slušalice. auriforman (nlat. slava. osluškivanje. aureatus) zlatan. pokrovitelj. aurora. žuta boja koja se dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom kiselinom. med. grč. Austria. auriformis) uvast. musis amica) zora je prijateljica muza. auriscalpium) med. jutarnje rumenilo. auspicium. vlast. kašiči-ca za uvo. krug oko glave svetaca. „ko rano rani dve sre ć e grabi". original. pfthekos majmun) fosilni č ovekoliki majmun. znamenje. despot. ušna školjka. auripunktura (nlat. znak. autarkeia) dovoljnost samom sebi. authenticum) izvorno delo. aurora (lat. up. iskititi. auscultatio) ned.aureatan aureatav (lat. prisluškivati. auricularis) koji se tiče uha ili je u vezi s uhom. out) sp. autos sam. ispitivati šum pluća slušanjem. ubod u bubnu. stoffa materija) opremiti. namestiti (stan). aurum (lat. australopitek (lat. up. autadija (grč. žut ili crven mineral arsenov sulfid. sub austt-cčjus (lat.) ned. trg. sudski pripravnik. autarh (grč. auscultator) v. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju vetra. „Vozar" (sazvežñe). Aurora (lat. aus iz. sprava (ili: ogledalo) za pregled uva. aurin (lat. boginja zore i jutarnjeg rumenila kod Rimljana. fig. kod nogometa (fudbala) i tenisa: kad lopta izi ñe van igrališta. završni glas. australopitek (lat. up. phobos) mržnja na Austriju. aurikularan (nlat. autarkija (grč. odvratna žudnja za zlatom. lek koji dejstvuje već onoga dana kad se upotrebi. autevtikum (nlat. auri sacra fames) prokleta žeñ za novcem. austrijacizam (nlat. o.. samostalnost. moć. docnije dopune i dodaci nekom starijem zakoniku. odli čan. srećan početak. samodržac. austromantija (lat. zlatan. grč. zadovoljstvo samim sobom. uvce. spoljašnje uvo. aut (eng. prav. bubanjsku opnu. pod pokroviteljstvom. tj. sub auspiciis) pod okriljem. facere) potvrditi. . autentificirati (grč. vrhovna uprava i zapovedništvo. augur. aigšp zlato) hen. proricati. astr. autevtike (nlat. Auslaut) lingv. veka do 1938. auris) lekar za uši. deo uva za vešanje obodaca. auskultirati (lat. Aurora) mit. originalni spis ili dokumenat. pigmentum) mm. australis južni. auripigment (lat. autarhija (grč. auri sakra fames (lat. kad je s nacisti čkom okupacijom partija prestala da postoji kao organizacija. koji prolazi još istog dana. auskultacija (lat. aurum) zlato. ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod bolesnika. aurozan (lat. jutarnji časovi vrede zlata za umni rad. god. nezavisnost od spoljašnjih stvari. sposobnost jedne zemlje da se izdržava samo svojim sredstvima. bez uvoza sa strane. te se zbog toga isključuje iz igre (u tenisu). pod zaštitom. authentikos pouzdan. Austria) osobenost nemačkog jezika i govora kojim se govori u Austriji. steto-skopa. auskultator (lat. fig. aut — aut (lat. samodrštvo. authadia) samodopadanje. kraj reči. 88 autentificirati auspiciozan (nlat. auslaut (nem. autemeron (grč. archo vladam) samovladar. aurikula (lat. istok. udesiti. velik ugled. ital. aurora) zora. auriskalpijum (1. kao uvo. pa je protivnički igrač ubacuje obema rukama (u fudbalu). auspiciosus) koji nagoveštava i predskazuje sre ć u. znat. apsolutist. auspicij(um) (lat. austromarksizam skup teorijskih reformisti čkih shvatanja o društvenim i politi čkim problemima koja su se formirala u Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu od kraja 19. autentikum.

autos. nepatvorenost. autos. pod uticajem želudačnog soka. književni rod u kome pisac opisuje svoj život. autodikija (grč. umnožavati. bilo da priča samo svoje doživljaje. svojeručan potpis. oboljenje od zaraznih klica koje su se već nalazile u organizmu čovekovu i došle u mogu ćnost da izazovu bolest. autos. autos. nezavisnost od drugih. autos. autokefalan (grč. umnožiti. istinit. dromos put) automobilske trkalište. graphein pisati) izraditi pomoću kopiranja. in) med. autodidaksija (grč. autos. autos. autographon) reč ili spis koje je izvesna osoba svojeručno napisala. bios život. autognozija (grč. lat. autćs. spravljena od klica koje su uzete od samog bolesnika. pisac autobio-grafije.autentičan 89 autoklav kopiranja pomo ću tzv. autos-didaktos) samouk. nezavisan. autos. izrañ en putem autodafe (port. trovanje usled nagomilavanja materije koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja iz njega. učenje o samodeterminaciji. gennao rañam) fkziol koji se sam poraña. autobiograf (grč. lat. autos. vežbalište (ili: put) za automobile. autožir (grč. autentičan (grč. autografomanija (grč. infectio zaraženje) med. odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces te reakcije. autogyre) ali/ vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju i spuštanju. izvršenje inkvizicijske presude. autobus (grč. lat. autos.: alogen. eng. ili da. poznavanje samog sebe. autografirati (grč. autokataliza (grč. računa se u korist protivnika. graphikos) svojeručan. autografski (grč. graphia) veština umnožavanja rukopisa. Jevreja i veštica u srednjem veku (naročito u Španiji). o samoodrećivanju delanja i htenja putem zakonitosti koja je u našoj svesti. goal) sp u fudbalu: gol koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom sopstvenom timu. autos. autos. naročito u crkvenom pogledu. sag. autos. autos. izvestan. samooploñivanje kod biljaka. auto-da-fe. verodostojnost. actus fidei) jeretički sud. nlat. digestio va-renje) fkziol. posle smrti. din. lat. iznosi uslove pod kojima je živeo i radio. autogen. anorganske materije: proizvoñenje živih bića veštačkim putem. didakso.) predmetak u složenicama sa značenjem: sam. proučavam) samouštvo. autos. autos. razmekšavanje organskog tkiva. fr. autodrom (grč. autodefe. autokefalnost (grč. izvorni. samovarenje. autos. lat. autokar (grč. sam svoj. pretežno razvijen fantastičko-sanjalački unutrašnji život. jak) koji dejstvuje sam od sebe. svečano spaljivanje jereti-ka. auto-dres (grč. samooprašivanje. ličnosti i ideje. koji je postao tame gde je i nañen (kamen. autćs. autobiografija (grč. autogonija (grč. pravi. eng. umnožavanje rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). pravovažan. gyros krug. auto-de-fe) v. odrediti) fil. verodostojan. autos. gignomai rañam) biol.) samostalnost. autoerotizam (grč. zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga sopstvenog tela. auto (grč. autentikos) istinitost. samo-. nasuprot poslovanju i učešću u životu spoljaššeg sveta. eng. supr. kephale glava) samostalan. saggo kola) otvoreni autobus za 40 i više osoba. autos sam. autos. nepatvoren. autogramma) v. autodigestija (grč. fr. grapho pišem) samoživotopisac. sam sobom. up. authentikćs) zakonit. autografskog mastila. autodefe (šp. autodafe. tj. autos sam) psih. pri čemu telo služi samo kao zamena drugog seksualnog oojek-ta. svojeru čno napisan. autovakcina (grč. autogram (grč. autograf (grč. clavis) fiz zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod . auto-dikos koji samom sebi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi. autodeterminizam (grč. čiji je glavni sastav naročit vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod pritiskom vetra. omnibus svima) automobil-omnibus. autoinfekcija (grč. auto-garaža (grč. mašina za umnoža-vanje rukopisa. postanak života u njegovim najjednostavnijim počecima iz tzv. autogamija (grč. autogol (grč. kod koga je sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj). autodinamičan (grč. autoklav (grč. auto. lat. stena). autointoksikacija (grč. autos.) uobičajena skraćenica za automobil.(grč. autos. dress) odelo za automobiliste. bezbožnika. grapho. dynamikos moćan. putem razumne volje. pravovažnost. (grč.) samoživotopis. determi-nare opredeliti. autobaza (grč. autodidakt (grč. vaccina) med lekovita maja za ubrizgavanje. basis) prostor za smeštaj automobila. autos. eros ljubav) psih. ital. autos. omnibus. izvornost. autograf. radi što boljeg prikazivanja svoje ličnosti. autogram. kata-luo drešim. garage) sklonište (ili: mesto za sklanjanje) automobila. učim. autentičnost (grč. gamia) bog. autos. na koji onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli (za razliku od narcizma. autografija (grč autos. v. toxikon. lat. gnosis) samoispitivanje. autizam (grč. mania) strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i rukopisa velikih i čuvenih ljudi.

koji radi automobile. samostalan. autorizirati (lat. vaga. nau čenjaka. ocenjivanje samoga sebe. putovanje automobilom. autos sam. tj. gledanje (ili viñenje) svojim (ili ro ñ enim) o čima. automacija. samostalnost.). sprava koja. slobodan. neograničeni vladalac ili gospodar. grapho) pskh. pregled.autokrat(a) pritiskom većim od atmosferskog. pokretljiv) kola koja se tobože sama kreću. tvorac nekog književ-nog. automatizam. v.) v. med. up. mehanič ki. autokratizam (grč. auteur) pisac. bezvoljnik. samokretanje. aparat koji automatski beleži nehoti čne pokrete. med. automatograf (gr č . mobilis) sve što se odnosi na grañ enje automobila. auctor. postupaka. aparat koji sam dejstvuje pod izvesnim uslovima. automatizam (grč. up. mobilis pokretan. lat. otvaranje ili rase-canje leša da bi se utvrdio uzrok smrti. tj. fr. automatija. lat. stvarni govor. umetnika. puh. glu-pak. samo gledanje. pro-nalaza č a da mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš svoje duhovne tvorevine (s obzirom na objavljivane. autonomos) samoupravni. automobilizam (grč. pokoravanje svojim vlastitim zakonima (suprotno: heteronomija). fr. portrait slika ličnosti) um. aparat za sterilizaciju lekova. odobrenje. automobilist(a) (grč. na osnovu ličnog posmatranja. autokratizam. up. mahinalan. autopt (gr č. već čisto fiziološkim uzrocima. nafta ili elektricitet. 90 autorizirati automacija (grč. za č oveka: onaj koji liči na stvar. nau čnog ili umetničkog dela. fil.. putem otvaranja i pregleda leša (ua. zač etnik. autoptes) o čevidac. automobil (grč. vegetativni živ č ani sistem. samouprava. prevo ñ enje i umnožavanje njihovih dela). npr. auto-strada. teranje automobila. autos. 2. automobilski sport.) u gospodarstvu neograni-č en. kišobran. lično posmatranje. automatos) samokretan. politička nezavisnost. lično iskustvo. auto. autorisation) ovlašćenje.. kritike) samokritika. fig. samodrštvo. autokratski (grč. automatos koji se kreće sam od sebe. autopsija (grč. ocenjivanje svojih sopstvenih spisa. samostalnost. autokrat(a) (grč. nož. autos sam. automatiser) pretvoriti u mašinu. autorizovati. mišljenju i pisanju). autorizacija (lat. logia) ret. »nahomai protivreči™) protivrečnost sa samim sobom (u govoru. puška. autos. fr. koji se bavi automobilom kao sportom. autonomija (grč. koji radi bez u češća svoje volje i razuma. autos. koji se upravlja i živi po svojim sopstvenim zakonima. temno sečem) med. autonomfa. go-spodarenje razuma nad č ulima. samokretljivost.) onaj koji tera automobil. morphe oblik) biol. auctor tvorac. maomai. skulptura ili crtež na kome je umetnik izradio sam sebe. h'thos kamen. autolitotom (grč. automatizacija v. na osnovu viñenja svojim ili roñenim očima. hirurških instrumenata i dr. motorni čamac. autos. pristalica samozakonodavstva. u čenje da se radnja i kretanja životinja ne upravl>aju svešću. automahija (grč. autos. automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni pokreti. med. autopadeia) sopstveno oseć anje. tvorevina. automatikos koji se kre ć e sam od sebe) nau čno-tehnička disciplina koja prou čava sisteme za regulisanje i upravljanje tehnološkim procesima. odnos prema samom sebi. autonomni nervni sistem v. autos. . Papinov lonac. fr. lišiti samoradnje. vladanje sobom. vladanje samim sobom. samodrža č ki.) pril. autos. hem. autorsko pravo isklju čivo pravo književnika.) pristalica samouprave. autoptički (grč. 1ub rastvaram) samorastvaranje. automatija v. Tintoreto i dr. ovlašćivanje. autos sam. autopatija (grč. Tici-jan. odobravanje. pascho iskusim. u činiti da neko radi kao automat. autos. autosomnambulizam. Rembrant. vutomorfoza (grč. autos. automat (grč. autos. kratos vlast. auto-riser) v.) neograničena vladavina. augere. lat. up. pronalaza č. autoniktobatija (grč. viñenje) 1. fil. moć) samodržac. auktor. autologaja (grč. koji nastaju usled neposrednog nadražaja jednog nervnog centra. automatizirati (grč. morfogeneza. sama sobom razbija kamen u mokra ćnom mehuru (u bešici). automatski (grč. maomai tražiti žudeti) fiz. autokratija (grč. slika. za razliku od slikovitog. kola koja se kreću pomo ću motora kojeg pokre ću benzin. (Najpoznatiji: Rafael. auctor tvorac. samovladar. autor (lat. autoportret (gr č. zvekan. autoliza (grč. baino idem) med. automatika (gr č.. autos. automatos koji se kreće sam od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja proizvodnog procesa automatima. automatos) nauka o samokretanju. fr. pri č emu ne dolazi do truljenja. opsis gledanje. tako reći. biće koje nema duše. sistem apsolutističke vladavine. autokritika (grč. samokret. životinja (kod Dekarta). autonoman (grč. nyktos noć. auto-put v. jedan od načina postajanja biljnog i životinjskog oblika. sopstvenim očima. rastvaran>e i fermentativ-no razlaganje mrtvih životinjskih tkiva. koji sam od sebe radi. nomos zakon) samozakonodavstvo. autonomist(a) (grč. autos sam. autopsija). besvesnik. autos.

therapeia) med. npr. autotelija (grč. autotransfuzija (grč. lat. trophe hrana) koji sam sebe hrani. autos efa (grč. autos sam. auctoritas ugled. autoskopija (grč. phonos ubistvo) 1. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. samoobrtanje. autoritativan (lat. nadmoćnost (duhovna. v. autohemoterapija (grč. nogu) u srce i mozak u slu čaju kada u srce i mozak ne dolazi krvi koliko je potrebno. ital. države bile: Musolinijeva fašistič ka Italija i Hitlerove nacisti č ka Nema č ka. Pitagora. čak kad su i pogrešna. sadržaji svesti koji se pojavljuju putem autohipnoze. hipnoza. autćs. autosugestija (grč. rezati) pojava koja se č esto može videti kod nekih životinja. autćs. autos. autoritativni država nedemo-kratsko državno ureñ enje kod koga se vlada po principu vojne discipline. rasprostiranje plodova i semena sopstvenim sredstvima biljke. haima krv. uticanje na samoga sebe. priznata veličina (u nekoj struci). autotipija (grč. autos sam. novija fak-similna izdanja. . lat.) biol. na brzu ruku. autos. improvizirano. neuslovljenost. autotrofija (grč. formula kojom su pitagorej-ci rešavali svaki spor koji bi se me ć u njima pojavio usled razlike u mišljenju o nekom pitanju. fr.autorizovati 91 autohton autorizovati (lat. jer je održavanje reda važnije od suzbijanja po-grešnosti. autorotacija (grč. autć s. tj. autoritš) 1. autćs. autohirija. autoterapija (grč. autćs. je to rekao". smatranje sebe samoga bogom. samoubećivanje. autos. nadahnuta koga čim) samouplivisanje. physis priroda. moralna. pa se. skopeo gledam) v. od vrha prstiju. takve su. kad gušter žrtvuje svoj rep. autohipnoza (grč. autoteizam (grč. supr. autos. ljubav) samoljublje. autoniktobatija. fr. tvorac. autćs sam. pozvan. autos. sticanje pogrešnog. npr. opunomoćiti. autohirija (grč. autos. zaljubljenost u samog sebe. autofnlija (grč. autostabilnost (gr č . uticaj. pozivaju ći se na autoritet učitelja. autoritet (lat. up. ned. osakaćivanje samoga sebe u slu čaju opasnosti po život. autoschediazo bez pripreme u činim) bez pripreme. omotaju elasti čnim vrpcama. automatsko održavanje stabilnosti. transfusio pretek) ned. starosedelac uro ćenik. typos otisak) pojedinačni otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još za njegova života. thećs bog) obožavanje samoga sebe. ambulare hodam) med. heterotrofija. lat. therapefa. phone glas) 2. autos. autos. lečenje samoga sebe prirodnim sredstvima. lat. autofonija (grč. zakonita vlast. therapeia leč enje) med. stabilis čvrst. autocheiria) dizanje ruke na sama sebe. autos. autotip (grč. somnus san. autohorija (grč. priznat stru čnjak.) ovlastiti. tome seći. lat. kod zapaljenja plu ć ne maramice itd. autotrofne biljke bog. neograničenost. auto-strada (grč. alotro-fija. samoubistvo. auto-teles nezavisan) samostalnost. philia naklonost. 2. strada drum) moderno izrañ en drum za automobile. lečenje ubrizgavanjem seruma uzetog od samog bolesnika. v. psih. autorizovan prevod. sama od sebe nastala magnetična budno ća za vreme spavanja. kod velikog gubitka krvi: potiskivanje krvi iz perifernih delova tela (ruku. autćs. serum) ned. začet-nik) koji se osniva na autoritetu. autorotacija krila aaij. nadležan. rotatio okretanje) samookretanje. lečenje ubrizgavanjem bolesnikove krvi neposredno posle vañ enja iz vene.. lat.) jedan od najvažnijih pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje slika urezivanjem u cink ili drvo. autćs sam. autoshedijastički (grč. autos. choreo idem. he-mitipija. mršavljenje usled šećerne bolesti. samoleč enje. vrši se na taj način što se ruke i noge dignu uspravno. autotrofan (grč. therapeia lečenje) ned. up. tj. npr. autofonija (grč. nametnutog suda na osnovu sopstvenih pogrešnih predstava. autćs. kod zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili spoljnjeg ušnog kanala: oseć aj kao da nam naš sopstveni glas odjekuje glasnije i zvonkije baš u zapušenom uvu. hemigrafija. nepomičan) fiz. hypnco uspavam) dovo ćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u hipnoti čno stanje. autoseroterapija (grč. ljubav prema samom sebi. odobri-ti. svojstvo svih hloro-filnih (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da se mogu ishranjivati i izgra-ć ivati isklju č ivo iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj žive. zakon koji je na snazi. prvi otisak.. merodavan. up. obrtanje krila oko vertikalne ose. npr. autofizioterapija (grč. kod akrobatskog leta „kovit". autć-chthon) prastanovnik. rasprostirem se) bog. autopsija. auctor. koji ho će i može da nametne svoju volju ili mišljenje. i njihovo umnožavanje. sa autoritetom odozgo i sa poslušnošću odozdo: nareñ enjima vo ñ stva mora se bezuslovno pokoravati. prevod nekog književnog ili nau čnog dela sa dopuštenjem njegovog pisca. autosomnambulizam (grč. autofagija (grč. autohton (grč. epha) „on. ugledan. autotomija (grč. ugled. suggerere uli-ti kome što u glavu. pravna). pod heterotrofai. jedenje samog sebe. autćs sam. phagefn jesti) ned.

affectuositas) usrdnost. afektivnost (lat. phasko govorim) med. traje obi čno samo kratko vreme i u jednom trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve zavlada svešću. osnovi ili reči. gubljenje delova reči ili grupe reči u njihovom razvitku. afakija (grč. starosedelački. odanost. stanje raspoloženja. auto-chthon) prastanovništvo. oset. čuvstven. aphaneia) glupost. afetuozisimo (ital. prvo slovo. a-. nego i ce svojim putem. afektacija (lat. toplo. v. ukla-njanje suvišnog ili onesposobljenog dela čove čjeg tela. auf) predl. starosedelaštvo. dodavanje afiksa korenima ili osnovama re či. prijatno. strasno. affamer) mu č iti (ili: moriti) glañu. veoma strasno. kon afeto. afiksacija (lat. usiJ njenje.. affectivus) uzbudljiv. neupuć en č ovek. iznenadno. aphesis) lii™. up. stanje razjare-nosti. srdačnost. phflos prijateljski. aphairesis oduzimanje. afereza (gr č .) čovek koji boluje od afazi-je. i afilijacija (nlat.). onaj koji je daleko od čega. ljubav. svaki utisak na telo. afilantropija (grč. praviti se.) v. affaire d'honneur) stvar časti. afektivan (nlat.) onaj koji ima ili pravi afe-re. prenemagati se. naroč ito na ra č un države. afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju neka stvar ima za odreñ eno lice ali ne za druge (porodična uspomena. afamiran. sporna stvar. affectio uticanje) naklonost. affec-tueux) usrdan. affectare) biti izveštačen. afagija (grč. pretvaranje. skidanje) gram. bolestan strah od dodira. posao. lingv. ljubazno. afetuozo (ital. uroñenipggvo. primanje u neki red . afijun (stgrč. kod trka: konj koji nema nimalo izgleda na pobedu. arb od. arap. affectio delovanje) osećaj-nost. nedostatak oč nog so čiva: up. ačiti se. afanato (ital. razjarenost. phakos sočivo) med. osećaj. aut Cezar. a-. koji se bavi prljavim poslovima. phagem jesti) med. afamirati (fr. afanija (grč. vrlo jako osećanje koje većinom nailazi najednom. oboljenje. nežnost. umiljato. aferaš (fr. ač enje. koještarije. prenemaganje. fig. afera (fr. psih. obolelost. aphe dodirivanje) lingv. aphe dodirivanje. bolesna smanjenost sposobnosti govora usled zaboravljanja pojedinih re č i ili celih vrsta re či. mlatiti se. dirljivo. pretvarati se. na koga zbog toga niko ne računa. način na koji izražavanje osećanja prati psihi čka zbivanja. afazičar (grč. parnica. a-. tužno. gore! ustaj! diži se! dižite se! na noge! diži! dižite! afabile (ital. neprijatan doživljaj: krupan dogañaj. mržnja na ljude. afektuozitet (nlat. ljubazan. tur. affectus. nešto veliko. nemoć (ili: nemogućnost) govora. na. autohtonija (grč. afek(a)t (lat. up. apheleia) ret. afidavit (lat. prostota. afel(ijum) grč. uzbudljivo. duševni pokret. veoma naklonjen. afektuozan (nlat. supr perihel(ijum). aut Caesar. afeza (eng. bolno. auto-chthonos) uroñen. fr. velika naklonjenost.. prirodnost (u govoru). strasnost. outsider) onaj koji je izvan čega. usinovljenje. affaire) stvar. tačka planetske ili kometske putanje u kojoj je ona najudaljenija od Sunca. skraći-vanje jedne reči time što joj se izostavi početak. afgani novčana jedinica Avganistana (1 afgani=100 pula). uzbuñenje. affettuosissimo) muz. koji je po strani. affanato) muz. up. ganutljivo. med. afficere uplivisati na nekoga ili nešto) psih. gubitak sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem predstave o njihovom znač enju. affectuosus. čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu. affiliatio) usvojenje. iskaz pod zakletvom o tovaru nekog broda. vrlo oseć ajno. autsajder (eng. samoniklost. auf (nem. mlać enje. afer d-oner (fr. usiljenost. affectio delovanje) izveštačenost. afefobija (grč. afakičan. samobitan. affabile) muz. phobos strah) med. aficiranje. prvi slog. uroñeni čki. samobitnost. afeleja (grč. samonikao. affettuoso) muz. spor. ili ne biti ništa. dodatak korenu. afetuozisamente (ital. bolest. kla-dilac koji se kladi nasumce. plašljivo. aut nihil) ili biti Cezar. med. aut nihil (lat. neprirodnost. affidatus) klevetnik. dvoboj. zanemelost od užasa. poklon i sl. a-. afemija (grč. tj. affixum) gram. afazija (grč. naše: podrug (jedan i po) od pol drugi. afion. npr. zamršena stvar. helios sunce) astr. svako uzbuñenje i promena u telesnom ili duševnom stanju. afine (lat. sukob. antropos č ovek) nedostatak ljubavi prema j bližnjima. konj trkač nepoznatog porekla. osećajan. affettuosissamente) muz. skraćivanje početka. affidavit) mor. jednostavnost. affigere pričvrstiti. osetljiv. koji nije sposoban da izgovara pojedine reči. vazal. afekcija (lat. afidat (lat. težak položaj.autohtoni 92 afilijacija autohtoni (grč. hteti vešto prikazati nešto onakvim kakvo u stvari nije. afetuozisimo. nemogućnost gutanja hrane. prikovati. afektirati (lat.

affinerie) prečišćavaonica. tužno. affigere priku-cati. nedaća. afirmativav (nlat. aphorismos) kratka i u odreñenom obliku nekazana izreka. morska gusenica. primiti nekoga u neki red. afformatio. lat. affiner) prefiniti. bez čašičnog listića. afrodizijaka (grč. spolna ljubav. afobija (grč. nebojažljivost. stanjivanje. aficirati (lat. oplon. affinis) roñak po ženi. muka. npr. oroñavanje. npr. družba. profi-niti. afirmirati se uspeti održati se kao takav. bol. hol. affinage) profinjavaže. odsečan. zbratimiti. c. boginja ljubavi i lepote kod starih Grka. potvrñivanje. jalovost. združiti. affinitas) srodstvo. aphrodisiazo sladim se ljubavlju) med. aflogistična lampa. afili-rana loža slobodnozidarska loža koja je ušla u sastav neke već e lože. affretando) muz. afitaža (fr. phyllon list) bog. radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i dr. afinitet (lat. nešto putem oglasa objaviti. afrodizija (grč. imati pri ruci. up. affirmatio) potvrñivanje.) ljubavni. zlato je skupoceno. bezglasnost. afretando (ital. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled oboljenja mišića i živaca koji pokreću i zatežu glasne žice. uveriti. draž. a-. udariti na sva zvona. zakuplji-vanje lañe. afficher. afflitto) nuz. pre^ čišćavanje. Aphrodite. afinis (lat. afyon) mak. afirmacija (lat. afluks (lat. oštrenje alata. afinerija (fr. ganuti. nesreća. up. tur. dremak. sagorim) koji gori bez plamena. fig. grapho) koji opisuje ili prikazuje predmete ljubavi. potvrñivati. bratstvo. biti afitiran biti u pripravno-sti. afflictio) utučenost. afinirati (fr. uzbuditi. aflikcija (lat. afilirati (lat.) uticati. ožalošćenost. aforizam (grč.) odvajanje zlata od srebra koncentrovanom sumpornom kiselinom. izo-bilje. oglas. affiliare) usiniti. lat. rodan) ned. afiš (fr. pripremanje topova za pucanje. preterano razvijen spolni nagon. afrikata (lat. iskaz dat pod zakletvom. affluxus) priticanje. društvo. sve brže. tajno udruženje. obilje. Aphrodite) mit. afitirati (fr. afonija (grč. sličnost. aphrodisios ljubavni) pl sredstva za izazivanje spolnog nagona. arap. graditi) grañenje novog oblika pridodavanjem. napraviti lepšim. pre-čistiti. umnožavanje. očistiti.) med. prečišćavati. aflogističan (grč. tuga. namestiti (ili: nameštati) top na lafet ili pušku na kundak. javna objava. afficere) v. afluksija (lat. Afrodita (grč. obilnost. pokazni. affretoso) nuz. puške na kundak. potvrditi. . nagomilavanje. tast. prijatelj. a-. jad. afoničan. v. npr. afiličan (grč. aficiranje (lat. stepen lakoće kojom se dva razna elementa spajaju. a-. neplodnost. rastrubiti. up afrodizijazam. afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem afričkih jezika i književnosti. srodnost. log. žalost. afresko v. afyun. ljubavno ludilo. ubrzavajući. zakupnina. težnja za sjedinjavanjem izmeñu dva hemijska elementa ili više njih. aformacija (nlat. pridružiti. aforistički (grč. odlučan. afirmirati (lat. potvrda. phoros plodan. bolno. afion (stgrč. afitirati (fr. affirmativus) potvrdan. ljupkost. navala čega. affirmativa) potvrdno mišljenje. affiche) oglas. ljubavno uživanje. priliv. afirmati-van sud. č. aforija (grč.afilirati 93 afroditski ili društvo. šurak. potvrdan sud (S je R). napraviti utisak. affretement) kor. prikovati. afluencija (lat. koja se rodila iz morske pene (kod Rimljana: Venera). afroditografski (grč. afirmativa (nlat. fig srodnost. tvrñ enja. nujno. prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) objavu. affirmare) tvrditi. aphyllos. afekcija. obilje. up. ucveljenost. afretando. afretozo (ital. obljuba. hen. složeni suglasnici. bratstvo ili društvo. parenje. potvrda. stanji-ti.. prijateljstvo (suprotno: kognacija). aphorismos) kratko i jezgrovito. ta rafinerija. nameštanje topa na lafet. phone glas) ned. affuter) voj. dirnuti. kon aflicione. radionica gde se prave žice. glačanje. sveza. afinaža (fr. zet. affricare natrl>ati) pl. astr koji opisuje planetu Veneru. rastužiti. u jevrejskoj gramatici: grañenje ličnih oblika glagolskih dodavanjem skraćenih zameni-ca (aformativa). aflito (ital. u obliku izreke. doj-miti se. afretiranje (fr. neplašljivost. top ili pušku pripremiti za paljbu. aphobia) neosećanje straha. v. bez listova. ad forma-ge obrazovati. afrodizija. usvojiti nekoga za sina ili ćerku. poučna izreka. affluxio) v. afretozo. afiniranje (fr. pri-livanje. ljubavni bes. affluentia) priticanje. afluksija. opijum. koja kratko i veoma jasno izražava jednu misao. affutage) voj. phlogizo zapalim. afroditski (grč. plemenitih ruda. afrikanistika nauka koja proučava afričke jezike i književnost. fig. mudra. a-. alfresko. uobličiti. doterati. npr. afrodizijazam (grč. doterivanje. gram. afluks. prilepljena (ili: prikovana) cedulja.

acerbitas) oporost. magličaste mrlja na rožnjači oka. najjača nožna »sila koja se spušta od zadnjeg. um) čovek bez zdravog čovečijeg razuma. karneola i dr. Ahilova žila inat. glas. akedija. med. a-. mineral sastavljen od više vrsta kvarca (kalcedona. acerra thuraria) crkvena posuda u kojoj se drži tamjan. gorčina. donji svet. afront (fr. beli ili žućkasti mehurići sa crvenim rubom. up. Ahasfer (hebr. najveći grčki junak u Trojanskom ratu. gomilanje. aphtha. oskudica u žuči. služi za nakit. Aherov (grč. akeridi.) ime mudrog savetnika kralja Davida. aftong (grč. mana jednog čoveka. Ahitofel (hebr. acera historika (nlat. ahipnija (grč. besanica. ogorčen. ahmadiyya. zatupelost. up. Aheron) kit. koinos zajednički. ahromatopsija (grč. potpuno slepilo za boje.afrometar 94 aceridi afrometar (grč. up. surovost. chronos vreme) koji ne zavisi od vremena. ahmediye) beli šal kojim se obavija fes. ahromatizam. acera filologkka (nlat. nesposobnost razlikovanja boja. besmislenost. akromatin. koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske promene na nekom telu. acerbitet (lat. a-. akenonoet. bezvučni suglasnik. turban.) dati nečemu prelive boja i šara kao u ahata. ogorčenje. podzemni. grubost. ahidrija (grč. ahromazija.). ahromatizam (grč. bezobrazna i drska prevara. . koji se dešava uveče ili kad se spušta noć. chroma boja. kadionica. aphthai. reka žalosti u donjem. fig. tur. acera (lat. acenonoet (grč. ahemav (grč. up. melemi u masti u kojima nema voska. farm. čalma. nlat. afuzija (lat. chros koža. tako da mogu upijati boje. strogost. strog. aceridi (grč. Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome mestu biti ranjen. akezija. after-diner (eng. ntis. večernji. aphthosus) mehurast. aphros pena. do pete. koji nije u svoje vreme. chroma boja) opt. bežučnost. ahroničan (grč. ahatizirati (grč. up. med. izraditi da izgleda kao ahat. ned. uvreda. ahromatin (grč. sastoji se u tome što u želudačnom soku nema dovoljno sone kiseline i nekih fermenata. dolivanje. ahrea (grč. aserra) kutija s tamjanom. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih rasprava (kao naslov knjiga). acerbus) gorak. after-dinner) odmaranje odmah posle ru čka. nemanje sna. phthongos zvuk. koji u knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. tj. aphtae) pl. lat. nego mora večito lutati. sprava za merenje vrenja. materija u ćelijskom jezgru koja ne boji. ravnodušnost prema nekom dobru. akesis) lečenje. svojstvo nekog tela da slabo ili nikako propušta svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. achromatos) bezbojan. affunde) fari. ahromazija (grč. otuda: slabost. cheo sipam. surov. a-. a-. afronterija (fr. a-. acerbatio) zagorčanje. Ahil (grč. a-. afunde (lat. achates) št. a-. chemeia) pr.) opt. opor. ton) gram. affundere doliti. a-. affundere. achronie) liti. achlys) tama. aharistia) nezahvalnost. afte (grč. mesnatog dela gnjata (lista). dobar i mudar saveto-davac. ahromatičan (grč. otklanjanje boja. aholija (grč. koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu) svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice boje (komponente). a-. i to na peti. isključenje vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja. zbog čega su u trgovina-ma najčešće veštački obojeni. fiz. acerban (lat. pomračenje vida. a-. chypnos san) med. Achaschverosch) starozavet-ni oblik imena persijskog kralja Kserksa.) biol. malokrvnost. acezija (grč. obollnje želuca usled nenormalnog lučenja želu-dačnog soka. ahlis (grč. oskudica u vodi. acera turarija (lat. nesavremen. dosuti) dosi-panje. ahat (grč. metron mera) sprava za merenje pritiska pene. sin Peleja i božice Tetide. aphrosyne) bezumlje. ahmedija (arap. acervacija (lat. vrsta dragog kamena. up. na receptima: sipaj na to! aharistija (grč. Keros vosak) pl. sa kalcedon-skim slojevima veoma poroznim. acholos) med. a-. chylcs sok) ned. sramota. čovek koga je bog prokleo da ne može nikad umreti ni smiriti se. aftezan (grč. podzemnom svetu. orao vidim) med. hydor voda) nedostatak vode. a-. ahilija (grč. noos razum. v. boja kože) med. ahromatičnim sočivima) čistoća boja. up. afrosinija (grč. buncanje u groznici. grub. akedeia) duhovna tromost. pogoršanje. slaba strana. ahronija (fr. acerra philologi-sa) zbirka filoloških rasprava. opt. ahipničan. poništaj boja (ahromatičnim prizmama. bledilo. oboljenje na sluzokoži usne duplje. Docnije je ovim imenom nazvan i Večiti Juda. Achilleus) mit. acedija (grč. acerbacija (nlat. koji ima afte na sluzokoži usne duplje. bezbojnost. bezvodnost. affronterie) javna pogrda. prema životu. ahemanzija (grč. bledilo. acervatio) nagomilavanje. affront) otvoren napad. chemeia) fiz. med.

naročito kod šećerne bolesti težeg oblika. aceterin (lat. acstometrija (lat. tronuto. aciniformav (nlat. stapanje. mineralna. grč. acescentia) hen.) kojoj nedostaje naslov ili prve strane. grč. acephalus. metron mera) hem. acidofilan (lat. acidere) hem. 2.acerirati 95 anškovati acerirati (lat. služi za dobivanje lakova i acetatne svile. jela i lekovi koji lako prokisnu. prisustvo acetona u mokraći. zglobna čaša. asik) voditi ljubav. acsscencija (nlat. sklonost prokišnjavanju. metrfa) hem. acetičan (lat. acidacija (nlat. ašikovati (tur. acetilenska lampa lampa u kojoj gori acetilen. acidificatio) hem. adžitato (ital. acid (lat. žlezde. acescere. metron) sprava za merenje jačine kiseline. acetilen (lat. sredstvo. prisustvo acetona u krvi. acetum) farm. acidimetar (lat. acetometar (lat. acetum. acinosus) pupast. acidoza (nlat. bezbojna tečnost prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata suva destilacija drveta (dime-tilni keton). acidum) hem. acetabulum (nlat. kyanos plav.ne. acetoiurija (lat. dirll-vo.) 1. acetabulum) sud (ili: boca) za sirće. pretvoriti u kiselinu. soli sirćetne. potpuno. kiselina. . npr. acetum) hem. acinozan (lat. proki-šljivost. naročito kod šećerne bolesti. acidosis) med. grč. kiselost. stvaranje kiseline. acetum (lat. ukiseliti. koji sadrži sirće. Uron mokraća) med. kiseljak. acetum sirće. uzburkano. takoñe: dodavanje jednog intervala akordima radi pojačanja harmonije. acetate-star celuloze.) u metrici ili stihu: nedostajanje početnoga sloga. blepein gledati) slepoća za plavu boju. acefalan (lat. upotrebljava se u proizvodnji veštačkih smola. acetonemija (lat. upotrebljava se za osvetljenje.) sirćetovit. nesposobnost o č iju da zapažaju plavu boju. acetoza (lat. asegeg) čeličiti. lako isparljiva tečnost SN2SNO. grč. ocat. haima krv) med. aciditas) hen. radikal sirćetne (acetilne) kiseline. acidatio) hem. acidirati (nlat. anat. kisela voda. sprava za merenje kiseline sirćeta. fr. sasvim tačno. aceton (lat. acijanoblepsija (grč. ljutina. ačakatura (ital. acetum) hem. hen. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim glavnim tonom. acetum. acidum. acinozan. aseg. grč. acetum) hem. bezbojan i otrovan. acetil (lat. bog. acidimetrijv (lat. očeličiti. koji ima oblik zrna grožñ a. gasovit ugljovodo-nik S2N2. naročito kod šećerne bolesti. adžustamente (ital. merenje jačine sirćeta. aggiustamente) muz. sirćetno kiseo. acetum) sirće. acescentia) pl. acetum) hen. acidum. okaliti. pretvaranje u kiselinu. acetum. tačno. ocatne kiseline. acescencije (lat. npr. nastaje destilacijom etil-alko-hola. acefalna se č esto zove i knjiga (ili zbornik i sl. acidus kiseo) koji podnosi kiselost. ocat) pl. aciditet (nlat. a. acetilceluloza (lat. acetati (lat. agi ta to) muz. akephalos bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz ili stih kome nedostaje početni slog. grč. grč. metrfa) merenje jačine kiselina. hrane u želucu. acetaldehid hen. acidifikacija (nlat. acefalija (lat. aciniformis) v. acciaccatura) nuz. uskišnjavanje. lek protiv žuljeva i bradavica. kon adžitacione. acetum. samotrovanje kiselinom usled nagomilavanja u organizmu acetonskih tela.

bacdar od pere. Bavius) v. šljiva. bagat. taksa baždaru. bavella. bagdar. kanala i sl. Vso= banko. podloga jedne stvari. bonus. potencije ili loga-ritma. nlat. badavadisati (tur. Bavijus. vaditi pesak iz reke. ð=bor. čistiti rečno korito od peska. hen. bavocher) praviti nečiste otiske. grad.) besposlkčiti. kapija. arh. bacdar od pere. V=predikat (dok A označava subjekat). geom. badminton v. taroka ili aduta. baza (grč. podnožje stuba. deda) otac. baba otac. Ve= beril. bangav. fig. bagata) u taroku: prvi od 22. beatus. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera. ne radeći ništa. prava linija duga više kilometara koja se. strana ili površina na kojoj zamišljamo da leži poligon ili polie-dar. moreuz. babiola (fr. izopačenost. motka) vrsta dugačkog tankog hleba. društvu je cilj da poja č a i održi tu jednakost. bavoš (fr. baždar (tur. ða=barijum. traćiti vreme uludo. pančaratra.) indijska titula: gospodar. fig. ološ. baborok) omiljena češka narodna igra. baguette štap.) ne mariti za nekoga ili nešto. vajna spisateljka. detinjarija. baborak (češ. uzaman. ital. pomoću motaka za merenje. lenstvo-vati. manguparija. uče-na gospa. bagage. bava) trg. kipa ili svoda. mulja. nevaljalstvo. poznato drvo i plod iz porodice kamenika. Babilon. babel (hebr. bedava) besplatno. potcenjiva-ti. bagatella) sitnica. zabuna. baždar) l. Bavijus (lat. uzalud. kontrolor mera.) jaružariti. pere. bavoširati (fr. ćopav. igračka.) vrata. sitnica. tričarija. kantardžija. uzimati koga ili što suviše olako. bavoche) nečist štamparski otisak. Bav (lat.) kraljev otac. ba-breton (fr. sit-narija. razvrat. baba otac. naročito u upotrebi kao počasna titula visokog sveštenstva. po čemu je i na zvana. nečisto štampati. za čišćenje rečnog korita i dubenje prokopa. S. zbrka. tačno izmeri i koja onda služi kao osno- . malenkost. stvari. slične bagdadskim šalovima. badem (tur. bagatelisati (fr. geod. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine. otpaci od svile. fiz. Vg=bor. v. babo (tur. merač. pagat (ital. jevtina cena: mali i lak muzički komad. nipodaštavati. bagasa (fr. baggagium) prtljag. bagasse) isce ñ ena še ć erna trska. . bas-bleu) plava čarapa. bagmak) hrom. bavela (ital. koještarija. Bi= bizmut. mat. baba-kan (pere.B B. radi isušivanja zemljišta. Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti. bagerovati (hol. bezbožnost. carina. badava (tur. . osnova stepena. 2. temelj. ne obzirati se na . bedminton. V=sniženi ton N. nečisto izrañen bakrorez. huz. ba-ble (fr. Vavilon. ba so. . b). bhagavata) v. bab (pere. nečista izrada. babuvizam socijalno-politička doktrine koju je osnovao veliki franc. log. baždar) naplaćivač carine trošarinac. češka brza mazurka. sprava za vañenje peska sa rečnog dna. bagavata (ind. badem) bog. carinik. basis) osnova.= vaso kontinuo. bagger) jaružar. bagav (tur. kao skraćenica: b= bene. baždarina (tur. babiole) dečja igračka. otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. Bavius) ime dvojice rñavih pesnika i drskih kritičara koji su pretenciozno kritikovali Horacijeve pesme. bas-breton) keltski dijalekat kojim se govori u Bretanji. Bk= berklčjum. maslin-ki i dr. bagatelle. revolucionar Fransoa Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i da uživa sva dobra prirode. vrlo jevtino. kom od grožña. babu (ind. bagaža (fr. meraču. V. fig. b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice (V. babel) nered. Btto= bruto. bagatela (fr. knez. bager (hol. baget (fr.

u Evropi: radnja naro č ito sa luksuznom robom. odličan materijal za grañ evine bazana (fr. dolerita itd. bazanirati (fr. basis) pl. basis. tripsis trljanje) ned. ili teleća koža za kori-čenje knjiga.. tvar (materija. kod Grka i 7 Leksikon . Moje. bazicitet (grč. basis) ži. osnovno učenje. bazeitet. bazarn (fr. 28. basin. 1799—1854. tribe trljanje) med. aiat. basilike) prvobitno kod starih Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa u Ateni.-tur. pouzda-vati se u. baze (grč. bazalt (lat. kefalo-trib. koji se upotrebljava naročito na Istoku. zasnovati. bazanit (grč. igračice na službi u ind. I. baitylia. pokrivena čaršija na Istoku. baitilije (grč. javne igračice i pevačice u Indiji. mit. hen. ručni reaktivni bacač. dućan sa svakovrsnom robom. potom. bazirati (grč. odakle dobivaju pojačanja i potrebe svake vrste. bazalni. zakonik cara Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko carstvo. up. jedne za publiku. basaner) obojiti ili učiniti kožu (jagnjeću. tobože. basane) učinjena ili obojena jagnjeće. basis. javlja se u obliku slivova. v. jedinjenja koja sa kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju). svojim pogledom zadavao smrt. bazitst (grč. meteori koje su stari po-svećivali bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po kamenu na kome je Jakov spavao i usnio anñela. tribo trljam) med. baziotripsija (grč. bazen (fr. bajagi (tur. dewa-dasis = služavke bogova) koje se odmalena posvećuju službi bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12. i javne ženske. bazeitet (grč. dužine od 3000 t) koji služi za merenje brzine leta aviona. bazar) pijaca. pojačana probava materija. po Pliniju reč afrič-kog porekla) vulkanska stena sastavljena od plagioklasa. bazrñan-baša (pere. Bazilike (grč. bazrñan (tur. v. bazilisk (grč. basilike) u obliku bazili-ke. bayagl) tobože. kupa itd. teleću) za kori-čenje knjiga.bazalt 97 bajagi Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne poslove koja se sastojala iz dve dvorane na stubovima. basis) hen. lekaru K. konta na konjičkim čakširama. stari. Bazedovljeva bolest ned. akušerski instrumenat za lomljenje detinje glave u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz). logia) nauka o osnovi-ma tela. utemeljiti. supstanca. bajat (tur. mršavljenje i dr. svojstvo kiselina da se sa izvesnim količinama baznih oksida pretvaraju u soli. fil. baziotriptor. ovčiju. u slučajevima naročito teškog poroñaja: lomljenje detinje glave u materici i vañenje deteta baziotribom. bazen (fr. va triangulacije. pouzdati se. i odakle svi putevi vode ka raznim oružanim odeljenjima kako ova napreduju. odreñ en put na zemlji (npr. basis. bayat) koji više nije svež. a druge za sudije (tribunal). bazno kamenje. elektropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i neutrališe je gradeći so. i magnetita. baymak) vračati. bailadeira) pl. (nazvana po nem. kefalotripzor. na kojoj se podiže pravna i politička nadgradnja i kojoj odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". realnu bazu. bazni (grč. legendarni kraljevski zmaj koji je. v. objavljen 887. proliv. bajadere (port. bazarne) vrsta finog burgund-skog vina. po Marksu: ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom društvu. modni list sa mustrama za haljine. vašarište. oslanja-ti se na koga ili što. up. glavna crkva (takoñe: vasilika). obojiti crno. znojenje. bethel) pl. basaltes. opsenariti (u svrhu lečenja). v. po čivati. basis) pl. ovčija. bazuka voj. baziotrib. brzine automobila ili drugog motornog vozila. tip prvih hrišćanskih crkava. osnivati. baziotrib (grč. baziti (grč. bazergan) starešina trgovaca. hramovima (ind. baziotriptor (grč. basis) osnovati. baza. varati. eruptivno kamenje sa nešto malo bazalta. basis) hen. osloniti se. predstavnik trgovaca. krupne buljave oči. baze. mesto ili zemljište sa koga jedinice neke vojske napreduju. basis) pr.. Bazedovu. basen. vrsta finog i jakog porheta. god. hronična bolest kao posledica oboljenja štitaste žlezde. kol. sličan bazilici. četr. prisustvo jedne hemijske baze. saborna. koji ju je prvi utvrdio i opisao). koji „čine privrednu strukturu društva. Basileus) pl. uvodna stihovna stopa. glavna vena na pakoru-čici. bazeologija (grč. 19). sa znacima: uvećana štitasta žlezda. voj. bombasin) trg. bazirgan od pere. augita. nebesno kamenje. ubrzan rad srca. sem. bazilika (grč. bazeitet. basanos probni kamen) tvrd crni kamen od koga su stari Egipćani izrañivali kipove. bassin) v. hen. koje su. bezirganbasi) starešina trgovačkog esnafa. kraljevski zmaj. basis. bazar (pere. betilije. vrsta malih marama. drhtanje prstiju. basiliskos) zool. u isto vreme. vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i Aziji. ustajao. bazilikalan (grč. baja™ (tur.

baclage) mor. pripadaju biljnom carstvu. lañe sa neobično velikim krmama na Dnjepru. Backfisch pržena riba). palica. bakteriologija (grč. up. bakvudsmeni (engl. belci naseljeni po divljim i neobrañenim krajevima Sjedinjenih Američkih Država. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne sudove u krvotok.. bakulometrija (lat. bakalin (tur. šiparica. bakteriocidi (grč. osobina nekih živih bića. klicomori. baculatio) batinanje. čovek koji drugome donosi nesreću. god. šaljivčina. bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje odgovara shvatanju velikog engl. mokrenje zaraznim klicama. bayrak) v. baculus) štap. divlji i neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih Američkih Država. prašume. bakteria) biol. bakteriolog (grč. motke. jagodičast. bakana (ital. baccarat) francuska hazardna igra karata. bejram) v. baqlawa) vrsta slatke pite sa dosta meda i rastopljenog šećera. koja »sive kao gotovani i izazivaju rastvaranje i često teške bolesti. mikroskopski nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju zarazne klice. uništači zaraz-nih klica. lysis rastvaranje) hem. priznanice o novcu primljenom za gradnju broda. phagos) pl. nevolja. klovn u napuljskoj narodnoj komediji. ma-gistriranju i doktoratu. bakteria. baklave (tur. bakteriemija (grč. biol. 1. taksa koju plaćaju brodovi za pristajanje u luku. therapefa) lečenje pomoću bakterija. bakalaureat (nlat. Bajram (pere. baccalaureatum) dostojanstvo bakalaureusa. bakulacija (nlat. bajaccio) lakrdijaš. caedere) biol. baksuz (tur. bakterfa. backwoodsmen) pl. v.) pl. Bakhus (grč. zlosrećan čovek. krčma. bakara (fr. Bakchos) kit. bajlbrif (hol. pristaništa. Barjam. bakalaureus (nlat. caedere ubiti) biol. nlat. metra) merenje pomoću štapa. bakreni kotao (i uopšte kotao). bakteria. prostim okom nevidljiva i slična štapiću. up. hol. mlada devojka. rastvor neke kiseline ili soli u koji se zamače ili kojim se premazuje neki predmet da bi se boja za nj u čvrstila. bakraf od bakir bakar) posuda od bakra. bacca) bog. bakterfa. bakteriocidnost (grč. bakvuds. batina. bakterioliza (grč. bajc (nem.bajaco 98 bal bajaco (ital. bakbord (engl. uzengija. bakterfa. lat. bakler (fr. bobica. dug nož sa dva reza ili više rezova. bakteriolizini (grč. bah$i§) dar. bacca laureus lovorova bobica) na nem. baculum štap. bacciformis) u obliku bobice. pesnika Džordža Gordona Bajrona (Vugop 1788—1824). baksuzluk. a ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih. . baka (lat. bahtsiz) nesrećan. bakterije (grč. lešnika i dr. bajdara (rus. bakciferan (lat. baka (nem.-med. bakteria palica. bakteriocidi. opšti naziv za biljne bolesti koje prouzrokuju bakterije. bakteriocidnost. Bylbrief) pismeni ugovor o gradnji broda. ballare igrati) igranka. uverenje graditelja broda ili nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen. bakalaureirati (nlat. fenjer ili bure) koji pliva na vodi i označava lañi put po opasnim mestima. dem. jagoda. boja. fero donosim) bog. bakteriurija (grč. bal (fr. jednoćelična živa bića. baionnette) voj. fig. sastojci imunog seruma koji imaju moć da rastvaranjem ubijaju bakterije. mlevenih oraha. Beize) hem. pajac. 2. zabava sa igrankom. bakterfa. bakraclz) stremen. fr. uron mokraća) med. bakvuds (engl. Dnjestru i Bugu.) bajrak (tur. bakterioterapija (grč. bakterfa. hem. najmanja. bakterion štapić. baklaža (fr. poklon. ispit koji prethodi licencijatu. koji se meće na pušku (pronañen u Bajoni 1640. backwoods) pl. bakciforman (nlat. koji rodi bobicama. materija i sokova u telu da uništavaju zarazne klice. močilo. baklava. backboard) mor. napojnica. bal an mask (fr. prisustvo bakterija u mokraći. baccalaureatum) pola-gati (ili: položiti) bakalaureus. bajonet (fr. kažnjavanje batinom.. baccalaureus. bakračlije (tur. baccana) obična vinarnica. močenje. prevučen kožama. univerzitetima: najniži akademski stepen. ono na čemu jahač drži nogu kad jaše konja. od bakterfa batina) pl. luženje. veoma sitna. balio. baidaki) pl. baidara) mali sibirski čamac od riblje kosti ili lakog drveta. klicožderi. barjak. bajdaki (rus. lat. nagrada za učinjenu uslugu. bacca bobica. bakkai) trgovac namirnicama. bakterioze (grč. bakrač (tur. rakidžinica. bakteriofagi (grč. bakulus (lat. bobičast. bal en masque) igranka pod maskama. Bake) znak (obično komad drveta. prut. štapom. naročito njegovom pesimističkom shvatanju sveta i života. rastvaranje bakterija imunim se-rumom. up. ispit zrelosti. bacleur) zatvarač luke. ital. arlekin. gorštaci. bal. haima krv) med. arap. leva strana broda kad je čovek okrenut licem pramcu. logfa) nauka koja se bavi proučavanjem osobina i života bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh). up. Bahus. logos) naučnik koji proučava osobine i život bakterija. grč. bakterfa. bakfiš (nem. nesreća. i eng. Vasso Bahus. bakšiš (tur.

klatno. balanofag (grč. njihanje. up. balabane) daščara. kit. Meister majstor) voña balega. baraka. balance. žirolik. ballerina) umetnica u igra-nju. balata) l. balansje (fr. prirodna smesa biljnih smola sa eteričnim uljima. onaj koji se hrani žirom. balata (ital. slik. balzamski lekovi. balšažgetr(fr. naročito cirkuska. balance) u plesu: igračevo njihanje s noge na nogu u mestu. motka za održavanje ravnoteže kod igrača na užetu. balzamirati (grč. balzam-ska sredstva. docnije se razvila u pesmu lirsko-epske sadržine. otmena igranka. logfa) zool. baleine. balazor trg. baladin) šaljivčina. balave (fr. podaci mornara o robi koju su natovari li. ruski narodni instrumenat. materija veoma slična kaučuku i gutaperki. prvi igrač u baletu. sličan gitari. ballata pesma uz igru) džoet. korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi. balzam (grč. baleteza (fr. upotrebljava se za električne izolatore. nauka o kitovima. lasd tovar) teške mase peska ili kamena u lañi radi održa- vanja ravnoteže. koje se posetiocima hramova nude za novac. baletska igračica. balancier) šetalica. balanitis (grč. baladen (fr. balle) denjak. balbuties) ned. balaena. kod tenisa. balbutire) med. lakrdijaš. geb curim) zagnojavanje glavića. balerina (ital. biljka roda Bal-| samodendron i mirišljave smola tih . ballet. držati u ravnoteži. balzamika (nlat. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje. jaka i većinom prijatna mirisa. šatra. balbutirati (lat. balet-majster (fr. kupi lopte i donosi igračima. žirožder. ballade. posthion kapi-ca) med. baletski igrač. grč. glumac. balanos. balanos žir) med. balancer) uravnotežavati. balalajka (rus. ballet. trg. balanos. ravnoteža. dugim vratom i tri žice u koje se udara prstima. umetnik u igranju. lat. lat. balaena) zool. mucanje. vrsta hljerodula. džakovi peska koji se stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja dizanja balona. balena (fr. preplitati jezikom. nem. bog. Tanzer igrač) igrač u baletu. bal u svečanom ruhu. balanse (fr. balio. balalaika) muz. sprava čije kretanje odreñuje pokret neke mašine. balsamon. neodlučnost. vaga. bilo kao umetak u operi. Balander) plitka dereglija sa jednom katarkom (u Holandiji). Terazija u Zodijaku. pesma uz igranje. nlat.bala 99 balzamirati krabuljii ples. ballare) pl. balanos. bala (fr. balet-tencer (fr. muz. baladine (grč. biti neodlučan. balletto) umetnički ples. bal-boj (eng. ital. proučavanje kita i njegovih osobina. balaena. a delom i aromatičnim kiselinama. mašinske kaiše. balansirate (fr. vrsta istočnoindijske pamučne tkanine. balander (hol. ñonove i u zubarstvu (dobiva se od sasušenog mlečnog soka gujanskog drveta mimusops balata). balancement) kolebanje. kole-bati se. koja. balada (fr. zool. takoñe: veštačka kompozicija radi ublažavanja bolova i lečenja rana. zamuckivanje. prvobitno: pesma koja se uz igranje pevala (balar=igrati). baldacchino) pokrivač nad prestolom ili krevetom od skupocene materije. balanoidan (grč. balzaminke (nlat. astr. baletski igrač. ustezati se. bal rage). balata (nlat. „nebo" koje stoji pred oltarom i nosi se na litijama (naziv po zlatotkanoj materiji koja se najpre izrañivala u Bagdadu). baletski igrač. bal pesak. balast (kelt. opis. vitka šipka iz kitovih usta (fišbajn). igranka pod obrazinama. priča neki dogañaj i u isto vreme izaziva lirsko raspoloženje. zapaljenje glavića i kapice. fig. kolebanje. ball-boy) ot. baletska igračica. zapaljenje glavića i unutrašnje pokožice muškog spolnog organa. muz. samostalna radnja u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim kombinacijama pokušavaju umetnički da prikažu ljudska osećanja i strasti. balagan. ballerino) učitelj igranja. svaki nepotreban i suvišan teret. balsamica) pl. far«. balerine (ital. igra na pozornici. delove slike skladno predstaviti i ra-sporediti. pterćn) pl. mucati. izrañivač terazija. drhtanje. sa trou-glastom kutijom. ejdos) koji ima oblik žira. preplitanje jezikom. bilans. ali elastičnija od ovih. baleioptera (lat. u kojoj je naročito poznat tzv. dečko koji. ballet. balagan (rus. ital. bajadere. zamuckivati. balerina. ballata) 2. balet (fr. balanoblenorea (grč. konačni račun. tepati. balsaminaceae) pl. služeći se i dijaloškom formom. balleteuse) pozorišna. stvar za odbacivanje. bal pare (fr. bilanx) ravnoteža. bilans. praviti (ili: napraviti) zaključni račun. grč. nejasno izgovarati. balanos. svežanj. nedoumica. figura u plesu (u lansu i kadrilu). uravnotežiti. baldahin (ital. služavke u azijskim hramovima. „lepi čovek" (nazvala po tome što su neke od nje nekada upotrebljavate kao lek za rane). pesnička pripovetke. up. ljuljanje. treperenje. bal champetre) igranka u polju. ili u vezi sa pantomimom. balanopostitis (grč. trg. balboa novčana jedinica Paname (=100 centimosa). nem. kantara. balenologija (lat. balansiranje (fr. up. balsamon) xex. kor. pere. balbucijes (nlat. blenna sluz. bilj-na vrsta. Baldacco. phagos) zool.

igranka. balneotehnika (lat. balo (fr. napusti svoje ležište i krene kroz cev pa sve do pogotka cilja. naročito. lepo izrañen stubić. društvenom i istorijskom razvitku balkanskih naroda. kupališta. književnosti. balzam za jačanje srca. balistički (grč. muzički komad za ples. trzanje. skopeo gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja ispaljen metak (u slučajevima gde je u pitanju više oružja istog modela i istog kalibra). kupatilo. Jugoslavije. balon d'ese (fr. koji služi kao identifikacija izmeñu oružja (puške. balistički problem zadatak da se odredi putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu. grčenje. baluster (fr. technike) veština podizanje i celishodnog ureñenja banja. Balilla) fašistička omladinske organizacija za dečake od 8—14 godina. drhtanje. belina (fr. kupanje znojenjem. fol-kloru. balneum. grč. prvi poveo odlučnu borbu italijanskog naroda protiv Austrijanaca. nazvana po dečaku Ba l ili. bacakanje. balaustion cvet divljeg nara) vrh. grč . revolvera) i ispaljenog zrna. ital. okrugla. bokasta boca za tečnosti. balle. balo (ital. kupanjem i dr. balneum. poz. glasačka kuglica. koji spada u balistiku. balzamovati v. zbog čega se mora ponovo glasati. balneum. balio bacam. balista (lat. takmičenja u atletici predstavnika balkanskih naroda (Albanije. . balneum arene (lat. grč. geogr. usled dejstva vazdušnog otpora. balneologija (lat. ballon) šuplje. baline) vunena materija za pakovanje. Bugarske. balio bacam. okruglo telo. ballot) 2. balneum cineris) ne-pelno kupatilo. balkanistika v. Grčke. balizam (grč. grč. kojim se može popeti samo do izvesne visine i spustiti na mesto polaska. balotada (fr. balio bacam) voj. naročito nauka koja se bavi proučavanjem zajedničkih pojava u jeziku. balsamum ophtalmicum) fark. balkanologija. izbor kod koga nijedan kandidat nema potrebnu većinu. balzamum kordijale (nlat. nauka koja se bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka kad ono. linija kojom se kreće telo bačeno u atmosferu i koja. teorija bacanja. banjsko grañevinarstvo. therapeia) primenjivanje mineralnih izvora u lečenju bolesnika. balnot) vrsta burgundskog vina. pod pritiskom barutnih gasova. balio (fr. sojica. nepokriven. ballon d'essai) mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca vetra. ballizo. balneum (lat. Balila (ital. balneum lakonikum (lat. balistoskop (grč . novinski članak koji se objavljuje da bi se opipalo raspoloženje i mišljenje javnosti. grč. zadnji deo velikog parobroda. balkanijada sp. hitam) bacačica. balon kaptif (fr. nauka o mineralnim izvorima koji služe kao lek (pijenjem. bvlistkčko klatno na-prava koja služi za odreñivanje valjano-sti baruta i početne brzine zrna. glasati kugli-cama.. ballismos „igranje") bolesna. ples. balkon (ital. kupanje u toplom pepelu. Asiraca i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u arterije sublimatov rastvor i dr. sargija od vune. bešika od gume ili svile prot-kane gumom. balota (fr. balneum) banja. godine u ðenovi. balzamirati. nauka o kretanju bačenih tela (puščanog ili topovskog zrna). bala trgovačke robe. balon (fr. ćuvik. balneum cineris (lat. balistogram (grč. balistkčka kriva (linija) fiz. kosije pada nego što se penje. balzam za uminjavanje. histerična želja za igranjem kod pojedinaca ili masa (u revolucionarnim vremenima). balkanologija nauka o Balkanu. glavica. po običaju starih Egi-pćana. gañenja.balzamovati 100 balueter drveta) namazati mirisnim mastima i uljima. bal. denjak. balsamum cordi-ale) far«. balneum laconicum) znojno kupatilo. balio) l. naročito vazdušni balon napunjen gasom lakšim od vazduha (aerostat). balneum vaporis) nap-no kupatilo. balzamum anodinum (nlat. ratna sprava starih Rimljana za bacanje kamena. gramma slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen pomoću balistoskopa. produženje prve i druge galerije do pozornice. održavaju se od 1929. svežanj. balneum vaporis (lat. ballista. balcone) apx. za olakšanje poroñaja. Rumunije i Turske). med. banjsko lečenje. balneum kupatilo. balle. utišavanje bolova. balio ttage) biranje (ili: glasanje) pomoću kuglica razne boje. balneoterapija (lat. balzamum oftalmikum (nlat. balustre. grč. ballotter) ubacivanjem bele ili crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za" ili „protiv". balistike (grč. koji je 1746. baliotade) skok konja ispruženim nogama. a telesna šupljina napuni svežim drvenim ugljem). balotaža (fr. logfa) proučavanje banja. balio) koji se tiče balistike. god. balneum arenae) peščano kupatilo. lged. fig. balsamum anodynum) far«. ista-knut deo na spratu neke grañevine. balzam za oči. utroba se ispere karbolnom kiselinom. balneografija (lat. mor. kupanje u pari. balotirati (fr. doksat.). balio bacam. ballon captif) vezani balon. balustra. grapho) opisivanje banja. ballotte) kuglica za glasanje.

kod nas i nov čanica od 10 dinara. prima novac na štednju. menjač. bambu. banque) upla ćeni novac svih igrača u hazardnoj igri karata. raste u Indiji. banarij (nlat. sopstvenik banke. banco. drumski razbojnik. sličan gitari i balalajci. banalnost (fr. balhornizirati (nem. balkonima. okov na to č ku. veza. glumaca. instrument sa 4 do 10 metalnih žica. previjati. vojna muzika. seljačke igranke i sl. banquet. uzvišena pešačke staza pored kolovoza na putu. gozba. banda (ital. zavoj. bez ljubavi prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja. utega i sl. bandažirati (fr. banquette) voj. banalite) v. el bandola) muz. prodavac hirurških aparata. banda) član (svirač) u vojnoj muzici. up. bandažist (fr. obično. naročito zavoja. Bank) novčani zavod. banditisme) razbojniko-vanje. bandleta (fr. bandonion muz. mambu. saraf. banaliser) načiniti otrcanim. čiji je plod po obliku sličan krastavcu. da bi bila glatka i sjajna. balčak) drška od sablje ili mača. spojnica. bandola. banchetto) svečani obed nekome i nečemu u čast. bambocciade) pl. strani novac itd. trg. č esto visoka do 20 m i po 60—70 st debela. četvorougaona harmonika za razvlačenje sa većim brojem glasova (130 tonova) nego običan akordeon (nazvan po pronalazaču. banderiljero (šp. banalna fraza otrcana. bambus (malaj. bandu ra (rus. banketa (fr. šp. stupnjevita uzvišica iza grudobrana za strelce. bandist(a) (ital. v. samo sa više žica (8^24). banquier) lice koje se bavi novčanim. banderillero) borac s bikovima naoružan banderiljom. banderole) kita ili gajtan na trubi. bandage) med. postaviti balustradu. zaviti. lazaroni. bank (ital.. plaćeni ubica. banalizirati (fr.utega (kod mačevalaca i boksera). bandeletette) uzan zavoj. kupuje i prodaje hartije od vrednosti. pre-viti. nevaljalstvo. skitnica. vetrokaz. banauzijski (grč. balčak (tur. staviti utege (u mačevanju i boksu). banale) običan. banchieri) pl. bandit (ital. putujuće društvo svirača. banauzija (grč. banco. daje zajmove uz kamatu. fr. obavezujući se da će njenom donosio-cu isplatiti u metalnom novcu iznos na . igra č koji drži bank. neuspele slike holandskih slikara koje predstavljaju seoske kr č me. banalitet. balustrer) ograditi stu-bićima. banco. ballhornisieren) hteti nešto popraviti. otr-can. balustrirati (fr. filistarstvo. nem. ital. svakodnevni. bamboo) vrsta trske. vašare. bambočade (ital. u crkvi Ara Coeli na Kapitolu u Rimu. nem. ustanova koja radi s novcem. zavojić. pljosnata mala šipka. zgrada u kojoj se nalaze prostorije jednog novčanog zavoda. pa napraviti gorim no što je bilo (po Johanu Balhornu. štedionica. banque. svakidašnjim. hajdu čija. bavana (šp. banda. bank. čovek koji se upravlja prema vetru. tračica. 1531— 1599). opasač na kome stoji fišeklija. unakrstan povez na poštanskim pošilj-kama. odred. banquier. Americi i Meksiku. a po ukusu dinji. remnik na pušci. banknota (ital. gomila. izveštao. lutka. banausos) zanatski.. konjička zastavica. banka (ital. filistarski. bambino) detence. up. bandaža (fr. balustrade) arh. oproštajna gozba. metnuti obruč na naplatak. naslon. prinudno pravo (različito od jus kogens). svakidašnjost. banka. bandola (ital. mala traka. reklamna traka na omotu knjige. bankar. banda) četa. up. okov na to čak. bandagiste) proizvoñač. eng. fr. banausia) bavljenje naukom ili umetnošću samo zanatski. banco. nota) vrsta menice koju neka nov čana banka izdaje na samu sebe. valuta) bankovni novac kao fingirana nov čana jedinica. bandoneon. bavalitet (fr. bankvaluta (ital. naročito drvena lutka koja predstavl>a malog Hrista. tablica sa cenom neke robe. baikir (fr. pustahija. banditizam (fr. obru č na naplatku. gitari sličan muz. bankar (fr. up. banderilla) koplje sa zastavicom.balustrada 101 banknota balustrada (grč. previ j anje. bandager) ned. mandola. bankijeri (ital. pruga u boji. bannarium) pravo prisiljavanja. Bankier) v. v. malo dete. zavijanje. ograda na altanima. bambino (ital. stepenicama. rñave. kreditnim i efektnim poslovima. mandora. opšti. propalica. bandoneon muz. grañ. redenik. bandonion. bandito) razbojnik. balaustion. priručje. malajsko ime poznate istočnoazijske zeljaste biljke. prosto. bandura) muzički instrument Ukrajinaca i Poljaka. banalan (fr. fr. banalnost. bandolin mast za kosu. upotrebljava se naročito u Sev. nevaljalac. posreduje u kreditnim poslovima. suviše ponavljana rečenica. Hajnrihu Bandu). zastava na ka- tarci. banderilja (iš. štampa-ru. omotač na cigarpapiru i na kutiji sa cigaretama. družina (lopovske). koje se upotrebljava u borbi s bikovima. banket (fr. banalite) otrcanost. banana) bog. hajdukovanje. unutrašnji naslon na prozoru. pustahij-stvo. banderola (fr. sp.

barbarski ornament gotski. up.) zastupnik shvatanja da banke odnosno njihovi predstavnici treba da imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju njenu politiku. banko-konto (ital. u lice. barbarfzo) učiniti nešto barbarskim. varvarin. baražist(a) (fr. visoko do 20 m i debelo do 9 t.5 kg (nazvan po bantam-kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka. obično u blizini vojni čkih logora i mesta gde radi veći broj radnika itd. bancus klupa. stradanje. baptisti (grč. grub. grub. barbarski (grč. gruba jezička greška. rampe. barbarizirati (grč. fr. varvarizam. članovi hrišćanske sekte koji odbacuju krštavanje dece. dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog pritiska. baražna vatra zaprečna vatra. ital. ital. baraterija (ital. bez da sam znao.. in barbam (lat. livnica. motka. baros težina. barakan. bansek (nem. imate li što za jesti. šuster. grč. kaldrmarina. keltski i . naročito protiv groznice (nlat. trošna kućica. slična platnu. sa osvežavajućim plodovima. tj. prevara. barbar (gr č.. tuñinski. bara (fr. raste u žarkim krajevima Afrike. na štetu jasnosti i čistote jezika. barattare) trgovati davanjem robe za robu. baptiser) krstiti. bendžo.75 i 53. ustava. divljak. baptisterij(um) (grč. baobab (amh. plod. kratos snaga) pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i predstavnika novčanih zavoda na javni život i poslove. gomila peska ili stenja na ušću reke ili na ulazu u prista-nište. surov čovek. baraquer) smestiti u barake. kri-jumčarenje. barre) poluga. teret) 1. baptisma) crkvena tajna krštenja. džinovsko hlebno drvo. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili kamilje dlake. sprud naslaga. varvarin.) bog. tj. nlat. berkan. bankokratija (ital. vladavina velikih novčanih zavoda i njegovih predstavnika. postradalost. fr. stanovati u logorskim kolibama. barbakana (fr. naro čito za ona značenja za koja imamo našu reč. nm. knjiga u koju trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi obračunavanje. protivan duhu i pravilima jezika. fig. baraque) daščara. banco. krštava ti. stražarske kula. voj. in barbam) u bradu. široka arabljanska haljina od te tkanine. taksa za prelazak preko mosta. barbacane.. bankrotstvo. baratteria) kor. kod Rimljana: narodi koji nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja. Band-sage) zan. baptfzo. bandžo (eng. razmena. barakirati (fr. krštavanje. barbarikos) prvobitno: strani. baraka (fr. divlji. pregrada. barrage) brana. papirni novac. straćara. banco-conto) trg. bar (eng. obustava plaćanja. pritisak. bankokrat (ital. grč. stranac.' varizirati. traže da se krštavaju samo odrasli. preprečna vatra. baraž (fr. bankrot (ital. bantam kategorija bokser. rampa.. banjo) kuz. baptizma (grč. potpuna propast. sprovodilac vladavine banaka i novčanih ustanova. svaka nepoštena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih zakonitih interese-nata. baratirati (ital. barat (ital. bonsek. trampa. banco. dakle tuñinac. kafana sa alkoholnim i drugim pićima. trgovati razmenom. barato-trgovina (ital. baptizirati (grč. trgovina kod koje se daje roba za robu. iskvareno. ital. nadenuta ime. barbacana) voj. barragiste) čuvar brane. upotreba stranih reči i izraza u govoru i pisanju. nečovečan. npr. daščarama. bar) 2. pregrada izmeñu konja u konjušnici. nepravilno. naročito uobičajena u knjižarstvu. bantam (eng. mašinska testera trač ara. krčma.banko-konto 102 barbarski koji ta uputnice glasi. brana u sudnici. lišće i kora služe i kao lek. var. propust za vodu. podvala. bantam petlić) sp. oni koji su svesni akta koji se nad njima vrši. barbarin (grč. novčanica. baratto) razmena. pregrada.: šnajder. barbaros) v. bankokrat (ital. kovanica. barat) trgovanje. baptisterion) krstioni-ca. pola tri. čiča (u Dalmaciji). barbarizam (grč. gospodarim) gospodareve banaka državnim poslovima. barranda) ograda u areni gde se izvode borbe s bikovima. nlat. barbaros) kod starih Grka: svaki onaj koji nije znao da govori grčki. veoma gusta i teška. trampiti. trampa. grč. rumpere slomiti) slom banke. bar (grč. dućan od dasaka. mostarina. spoljašnji zid utvrñenja sa puškarnicama. baranda (tl. fr. baratto. u brk. za svetlost. rvač i dizač tereta težak izmeñu 50. pogrešno upotrebljene reč. baptizo) pl. pobarbariti. govoriti u kovanicama. krštenje. greda kojom se zaprečava put. u kojoj se pije i jede stojeći. potkradanje. nazvati telefonom itd. barba. barbar. grešiti se o previla i č istotu jezika. barba (lat. barakan (arap. surov. bancarotta. možda poreklom sa Jave). nesposobnost plaćanja i odgovaranja svojim novčanim obavezama. v. barbarismos) gran. amerikan--bar krčma bez stolova i stolica. krateo vladam. danas: neobrazovan. šipka. barba brada) čika. barracano. Adansonia digitata). kapele pored crkve ili deo crkve u kome se obavlja krštenje.

(grč. reljef. mostove) u cilju odbrane. guslarska pesma. up. neuljuñenost. bari. koji je pevao. naša-ranost.) muz.55 1 u Engleskoj. baritimija (grč. atomska masa 137. barisomatija (grč. pevati bariton. barda. barys težak. zaklon. barilja (um. muški glas izmeñu basa i tenora. ostaviti nenaglašen. barys.98 1 u SAD) bareljef (fr. barijera (fr. barque) čun. barys) predmetak u složenicama sa značenjem: težak. naročito poslednji slog reči. pogranične utvrñenje. jedan slog. baribal zool. suviše šareno slikarstvo. barretum) kapa uopšte. bardiljo (ital. Bajram. pevač koji peva dubok glas. barrette. a slavi se 70 dana posle prvog barjama. čovek koji izvlači sve na svojim leñima. glossa jezik) med. bas-relief) plići. fig. grañanski rat. odbrana. barbirati (fr. bereta (fr. barriere) pregrada. ugojenost. bayrak) zastava. muzički instrument sa žicama. barys. tuga. ital. tj. baritonist(a) (grč. vrsta malih. bariolaža (fr. barij(um) (nlat. barricader) pregraditi. barege) prvobitno: laka vunena tkanina. ua. verovatno. pregrada od rešetaka. v. barež (fr. Barjam (pere. baritonirati (grč. ital. brana. bargello) ranije: palata guvernera (podestata) u Florenci. barys težak) hem. barcaruola) vesela pesma venecijanskih gondolijera. prepona.34. koji se kreće otprilike izmeñu „A" do „a". barrel bure. barytonon) gram. dizati (ili: praviti) barikade. praznik žrtve. smetnja. kuv. element. tonos ton) muz. pesma u še- ovima slični oblici ornamenata. barrister) titula engleskih advokata koji vode sporove pred visokim sudovima. nikla. kćntron) fiz. prošarati. bariglosija (grč. ulična borba. danas: narodni muzej za talijansku umetnost i kulturnu istoriju. barilalija (grč. meña. protkati šarenilom. izdvojiti se. pevač koji peva bariton. barel (eng. barioni fiz. mostova) u cilju odbrane. i to za: nukleone i hiperone. baritonon (grč. barkarola (ital. barioler) šarati. dubok. nečista pšanska soda koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka. grubost. barister (eng. kakvu nose na službi sudije. zove se zbog toga što se tada kolju ovnovi koji se dele sirotinji. med. teško. drugi. bejram) dva velika muhamedanska praznika u godini. reč kod koje je poslednji slog nenaglašen. redni broj 56. bajra«. barisfera (grč. sličan liri. barilla) hen. barometrija. bardot. lañica. varoška kapija. usamiti se. barbarstvo (grč. bardak (tur. barbaros) neobrazovanost. barytoneo naglasim gravisom) gram. od teških elemenata. ñeram. barimetrija (grč. težište. soma telo) med. fig. prepreka. tromost. albarda) tovarna životinja. gvožña i dr. muz. barikadirati (fr. metria) v. baricentrum (grč. branik. barilalija. neukusno. bardo (fr. barifonija (grč. barythymfa) zlovolja. prepreka. u slavu junaka i bogova. na zvana po mestu Barež u Pirinejima. barca. pesnik. crnih medveda u Sev. eufonijum (u vojnoj muzici). sada: sve slično tkane materije od vune. barys težak. bardak) zemljani sud za vodu. otežano govorenje. barikadirati se ograditi se. berretta. bard (eng. svile i pamuka. šp. barys. Americi. kelt. neraspoloženje. sastoji se. bardit (nlat. grč. sveštenici itd. uz pratnju harfe. seta. barñelo (ital. zatvoriti uzane prolaze . dubok glas. barbiton) muzički instrument starih Grka sa mnogo žica. teško izgo-varanje reči. mlada mazga. barka (ital. barbifier) brijati. fr. barikada (fr. bardiglio) vrsta veoma tvrdog belog florentinskog mramora. ši-šati. 158.. mali čamac. kurban bar jam. burence) anglosaksonska jedinica zapremine za merenje tečnosti (163. varvarstva. barbe. arap. barys težak. bariolage) šarenilo. zatim: sedište kapetana policije i zatvor. barditus) ubojna pesma barda. znak Va. četa vojnika.barbarstvo 103 barkarola (ulice. divljaš-tvo. surovost. bariolirati (fr. nlat. prepre č iti. barys težak. sphaira lopta) geol. Zemljine jezgro. Japanu i dr. basist. baryum. polihord. slabije ispupčen vajarski rad na ravnoj površini. prvi se slavi odmah posle posnoga meseca ramazana. drveni. barricade) brana. zatvoriti se dobro. bas. opšti naziv za dve grupe elementarnih čestica. barys jak. velika trgovačka laña sa tri katarke. skidati krljušt sa ribe. fig. barifon (grč. phone glas) muz. fig. varvarska. barjak (tur. ćoškasta ili okrugla kapa bez štita. gojaznost. steg. ulaz gde se plaća troša-rina. barys. bas. pepeljuga. laleo govorim) med. bariton (grč. tćnos) muz. zemljani ili bakarni sud u kome se drži rakija ili vino. bard. pregrada uzanih mesta (ulica. teškoća govorenja kao bolesno stanje. barbiton (grč. bardd) pesnik i pevač starih Gala i ostalih keltskih naroda. našara-ti. granica. duboki tenor ili visoki bas. smetnja.

barokni stil (port. pismo). lañica. basma) l. basen (fr. basson. najniže stanje barome-tra. makros visok. barokan (port. kelner u baru. bassiste) pevač koji peva bas. bazen. barrocco. tako ñ e: barkerola. baronese (ital. dazimetar. kotlina.) koji se tiče barometri-je. grapho) barometar koji sam registruje promene u vazdušnom pritisku. pritisak. bastaj. barograf. barcaza) hor. barometarski minimum najniži vazdušni pritisak. mesto u pristaništu gde stoje lañe. Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir. hipsotermo-metar. v. barkasa (tl. baros. v. stepen plemstva izmeñu grofa i plemi ća. HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka. svaka učvršćena na dva stuba. up. barrocco) apx. geotropizam. član nižeg plemstva. baronnie) v. fr. svira č koji svira bas. najve ći čamac na ratnim brodovima. nišadorom i šalitrom koji su preliveni alkoholom) kod koga se po talogu poznaje ho ć e li vreme biti vedro ili mutno. mesta koja treba izvoditi za jednu oktavu niže. instrument koji proizvodi bastonove. Bartolomeja. barometrograf (grč. gramma slovo. bassetto) kuz. materije i forme. kada su hugenoti pobijeni u Parizu.) nepravilan. baronat (nlat. najviše stanje barome-tra. baromakrometar (grč. cic. barut (tur. bassetto) kuz. čudan. bassin. metron. iskrivljenostima i protivreč-nostima izmeñu sredstava i cilja. fagot. fig. barne (nem. sprava za merenje vazdušne težine. ital. up. barogram. 2. baronet (eng. fr. ital. pri-bližujući se gotskoj umetnosti XV veka sa njenim pretpostavljanjem krive linije pravoj. grč. basket-ball) sp. v. barok (port. jedrima i malim topovima. baros. baronet) titula engleskog naslednog plemstva. bason (fr. up. basist(a) (fr. stylos) epoha u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI. gimnastičke sprava: dve okrugle. čuz. dvorske. baro) posed za koji je Vezana baronska titula. trćpos obrt. barometarski (grč. up. baroskop (grč. bšros. barkica. metron) vaga za decu. bas-lis (fr. baskitbol (eng. baros. metrfa) merenje vazdušnog pritiska. basma (tur. baron. barman) vlasnik ili poslovoña bara. usminskih žlezda. baros. basa otava (ital. junak. skopeo) stariji naziv barometra. mandole i dr. barketa (ital. barmen (eng. barofon (grč. basso obbligato) mu?. baros) predmetak u složenicama sa zna č enjem: težina. baronat. thermos topao. košarka. voda vešta č ki ogra ñ ena (u parkovima i sl. barometar koji sam sebe registruje prave ći tzv. na dan sv. barografsku krivulju. barok. vazdušnog pritiska. grč. metron) fiz. bartolinitis med.barkasa 104 baso obligato baron (nlat.). zapaljenje bartolinijskih. razboj. dobila ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru nepravilna oblika (barrocco). barometar (grč. barograf (grč. barokna poezija učena. noć od 24. basileus) kralj. phone glas) čovek koji ima dubok ili grub glas. barometrija (grč. barotermometar (grč. barres) al. metron) termometar za merenje tačke ključanja vode. baronessa) baronova k ći. basamak) prečaga na lestvama. tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare. glas basa koji vodi melodiju. baronija (fr. baro. veština rukovanja barometrima. up. basso. baros. aparat koji beleži promene u vazdušnom priti-sku. barut) prah za vatreno oružje. baros. bariton. štampana knjiga. barchetta) čun. baro. stepenica na stepeništu. vitez. duboki tenor. visokoparna poezija koja je cvetala za vreme trajanja baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. danas: naročita vrsta barome-tra (sa kamforom. barcherolla) šetni čamac bez katarke. baset (ital. baros težina. dorski kompa-rativ od bathys dubok) kuz. baros. hartija na kojoj je barograf ispisao liniju vazdušnog pritiska.(grč. baso obligato (ital. basamak (tur. hrabar čovek. gondola. baseto (ital. paralelne (i vodoravne) motke. barokni stil. najdublji muški glas. baroknim naziva ju se one pojave u životu i umetnosti koje svojim preteranostima. ovaj stil je potisnuo renesansu i predstavlja njenu degeneraciju. . jak. mali kontrabas sa tri žice. bas (ital. koja je niža što je visina na kojoj se ona odreñuje veća. nastran. izazivaju utisak ne čega na-stranog i ludog. izme ñ u barona i viteza. tanka šarena pamu čna tkanina. avgusta 1572. Vaggep. barkarola. barone) plemićka titula. barotropizam (grč. barometarski maksimum najviši vazdušni pritisak. koja meri u isto vreme i visinu i težinu. osnova harmonije. basse-lisse) vrsta vunenih ili svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom. titula drugog arhonta u staroj Ateni. barogram (grč. grapho) četeor. štampa. sa katarkama. baros. baronija. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i instrumentalnim komadima. mali čamac. basileus (grč. barkerola (ital. barimetrija.). pravac) bog. basson) muz. smešan. bassa ottava) pl. batino) rečno korito. up.

batoar (fr. .baso ostivato 105 baton baso ostinato (ital. bathos. batoliti (grč. poremetiti. bathos dubina. batiste) vrsta veoma finog i gustog platna. utvrñenje. basso ostinato) muz. battuere biti se. battre. sphalra lopta. bathys. bastardo) bog. metron) merenje dubine. kopile. bastilja (fr. batelaža (fr. bastonare) batinati. lupanje srca. prut. izraz koji je napravio engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz. ognjilo na starim puškama. sa potpisom lica koje ne postoji. metron) sprava za merenje morske dubine. zamuckivanje. prema formaciji. nlat. bataliti (tur. batelage) opsenarstvo. poluležeća francuska slova izme ñ u rond i anglez. ital. vuka i psa). više topova (4—8) iste vrste. konja i magarca. batimetrija (grč. basso profondo) «ta dubok glas. tip. skaphos brod. praklja č a. battologia) nepotreban govor. geol. okaniti se čega. batibij(us) (grč. dvostruki udar. truć anje. trg. električna baterija više lajdenskih boca koje se. naročito po tabanima. bathys dubok. Bastilja čuvena pariska tamnica koju je podigao u XIV veku Karlo V i koja je razorena 14. izbiti protivniku ma č iz ruke. batard (fr. batli (pere. batterie) voj. batarizam (grč. ponajvip!e grani-toidnih. batomstar (grč. bathys. bataljon (lat.. utvrñen zamak s kulama koji služi kao tamnica. battuere udariti. batologija (grč. phone) muz. batarde) pokrivena laka beč ka kola na gibnjevima. batimetrija. batman (fr. battoir) mlat. bios život) biol. jula 1789. bastardo) vanbračno dete. bas koji prati. vot. bastion) fort. trećinu ili četvrtinu pešadijskog puka. mañioničarstvo. bahth) srećan. lupetanje. tući. ime dobila po gradu Bata-viji. najslabija vuna na ov č ijem krznu. koje ima u morskim dubinama i koja ne spada ni u životinje ni u biljke. radi većeg električnog punjenja. borbeni ma č koji se u borbi držao u jednoj ruci. basto) štap. zool. bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 satanga). spoje tako da su sve spoljašnje obloge s jedne strane i sve unutrašnje obloge s druge strane meñu sobom povezane. privremen zaklon. podeljenih u 4 č ete. potpuno kristalisane najdublje gromade plutonskih stena. muz. stalno ponavljanje jedne teme u basu. basta! (ital. batifon (grč. basso ripieno) kuz. bassetaille) muz. brodarina. u Berlinu). pljosnata maška. grudo-bran. brodski saobra ćaj. basta) dosta! dosta o tome! bastaj (fr. prevoznina. bathys dubok.). bastion (fr. biljka koja je postala spolnim ukrštanjem dveju razli čitih biljnih vrsta. naročito maršalska palica. bastion) voj. zamisao i sl. voj. batisfera (grč.-tur. razmnoža-vati se putem ukrštanja razli č itih vrsta. baso profondo (ital. kugla) 1. naklapanje. obično sa 800—1000 vojnika. bastonnade) batinanje. bastovirati (ital. batist (fr. laña) „dubinski brod". 2. brzoplet govor. batometrija. utvrditi. palica. bathys dubok. baterija (fr. sa potpunom opremom i priborom. aparat za merenje i ispitivanje morskih dubina. batiskaf (grč. bastardna menice lažna menica. hor. bastonada (fr. bataillon) voj. prevara. udar po protivnikovom maču. batometrija (grč. duvački instrument sa dubokim tokovima (pronañ en 1829. metrfa) v. 3. battarizo mucam) med. galvan-ska baterija spoj više galvanskih elemenata u istom provodniku radi dobijanja jače struje ili višeg napona (paralelne ili uzastopno spajanje). podignuti utvrñenje (ili grudobran). nm. federima. melez koji dolazi od spari-vanja razli čitih vrsta (npr. batavija polusvilena tkanina koja se izrañ uje na Javi. bastardirati (ital. battalmak) pokvariti nešto. lithos kamen) pl. bastard (ital. tuč ak za loptu. zamajni udar klatna na č asovniku. fr. odred vojske koji predstavlja. battement) udaranje ruku i nogu pri igranju. bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za sve ć njake i druge predmete). bastionirati (fr. koji predstavljaju jednu borbenu jedinicu. kremen. morski omotač Zemlje. takoñe: ba-reljef. battere. napustiti (neku nameru. vrsta starih topova. lupiti) mač. bastardni prozor prozor sa jednakom ili manjom visinom nego širinom. bastille) tvrñava. baton (fr. za vreme Luja XVI. batirati (fr. jedno jednoćelijsko organsko biće u morskoj dubini. batardeau) voj. tovarenje i istovarivanje la ñ e č amcima. dubok bariton. baso ripijeno (ital. morska dubina. fig. nasip od kamena. nuz. mač. lat. koji donosi sreću. kula. ureñaj valjkastog oblika na samostalni pogon opremljen specijalnim aparatima za proučavanje mora i okeana na velikim dubinama. onaj koji živi u dubini. bastardna vuna. batardo (fr. mucanje. glas izmeñu bari-tona i basa. vrsta fine i guste pamučne tkanine. bathos dubina. baton. batinanje po tabanima u Turskoj. nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo prabića ili protista.

) narednik u turskoj vojsci. bachur) jevrejski student koji se bavi prou čavanjem Talmuda. . temno sečem) zasecanje lekarske pijavice koja se nasisala krvi ispred završetka repa sa trbušne strane. Bakchos. jak udarac duž protivnikovog ma č a kome je cilj da se protivnikov ma č izvede iz napadne linije ili da se napravi mesta za izvo ñ enje udara na protivnika. beatae memoriae) blažene. metron) med. lat. glup i neotesan čovek. lat. v. prednji kraj la ñ e. baca (tur. batofobija (grč. Bakchos) kit. bauer (nem. bathron postolje. obično pokriven. mač. tj. bathron) med. koja zamenjuje lekarsku pijavicu. beanus (nlat. bacilarije (nlat. burno veselje. baš-č auš (tur. bacillum štapić. battere) u cirkusu: saltomor-tale preko konja. bahce) vrt. tetanusa. Bakcheios) metrička stopa od jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski stih upotrebljavan je naročito u himnama bogu Bahu). sedište) med. baska) napose. bog vina. kod starih Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u čast boga Baha. vrsta finog duvana koji se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. brucoš. batrum (grč. bahanalije (lat. basibozuk) ist. bdelotomija (grč. batrachos žaba) med. dobar vinopije. pere. bakterije koje imaju oblik štapi ć a. bogomoljka. bašta (tur. baška (tus. vrenja buterne kiseline i dr. baštovav (tur. parodija Ilijade. žutokljunac. štapić) med. preteran strah od zaraz-nih klica (bacila). obi č no praćen vrtoglavicom. udarac za takt. bec-jaune. beanus) glupo i neotesano držanje (ili: ponašanje). staklena sprava za isisavanje krvi. beanizam (nlat. battuta) muz. batos (grč. Gro-pijus sa ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih umetnosti i da se one. phćbos strah) med. batuta. vrsta istočnoindijskih. bahanti (grč. bašlik (tur. baš č a. fr. bdelometar (grč. puškarnica. bogorodice. batrahijum. škola je raspupggena i 1937. osobina onih koji su u stalnom strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri rukovanju. phćbos strah) med. fig. gradina. ba§hk) marama koja pokriva glavu. Bahus. up. Bauhaus) škola za arhitektu-ru i umetničko odlikovanje koju je 1919. deo prihoda sultanije koji se sastojao od nov č anik kazni za šumske krivice. srdobolje. skok pri kome konj samo malo dodiruje zemlju kopitama. god. Bacchus. batrij(um) (grč. 2. bahija (šp. pion. bathos. batrahij(um) (grč. bacili. sin Zevsa i Semele. beata virgo) blažena devi-ca. beatikum (lat. beata (lat. bahcivan) onaj koji se bavi gajenjem povr ć a. terevenke. baš-č aršija (tur. bašmalik (tur. tobožnje svetost. bahur (hebr. bašta. bacili (lat. Bauer seljak) u šahu: pešak. bahce) v. bakchos. bašč a (tur. iza-zivači tifusa. licemerstvo. koji se pogrešno pripisuje Homeru. posebno. bahaizam napredni pravac u babizmu. Bacchanalia) pl. beate memorije (lat. kod Rimljana: u česnici u Bahusovim svečanostima. tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. basa) starešina. bdella pijavica.batonda 106 beatikum dirigentova palica za davanje takta. im. početnik. klupa. prostota u govoru i pisanju. poglavar. baš. majka božja. najstariji: baš-knez. bacillum prutić. basmaklik) „novac za papu če". batrijum. bas) l. beatizam (lat. bahijus (grč. fig. sprava za nameštanje iš č ašenih udova. baca. bahio) zaliv. zasebno. bacchans) Bahov sveštenik kod starih Riml>ana. vožnji javnim saobrać ajnim sredstvima i dr. bacilofobija (lat. grč. beanus. obi čno belih katunskih tkanina. bacillaria) pl.. znak za mirovanje. ba§car§z) glavni trg. u Vajmaru osnovao arhitekta V. Bakchos)' mit. grč. batovda (ital. radi ispražnjavanja i održanja životinje. nastavila rad u Č ikagu. a naro čito arhitekture. baš (tur. batrahus (grč. pijanke. beata virgo (lat. saltomortale napravljen preko konja. bacilarije. svete uspomene (pokojnik).). nedisciplinova-na vojska. vino. Po dolasku na-cista na vlast 1933. bašiboz(l)uk (tur. v. bekrija (Grci su ga zvali i Dionizos). student prve godine. Bah (grč. vojnici neredovne turske vojske. bathos dubina) niskost. bage) dimnjak. povrtar.č aršija i dr. Bauhaus (nem. pri č est samrtnika kod katolika. srećna. hirurška postel>a. v. beatus blažen) pravljenje svecem. baft) trg. beata) blažena. strah od dubine ili visine. baša (tur. odvojeno. v. u srednjem veku: putuju ći ñ aci (vaganti). u polu slože nicama: glavni. bejaune) novajlija. baft (pere. prišt ispod jezika. vrtar. Batrahomiomahija (grč. batrahus. čuveni grč ki komični junački ep. klupa. dodiru nekog predmeta. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. bahant (grč. bdella. beaticum) poslednja pomast. batrachos žaba) med. bacchans) pl. Batrachomiomachfa) „Boj žaba sa miševima". Bahus (lat. batuta (ital. vrat i ramena. pijanica. poznavalac hebrejskih zakona.

preko mreže razapete 155 st od zemlje. besoin. pere. base-ball) nacionalna sportska igra u SAD loptom i palicom. Be-kvadrat muz. beglerbet (tur. bedinerka. bezistan) trg. titula. bedevi beduinski) kobila dobre pasmine. Bedienerin) ku ćna pomo ćni-ca samo u odre ñ ene dane ili sate. vrsta katoličkih kalu ñ erica naro čito raširenih u XI i HŠ veku. tvrdo zvu čanje sa osnovnim tonom b. 2. bezoardika (nlat. beylerbeyi) vrhovni zapovednik vojni i grañ anski. upu ćivanje menice na tre će lice. naravno. beduina (arap. starešina neke oblasti. beg (tur.) udova-carica. na menicama: adresa po potrebi. knjiga. skitala č ka arapska plemena u arabijskim. rukoljub. bez (tur. u kojoj na svakoj strani igra devet igra ča. bezisten. klevetni čko celivanje ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao dvorski ceremonijal. beguine (eng. levog i desnog). bedaf) glupak. back) sp. odbitak na ime onoga što ostaje u sanducima ili buri ć ima pri ispražnjavanju. adres-se au besoin). Be-dur (ital. posle čega dolazi akt kanalizacije. begute. fino tanko platno. beduivi (arap. bezoard. suprotno: Be-mol. 3. budala. Bedlam. bediverica v. bezemschoon) trg. beggar) hi. stočni trg. zapovednik. beylik) 1. bejzbol (eng. begov posed (dobiven od sultana). 2. tj. begoglija (tur. bedeker putni vodič. predstavlja jedan . luda. siromaštvo. beatificirati. badawiyyun) kod. biti saglasan s ne čim. negovanju bolesnih itd. far«.beati posidentes 107 bekerel beati posidentes (lat. bedast. baby) malo dete. badminton) sp. begging) platno za pakovanje. izabrati. adres o bezoan (fr.) begov sin. bek (eng. eng. ital. bež (fr. begute (eng. badawiyy. Baedecker-a). udovica velikog gospodina. 3. knez. kad bude nužno. blago onima koji imaju. koja su živela od sto č arstva i plja č ke. ritska šljuka. pokrajine u staroj Turskoj. najstariji red posvećen bogougodnom radu. stanovnici pustinje. prirodne boje. dopasti se. becassine) zool. tribunal koji sa činjavaju rabineri radi religioznih i obrednih pitanja. bekerel (skr. naročito crno. beatificare) posvetiti. beatifikacija (lat. vazalsko. rica. bezoardica) pl. bezette) crvena šminka. v. kuv. padzehr) fark. igra sa reketima i lopticama sa usañ enim perima na jednoj strani. jako obojeno košenilom boja koju upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje kola č a. deo trga pod krovom. beggar) pl. beba. begluk (tur. bez) 2. v. bekasina (fr. besbelli) dabome. bedinerka (nem. proglasiti svecem. dopadati se. bebi (eng. pr. fil. vrsta kola ča punjenih penom od jaja i še ć era. bezbeli (tur. beging (eng. plemić u staroj Turskoj. badawiyyun) pl. tržište. baisemain) celivanje ruke. bezisten (pere. gospodin. beggar) pl. naro č ito kod neprerañ enog še ćera. beatitudo vestra (lat. begine. bedak tur. bezeta (fr. veliki posednik i vlastelin. onaj koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj ludnici Bedlem). bezistan) v. fig. obi čno arapske. bedak (pere. au besoin) u slu čaju potrebe. beatificirati (lat. bezoar (fr. oda-brati nešto po svom ukusu. zaista. bisogno) potreba. trg. platno. proglašenje za sveca. begine (nlat. bey) 1. bevanda (ital. bedminton (eng. pomešano s vodom (u Dalmaciji). beati possidentes) srećni su oni koji imaju. bezistan (pere. 3. bedevija (arap. bedine-. igrač iz uže odbrane fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka. uvrstiti u red svetitelja. uvrš ć enje u red blaženih od strane pape. begenmek) l. razrešavaju ć i znak kojim se jedna povišena ili snižena nota vra ć a na prvobitni stepen. 4. tur. lopta za tu igru. begevisati (tur. bez (hebr. bezistan. beatifikovati v.. bevanda) vino. upravnik jedne oblasti. vrsta protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz stomaka raznih sisavaca. begum (tur. detence. 2. protivotrovi. naro čito u Carigradu. Bq) fiz. gospodar. beatificatio) posveći-vanje. beth-din) l. svideti se. Bć-dur) kuz. ako bi trasat odbio primanje. tursko državno imanje. bezmen (fr. bezemšon (hol. priru čnik za turiste (prema imenu nema č kog izdavač a K. oskudica. baga. one koje se prave sveticama. barska šljuka. koja se stavlja obi č no iza imena. odobriti. beige) koji je bledosmeñ e boje. jevrejska sudnica. pokrivena č aršija. o bezoan (fr. begine. bogomoljke. igra slična tenisu. beze (fr. besplatan rad raje na begovom imanju. odobrava™. četvoroutlasto „V". bedlamite) ludak. sirijskim i severoafri čkim pustinjama. baiser) poljubac. beatitudo vestra) Vata Svetosti (oslovljavanje pape). ženski ogrta č sli č an arabljanskoj nošnji. nužda. električna beatifikacija električni eksperiment koji se sastoji u stvaranju svetlog sveti-teljskog venca (aureole). titula jedne indijske kneginje. jedinica za merenje aktivnosti radioaktivnih supstanci u Meñ unarodnom sistemu. bedlemit (eng. bezoan (fr. betuine. neobojen. potrebnost.

izvesno. belles lettres. belles-lettres književnost) ona grana literature koja ne služi ni religioznim. beletristika (fr. bacon) kora slanine. ranija jedinica kiri. Bengal) oblast u severoistoč-nom delu Indije. ni naučnim. up. karika. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz perioda Jure i Krede. ludača. Vrangelove i dr. nevolja. belenzuka (tur. izumitel>u telefona). belaj (arap. kurjača. vrag. pametan i duhovit čovek. belletriste) onaj koji se kao pisac bavi beletristikom. bellum internecinum) rat do istrage. beletrist(a) (fr. belvedere lep izgled) kula. vinika. beladonin (ital. mus-lin sa prugama u više boja. beluga kavijar najfinija vrsta kavijara. Belona (lat. bez sumnje. kičme. bon) budala. 2. belandre) mor. benares (ind. ben sin) kod semitskih osobnih imena stavlja se pred ime očevo. fig. opšti rat. deo Vatikana u kome se nalazi čuveni kip Apolonov. ñavo. belikozan (lat. bella donna) hen. zvučanje sa osnovnim tonom b. up. vrsta nordijskih plitkih jedrilica. belegija (tur. boginja rata kod Rimljana. nesreća. pavta. verovatno. beledin trg. slične taftu. belemnon oružje za hitanje. oznaka b. tj. lovce itd. fil. bilezik) 1. belćim (tur. bangla. jad. Bengal) pl. ni praktičnim ciljevima. bala. belelaks trg. belanda. bungalow) jednospratna kuća. belt (skand. bena (tur. bend-baci glavna brana) predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u grad (nekad je na tom mestu postojala velika brana koja je služila za dovod vode). bel canto) kuz. lisice. čist parafin koji se dobija od petroleuma. estetska i književna kritika. kod Jevreja i u Novom zavetu: arhiñavo. bez glave. vojno lice koje se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u SSSR. naročito vladičin sto. beluga (rus. Belt) tesnac. Davidov sin. belki) možda. belvi (fr. Bellona) mit. upotrebl>ava se naročito za pravljenje sveća.—A. belmontin hen. zlo. organska baza koja se dobija od korena i lišća velebilja. Benares) istočnoindijska srebrna tkanina. decibel. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama. belomantija (grč. belegi) brus za oštrenje kose. deport. nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za vojnika Denjikinove. zabavni pisac. bel jedinica za merenje jačine zvuka (po Aleksandru Grahamu Belu. »sena Marsova. fr. na Dalekom istoku. u trgovini državnim hartijama: interes koji prodavac mora da snosi. Be-moll) «uz. bengal) polusvilena tkanina.bekon 108 bengalo radioaktivni raspad u sekundi. bukraiyy. belanda (ital. bella donna „lepa žena") bog. beli (arap. manteia) gatanje (ili: proricanje) iz strela (na Istoku). bellum omnium contra omnes) rat sviju protiv svih. letnjikovcu ili kakvom uzvišenom mestu odakle je lep izgled (belvi). belum omnijum kontra omnes (lat. bengalo (beng. belvedere. brokat. al. grivna. bela-donaekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka lišća ove biljke. upotrebljava se. beladona (ital. Baal-Sebub) mit. zabavna književnost svake vrste. npr. muka. radi povećanje zenica. ratnički. bekrija (arap. kao sredstvo za ulepšavanje. Belzebub (hebr. ben (hebr. Solomon ben David=Solomon. sveće izrañene od neke mešavine parafina i stearina. dakle pesnipggvo u stihu i prozi. belogardejac (rus. Bekerelu (1852—1908). bala tur. bellicosus) ratoboran. bellevue) v. pravac u muzici koji teži za što savre- menijom reprodukcijom tona i za virtuoznošću u izvoñenju. s krovom od slame ili crepa. Bembaša (tur. bema (grč. božanstvo starih Filistinaca. balan. glupan. paskviza. naziv po francuskom naučniku A. beluga) zool. valjda. bun. belos strela. backwardation) trg. služi za turiste. feljton. (Atropa Belladonna) velebilje. nazvala po gradu Benaresu. glavni sastojak atropina. belli) poznato. suprotno: Be-dur. bel kanto (ital. belchite) vrsta španske vune. okovi na nogama. tur. lepo pevanje. strela) geol. vrsta levantskog pamuka slabog kvaliteta. nazvane po gradu Belčite. belvedere (ital. vojske koja se. butne kosti i lopatice. belemniti (grč. bekri) pijanica. luda. bekuordejšn (eng. patnja. vrsta istočnoindijske svilene tkanine. jasno. bel-esprit) lep duh. za vreme grañanskog rata u Rusiji. bel-espri (fr. fig. od lakog materijala (bambusove trske ili dasaka). borila protiv boljševike. eng. engleske trupe u Indiji sastavljene od uroñenika. pre obrazovanje društva (Hobsova pretpostavka). moreuz. ñavolski poglavica. tur. bengali (eng. . bela) l. bekon (eng. 2. Be-mol (ital. osušena polovina (strana) svinje. 3. belum internecinum (lat. kao kamen tvrda masa koja se u veličini kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima velikih jesetrimoruna. bengal (eng. Bengalija (eng. belčite (šp. lola. čardak na kući. belogvardeec) „beli gar-dist". narukvica. prvobitno prirodno stanje čovečanstva. bematin-sveće pl. riba jesetra-mo-runa.

benefactor) dobrotvor. a pozadi široke. bengal stripe) trg. beneficium) v. benignitas) dobrota. bain-marie) kuv. S6N6. benevolentia) blagonaklonost. a onda i po celoj južnoj Italiji. 2. bensficija (lat. Benediktipeg) vrsta finog likera (nazvane po tome što su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog benediktinskog manastira u Francuskoj). predstava u korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog cilja. rastvara se u alkoholu. val>ano. benjovr (fr. žutim. benemerit (lat. dobrotvorstvo. beotski (grč. bergamotto) carska kruška. benedictin. beneficialis) koji pripada crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih prihoda. beneficancija. beneficijat (nlet. javilo se (u drugoj polovini UŠ v. beneficijar (nlat. ma ñ ije.-tur. tromo. aromatičan ugljovodonik. beneficijar. praveći znak krsta. zidni tepisi izra ñeni u talijanskoj pokrajini Bergamo. dobrotvor. gori lagano crvenim. bergami (ital. nespretno. beneficium) dobit. beneficijalni (nlat. benevreke (alb. berberis (nlat. kupalište. daje triput godišnje celom katoli č kom svetu. služi kao pogonsko gorivo kod eksplozivnih motora i u hem. kneževini Benevento) vrsta latinskog srednjovekovnog pisma. blagodejanac. upotrebljava se pri vañenju nafte. bezbojan. beneficijant (nlat. otuda: ne-spretšakovi ći. banja. beneficiatus) v. č eli č ane i dr. prolaznost bolesti. benevrek) uske suknene čakšire. benedicirati (lat. zagrevalo vodom. dobija se iz nafte. tečna i lako zapaljiva smeša ugljovodonika. bezopasnost. muslin sa prugama u više boja. benedicite (lat. žutika. bezoe) hen. . zarada. naročitu ulogu danas ima u džez muzici. milostivost. glupo. naklonjenost. bentos (grč. opojna trava (napitak). zelenim ili belim plamenom. beneficij(um) (lat. benefic (lat. bene meritus) vrlo zaslužen čovek. vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske preneseno u Italiju. beignet) kuv. benediktiner (fr. uštipak. darežljivost. posuda vruće vode u koju se stavljaju sudovi sa jelom da bi se održala toplota. bencilik) 1. glupaci. berat (arap. igra na ledu palicama i tvrdom lopticom. Boiotos) stanovnici starogrč-ke pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim i glupim ljudima. poz. benedicere) blagosloviti. bentonit (po Fort Benton-. bengal strajp (eng.banjo) gitari sličan severnoamerički crnački muz. prihod. benevolencija (lat. beneficiarius) onaj koji prima prihod od nekog benefica. pismo kojim se davala eg-zekvatura evropskim diplomatskim predstavnicima u Turskoj. bentlos dubina) biol. benefactio) dobročinstvo. prvenstvo. berberiva (nlat. tečan. v. benefakcija (lat. iz Beotije. kaluñerski red sv. SAD) vrsta gline. napr. benedicite) molitva pre obreda u katoličkim manastirima. benzin (nlat. industriji. blagosiljanje. krofna. berberis) žuta boja koja se dobija iz korena biljke žutike. bene) dobro. benefis (fr. primalac prihoda crkve. dobrodušnost. prete č a hokeja. lože u parteru grañene u obliku kade.) u benediktinskom samostanu u Monte Kasi-nu. kupatilo. kada za kupanje. sadrži više od 50% montmorilonita. spreda uzane. benevole lektor (lat. blagosiljanje.bengalske vatra 109 bergonizacija bengalske vatra poznata vatrometna smesa šalitre i sumpora. benignitet (lat. od neke predstave korisnice. bendžo (eng. benefic. priganica. čini. bergamota (ital. belje (fr. beracha) jevrejska molitva zahvalnicu. Boiotćs) pril. Bene-dikta (480—543). bene (lat. odakle se proširilo najpre u kneževini Benevento. tj. baignoire) l. gde se u mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. benefaktor (vlat. instrument sa 5—7 crevnih žica. benevole lector) blagonakloni čitaoče! benevolentan (lat. benedictio apostolica) apostolski blagoslov koji papa. bergamo) pl. igra se u Skandinaviji i SSSR. bergonizacija med. tj. životinje i biljke koje žive na morskom dnu. ben-mari (fr. takoñe: ñak koji prima stipendiju. nem. benevreci. up. 2. povlastica. benedikpija (lat. bene valete) živeli! budite zdravo! beneventana (po ital. dobija se iz katrana kamenog uglja. blagodejanje. lepo. bendi (eng. korisnica. bara t) carsko pismo ili povelja kojom se nekom daju naročite povlastice. benzol hem. Beoćani (grč. beraha (hebr. beneficians) dobročini-lac. benevolens) blagonaklon. elektrogimnastika. to pismo je iz Italije prešlo i u Dalmaciju. odan. . povlastica. bengilik. izradi kalupa za livnice. blagosiljati. osnovan u VI veku u Monte Kasinu. benediktinci al. benedikpija apostolika (lat. benefice) predstava u korist nekog glumca. lako isparljiv i za-paljiv.) dobit. berberis vulgaris) bog. bene va lete! (lat. bandy) sp. dobročinilac. med. ben ñ eluk (pers. blagoslov. naklonjen. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki položaj. benedictio) u katoličkoj crkvi: blagoslov. beneficijat. korist.

gradu Berk-širu nazvana rasa crnih svinja. bertillonage) u kriminali-stici: utvrñivanje istovetnosti (identi- .veoma raširena krvna bolest u Sev. burza. duge dlake. bermet (nem. bela braća. 97. berilistika (grč. borsa. ranije upotrebljavani u ruskoj i srpskoj pešadiji. birma. berneskan (ital. god. utiče na suzbijanje besposlice. zavet. bersaljeri (ital. berlingoca (ital. proizve-denih ukrštanjem sijamske. naročito sa menicama i hartijama od vrednosti (efek-tna berza). samo u medveñoj koži. Africi. berit-mila (hebr. Bersianer) pl. pastirska pesma i igra. prori-canje budućnosti iz čarobnog ogledala (napravl>enog iz berila). hem. Indiji. na taj način. baraka. up. bereta (ital. znak Bk. beržera (fr. kada pobesne. berzanski uzvisi trg. beryllos) gatanje. bernesco) ćudljiv. berma (lat. plod. element. beri) med. beretka. redni br. ruska mornarska mera od 10 puda = 400 ruskih funti = 163. beržerija (fr. novčana pijaca. berzijanck ljudi koji se bave berzanskim poslovima. berilij(um) (grč. dragana. pelinkovac. Bernhardiner) rasa pasa izmeñu doge i ovčarskog psa. berlina (fr. ljubavnica. bere (fr. Bernhardu (Švajcarska) i za spasavanje putnika nastradalih u snežnim vejavicama. ber-serkr) tig.02. ovčar-stvo. mutnozelene boje. berne) kor. berzerkeri (nord. Berni. novčanik. Australiji i ist. = beli skorbut. berzijanci (fr. berza (fr. bereket) l. 2. beryllos) min. ukras za glavu. nem. mila od glagola mal obrezati pokožicu penisa) crkveno-verski obred kod Jevreja. fig. bernijeskan (ital. heksagonalni mine-ral. berkovec (rus. napredak. plemeniti beril je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd). beavitamknoza. bertijonaža (fr. pesnika Bernija. nastran (po načinu pisanja ital. postavljena naslonja č a. široka. birichino) raspušten dečak. up. berićet (arap. Wermut) aromatično desertno vino s pelenom. tur. dobiju snagu za dvanaest ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest sinova koji su išli u boj bez oklopa. berylliumj hem. atomska masa 9. Bergerac) vrsta finog francuskog vina. polumitske ličnosti u Norveškoj i na Islandu. strelci (vrsta pešadije u ital. besni. berlingot) polu-berlina. mangup. tulum za vino) mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovački svet radi zaključivanja poslova. nlat. berlingozza) italijanski narodni ples. bernijeskan. neprovidan. koji nema u sebi vitamina „be". letina. u Francuskoj. lake karuce sa dva sedišta. krzno. sreća. berracano) gusta i teška tka-nina od vune. berline) vrsta lakih kola sa četiri sedišta i sa zavaljenim arnjevima. osnovanog 1098. beret) plitka i okrugla francuska kapa. plahovita ljudi i ratnici. ili zelenkastoplave (akva-marii). koja se javlja kao posledica hranjenja samo kuvanim pirin čem. beržerak (fr. bursa koža. fig. koji trguju na ber-zi. uvo-ñenje u zavet praoca Avrama. koji je preradio Bojardov ep „Zaljubljeni Rolando"). beril (grč. berlengo (fr. berekin (ital. up. bersaglieri) pl. v. berlingare. beurt) pl. berceuse) kuz. firmare) krizma. nazvana po pronalazaču Amerikancu Berdanu ( + 1893). berkšir (eng. ugljem i sl. glavni joj je znak: potpuno rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji se javlja u kočenju donjih delova tela i slavljenju srca. obrezanje. mesni običaji koje je utvrdila uprava jedne berze. i odlikova-li se u borbi divljim besom. znak Ve. ital.). zavet obre-zanja. redni broj 4. proizveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog univerziteta u Berkliju (Veg-kley). bez prednjeg sedišta. upotrebljuju ih kao putovoñ e kroz snežne mećave na Sv. vojsci. berkelijum v. bourse. brelengo. bergerie) tor za ovce. nlat. deran. osnovana 1836. berretta) v. kaluñeri katoličkog kaluñerskog reda. berkshire) po eng. berklijum. rod. pod berza. kostreti ili kamilje dlake za prevlačenje nameštaja. vermut. „oni koji se pojavljuju u koži medveda". bourse. berseza (fr. zategnute ćebe kojim se neko baca uvis (stara francuska igra). bert-brodovi (hol. a koji važe za poslove obavljene na toj berzi. berit savez. bernardinci pl. berkan (ital. up. otuda i naziv. ljudi koji. zatim sa robom: žitom. beryllos. transuranski element. berkovec) mor. crvene i bele. (produktna berza).805 kg. beriberi (ind. berna (fr. zastava kojom se mornari pozivaju da se vrate s kopna na lañu. bernesco) v. bergere) pastir ka. berlinska kola. kitajske i napolitanske rase. crkveni čin kojim se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem. beo metal koji ulazi u sastav berila. uspavanka. holandski poštansko-trgovački brodovi koji vrše redovan saobraćaj na odreñenim linijama i imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe. bernardinac (nem. berza rada ima za zadatak da utiče na tržište radne snage time što usredsreñuje ponudu i tražnju i. nazvana po istoimenom de-partmanu na Dordonji. Berdan) puška ostraguša.berdanka 110 bertijonaža berdanka (eng. berklijum hen. bere.

bestiarius) borac sa zvero-vima u areni (kod starih Rimljana). nečovečan. nepopustllv. odeljak. bestialis) zverski. 1853—1914). bis) predmetak u složenicama koji kazuje da se značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja. bibacitet (nlat. bibacitas) želja (ili: strast) za pićem. kada se u č ije zdravlje pije onoliko čaša koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu se još želi godina života). nedostatak. beta-zraci fiz. nečovečnost. fr. bi-. nem. bibere) piti. compromissum) koji ne pravi kompromise. bešika (tur. bes-bol (eng. bis. vrsta radioaktivnih zraka. behika (grč. besli) l. bestia) zver. viljuška. zver-stvo. besa) mana. dehaizam napredni pravac u babizmu. zverska priroda. vindžija. grubo. skotološtvo. bianuelan (lat. radi pojačanja. severnoamerička narodna igra loptom. umetnost i sl. bestija (lat. knjige koje sačinjavaju Stari (na hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom). neoženjen čovek. 1813—1898). diarhija. gnosis poznavanje) poznavanje knjiga. behar proleće. alfa-zraci. best najbolji. momak. up. kod Albanaca: tvrda vera. dvozgloban. 2. andros muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa dva muža u isto vreme.čovek. biangularan (lat. biannuel) koji izlazi dvaput godišnje. Besteck) pribor za jelo: nož. nadničar. bešlija (tur. nečovek. armirani beton kada se u betonsku smesu doda još i gvožñ e. beton (lat.najamni vojnik. tvrda reč. kao i robe koja se kotara na berzi. razboj (naziv po pronalazaču). a sastavlje-ni su od beta-čestica. knjiga. besa (fr. nekome dati besu dati nekome tvrdu re č da mu se ne ć e nikakvo zlo dogoditi od onoga koji je dao besu. bestijalnost (lat. med. nazvan po švedskom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu Bessemer. kutni) dvougli. bibi (fr. biarhija (lat. beseže (po fr. annus godina. divlje. običaje. skrać. bibere ad numerum) ispita uz zdravicu odreñen broj čaša. beton) smesa od šljunka i cementa koja ima svojstvo. angularis uglovni. mangup. kvart. igra se na igralištu u obliku romboida čije su strane duge 27 t. baisse) l. besar (fr. zver. up.od grč. v. becirk (lat. elektron ili pozi-tron koji izleće iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili antineutronom. neženja. baissier) trg. skotstvo. be ćar (pere. bilupa itd. lekovi protiv kašlja. beta) ime drugog slova grčkog alfabeta (R=naše „b"). beštek (nem. trg. istovremeno vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji. prednapregiuti beton ar- . onih naroda koji se u Bibliji pominju. greška. fr. besje.(lat. beskompromisan (lat. biarda mašina za tkanje.besa 111 bibliognozija mirani beton prethodno napregnut na pritisak zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je veća od armiranog). sisaljka. bega (grč. i sa dva tima sa po devet igra č a. koji ima pristalica i u Evropi i Americi. sklonost piću. bitumen. besje (fr. npr. razumevanje u knjige. životinja. bibHon knjižica. nepomirljiv. grč. bis. grub. Besemerov aparat aparat za proizvoñenje čelika i bakra. biberon) pijanac. tur. mehur. besar. potiču iz atomskog jezgra radioaktivnih elemenata u tzv.) 2. articulus zglob) koji ima dva zgloba. knjiga. cirkus. pripadnik plaćene konjice. gama-zraci. boca sa cuclom. časopis. biandrija (lat. Bezirk) srez. bekar) l. antropolo-gu Alfoisu Bertijonu. gr č. bekrija. bestia) životinjstvo. bestijarijus (lat. bibere (lat. pošto se ovlaži. bi-. bexos kašalj) pl. bibi) ženski šešir sa malim štitom. bibliognozija (grč. bibere graeco more) piti po gr č kom obi č aju (tj. najamni radnik. padanje cena i kurseva državnih papira. behar (tur. Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju sirovog gvožña pomoću toplog vazduha. stražar. bibere greko stope (lat. bkblio. biandrija. Besemerov čelik čelik koji se dobija oksidacijom sirovog gvožña. bestijalan (lat. npr. bestseler (eng. seli prodavati. skotsko ponašanje. tanjiri i ubrus. biblia knjižice. životinj-ski. base-ball) sp. bibere ad numerum(lat. besa (alb. knjiga sa pričama iz životinjskog sveta. bestijarij(um) (nlat. Besemerov čelik. v. knjige) Sveto pismo. biartikularan (lat. to biblion u značenju knjižica. biberon (fr. naro čito cvet ia vo ćkama. bi-. list i cvet voćke) cvet. bex. lola. bestiarium) knjiga sa slikama životinja. divlji. 4. arhe vlada) dvovla-šće. kašika.: BCG od bacil CalmetteGuerin) vakcina protiv tuberkuloze. Biblija (grč. procesu beta-raspada. 2. bi-kar bez posla. baisser) trg. surov. fikacija) neke ličnosti putem antropometrijske metode (naziv po fr. trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne najveći broj prodatih primeraka. besik) detinja kolevka. sredstva. ist. biblion. bi. akcija i drugih hartija od vrednosti. aner. beša (tur. muški šešir sa uzanim obodom. 3. da se stvrdne kao kamen (u novijoj grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih usluga). biblijska arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i života. igrač na berzi koji špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih artikala.

bitne vrednosti za nauku ili predmet koji skupljača posebno interesuje. engleska pamučna materija. nauka o ureñenju biblioteka. bibron (fr. beaver) trg. biblicitet (grč. ona može biti azbučna. biti u okolu. bibliofilija (grč. bibliomanija (grč. biblion. bibliopeja (grč. cink. latreia služba) preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog pisma. upravnik. bakar. dvovredan. koji ima dve vrednosti. hronološka ili sistemat-ska. bis. bigoterie) verska zatucanost. provesti (ili: provoditi) noć pod vedrim nebom. sro-dan lauti. odnosno dva atoma drugog nekog jednovalentnog elementa. bibliologija (grč. bivium) mesto gde se stiču dva puta. grub vuneni porhet. valens koji vredi. pomoćna nauka koja se bavi što potpunijim sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili jedne naučne oblasti. hermafroditski. dvoženac. bigotizam (fr. onaj koji svoje knjige nerado pozajmljuje. ili se zamenjuje dvama atomima vodonika. bi-. gamos brak) dvobračnost. obično se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova dela. starosti. grč. bigot (fr. tj. okamenotine lišća. preterana pobožnost. biblfon) stručno poznavanje Svetog pisma. bigener). nasumce otvori. a reñe donosi i kritičke napomene. manteia proricanje) proricanje iz mesta na koja najpre padne oko kad se knjiga. onaj koji se drži samo Biblije. verski zatucan. radi origi-nalnosti štampe. naročito Sveto pismo.bibliognost(a) 112 bigotirati bibliognost(a) (grč. bibliotekar (grč. retkosti. tehničke opreme. bis. nlat. licemerstvo. licemeriti. čovek koji preterano poštuje Sveto pismo. naziv za sve one elemente kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma vodonika. spisateljstvo. biblista) poznavalac Biblije. koji ima dva spola. beaverteen) trg. rasprava o raznim izdanjima Biblije. bigotan (fr. biva Jiuz. bibliograf (grč. bibliolatrija (grč. poieo činim) veština sastavljano (ili: pisanja) knjiga. biblioliti (grč. licemer. biblfon.) poznavanje knjiga. od dve vrednosti. valere vredeti) he*. tkana kao čoja (upotrebl-ava se za zimske čakšire). bigarirati (fr. ukrasiti šarama. grč. biblion. biglao. bivouaquer) okolovati. bibliopol (grč. biblicizam (grč. latreuo služim) čovek koji voli i ceni knjige. sumpor. biberon) v. zbirka knjiga.) pravac u evangeličkoj teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi jedinstven otkriveni sistem misli ili života. mafnesthai ushići-vati se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto spoljnih obzira. bivakirati (fr. biblioteka (grč. bibliotheke. . biblion. grč. bibliomantija (grč. biblioteka (grč. sa 4 žice. knjigoljublje. olovo. pravljenje (ili: izrada) knjiga. biver (eng. biberon. genus rod. bibliotheke. otisci lišća na kamenu. bivariare) šarati. dvomužica. bigoterija (fr. licemeran.) neodstupanje od Svetog pisma (u propovedima). biblioman (grč. po kojima se udara drvenim maljićem. bibliotheke zbirka knjiga) knjižnice.sahranjivač knjiga". bigot) praviti se svecem. Ifthos kamen) pl. bivouac) voj. biblfon. dvospolan. bigamist(a) (lat. izvi-jati melodiju (ptice.) knjižničar. bigotisme) tobožnja svetost. pretvarati se. mania ushićenje) bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto spoljnih obzira.) koji preteruje u pobožnosti. bibliologia) nauka o knjizi i knjižarstvu uopšte. biblion. nauka o Svetom pismu. kiseonik. bibliotekografija (grč. bogomoljstvo. išarati. slepo verovanje svemu što je napisano ili štampane. bibliografija (grč. ili celokupne književnosti jednog naroda.) poznavalac knjiga. onaj koji se pravi da je strogo religiozan. grapho opisujem) opisivanje biblioteka. bigamistki&a (lat. biblion. bivalentan (nlat. geol. kao npr. rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u Herkulanumu i Pompejima. bigarrer. bez obzira na predanje. poljski logor. biblfon. raskršća. grapho pišem) poznavalac knjiga. bigamija (lat. up.) čovek koji ima dve žene. licemerstvo. biglisati (grč. stupanje u nov brak pre no što je prvi razveden. rukovalac bibliotekom. bigeneričan (lat. bibliofil (grč. njihove sudbine itd. bigotirati (fr. bivak (fr. bigot) onaj koji slepo veruje. poznavanje Svetog pisma (Biblije). raskrsnice. bibliotaf (grč. dvomužištvo. železo i dr. bogomoljstvo. taphos grob) . bibliotekonomija (grč. philia ljubav) ljubav prema knjigama radi njihove stvarne vrednosti.. nauka o Svetom pismu. bogomoljac. prodavac knjiga. naročito slavuji). stanovanje vojske pod malim šatorima. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj koji strasno skuplja knjige radi njihove stvarne. pa su dobili mineralan izgled. npr. logorovati u polju. japanski narodni instrumenat. dvoženstvo. biglizo) pevati. objašnjavač Biblije. bivertin (eng. pisac (ili: sastavljam) spiska knjiga jedne struke. bibliolater (grč. biblist(a) (nlat. biblfon. bibliopoles) knjižar. nomfa) nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju bibliotekama. onaj koji se razume u knjige.) žena koja ima dva muža. biblion. bivijum (lat.

besoin) nužda. bizar (fr. bisamum. bizarrerie) čudnost. biennale) kulturne manife-stacija koja se održava svake druge go-. bigotizam. dvozube rogulje. dragulj. up. dragocenost. kada u kojoj se kupa sede ć i. juvelirska radnja.980. ital.) 1. teologiji. vizantologija. bikarbonat sode. bikonveksno so čivo. bizarre) č udak. bizarerija (fr. bicolor) bog. nov čanica. trgovački posao. srebrni novac bez propisne koli č ine srebra. od koje je ranije pravljen sitan novac. bizonjo (ital. bi-dens) dvozubac.bigotnost 113 bikonkavav bigotnost (fr. dvogubo izdubljen. bijon (fr. bog. element. bižugje (fr. Bizantinizam. zuber (u Evropi). bije o porter (billet au porteur) priznanica ili menica koja se isplać uje donosiocu. bizantologija (grč. bi-. bije d' bank (billet de banque) banknota. billonnage) nedopuštena trgovina novcem male vrednosti. al bizonjo (ital. atomska masa 208. bikvadratne jednačine jednačine četvrtog stepena. koji se sastoji od dve zone. bijenalije (lat. osobenost. 3. grč. gde je neo-grani čeni vladar bio u isto vreme glava države i crkve. i kao lek za jačanje živaca). up. vizmut. bidet. pl. dvogubo spregnut. logia) nauka koja se bavi proučavanjem celokupnog života (duhovne i materijalne kulture) u staroj Bizantiji. bicarbonas) hen. na kome su 1946. koji se ulaguje starijima od sebe. karbonat sa dva ekvivalenta ugljene kiseline prema jednom baznom. I bizaran (fr. puženje pred nitima a nadmenost prema nižim od sebe. billet) trg. neobičnost. billonneur) proturivač nepropisnog ili lažnog novca. konj č e. ali sa znatno više bakra. dvobojan. vizantinci.). čudnovat. ulagivački. bikvadratii koren četvrti koren neke veli čine. filozofiji. divlji bivo. hebr. do propasti Bizantijskog Carstva. puzavač ki. bijouterie) trgovina dragocenostima. vi-zantolog. bikoloran (lat. bijoutier) trgovac dragoceno-stima. bisogno. business) posao. 2. bi-. dragulji. logos) naučnik koji se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne kulture u staroj Bizantiji. bi-convexus) om. zlatar. npr. osobenjak. bijenalav (lat. 2.) v. rok od dva dana. kephale glava) dvoglav. bije a ordr (billet a ordre) vlastita menica. naročito u moškavca. udvori čki. četvrti stepen (četvrta potencija) jedne veličine. i dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da vrše uticaj na najvažnije državne poslove. oblast) koji je podeljen na dve zone. grčki pisci koji su pisali od vremena Konstantina Velikog (325) pa do pada Carigrada (1453). billon) legura od srebra i bakra. pri le č enju od sifilisa i dr. proturanje lažnog novca. zlatnici grčkih careva.) v. nastran. bizmut (lat. bikamerizam (lat. Byzantion. bijoner (fr. bizantijski (grč. biennis) dvogodišnji. billonner) proturati nepro-pisan ili lažan novac. nastran čovek. dvogodišnje biljke. koji kadi. fig. up. i radili na istoriji. bicefalan. Byzantikon) koji se tiče grčkog ili istočnorimskog carstva. npr. mošus. bizarnost. čudesan. dvozube vile. ukras. bikonkavan (nlat. bijenij(um) (lat. v. intra biduum) u roku od dva dana. bikvadrat (lat. bizantolog (grč. bi-quadratus) kat. bižuterija (fr. juvelirska roba. bijonirati (fr. bidens (lat. bizarnost (fr. u slučaju potrebe (na menicama). camera) dvodomni sistem u ure ñ enju države. Byzantion. bikarbonat (nlat. bikonjugiran (lat. Byzantion) 1. zone pojas. sistem vladavine sličan onome u Istočnorimskom Carstvu. . bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu. potreba. bidetto) sud za intimno ispiranje »sena. ispupčen s obe strane. pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim prohtevima. bizantinci (grč. bismutum) hen. u dve boje. bikonveksan (nlat. fig. retori-ci i poeziji. nakit. npr. bizoialan (lat. bilet. bi-concavus) om. vršeni opiti atomskom bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg kostima čija je veli čina svedena na najmanju meru. bije (fr. osoben. juvelir. intra biduum (lat. bizantijska umetnost. bižu (fr. al bisogno) trg. biznis (eng. ameri č ki divlji bivo. biduum (lat. tj. bikefalan (lat. u jednoj kesi u blizini čmara (upotrebljava se kao miris. dragi kamen. bakarni novac sa nešto srebra. bizarerija. bizon (grč. bufalo. bizam (nlat. redni broj 83. grč.) pl. analistici.dine. bijenale (lat. bide (fr. s obe strane izdubljen. neobi čan. krivotvo-renje novca. dvogubo ispupčen. znak Bi (upotrebljava se i kao antisepti č no sred- stvo. bis. geografiji. ar-heologiji. fr. dragocenost. bikonkavno so čivo. besem) gust sok jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih životinja. bijou) nakit. bi-conjugatus) dvostruko sparen. biennium) vreme od dve godine. mali konj.) ćudljiv. vizantijske bizantinizam (grč. menice koja se isplać uje samo izdavaocu. zlatarske radnja. bfson) zool. biduum) vreme od dva dana. bijonaža (fr.

biletura (fr. bilis. bimanus) dvobimbaša (tur. bilans. saldiranje. fr. dvoličnost. pun žu č i. žuč. billet) izdavanje ulaznica. bimembričan (lat. koji se. bimester (lat. bi-lanx sa dva tasa) trg. prek.bikornan 114 bimetalizam bikornaa (lat. na kojoj dve osobe ili više njih igraju loptama od slonove kosti koje udaraju takovima (keovima). billet) blagajna. saldo. billard) vodoravna tabla na č etiri kratke noge. žustar. bimester. ulaznica. biksin (nlat.). bilupa (lat. bis. I bilion (fr. bilis (lat. žutozelen. v. igra na bilijaru. bilijar (fr. dvorog. dvoličan. tip. tek pošto bude triput pro čitan i primljen u oba doma. billet) pisamce. o stanju na frontu. cedulja. fig. žu čni. lat. bimenzis. upotreba dvaju jezika u govoru. o stanju zdravlja. bilabijal (lat. bilan. bilis.000. ital. biman (lat. up. se. bille. crvenožuta bojena materija žu č i. bi-. izvesti zaklju č ak o svršenom poslu. izdavalac karata (želez-ničkih itd.). bilokacija (lat. locus) istovremena prisutnost na dva mesta. billetier) poz. listak. mesto gde se izdaju karte. bulla) predlog. nlat. pritvornost. nlat. dvousneni (suglasnik). o sednici ministarskog saveta. bilten (fr. priznanica. cedulja. bildž (eng. č etvrtasta i zarubljena. obostran. kristalno staklo. billarder) na bilijaru: jednim udarcem takom loptu dvaput dodirnuti. prodavac ulaznica za predstave. gnev. lat. beryllus. bilateralan (lat. p. bilateralis) dvostran. izvesti završni ra čun. ital. prepreden. železni č kih karata. po kojem zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost u meñusobnom odnosu. prodavnica ulaznica. bixa) ham. sitni štamparski poslovi (karte. ravno dno u sredini la ñ e. kratak. završni ra č un o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme. bilis žu č. bullettino) dnevno saopštenje. jed. zvaničan dnevni izveštaj (npr. sa dva č lana. manus. posetnice i sl. tempus) v. fig. bis. Bilanjz) v. gr č. bilis. donji deo lañ e. bilijarda (fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta hvata na štap. bil (eng. bilardirati (fr. zaklju čiti neki posao. binbasi) komandant po evropskom uzoru ureñ enih trupa u Turskoj. fig. prevu č ena zelenom č ojom. bileter (fr. bilingvičan (lat. mrkožut) hen. dvo č lan. bilabijalan (lat. bimestre. ljutina. bipateralnikontrakt ugovor koji obavezuje obe ugovara č ke strane. billard) igrati na bilijaru. takoñ e: pisamce. labium usna) gran. billiarde) hiljadu biliona. trg.koji se izgovara uz u češće obeju usana. fig. fr. dvousneni suglasnik (b. bi-. poreñenje prihoda i rasho-da na kraju jednog ra čuna. cedulja. i oboje . upravljen na suprotne strane. biliaire) koji se tiče žu č i. billion) milion miliona j (1.) vreme od dva meseca. izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. bilge) mor. ulaznice. priznanice.000). bilancio. lat. zelena bojena materija žu č i. bimenzis (lat. bimembris) koji ima dva uda. železni č ke karte i dr. knjigama. biliozan (lat. bili. bilieran (lat. billetier) v. bimetalizam (lat. podnosi kralju. biliverdin (lat. obično krajem svakog meseca i svake godine. bilinguis) dvojezičan. bilis) med. sa dva roga. etiketa. služe kao podloga papirnom novcu. fr. priznanice. razdražljiv. bilis) hen. major. bilet (fr. bilet. menica. biletar. bilingvizam (lat. koji govori dva jezika. bilifulvin (lat. orlean. pritvoran. žu čno žutilo. vert zelen) hen. žučno zelenilo. biletar (fr. bilijariti (fr. bilirubin (lat. ulvus. lupa sa dva sočiva. biletirati (fr. bis. fr. bimestran (lat. dvaput. drveni prutić kojim se me ć e zlato pri pozla ć ivanju. bimemsis) dvomesečni. tako da uvek stoji uspravno. mrzovoljan. billeter) stavljati na robu ceduljice sa cenom. bulletin. dvomesečje. zapovednik tabora koji je obi č no imao hiljadu vojnika. loupe) opt. na-| prasit. zakonski predlog (u Engleskoj). bilansirati (lat. bilaroc) trg. up. železni č ka (ili: tramvajske) karta. crvena bojena materija žu či. sugla-snik koji se izgovara s obe usne. nlat. žučno crvenilo. o konju: izbacivati prednje noge napolje. biliosus. bi-cornis) zool. m). billa. lingua jezik) dvojezičnost. bilans (fr. glavni sastojak žuči. latus strana. figurice od zovine srži sa olovom na dnu. bilis) žu čan. o aktuelnim političkim pregovorima i sl. krajnji ishod nečega. nlat. izborni listić .000. fig. bilin (lat. bilingvitet. bilingvitet (lat. bilabialis) gram. bis. bimestris) dvomesečni.000. ballur kristal.). izdavati ulaznice. biletarnica (fr. rubinus) he«. up. železni č kih karata itd. bis. nepot-duniili hropot bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo s tim što zlato .) v. prepredenost. metallum) dvojki nov č ani sistem jedne zemlje. bileta (fr. potvrda. bilboke (fr. jednim udarcem udariti dve lopte. bileter. beryllos beril) gorski kristal. bimenzan (lat. bilinguis dvojezičan) v. bilanca (nem. biljur (ar.

biobibliografija (grč. kamenje koje je uglavnom postalo od okamenjenih ostataka životinja i biljaka. bios. biokibernetika (grč. up. ibn. biogeneza. deli se u fitogeografiju (geografiju bilja). binek tasi) veliki kamen kod stepenica koji služi konjaniku da se lakše popne ili si ñ e sa konja. okovratnik. koji je udešen za oba oka u isto vreme.). biodinamički. pravac sociologije koji postupa po biološkim analogijama. koji čine preda č ki lanac doti čne jedinke" (Hekl). filozofa. up. biogenija (gr č. bioaritmetika (grč. to klima nagib. bfos. bfos. bioblasti (grč. binub (lat. ra ñ anje) razvitak života. od dva dela. ponavljanje filogeneze ili razvoja svih predaka. petlja. eng. oculus oko) sa oba oka. bfos. životopisac. na kojima se osnivaju prirodne pojave. biographfa) opisivanje (ili: opis) života. kolo-nija bioblasta). vrpca. grapho) veština opisivanja života. životne jedinice manje od ćelija živih bića. bineran. logos) fil. veština pisanja biografija. Biinne.bin 115 biologist(a) važi kao osnova i što se može neograničeno kovati. veličina koja se sastoji iz dva dela. nlat. shvatanje da postoje dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni (uzročni) odnosi. bfos. svih životnih procesa. fr. (grč. dvoč lani. grč. ona filozofija koja na pojmu „života" ho ć e da izgradi celokupni pogled na život i svet. graphfa). energefa) fil. genos) koji se tiče razvitka života. bioklimatika (grč. biologfa) nauka o životu. bioenergetika (grč. biologos) nau čnik koji se bavi prou č avanjem porekla i uslova života. binocle) cviker. krmanim) deo kibernetike koji prou čava tokove informacija i sisteme regulacije u živim organizmima. naro čito nauka koja se bavi prou čavanjem organskih prirodnih tela i pojava koje su za njih vezane (zoologija i botanika). bioinžinjering (grč. bios. biolog (grč. fotografski prikaziva č stvari i osoba u kretanju (kinematograf). biologist(a) (grč. binen-regulator (nem. energetika svega živoga. bfos. bfos.) istorija razvitka života. kibernao upra-vljam. binaran. binerav (lat. zavoj za oba oka. logfa) nauka koja prou č ava uticaj klime na živa bića. npr. bini. bina (nem. suprotno: monometalizam. bio. bfos. blaste klica) pl. pristalica biologizma. binjiš (tur. dok je kovanje srebrnog novca zakonom ograničeno. bfos. biografija (grč. binarius koji sadrži dva. grapho pišem) onaj koji opisuje život. biodinamika (grč. poslednja sedišta svih životnih pojava (ćelija je. bfos. logos) fil.. biofori. zakonima nasleñ a i prilago ñ avanja uslovljeno. pisac biografije. i njima odgovaraju ći zakoni na kojima se osnivaju duševne (psihičke) pojave. Ifthos kamen) kol. bivomizam (lat. dvo č lani izraz. genesis postanak. elektrobiologija nauka o električnim uslovima života biljaka i životinja. a+ br. binomski (lat. životni. binubus) čovek koji se dvaput ženi. dvojedinični. binaire) v. kao sredstvo u borbi za opstanak. graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose na život i rad nekog čoveka (pesnika. binda (nem. bfos. životopis. binokularan (lat. biogen (grč. arithmetike) nauka koja se bavi sra č unavanjem prose čnog trajanja čove č jeg života. povoj. raznih zrakova na čove čji organizam i uopšte na sve što živi. klfma. genetički inžinjering. biologizam (grč. med. genos poreklo) biol. kao i uticaj živih bića. nomos zakon) mat. a i Srbi'. biol. grč). opt. biosofija. poreklo. bioklimatologija (grč. sa dva člana. predeo u pogledu geografskog položaja) nauka koja prou č ava uticaje atmosfer-skih promena. bini?) grañanski veliki ogrtač od crvene čohe bez ukrasa. na klimu. vladaoca i dr. bfos život. pravac u teoriji saznanja koji smatra saznavanje kao akt održanja i unapre ñ enja života. ovako je nazvao profesor Maks Fervorn (1903) veoma komplikovana belan č evinasta tela koja su pravi i glavni nosioci života: život se sastoji u neprestanom raspadanju i obnavljanju tih biogena. regulator) poz. po učenju Altmana. od dva) dvojki. dynamis sila) nauka o životnim silama i životnoj delatnosti. pojas. zavoj. biozofija (gr č. dogled za oba oka.(grč. biograf (grč. nosila ga je poglavito turska konjica. binom (lat. aparat za udešavanje svetlosti na pozornici i u pozorištu. padinom od dva č lana. posebno biocenoza i vegetacije.) fil. bini po dva. binaran (lat.. bfos. biogenetični zakon zakon po kome je „ontogeneza ili razvoj jedinke kratko i brzo. bfos. bfos) predmetak u složenicama sa znač enjem: život. bin v. binjektaš (tur. biogenetičan (grč. bfos. grč. bi-. engineering) v. pr. koji se ti č e binoma. biografika (grč. nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih bića. biblion knjiga. naočari. bfos. bfos. biogeografija (grč. bfos. binokl (fr. bioliti (grč. koji se sastoji od dve jedinice. . Binde) veza. biologija (grč. mat. zbivanja. Bijhne) pozornica. pozorište. bini. zoogeografiju (geografiju životinja) i antropogeografiju (geografiju č oveka). sophfa) v. ge zemlja.

biotehnika (grč. bios. biosofija (grč. bionomija (grč. pr. biopsija (grč. biorizator (grč. aparata. ovako je nazvao 1866. npr. slike stvari i bi ć a koje se kre ć u kao da su žive. panpsihizam. biopsihologija (grč. sophfa) životna mudrost. biol. bios. manteia proricanje) 1. čista rasa. npr. on. 2. svetlećih organizama iz biljnog (neke bakterije i neke gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki insekti. god. biorizatora. psyche duša) fil. sudskolekarsko utvrñivanje. techne. metria) grana biologije kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi razne životne pojave. to on. tj. grč. up. technike) deo tehnike koji se tiče živih bića i života uopšte: nasleña. v. bios) praktično učenje o životu. biomehavika (grč. bioluminescencija (grč. nlat. biosfera (grč. biomantija (grč. orao vidim) med. biorizacija (grč. npr. tu ontos postojeće biće) pl. logia) fil. bios. bios. biotit min. poremećaji u razvitku. koja se bavi proučavanjem grañe i funkcije bioloških sistema i njihovih sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih znanja u tehnici. tj. pronañeni metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i posle karakter sirovog mleka: veoma brzo zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje pomoću naročitog aparata. mehanike razvitka. lat. da li se novoroñenče rodilo živo ili mrtvo. bios. prema izvesnim znacima na telu. učenje o praktičnoj mudrosti u životu. bios. kao animalno biće. neke oblasti. bios. crta na dlanu i drugih nekih simptome. dvorana u kojoj se prikazuju takve slike (filmovi). nastala u XX veku. bios. razmnožavanja itd. biosinteza (grč. typos) čist tip. lat. up. jer živih bića ima i u vazduhu. bios) 1912. psyche. logia) deo sociologije koji proučava društveni značaj dužine čovečjeg života. praktične eugenike i medicine. magnes) magnetska sila koja se nalazi u organskim bićima. šarlatan-sko predskazivanje trajanja života na osnovu kucanja bila. i u vodi). grañe-vinskih objekata čije osnovne osobine treba da budu što približnije osnovnim osobinama živih sistema. socius drug. prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje su većinom sastavljene od mor-foloških jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo biće. biozofija. statike) nauka o zdravstvenom stanju i prosečnom trajanju života ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima. bfos. biostatika (grč. operativnim putem. bios. heksagonalni ili magnezijin li-skun (nazvan po francuskom nau čniku Biot-y). bios. biomatematika (grč. naročito pojave nasleña. .) ispitivanje da li jedno telo ima sposobnosti za život. pribora. stanovnika nekog grada. bionika (skrać.) v. bioskopija (grč. bios. odnosno radi usavršavanja postojećih i stvaranja novih tehničkih sredstava i sistema — novih mašina. pojava hladnog i vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. mechanike) nauka o mehaničkim procesima na živim bićima i u njima. sarkom). biotika (grč. biomagnetski. ispitivanje da li je u nekom telu bilo života. bioskop (grč. psihobiologija. prilagoñavanja. mathe'ma) matematička disciplina prilagoñena potrebama bioloških nauka..bioluminescencija 116 biotit biopsihizam (grč. biorizacija. bios. način kliničkog ispitivanja uzimanjem. bios. životinje i biljke koje potiču od jedne jedine jedinke i pokazuju ujednačene i postojane odlike. logia) nauka o živim bićima. a čoveka. bios. bioontologija (grč. lumines-centia hladno svetljenje) biol. člana društvene zajednice. njegovih fizičkih i psihičkih osobina. pretpostavka da sve životne pojave imaju svoje psihičke procese. životni prostor (obuhvata: atmosferu. biosociologija (grč. logia) proučavanje i primena životne delatnosti najmanjih životinjskih i biljnih bića (mikroorganizama) na privrednu delatnost. električna bioskopija utvrñivanje smrti pomoću električne struje. biometrija (grč. nem. ontos. nepovoljne varijacije duhovnih sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili bolešljivo). negare odricati) koji je nepravilan i nepovoljan po život i životne funkcije ili po potomstvo (nakaze. bionti (grč. bios. i u zemlji. od biologija — elektronika — tehnika) nova naučna disciplina. bios. synthesis sastavljanje) stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u ćelijama živih organizama. svitci) sveta. delić a nekog organa sa živog čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak. bionegativan (grč. bios. sphaira lopta) celokupan prostor na našoj planeti koji je naseljen živim bićima. osnovni oblik je fotosinteza. biotehnologija (grč. bios. bios. države itd. organizama koji izazivaju vre-nje itd. u širem smislu: proučavanje i merenje životnih sposobnosti čoveka. bios. skopem gledati) aparat koji pokazuje žive slike. litosferu i hi-drosferu. ova pojava biva usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika iz vazduha. bios. nomos zakon) nauka o zakonima koji vladaju životom. biomagnetizam (grč. biotip (grč.

koinos zajednički. vrsta lakih poljskih mostova. planum ravan. bipedalis) dug ili širok dve stope. skalom (upotrebljava se za merenje malih količina tečnosti. bircaus. bureau. biromanija (fr. bipartitio) deljenje na pola.) mat. skup živih bi ć a koja žive u jednom odreñenom delu „životnog prostora" (biotopa). bios. letelica (ili: aeroplan) sa dvema ravnim ili glavnim podržnim površinama. ital. biren (fr. burato) pisaći sto. dleto. biocenologija (grč. dvostruka torba (u Lici). pretežno formalističkom duhu. deljenje na polovine ili na dva (obično jednaka) odsečka. bios. vajati. birger v. lat. anti č ka ratna la ñ a sa dva reda vesala koji su stajali jedan nad drugim. buriner) rezati rezaljkom. nauka o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba života. bis. bakrorezac. odeljenje. polu-vunene tkanine. bakrorez. centrum središte) fil. fig. bureau. bireta (fr. predsednik opštine. mania) želja (ili: težnja. bis. physis) deo biologije koji se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih bića. burat) trg. birtija. phoros koji nosi) pl. deo ekologije. buratine) trg. cepidlačnost i tesnogrudost u zvaničnoj dužnosti. temno sečem) nauka o raščlanjivanju. ital. Karlu Birago (1792—1845). bis. bureau. birokratski koji se tiče birokratije. staklena cev sa lestvicom. nazvala po pronalazaču. segmentum odsečak) mat. biohemija (grč. polus stožer) dvopolan.biotičan 117 biseksan biotičan (grč.) tesnogruda vlada činovništva za zelenim stolom. bis. torba na sedlu. bissac) pl. praviti grbove. jednostrano posmatranje prirode i njenog razvitka. krateo jak sam) v. logia nauka) v. lat. bios. bureaucrate) službenik koji je u dužnosti strog. bios. polovina. bipsdan (lat. muz. bis pes noga. birokratizam. još jedanput. sexus. deo fiziologije koji se služi fizičkim metodama u ispitivanju životnih pojava. kancelarija. predsednik mesnog odbora. ukočenost. biofizika (grč. birema (lat. biofon (grč. grč. gostionica. biroutenzilije (fr. vajalica. ta phainomena pojave. sistem upravljanja u kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa o stvarnim interesima masa. biofenomenologija (grč. biocevotika (grč. birokrat(a) (fr. spol) v. purger. bios. po drugi put. biremis) čamac sa dva vesla. birgermajster (nem. birenirati (fr. grč. posmatranje prirode samo sa stanovišta čoveč-jeg života i njegovih vrednosti. polovljenje. bureau. burino) bakrorezačka rezaljka. ponovo. davnina. veština) skup metoda. birotehnika (fr. biofori (grč. sa dva suprotna pola. biro (fr. segmentum) mat. kao odsečak jedne linije ili površine. bios. chemeia) deo fiziologije. bis. dvonožac. birato voj. dvonog. vrsta polusvilene. navika) da se svi upravni poslovi urede u kancelarijskom. kojih se treba držati da bi se kancelarij-ski poslovi najuspešnije obavili. . birokratizam (fr. bfos. nosioci života. biratina (fr. glatka ili kešgovana polusvilena tkanina sa pamukom. bisage (fr. tj. utensilia) pl. bi-pes. polovljenje. životni. kancelarijski pribor. bipedalan (lat. vunom ili kostreti. biotop (grč. bigeneri-čan. biocentrično posmatranje (grč. logia) nauka o životnim pojavama. polovljiv. bipedis) koji ima dve noge. Wirtshaus) krčma. bis) dvaput. bisegmentabilan (lat. birokratija (fr. koji se može podeliti na dvoje. biraj (fr. birtija (nem. bisegmentacija (lat. ravna površina) avij. biol. biotomija (grč. razdvojenje. gr č. phone glas) aparat za prikazivanje fotografskih slika koje u isto vreme i govore ili pevaju. topos mesto) mesto življenja jedne životne zajednice (bioce-noze). službenik koji misli da se sve rešava samo za kancelarijskim stolom. bios. burin. biseksan (lat. dvostopni. burail) trg. bios. kancelarijske potrebe. grč. nauka o hemijskom sastavu živih bića i o hemijskim procesima u zdravom i bolesnom organizmu. od kojih je jedna iznad druge. biplan (lat. naro čito u analitičkoj hemiji). bisegment (lat. bircaus (nem. burette) hem. bureau. krut i nadmen. koinos zajednički) životna zajednica.. slikovito pričati. Burger-Meister) gradonačelnik. bipolarav (lat. razuñivanju živih tela. birzeman (tur. vrsta puplina od fine svile i vune. nadlepggvo. bios) koji se tiče života. bira (fr. bi-pes) dvonožna životinja. austrijskom inžinjerijskom oficiru. biparticija (nlat. bioblasti. techne umetnost. bios. bir-zeman) staro vreme. kancelarijske osoblje. biocenoza (grč. pravila. Wirtshaus) v. biocenotika. biped (lat. birokratija. bis (lat.) nauka koja se bavi proučavanjem biocenoza. koja ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj celishodnosti u opštenju sa stražama. pisarnica.

bisilabičav (lat. obi č no dug 7—8 st. buffet. bistoke (fr. The Beatles) nuz. floris cvet) bog. sexus spol) koji ima oba spola. biflorav (lat. engleski vokalnoinstrumentalni ansambl (od četiri člana) iz Liverpula. bistouri. biscroma) kuz. metron) merenje dubine (pomo ću niska ili proračunavanjem). bis. premazati) zemljanom smolom. koji sadrži u sebi zemljanu smolu. u bioskopima ili na zabavama na kojem stoje razna jela i pića. koji dvaput godišnje nosi plod ili cveta. u asfalt. bis. sa jednim prestupnim danom. bituminizacija (lat. docnije: starešina dije-ceze (biskupije). ital. Ifthos kamen) min. bista (fr. busto. buste.bisekstilan 118 biheviorizam bisekstilan (lat. dvaput kuvan) dvopek. Članovi grupe danas nastupaju odvojeno. npr. bifluere) ra č vanje reke. biteizam (lat. buffet) sopstvenik bifea. biformitas) dvoobličnost. biskvit (fr. koji ima dva cveta. u teoriji informacija. pravac u psihologiji. bitta) brod. onaj dan koji se svake č etvrte godine. up. bifti (eng. koja istupa protiv konvencija grañ anskog društva. dvoredan. byssos pamuk) veoma fina i skupocena pamu čna ili lanena tkanina starih naroda. bis. okrugao dvopek. pod biskup. bifluevcija (lat. bistoquet) bilijarski štap. biskup (grč. sitan severnoamerički novac od 5 pensa. ital. polovljenje. kr č mica. buffetto) tezga u krč mi.) prevu ći (ili: pokriti. bitometrija (grč. bis coctus dvaput pečen. (bitlsi) čupavci. bisolit (grč. episkopfa) v. bit (eng. Bitlsi (eng. biscotto. bituminirati (lat. bis. hermafroditski. okrugao kolač i ć. sectio) deljenje na dva (obično jednaka) dela. bitumivozav (lat. beef-tea) vrlo jaka čorba od iseckane govedine.) pretvaranje u zemljanu smolu. lice sklo-no neuobi č ajenom ponašanju i odevanju koje č esto zastupa i nastrane poglede. obojiti) č añ avom akvarelnom bojom. grč. beat udarac) 2. dvosložan. orman za stono posu će. koji je svojim naro č itim izvo ñ enjem pop-muzike i svo- jim spoljašnjim izgledom (duga kosa. bisextus) prestupni dan tj. bisekcija (lat. mladići s dugom i neurednom kosom. Dž. fig. epfskopos nadzornik. u dva niza. bitumen zemljana smola) ime izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u zemlji. biskoten (fr. orman sa srebrninom. bifurkacija (nlat. beefsteak) kuv. bythcs dubina. bit-muzika (eng. deljenje na dva kraka. asfalti-rati. bisekstus (lat. biscuit. biscotin. bisekstilna godina prestupna godina (sa 366 dana). ravnomerno pulsiranje uvek jednako naglaše-nih metrič kih jedinica. 2. grč. lat. byssos pamuk. peksimit. dvoni-zan. Brust) poprsje. čuvar) od P veka: predsednik prezviterskog kolegija katoličke crkve. biformis) sa dva oblika. osnovao ga Amerikanac Vatson 1912. npr. šećerni dvopek. dvorodan. bifurcatio) račvanje. filum nit. jedinica informacije koja odgovara rezultatu izbora izmeñ u dve jednako verovatne al-ternative. dvospolan. biserijalan (lat. ital. koji visi o dva konca (kod fizi čkih aparata). bit (eng. bit (eng. konac) dvoni-tan. koji svoja saznanja crpe iz pažljivog posmatranja . biskupije (gr č. biftek (eng. reke. pripadnik američke književne grupe Beat generation (A. naro č ito Egip ć ana. a izvode ga udaraljke. beatnik) l. biskroma (ital. ital. ponašanje) psih. biseksualav (lat. bitnih (eng. dvoboštvo. dvolist. naro č ito kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. flos. bistrirati (fr. trideset drugi deo jedne note. bis. dome ć e. grananje ili cepanje na dvoje. bi-. biheviorizam (eng. bisturi (fr.) 3. bifoličan (lat. asfalt i sl. thećs bog) verovanje u dva boga. bife (fr. bis. Ginzberg. u džez muzici bit označava stalno. petrolej. syllabe slog) gram. radnjica sa jelom i pi ć em bez stolova. Keruak). behaviour vladanje. bifepija (fr. u engleskoj muzičkoj terminologiji. biferan (lat. bitumen (lat. biscottino) mali. posle 28. metrič ka jedinica takta. naf-ta. nem. biformai (lat. februara. bistrer) slikati (ili: boji-ti. prženo upola na jakoj vatri. bit) l. sa azbestom srodan mineral svilasta sjaja. stubić na pristanišnoj obali ili na pramcu broda koji služi za privezivanje brodova. ital. bitva (ital. par č e gove ñ eg mesa od poleñ ine (slatke pečenice). bifer) vot. bisextilis) prestupni. dvoobličan. bisekstus. dvoličnost. dvaput pečen porculan bez glazure. bis. beat udarac) vrsta zabavne muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih elemenata afroameri č kog folklora i džez muzike. bistori) hir. folium list) bog. naro čito ugljovodoničnih materija smolasta mirisa. od dva sloga. series red. nož sa pokretnim sečivom koje se može zatvoriti. osoben način odevanja) zadobio simpatije omladine širom sveta. sa dva cveta. sto po železnič kim stanicama. po rimokatoli č kom u č enju biskup je naslednik apostola. Bit je uvek pa-ran. bituminosus) sli čan zemljanoj smoli. niz) koji ima dva reda. u debljini od 4 st. bifilaran (lat. biformitet (nlat. bisus (grč .

radi odstranjenja. kart blanš (fr. grditi. zametni mehur. čist formular. nepopunjeno mesto na menici ili punomo ći. meros deo) biol. blenadenitis (grč. obrazac priznanice ili ovlaš ć enja (pre no što se ispuni). blastema) biol. bjanko. izneti na rñ av glas. kompozicija za dva glasa. blanket (fr. blenoftalmija (grč. blašpe (fr. bizzarria) muz. sluzni proliv. nauka o grbovima. regnymi izbijam. blastos. zasić en i presićen. procurim) med. grupa ćelija od koje se razvija nova organizovana struktura ili organizam. brz skok iz jedne vrste tona u drugu. korita. prazno. belina) trg. blamaža (fr. blenna. velosipedist. sluz. opt. biceps (lat.biher-šrank 119 blenoftalmija ponašanja ljudi u raznim uslovima i na temelju tih opažanja objašnjava duševne procese. bjanko (ital. blastos klica. blenorea (grč. eidos vid. mali otvor na fotografskom aparatu pomo ću koga se otvor objektiva može smanjiti i povećati. ophthalmos oko) ked. us. aden žlezda) med. Bucherschrank) orman za knjige. blanc. pomorandžine kore i soka. nlat. belo ć a. blamirati (fr. tj. izdanak. grč. blenna) kec. alat. ukor. rheo tečem) med. velosiped. blamage) sramota. biciklist(a) (eng. blejzer (eng. blenoragija (grč. klica. udubljenje u zidu sa svodom. biher-šrank (nem. belilo. bicintum. blaziran (fr. zapaljenje veznice o čnih kapaka. cyclus krug) to čak. ćelije koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku perioda brazdanja. spolnih organa i dr. blackwood) crno abonosovo drvo na Madagaskaru. blastos. slepa vrata. blenengerija (gr č. blanche) pr. deo dodan zidu sa spoljašnje strane. blanche) beo. bicikl (eng. neosetljiv. bikefalan. blamer) osramotiti. blasfemist(a) (grč. blazer) kratki muški i ženski sportski kaputić. curenje iz ušiju. od dve boje. blenna sluz. preživelost. zapaljenje materice sa lu čenjem sluzi. blastomikoza (grč. blaser. kapavica. blase) otupelih osećanja. grdnja. blanko-menica čista (ili: nepopunjena) menica. nepopunjena menica (samo sa potpisom). rheo curim) med. blanko-kre-dit otvoren kredit. blenna. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom. ñerma koža) fiziol. fiziol. bišof (nem. punomo ć samo sa potpisom. obrukati. enteron utroba) med. vrsta šampanjca. mykes gljiva) ned. min. neograničeno punomoćstvo. obesvetila čki. blastos. blenna. zasićenost. blastemia) vot. neispisan. pokuditi. bi-. hartija. kredit bez pokrića. dvoglavi ru čni miši ć. radi špekulacije razlikom u cenama. sukno za filtriranje. blaziranost (fr. pupl>enjem). blena (grč. blasphemos) bogohulan. blastomere (grč. bjanko menica čista. belina. oblik) biol. blenna. i blastocistis (grč. bis. blanko-trgovanje prividno. blastos.) otupelost. Bischof biskup) piće od crnog vina. belo. lučenje sluzave tečnosti. kapavac. . psovka. dva lica (nadimak rimskog boga Janusa). huljenje na boga. mladica. blastula) fiziol. akutno i hroni čno oboljenje kože izazva-no naro čitim gljivicama (blastomycetes). bela boja. blason) grb. bogohuljenje. karta bjanka. im. zametni mehurić. čist. bianco belo. čist. onaj koji se osniva na ličnom poverenju. blanko-ovlaš ć enje neograni č eno ovla-šćenje. o č iju. lat. blastoderm (grč. pogrdan. blenotorea (gr č . tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u organizmu. blenemeza (gr č. eteb povrać am) med. blenna. beo. blenna. prekor. blasfemija (grč. black (fr. blenna. slepi prozor. lučenje sluzavognojne tečnosti iz nekog organa (npr.). blanco) v. grč. povraćanje sluzi. zapaljenje sluzokožnih žlezda. blastule. cimeta. tobožnje trgovanje. kystis mehur) fiziol. blastem (grč. blenometritis (grč. biceps) koji ima dve glave. rñav glas. gei. španski zid. blanko-akcept primanje menice na kojoj nisu ispisani suma i rok plać anja. to čkaš. blasfeman (grč. chroma boja) dvobojan. bihromatični harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blanc beo) neispisano ovla-šćenje. bis. ku ñ enje. kephale glava) v. prema potrebi. blastula (grč. carte blanche) čista bela neispisana karta. heraldika. blastozoid (gr č. blasphemćs) bogohulnik. bicycle. karanfili ć a i še ć era. preživeo. blanko (ital. bicinij(um) (lat. blazon (fr. potpuna sloboda rada. huljenje. neosetljivost. svetlosti sa strane. bicyclist) onaj koji tera to čak. blekvud (eng. bruka. potpuno odrešene ruke. bicarija (ital. obesvećivanje. bis. kožica zametao g mehura. blastema (grč. bicefalan (lat. neispisan. blenda (nem. 6t6s uho. Blende) apx. blanche t) apotekarske cedilo od belog sukna. sluzna srdobolja. kuditi. bihromatičav (lat. blasphemfa) pogrda. tj. obesvetilac. blanš (fr. sulfid cinka. canere pevati) huz. blastos. v.-fr. metra materica) med.

blepharon. fleš. plavojka. Blu buk (eng. zaplašiti. tvrñ avica (obično na planinskim prevojima i granicama). blefarospazmus (gr č . i zbog toga treba da se vrlo brzo završi potpunim porazom neprijatelja. povoljno stanje u kojem konj stigne na cilj (u trkama). kicoš. sveska za pisanje ili crtanje. bluming kondišn (eng. grč o čnih kapaka. blickrig (nem. tip. Blitzkrieg) voj. trupac. aden žlezda) ked. tip. gomila (knjiga). oblaganje č eličnim plo č ama. zastrašivanje. zavara. iskrica duha. č amcu. blokaža (fr. obmane. oklop (na ratnoj la ñ i. u bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u uglu. ucelo. blefarizam (grč. an blok (fr. blooming condition) sp. šanac gredama. otvorene boje. hvatati na zbunjivanje. blestrizam (grč. phimosis suženje) med. automobilu. blefaradenitis (grč. automobil. udvarač ženama. veliki odlomak stene. zatvaranje sa svih strana grada. blokada. blepharon očni kapak. Blume cvet. knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo spoljnih poslova. oja č ati rov. blondin) plavušan. treptanje. tvrñ ave. blesura (fr. ispuniti šupljinu kamen čićima i komadima cigle. vojske. uron mokraća) med. blocus. svetao. blokada (fr. blepharon očni kapak) med. bacakanje. pretvarati se.blenurija 120 blumistika blenurija (grč. ital. bloccata) voj. blond (fr. blefaroptoza (gr č . opsada. mustrama od cve ća. prevrtanje. varati. blefaritis (grč. blista (fr. up. sli č an svirali. a koja sadrži di-plomatsku prepisku britanske vlade sa drugim državama o kakvom važnom pitanju meñ unarodne politike. slagati izvrnutim slovima radi docnije zamene pravim. bacati nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. blumirati (nem. blinder) fort. bluff) izmišljotina kojom se hoće da se nekome baci prašina u o či pa da se time lakše prestraši. biondo) plav. bacam tamo-amo) med. blouse) laka gornja haljina kod žena. bloc) veliki komad (npr. obmanjivati. blond. duhovita sitnica. zasecanje spoljnjeg ugla očnog kapka. mladi ć plave kose. blestrizo bacakam. mnoštvo. zajednica. blindirati (fr. pivo. blinji (rus. fig. bloki-ranje. drveni duvački instrument jednostavne konstrukcije. blepharon. povreda. praviti se. zatvor. blondina (fr.) pl. fig. blepharon. klada. plavuša. suženost očnih otvora. zatvoriti skretnicu. zaštićivanje od zrna (projektila). trupama zatvoriti pristup nekom gradu. bacanje prašine u o č i. zapaljenje ivica i veznica očnih kapaka. en bloc) naveliko. oja č avanje rova. zapaljenje očnih kapaka. zapaljenje žlezda očnih kapaka. gra ñ. blepharon. bluff) plašiti. blokflauta (nem.). sluzave mokrenje. č elikom ili gvožñ em oklopiti (ratnu lañu. Blockflote) nuz. rezanje) med. žmirkanje. nazvala zbog žu ć kastog sjaja. zatvaranje železni č ke skretnice. hvalisati se. Blume) poznavanje cveća. blef (eng. dosetčica. ophtalmos oko) med. šanca gredama. blonda (fr. osigurati od zrna. spasmos grč) med. blondinka (fr. udruženje više raznih stranaka iz takti č kih razloga. zbunjivati razmetljivom reklamom. farsa. kol. blefaroftalmija (grč. blefarotomija (grč. obmana. bleh (nem. čamac. iskra. slaganje izvrnutim slovima radi popunjavanja redova ili radi docnije zamene pravim slovima. blombirati (fr. Blech) lim (kod nas u upotrebi i pleh). vojni č ki koporan. zatvoriti neku luku ili obalu ratnim brodovima i na taj na čin spre čiti svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice. blok (fr. blenna. zavaravati.) med. okloplji-vanje. . blokhauz (nem. rat koji se vodi munjevitom brzinom i silinom. naro č ito o izborima i radi sprovo ñ enja izvesnih zahteva. plomb) pogrešno. blomba (fr. npr. bluette) varnica. mermera). blindaža (fr. up. blessure) ozleda. obmanjivanje. karaula. poza. plomber) pogrešno. treba: plomba. prevari. velika količina (robe). osobito u sportu. ñ uture. municije i sl. Blue Book) „Plava knjiga1'. bloquer) v. blepharon. blokiranje (fr. zatvaranje jedne luke ili cele obale pomo ć u ratnih brodova u cilju spre č avanja svakog uvoza i izvoza. hrpimice. hapsana.) voj. Blockhaus) voj. treba: plombirate. blondina. blefarofimoza (grč. dobro. naslaga listova hartije koji se mogu otkidati. blondin (fr. tome sečenje. blocage) odlomci kamenja ili opeke za popunjavanje praznina u zidovima. opsada. priseni u puteru i premazani kavijarom i DRblic (nem. blefirati (eng. blindage) fort. kulica. bluza (fr. avion). nemir kod teških bolesnika. blonde) čipka od sirove svile. gomila. ital. žu ć kast. ptosis pad) med. blondine) v. blumieren) snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama. blumistika (nem. cveć arstvo. avionu). ko č ijaška (ili: šoferska) košulja u boji. podizanje cve ća. Blitz munja) v. od finog pšeničnog brašna. blokirati (fr. blondine) devojka ili žena plave kose. mali pozorišni komad pun desetaka. celina. slični palačinkama. munjeviti rat tj. ruski kolači. spadnutost očnih kapaka. panj.

ispičutura. baobab. bobbinet. tur. engleski til. beaujolais) vrsta francuskog vina. boatu (fr. v. Bosni. blue-stocking) „plava čarapa". koja se ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne ispije. u narodnom lekarstvu upotrebljavaju se koren i cvet. bobslej. Bodmerei. neuredan život. sluga. ili što neće kod njih da stupe u posao (ovakav način borbe primenjuje se često i inače. otočanin (u našem primorju obično u pejorativnom značenju). Zbog toga je Kolumbo bio uhapšen i okovan. Bodriti pl. kalem od namotaja bakarne žice. to bob) v. bonrin) plemić koji je i ratnik. deminutiv imena Robert). boa constrictor) zool. bu za. bob-sleigh) američke saonice sa više sedišta i dva para salinaca. raste na Kosovu. zmijski car. podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih duhovnik sklonosti zanemaruju svoje domaće poslove i obaveze. upravlja zemljom. kotao. v. naročito plemić veleposednik. bojar (rus. od kojih je prednji par pokretan i služi za upravljanje. up. boycott) jedna od prinudnih mera na tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac primera na prihvatanje izvesnih u slova: sastoji se u tome što radnici neće da kupuju proizvode nekog fabrikanta ili trgovca. prekid svakog op-štenja s nekim. boei) v. takoñe: sprava za namotavanje brodskih konopaca. bohemes) pl. buza. božole (fr. moreuz. eng. bogatiri (tur. Dalmaciji. bottomry) trg. kod anglosaksonskih naroda. pronalazak američkog pukovnika Džemsa Boi. boza (pere.Bob je. bobi (eng. bobine) kalem (za konac). nadimak londonskih policajaca. uzimanje zajma na lañ u ili na njen tovar. Obotriti. bogaz (tur. duhovni poglavar u Tibetu koji. kajmaka i še ć era. klanac.blu-stoking 121 bojler blu-stoking (eng. bojler. bodmeraj (nem. boemi (fr. bogus) irsko narodno piće od vode. + 1502. fig. ždrelo. v. bogus (ir. pamu čni til. planinski tesnac. boetheo pritrčim u pomoć) poznavanje pomo ćnih nauka. kod bojkota strane robe u nekoj državi). zajedno sa dalaj-lamom. bogumili pl.. boiler v. šećera i drugih dodataka. po pravilu neuredno. bahader) pl. crven kao krv. Hrvatskoj. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i štednjacima (običnim i električnim). skraćeno: bob. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje. boemerija (fr. boduo (ital. guša. ili na oboje ujedno. bogaz grlo) grlo. junaci iz velikog ruskog narodnog epa. kablova. upotrebljava se naročito za postavljanje boja (baka). magazin s robom u luci. Džemsa Bojkota. rakije. bobadiljizam nepravedno. udav (najve ć a zmija u Africi i ist. vinara. proizvodi se u predelima severno od Liona. momče. život od danas do sutra. Indiji). bob (eng. Bugarskoj. kosovski božur divlji božur.) bog. pere. bobslej (eng. npr. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot. bojler (eng. od danas do sutra. boi-najf (eng. organizovala ovakav način borbe i upropastile ga. boa. boabab (amh. Vojeg) mala holandska laña sa jakom katarkom. bogdo-lama) vrhovni sveštenik. bodolo) ostrvljanin. drevna pijanica. po nače-lu: dok traje nek laje. krčma. boza) poznato piće od kukuruznog brašna. boiler kazan) kazan. Izraz potiče od imena upravnika jednog velikog poseda u Mrskoj. boheme) način življenja boe-ma. lažno optuži-vanje (po šp. fig. bobby) pl. bowie-knife) veliki lovački nož oštar s obe strane. boetetika (grč. bobina (fr. bojkot (eng. — koji je lažno optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i kraljice Izabele da namerava da otcepi od Španije deo Amerike koji je otkrio. na lañi: deo koji se nalazi ispod palube. boue) ukotvljeno bure na vodi (moru) za vezivanje brodova i kao oznaka dubine vode. patareni. protiv koga je prska Zemaljska liga 1880. dualističko-manihejska reli-giozna sekta u HP i HŠ veku u Trakiji. bova (ital. bojer (hol. boit-tout) čaša bez postolja. bogdo-lama (mont. boja (hol. boj (eng. bogumili. ali se potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). fr. . bobinet (eng. ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i perja. fig. prirodnim životom. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de Bobadilla. bodega) podrum. studenti i dr. bodul. fr. bogomili pl. u Rumuniji: plemić. koji »sive svojim naročitim. kor. baka. božur (arap. čergari. dugogodišnja zelja-sta biljka (Paeonia afficinalis) iz familije Paeoniaceae. boy) dečko. književnici. induk-cioni kalem. ili koje vole da iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj po plavim čarapama jednog uglednog društva intelektualaca). busur) bog. god. bojkotovati (eng. koji su im dali Londonci po imenu organizatora londonske policije ser Roberta Pila (ime . savetnik velikih ruskih kneževa i careva u staroj Rusiji. bobine) tkanine od ćelijastih šestougaonih petll. boa (nlat. bodega (šp. fiz. Makedoniji. dečak. umetnici. po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka. iznos berbe grožña.

boks-meč (eng. 1555—1619). razre ñ ene od strane Lenjina. osnovana oko 1890. bascagium) šumarak. bokal (fr. boljševici (rus. pesničar. lopticama (kod južnoa-meričkih uroñenika i gauča). bolivijano (šp. bombos potmuo. dubok ton) voj. tući se pesnicama u rukavicama.378 kg). . oktobarska revolucija (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast. grč. tzv. sp. bolometar (grč. boljševizam (rus. vrč. mrk ili crven mastan glineni silikat koji se upotrebl>ava kao boja. boks. strela) pl. bola (eng. boleta (ital. kit i za obloge radi zaustavljanje krvi. sp. koji zapara površinu i time otklanja otpor kojim se površina u nepo-vreñenom stanju protivi unutrašnjem naponu mase). bocal. zbog čega se mogu i danju videti. bolonjske bočice fiz. većina. gitarom ili tamburinom. bouche. bokseri se dele s obzirom na težinu. bucca) usta. moreuz. bombe. brzo hlañene na vazduhu i sa veoma debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom pritisku. ušće.. bolletta. bokalion sud sa uskim grlićem) pehar. bolis. fr. po ugledu na antičke borbe pesnicama kod Grka i Rimljana. osnovana na činjenici da električni otpor metala raste što je temperatura viša. v. osnovao u Bolonji Lodoviko Karači (Carracci. onaj koji je stručno obučen i uvežban u pesničanju. box) sp. bolidi (grč. up. box) 3. velika bokasta boca. box-match) javna utakmica u pesničenju amatera ili profesionalnih boksera (traje od 3 do 15 rundi. guranje i udaranje nogama. praćen pesmom. zračni termometar. nekog aromatičnog vo ćnog soka i dr. bolero (šp. peso boliviano) novčana jedinica u Boliviji=100 centavosa. v. jedan deo pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske revolucije. pesničanje u rukavicama razne težine. bolonjska škola slikarska škola koju je. bolus (lat. „plemenitoj veštini". železna ili čelična lopta. metron) fiz. fr. up. Voheg) 2. bol (lat. bolus. gde je došlo do rascepa na dva krila: jedno. vatrene lopte koje se od padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo svojom veličinom. bocage. bolas (šp. živa i okretna. pristalice boljševizma. U ovoj borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže od pojasa i iza leñ a. vodoiična bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno dejstvo jače od atomske bombe. bomba. jedan od glavnih izvora aluminijuma. lemnoska zemlja. boccale. boksovati se.. zatvor za potkivanje nemirnih konja. naziv po mestu Bo (Les Baux. bolero) španski narodni ples u 3/4 takta. ručna granata. boksit min. ulaz. kineska tajna organizacije. bolos) hem. bokser (nem. up. bolstit (lat. boxcalf) 2. šećera. boucassin) vrsta pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i Persije. Martovljevu koncepciju partije (menjševici). Ta-chuan) „udruženje savez-nih prijatelja otadžbine". pod. box) 1. loža u pozorištu. veća čaša s poklopcem. do struka. kastanjetima. buldogu slična rasa nemačkih pasa. staklene bočice kru-škasta oblika. i koja je težila da u sebi sjedini odlike starih majstora. digla ustanak protiv hrišćana i Evropljana u Kini i time izazvala intervenciju stranih sila. srednje veličine. bok-sovanje. okamenjena gljiva. balon. kutija. bolus. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100 centimosa). bol. bowle) staklena ili porculanska zdela sa pićem od rashlañenog vina. Francuska). glavom i leñima. bulletta) cedulja. odeljenje u štali samo za jednog konja u kojem se slobodno kreće. ital. kratak. bokaža (fr. oružje za bacanje.000001 * °S). otvor. u 8 kategorija: od kategorije „muva"(50. bosco. bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena teleća koža za obu ću i dr. potkraj XVI veka. hidrat čiste gline. boks (eng. boksovanje (eng. atomska bomba. grč. bulengren. ma-njina. lug. zaliv. boks. bokasin (ital. boksati(se) v. boling-grin (eng. sa 1 minutom odmora izmeñu svake runde). bole zrak. oblica ili kutija ispunjena eksplozivom. bolos) v. lat. bocassino. koja je 1900. bowlinggreen) igralište za kuglanje u zelenilu. boletus pečurka. ital. Bokseri (kin. nlat.boka 122 bomba boka (ital. ital. boxer) 1. sa ciljem pretvaranja kapitalističkog poretka u komunistički.800 kg). boks (eng. ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez rukava. bocca. šumica. boksovati se (eng. bolus. bolvševizm) teorija i taktika revolucionarne borbe proletarijata. grč. bolites pečurka za jelo) kol. priznanice. bollo. ali se raspadaju u sitne parčiće kad se u njih baci komadić kremena. bolldos hitnuto. boks (eng. ngrč. bolas) zamka za bacanje optereće-na olovnim i dr. grč. šp. bomba (fr. sprava za merenje veoma malih razlika u temperaturi (do 0. bokser (eng. rudnjača. svaka runda 2—3 minute. bolvševiki „članovi većine". astr. prihvatilo je Lenjinove ideje (boljševici) i drugo. box) pesničati se. naziv je nastao posle P kongresa Ruske socijal-demokrat-ske radničke partije (RSDRP) održanog u Londonu 1903. a sjajem nadmapguju najlepše planete i najveće zvezde. do tetke kategorije (preko 79. bokskaf.

čičica. imanje.. bonificirati (lat. bombonjera (fr. bons a vue) pl. ukusno nameštena soba. bona minorum (lat. preteran. bombyx pamuk. bonvivan (fr. nlat. tući (ili: gañati) iz topova neprijateljske položaje ili utvrñenja. istoč-noindijski kaluñeri. bona (lat. obaveza. dadilja. važi za . fr. bujica reči. bonhommie) prostosrdačnost. služavka. propinjati se. nalozi koji se isplaćuju odmah. bonomija (fr. bombardje (fr. bonom (fr. bon ton) dobar ton. trg. kazati). potvrda prijema. bona (fr. bondirati (fr. bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte. up. podskakivati (na konju). slada (malcbombona) ili voća. bombardje. naiv čina. vata za ispunjavanje haljina i sl. bonitas) dobrota. boneta (fr. pristalice dinastije Bonaparta u Francuskoj. bon pur (fr. bonitet (lat. bombastičan (eng. devojka za decu. bombarder (fr. dobrodušnost. bona minorum) pl. odobravanje Bonapartinog načina vladavine. konfetama). svila) pamučna svila. bonbon) šećerlema. po viñenju. Americi. bombardirati (fr. sujeverni popovi. bono modo) dobrim načinom.) pl. vrsta keplovane svilene tkanine. ispupčenost velikih staklenih površina na specijal-nim prozorima pojedinih zgrada. bombyx pamuk) zool. bonz a vi (fr. dosañivati kome (molbama. dobra (ili: imanje) maloletnika. bombarder. bonbonniero) kutija ili kor-pica. odštetiti. bona adventitia) pl. bombardare) voj. svi-lasta materija. poverljivost. bona hereditaria (lat. mirnim putem. poslastica od istopljenog. veritet). bcmbyx) 1. nalog za izdavanje neke robe. bonificatio) naknada. bond (eng. bon-sans (fr. naročito: vrsta teških aviona za nošenje velikih količina avionskih bombi i vršenje bombardovanja. proneti se. popust u ceni. bombast. v. nego potiču od neke druge strane. . onaj koji traži u životu prven-stveno uživanja i razonode. često sa dodatkom želatina.). grč. bonum. lat. bombazen (fr. bombardier) voj. bo-nifier) naknaditi. bon) trg. bombaš. metateza od Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič (nepečena cigla). bona mente (lat. vrsta pamu čne tkanine za podstavu. bonette) voj. bombyx. bombast) lit. bombardovati v. popraviti. lat.bombaža 123 bonton bombaža (fr. 2. izražavanja). bombona (fr. koja unakarañuje jezik i stil svojom preteranošću i neumešnošću. bona fide (lat. bono modo (lat. prav. preterana prostota. bonhomme) dobričina. gañati (ili: obasipati) nekoga (cvećem. unutarnja vrednost. . menica. bona mente) u dobroj nameri. fig. bombe) v. brašna. pamuk. tobdžija. bondir) skakati. muskata i šećera u Sev.. vrsta ženske kape. ljubavnim izjavama. preterano kitnjast. bonze (jap. bona hereditaria) pl. sviloprelja. imetak. politika koja ima za cilj da dovede porodicu Bonaparta na presto u Francuskoj. bombikometar (grč. odšteta. bonbona v. visoko-paran. grč. bombe (eng. zatucane popeskare. svojim pesmama i sl. platna sposobnost. fig. veseljak. facere. priznanice. . bonaca (ital. otmeno držanje. Wandriegel. Kini i istočnoindijskim zemljama. bombona. bombast (eng. bonvivant) veseli brat. bombo) vrsta rakije od ruma. prirodna obdarenost. svilena buba. bansek. bonifikacija (nlat. dobronamerno. bombiks (grč. bona dobra) 1. bombage ispupčenost) ispupčenost pokvarene konzerve. bombasin. sigurnost nekog potraživanja (supr. obično ukusno i luksuzno izrañena. bona adventicia (lat. bacač bombi. osoliti koga. nasleñena dobra. svila. zemljišni nasip na grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od bočne vatre i rikošeta. ukusno namešten stan i sl. popravka. sveštenici Budini u Japanu. dit. bonazza) stanje mora kada je potpuno tiho i mirno (izraz koji se upotrebljava u Dalmaciji). prav. bonbon. prostosrdačan čovek. bonne) 2. poboljšavanje. aromatiziranog i oboje-nog šećera. nadmen. bombardeur) voj. naknadno pridošle dobra. bona fide) dobronamernost. ostavština. prav. nalog za plaćanje. bombycinus. u kojoj se drže bombone. bombardirati. delovi imanja koji nisu ostali od oca.. krupnorečiv. poboljšanje.. bon sens) zdrav (čovečji) razum. bonaparte™ pl. izvrsnost (u smislu izrade). bon (fr. bombardovati. onaj koji vrši bombardovanje. bacati avionske bombe. dobra. pl. vojnik bombaškog odeljenja. u dobroj nameri (učiniti. priznanice. bonton (fr. bonum dobro. naivnost. imanja. bombyx svilena buba. valjanost. bondruk (nem. na lep način. bombaš (fr. metron) u pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće (numere) konca prema težini izvesne dužine konca. bonsek. nasledna dobra. fig. poboljšati. bond) pismeno jemstvo. fino ponašanje i lep način izražavanja dobro va-spitanih i obrazovanih ljudi. bon pour) dobar za . popravljati. naduven (način pisanja.

bašta. nazvan po gradu Bostonu u Sev. bordel (fr. odbor. fig. znak V. Bordeaux) opšti naziv za sva vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa. soli borne kiseline. lat. bordižati (ital. sever. botanike) nauka o biljnom svetu. borda 2. novac za hranu. botaničar (grč. šarama. boreas. vrlina. knjiga u kojoj su računi. nerazumljivo. bordello) javna ku ća. borne) ograničen. brežuljkastim. botanizirati (grč. igra karata slična vistu. nadleštvo.bonum 124 botano- bonum (lat. bordereau) trg. botanika (grč. opšivati. izvod. trava. botane krmna trava) predmetak u složenicama sa značenjem: biljka. up. bord ov tred (eng. gostionica. natrijuma i kiseonika (Na2B4O7). talasaste figure. raditi ispupčene. bordat (arap. hen. bordaža (fr. bostan (tur. borusomanija (nlat. bor (nlat.) pl. preimućstvo. ulublji-vati. bording) kor. tamnocrvene. nemetalno čvrsto telo. savetovanja. bosirati (lat. gajtan za opšivanje. borner) ograničiti. jedna vrsta plesa. zeleno. bossare) praviti plastične predmete od ilovače. pervaženje. baviti se biljkama. oblo-žiti lañu daskama. borda 1. moru. bording-haus (eng. bossage) arh. neiskusne. severni vetar. borniran (fr. o biljkama i rastinju. Borgis) vrsta štamparskih slova. bozza) grba. mrke boje. bornirati (fr. was sagt er) podrugljivo: govoriti nemački. bosokteriti (od nem. skučen. vrt. grundirati. pervaz. šare. ili sa manjim brojem karata i tri igrača (tri boston). Borussia Prusija. tačka topljenja 2030°. bosse. širit. krstariti. okrugle vajarske figure koje stoje same (za razliku od onih koje stoje na reljefu. a manja od garmonda. nešto sitno. bordeggiare) jedriti protiv vetra tamo-amo. već a od pešta. fig. pervaz. grč. burdelj. bortna. kamene meña-še. botanikos travni. kost. Bohrer) burgija. . čvrga. bordro (fr. dar. bosa (fr. nevažno. nešto uprošćenija vrsta valcera). borusofobija (nlat. buraniyya. phobos strah) strah od Prusa. up. vrsta sure vunene tkanine koja se izrañuje u Egiptu.(grč. u grupi). Borussia. border) ogoliti. porubljivanje. mali. umeriti želje. pl. važan za industriju. omeñiti. porub. mržnja na Pruse i sve što je prusko. tj. redni broj 5. boreas (grč. boarding-house) pansion sa stanom i hranom. opšivanje. voska. oivičiti. bordo-boja (fr. mama) preterana ljubav prema Prusima i svemu što je prusko. sto za kojim se drže sednice. 2. nalazi se rastvoren u vodi nekih planinskih jezera u Tibetu. bosseler) ulubiti. boston) l. rub. botano. Bord. tj. ital. boršč (rus. Aziji i Kaliforniji. sreća. bordage) oblaganje lañe daskama. postaviti granične belege. ograničiti se. gipsa. bord (eng.811. boraks (nlat. bordel. javna radnja. venac. način otesavanja kamena. bortna (nem. bordat. element atomske mase 10. kolegijum koji se skuplja oko jednog stola. spisak rač una. bosselage) rad na ispupčenim. bording (dan. bonum) dobro. fig. Bohrmaschine) naprava za bušenje. burani) zelen mlad pasulj. Borte) v. glup. bona. bord (nem. tur. bor-mašina (nem. board of trade) trgovačke komora. opšte dobro. okrajak. manja laña u Ist. biljni) poznavalac bilja i rastinja. bosaža (fr. bosko napasam. bostan) lubenice i dinje. dolazi od brda iz Hrvatske i duva naro čito zimi. sto. materijal za oblaganje lañ e. boston (eng. borealis) severni. bonum publicum) dobro države. borgis (nem. hrana. board) l. ispup čen vajarski rad izliven od gipsa. daska. ograni-čavati. okvir.) v. bordure) ivica. lista. korist. boselirati (fr. kvrga. boreiaios. porubiti. Muhamedov ogrtač. kozmetiku i medicinu. ital. borax. up. borde) l. bordura (fr. borati (nlat. borš) omiljeno rusko narodno jelo: čorba od prosenog brašna i razne zeleni. borealan (grč. boreas) severac. fr.) 2. državna korist. Americi. arap. me- nica. borda (fr. buraq) hen. fig. igre (američka. onaj koji se bavi prou čavanjem bilja i rastinja. borer (nem. umeravati. borani. sa četiri igrača. bonum publikum (lat. ivica lañe. botane trava) skupljati biljke. sprovodio pismo. borda (arap. pri čemu su sastavci (fugne) jako ispupčeni a površina grubo otesana (lat. jedinjenje bora. ograničen. sred. javna kuhinja. opus rusticum). bora (ital. bordeaux) boja crnog vina. ivica. mahune. boranija (arap. bore] v. boselaža (fr. talasastim figurama. bora) žestok i hladan severni vetar na Jadranskom moru. bordirati (fr. bu ši lica. grč. laña. sud. bordo-vino (fr. kor. borna kiselina jedinjenje bora sa kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bolesti za obloge). borax) hen. sudnica. bord) 2. porubljivati. novčanik vrednosti. obalska laña koja prima deo tereta sa velikih brodova i time ih olakšava kako bi mogli da preplave goš ća mesta. u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom bojom.

biljojeda životinja.). teško slušanje. brabancons) pl. bravo) l. delija. lak ribarski brod sa dva jarbola. bravour. ital. botrys) grozdast. krčma. botanolog (grč. roba za odbaci-vanje. čuvar životnih namirnice na brodovima. logia) poznavanje i prou č avanje biljaka. naro čito pokvarenim mesom (u kobasicama) i ribom. botellarius) šef kuhinje. botane. bradys. bradipepsija (grč.) 2. uron mokraća) med. botel (od nem. brabantski vojnici koji su. teško žvakanje. od usoljene ikre morskog lipena. bragerdizam (eng. grapho) opisivač bilja i rastinja. botane. bradispermatizam (grč. 2. bili u engleskoj ili francuskoj službi. botelar (nlat. bota larga. kamen grozdasta oblika. junak. botriiti (grč. botanografija (grč. „Marseljeza" belgijske revolucije. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa naro čito velikim tehni č kim teško ć ama. botroilit (grč. platno kojim muslimanke skrivaju lice. junačko delo. boccia) italijanska i naših primoraca igra u kojoj u čestvuju dve partije sa raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena kugla izbaci se i služi kao cilj. bradys. četvorouglasto platno za uvijanje ili pokrivanje nečega. bocherie) Nemci. botane. botriitičan. bofl (ital. bravoure. pesništvo. manteia) gatanje (ili: proricanje) sudbine iz biljaka. teško. boche) v. Mthos kamen) min. phagos) zool. masaomai žvakati) med. bolesna usporena delatnost srca. geol. bočne) ime kojim Francuzi podrugljivo i prezrivo nazivaju Nemce.. bradilogija. odli č no. up. pri mucanju). mu čki ubica (onaj koji je majstor u svom zanatu i siguran u svoj udarac). 2—8 m dugačka i sa 3—4 hiljade članaka. brabante) trg. varenje) med. pokvarena roba. phemi kažem. bošonerija (fr. botane. teško. botella. botanologija (grč. up.botanograf 125 bradifazija botanograf (grč. botane. govorim) med. v. hrabrost. nešto izrañ ene ili izvedeno sa velikom veštinom i stru čnošću. bothrion jamica. bradys. pričvršć en na kožu jednom pe-teljkom. otpaci. usklik u znak odobravanja. r ñ ava. pr. a ostali igra č i trude se da svoje kugle bace što bliže onoj crvenoj. bohca) l. botane. botanološki. bravura) valjanost. 4. ga ć e. hvalisavost. bradys spor. bošča (pere. valjan i vredan čovek. pregača. usporen govor usled nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji (npr. bohfalik) svadbeni dar mladin (obi č no košulja. botane. akuein slušati) med. bradilogija med. bradys. bradys spor. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za snabdevanje i opravku razli čitih plovila (jedrilica. gluvo ća. Brabansona (fr. boščaluk (pere. Bafel) trg. bottega. velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika. bravur-arija (fr. lat. botrys grozd. u južnoj Evropi i na Levantu. vrsta duvana. up. -ites) pl. bradikardija (grč. bradiekoja (grč. hvastanje. botriomikoza (gr č . r ñ ava probava. 5. živi u tankom crevu č oveka. bravura (fr. aria) »uz. okamenjene biljke. bradys. bogće.-tur. botane. botarga (nm. sporo prokuvavanje hrane. . boš (fr. apotheca) du ćan čić. bošerija (fr. u obliku grozda. najmljeni ubica. botriotičan. težak. braggard) razmetljivost. nem. junaštvo. sluga. brabansoni (fr. sperma seme) med. marama. botarga. ital. geol. fr. tur. bo ča (ital. bradilalija. stranturija. ital. nemačke nevaljalstvo (francuski izraz). č arape) uvijen u bošču. Brabanconne) belgijska nacionalna pesma. bravisimo (ital. biljožder. boutique. botrys grozd. čuveni zbog svojih plja č kaških izgrede po Francuskoj. bošerija. sporo izlaženje semena (pri spolnom snošaju). nauka o biljkama. tako je! bravo (ital. botrys grozd. v. botulus kobasica) ned. č amaca i dr. botanomantija (grč. lalia govor) med. kepha-1e glava) zool. kardfa srce) med. bavella. naro čito u HP veku. bradys. bradifazija (gr č. neustrašivost. lithos kamen) pl. mala trgovina. tehnička veština i okretnost izvo ñ enje naro čito u muzici. onaj koji voli da se bavi botanikom. tro-vanje pokvarenom hranom. bragura (stnord. bradimaseza (grč. botanofag (grč. botanika. brabanta (fr. balota. mykes gljiva) med. botulizam (lat. bottarga) jelo slično kavijaru. logos) poznavalac i prou č avalac bilja i rastinja. pepsis kuvanje. bradilalija (grč. botega (ital. philos) ljubitelj bilja. bragr) pesnička umetnost. bragozzo) pop. botanofil (gr č . kelner. tunjevine i dr. sjajno. graphfa) opisivanje bilja i rastinja. vrlo lepo. spor i težak govor usled mane u govornom organu. širokočlana trakulja. vrsta holandskog platna. botanoliti (grč. odlično! bravo (ital. furda. botriokefalus (grč. 3. crven izraštaj na ruci ili nozi. botriitičan (grč. psa i dr. bravissimo) usklik u znak odobravanja: vrlo dobro. povezača. bragoc (ital. okamenotine grozdasta oblika. šamija. valjano. bradisurija (grč. vinara. botriotičan v.

lat. Brand) med. kalibra različitog (nazvan po pronalazaču. v. broad-side) kor. Brajtova bolest (nlat. zubi sa niskom krunom i dobro razvijenim korenom. Brahma. phrasis govorenje) med. v. koji je smešten u kundaku. ret. brachiale) narukvica. engleskom mehaničaru Bramah-y. branche) nosila. nejednake veličine. branche) v. braun. braunijanizam med. uža oblast zanimanja. braunijanci pl. brahma) v. browning) automatski revolver belgijskog sistema sa 7 i više metaka u šaržeru. nekroza. brachys. ogranak (jedne nauke. Bramahova brava. bramanizam (sskr. brachys. lat. pristalice učenja Džona Brauna. nasilan. brachys. sitan. brachlon mišica. fig. . Bramehova presa fiz hidraulična presa koja radi pod pritiskom vode. brandy) v. branchos) med. promuklost. koja se sastoji od svega šest jagodicama prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi francuski učitelj slepih Louis Braille). orao vidim) med. branža. brander (nem. brahidromičan (grč. ručni) mišićni.bradifrazija 126 brahiodonti braun (nem. tj. po kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju po tome što imaju sposobnost nadraživanja. škrge.(grč. bramani (sskr. svi topovi na jednoj strani ratnog broda. 1749—1814). Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe. rukunice (na kolima). brachys. brachys. kestenjast. napunjen lako upaljivim materijalom (smola. brad-sajd (eng. kephale glava) ampon. naro č ita. Bramarbas (šp. brahilogija (grč. brachfon) mišica. koji je kratke staze. brahidaktilija (grč. suprotno: makrobiotika. branche. daktylos prst) ampon. strana broda. odćntos zub) zool. brachium. brandi (eng. brendi. bramar) hvalisavac. branhus (grč. grč. brachys. kratkovidnost. up.) hvalisati se. brakadabra fbracadabra) v. nizak. brankar-kola teretna kola bez lotri. Amerikancu Dž. 1735—1788). smešan razmetljivac (po imenu glavnog junaka nekih komedija). brachys. M. bramaizam (sskr. smeñ. brauning (eng. branža (fr. Brama (sskr. bractea list) bog. nepotpun. nemanje ili postojanje suvišne velike nadražljivosti organizma. uroñena kratkoća prstiju. Brand požar) brod na jedra. bfos život) težnja ili veština skraćivanja života.) kratkovek. bradifrazija (grč. moć. grapho pišem) onaj koji ume brzo da piše služeći se skraćenicama. Brauningu). akutno i hornično zapaljenje bubrega sa izlučivanjem belančevine u mokraći (nefritis). brazilin. brahi. kod koje je najveći poprečan presek gotovo jednak uzdužnom preseku. braun) otvoreno mrk. brahmanizam. odus. bracelet. brašna (fr. brahimetropija (grč.) koji se palio neposredno pred sudarom sa neprijateljskim brodom da bi se na njega preneo požar. u sisara. od prstiju do lakta. brakteja (lat. brachys) predmetak u složeni-cama sa značenjem: kratak. brahibiotika (grč. brachy-logia) veština kratkog izražavanja u govoru i pisanju. med. stih koji na kraju nema jedne stope ili dveju stopa. prema tome. naročito donji deo ruke. morbus Brightii) med. branchion) pl. priperak. bramarbasirati (šp. abrakadabra. poziv. braon v. brazilin crvena boja koja se pravi od brazilskog drveta. brancard. logos) koji ume biti kratak u govoru i pisanju. nazvano po engleskom lekaru Ričardu Brajtu (Bright. ali se krije u samom smislu rečenice. poreklo bolesti je. sila. up. mali. brazilejin. struka. brand (nem. težak govor usled nekog duševnog nedostatka. brahmanac. brahmanizam. koji živi malo vremena. Brahma) v. ručni. brahmana) pl. brahijalan (grč. tj. brahikefal (grč. npr. brahigrafija (grč. brachys. obično 6 do 7. učenje engleskog lekara Džona Brauna (John Brown. brankar (fr. brazilejin v. junak na jeziku. koji moraju biti jednako daleko pomereni da bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom pronalazaču. brahiodonti (grč. ruka. brašna. biti junak na jeziku. brahigraf (grč. odsek. koji ju je prvi objavio. stenograf. barut. branhije (grč. 1789—1858). brazletna (fr. brachys. ital. nasilnički. lokalne izumiranje jednog dela tela. branca) grana. paljba iz topova sa jedne strane broda. me tron. šalitra i sl. nekog posla). gangrena. brahikatalektičan (grč. Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima više šipova. brahibiotičan (grč. braunijanizam. čovek koji ima kratku lubanju. bradys. v. deo. u užem smislu isto što i stenogra-fija i tahigrafija. zool. dromikćs sposoban za trčanje) koji kratko trči. sposobnost da spoljnim uticajima „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost. graphfa pisanje) vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte. brachy-katalekti-kćs) četr. zapaljenje krajnika. list u čijem se pazuhu nalazi cvat. brahijum (lat. brahilog (grč. brachialis mišični. Brahma) v. ruka. figura pri kojoj je prividno i formalno izostavljen kakav za izlaganje misli važan element. grivna.

brahit opt. naročito papino pismo državama. up. sa patentom. koji ima kratke cvetne listiće. brahistohrona (gr č. neku vrstu komentara Vedama. brevilokvij(um) (lat. osnovana. ruke. breda vrsta mašinske puške. cikloida. sipnja. četr. zakočiti. brahipodav (grč. bremzati. apsolutno Biće i Nebiće u isto vreme. brachys. brachys. brachistos najkraći.brahiometar 127 brendi brahiometar (grč. ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. break) otvorena kola na 4 točka. mitraljez (po italijanskoj fabrici oružja Bredda). kratak izvod. odmah. koje nema strogo for-malni oblik (za razliku od bule). brevijarij. brevipedan (lat. brevijatura (nlat. za ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što im sunčani zraci padaju na teme gotovo vertikalno. brachfon ruka. kratak izveštaj. kratkokrilan. temno sečem) hir. brevet d'invention) pronalazačka povelja. sp. Brahma) zbirka dela koja predstavljaju dogmatsko-spekulativne rasprave indijske književnosti. i po tome liče na školske. teme. brahiscijan (grč. pesnike. a izvode je obično trubači i saksofonisti. brsvi manu (lat. breviatura) v. linija pada za najkraće vreme. skraćenje. d'. typos otisak) ouz. dajući oduvek sveštenike. pus. brahmani (sskr. metron) med. brahiotomija (gr č. tesnoća grudi i sporo disanje kao posledica toga. grč. bredizam med. nauč-nike i političare. brahipneja (grč. breviarium) v. breve (ital. patent. kraća improvizirana fraza u džezu. brevis. breve) svaki zvanični pismeni akt. astma. brachfon. sa dve klupe nameštene po dužini ili popreko i sa visokim bokom. brevi manu) otvoreno. podos noga) zool. sa poveljom. koji ima kratku senku (kaže se za stanovnike najtoplijih delova sveta — brahis-cii. viola. brevete) pr. brahikefal. skopeo gledam) opt. brahisilabus (grč. kratke latice. brahihroničan (grč. pteron krilo) pl. skraćen naziv za brahiteleskop. brachys. 1795—1860). = hipnotizam. brachfon. brevis (lat. vrsta tambure za pratnju. petalon list) bog. brevis kratak) muz. kratak dah. trebnik katoličkih sveštenika za dnevna bogosluženja. kratkih nogu. bremza (nem. nazvan po engleskom lekaru Džemsu Bredu (James Brai-de. brev(e)tirati (fr. veoma rasprostranjene morske životinje. brahmaizam (sskr. brevijar (lat. brevijacija (nlat. bremsen) v. točkanica. nota koja vredi za dva cela takta. brevis kratak. (fr. viola di braccio) muz. chronos vreme) kat. na razdaljini. tele daleko. v. štampanje nota. brevijatura. brendi (eng. brahiteleskop (grč. g. breviotipija (lat. koji su. pods. breve d'envansjon (fr. štimuju u s. bremsen) teh. povelja. Brahmana (sskr. kratkovremen. vazda zauzimali naji-staknutije položaje i uživali velik re-ligiozni ugled. brachys. imaju dva kapka. brachys. brahicefal antrop. brač (ital. brek (eng. bremzovati (nem. kratkih nogu. a'. brachys. kočiti. molitvenik. . breviatio) skraćivanje. brahmana) članovi najviše i najuglednije kaste u Indiji. Bremse) teh. koja je tražila od svojih pristalica visoko moralan život. kratak spisak. insekti koji imaju kratka krila. brahmanizam (sskr. patentiran. brev(e)te (fr. sažet i jezgrovit govor. ukočiti. bez uvijanja. brahmani-zmom se i danas naziva religija koja vlada u Indiji. sa diplomom. muz. uspravno). otprilike osam vekova pre naše ere. onako kako je izloženo u Upanišadama (za razliku od učenja izloženog u Vedanti). Brahma) u indijskoj filozofiji Beda ovako se zove vrhovno indijsko božanstvo. syllabe slog) metrička stopa koja se sastoji samo od kratkih slogova. komanda za prekid borbe u boksu. brevet) diploma. brevijacija. bregma) anat. kratkim putem. brevis. rpeb dišem) med. sprava za merenje mišice. kratkih latica. Brahman) ind. životinje kratkih krila. kočnica. brahipteran (grč. brekfest (eng. fil. uzetost grudi. srednji deo lubanje. nešto veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju. Brahma) starije učenje o Brahmi. brahipetalan (grč. zool. brahipneuma (grč. Brahma (sskr. skia senka) geogr. lovačka kola sa 3-6 sedišta. breviarium) kratak pregled. diplomu. up. izdati dekret. bregma (grč. povelju. tj. brachys. patent. brandy) rakija prepečenica. podos noga) kratkonog. ali tačnije ju je zvati neobrah-manizami hinduizam. brachy-pneuma) med. breakfast) doručak. Brahman (sskr. brevijar. dekret. povlastica. up. vladaocima i dr. brahma) indijska religija. brachys. odsecanje ruke. koji ima kratke metričke stope. loqui govoriti) kratak. patent. kratkih krila. pes noga) kratkonog. breveter) dati. brevijarij(um) (lat. vrsta kratkih dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju svojom praktičnošću. bremza™ (nem. koji ga je prvi otkrio i ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije. chronikos vremenski) kratkotrajan. brahiptera (gr č. brahiopode (grč. brachys. brandi. pismo.

briquetage) bojenje zida tako da izgleda kao zid od cigle. „krštenje" brucoša na taj na č in pggo ih stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju uvis. briše. brigada (fr. veoma vatreno. brigata) l. brizo. . brillare) sjati. kosi položaj koji vezuje dva uzastopna položaja. raskoš. briseur) lomilac. brennen) l. kaiš za nošenje tereta. krasan. veličan-stvenost. fig. brezza) blag morski vetar.brener 128 brimada brener (nem. brigmos (grč. voj. brillanter) od dijamanata glač anjem praviti brilijante. fig. brefotrof (grč. bric-a-brac) starudija. brigant (ital. brygmos) med. koji razmrskana. fugovanje. brillant) sjaj. manteia prorica-nje) veština tuma č enja snova. zaobilazno. briller sjati. kovrdžati kosu vrućim gvožñ em. voj komandant brigade. fr. Brenner) deo karbidske lampe koji daje plamen. sposobnost rasprskavanja. prednji valjak na spravi za predanje. odozgo jače odozdo slabije zatupljene. obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala. fig. brigadir (fr. ital. briljantina (fr. odličnost. brigadist. brig) mor. brik (eng. brisant) koji lomi. jedinica sastavljena obično od dva puka istog roda vojske. brefotrofij. konjički podoficir u francuskoj vojsci. briljantan (fr.) bog. voditi računa o nekome. sijati. briquette) nešto u obliku cigle. a sa strane podeljene u mnogobrojne trougle i četvorougle (facete). brigg. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za kišu. blistavost. bretela (fr. up. brigade. rasprsan. bricola. v. bricoler) odbiti. razne umetničke stvarčice. brikabrak (fr. izrada lica grañ evine (fasade) tako da se vide cigle. blistav. brimada (fr. brigma. brikola (nlat. up. briljirati (fr. brigade) član radne brigade. telalnica. prodor (u zidu. grupa radnika koji rade na izvršenju nekog zadatka. brephos novoroñ en če. povetarac. vrdati. briketirati (fr. brizer (fr. blistati) sjajan. uštrb. briza (fr. brephos. rukovodilac radne brigade. bre č a (ital. briller. brygmos škrgut) med škrgutanje zubima. lopte ili jajeta. brilijant (fr. brillant. — št. brizantnost (fr. mantis prorok) veštak u tuma č enju snova. brenovati (nem. v. naročito brilij aktima. brig. naro čito starinske. stena sastavljena od slepljenih uglastih komada. brigadist (fr. odskočiti. kod bilijara: odskok. buntovnik. mala jedrilica sa dve katarke. bretanja (fr. briljantnost (fr. prelivati se u svetlosti. brefotrofeum. brigante) drumski razbojnik. brefotrofij(um) (grč. Brigantine) tor. svetleti se. breša (fr. bretagne) stari francuski ples udvoje. briketaža (fr. briqueter) popločati ciglama. vrsta mirišljave masti za kosu. ital. brizantan (fr. cigle sitan. 3. hozntregeri. ne raditi č asno. ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 topova. briljantirati (fr. breccia) voj. fr. brillantine) gusto tkana pamu č na materija u mustrama. zarezivati nekoga. brillant) dijamant uglačan dijamantskim prahom tako da ima oblik dvostruko (osnovama spojene) kupe. vetrić. blistati. pomoću odbi j anja pogoditi sa strane. brigantine. odboj lopte od ograde. ukrasiti (ili: optočiti) dragim kamenjem. brikolirati (fr. prolom. sabijen u obliku opeke. obzirati se na nekoga. tropheus) zavod za naho čad. lukavo. bretele naramnice. brigma (gr č . 2. nazvanog po francuskoj pokrajini Bretanji. razorna snaga. pokrajini u severnoj Francuskoj). bretona (fr. presovati u obliku opeke. nem. 2. briser. otuda fig. brigantina (eng. vo. ital. u prah pretvoren materijal. za sto naoružanih ljudi. razara. naro č ito sitan ugalj veoma upotrebljiv kao gorivo. tropheus hranilac) nastojnik. učiniti da se nešto odbije. brizomant (grč. lopte. brilijant. vidno se isticati. zavod za ishranu i podizanje dece. brilaite (ital. remen. plahovito. tropheus) v. breche. upravnik bre-fotrofeuma. brephos. brig (eng. bradu i brkove. cigle. bretelle) uprta. par brikol (fr. prekoramnik. veli čanstven. rasprska-van. starinarnica. briljant v. razornost. breccia) kol. odsko či. brimade) kod francuskih studenata: teranje šege sa novajlijama. brefotrofeum (grč. fig. par bricole) posredno. odlič an. svetao. ital. bedemu. brig. 2. brillante) iuz. živahno. brigg) mor. brigadier) l. brillantine) kozi. oramenice za držanje č akšira. brizomantija (grč. utvrñ enju). hajduk. razbijač. briser) rasprsnost.. raditi zaobilazno. velelepnost. brigmos. vrsta odličnog francuskog platna (naziv po Bretanji. divan. rasprskava. breskva (pere. brycho škrgu ć em. laka jedrilica sa dve katarke ili sa veslima. poznato drvo i voćka iz familije ruži č astih biljaka (prunus persica). brizo spavam. divota. up. plja č kaš. bricole) srednjovekovna ratna sprava za bacanje kamenja. odska-kati od ostalih. jajeta i sl. starež. fig. briljantin (fr. udariti par brikol udariti loptu sa strane od ograde odbijenom loptom. sa strane. briket (fr. šteta.

žive u kolonijama i mahovinasto su razgranate. logia nauka) bog. životinje iz porodice „pamekušaca". bromov preparat. zlatnim i srebrnim kopcima protkana svilena tkanina. makler. up. bronza (fr. morske. brunette) garavuša. srebrom. mesto srebra. Britiš mjuzeum (eng. broyon) tučak za mrvljenje. jedna od najzanimljivijih igara sa veoma mnogo kombinacija. bryon. legura (slitina) bakra. broajon (fr. bromatografija (grč. vladu u svoje ruke). bridge) igra karata. Brodvej (eng. bromatometar (grč. eidos oblik) bog. broker) trgovački posrednik. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935. vezenje. e. brinirati (fr. razdoblje koje karakteriše nastavak prvih država i . teška. broma jelo. up. broma jelo) nauka o spravljanju jela po naučnim i ekonomskim načelima. Brokhaus (nem. broder) vesti. logia) nauka o jelima. britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) pronañena legura od cinka. znak Vg. fig. zoon životinja) zool. metron) sprava za odmeravanje količine dnevne hrane. kon brio. so bromovodonične kiseline. cinka i gvožña. broiler) vrsta pileta za pečenje. naročito slikama. bridž (eng. oseći se na nekoga.909 redni broj 35. vezivo. živahno. nemetal atomske mase 79. starinar. poznati lek za živce. ulep-šavati izmišljenim dodacima. bromos smrad. bronze. brumaire. brokanter (fr. vrsta žutog. Brockhaus) veliki nemački konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja. bronzano doba rani istorijski period (3500-1000. brusquer) brecati se. trljanje boja. brocanteur) trgovac starim umetničkim predmetima. brunet) crncurast. srebrotkanica. bele. senzarija. sa utkanim krupnim cvetovima. antimona i nešto bakra ponekad i nikla i bizmuta. brnistra (ital. novembra 1799 — uzeo je Bonaparta kao prvi konzul. brodsrija (fr. brokule (ital. kulturno središte. Brodway) „široka ulica". bromium) xex.. prebiti preko kolena. reñe slatkovodne. obrec-nuti se. sa veoma bogatim naučnim i umetničkim zbirkama. brimera UŠ god. bromatologija (grč. broccato) zlatotkanica. nazvan po izdavaču. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. nlat. izvesti zlatom. figurama i sl. nlat. brojler (eng. upotrebljava se kao sredstvo protiv velikog (magarećeg) kašlja. nauka o sredstvima za ishranu. brioidan (grč. broma jelo. briozoe (grč. bromid (grč. fig. šib žuta cveta od čije se like izrañuju grube tkanine za omotače i prekrivače. god. osnovan 1753. tuberkulozno oboljenje nadbubrežnih žlezda praćeno velikom malokrvnošću i mrkom bojom kože. od 23. pocrniti. magleni mesec (18. bryon. nagrada koju trgovački posrednik dobiva za posredovanje. krasiti. garavko. velikom nem. seizal. telalin. brinete (fr. graphein opisivati) opisivanje jela i sredstava za ishranu. brokatel (ital. ulepšavanje. ku9 Leksikon povati i preprodavati stare stvari. bromos) fark. usjajiti i na taj ih način sačuvati od rñanja. bojiti (ili obojiti) mrko. upotrebl>ava se. ginestra) bog. brokeraža (eng. crnka. makleraža. bromural (grč. bromizam (grč. brion (fr. tela-liti. ili samo od pamuka. oktobra do 24. novembra. brocanter) trgovati umetničkim stvarima. element. sličan mahovini. lat. naročito slikama. brokantirati (fr. hteti nešto brzo sprovesti. trovanje bromom. brunir) metalne predmete mrko uglačati. brodirati (fr. svilom. briskirati (fr. brioso) muz. broker (eng. bruma najkraći dan) u republikanskom francuskom kalendaru: drugi mesec u godini. trgovina vezivom. bromatika (grč. obično industrijske proizvodnje. grub metalni prašak od legure bakra i cinka. brom (grč. za izradu stonog pribora. brokatna hartija hartija u boji sa mustrama. bromos smrad) hem. bronzium) tuč. crnomanjast muškarac. crvenkastog ili ljubičastog italijanskog mermera. up. utisnutim u zlatu i srebru. — 9. osnovanom 1805. fini liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog praška upotrebljavaju se za bronzane boje). briozo (ital. brokat (ital. izdavačkom preduzeću u Lajpcigu. brodet (ital. mahovinast. jako nadražajnog mirisa.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog materijala za izradu oruña i oružja. tečnost veoma sli čna hloroformu. bučno. bryon mahovina. plameno. slična vistu. brinet (fr. glavna saobraćajne i trgovačka ulica Njujorka. brion) vrsta dobrog francuskog vina. broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim cvetovima i stablji-kama. pre n. od svile i pamuka. god. bromos) ned. ital. srebrnaste boje. briologija (grč. crvenkastomrka teška tečnost. nauka o mahovina ma. broderie) vez. kićenje. bromoform (nlat. bronzo. British Museum) veliki narodni muzej u Londonu. broker) trg. prenagliti čime.brimer 129 bronzano doba brimer (fr. broccatello) brokatu slična polusvilena tkanina. bromoformium) farm. bronzana bolest med. broma jelo. šumno.

brutificere) napraviti nekoga stokom. suprotno: nego. polomim) med. brovtosaurus (nlat. grubijanski. bronho. bronhije (grč. potpuno zanemari™. anat.). broširati (fr. srebrom. brćnchia) pl. kele posutost) med. bronhoblenorea (grč. na brzu ruku i privremeno. v. bronc. brutalitet. mykes gljiva) med. bronhoplegija (grč. knjižica o aktuelnim dnevnim pitanjima. uraditi nešto na brzu ruku. kožu i dr. bronhijalni katar. bronte grmljavina. brujar (fr. up. grub. bronchos. brćnchos. koje postaju račvanjem dušnika od trećeg leñnog pršljena. brontosaurus) kol. brćnchos. bronteum (grč. brćnchos) alat. bronhijalni katar = bronhitis. poživotinjiti. skopeo gledam) med. životinjsko ponašanje prema kome. zverski. brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. krvarenje dušnica. dušnik. brochurier) pisac brošura. težina robe zajedno sa težinom onoga u što je ta roba upako-vana. bronholitija (grč. mrkom. bronchos. rheo tečem) med. bronhocela (grč. Bruderschaft) bratstvo. bron- hotom instrument za veštačko otvaranje dušnica. dve cevi. divljaštvo. Brust-bild) poprsje. surov. bruto (ital. dušnice. protkati. operativne otvaranje dušnica. sluz. cedefastog sjaja. bronhijalni (grč. bronhostenoza (grč. neotesan. leva i desna. brujar. brutalitas) surovost. bronchos dušnik. divljački. bista.bronzirati 130 bruh upotreba pisma (hijeroglifi. skopeo gledam) med. brutalis. bronhomikoza (grč. bronchos) predmetak u složenicama sa značenjem: dušnik. povezati knjigu u mek povez. brust-halter (nem. gnojavo zapaljenje dušnica. bakarnom bojom (drvo. grč u dušnicama. meko povezana knjižica. jako zaudara i dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu boju. broche) zapinjača. brujon. ogromni kičmenjak. hernija. brutalizirati (fr. stenos tesan) sužavanje (ili sunsenost) dušnica. brochure) sveska. brćnchos. dug preko 18 t. grkljan. prvi sastav. tj. bronze. brošura. bratimstvo. bronzirati (fr. bronhotomija (grč. uzetost (ili: paraliza) dušnica. phone glas) med. bez odbitka troškova. bronte. Bruch lomljenje) med. skotski. slika ili kip koji predstavlja glavu i gornji deo grudi. koji se tiče dušnika ili dušnica. klinasto pismo i dr. brumalis) zimski. bruderšaft (nem. prošiva-ti (knjigu). phobeo plašim se) strah od grmljavine i nepogode. brochure) v. brum (eng. brutal) živo-tinjski. brutaliser) zlostavljati. obojiti modrikastim prelivima na vatri. Brand) med. posutost dušnika. bruh (nem. brontofobija (grč. zapaljenje dušnica izazvane raznim gljivicama. brošurist(a) (fr. bront (nem. bronchos. grubost. brunirati (nem. o nepogodama uopšte. brutto) trg. up. trgovačke beleške. fr. nameštaju) mrku boju. brumalan (lat. briinieren) davati nečemu (metalu. brocher) prošiti. temno sečem) med. brontoterij(um) (nlat. brujon (fr. brćnchos dušnik) dušnički. bronzo) v. preterano lučenje sluzi kod hroničnog zapaljenja dušnica. bronchos. bronhije. drvetu. blenna. lithos kamen) med. brougham) zatvorena laka kočija sa dva sedišta i jednim konjem. brutalnost v. broš (fr. učiniti da podivlja. brontologija (grč. bronhoskopija (grč. logi'a) nauka o grmljavini. pregled dušnika ili dupšica pomoću naročitog ogledala. bronhopneumovija (grč. piskutavost glasa (kod promuklosti). zverski (ili: grubo) postupati s nekim. npr. bronchos. Brust-halter) prslučić ženski za pridržavanje grudi. bronhus (grč. brutoprihod celokupan prihod. bronhitis (grč. iz perioda krede. džinovska nosorozima slična vrsta sisara iz srednjeg tercijara Severne Amerike. regnymi skrham. svilom). tuberkuloze pluća. crnom. brošura (fr. bronhofonija (grč. bronhoskop (grč. brcnchia) med. bronce (ital. stvaranje kamena u dušnicama. brutalitet (nlat. brćnchos. bronhorea (grč. rheo tečem) med. brontotherium) kol. nacrt. tako da tkivo truli i raspada se. knjiga dnevnog troška. štraca u koju se unose. brutificirati (nlat. bronzer) obojiti bronzanom. bronte grmljava) sprava za izvoñenje veštačke grml>avine na pozornicama. zapaljenje bronhija. . nazvana po imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma (1778—1868). bronchos. aparat za pregled sluznice bronhija. pneuma dah) med. plesso udarim) med. magnezijumov hidroksid (Mg(OH2). luksuzna igla za skop čavanje ženskih haljina (obično na grudima ili pod vratom). bronhospazmus (grč. spasmćs grč) med. brćnchos. fig. dnevnik pazara. brustbild (nem.(grč.). mine-ral. brćnchos. brutalan (nlat. brćnchos. bronhoragija (grč. osuroviti. guša. izumiranje tkiva pod uticajem truležnih bakterija. brošira (fr. protkivati tkaninu (zlatom. zapaljenje bronhija koje prelazi na plućno tkivo i izaziva zapaljenje pluća. gips. brouillard) v. brouillon) koncept. životinjska požuda.

. Bukefal (grč. „volovska glava") ime konja Aleksandra Velikog. „sveti mudrac". antilopa. pristalice religije i filozofije budhizma.) sušiti komade mesa na suncu ili nad vatrom. osloboditi se tih strasti znači osloboditi se patnje. bugzirati (hol. okovi na nogama zatvorenika. onaj koji voli da rije po starim knjigama. profesio-nalni kladilac. bukolike) post. bouquinerie) trgovina starim knjigama. Bruchgold) izlomljeno. afrički jelen. figura u vatrometu. volja za život). hipertrofija srca. boucanier) lovac na bivole. bubikopf (nem. uspeo i harmoničan sastav boja na slici. Budha. bukagi) pl. bubonalgija (grč. morski razbojnik. bukolski (grč. up. budisti (sskr. pomo ću čamca na vesla za koji je la ñ a vezana konopcima. bukardija (grč. kaučuka i sl. buksiren) mor. obi čan na čin klañ enja na konjskim trkama. bubon. bujom. biige) plesan. prosutost prepona. pisac pa-stirskih pesama. ind. book) knjiga. bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih životinja i ljudi. zapovedajte! buk (eng. Br. Buddha) v. Budha (sskr. bouillon) kup. kephale glava. le č enje goveda. bujrum (tur. bouquet) lepo probrana i ureñ ena kita prirodnog ili vešta č kog cve ć a. Buddha). book-making) sastavljanje knjiga. govedo. bu ñ (tur. Život je patnja. seoski. zapaljenje limf-nih žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim šankrom). pastirski. bubon) pl. limfati č ni triper (kapavac). prosveće-ni". bolest prepona. bogurek) bubreg. u duhu ili u obliku pastirskog pesništva. koja prouzrokuju bakte-rije: Brucella abortus Bang. bouille) carinski žig koji se udara na vunenu robu. v. boucassin) vrsta krutog francuskog platna. antikvarnica. stanju blaženog mira. i kao devete otelovljenje boga Viš-«U. bus. put ka osloboñ enju vodi ka nirvani. ned. zverokradica u Sev. bukinist(a) (fr. bukmeker (eng. tj. aden žlezda) med. brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan po engleskom putniku Vgise).bruhgold 131 bukolski bruhgold (nem. buj (fr. cvet. bujirati (fr. topuz. budhisti (sskr. jer su se ti pustolovi hranili mesom divljih goveda). bukoliasmos) pastirska pesma. soba u kojoj dame primaju bliže poznanike. miris od vina. bukinerija (fr. Buddha) v. uobičajena cezura na kraju četvrte stope u heksa-metru gr č kih bukolič ara. zapaljenje žlezda u preponama. bus govedo. iatrike lekarstvo) sto čno lekarstvo. kao posledica jačanja srčane muskulature. bubonadenitis (grč. valjkasta šipka od voska. bozdogan) vrsta starinskog oružja. pastirske pevanje. buzdovan (tur. micine.bubonulus (grč. pustolov koji se u Zapadno] Indiji borio protiv Španaca (naziv poti č e od francuske re či: boucan divlje govedo. Americi. Buddha) pl. bubonulus) med. book-maker) onaj koji na konjskim trkama prireñuje klañ enja ili se sam kladi. narediti) izvolite. nm. posrednik pri klañ enju. bubon preponske žlez-de. za proširivanje suženih kanala naro č ito mokra ć nih. v. budoar (fr. u č enje Gautame Budhe (oko 557—447 pre naše ere). bukolika (grč. boudoir) mali elegantno namešten salon jedne dame za oblačenje i doterivanje (obi čno u blizini spava ć e sobe). bukmeking (eng. že ñ za životom. nicine. bouquiniste) prodavac starih knjiga. gusar. neprerañ eno zlato. fiz. bukanje (fr. bouiller) snabdeti robu carinskim žigom. nlat. bouquin) ljubitelj i sakuplja č starih knjiga. up. buyurmak zapovedati. budala) ludak. Budhizam. bukagije (tur. književno delo. ital. tj. čija se filozofija sadrži u dve ta č ke: patnja i spasenje. Bubikopf) „dečačka glava" kratka ženska frizura kao u de č ka. bujatrika (grč. bubonocela (grč. algos bol) med. pamu č na tkanina za postavu. bubon. bužija (fr. Buda (sskr. budala (tur. zatim zadnjeg creva i jednjaka. bez strasti i patnje. bouquineur. bubalis (grč. Buddha) pl. melitensis. religija koju je osnovao Budha. bus. ro ñ en oko polovine VI veka pre naše ere u staroj plemićkoj porodici. kila. bukolikos) poet. za razliku od totalizatora. Buddha) „probuñeni. uvećanje. bubreg (tur. gume. kele) med. bubon. Budhizam (sskr. idila (naro čito kod rimskog pesnika Vergila). lista. budhizam. bukanirati (ind. vrsta tkanine. suis i Vg. bujon (fr. um. uzroci patnje su strasti (tj. bub-njice. budizam. buljon. kardia srce) med. vući lañu pomo ću parnog broda. buvoličar (grč. pastirska pesma. spisak. električna sve ćica. . osnivač po njemu prozvate religije (budhizma). bukasen (fr. buboni (grč. bouille. bugia sve ća) med. budhisti. biibalos) zool. bukolikos) poet. fig. pena na pivu. budizam (sskr. bougie. bukiner (fr. bu ñ a. antikvar. . bukanir POJI. glupak. bukolska cezura četr. bukoliazmos (grč. buket (fr. glupak. u Indiji poštovan kao bog.

glavičast. liga. bula. bullterier) vrsta engleskih pasa. bul (fr. anat. buleuterion (grč. bulbus oculi) anat. u obliku golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. jagnjeća koža". bularij(um) (nlat. bouillon) kup. očna jabučica. široka i lepa ulica zasañena drvećem. vrenje. gusta trnovita živica kroz koju konj. čorba. koja ima samo otisak pečata sa prstena s ribom). izdao nemački car Karlo IV. glavna ulica. lopta. bouliner) mor. (nem. buleuterion) većnica. bulbiferan (lat. foltamente gusto. boule. bukskin (eng.) pl. čvornovat. onaj koji nije u opticaju. odličan lovac na miševe i pacove. izbacivanje mehu-rova. mora da projuri. bulist(a) (lat. sabornica. nlat. buljubaša. ukrasi. tako da mu se vide prednji zubi. oko 60 st duga č ka daš č ica od tvrdog drveta. bulevar (fr. vraća onome koji ju je bacio. smotak. bullion) neprerañeno zlato ili srebro u šipkama. god. tuñi. velika. obrazni mišić. bulla) 2. fig. pločama ili grudvama. bulla. glavica. bulengrev (fr. bungur (tur. mišić duvač. bulbus (lat. bunda (mañ. bumaški (rus. Ch. bujon. bull-finch) sp. plik. 2. na povelji. Bundesver (nem. bulicija (lat. bukša novčana jedinica Jemena (bughas). sitan papirni novac u Rusiji. kranion lubanja) arh. zvanična papina povelja ili raspis o važnim pitanjima snabdeven velikim crkvenim pečatom (za razliku od vreve. buljon (fr. verski obrazovana muslimanka. uzana. bukcinator (lat. 2. društvo. bulbul (arap. bulla) 2. zapovednik jednog buljuka. stran novac. vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka. ned. vreva. buljuk (tur. bul dog) 1. jedna društvena igra na bilijaru ili igra kuglama. bulla) l. bulgur) prekrupa od kukuruza ili pšenice. bula (lat. boliik) l. rad od drveta sa metalnim umecima. boltikbasi) četovoña. bulla aurea) zakon koji je 1356. kratke i duboko usečene njuške. četrdesete deo rijala. a odlikuje se naročito time što se. zavežljaj. bulbosus) lukovičast. bus. bullatus) zapečaćen. povelja sa takvim pečatom. tvrñava. bik. pečat od voska ili metala na povelji. . Džon Bul. bullitio) klju-čanje. glavičast. voj. neotesanost. kap-sla koja služi kao pe č at koji visi o vrpci. (nem. bulla) pisac papskih bula. prozirna i laka tkanina od finog pamuka. velika gomila. up. gomila ljudi. bulbozan (lat. bulbus. potvrñen pečatom. bul (eng. bula (tur. oličenje engleskog naroda kao celine. krompirast. bungalow) drvena kućica (obično prizemna) sa verandom. kapetan. buljuk-baša (tur. bedem. bungalov (eng. forma) koji ima oblik lukovice. bul-finč (eng. četa pešaka ili eska-dron konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci. buli) l. udata žena. boom) engleski naziv za nagli uspon i polet privredne delatnosti u nekoj kapitalističkoj državi. naro čito na dorskom frizu. velika količina (nečega). nazvan po francuskom rezbaru A. Služi kao oružje. bulom zove šegrt majstorovu ženu. bullire. bulterijer (eng. bulumenta (ital. fig. njegovih karakternih osobina: preterane ukočenosti. hartijice. bulimija (grč. BulbulderSlavujev do. bund 1. lat. zbijeno) 1. krvava ili gnojna tečnost. boulevard) šetalište. urnebes. koja raña lukovičastim podzemnim stablom. supa od povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje. buccinator) trubač. buckskin) „jelenska. buldog (eng. bula (lat. glupost. gomila. bulbiforman (lat. neodoll-va.bukranije 132 Bundesver • bukranije (grč. na trkama s preponama. muslimanska žena. jelo od nje. buljen (eng. bulbus) lukovica. nepošteno trgovati. na krajevima pljosnata a u sredini kolenasto savijena. kod koje je šaljiva poenta u tome što joj nedostaje dosledno«1 glavne misli. vrsta jake vunene tkanine za čakšire i sportska odela. kugla. postala ukrštanjem buldoga i teri-jera. zimski kaput postavljen krznom. 2. woomera) bacaljka australijskih domorodaca za borbu i lov. okruglo i jajoliko izdignuće pokožice ispod koga se skuplja čista seriozna. ploviti ukoso (kad vetar duva sa strane). metež. daš Bund) svežanj. veliki engleski pas širokih grudi. books) pl. tj. buke (eng. bullarium) zbirka papskih bula ili odredaba. Boule (1642—1732). der Bund) savez. životinjska glad. Bundeswehr) oružane snage SR Nemačke. pljačkaš. snabdeven bulom. talasanje. skupštinska zgrada. mera za konac. bulimfa) med. bulbus lukovica. bulbus okuli (nlat. mera za staklo. krasti. bulinirati (fr. bunda kaput) krzneni kaput. bum (eng. papirići. f ero donosim) bog. tetka) 3. mnoštvo (obično stoke). buliran (lat. luk. boulingrin) v. npr. boling-grin. ako ne pogodi u cilj. bulbul) slavuj. bumerang (austral. hladnokrvnosti i dr. prvobitno: mala zlatna kutija u kojoj su se nosile amajlije. 2. bola strina. mutna. zlatna bula (lat. rulja. napomena ili kratka priča. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj turskoj vojsci.

borra) otpaci od dlake. burg) 1. bunt (nem. pesak i dr. burgundska smola prečišćene žuta omorikove smola. betonsko sklonište (ku ćno. Bundesrat. koji isklju čeni iz ovog posedovanja imaju da prodaju samo jednu jedinu robu: svoju radnu snagu. bordižati. vune. mesom. buržoazija (fr. cement. buricu pupak) želudac životinje. bourrasque) bura. lakr-dija.) savezna skupština SR Nemačke. buržoa. prvobitno: (francuski) grañ anin ili stanovnik grada za razliku od kmeta. byrsa) v. 3. izliv zlovolje. pripadnik buržoaske klase (v. burletta) mala vesela igra. zbog potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne može odlu čiti da priñ e nijednom od ova dva snopa. berza. pošto se. takoñ e: naziv jedne arabljanske religioz-ne pesme. bunting) engleska laka vunena tkanina za pravljenje zastava. zamka. burza (fr. burleta (ital. mali betonski fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu. Burg) zamak. pe č albar. nakaradan. uli čno) od napada iz vazduha. tvr ñ ave. docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa. fr. podvala. burdon (fr. kapitalisti čku. v. a tek posle stihovi. bouts-rimes) pl. ćifta (u ovom zna č enju više je u upotrebi buržuj). buržoa (fr. burla. burlak (rus. malograñ anin. boer) „seljaci". voj. šaljiv. (fr. gr č . bunting (eng. (ital. bourse. burdižati v. med. bordel. bora) severoisto čni vetar s kopna na severnom Jadranu. šala. 4. 2. čini u ekonomskim odnosima jednu društvenu klasu. veseo i nestašan muzič ki komad za ples. imu ćna žena. bu-rime (fr. burgundska vina čuvena crna i bela francuska vina iz pokrajine Burgundije. burgija (tur. sa dlakom okrenutom napolje i oborenom tako da se voda ne može zadržavati (nose ga svi kavkaski narodi). deo kombajna: sanduk u koji padaju zrna. S ekonomskim jačanjem buržoazije ja č a i njen politi č ki položaj: ona ukida feudalne društvo i sama uzima vlast. burda) Muhamedov ogrtač. prema tome. up. bordel) v.. s jedne strane kapitalista. Bundestag (nem.) žestok vihor sa (snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Sibira. pere. koji se pripi-suje francuskom sholasti č kom filozofu Žanu Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji stoji izmeñu dva potpuno jednaka i podjednako od sebe udaljena snopa sena mora neminovno skapati od gladi. kor. bourre. nezadovoljstvo. buranj (rus. birader) brat. bunker (nem. jabukama. stanovnici Juhe. mala burleska. fig. up. 2. burma (tur. jednostavan prsten bez ukra- Bundesrat (nem. birader. burlesco. dvorac. ital. šaljivo prikazivanje velikih i ozbiljnih stvari. bourg. burlesque) smešan. prostor. jedan od dva doma parlamenta u SR Nema čkoj i Republici Austriji. izostavljanje reči pri sla-ganju. burgu) alatka sa spiralnim vrhom za bušenje. fig. 2. bura 2. buret (fr. lakrdijaški. gajtan na šeširu sa kopnom. dlaka za punjenje stvari. bourdon) ouz. bourrette) tkanina od otpadaka svile. nasuprot radničkoj klasi — proletarijatu. od bourg varoš ili selo pod okriljem grada. buntdruk (nem. burka (rus. mala tvrñ ava. burda (arap. i s druge strane proletera. besmislica. burlak) seljak koji traži posla van svoga mesta. muzič ki komad humorističkog karaktera." buržuj v. burleska (nlat. nagao vihor. ć iftinica. Buntdruck) štampanje u više boja. ljutine. buržoa) 1. sluzne kesice. buržoa- .) savezno veće. usukati) 1. burazer (pere. predstavnički dom parlamenta. up. Engels: „Današnji kapitalistički način proizvodnje ima za pretpostavku postojanje dveju društvenih klasa. Afrike holandskog porekla. koji poseduju sredstva proizvodnje i života. bourgeois. 3. Bunt savez) buna. varošanka. ital. burdelj (fr. buržujka grañ anka. Bunker) l. burleskni (fr. gazdaška žena. buraska (ital. tur. spremište na brodu za ugalj („ugljenica").Bundesrat 133 burma zija 2). izmišljotina. čuveni primer za nemogućnost slobodne volje. pesme kod kojih su najpre napisani slikovi. seljaka i plemića. Buridanov magarac fil. Bundestag. burdalu (fr. iznenadna nepogoda. burgus. burra. danas: sav onaj deo društva koji živi od eksploatacije najamnih radnika i siro-mašnih radnih seljaka koji deo društva. burma od burmak zavrteti. burka. bourgeoisie. nemački Burg. burag (rum. Buri (hol. prvobitno: naziv za grañ anstvo nasuprot višim staležima feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu). nlat. bursae muscosae) pl. burze muskoze (nlat. bura 1. naro čito kao la ñ arski radnik na Volgi. unapred napi-sani slikovi za koje tek posle treba da se nañ u stihovi. burg (nem. vrsta šarenog francuskog platna. burrasca. burek (tur. buraš. barak) čupav krzne-ni kaput bez rukava. fr. bourdalou) traka. tip. sačinjavaju ga zastupnici federalnih jedinica. duboki bas na orgulji. borek) vrsta pite sa sirom. burlesque) poet.

bufo (ital. sa kapom. budget) l. bustrofedon (grč. bivol. Bursch) u Nemačkoj: slušalac univerziteta koji je član nekog ñačkog udruženja. manteia proricanje) gatanje u dugmeta. lat. butan (grč. 36. burmut (tur. nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa. butikaža (fr. nlat. 2. lakrdije. burner) natopiti drvo u rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim prema truljenju. bufon. muz. puce. Bucefalus (grč. sa volovskim očima. radi uspomene. bussola kutijica. fr. buftalmičan (grč. burnetizirati. u Indiji). bezbojna tečnost. budžet (eng. buffone) šaljiv čina. Bu-kephalas) „volovska glava". bottone) dugme. burnetizirati (eng. momak. obi č no od bele vunene tkanine. bušerizirati (fr. prebrojavanje dugmeta na kaputu („ho će-neće") da bi se videlo da li će nešto biti ili neće. sluga. neobuzdano«1 iz ćudljivosti i ćefa. puxis kutija. kod koga redovi teku naizmenično: jedan red sleva nadesno. buljook. boutique) prodavnica. vrsta rečne košljoribe. biis vo. bottiglia) boca. sladunjava i opora ukusa. lakrdijanje. bufoverija (fr. na mahove. finansirati po budžetu. pupoljak. nem. maslena kiselina. buter) hen. Bucherie) telegrafske stubove natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po pronalazaču). bursa (ital. buffa) šala. predračun prihoda i rashoda uopšte. bouteille. bufa (ital. borsa) kesa. dvorska budala. sagradio grad Bukefala (danas Džalalpur. neke ustanove i dr. budget. burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i bakarna ruda (PbCuSbS3). (krupan) brilijant u obocu. komične opere. bouterolle) sprava za ubijanje stoke. puxis kutija od šimširovine) fiz. strophe okret. dućan. buton (fr. butsel (fr. Butter) maslo. grč. up. trgovina na malo. čireva. lat. bus (eng. bursa.239 1). burunotu) sitan duvan i dr. bouche-trou) prišipetlja (beznačajna sporedna ličnost. upotreblja-va se za obloge kod rana. boccia) okrugao pljosnat drven sud za tečnost. boutade) duhovita šala.349 1 (u SAD 35. butyrum. bouton. par butad (fr. ital. mappš. par boutades) prema ćefu. buda (ital. butirometar (grč. burova voda farm. kurir. gr č. buffalo) zool. buš-tru (fr. futrola za karabin. 134 buš-tru burnetirati v. nov čanik) jednogodišnji zakon kojim se predviñaju. vrsta gasa. bufer (eng. vitica. flaša. zatvara č . ital. budžetska godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta. bottega) prodavnica. otoka i dr. merov. butonomantija (fr. naročito podešena magnetna igla za odreñivanje pravca. buffo) komični pevač u italijanskoj operi. bouton. buter (gr č . burnus (arap. . budžak (tur.. šraf. trubni znak za sedlanje (kod konjice). Bukefalos. volook. buffo caricato) preteranost u lakrdijašenju ital. pun života student ili mladić uopšte. burš (nlat. bufeta (fr. staklo. sastaviti. buczo) zool. akutno ili hro-nično zapaljenje sluznih kesica. boutonniere) rupica za dugme. bucov (mañ. bouffette) kićanka. ven č ani prsten. merica. lat. . brzi soloples bez pripreme. bouteselle) voj. mornarski kompas. butada (fr. kojem je. butyron maslo. čep. ćošak. bouffonnerie) šala. posilni. najmiliji konj Aleksandra Velikog. butrola (fr. ophthalmos oko) ned. bolgia. 2. minñuši. kut. puter. busija (tur.. omnibus svima) v. pusu) zaseda. zasićeni ugljovodonik (S4N10). komi čar. ili sporedna uloga u pozorišnim komadima). = kapričo. boutiquage) torbarenje. bucak) ugao. bus. biityron. stvarčica slična dugmetu. bulga kožna kesa. neobuzdan. bufov (ital. kiselina putera. butum. dućan. obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim spomenicima starih Grka i Feničana. hirurgu Burovu (1809— 1874). metron) sprava za odreñivanje masnoće mleka. sastavljati budžet. nem. neravnina (na svili).burmut snog kamenja. lakrdi-ja. budžetirati (eng. bik. buffer) odbojnik (na vagonu). Aspina gaga i Alburnus mento. rastvor baznog aluminijevog silikata. bouchon) zapuša č . bubuljica. up. up. opera bufa komična opera. med. busola (ital. detić. prethodno odobravaju i prethodno rasporeñuju svi državni (kao i gradski. bursitis (fr. butyrum) hai. potpun. lakrdijaš. sirćetna mirisa. but (eng. zavrtanj. operativne otvaranje sužene mokraćne cevi kod muškaraca da bi se omogućilo puštanje mokraće. butyron. trgovanje na malo.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini. veseo. kao što idu volovi pri oranju. a drugi — obrnuto. bushel) engleska mera za žito. ceo. burnus. koji Arabljani (beduini) nose preko odela. buton (fr. butelja (fr. laka komedija. boot čizma) sprava za mu čenje u obliku čizme. doset-ka. temnjak. bufalo (eng. omnibus. računska godina. nazvana po nem. lat. buxula. bournous) ogrtač bez rukava. butirin (lat. butik (fr. maslac. bradavica. biis govedo. bufo karikato (ital. za ušmrkivanje. bourse) med. ital. fr. butonjera (fr. bušel (eng. butiin) sav. butun (tur. butiga (ital.

wagon-restaurant) (železnička) kola za ručavanje. može. vazalagijum (nlat. novac koji se polaže na ime jemstva. vagabundus) skitnica. podanik. vazna. vaginoskopija (lat. a čije je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje". salonska železnička kola. vasallus. god. vaginitis (lat. fr. jaža. Vavilonska kula stepenasta kulapiramida.— valuta. vadium. čisto živčana pojava koja dolazi. vavilonsko ropstvo 1. po Bibliji.A E I L O RU 147/ V V. meriti na kantar. vazal (nlat. haos.. vagaš (mañ. naročito antički umet-nički izrañeni sudovi od ilovače. prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— 1378. verne prevr-ni. robovanje Jevreja u Vaviloniji 586—536. u hazardnim igrama: izraz koji se upotrebljava kada se stavlja novac na neku kartu. vagabund(a) (lat. usled preterane osetljivosti vaginalnog ulaza. jarak. va! (fr. val. vadla (nem. \. zbrka. \=volt. terazije. zigurat. rok dolaska na sud. naročito kod mladih žena. vaganti (lat. fig. vagon restoran (fr. fig. knez (vladar) koji je bio podreñen nekom drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog drugog kneza (vladara). pre n. trgovačkih i političkih centara. pregled vagine pomoću naročitog ogledala (spekuluma). klevetnička zakletva. wagon-lit) (železnička) kola za spavanje. sveto sasuñe. 2. vaga (nem. I.. vol. vade mecum) „hajde sa mnom". tumarale. grč. sagradili su ga Sumeri u XXIV v. va banque) „važi za ceo bank". tumači. prema akadskom Babilu vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na Eufratu. lat. za ukras. beskućnik. vagonet (eng. stidnični. dvadeset osmo naše latinice (V. mali vagon. vademekum (lat. skitnice. Vavilon (hebr. \9=volfram. vadimonii desercio (lat. lutalica. protuva. kantar. . lutati) u srednjem veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do škole. v treće slovo naše ćirilice. vagon (eng. rov. bitanga. pometnja. e. vas. va) vredi.= volumen. fr. ili ostati ili propasti. podsetnik. vadimonii desertio) propuštanje obećanog dolaska na sud.. waggon) železnička ili tramvaj-ska kola. dubok usek točkova u vlažnoj zemlji. posuda. va bank (fr. pre ne. sveti sudovi. Wade) list noge. vagina) ned. 2. vaginalis) koji se tiče vagi-ne. novac koji je vazal dužan da plaća vladaru kome je podreñen. vadimonium) prav. kanal izmeñu grlića materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda pri poroñaju). Wage) sprava za uporeñenje nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. hem. fr. grčevito stezanje miši ć a vaginalnog ulaza i karličnog dna. za odreñivanje težine tela. vaše) uzan sud za cveće.= vide vidi. zbirka priča (ili: anegdota). jedan od najstarijih kulturnih. fiz. vagina) alat. rodnica. v. vas sud. vagina) med. e. vaginalni (nlat. wagonnet) mala teretna kola koja se kreću po pružnicama (šinama). v). igrati va bank staviti sve na kocku. vaša sacra) pl. vagon-li (fr. wagon-salon) salonski vagon. vadimonij(um) (lat. vagati (nem. jemčevina. vaginizam (lat. \=aanadijum. vaza (lat. važi. vassal) klevetnik. jemčenje. metež. waggon. tj. v. vadiš jemac) prav. zidana s namerom da dopre do neba. tzv. vaza sakra (lat. lutalice. wagen) odreñivati težinu tela na terazijama. vasallagium) va za l ska dužnost i obaveza. vagiva (lat. leventa. UP> = veber. stidnica. zapaljenje vagine. \Č=vat. obično naslov za knjige koje služe kao pomoćne knjige. Mojsije kn>. skopeo gledam) med. kada se igra u celu sumu koja leži u banku (pri kocki). jemstvo (naročito da će neko u odreñeni dan doći na sud). vagari skitati se. kolovoz. putovoñe ili savetnici za razne struke i ciljeve u životu. god. vagina. uputstva. dolazak na sud. Babel. ro-dulja. tj. nered. vagon-salon (fr. vadij(um) (nlat. imali su i svoju satirično-ljubavnu poeziju. eng. prestonica Vavilonije. = vi-ce versa. kao skraćenica: V= votum. vagas) l. probisvet.

Wyandotte) vrsta kokoši. Bazedova bolest i dr. čas. vakit) 2. nepopunjenost. beli momci. upražnjenost (npr. vacare biti prazan. zemljoradnici i zanatlije. sudski odmor. upražnjenost. slobodan) imanje bez vlasnika. interes. noge žute. vacans) prazan. poznavalac verske literature (kod muslimana). tur. prazno mesto (naročito parohijsko). vazodilatatori (nlat. vacatio) osloboñenje. Vajthol (eng. vas sud. npr. srednje veli čine. vajkaunt (eng. waqt. upotrebljava se mnogo u farmaciji. vazokonstrikcija (nlat. pastiri. vaiz) propovednik. Whitechapel) najsiromašniji i najzapušteniji deo u istoč nom kraju Londona. trem. vajzbratna (nem. <•«. vaše) v. vazna (lat. školski odmor. reakcija koja služi za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa (pegavca). zool. delu Londona u kojoj su zgrade ministarstava. prekookeanska parobrodska linija izme ñ u Liverpula i Njujorka. vazomotori (nlat. kao ii. ništavost. osloboñe-nost od neke obaveze. potomci rimskih robova. sama molitva. mehuraste šupllne u protoplazmi biljnih ćelija.-tur. ispražnjavati. fayda) korist. vakuist(a) (lat. iz kojih se stvaraju nove ćelije.vazektomija 136 vakuole smann. vakuitet (lat. vasodilatatio) med. vas. vaza. nezauzet. whiteboys) pl. čuvari stoke u španskoj pokrajini Ovijedo. i kao takvi prezreni. odstranjivanje semenih kanala kod muškaraca da bi se spre čilo oploćavanje (uškopljenje). učenje poznatog nemačkog biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- . vacuitas) praznoća. Vajl-Feliksova reakcija . hayat. imanje bez zakonitog gospodara. vaktile (arap. u koju spadaju trgovci. poja čanim krvotokom. vasodilatatores) pl. po nekima Mavara. White Star Line) „Linija bela zvezda". vajat (arap. (nazvane po tome što joj je kao simbol bila bela boja). osmatrač vakuuma kod mašina i dr. obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće za noćivanje mladenaca i za držanje spreme. nepopunjen. sada: široka ulica u zal. vaišnave (ind. vajandotka (eng.) pl. nekog mesta). tur. nekada. upražnjenje. vaišja (ind. tur. vacatura) upražnjavanje. kod knjiga: čista. nezapremljen. grč. vajda (arap. činovnike i dr. odreñeni čas kad treba nešto da se uradi. vacuare) isprazniti. nema. vazoneuroza (lat. teška do 3 kg. omanja.. nedostaje. grč. Vajt star lajn (eng. vreme. vazektomija (lat. raspust. doksat (u seoskoj kući). vazodilatacija (nlat. whitebait) mlada haringa iz Temze koja se smatra kao naro čita poslastica. vas posuda. vazelin (fr. sujeta. od 1834—1914) čija se teorija nasleña osniva na njegovoj tzv. vakat (arap. slobodno je. vasoconstrictio) med. od 1760. vakantno imanje prav. oboljenje živaca krvnih sudova. vakatura (nlat. poreza. 2. znat. živci što izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vajtbet (eng. vasoconstrictores) pl. neuron živac) med. živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih sudova. dobija se pre-čišćavanjem sirovog petroleuma (nafte). taština. usporenjem krvotoka. fa j da. prazno je. Vajnbergova reakcija med. Whitehall) ranije: kraljevska palata na Temzi u Londonu. višnujit. vakantan (lat. vo ć a i sl. bolest živaca koja je došla kao posledica poremećaja u živcima koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih sudova. vazomotorna neuroza ned. poreklom iz Amerike. znat.. povišenom temperaturom). tehni-ci itd. vaqueros) pl. vakacija (lat. širenje krvnih sudova (sa opadanjem krvnog pritiska. kresta ružičasta. neštampana strana (iza naslovne). serumska reakcija koja služi za utvrćivanje postojanja žednjaka (ehinokokusa). teoriji kli-cine plazme. obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu. vaccus nezauzet. naslednika. koja je kažnjavala preterano stroge posednike. opadanjem temperature). znat. praznina. hayat) 1. dobit. vacantia) upražnjenost. fr. Weissbraten) belo meso sa obe strane ki č me. vakant (lat. up. vaseline) he«. vajtbojs (eng. tajna organizacije siromašnijih katolika u Mrskoj. vazokonstriktori (nlat. fa'ida. ili žuć kasta smesa polučvrstih ugljovodonika. živci što sužavaju krvne sudove. vasomotores) pl. up. bog. tur. vacare) 1. upražnjen. vaiz (arap. ispunjene vodnjikastom tečnošću. nezauzeto je. viscount) v. vakeri (šp. nosi 140—160 jaja godišnje. meščići u pihtijastoj masi nekih mikroskopski sitnih morskih životinjica. Vajtčepel (eng. evakuirati. vajsmanizam biol. vakuole (nlat. zbog svojih odli čnih osobina raširena po celoj Evropi: bela. vikont. ektome isecanje) kec. vaktiyle) u staro vreme. vakat (lat vacat. vreme muslimanske molitve — namaza. Vaisya) treća indijska kasta. stezanje krvnih sudova (sa pove ć anjem krvnog pritiska. vakuirati (lat. vakancija (nlat.) onaj koji veruje u postojanje praznog prostora u prirodi. mineralna mast bez mirisa i boje. nameta i dr. vacuolae) pl.

valable. zaliv. valah (arap. 2. koji važi.vakuum 137 valiza vrsta novca prema državnoj novčanoj stopi. vakcinoterapija (nlat. spisak raznih vrsta novca sa naznačenjem njihove vrednosti. živeo! valedikcija (nlat. valida (arap. npr. odista. pelcovati. vala (stnord. prevna vrednost. u obliku monograma. gr č. važnost. sposobnost atoma nekog elementa da se veže s jednim atomom. vaccina. hen. valeur. waqf. valere vredeti) valjan. eidos vid. pravio valjan. javne biblioteke. izražava se empirijskim brojem koji označ ava koliko se atoma vodonika jedini sa jednim atomom nekog elementa. biti jak) zdrav bio. ostajte zdravo! bene valete! (lat. valeur en attente. sa ciljem da podiže i izdržava džamije. valiza (fr. hrabrost. utvrñivanje u polju. thera-peie lečenje) med. cepljenje da bi se organizam podstakao na što jaču proizvodnju tela koja će ga zaštititi od izazivača bolesti. tur. vale-dictio) pozdrav na rastanku. nlat. pelcovanje. leonisti. unošenje u organizam antigena koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela. trajanje note. muz. valensija (šp. vakcinoida (nlat. valenciennes) pl. zatva-rač. vakuum-metar (lat. valerijana (nlat. velidus. vrednost koja se očekuje. hartija od vrednosti. nlat. zaista. animalna vakcinacija kalemljenje životinjskom limfom. zdrav. validet) roditeljka. potvrditi. vredan. overevenje. jedna lekovita biljka. v. kravlja maja protiv velikih boginja. valle) 2. vallatio) voj. naročito zvani č no utvr ñ ivanje vrednosti izvesnih . valencije.. vale. val (fr. valencia) vrsta pianskih veoma jakih zimskih tkanina. vaccinatio) med. valere biti zdrav. sa dva atoma. vacuum) prazan prostor. valutirati. čarobnica. vala (ital. grč. bolnice. u propisnom obliku. v. valenca hen. vakcina (lat. vakuum-apa-rat aparat za destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom temperaturom. potvrñivanje. praznina. snažan. valer an atant ili valer an rekuvrman (fr. odeljen. kalemiti.mleka u prahu". ital. valacija (nlat. vallahi) bogme. podizanje nasipa. baš. valvulae intesti-nales) pl. ubrizgavati u organizam vakcinu u cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih bolesti. odrediti vrednost. biti previo voljen. dugačka uska dolina. pravio važan. bog. eventualne buduća vrednost. oproštajni govor. junaštvo. ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv raznih bolesti. košuljice. podizanje bedema. biti punovažan. vakcinisati= vakcinirati. wa-llah. neprave kravlje boginje. krepak. vakuum (lat. valvatio) fin. va lete! (lat. važeći. mahuna. valvere) ocepiti. izvršiti pravnu formu overevenje. validatio) potvrda. bolesnička sobe. zaklopac. priznanje pravne važnosti nekog akta. cepivo. valore) vrednost. valvacija (nlat. grč. vakif) kod muslimana: zadužbina za opšte religiozne i hu-mane svrhe. valencije (nlat. vaccina. serum za cepljenje protiv zaraznih bolesti. valvule intestinales (lat. do sedam atoma jednovalentnog elementa. valui-rati. metron) sprava za merenje razreñeno-sti vazduha (kod vakuum-aparata). validirati (nlat. pri uklanjanju vode iz mleka radi dobi-janja . prevna važnost. vodene boginje. zalistak (na srcu. nazvanih po šp. valiza. valentia) vrednost. prav. providan pokrivač za lice. valor. variola kravlja boginja) ned. uvala. vakuum. vakcinirati (nlat. up. validitas) prav. valjenost jedne stvari ili nekog postupka. valvaciona tabele fin. ošančavanje. ljuska. veo od tanke prozračne tkanine za nevestu pri venčanju. cepljenje. en recouvrement) trg. validitet (nlat. sirotišta. tatara. naročito uzane (nazvane po istoimenom francuskom gradu u Flandriji). valva) krilo vrata. oblik) med. kalemljenje boginja. valvula) znat. valetudinarium) bolnica. v. koju je osnovao 1176. mati bivšeg turskog sultana. odreñivanje vrednosti ili cene nečemu. vakcinacija (nlat. valanske čipke različite vrste. lažne. valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije formule za zakletvu. venama. vodovode i dr. škole. vaccina sc. crevni zalisci. gradu Valensiji. valabilan (fr. bezvazdušni prostor. overa. vacuum prazan prostor. vale! (lat. valetudinarij(um) (lat. tur. vala) l. valeriane officinalis) bog. lat. cena. punovažan. punovažan. vidovita žena. valete) budite zdravo. ljuštura (u školjke). valvula (lat. valdenzeri pl. valvirati (nlat. valansjen (fr. voile) l. sabatati. utvrditi cenu nečemu. cepiti. e baš. bene valete) ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se završavaju pisma i koji pape. validacija (nlat. crevima). valva (lat. valise) putnička ru čne kožna torba. prav. valere) jak. reformatorska sekta. stavljaju ispod svojih bula). valiža v. vakuf (arap. kao udruženje za propovedanje evanñelja i reformu katoličke crkve putem vraćanja apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up. vaccina) med. validan (lat. validare) overiti. u Lionu Petru s Valdus. valer (fr. mati. lečenje vakcinama. vacca krava.

vanilizam (fr. wandern) lutanje po svetu radi trgovine. dobiva se i veštačkim putem. valjenke (rus. Walkuren) pl. novac koji je. vampire) po narodnom verovanju južnih Slovena. valuta per dato) trg. element. valovvica (mañ. valutni damping (eng. ad valorem) prema vrednosti. dvore i služe pićem bogova one koji su u nju primljeni. Walzer) popularne okretna igra u 3/4 takta. donose pobedu. dumping) devalvacija novca. naročito kulturnih vrednosti (prema germanskom plemenu Vandala). v. Vandali. (nlat. Valpurga (nem. valkyrja. up. pesma o vandrovanju. tj. zanata i sl. tj. skitnja. vrednost ili obračunavanje kamata od danas. naročito u jelu. Walpurga) svetiteljica katoli čke crkve čija se uspomena proslavlja ' 1. pronañen 1830. . pesma vandrovaca. vampir (slov. valija (arap. up. germanskogotsko pleme koje je. sedište bogova i junaka. . valuirati (fr. carev namesnik. maja. vandrovati (nem. u V veku pusto-šilo Galiju. skitnica. zakonska promena odnosa novčane jedinice prema zlatu ili prema drugim valutama. povrać anja i sl. usled toga što je protivnik postao nesposoban. u službi boga Odana i. wandern) čovek koji putuje. gde je kao opatkinja jednog manastira. gr čeva. od 22. takoñe praksa držanja ili podizanje relativne vrednosti (revalorizacija). pa i čoveka pri spavanju. vandrovkaš. po njegovoj zapovesti. zavodnica. H. vallomas iskaz) poreska prijava. vale. vandrovka (nem. vanille) med. Walhalla) u nord. sa pojavom proliva. vindemia) „mesec berbe". ital. dovode mu one koji hrabro poginu i. Valhala (stnord. valutirati (ital. koje odlučuju koji će junaci u borbi poginuti. aromatična materija vanilinog ploda. atomska masa 50. nem. metal. vendemiaire. vanadin. Vandali. otisnuti se na vandrovku. vampir.. to walk over the course) na trkama: laka pobeda. valkover (eng. valpurgijska Hoh prva majska no ć (v. up. walorisieren) izvršiti. cena. valkire. zakonom utvrñeni novčani sistem jedne države. u Valhali. vanadij(um) (nlat. valorizirati (nem. vanille.. divljačka strast za rušenjem i uništavanjem umetničkih predmeta i dr. valor ekstrinsekus (nlat. vavdrokaš v. pljačkalo Rim četrnaest dana uništava-ju ći sva umetni č ka dela i spomenike. novac. umrla oko 780. kao vesnice. priznat kao zakonito sredstvo plaćanja. pri dnu uži. muzički komad za ovu igru. s druge strane. za pranje posuña. valutare) v. proceniti.. Španiju i Italiju. skloni uništavanju svega lepog i dobrog. skitati. Grka i Rumuna. vapila. odreñivanje vrednosti. koja iskristališe na površini kada plod duže stoji. divljaštvo. valenki) čizme od sukna. „Faust"). znak V. valor intrinsekus (nlat. wandern putovati) lutati. vanilija (fr. nem. docnije sa nastanile u Panoniji (Ugarskoj). zanata i sl. fin. čovek sklon divljačkom uništavanju. valuta je odnos izmeñu nominalne vrednosti novčanica i uopšte hartija od vrednosti jedne države i njihovog kursa u inostranstvu. turski vojno-administrativni starešina jedne oblasti.valija 138 valcer (nem. Vandali) pl. valvirati. prekomerno puštanje krvi. valvirati. došla sa svojom braćom iz Engleske u Nemačku. vali) guverner. e. IX do 21. vandemijer (fr. vale (fr. u nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske levice. prvi mesec nekadašnjeg francuskog revolucijskog kalendara. u rudama gvožña i olova.. mrtvac koji noću ustaje iz groba i siše ljudima krv. napada sisare. vamp od vampyr) naziv za ženu bez skrupula. zbog čega im je kurs nestalan. redni broj 23. tur. probisvet. valuta) „vrednost". valor extrinsecus) spol>ašnja vrednost jednog novca. boginje bitaka i suña je boraca. luta po svetu radi trgovine. vile. vanadin (lat. Gete.. vrsta novca. ad valorem (nlat. vampirizam med.942. divlji i surovi varvari. fr. lat. od Š veka n. Vandali (lat. valuer) v. Valholl. vainilla) bog. vandla (nem. ratovalo s Rimljanima na Rajni. up. trovanje vani-lom. ital. valutni papiri fin. up. vandalismo) vandalska ćud. Valhala.. valorizacija (lat. vandal(in) fig. vanille) hen. vanilin (fr. valcer. izvršavati valorizaciju. valuta (ital. vrednost od danas. valuta per dato (ital. procenjivati veću vrednost. Wanne kada. valor) vrednost. vanadijum. valkire (stnord. šp. a 455. kao zamena prirodne vanile. valor intrinsecus) unutarnja vrednost nekog novca. vampyrus spectrum) veliki južnoamerič-ki slepi miš koji. valse) v.žena-demon". hartija od vrednosti. kaca) širok kuhinjski limeni sud. u svom sastavu i obliku. wali. hartije od vrednosti koje glase na inostranu tonetu. mitologiji: raj u koji dolaze u bici poginuli ratnici Odinovi. ptice. vandrovkaš (nem. valor (nlat. po tome zool. vanadium) hen. vampiro. zaštitnica od vradžbina i veštica. vapdalizam (lat. otuda fig. vrsta tropske biljke čiji se mirisavi plodovi upotrebljavaju kao začin. valor vrednost) trg. vami (eng. u nedostatku hrane. Vanadis) hen. i sisa im krv. one su. procena.

varietates) pl. bolesno oticanje vena. nejasan. vaporozan (nlat. nevaljalac. pr-skanje (ili: prosutost) vena u mišićima. razne stvari. varicosus) med. evaporacija. vaporizirati (fr. varijabilnost (nlat. variatio delectat) posl. uobraženost. varix. čuvati se. vanstep (eng. oticanje vena. parna lañ a. varix) med. grč. brbljanje. krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi (ventuza). različitosti. varant (eng. varijabilnost. prividnost. svaštice. uan-step. štrcaljka. promenljive. mutan. vantuza (fr. up. šesti mesec francuskog republikanskog kalendara. vanjkušnica (mañ. vankos) jastučnica. varak) list. vaporisatio) isparavanje. odakle je poreklom) crvena boja koja se dobiva od drveta Caesalpinia brasiliensis. pismo. varia. astr. odlika. verijeteti (lat. vara (port. varijante (lat. pretvaranje u paru. vaporacija (lat. varijato (ital. vanitas vanitatum) taština nad taštinama. barbarizam. preinačeno. one jedan. vanjkuš (mañ . ništavno. variato) muz. kvrgav. vanitas vanitatum (lat. zarijetet (lat. svakovrsno-sti. ventose) „mesec vetra". varanted (eng. žonglerske veštine i sl. raspr-šivač. varak (arap. propalica. varijacioni kompas fiz. praznina. punomo ć . ventouse) ned. razreñ ivanjem vazduha u njoj. variantes) pl. ital. probisvet. pretvarati u paru. prazno. nož. pesmu. varijacija (lat. sve je tašto. vanitet (lat. promena veseli. varijabilitet. podvrsta. varaq. variks (lat. vaporatio) isparavanje. svaštine. vaporisateur) sprava za izbacivanje te č nosti (mirisa. ote č enih vena. koje su kod ove odvojene jedinke drukč ije razvijene nego kod ostalih jedinki iste vrste.vanilokventnost 139 variks vanilokventnost (lat. odvajanje jedne biljne ili životinjske jedinke od vrste kojoj pripada sa jednom osobinom ili sa više osobina. espapna založnica. vapor. vaporizater (fr. raspršiva č em. hulja. pasivna sposobnost organizama da se menjaju pod uticajem prilika i sredine u kojim žive (jedna od osnovnih i opštih osobina živih bi ć a). pretvarati se u paru. arh. pun pare. varvarin. vetrenje. parni. poprskati prskalicom. fiz. 2. varietas) različnost. 2. paziti. odstupanje ili promena u glavnom kretanju ili putanji nekog nebeskog tela. varikomfalus (lat. Španiji i Južnoj Americi). promena je prijatna. varijanta (lat. vaporirati (lat. varijabl (fr. variable) promenljive vrednost. raznovrsnost. prividno. magnetne igle i DRvarijacio delektat (lat. proširenje vena. od 19. guardare) pokr. variae lectiones. naduve-nost. vaporiser) ispariti. svaštarije. bog. varix proširenje vena. onaj deo smestišne priznanice kojom sopstvenik deponovane robe zalaže tu robu i na taj način dolazi do potrebnog kredite. ispa-ravati. podeljak koji pokazuje promenljive vreme. varzilo (prema zemlji Brazilu. varia (lat. up. vapore para) parobrod. tupa sekira. mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se. razbiti u kapljice. Bandsage) l. promenljive količina. vanilokvencija. varius različit) pl. step korak) v. listić. sredstava za pro čišćavanje vazduha) u obliku tečne prašine. kolebanje. . vaporizacija (nlat. variabilis) promenljiv. varvarizam (grč. u stanju barometra. varikozitet (nlat.=lakat) stara mera za dužinu u nekim romanskim zemljama (Portugaliji. pisamce. varijante). vapor. menjanje. pretvoriti u paru. ništavnost. varikozan (lat. varikocela (lat. gimnastičke produkcije. vaniloquentia) hvalisanje. stara. napor (lat. zool. proppfenje pup-č anih vena. lit. koja se razlikuju jedna od drugih. raznolikost. raznovrsnosti. mesta u rukopisima jednog dela koja nisu jednaka. vanilokvencija v. varijabilan (nlat. nepoetojan. warrant) trg. oduška. 2. naredba. proširenih vena. metron) instrument za odreñ ivanje zapremine ili pritiska pare. prskalica. delimično odstupanje od jednog plana ili nacrta. delimično odstupanje od jedne teme. barbaros) v. maglovit. P do 20. v. jedna vara iznosi 0. pome-šane stvari. grč. vankos) jastuk. vanitas) taština.. omphalgos pupak) med. isparavati. vancaga (nem. vaporosus) parovit. vaporimetar (lat. tj. lit. razmetljivost. Š. prazan govor. varicositas) med. nejednakost. proširenost vena. vanilokventnost. v. raznolikosti. kupica. vantoz (fr. grč. nestalan. prolaznost. tur. ples. vardati (ital. vrebati. variatio) promena. npr.84 t. slavoljubivost. sklon menjanju. varius) l. barbaros) v. 1. variabilitas) promenlji-vost. nešto što ima različit oblik od nečega a što ima sa tim isto poreklo ili stoji u prisno j vezi. varvarin (gr č. vaporare) pušiti se. muz. hvalisavost. različit tekst (v. ili britva. warranted) oznaka na engleskim fanrikatima = garantovano. biol. varićtć) pozorište koje neguje laku muziku. nalog za hapšenje. kele) med. deklinatorijum. rupica na šeširu za obnavljanje vazduha. vari jete (fr. sujeta.

med. vaserdruk (nem. variolis) ned. na kome je proglašena dogma o nepogrešivosti pape. eidos vid.. prostranost. glavni sasto-jak biljnih sudova. sa porculanskom šoljom i vodom za ispiranje nečistoće. vaskulitis (lat. Vatikan (ital. variolatio) med. Basilikos) veliki Bizantijski zakonik u 60 knjiga iz IX veka. Waterman) prekomorski trgovac devojkama. vatelin (nem. gr č . razvijati ariju ne menjaju ći osnovni motiv. variolisatio) med. up. varius razli č it. cepl>enje sadržinom pravih boginja kao zaštita od boginja (način lečenja boginja pre uvoñenja cepljenje kravljim boginjama). zgrada u kojoj se on nalazio. vater-linija (eng. nuz. variolozav (lat. naročito podmornice. variolacija (nlat. nlat. u kojem se nalazi voda za održavanje ravnoteže la ñ e. variolizacija. Wasserwage) zan. fig. flebektazija. variolacija. bolestan od boginja. water-line) crta na boku broda koja pokazuje normalan gaz broda. vasculum mali sud. donnijeg švedskog kralja. razilaziti se u mišljenju. sudi ć . water-twist) konac izrañen na vater-mašini. mćtron) fiz. sa manjom groznicom (naročito kod ranije cepljenih osoba). vatikanska dogma dogma katoličke crkve o nepogrešivosti pape. pun krvnih sudova. W) fiz. grč. bogat sudovima. grč. variola. fatelin. ned. ne slagati se. Wasserkopf) vodena bolest u glavi. stvaranje krvnih sudova.varivas 140 vatirati varinas (tl. menjati se. v. vastitas) praznina. imati promenljiv uspeh. zapaljenje krvnih sudova. papska politika. variolizacija (nlat. Vaticano) papina palata u Rimu na Vatmkanskom Bregu. najopsežnija i najvažnija prerada Justinijanovog prava na gr č kom jeziku. jedinica za snagu u Meñunarodnim sistemu jedinica. vrhovna uprava rimokatoli čke crkve. prave boginje. vater-klozet (eng. glupak. up. koji se tiče krvnih sudova. vasculari-satio) biol. bazilika. vaterpolist(a) (eng. vater-tvist (engl. boginjav. varmeñe. wattieren) podmetnuti vatu. oboljenje od velikih boginja. to je snaga koja za 1 sekund izvrši rad od 1 džula. kišni ogrtač od takve materije. sudovit. vaskularan (lat. variole vakcive (nlat. . variometar (lat. Watte) tkanina (obično pamuč-na) prošivena i podešena za postavu. mali sud. vater-mašina (eng. bog. vodotisak. vaskulozan (nlat. vas sud. vatirati (nem. ned. čovek s takvom glavom. papska vlada. aparat za merenje brzine uzdizanja ili spuštanja (aviona ili balona) u vertikalnom (uspravnom) pravcu. naročito aparat za merenje geo-magnetnih varijacija. variolis (nlat. vasculosus) zool. Vasermanova reakcija ned. postaviti vatom. oblik) pl. proširene vene. kravlje boginje. proširenje vena. tako da sada ima 11. vodene boginje. water-ballast) odeljenje lañe. water polo) igrač vater-pola. delimično odstupati od čega. mechane) mašina za predenje koju kre ć e voda. vaterpolo (eng. početa u VI veku i stalno proširivana. ned. libela (ravnjača). šp. vaterman (eng. rukomet u vodi sa sedam igra č a u svakom timu. varices (lat varix. neizmernost. održava se u Švedskoj kao uspomena na skijaški podvig Guegava I Vase (1523). svaki aparat pomoć u koga se mogu meriti kolebanja jedne fizi čke veli čine. variolae vaccinae) pl ned. blaži oblik velikih boginja. variolae. varmeñija (mañ. vasilika v. velike boginje. vasa sp. vasculosa) bog. reakcija krvnog seruma kojom se može utvrditi oboljenje od sifilisa. sastavljen od sudova ili kanala. vastitet (lat. avij. engleski nužnik. vaskulum (lat. variare) biti različit. sudić) ned. razlikovati se. unositi izmene u što. v. žilica. vat (skr. 1000 W čini 1 kilovat (kW). varicele (nlat. vascularis) alat. fig. varioloide (nlat. vaserkopf (nem. male boginje. variolosus) ned. nazvan po gradu Varinas (Venecu-ela). varirati (lat. županijski ured. prot-kanost krvnim sudovima. vaskuloza (nlat. održan u Vatikanu. Wasserdruck) vodeni otisak na hartiji (naročito na novčanicama). vaterpruf (eng. Vasilike (grč. Vatikanski koncil najmlañi ekumenski sa-bor katoličke crkve (od 8. promeniti se. naziv po škotskom fizi č aru Džemsu Vatu. UP 1870). varices) pl. vaservaga (nem. vaskularizacija (lat. vasculum) alat-. varinas) najfiniji ameri č ki duvan. water-polo) sp. najduža skijaška trka na svetu (86 km). nekadašnja upravna oblast u Ugarskoj. HP 1869 — 18. izgrebenata i pre čiš ć ena vlakna finog pamuka složena kao listovi. water-closet) moderni higijenski nužnik.000 soba. rošav. pustogl. variole (nlat. varicellae) pl. biti raznog ili drugog mišljenja. belim robl>em. waterproof) materija koja ne propušta vodu. vas. vata (nem Watte) higijenski pamuk. * vater-balast (eng. viruela) pl. bog. varmegye) župani-ja. velike boginje. water. sudov-ni.

neprijatna mlekom. vezikator (nlat. koji unamerenje efekta elektri č ne struje. Veda. bez duha. starešina biljka. rasti kao vahtmajstor (nem. napravljen od bilja. (pri kartanju). veduta) izgled. obič no: ishrana bez mesa i životinjske masti. tj. vegetarijanac (nlat. puši. konjič ka izvidnica. vegetus živahan. vegetus) l. Wachtmeister) voj. stražar na bedemu tvr ñ ave. u vezi sa rastenjem. propoveda apsolutno jedinstvo svih muslimana. fig. mćtron) fiz. predela kojoj je cilj da predmet što vernije vegetabilni pergament v. pod vo ñ stvom Muhameda izrasline na telu biljaka i životinja. jastučići.141 vezikator vatmen (eng. najpopularniji u vadžibi (arap. lokomotivi ili (vegetativni sistem biljaka je suprotan tramvaju. vegetativni živčani sistem znat. ibn Abd el-Vahaba. trepereći. vehabiti. povr ć e.) pl. živeti životom načeto (ital. med. naro č ito ona koja je izložena u Rig-vedi i u biljna hrana. sla č ica i sl. umerenom biljke. pristaništa.i Atharva-veda. slavan glumac ili č uvena glumica. prospekt. E. u zi č aru V. jedinica za merenje sistema koji reguliše aktivnost unutrašnjih elektri č nog rada i energije. strogi vegetarijanac hrani se isklju čivo vezikancije (lat. reproduktivnom sistemu). va tout) igram u sve. a obič no i ne pije i ne mehura. Yajur. vegetare oživeti) živeti. najstariji vunu. život i rastenje rizikujem. živeti o biljnoj hrani. ve (eng. 4. fig. biljke. nespolno rasznak Ws.) jedinica za suprotno. v. vegetativno rasploñavanje bog. pod Vedama se često misli samo ve viktis (lat. vegetabilna zemlja zemlja na kojoj uspevaju č uven. wattman) vozovo ña na vegetativan (lat. vačilante (ital. U upotrebi i danas = 82. koji životari. vedanta (sskr. čio) tela. npr. naro č ito je sposoban da raste. izazivanje plikova na koži radi odjaja. mirisa i crnkast. Veberu (1804—1891). Watte) pl. ljuljaju ć i se. zovi. poz. ishrana hranom isklju čivo biljnog porekla. mleč nim prera ñ evina-ma i jajima. pseto. stroge verske dužnosti Indiji. vrsta melema u obliku šipke. ostati ne rade ć i ništa. rastinje. tj. vedantizam učenje Vedante (Bede). konjanik stražar. svete veber (skr. jedinica za merenje knjige brahmina u Indiji. vegetalis) biljni. straže. ggrećuje rastenje ili vegetaciju (vegetativ-na vatoni (nem. fig. vegetarijanizam. pergament-papir. hrana biljna hrana. jedan od vaška (tur. koji raste. videre) voj. up. istucanih zelenih bubaka (špan- . velikih filozofskih sistema Indije. kojoj su bogovi podeljeni na č etiri klase. umereno. slika grada ili osobenost biljaka. umereni vegetarijanac jede i mleko. bešič-nik. vesica) aiat. weigh) stara engleska mera za Bede (sskr. bešika. biljaka. autonomni nervni sistem. predstavi. lat. fig. umeci od vate tla). mehur. vid) „znanje". ital. u Arabiji koji su. rastinje. stranjivanja zapaljenja u unutrašnjem delu vegetarijavizam (lat. sposobnost ra-stenja. merenje rada i energije. teško pobe ñ enima! vegetabilan (lat. Wb) fiz. sekunda. vegetarianarius) čovek koji vezikalne arterije arterije mo-kra ć nog jede samo biljnu hranu. vesicantia) pl. u sav novac lozice i sednice). watt) el. plo ñ avanje biljaka (pomo ć u kalema. vegetabilki život život biljaka. vacillante) muz. vaccetto) muz. watt. biljke. koji se tiče vatmetar (eng. bujanje. jedan od šest kolebljive. (nlat. filozofije. sistema ind. pelce-ra.) pl.554 kg. polovinom XVin veka vegetaciona tačka najjače rastenje na vrhu težili da povrate islam prvobitnoj čistoti i jednog organa. za popunjavanje oblika tela.veduta (ital. zemlja vrtova i njiva. vegetabilia) pl. koji ima sposobnost rastenja električ nom automobilu. sredstva za biljem. naziv po nema č kom fiRig-. uhvatiti koren u nekom mestu i tu brzinom. sprava za rastenja. na Rig-vedu. organa. vegetalan (lat. vegetabilije (lat. mokra ć ni mehur. vegetabilna pozorišta „zvezda". vae victis) jao si ga pobeñenima. vegetatio) bog. mali torpiljer za stražu oko da raste. živeti koliko da se živi. životna snaga biljaka. vedska religija najstarija faza indijski* religija. koji pripada vedeta (fr. sastoji se od parasimpa-tikusnogi vatčas. užem smislu. grč. imaju č etiri dela: magnetnog fluksa. watt. stavljam sve na kocku. 3. vahabiti (arap. jednostavnosti. sastoji se od praha vegetarijanstvo v. vesica urinaria). 2. pristalice religioznog pokreta bilje. životariti. bujnost. vegetabilitas) biljna priroda. koji vezika (lat. biljni svet. tj. puter i sir.) „kraj Beda". vesicatorium) farm. vegetirati (lat. vegetabilis) biljni. vegetabilitet • (nlat. spomenici sanskrtske književnosti. znak 1 Wh. sve vegetacija (nlat. narednik. deo nerv-nog vatsat (eng. Sama-. osobito električne. koji č ini te bilje raste. vedetta. izvi ñ a č biljnom carstvu. va§ak ris) pas. ali manje obavezne nego farbi ć a. . va tu (fr. koji me ñ usobno dejstvuju vatsekunda (eng. simpatikusnogcela. wey. sposoban (ratna la ñica). vedette. ned.

vezikularan 142 vendeta skih buba). velaire) gram. kadifa. grč. velleite) tih. velocipediste) onaj koji se vozi na to čku. velin. npr. supr. peckanje. Wecker) budilnik (časovnik). tako postoji i veksir-doza. vesicularis) mehurast. izgovor. fina i glatka.) anat. somot. vendetta. razastrto radi zaštite od sunca. lat. ćilim kao ukras nad altanima i na fasadama o svečanim prilikama. velluetum) trg. biciklizam. vitulus) pergament od teleće kože. zlostavljati. velarije pl. velleitas. fina alansonska čipka. vena kava (lat. velveret) trg. koji se tič e lova. teška. Wechsel) menica. pesnički dar. veksir--kocka. velot) koža i pergamenat od mrtvo oteljenog teleta ili jagnjeta. pedis noga) v. vendeta (ital. pergamentu slična hartija. arterija. cimeta i paprice (korijandra).) zvanje i vlast vezira. vindicta osveta) krvna osveta (na Korzici). veleitet (nlat. up. velvet. podmitljivost. velutirati (fr. mastiksa. vekna (nem. veloče (ital. pretvaranje u velar približavanje izgovora nekog suglasni-ka izgovoru (artikulaciji) zadnjonepča-nih su glasnika. terpentina. velarizacija (fr. velociped. staza za velosipedske trke. reumatizma i DRvezikularan (lat. vezir) na Istoku: titula visokog državnog činovnika. vin brule) kuvano vino. wazer. velosiped. vena) anat. veloutoire) slik. velours de coton) pamu čni somot. plućna vena. meko nepce. velvetin (eng.) fon. mešavina od crnog ili crvenog vina. venalitet (nlat. velocissimo) kuz. štruca. vena poetica) pesnička žica. želja na čijem se ostvarenju ne radi. brzina. velarium) veliko platno u starorimskom amfiteatru. velosiped (fr. veker (nem. električna struja itd. prodajnost. prohtev. velox brz. veo. velocitet (lat. vekio koito (ital. uzne-miravati. vena koja donosi krv iz organa za varenje u jetru. velocitas) brzina. eng. velociped (lat. velur satane (fr. ona koja dovodi iz pluća u levu pretkomoru srca arterijsku (oksidi-sanu) krv. velouter) raditi (ili: izraditi. pesnička snaga. welter velika težina) sp. sport) v. velveret. velosipedist(a) (fr. velum (lat. vena cava) anat. velur de koton (fr. zadnjonepčani. velveteen) trg. lova čki. smole. veksir (lat. velter kategorija boksera tetkina 63. slaba i nejasna težnja. velur (fr. v. somotska četkica za rovašenje glatkih tonova na slikama u masnim bojama. velvetin. velament (lat. šminka od bizmuta i pirinčanog brašna.) gram. velen (fr. veloutine) kozi. a u narodu se upotrebljava kao lek protiv zapaljenja plućne maramice. kupllvost.. brzo. vecchio conto) trg. lat. vena porta (lat. vena (lat. venalitas) potkupljenost. velodrom (lat. dosañivanje. vena arterioza (lat. veločisimo (ital. dovodnica. vezir (arap. u bivšoj Turskoj Carevini: titula mini-strapredsednika (veliki vezir). velar. vexare mučiti) ono što služi za veksiranje. šuplja vena. velours satine) atlasni somot. veličina koja ima svoju brojem odreñenu vrednost i pravac. skalar. velementum) pokrivalo. venatoran (lat. veloce) nuz. grč. naročito naprava za osiguranje na veštačkim bravama. vrsta štofa sa dugom dlakom. u obliku mehurića. velarij(um) (lat. veksir-pehar i DRveksirati (lat. mučitelj. k. ima svojstvo da na zdravoj koži bez bola izvla č i mehurove. bicikl. velours) somot. dati tkanini izgled somota. kore muškatnjaka.. vena porta) anat. uznemiravanje. veksirogledalo. velutina (fr. veksla (nem. kadifa. volja koja još nije prešla u akciju. velter (eng. vektor (lat. tur. žutog voska. tako da se brava ne može otvoriti ni pravim ključem ako se ne ume rukoveti tom napra-vom. zadnje. upravljena veličina. velox brz. koja je kružila po raznim organima i koja je jedan deo svojih hranljivih materija i kiseonika predala tkivima. velocipede) točak. veksacija (lat. ubrzanje. ona koja dovodi nepre č iš ć enu krv iz donjeg dela tela u desnu pretkomoru srca. to čkaš. Wecke) hleb duguljastog oblika. vezirat (arap. vena poetika (lat. tkati. pes. velosimetar (fr. rudi-mentarno htenje. h). velaran (fr. ven brile (fr. vena arteriosa) anat. všloce brz. velo (fr. šećera. brzino-metar. honorar koji prima umetnik za svoje delo. ili lovca. kinje-nje. opnasta cev kojom se vra ć a u srce krv. zastavice na konopcima razapetim izmeñu katarki jednog broda. stari račun. velutoar (fr. dosañivati. vector) kat. vrlo brzo. somota-sta pamučna tkanina. vexatio) zlostavljanje. sila. nad kojom se zapali kašika ruma. supr. fr. hitrina. velveret (eng. dromos trka-lište) trkalište za bicikliste (točka-še). up. . zadnjonepčani glas (g. velox brz.) kinjiti. metron) sprava za merenje brzine aviona. vrsta nekeplovanog mančestra. venatorius) lovni. hitro. velar (fr. velvet (eng.5 do 67 kg. velosport (lat. mučenje. zadirkivanje. nlat. izmišljen razlog. otkati) u vidu somota.

ventilirati (lat. kod Nemaca naziv za Slovence i Lužičke Srbe (Vendi. venedienne) trg. venenum (lat. koji pripada trbuhu. sprava za pokretanje vazduha i drugih gasova. Venus Venera. vetropirstvo. boginja lju-bavi. precenjivanje imanja koje treba deliti. venski. ventiliranje. pare i dr. venter (lat. lat. naziv za polne bolesti. venija docendi (lat. neko pitanje pretresati. Venedi v. venenosus) otrovan. ventarola (ital. Vendi. koji nadima. Venus. prečasni. zadak. venenum facere otrov spravljati. venenum) otrov. venija legendi (lat. med. naro čito sifilis. venari loviti) 2. triper i meki šankr. venozna krv neoksidisana krv tamnocrvene boje. objašnjavati u tančine. grč ep. venesekcija (lat. spravljač otrova. progla-šenje punoletstva pre zakonom utvrñenog vremena. koji se nalazi na trbušnoj strani. vendere prodavati) usaml>ena drumska krčma. zborio mesto. v. venta. venia aetatis) prav. vena) znat. provetravati. kad se hoće da kaže kako je neka stvar brzo svršena. thrombos grumen. alta vendita (ital. venozan. venedjena (fr. otuñenje putem prodaje. vent-en (fr. vetrenje. venerija (fr. ventile) oduška. fig. cum bona venia) sa ljubaznim dopuštenjem. ajni. vena. koji izaziva vetrove u želucu (za jela). Venus. Venus) mit. ventiliranje v. nlat. ventralis) aiat. Wenden) najstariji naziv za Slovene u istorijskim izvorima. tj. prethodno pretresanje. poznata hazardna igra sa francuskim kartama. vici) „Doñoh. loža. Venedik. v. venefik (lat. koji truje. predavanje. ventilator) vetrilo. Venedig) stari naziv u našem narodu za današnju Vene-ciju (Mletke). ventrilokvija. neka je dopušteno reći. sprava za obnavljanje. obožavanje. strahopoštovanje. sit venija verbo (lat. veneficus) onaj koji spravlja otrove. venta (šp. lat. ventarola. venijat (lat. grč. ventriculus) anat. venerabilan (lat. ventilare) obnavljati vazduh. pun vetra: med. reči kojima je Cezar javio u Rim svoju pobedu u Pontijskom ratu. vingt-et-un) „dvadeset jedan". sectio sečenje. lovl>enje. fina vrsta tkanine grodetur. vendicija (lat. vetriti. mehanička naprava. polio zaražen. ventilogij(um) (lat. komore srca (desna i leva). Vindi). ventus vetar) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. snabdeti ventilom. ventozitet (lat. grč. častan. Venedik (tur. odobrenjem. Venedik. ventilacija. temeljno razmatranje nekog pitanja (pre donošenja konačne odluke). posvećena hostija u katoličkoj crkvi koja se pokazuje vernima da bi joj odali poštovanje. boginja l>ubavi) 1.u. lekar za venerične bolesti. vidi. načiniti odušku na čemu. ventrikulus (lat. vendita (ital. veneracija (lat. venenum otrov. lovačka kuća. bona venija ili kum bona venija (lat. dopuštanje. dostojan poštovanja. venski. tj. koji se tiče trbuha. venozan (lat. venija (lat. veneratio) duboko poštovanje. vendita prodaja) mesto gde se trguje.. zgrušavanje krvi u venama. trg. nlat. tj. puštanje krvi iz vene. venditio) prodaja. ventus vetar. mesto gde se ostavljaju jela i pića radi hladnoće. trbušni. lov. venerologija (lat. alta vendita) visoka loža karbonara. veneričan (lat. ventus vetar. logos govor.Vendi 143 ventrilokvenciJa Vendi (nem. ventralan (lat. vetrokaz. reč) med. one koje se najčešće prenose snošajem. dozvola. zalistak. pobedih!". logion) sprava koja pokazuje pravac duvanja vetra. bogat venama. polio bolestan. fig. fig. naredba. koji pripada venama. venire doći. rezanje) med. koji se tiče vena. ventozan (lat. vetrokaz. videh. ventrilokvenciJa (lat. veni. v. ventrkku-li kordis (lat. hajka. venter) znat. pomoću koje se vrši otvaranje i zatvaranje propusta za vazduh. veniat neka doñe) prav. vici (lgt. grč. nem. ledenica. ventositas) med. ventosus) vetrovit. sit venia verbo) neka bude reči dato dopuštenje. venerabile (lat. za isisavanje i usisa-vanje vazduha. venevozan (lat. poziv pred sud. obično od metala. svestrano razma-trati. venosus) alat. bona venia. venereus) med. venerie. Venus Venera. nadimanje. časni. . sa dopuštenjem. Venera (lat. vena. ventriculi cordis) pl. venerabile) ono što je dostojno visokog poštovanja. venerabilis) veoma pošto-van. fig. venia legendi) v. venia) odobrenje. uopšte svaka šupljina na telu. pijaca. ventilatio) obnavljanje vazduha u zatvorenim prostorijama. grudva) med. venski (lat. vendere prodavati. veledostojni. venter trbuh. vidi. želudac. venija legendi. provetravanje. koji dolazi kao posledica neke polne bolesti. veni. logia) deo medicine koji se bavi veneričnim bolestima. ventilacija (lat. tečnosti. venerija (lat. lat. ventilator (lat. gasove. ventil (lat. venetromboza (lat. venedički mletački. loqui govoriti) veština tobožnjeg govorenje iz trbuha. venija docendi. trbuh. kum venija (lat. nagomilanost vetrova u želucu. vetrovi-tost. venija etatis (lat. venia docendi) dozvola za držanje predavanja (na univerziteti-ma). sit venia). mehana. rpaij. venerolog (lat.

venter. veran liberi. verbigeratio) med. usmeno raspravljati. venula (lat. ljupko. ulična ljubav. gei. verbum anomalum (lat. poet. verbum) gram. verbum (lat. Venus vulgivaga (lat. supr. baranda. verbum activum) gram. šamaranje. verbum reč. fenyo. nlat. bujica reči. versus) poet. verbum auksilijare (lat. razvratnica. verbum anomalum) gram. sskr. glagolski. boginja ljupkosti i ljubavi kod starih Rimljana (kod Grka Afrodita). verodostojnost. polna ljubav. govoriti. od reči do reči. veras (lat. radni glagol. besmisleno ponavljanje re či. ljubav koja se svuda skita. verbalis) koji se sastoji od reči. fig. grč. verbum. u obliku masti. usmeno. opširnost u izlaganju. klekinja (drvo i plod). tumačenje reči. verbi gracija. verberacija (nlat. verberirati (lat.ventrilokvija 144 verbum deponens ventrilokviJa v. verberare) šibati. uvreda nanesena rečima. gram. nečed-nost. verba (lat. verbi kauza (lat. bukvalno. parenje. pohotljivost. Venus pandemos. uzvišena.1820. veranda. vers blancs) pl. veratrin (lat. poduži komad bele tkanine koji. veranda (eng. pri čati utaman. rañen u P veku pre naše ere. verberatio) batinanje. Venera. mraka i sl. pismeno saslušavati. pomoćni glagol. ventouse) ned. koji se tiče reči. verbalisatio) prav. sastavljati protokol. zastor (od magle. govoriti u vetar. verbum auxiliare) gram. verbalizam (lat. veracitet (lat. pun reči. omota č oko ne č ega. verbalizirati (lat. Venus vulgivaga. verbozan (lat. venusto (ital. iš. odredba reči. verba) pl. usmeni. verbalna egzegeza objašnjenje reči. verbalitet (nlat. ljubavnica. komad tanke providne ili mrežaste tkanine kojim žene pokrivaju lice ili ga nose preko glave i niz pleća. uranios nebeski) visoka. naklapanje. verbum. ventrilokvencija. doslovno. loqui) onaj koji ume da govori iz trbuha. što ometa da se nešto sazna. v. Zornica. verax koji istinu govori. ispravnost. oblaka. verbatim (lat. potres vazduha usled kojeg nastaje zvuk. v. služi. nota jedne vlade drugoj. verbositas) prekomerna rečitost. kao znak žalosti. Venus. nakla-pati. veo (ital. mala vena. realna injurija. mati Kupidonova. onaj koji više drži do re či nego do njihove sadržine. Venus (lat. verbum aktivum (lat. verbalnost v. šibanje. Medičijeva Venera najlepši prikaz boginje Venere. verbum dicendi — glagol govorenje: reći. uzvišena Venera. verbalizam. oblju-ba. Zornjača (Fosforus). neveste nose na venč anju. verbigeracija (nlat. pronañen . verbaliter) pril. umilno. tući. verbi gratia) v. verbum fini-tum — lični glagolski oblik. verbali-sare) prav. »sena Vulkanova. od reči do reči. Venus. tj. grč. potresati. Miloska Venera veli čanstveni mramorni kip Venere. Veneris) mit. mlać enje gloginja. odložim glagol. koje se nalazilo u umetničkoj zbirci florentinske porodice Mediči. bukvalnost. Večernjače (Hespe-rus). verbalan (lat. fig. venica. stihovi bez slika. blagoglagoljivost. mešavina raznih veoma otrovnih alkaloida koji se nalaze u soku nekih biljki iz porodice čemerika. sada u pariskom Luvru. batina-ti. prijatno. verbatim) pril. verbi causa) na primer. ventuza (fr. astr. fig. svačija »sena. fiz. nlat. mali krvni sud. verbozitet (nlat. pan-demos) v. verbalna injurija prav. nepohotna ljubav. gram. radi primera. kao lek protiv živ čanih bolesti i reumatizma. jedno od najvećih vajar-skih dela starog veka. na ostrvu Milosu. prebačen preko glave i niz pleć a. vantuza. tanji sloj nečega. u cilju da se pred slušaocima pokažeš u č en i pametan. verbosus) rečit. venusto) muz. verbi gracija (lat. verbum infinitum — neodre ñ eni glagolski oblik (infinitiv). nešto što prikriva stvarnost. 2. varanda) doksat. lepotica. glagol. nlat. razvučenost (stila). Venus uranija (lat. pismeno saslušanje. ver blan (fr. venula) znat. veka (mañ. druga po redu planeta u Sunčanom sistemu. fenyii) bog. veracitas) istinitost. tru ć anje. trošenje re či uludo. verbum) pričalo. sastavljanje protokola. 3. od reči do reči. koja se vidi i po danu. istinoljubi-vost. opširan (u pri č anju ili izlaganju). doslovan bukvalan. v. kazati i sl. verbalitas) doslovnost. prekla-palo. požuda. Venus pandemos (lat. zvezda Danica. kao plašt. tru ć alo. velo) l. verbaliter (lat. Venus. verbalna nota pol. up. ventrilokvist(a) (lat. Venus vulgivaga) obična pohota. čista. fig. ljubav prema istini.. nepravilan glagol. pri čanje utaman. vere. verbalist(a) (lat. doslovno. verbalizacija (lat. veratrum) hem. verbi kau za. kleka. verbum deponens (lat. . verbum reč) prazno razmetanje re č ima i re č enicama. koju poslanik one prve samo usmeno saopštava ovoj i koja ima karakter poverljivog saopštenje. verbum deponens) u grčkoj i latinskoj gramatici: glagol koji ima pasivne oblike a aktivne znač enje. glagolska reč. otvoren trem na ku ći. verbalna definicija objašnjenje reči.).

up. neprelazni glagol. iskusan. danak. versio in utilitatem) prav. veritas juridika (lat. veredictum. vi č an č emu. ako stvar nije moguće izdvojiti bez povrede njene suštine. obrt. verbum defectivum) gram. . polni organi. Werkstatt) radionica. verifikacija (nlat. verzija (nlat. verv (fr. verminosus) med. veritet. vermiglio) rumena (ili: crvena) boja. crvolik. phthisis) onaj koji izgleda kao da ima tuberkulozu. versus) pl. verificatio) proverava-nje. vermicularis) crvast. tuga. verbum inhoativum (lat. utvrditi istinitost čega i zatim je potvrditi. bolest od glista. obrnutost materice. Cilj mu je da prikazuje život onakvim kakav je. verzali (lat. izvež-ban. veritas (lat. versio in rem) prav. versus istinit. slikarstvu. o tome tata mnogo verzija o tome se različito pri č a. versari) dolaziti u dodir. vitriculum. veritas) istina. družiti se. verbum primitivum) gram. verzacija (lat. vericle. sprava za ispitivanje jačine metala. v. npr. promet. versicolor) raznobojan. presuda. porotska odluka. žar. vers-libriste) pobornik slobodnih stihova. verbum intransitivum) gram. versatus) upućen u nešto. vermej (fr. versio uteri) obrt deteta u materici. verbum impersonale (lat. vergl (ital. trpni glagol. pokriti (ili: pokrivati) dug zajmom. veriste) umetnik pristalica verizma. verificirati (nlat. prelazni glagol. vermes (lat. overavanje. ver-librist(a) (fr. vatrenocrven dragi kamen. verdikt (lat. jad. upotreba stvari u tuñu korist bez punomo ći sopstvenika upotrebljene stvari. vermati (tur. sa svima njegovim ružnim i lepim stranama. vermes) pl. plaćanje duga zajmom. vermijon (fr. Vermaht (nem. lat. bezličan glagol. tj. zool. menjanje. verbum passivum) gram. pravna istina. vitrum staklo) lažan dragi kamen. stvarnost. vergija (tur. zazirati. verminatio) med. verziran (lat. pa onda potvrditi ispravnost. obavešten. tuberkuloza.verbum defektivum 145 vermivozan verbum defektivum (lat. waram. 10 Leksikon verzura (lat. verikl (fr. primitivum. v. onaj koji nema svih oblika. Osnivač i voña mu je romansijer ðovani Verga. verbum pasivum (lat.). baviti se. waram. verificare) proveriti. proveravati. pun glista. rumenilo (za usne. verist(a) (fr. odluka. verem (arap. vergi) porez. fr. verbum tranzitivum (lat. vešt. eng. glisna bolest. punomoći i dr. verminacija (lat. versifikacija. obraze). verzio in rem (nlat. prevod. proña robe. u vatri pozlaćeno srebro. pozlaćen bakar. verite) istina. sušica. verzifikacija v. verbum inchoativum) gran. verificator) utvrñivač istine. tur. ital. rumenica). versio. fermati. obrtati robom. verzo šolto (ital. verbum intranzitivum (lat. tip. ver-librizam (fr. gliste. verziran» (lat. verve) polet. veretizav (arap. veresi) kupovina ili prodaja na veru. utvr ñ ivanje pravog stanja. šaren. okrenuti) ina č ica jedne pripovetke. lat. overilac. vermis. veritas. veritet nekog potraživanja. Wehrmacht odbrambena snaga) naziv za nemačku vojsku za vreme naci zma. vermeil. zamah. obrtanje. verenda) pl. zanos. versi liberi. dokumente. vermillon) jako crvena slikarska boja (cinober. V. verismo) krajnje naturalistički pravac koji je od po četka sedamdesetih godina XIX veka počeo uzimati maha u plastici. versatio) okretanje. vers-librisme) upotreba slobodnih stihova. bojati se. vere. vermikularan (nlat. zanimati se čim. verzo folio (lat. putem iskustva. versus) poet. promena. verenda (lat. fil. grč. ili kad neko upotrebi u tuñu korist svoju sopstvenu stvar ne znajući da je njegova (u oba slu č aja sopstvenik ima pravo da traži stvar natrag. verzio in utilitatem (nlat. pravljenje zajma da bi se njim pokrio neki drugi dug. prodaja na kredit. veritas juridica) prav. pregledati (račune. versura) vršiti promet robe. verzurirati (lat. da zahteva naknadu vrednosti). verbum transiti-vum) gram. veresija (tur. verbum imperso-nale) gram. nepotpun glagol. overiti. književnosti i muzici moderne Italije. ital. verkštat (nem. verizam (lat. zool. versura) trg. raditi na čemu. koji boluje od glista. verzikolorav (lat. verbum primitivum (lat. veritet (lat. književna škola koja propoveda upotrebu slobodnih stihova. glistav. v. vertere obrnuti. glagol kojim se iskazuje početak neke radnje. prevod na maternji jezik. med. mešanje poverioca. versali. ili. vergula) kuz. vero. verifikator (nlat. utvrñivanje tečnosti jedne pretpostavke. istine. pesnik koji piše slobodnim stihovima. verso sciolto) v. na obratno j strani (lista). verdict) prav.) poštovati. verz (lat. (nlat. oblik (ili: način) pričanja o nekom dogañaju. verminozan (lat. verzio in rem. mehanički instru-ment sa jednom melodijom ili dvema na koji se svira skretanjem ru čke. 2. verso folio) na drugoj strani. verem) l. hipoteze. istinitost. harač.

variola) tec. vesna proleće) prolećni ples Ukrajinaca. zmija. bradavica. predstavljaju celinu. vertatur) neka se okrene. versi liberi (lat. versus cancrinus) post. vertex) vrtlog. versus memorijales (lat. verseto (ital. obnavl>anje. Vertiko) vrsta malog ormana sa sastavkom. versificator) stihotvorac. okret-ljivost. nauka o stihovima. nem. verticite) fiz. phone glas) muzički instrument koji se sastoji od dva reda vinskih čaša razne veličine koje se sipanjem vode u njih hromatski štimuju. vermiforman (nlat. kolebljivost. vrtoglav. premazati firnajzom. zool. zvezda Večernjača. up. vertebrata) pl. se. sedište republikan-ske vlade. vertebrata (nlat. astr. vertere. nazvan po pronalazaču. vertiginozan (lat. vernalan (lat. versificirati (lat. vere (lat. velika početna slova. fr. obrtati) prevrtljiv. uspravna. neotesanost. verthajmovača. vrh. pršljenski. asonancije ili aliteraiije. veruka (lat. vermifuga. vesper (lat. kičmenjaci. koji pati od vrtoglavice. stihovi pomoću kojih se lakše pamte izvesna gramatička pravila (npr. sifilis. svrab. versificare) staviti u stihove. naročito na oku. versatilis. pisac stihova. tj. Versailles) veličanstveni dvorac sa parkom koji je sagradio Luj XIV. brava. izreka iz Biblije. nlat. npr. versta (rus. verrucosus) med.) v. lekovi za isterivanje glista. ver) pr. Versaj (fr. fabričko ime za sintetičku dietilbarbiturnu kiselinu. verotipija (fr. vertebralni sistem deo živčanog sistema koji polazi iz leñ ne moždane.vermičeli 146 vesper vermičeli (ital. prava linija. versus memoriales) pl. stihoklepac. . lik) prenošenje fotografija na staklo. vertigo) ned. strofa. pretposlednji kanonski . verol (fr. Wermut pelin) desertno vino s pelenom i drugim zači-nima. vertigo (lat. pun bradavica. slobodni stihovi. vermug (fr. versifex) nadripesnik. vertikale (nlat. crvići. versifeks (nlat. koga je uhvatila vrtoglavica. stavljanje u stihove. versus) poeg. versare okretati. vertiko (nem. vertikalan položaj. crvolik. ned. verset) kitica. versus kankrinus (lat. ra č ji stih = palindromos. početak geološkog perioda tri-jasa. vrsta. vertebralis) zool. verole. vermicelli) pl. vesper „ve če") u katoli čkoj crkvi: večernja. verruca) med. odvesan. grč. užina. perpendikularan. vsrnacija (lat. služi kao sredstvo za uspavl>ivanje. vernissage) svečano otvaranje umetničke (slikarske ili vajarske) izložbe. remedia) pl. dati (ili: davati) sjajan izgled. vertikalan (nlat. verre staklo. vertatur (lat. 1672—1789. pesnik. fr. vir. verofon (fr. . bradavičav. tip. vsrnilitet (lat. praviti (ili: pisati) stihove. u Versaju je potpisan mir izmeñu Nemačke i saveznika 28. stožer na nebu. verzija. verthajmica. versifikacija (lat. vis. okretan. vernatio) podmlañivanje. nazvana po svom pronalazaču. verfen geol. versi liberi) pl. vermiformis) u obliku crva. verte (lat. presvlačenje nekih životinja. teme. ulagivanje. obrni (list). vemalis. glazirati. u pravcu dejstva Zemljine teže.čas. verticalis) uspravan. veras. koji izaziva vrtoglavicu. izbijanje mladica u proleće. versetto. dovitljivost. 1871—79. niz metrički sreñenih ritmova koji. verticitas. bradavičavost. magnetne igle). 2. breg. tj. vrsta finih talijanskih rezanaca. vsrsali (lat. okomit. 2. fig. verukozan (lat. kičme-ni. versija v. VI 1919 (Ver-sajski mir). vernilitas) ropsko ponašanje. verticitet (nlat. prestonice francuskih kraljeva. vermoute. crvast. vermifuga (nlat. versatilitet (nlat. stihovi bez slika. versifikator (lat. upravljanja (npr. verte) okreni. matematičaru Vernier-y (1580—1637). skidanje svlaka. promenljivost. moć opredeljivala. vesnjanka (rus. pravl>enje glupih šala. versikul (lat. predlozi koji se slažu sa nekim padežom složeni u stihove). rtenjačni. glava. versatilitas) prevrtll-vost. vernije (fr. versus) št. verz. verticalis) kat. verteks (lat. verrucositas) med. typos oblik. stih. neka se obrne (list). versiculus) mali stih. versatilan (lat. vertebralan (nlat. vrtoglavica. promenljiv. vernisaž (fr. verukozitet (nlat. pravljenje stihova. gr č. vertiginosus) l. verthajmovica (po Nemcu Wertheim-y) l. šuga. vešt. verre staklo. pomoću rimovanja. prostota. vernier) geom. berlinskom stolaru Vertikou. i onda udaranjem ovlaženim prstima po njima proizvode tonovi. vrsta nonijusa. nesvestica. kovitlav. vernirati (fr. kasa koja se ne može otvarati bez naročitog ključa. versificatio) stihotvor-stvo. prolećni. veronal fark. vernir) lakovati.

Vedžvudu (1730—1795). dršćući. sprava koja neki predmet stavlja u brzo treperenje. za to vreme morale su živeti naj čednijim životom. med. drhtav. npr. sprovodnik. stanje jednog veterane. veterina (lat. vibrare) l. koji se stvara treperenjem vrha jezika na alveolama gornjih sekuti će. planetoid otkriven 1807. treperavost. vestalinks (lat. veteranstvo v. vecozamente (ital. sveč ano oblačenje manastirsko? iskušenika u kalu ñerske odelo (kod katolika). vibrafon (lat. Vetus Testamentum) Stari zavet. da se njihaju. vestiarius. preobuka. g. vehementan (lat. u ustavnim državama vladaoci imaju. njihati se) 1. farm. iznositi prljav veš. vehementnost v. veterancija (nlat. western zapadni) popularni naziv za filmove u kojima se prikazuje ameri čki . veterantia) odmor posle isluženog punog roka službe.divlji zapad". 2. nazvana po pronalazač u Dž. treptaj™. Palas 1802. blago. tre-pereti. vestigije (lat. sredstvo za prenošenje. treptav. ulaz u kuću. pneumatič-na mašina za nabijanje zemljišta. stražar. wakil tur. Vahabi) up. revolveraši. vehabiti (arap. letargija. vecozo (ital. vod. vibrator (lat. plah. vibrato) muz. ode-vanje. vibrare vitlati. obi č no destilovana voda. marveno lekarstvo. vestitura (nlat. veto (lat. naročito onaj koji je u č estvovao u ratu. vetus star) stari vojnik. v. fig. odbacujem. junaci tih filmova su kolonizatori — pioniri. Wasche) rublje. zakalu ćerivanje. domaće sloge. njihav. Waschblau) plavilo za rublje. zaveta. vibrant (lat. drhtati) glas čija je bitna osobina treperenje. neobuzdan. veterinarius) marveni lekar. Juno 1804. vehemens) žestok. Vesta). veto) zabranjujem. neobuzdanost. kauboji. liberum veto (lat. veteranstvo. bušenje betona i dr. vestalke (lat. hirurški in-strument koji se upotrebljava za bolest ženskih polnih organa. vestigia) pl. wedgwood) vrsta engleskog poluporculana. fajansa. bila je živa zakopana. vezzosamente) muz. zastupnik. teh. vehter (nem. većil (arap. garderoba. ne primam. veterinar (lat. fiziol. vestibil. vibrant) ustreptao. vestibul. vestibul (lat. pustolovi. predsoblje. njihati. žustar. strastan. Vesta) mit. prenosilac. na č in zabrane. kod katolika: nadzornik svešteni č kih odežda i crkvenih utvari. ako se koja ogrešila o nevinost. Indijanci. a posle su mogle istupiti iz službe i udati se. vehiculum) kola. srpskohrv. iaizmenična napetost i labavost delova tela. vehemencija (lat. haljinarnica. . čednosti. vestibule) v. mrtvilo. dodatak tečnim lekovima koji treba da im dade masu. odeća) trgovac haljinama. tragovi. silovi-tost. čovek ostareo u službi. zabran-ski na č in. mlitavost. astr. vekil) punomoćnik. vezzoso) muz. telo koje vrši mehani čke ili elektri čne treperenje. vibratorius) treperav. vibrato (ital. stope. svojstvo (ili: sposobnost) tela da trepere. fr. veterina) nauka o marvenim bolestima. čovek koji je stekao iskustvo u nekom poslu. veterancija. isluženi vojnik. njihavost. tragovi nogu.. vestigium. koji se sastoji u trepe-renju. vecozamente. džez-instrument sastavljen od metalnih plo č a nanizanih na pokretnom stalku. Wachter) č uvar. vibralitet (nlat. veš (nem. vija. provodnik. fig. vestalinke. vehementia) žestina. veternus (lat. meko. veteran (lat. vedžvud (eng. udaranjem bati ća o pločice proizvodi se karakteristi čan treperav zvuk. vestijarij(um) (lat. vehemencija.. vestibil (fr. blagoslova i sigurnosti u gradovima i državama. oblačionica i svlačionice. libe10* rum veto) pravo slobodnog odricanja. vecozo. vestalke. nlat. vestibule) trem. veteranus. plahovitost.Vesta 147 vibrafon Vesta (lat. vahabiti. haljinar. fig. via (lat. njihanju. vestern (eng. nežno. vibrare. (Ceres 1801. škola za marvene lekare. vestibulum. vatrenost. vibrare tresti. vestis odelo. Vetus testamentum (lat. vestitura) oblačenje. vatren. vibratoran (lat. vestales) pl. veto zabranjujem) lipti. vibrare trepereti. rimska boginja ognjišta. u odnosu prema narodnom predstavništvu pravo na neograničeno (apsolutno) ili samo na ograničeno (suspenzivno)veto. vibrater (lat. via) v. vestales) pl. glas r. trepereći. vibrantan (fr. 2. spisi St. veterinarski fakultet. vibralitas) fiz. šerifi. vestijar (lat. takav je. onaj koji je svršio veterinarski fakultet ili ravnopravnu visoku školu i dobio diplomu marvenog lekara. bolesna želja za spavanjem. oblik i dr. grč. fiz. stari ratnik. veternus dremljivost) med. dremljivost. ili odbijanje. vehementnost. phone glas) muz. prevozio ili prenosio sredstvo. vešplav (nem. predvorje. u starom Rimu: formula kojom su narodni tribuni oglašavali odluke sena-ta za nevaže će. vestiarium) soba gde stoje haljine. device koje su morale ZO godina služiti u hramu božice Beste i stalno održavati svetu vatru. nekad turski ministar. vehikl (lat. živinar. vetativ (lat. žustrine.

up. vivipar (lat. oviparan. protivnici torijevaca. treba da ga budno čuva. vivos voko. vivus »siv. jačina. vivacissimo) kuz. oprezan. vigvam koliba ili šator severnoameričkih Indijanaca. klaćenje. živost. živa reč ima poučnu snagu. vigorosamente) kuz. tj. nlat. živahnost. viva (ital. up. viva voće) živim glasom. grč. silina. vivant! (lat. marketenderka. vigovci (eng. sravni. vigi-lantibus leges sunt scriptae) pravničko načelo: zakoni su pisani za oprezne. viva) živeo! viva voks (lat. tj. vivant) »siveli! vivarij(um) (lat. vivače (ital. tj. srdobolje. eupr. vibratio) fiz. oscilacija. viviparija (lat. krepko. viva voks docet (lat. vigilia) bdenje. opreznost. mrtve oplakujem. viviparija. živa reč. viva vox) živi glas. bdenije. vibrare. vigorozan (nlat. viviparan (lat. vivo (ital. grč. vibriones) pl. up. cvetao! (uzvik pri zdravi-cama i sl. vigilantibus leges sunt skripte (lat. vigilantia) budnost. vivus živ. vivo) kuz. (lat. marketender. prijatelji slobode. treperenje. izazivači kolere. vigilant (lat. vivifikacija (nlat. Vidalova reakcija med. usmeno poučavanje. vibrograf (lat. vigor (lat. vivus živ. viva vox docet) živi glas pou čava. vigor) »sivotna snaga. vigoroso) muz.. vivipar) hol. v. zakone treba poznavati da se ne bi o njih grešile. viveur) onaj koji voli dobro da »sivi i da se provodi. vigilantan (lat. vibrare.). vigonja (fr. vivisektor (lat. secare seći) otvarati (ili: razuñivati) »sive životinje u cilju fizioloških ogleda. vrlo živo. whigs) pl. vigizam (eng. grapho) fiz. vigere. vivandje (fr. zavojite bakterije. čuvar. grč. da živi. vivace) ouz. floreat (lat. živahnost. vivacitet (lat. grč. sprava koja automatski beleži treptaje zvučnih tela posredstvom slobodnog vazduha. sector koji seče) naučnik koji para. njihati se. krepkost. vigorosus) snažan. vibrografija (lat. da raste.) budan. fulgura frango (lat. silan. donosio odluku da se konzulima dade ve ća vlast). vivus živ. vitlati. vigorozo. kreskat. vatreno. nastojnik. fonautogram. vigilancija (lat. vivat (lat. viva voce (lat. vivačisimo (ital. silno. vivat. krepak. ragege rañati) zool. vibrare trepereti. podrhtavanje. vibroskop (lat. vivandiere) vojnička. članovi engleske liberalne stranke. žestina. vigorozamente. vivisecirati (lat. vive r (fr. vigorozo (ital. naročito medicinskog ispitivanja. smotren. životinja koja se živa rañ a (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). rañanje živih mladunaca (za razliku od životinja koje se legu iz jaja). dan uoči praznika. jak. up.. munje lomim". fina. viviparizam zool. fulgura frango) „Žive dozivam. vi vat) živeo! vivat. zverinjak. videre) vidi. pukovski krčmar. sprava za posmatranje treperenja. bonvivan. fig. bri»sljivost. kon vi-gore. vibrogram (lat. videant konzules . obazriv. nauka o treperenju zvučnih tela. oživljenje. vibracija (nlat. pukovska krčmarica. žar. kod Rimljana: vojni č ka no ć na straža koja je stražarila od zalaska do izlaska sunca. kratke. živom rečju. up. razuñuje »sive životinje u cilju proučavanje. vibrare. floreat) živeo. v. vide (lat. vivus živ. kon viveca. kolere. zoološka bašta. vibrare) drhtati. vibrioni (lat. slobodnjaci. treptaj. vigilans) stra»sar. vivos voco mortuos plango. trepereti. sve»s. vide. skopeo gledam) fiz. obično od bivolskih koža. up. whiggism) načela i program vigovaca. vigogne) peruanska ovca. vigorozamente (ital. uporedi. pažljiv. što življe. u Sje-dinjenim Američkim Državama: pristalice američke nezavisnosti za vreme re-volucionarnih ratova u XVIII veku. videant consules ne quid respublica detrimenti capiat) neka konzuli obrate pa»snju da država ne pretrpi kakvu štetu (formula kojom je rimski senat. noćna molitva pre sahrane za dušu umrlog. vivificatio) oživlja-vanje. živahno. mahati. vibrirati (lat. da- . kod katolika: služba uoči nekog velikog praznika. vigilija (lat. usmeno. živahno. vivandier) trgovac koji prati vojsku i prodaje joj jelo i piće. uobičajeni natpis na zvonima: moto poznate Šilerove pesme „Daš Lied von der Glocke" („Pesma o zvonu"). viviparizam. veoma brzo. sectio sečenje) otvaranje tela živih životinja u cilju naučnog. navečerje. ili: da bi čovek mogao štititi svoje pravo. v. noćno straža-renje. graphia) fiz. vibrare. pažlji-vost.vibracija 148 videant konzules. rastao. mortuos plango. nadzornik. ovipar. krvna reakcija za utvrñivanje postojanja crevnog tifusa. pun »sivotne snage. sakagije i dr. da cveta. lama. viva čitaš) životna snaga. vivo. vivače. svilaste vuna ove ovce. brižljiv. vivisekcija (lat. paratifusa. njihanje (šetalice). klatiti se. up. snažno. gramma crta) fiz. vivarium) mesto gde se drže i taje životinje (suvozemne i vodene). sa žarom. pogledaj. zvučna krivulja koja se dobije pomoću vibrografa. ragege rañati) koji raña žive mladunče (a ne nosi jaja). vivandjerka (fr. npr. u opasnim vremenima. drhtanje. fonautograf.

4. pro vidimacione (lat. visibilis. putem milosti. polaznik. sprava koja drži rukopis sa koga slagač slaže. vidimus) videli smo. vidualitium) prav. spram čega. vizantinizam (grč. visiter) pregledati. vide supra) vidi gore. poseta. nadzornik imanja. naročito potvrda da je prepis veran originalu. vizura (lat. prezimenom. viser) l. pri-državač listova. vidimiran. vidimacija (lat. visuel) v. videlicet =videre licet) pril. staviti vizu na pasoš i dr. slika. moralne beda. razumljivo. pregled. vidni. video. predstava. prikaza. putem pomilovanje. 2. videre) viñenje. via put) sredstvo. vidi) video sam. primetnost. vidua udova. smotra. uzana kočija sa dva sedišta. kao što se lako može videti. vizionoskop (lat. vija (lat. treba videti. videlicet (lat. mali odred vojnika koji je pod nadzorom jednog podoficira. očevidno. vija gracije (lat. copia vidimata) overen prepis. jasno. 2. videtur (lat. vizitira™ (lat. vide infra) vidi dole. poho-dilac. zagledati. fr. sravnili smo. up. pregledava akta. kad sede. nišaniti. fig. pregledač. na adre-sama: preko. osoba koja se nalazi nasuprot drugoj osobi. kao kh. sanjalica. skopeo gledam) specijalna konstrukcija kinematografa. prema potrebi. za stvaran opaža]. vis-a-vis) lice u lice. pohoda. vidi docnije (u knjigama). poho-diti.. zamišljena crta koja polazi iz posmatračeva oka i ide kroz durbin pravo do predmeta posmatranja. pošto su viñena. vizuelan. vidualicij(um) (lat. onaj koji može duhom da vidi. nišan. carinsko). vidit (lat. videre videti) vidljiv. prijavnica. vidi ranije (u knjigama). uzeti na nišan. zvanična overa. in via juriš) putem prava. vizis aktis (lat. vidimirati (lat. vidovit čovek. visio. pr. vidit) video je. u kartanju: osnovni ulog (kod farbla). vizija (lat. gañati. vizirati (lat. koji se tiče vida. zakonskim sredstvima. kratak ženski ogrtač za posete. vizir (ital. 5. opsena. kopija vidimata (lat. osamljenost. visitator) posetilac. naspram. visum) opt. vizorij(um) (nlat. vidi (lat. težiti za nečim. tenakl. posećivati. kaluñer koji obilazi manastire svog reda ili svoje oblasti.videatur 149 vija gracije nas: izraz kojim se preporuču]e vladi opreznost. visibilitas) vidljivost. očevidan. . vidimatio) zvanično srav-njenje i potvrda. zvanjem i mestom stanovanja. vija Beograd preko Beograda. poha-ñanje. nalaženje. grč. pesnik. na instrumentima za merenje uglova: zadnji diopter. voj. viduitas) udovanje. viza (lat. prema čemu. psih. visite) poseta. usled bolesne razdražljivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotičkom stanju). vide supra (lat. fr. zvanično potvrditi da je prepis akta ili dokumenta veran originalu. utvara. bizantini-zam. vizuelan (fr. predstava koju smatramo. lekarska poseta. nlat. fr. vizavi (fr. mesto navedeno iz neke knjige i sjJ. vidi niže. 3. visa) overavanje potpisom i pečatom da je nešto viñeno i pregledane (naročito za putne isprave. visitare. primetan. očevidnost. tj. praznim. vizibilan (lat. overen prepis. čini se. visere gledati. obudovelost. pretresa™. sproću čega. vizitkarta (nem. očigledan. sanjarija. vizitator (nlat. priviñenja. očiglednost. pregledane. uverenje o sravnjenju s origi-nalom. overa jednog akta. Visit-karte) posetnica. overiti putne isprave. fig. videre videti. odrediti zapreminu posude. udovištvo. pričina. prizor. koji po zakonu pripada ženi posle smrti muža. pojava. deo šlema: rešetka koja pokriva lice a ne smeta gledanju i koja se može. halucinacija čula vida. vizita (fr. rgo vidimatione) taksa za pregled. npr. visitatio) posećivaše. pasoše). vidimer) staviti na nepggo vidi. overavanje. vide infra (lat. 3. pregled. visum viñeno. zanesenjak. visionarius. nišanska gajka. način. visio gledanje. posetiti. izvršiti pregled. sravnio. dati svoj videtur dati svoje mišljenje o nečemu. in vija jurio (lat. preko puta od druge osobe. udovički deo. preko puta jedno od drugog. visionaire) vidovnjak. izvršiti pretres. vizum (lat. okrenute jedna drugoj. vizualno pamćenje ono koje se poglavito oslanja na predstave dobijene čulom vida. visiera) l. videatur (lat. uobraženja. viduitet (lat. vizibilitet (nlat. naročito: pregled stanja u kojem se nalazi neka ustanova ili neko nadleštvo. dići i spustiti. npr. naravno. vizionar (nlat. visis actis) prav. vizualan. vizitacija (lat. visum) ono što je viñeno. vidimus (lat. via. gledanje. Byzantion) v. via gratiae) prav. malo kanabe za dve osobe tako da su. slika uobrazilje. videatur) neka se vidi. pregledanje (lekarske. vizualan (lat. mišljenje. vidimus. karta sa imenom. visorium) tip. pohañati. takoñ e: viza. imati u vidu što. prekoputa. za overu. fr. shvatanje. videtur) izgleda. naprava na vatrenom oružju pomoću koje se nišani. smerati nešto. visualis) ont. kao im. vidi napred. fr. pregledanje. udovičko stanje. delove i figure jednog grba opisati i označiti prema pravilima heraldičke umetnosti.

medicinska (ili: lekovita. pokrajina. vikarijat. vila (lat. sačekivali brodove i oduzimali im viktualije. vivere živeti) pl. vikontesa (fr. sli čan mandolini. radi razonode i odmora. vikarija. krvarenja na nos mesto menstrua-cije. vilajet (arap. namesnik (pape. izdržavanje. vilificatio) pobijanje (ili: obaranje) cena. pristalice engleskog teologa Džona Viklifa. naročito junak na moru. vicomtesse) žena ili ćerka vikonta. via facti) prav. week-end) nedeljni odmor. vicaria) zvanje i vlast jednog vikara. kuća izra ñ ena u obliku letnjikovca. patrijarha) u jednoj oblasti. junak. god. oblast kojoj stoji na č elu valija (u Turskoj). asteroid otkriven 1850. posednik vlastelinstva u Francuskoj. astr. od-mazdni. Viktorije (lat. pesma uz koju se igra. hodometar. vi mandati (lat. vicarius apostolicus) „apostolski namesnik". sredstvo za život. biskupiji. vivere živeti) način života. ville) letnjikovac. zlatnožuta boja izrañena od kreozota i šalitrene kiseline. vindicatio) osveta: uzimanje u zaštitu. victoriosus. na osnovu naredbe. rñav. vilis jevtin) prost. namesništvo. korpus vile (lat. najstariji indijski muzički instrument od bambusove trske i sa 4 žice. viktoriozan (lat. viktualije (nlat. vilioris conditionis) slabijeg sastava. samovlasno. vigonja. puta. vikingr) borac. viaticum) putni trošak. ital. unižavanje. vikunja (šp. vitalijanci. victus et amietus) hrana i odelo. kapelanstvo.. odmenjujući. namesni čki.-tur. victualia) pl. život na selu radi razonode. tur. viking (stnord. vija fakti (lat. titula grofovog sina koju nosi za očeva života. provincija. vike (nem. male vrednosti. vilayet) mesto roñenja. vicuna) v. vindicativus) osvetolju-biv. papijota. vina medicata) pl. vilis (lat. up. viktus et amiktus (lat. koju su predstavljali sa krilima i lovorovim vencem ili palmovom grančicom u ruci. zavi čaj. vilayetli) zemljak. corpus vile) ogledni obje-kat bez vrednosti. dijecezi itd. viktorijaorandž hen. željan osvete. . podgrof. visoko svešteno lice u rimokatoli č koj crkvi.) muz. Victoria) nit. vikendica kuć a za odmor. prav. up. gusar. vikend (eng. savijati) svitak za kovrčanje kose. poslednja pomast. nasilno. zastupajući.) zool. vicariatus) v. Vindi v.vijadukt 150 vindikacija vijadukt (nlat. za bojenje vune i svile. delokrug namesni-kov. imalin. poputnina. viklifiti pl. silom. fr. koji se istakao u borbi protiv zloupotreba u katoli čkoj crkvi i tražio čistotu hrišćanskog uč enja. vi mandati) prav. vilj (tur. vilstek (eng. kod katolika: poslednja pri čest koja se daje samrtniku. kod starih Rimljana: novac koji se metao mrtvacu u usta da plati Haronu prevoz preko reke Stake. vicomte. IV u čast Jupitera. životne namirnice. vealsteak) pržen ili peč en komad telećeg mesa. zašti ćivanje. vijatorij(um) (lat. villa. wichsen) čistiti obuću mašću za čiš ć enje (viksom). victoria) letnja otvorena kola sa jednim ili dva konja i sa 3—4 sedišta. od UŠ—XI veka. bez vrednosti. osetljiv. vikarijat (nlat. fr. victualia. viktualijanci (nlat. letnja svežina. farm. počinje subotom po podne i traje do ponedeljka ujutro. viatorium) putomer. opasni morski razbojnici u XIV i XV veku u Istočnom i Severnom moru. IX u čast Venere i 22. viksati (nem. vicarus) zastupnik. koje su posle nosili opsednutim Stokholmlja-nima. prethodnika reformacije u XIV veku. zahtev za povra ćaj stvari sopstveniku. vilio-ris kondicionis (lat. viscount) francuska plemi ć ka titula izmeñ u grofa i barona. victorieux) pobedonosan. barovitog mesta i sl. vileñatura (ital. vina (ind. eng. neznatnije vrednosti. viae-ductus) most iznad doline. vikar (lat. villanelle. svetkovine vina koje su u starom Rimu slavljene dva puta godišnje: 19. wickeln omotavati. vikarijus apostolikus (nlat. vijatikum (lat. ratnik. vilifikacija (nlat. smanjivanje vrednosti. vilajetlija (arap. Wichse) mast za obuć u. victus. vicecomes. vikend. provodi na selu. villeggiatura) letnje vreme koje se. biljna) vina. vikarija (nlat. vikarna krvarenja med. vilavela (fr. samovoljno. Vendi. pobednički. po zapovesti. vinalije (lat. u Engleskoj: niži sveštenik. prvobitno grañ ani iz Rostoka i Vizmara koji su. boginja pobede kod starih Rimljana (kod Grka: Nike). vikarni (lat. villanella) pastirska pesma sastavljena iz neparnog broja terceta i završena strofom od četiri stiha. vikont (nlat. vindikativan (nlat. viktorije (lat. kazneni. vina medikata (lat. engleska teleća imi-cla. po naredbi svog vojvode (hercoga). fr. a obi čno se provodi van mesta stanovanja. seoska igra. viktus (lat. wilaya. vindikacija (lat. neznatan. vicarius) namesni. kapelan. vikler (nem. bili na zlu glasu kao gusari. hrana. vre ñanje. ime germanskih stanovnika Skandinavije koji su. vinalia) pl. zamenik. slon.

poljska ku ća. violentus) silan. združiti. pu-dar. čuvar vinograda. nasilje. vinometar (lat. dosuditi. združivanje. svezati. plahovitost. viola) l. violin (nlat. phobeo bojim se) strah od vina. sla-galjka (mala metalna pregrada. letnjikovac. vino tinto) v. silovana devojka. naprasit. tako ñe: vindikta. opijanje. vinctura. violetan (fr. violeta (tal. bog. vinja (fr. violentnost (lat. od kojih su neke bile metalne. vincula okovi) vezivanje. viola. pre no što je isplatio. vinolentia) pijanstvo. vinomer. slaže slova). sklon pi ć u. vrpca. vindicta) osveta. višega (fr. vinculum conjugale) bra č na veza. nasilan. ga ñ enje od vina. Gewinde) ručna dizalica sa zupčanikom. prav.. vindicirati (lat. vignette) šara koja služi kao ukras (u knjigama. prinudan. ograni čenje prava raspolaganja hartijama od vrednosti i njihova prenošenja na drugo lice. preteranost. violentia) silina. ranije sa 12—14 žica. ljubičica. ital. mržnja na vino. spa janje. sklonost pi ću. vinculum) konopac. viola d'amore) muz. vindicare) osvetiti. viola alta. vinolentus) pijan od vina. violencija (lat. žustrina. veza. koju ručni slagač drži u levoj ruci i u nju. vinum missale) pri česno vino (u katoli č koj crkvi). muz. naprasitost. viola alta (ital. up. povreda prava. obavezati se. viole. naročito zanatlijskih. prisiljavanje. vindikaciono pravo prav. doznačiti sudski. bog. viola di bra č o (ital. žestok. vino secco) italijansko vino od suvog grožña. monopolski zavoj sa pe č atom (na duvanu. sekt. vindjak(n)a (nem. violet (ital. maramica-ma). ljubičica. prekomeran. vinktura (lat. violata (lat. vinklag (nem. brano. Winkelhaken) tip. žestina. violetta) nuz. prav. obesvećenje. Vindobone (lat. gr č. na pismima.vindikaciona tužba 151 vinofrbija (lat. vinkulum (lat. izazivač. sudskim putem tražiti svoje natrag. kažnjavati. violentan (lat. Windjacke) kratak sportski kaput od lake nepromo čive tkanine kroz koju vetar ne može da prodre. viola di gamba (ital. papiru. vigne. primiti obaveze. v. gšja-nost. opšti naziv za veći broj muzi č kih gudač kih instrumenata. vinkulirati (lat. goropadan. vint (nem. vinificatio) proizvo ñenje (ili: proizvodnja) vina. viiolentan (lat. pravo traženja da se isporučena roba vrati sopstveniku ako je kupac. mala violina. oskrvnjenje. pola-gati na nepggo pravo kao na sopstvenost. vino tinte (šp. docnije samo sa sedam drevnih žica. violentia) v. viola di braccio) muz. vinkulum matrimonii (lat. vinkl (nem. tužba zbog nanesene štete. vinum vino. vinovnik (rus. viola alta) muz. viola (lat. violata) obeščašćena. nlat. u vidljivom spektru: boje sunčanih zrakova koje se najja če lome. violica. up. prouzrokovač. mali bakrorez ili drvorez kao ukras na koricama. preteran. kod starih Rimljana: štap slobode kojim je pretor dodirivao roba i tako ga oslobañao. vinum misale (lat. ljubica i drugo cve ć e sa mirisom sli č nim mirisu ljubičice.. violončelo. zakonsko progonjenje i kažnjavanje prestupnika. viola d'amore (ital. viola (ital. nlat. vrstač. ljubičast. vinolencija (lat. mešavina plave ili crvene boje. viola di vindikaciona tužba prav. osramoćenje. violacija (lat. vinculum matrimonii) vinkulum konjugale. spona. violatio) prav. vinograd. uže. veza. vigna) vinova loza. naprava pomoć u koje vino može previrati i kad je zatvoreno. vinificator) proizvoñač vina. etiketa. vincire. violencija. vinculare) spojiti. vinčesterka (po imenu američkog konstruktora Vin č estera — Winchester) vrsta vojni č ke i lova č ke puške. slagačica. vincire) vrpca. u početku ili na kraju knjige. grč. vindikta (lat. bra č-violina. desnom rukom. izmešan s vinom. vincilir (mañ. u širini štampanog retka. vinczeller od nem. ital. up. violare jus territoriale) prav. sila. koji se opija. materija koju sadrže mnoge vrste ljubi čica i koja izaziva povrać anje. brak. hartije od vrednosti isklju čiti iz kursa. neobuzdanost. veština spravljanje vina. vinkulacija (lat. šp. vinkulum konjugale (lat. tužba za zaštitu svojine. . povrediš sopstveni č ko ili zemljišno pravo. metron) sprava za merenje ja čine vina. viola di gamba) muz. alt-violina. postao insolventan. žigicama). fin. Winzer) struč an vinogradar. štititi. tinto. violet) ljubi čast. violette) koji je boje ljubičice. vinifikator (nlat. Vindobona) starorimsko ime za Be č . gvint. braniti. violinum) hem. fr. kažnjavanje. violetto. fr. violare jus teritorijale (lat. vitula) 2. brač u sli čan muzi č ki in-strument veoma ljupkih tonova. vinovnik) krivac. vinifikacija (nlat. Winkel ugao) ime većeg broja instrumenata za merenje. petlja. prestup zakona. vinum. vino seko (ital. plahovit. ljubavna violina.

princip virtuelnih pomeranja: načelo mogućih pomeranja. promene u karakteru. virilescentia) zool. odvažan. muškost. mali violinski bas koji se za vreme sviranja drži izme ñ u kolena. govor) nauka o virusima. violonist(a) (ital. lik nekog predmeta dobi-jen odbijanjem svetlosti o ogledalo ili prelamanjem kroz so č ivo. virgo intakta nevina devojka. viraginitet. jaja. virga grančica) muz. virola (fr. virilescencija (nlat. violino secondo) muz. svirač u violon. violine pikolo (ital. naročito kod ptica. up. oskrna-viti. violinista) muz. dubok glas. snaga) snažan. vi presidii (lat. odvažnost. viridis zelen) bog. mor. virtuelan (fr. virtuelan lik virgo (lat. obrtanje (ili: okretanje) lañe. viripotencija (lat. virtualis) sposobnost za rad. fiz. viper-in (eng. violončelist(a) (ital. bradatost. hlorofilin. limunova soka. prva violina. realan. mor. virilis portio) prav. virement) fin. po ital. virgo) med. današnji kontrabas. svira č u violon č elo. druga violina. virtualitet (nlat. violirati (lat. virilis. vii (eng. prividan. up. istaknut član stranke koji drugove iz stranke zbira za glasanje u engleskom Donjem domu. vir muž. netaknutost ženskog devičnjaka (himena). violon (fr. preneti. fig. fig. devica. virilizam (lat. vi praesidii) na osnovu predsedničkog prava. supr. miruju ć a ili drema-ju ć a snaga. čistota. violine sekondo (ital. po zapovesti. no ć delovanja. virage) ani j. virtualis) v. viridarium) vrt za uživanje i zabavu. violino primo) muz. virus otrov) med. virmanisati (fr. viraž (fr. pol. virole) spiralni svitak u satu. virago) muškobanja. violon) muz. devičanstvo. devojapggvo. spinet. zelena bojena materija u biljaka. virilni glas v. č eli č ni kalup za kovanje novca. pojavljivanje muških osobina kod ženskih životinja u starosti. prestu-piti zakon. virilitet (lat. virtualan (nlat. trg. violončelo (ital. v. vi rescripti) prav. prenositi) iz jedne budžetske partije ili pozicije na Drugu. viola di gamba. ćemane. sposobnost. virgineus morbus (lat. devojačka bolest. prebacivati (ili: prebaciti. viribus unitis (lat. viraginitas) fiziol. logos reč. čist. virilna porcija (lat. viribus unitis) sjedinje-nim silama. prenošenje novca s jedne budžetske partije ili pozicije na drugu. na osnovu naredbe. okretati lañu. mužev-nost. žena koja izgleda i ponaša se kao muškarac. uobražen. zrelost.152 violina (ital. bitna ili pojamna važnost. ali se tom sposobnošću ne koristi. virginitet (lat. virtuelan. virgimtas) med. a. virginalis) devojački. nastaje produženjem na drugu stranu stvarnih odbije-nih ili prelomljenih zrakova. svirač u violinu. kružno spuštanje aviona. violine primo (ital. bašta. »seneka sposobnost za stupanje u brak. virpinija vrsta duvana i cigara. whip) toplo pi ć e od belog vina. zarazne bolesti izazvane virusima. č etvrtina violine. virtuelan lik ont. violiiist(a) (ital. poremećaj u polnom razvitku kod žena. koji se dobija presekom produženja stvarnih zrakova na suprotnu stranu. whipper-in) nadzornik i gonilac leva č kih pasa. lat. obesvetiti. valjanost. deo nasledstva koji pripada pojedincu. mogu ć an. violoncello) muz. violare) povrediti. Lik predmeta u ravnom ogledalu je virtuelan. član nekog politi č kog tela po položaju a ne po izboru. sposoban za dejstvo. viraginitet (nlat. virilan (lat. violone) muz. e). na osnovu prava koje daje predsedni č ki položaj. devičanski. violina. viridin (lat. obavezu. instrument sličan klaviru. č elo. prostim knjiženjem. virologija (lat. najvažniji orkestarski instrument sa četiri žice (g. u današnjem obliku izrañ en u Italiji u XVTI veku. ginandrija. virago (lat. virilitas) muškost. viroze (lat. zrelo doba. virgineus morbus) med. uzajamno obračunavanje. violone (violone): bas-violina u HUD i HUŠ veku najdublji gudački instrument u basu. virtus sposobnost. nego i u tome što takva žena i u razvitku sekundarnih spolnih obeležja li či na muškarca: male grudi. sa slabom ili potpuno izostalom menstruacijom. virtuel. vi reskript (lat. potiče iz severnoameričke države Virpinije (Virginia). silovati. virement) fin. vir muze) muški. virus otrov. virman (fr. najmanja violina. nagao zaokret. virginalan (lat. nastrojen za delovanje. malokrvnost. votum virile. virilis) v. virilis) pol. viridarij(um) (lat. obepgčastiti. čedan. sa prikrivenom snagom. virilizam. virilist(a) (lat. pogaziti ugovor. narušiti. violino piccolo) muz. Č>JGvršiti obračun. spolna nevinost. violino) muz. celokupnom snagom. koji se sastoji ne samo u nepotpunom razvitku unutarnjih polnih organa. še ć era i za č ina. koji je sposoban za rad. isplata koja se vrši bez gotovine. violoncello) muz. bledilo. gradila. viri potentia) muška snaga. fig. čednost. d. muže-van. devojka. muškarača. virginal (lat. .

privla č na sila. lepljiv (za telo koje pod dejstvom pritiska na njegovu površinu stalno menja svoj oblik kaže se da je viskozno). virtuoznost (nlat. vitalnost (lat. vis probandi) dokazna snaga. grč. dro-ban. viskoznost fiz. oživljavajući. živ organizam. viscum. viskača (šp. snaga dokaza. virtuoso) čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti. viskozan (lat. otrovan. neophodan. sposobnost za život. gust. pokazi-vanje menice. virulentus otrovan) med. hrabrost. up. pluć a. še ć era. viscum lepak) te-gljiv. a vista) odmah po vi ñenju. pun ljutih i opakih sokova. vojska. virtus) muška snaga. vista (ital. naro č ito lakova. vlast. sila lenivosti. pun žestine.virtuelna brzina 153 vitalnost virtuelna brzina fiz. verovatno ć e življenja. vitalizam (lat. vis legne (lat. pi ć e od č aja. savršen. vist (eng. vitalitas) životna snaga. ars longa) život je kratak. whist) engleska igra karata sa č etiri igra č a i 52 karte. ital. med. vita brevis. viscidus) židak. vis major (lat. fig. limuna i crnog vina. snaga. . vita) v. kineti čka energija. vis atraktiva (lat. dostigao savršenstvo. onda je zbir virtuelnih. krepost. umetnost je duga (latinski prevod početka Hipokratovih „Aforizama"). fig. lenivosna sila. koji se tiče života. koji se ti če unutrašnjih organa životinjskog tela. virtuosis. tegljivost. duhovit. jetkost. vis viva (lat. bitan. kod jednog naroda). unutrašnji or-gani životinjskog tela. virtuoz (nlat. gnojav. are longa (lat. viskozimetar (lat.) 1. jetra itd. 2. zagrižljiv. tj. koji pomaže život. sposoban za život. pome-ranja napadnih ta č aka. vita brevis. artikl. celokupne zdravstveno stanje. vitalis) životni. utroba. fore mažer. vrlina. ukusna mesa i veoma cenjenog krzna. lepljiv. tj. vitalni osećaj psih. virus otrov. viñenje. vispren (rus. muškost. Wirtschafterin) žena koja vodi domaćinstvo neženjena čoveka. prosečne trajanje života (npr. svojstvo viskoznog tela. snalažljiv. virtuositas) savršena veština. poglavito u tehni čkom pogledu. izazivaju oboljenja. creva. vis maior) viša sila. mogućna. vitalist(a) fil. vita (lat. vita život) životopis. vis inercije (lat. viktualijanci. visoke otvorene dvokolice sa jednim konjem. zagrižljivost. vis absoluta) prav. viršla (nem. otporan. zarazna klica. visceralis) utrobni. viskozitst (nlat. vis) sila. virtuoskinja (ital. viscositas) fiz. virtuosis) valjak. otrov. vir. virulentan (lat. lepljivost. vis armata (lat. snaga koja dejstvuje. a vista (ital. mogućnih. vis apsoluta (lat. vitalitas) v. veoma važan. menice. vešt. vis viva) fiz živa sila. virulentia) med. vis armata) oružana sila. u našoj svesti. tj. virus (lat. izazivač bolesti. princip ili načelo virtuelnih brzina ili virtuelnih pome-ranja: ako je neka veza materijalnih tačaka na koje napadaju sile u ravnoteži. velika umetnica. na taj način. kurikulum vite. opšte stanje našeg organizma. viršafterica (nem. vis vitalis (lat. celulozna masa (za izradu vešta č ke svile i filmova). zakonska sila. viscera (lat. ulja i dr. jedak. uvid. vis inertiae) fiz. nutrica. metron) aparat za merenje viskoznosti neke tečnosti. radova ovih sila jednak nuli za sva mala pri danoj vezi virtuelna. whisky) engleska rakija od žita. vis legis) prav. drob. vitalis životni) teorija po kojoj se život ne može objasniti samo hemijskofizi č kim procesima u njemu. tok života. gnojenje rane. kod izdubenih sočiva ona tačka iz koje izgleda da polaze zraci koji napuštaju sočivo po prelamanju pavši na nj paralelne. životnost. viscosus. fig. viski (eng. v. naro čito u muzici. virtuozan (nlat. otrovnost. sa životnom snagom. nego treba uzeti pri tom u obzir i izvesne nematerijalne principe (vis vitalis). od koje se nije moglo braniti niti je odbiti). naro čito srce. apsolutna sila (kad je neko prisiljen da nešto učini ili ne učini zbog apsolutne sile. vitalan (lat. vis vitalis) životna snaga. odličan. vis attractiva) fiz. plemenit. viscidan (nlat. onaj u kome se ogleda. vitalitet. naročito u muzici. koje predstavlja važan trg. valjanost. virtuelna žiža ot. naročito otrov što ga lu č e mrtve ili žive bakterije. vi-skoznost. visceralan (nlat. viskoza (lat viscum lepak) hem. da luče otrovne produkte i da. sposobnost patogenih bakterija da prodru u stran. vista) trg. živahan. fig. uzvišen. ona sila protiv koje se čovek ne može boriti niti je otkloniti. oštrouman. vitalitet (lat. vis (lat. virus otrov) med. viskozitet. opšti osećaj života. virtuosa) majstorica u svojoj veštini. virtus (lat. pristalica vitalizma. viscacha) zool. virulencija (nlat. Wurstel) vrsta male kobasice. sila zakona. vitalijanci (lat. zecu slična južnoamerička životinja. viscera) pl. tvrdoglav. tj. moć. vis probandi (lat.

vita život) pl. izdvojiti.vitamini 154 Višnu vitamini (lat. pogreška. vic (nem. vitium cordis) med. dosetljivost. machen činiti) šaljivdžija. Da bi oslobodio bogove ili ljude od zla. vitreux) staklast. aparat za merenje jačine lomljenja zrakova. vitrail) dekorativne slike od komada stakla u boji povezanih olovnim trakama. fr. Upotreba hrane u kojoj nema vitamina izaziva razne bolesti (skorbut. vitraž(a) (fr. oličenje stvaralačke sile u prirodi. naročito u zelenim delovima biljaka. najpopularniji bog u brahmanizmu. gvožña (zvani zeleni vitriol. obično uzanog koloseka. zamenik vladara. vitrine (fr. viciozan posed prav. želez-nica. H. prozor. vitiosus) pogrešan. vicinalni put opštinski. nedostatak. sporedna železnica. silom oporuke. nevaljao. osuditi. vitlejizam sistem radničkih zajednica koji je postao u Engleskoj posle prvog svetskog rata. rñavost. viciozan (lat. testamenta. vicia. beriberi. vicioznost (lat. i radnici u srazmernom delu dobiti. vitriolizacija (nlat. zastupanje nekoga. vitelus (lat. vi cessionis) prav. vicijum kanonikum (nlat. vicesimatio) dvadesetkovanje. vi testamenti) prav. putem prenošenja ili ustupanja. vitium canonicum) telesna mana zbog koje je neko nesposoban da bude sveštenik. vitreolus dei. koji je sa ned ostatkom. Vitleju. pela-gru itd. omaška. tipos) veština izrañivanja fotografskih slika na staklu. vicedom (lat. eiter (nem. vitrometar (lat. oti-rač. vice verza (lat. poročnost. vitrage) staklena vrata. vitrine) staklen orman za smeštaj sitni jih umetničkih predmeta. cinka itd. vitrifikacija (nlat.) „Tvorac vasione". vicinalis susedski) opštinski. providan. vicijum kordis (lat. vice-direktor. vitrescibilan (lat. sjajan. vicedominus) namesnik. krivica. vitrum staklo. rahitis. pl. staklena pregrada.) jedan od tri glavna božanstva u brahmanizmu. tj. Višnu (ind. vice (lat. wischen brisati) brisač. vitium naturae) med. pokvaren. pretvorljiv u staklo. dućanski izlog. od vitreus staklen. vicijum (lat. pored poslodavaca. biol. upravnik crkvenih dobara. kazniti smrću (u pobunama i sl. vitiligo lišaj) med. vitrescibilis) koji se može pretvoriti u staklo. vitrezan (lat. vicemaher (nem. Višva-karman (ind. plava galica). viciozitet (lat. vitrificatio) postakla-vanje. porok. onaj koji vezuje samo susedna sela. vitriolisatio) hem. vitraj (fr. vitrificirati (nlat. vicinalan (lat. zabluda. vitrotipija (lat. Witz) desetka. zamenjivanje. vicies dvadeset puta. tako da se na tim mestima pojavljuju bele mrlje. prirodni (ili: uroñeni) nedostatak. Witz. greh. pretvaranje u vitriol. metron) ont. grč. vitrum staklo. bakra (zvani plavi vitriol. viče) u složenim rečima znači: pod-. fil. još neispitane dovoljno.). analis godišnji) dvadesetogodišnji. zelena galica). veliki arhitekt indijskog panteona (odgovara grčkom Vulkanu). duhovit čovek. vitrificare) postakli-ti. vitium) mana. i tada će uništiti sve svoje vice-admiral. prvobitno bog Sunca. vice-kon-zul. vitellus. posed koji nije bez zamerke. vitriol (lat. sulfat (tj. vitiligo (lat. vitiositas) pokvarenost. šp. promašaj. on je uzimao na sebe razne oblike (devet) i pojavljivao se u njima na Zemlji. ime po prvom predsedniku odbora koji se bavio ovim pitanjem Dž. nalaze se u većini namirnice. vitrescibilitas) pretvorljivost u staklo. izdvajanje svakog dvadesetog člana kakve velike čete pobunjenika radi pogubljenja (kod Rimljana). vicioznost. vitriolescere) hen. sa ciljem da u industrijskim predu-zećima učestvuju. mana srca. svežim plodovima i semenju. koji se vrši ili dogaña svakih dvadeset godina. sprava na vozilima za otklanjanje kiše ili snega sa stakla. obrnuto. prozori. vitrum (lat. vicesimare) dvadesetko-vati. vi testamenti (lat. postakljenje. gresi (mladićkog) doba. seoski put. bez mane. vitriol. vitrescibilitet (nlat.) v. duhovita šala. mleku i dr. seoski. vicennium) vreme od dvadeset godina. kristal. vitreus staklen. vicenalan (lat. vi cesionis (lat. sa sve većim brojem poštovalaca (vaišnava). mane. svakog dvadesetoga po redu isključi-ti. grč. viče versa) obratno. oštroumnost. koje su za ishranu organizma veoma potrebne. a njegovu desetu inkarnaciju (kalki) očekuju tek u budućnosti. koja vezuje samo obližnja mesta. viciozitet. pretvoriti (ili: pretvarati) u staklo. vitriolescirati (nlat. gresi mladosti. vitriolo) hen. u svežem mesu. nestajanje pigmenata u koži. vitulus) žumance. fr. .). vicinalne železnica. kristalast. npr. vicezimirati (nlat. vicenij(um) (lat. vicijum nature (lat. prozorske zavese. vitrum) staklo. na osnovu poslednje volje. pretvaranje u staklo. so sumporne kiseline) svakoga od raznih metala. vitia aetatis) pl. razne hranljive materije. silom. med. žumancetu. koji ima manu. poročan. u protivnom slučaju. vicezimacija (nlat. vicia etatis (lat. pretvarati se u vitriol.

prethodnik esperanta. vocale) muz. krilo vetrenjače. haute neprijatelje i osloboditi svoj narod od tuñinskog gospodarstva. danas: veseo. vokalize (ital. vox) glas.) pl. . fig. vokalna kompozicija (vežba) bez teksta sa pevanjem na jedan isti vokal. zasvoñena prostorija. pronalazak nemačkog sveštenika J. zanatu. reč. pobede. peti padež. vocativus) gram. vox humana) muz. volee) let. o. vokalna harmonija (lat. Jovana Krstitelja. izgovaran. volant) pernata lopta. izraz. voks humana (lat. visok (ili: oštar) glas. vokale (ital. vokalni koncert koncert u kojem su samo tačke pevanja. vežbe u pevanju sa slogovima ut. volatilisare) hem. pretvaranje u paru. vocalizze) muz. re č sastavljena od re či dva ili više jezika. volatilitet (nlat. vokabular (nlat. sklonost (nekom zanimanju. volan (fr. višnuizam (ind. sveska u koju se pišu reči nekog tuñeg jezika i njihova značenja radi lakšeg u čenja napamet. zvuk. volatilitas) isparljivost. tj. voks hibrida (lat. vox claman-tis in deserto) glas vapijućeg u pustinji. world svet. karner na ženskoj haljini. bog vetra. glas narodni je glas božji. zastor. Vlaška nekadašnja rumunska pokrajina izmeñ u Karpata i Dunava. samoglasnički. mi. reč. glasni. teorija samoglasnika. točak zamajac. volans.) vera u učenje višnujita. vox acuta) muz. konsonant. volatilis) hem. ad voćem) uz reč. komad sa kupleti-ma. fiz. Wodan) mit. Vokalize. mrtvih. vocalis. vocabulum reč) pisac rečnika. M Šlajera (Schleyer. vokacija (lat. vox virginea) muz. koprena. vox Dei) posl. vokalski (lat. vaudevilliste) pisac vod-vilja. tj. konstruisan 1933. devojački glas (za jednu oktavu viši i umilniji orguljski registar no što je voks humana). uzaludno opominjanje. volapik (volapuk = eng. u ovom pogledu. vox glas) gram. i. promenljivost. čovečji glas (na orgulji). tj. volvulus (lat. lepršav. za-interesovati. sub hac voće) pod ovom reči (pri upućivanju na rečnik). fig. samogla-snik (kod nas glasovi: a. volant) koji leti. s obzirom na boju zvuka. (solmiza-cija). položaj. voks dei (lat. voal (fr. nestalnost. voks virginea (lat. rang. speak govoriti) meñunarodni. vole (fr. vocalisatio) gram. voks klamantis in dezerto (lat. vokalizacija (nlat. što narod ho će. vokaliza (nem. assa voće) samim glasom. volatilan (lat. vocalisme) gram. glas istine koji nema dejstva. ital. vocabulum) lingv. spadalo. voks populi. isparljiv. volatilisatio) hem. vox populi. naročito kad vokal jednog sloga zavisi. vokalna muzika pevanje. voks akuta (lat. dozivni padež. ad vocem (lat. leteći. volabilitas) povrpšost. vocalizzo) muz. najglavniji bog svih germanskih naroda (skandinavski Odin). vrsta tanke materije za ženske haljine. pozivanje na neki položaj. mali poz. pevajući. muz. fa itd. vocalis) gram. vokabula (lat. vokalizam (fr. Vodai (nem. u SAD. ime. volatilizirati (nlat. vox hybrida) melez-reč. obešenjak. vocalis. isparava™. harmo-nfa sklad) skladnost dva sloga ili više slogova koji dolaze jedan za drugim. asa vode (lat. Vuogan. dobre žetve i lekarstva. e. višnujiti (ind. god. naziv. volatilizacija (nlat. pretvoriti (ili: pretvarati) u paru ili gas. voile) prevez. vokalan (lat. letenje (ptica). ispa-riti. vokal (lat. pri toj reči (pade mi na pamet). udariti loptu u letu. pretvaranje suglasnika u samoglasnike.obožavaoci i poštovao-ci boga Bitnu.višnuizam 155 nestašno. volat (ital. ge. dar. npr. voks (lat. sub hak voce (lat. vocatio) poziv. uvrtanje delova tankog ili zadnjeg creva oko osovine svoga opor-njaka. zavezanost (ili: zapletenost) creva. vodvilj (fr. ton. koji može da se pretvori u gas ili u paru. to je svetinja. izgo-varanje samoglasnika pri pevanju. u). isparavanje. nestalnost. pojedina reč (kao predmet leksikolo-gije i leksikografije). volva) bog. volva (lat. samo glasnici jednoga jezika ili jedne reči s obzirom na njihove meñusobne odnose. grč. koji je u letu. vodviljist(a) (fr. deo lista koji se cepa (u priznaničkoj knjizi). vocabularium) rečnik. u smeni (dokaz). onaj koga čovek često mora prekorno da doziva. stariji naziv za Rumuniju. samoglasnički. 1831— 1912). vokativ (lat. opna na mladim pečurkama. naro čito za veo. fr. bez pratnje nekog instrumenta. vokali-ziranje. svetski jezik. pucati iz voleja u fudbalu. ot vole (fr. supr. struci). vocalis) gram. fig. točak za upravljanje automobilom. walkie talkie) prenosni radiotelefon. pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi. volabilitet (nlat. tj. koji se ti č e glasa. volta) zidni svod. od vokala prethodnog sloga (osobito u uralsko-altajskim jezicima). volvulus) med. vaudeville) prvobitno: francuska narodna pesma satirične sadržine. veo. voki-toki (eng. volantai (lat. vokabulist(a) (lat.

vitak. lat. . volterizam filozofija i način mišljenja francuskog filozofa Voltera (1694— 1778). metron) fiz. grč metron) sprava za merenje zapremine č vrstih i te č nih tela. voltaizam (A. u fudbalu punom nogom) dok je u letu. svitak.vole] 156 volumetar volee) ljudi visoka položaja. Volta. tj. volontaire. a odatle se dobija u jedinici vremena kroz aparat protekla koli čina elektriciteta. tome je pravo. voltaire) velika naslonjača s niskim sedištem a visokim naslonom za glavu. metron) fiz. tečnost u govoru. voltage) napetost. kad se nešto u svakom sluč aju mora učiniti. voljni. bez obzira na li čno raspoloženje. metron) fiz. fig. volubilan (lat. volitio) l. sic volo. napon struje merene u vo l tima. napraviti voltfas iznenada se okrenuti i isprsi™ pred neprijatelja koji te goni. volumen. voluntarius) onaj koji služi dobrovoljno i besplatno. fr. dopusni. željni. vol-au-vent) kup. volti subito) muz. voltfas (fr. voltižirati (fr. volumen (lat. voltmetar. ili pomoću spajanja i prekidanja struje u bliskom provodniku. volterijanizam. sveska. Volta. onda deoba izdvojene koli čine vremenom daje u jedinici vremena izdvojenu koli činu. volenti non fit injurija (lat. u kartama: veština u mešanju karata tako da izvesna karta tačno doñe na ono mesto koje se želi. volta. volens-nolens) „hteo-ne hteo". obrtati) gibak. promenljivost. volvere okretati. savitljiv. volvere) rukopis. volumetar (lat. sikjubeo(. vrlo vešt konjanik. naglo promeniti mišljenje. okretnost. volutus valjan. Ampere) fiz. volo (lat. voltametar (A. savitljivost. govorljiv. metron) fiziološki aparat za merenje promena u zapremini pojedinih delova živog čovečjeg ili životinjskog tela. dobrovoljac (vojnik). Volta. galvanski elektricitet. nepostojan. laki pešak. epikurejski način mišljenja. 2. bakra i sumporne kiseline. udarac lopte (u tenisu reketom. Voltin elemenat fiz. volte. lat. volumen. v. tj. jedinica za merenje napona u Meñunarodnom sistemu jedinica. koji potiče od (ili iz) volje. pojava izazivanja (indukovanja) elektri čne struje u zatvorenom provodniku pomoću kretanja u njegovoj blizini drugog provodnika kroz koji prolazi struja. strelac (u francuskoj vojsci). voltera (fr. galvanizam. pokretljivost. elektron. up. pojedina č ni akt volje. promenljiv. električni napon. fig. nagla promena mišljenja. Voltin stub fiz. V) fiz. ital. volubilis. punoća (glasa. zvuka). ko hoće da mu tako bude. volicija (lat. Volta. volumenometar (lat. poluokret. teranje konja u krug. naponske razlike. volta-elektrometar (A. dakle. htenje. volumen. lisnate testo punjeno ribom. v. tečan. Volta. obim. lisnata pasteta. fiz. konj obučen jahačkom vežbanju. grč. frivolan. ital. voltametar. voltametar. voltižer (fr. volubilitet (lat. volta-indukcija (A. pre nego što dodirne tle. voltaža (fr. kotrljan) u školi jahanja: jahanje u malom krugu. ja-čina struje (pod pretpostavkom da je za sve vreme zbivanja struja stalna). praviti veštač ke skokove. voltamper (A. volej (eng. gljivama i dr. volo hoću) sik volo. instrumenat za merenje potencijalne razlike. prostor što ga zauzima jedno telo. grč. volteggiare) vešto se baciti na konja ili sa konja. spis ovijen oko štapi ća. nestalan. lat. tj. volti subito (ital. brzo prelaziti s predmeta na predmet. predstavlja onaj napon na homogenom žičanom provodniku kroz koji prolazi struja od 1 ampera. izmeri li se istovremeno vreme prolaska struje. naziv po italijanskom fizi čaru Alesandru Volti. voltairianisme) fil. okretan. volitivan (lat. volterijanizam (fr. vol-o-van (fr. lat. facies lice) voj. kao kod Voltera. volja. slatkorečiv. grč. nestalnost. brzo okreni (na notama). volonter (fr. volitio) psih.: at. služi za merenje prividne snage kod naizmeni čne struje. volens-nolens (lat. voltiger. sic jubeo) tako hoću. slatkorečivost. proizvod iz jednog volta i jednog ampera. volvere okretati. volley) sp. grč.. volte-face. volterizam. poluobrt. up. ili pomoću pojačavanja ili slabljenja struje u tom provodniku. voltaisme) fiz. umesto svih razloga neka važi moja volja (po jednom stihu iz Juvenalovih satira). najugledniji ljudi nekog mesta. M. volenti pop f it iniuria) onome koji hoće ne čini se nepravda. voltigeur) veštak u skakanju. galvanski elemenat sastavljen od cinka. jačina. gran. knjiga. muz. voltmetar (A. sprava za merenje elektrolizom izdvojenih koli čina supstanca. stub sastavljen od mnogo elemenata naslaganih jedan preko drugog redom bakar — tečnost (razreñene H2SO4) — cink. izraz volje. mesom. vol- tametar služi i za merenje jačine struje. volt (skr. zapremine. a utrošena snaga izmeñu te dve tačke iznosi 1 vat. jahač vešt u skakanju na konja. volubilitas) gipkost. tako zapove-dam. Volta. igra č na konopcu. A. inductio) fiz. volta (fr. igrati na konopcu. nazvala po francuskom pesniku i filozofu Velteru.

votivan (lat. predata. votatio) v. votum virile (lat. nestalnost. voluminozan (nlat. debeo. votivus) zavetovan. upotrebljava se za dobijanje volfram-č e-lika i za vlakna elektri č nih sijalica. vota. po mom nahoñenju. votum konzultativum (lat. stat pro ratione voluntas) važi umesto razloga volja. glasati za. čir. voluminoznost v. sub voto remisionis (lat. vomikozan (lat. glomaznost. glasanjem odobriti. glomazan. theoria) hek. voluntas volja) fčl. u mnogo knjiga. vomera) med. votant (lat. nepostojanost. što se mene tiče. obi-man. objašnjava bitnost života pomoć u volje kao osnovne funkcije duševnog života (Šopenhauer. volumen zapremina. vovere) zavet. opsežnost. votiv (lat. metria) veština merenja zapremine. redni broj 74. votirati (lat. spirale. sit voto) s pravom glasa. glas koji se daje za nešto. pun čireva. 3. a voće sola) samo za jedan glas. bljuvanje. von novčana jedinica Severne Koreje (1 von = 100 sena). Bunt). naroč ito: č ir u plu ć ima. strasan. velik. vo-litiv.) natprirodan. zavada. gramžljivost. volfram (nlat. kum vogo ilimitato (lat. vovere) glasač. vomitus) ned. vovere zavetovati. znak W. gde ima ležišta boksita. votum consultativum) prav. intelektualistička psihologija. pristalice voluntarizma. vomirati. povraćanje. voter) dati svoj glas za nešto. votum kurijatum (lat. nezajažljivost. Wochein) u Sloveniji. odlučujući glas. sinonim za mineral boksit. kabast. voluntativ (lat. sve-cima. voluminosus) koji se sastoji iz više delova. izgla-sati. zajedni č ki glas. koji. volšebnik (rus. koji je sastavljen iz više svezaka. zavetna žrtva ili dar božanstvima. hem. vomitiv (nlat. topi se na 3400°. zabavan. sulr. protiv nečega. volumen. skupljanje glasova.volumetrija 157 vražda volumetrija (lat. votiranje (lat. izglasavanje. testamenat. svaña. atomska masa 183. mañijski. prijatan. glasanje. zool. ital. Votergejt afera (eng. voče di testa (ital. vodka) popularne ruska rakija. srebra ili voska. glas iz grla. voluntas ultima (lat. voluptuosus. zlata. votum. bljuvati. vo ć e) kuz. savetodavni glas. sit voto illimitatio) sa neograni č enim pravom glasa. wolframium) hem. up. voluntas ultima) prav. votum decizivum (lat. kum vot (lat. vostro conto) trg. voluminozitet. voluntas. vomitus (lat. meo voto (lat. fig. nastao otkrivanjem ureñaja za prisluškivanje u izbor-nom štabu Demokratske stranke u zgradi Votergejt (Watergate) u Vašingtonu. filozofski pravac (psihološki i metafi-zički) koji smatra za bitno svojstvo duše volju. teo voto) po mojoj želji. mañioničar. za razliku od kurijalnog glasa. voluta) apx. voče di peto (ital. vomika (lat. fizkol. voluntaristi (lat. vražda (rus. glas iz grudi. voluntas (lat. fr. v.85. vomica) kec. volšeban (rus. peva č ki glas. dakle. fig. 2. krvnika. volo hoću) volja. votatio) glasanje. uvojnica. votum. votivum) etn. voluta (lat. volum-teorija (lat. voracitet (lat. gnojav. Wochein) min. vomirati (lat. povraćati. gro-fova u starom nema č kom parlamentu. voluptas pohota) sladostrasan. sub voto remissionis) sa željom za povra ća j. vomitirati. krvno kolo). uvijeni puž. prisluškivanje su organizovale pristalice Republikanske stranke uz znanje najodgovornijih li čnosti te stranke. voluminositas) obi-mnost. voracitas. izglasavanje. voluntarizam (lat. volutatio) valjanje. neprijateljstvo. veoma tvrd i otporan metal. vražda) 1. pl. votka (rus. stat pro racione voluntas (lat. grč. nego prema zapremini. voče (ital. voće di testa) muz. pohotljiv. vo će di petto) muz. odreñivanje koli čine rastvorene materije. tungstem. volutacija (lat. votum decisivum) prav. . shvatanje po kojem se količine tela spojenih u hemijska jedinjenja ne zamišljaju prema njihovoj težini. a vo če sola (ital. vohajnit (nem. šara u obliku puža. pun glas. a ne intelekat. sredstvo koje izaziva povra ćanje. votacija (lat. votum virile virilni glas) kneževski pojedinačni glas. pun veselja. nazvan po mestu Bohinja (nem. voluminozitet (nlat. obe ćanje. v. vostro konto (ital. vomitirati (lat. voluptuozan (lat. čudotvoran. votiranje. voluntas volja) fil. ova je afera kompromitovala i same vrhove ameri čke državne uprave. votum curiatum) ukupan. Watergate) politički skandal u SAD 1972-73. kurijski glas.merenje promena u zapremini pojedinih delova č ove č jeg ili životinjskog tela. vomitivurn) med.. votum (lat. votacija. vorax proždrljiv) proždrljivost.) čarobnjak. votare. plemenski mirovni sud (tzv. zavetni. vomicosus) ned. crkvama i dr. prišt. opsežan. na vaš račun. voluntas volja) liigv. prinosi se u poljo-privrednim proizvodima ili u izrañevi-nama od gvož ñ a. poslednja volja. vomitare) med. voluntaristi čka psihologija pravac empi-rijske psihologije koji naglašava bitni značaj procesa volje i osećanja. ukras na stubovima u obliku zavojice. votans.

benzolu. Wunder čudo. ruševina. svakidašnji) nizak. kod naroda. sve vulkan-ske radnje i njihove posledice koje su u tesnoj vezi sa poremećajima u Zemljinoj kori. logos reč. med. neptunizam). vulcanus. vulgarizirati (lat. ozledllv. stidnično-materični. vulkanizer. pa ih onda na visokoj temperaturi učiniti da postanu elastični i nerastvorljivi. vulkanolog (lat. fig. kao obično. vulcanus. sa radionicom u vulkanu Etni. koji je postao ili preobražen dejstvom vatre. vulcanitas) kol. nepristojan izraz. vulkanitet (nlat. versta. vulgaritet (nlat. vulnus letale(lat. preterano uprošćava naučne pojmove. vulkanske stene (koje su postale erupcijom vulkana). muž Venerin (odgovara grčkom Hefestu). gomila. Vulkan (lat. vulcanus. učiniti nešto opštim. vulkanizirati (lat. uprošćenje. vulcanus) kol. vulvo-uterinski (lat. vulkan (lat. stidvdšd. lice. vulgaran (lat. na temperaturi od 130—140°S. grč. Vuotan (stnem. vulgaris opšti. specere gledati) veštak u poznavanju ljudi po crtama lica. vru ć pepeo. pristalice teorije da je Zemlja svoj današnji oblik dobila dejstvom vatre (supr. povredljivost. naročito za čakšire. vulgarizam (lat. vulgo (lat. fizio-gnom. vultispeks (nlat. vulvitis (lat. ieptu-nisti).je Zemlja dobila svoj oblik dejstvom vatre (<upr. vultispex. uopšte. nazvan po češkom mine-ralogu Vrbi. olupina. nlat. vulgarnost. v. koji se može raniti. slab. vunderkind (nem. činjenje opštim. niskost. opšte poznatim. prostački. god. vulgarizacija (nlat. Vulgata (nlat. vulcanus) kol. sin Jupitera i Junone. . vulgaritas) običnost. postaju. usled visoke temperature. nepristoj-nost. koji pripada stid-nici i materici ili se tiče stidnice i materice. vulgaris običan. povre-dljiv. vulkanisti (lat. vulkanski (lat. pomešanih sa sumporom. neotporan. vulneraria) pl. Vulgata) latinski prevod Svetog pisma koji je katolička crkva priznala kao autentičan na Tridentin-skom crkvenom saboru 1546. prostaštvo. koje su inače na 0° tvrde kao drvo a koje na višoj temperaturi omekšaju. vulgirati.78 km). vulvula (nlat. svojstvo nekog tela dobijeno dejstvom vatre. čudo od deteta. vulkani-™ (lat. grč. vultus izraz lica. vulcanius) koji se tiče boga Vulkana. nlat. vulvula) zool. spoljašnji delovi ženskog spolnog organa. Vulcanus) kit. u običnom životu. vulnus letale) smrtonosna rana. mesto na Zemlji gde je ona toliko duboko otvorena da iz njene vrele unutrašnjosti mogu izbijati na površinu tople pare i gasovi. u narodu.vrak 158 Vuotan vrak (nem. neupotrebl>iva stvar. vulgaritet. dete bludnice. vulgarisare) uprostiti nešto. vulkanizer onaj koji vulkanizira. vulva) inat. kol. logia) kol. uterus) ašt. vulgus) narod. vulca-nisare) kaučuku i gutaperki dodavati (ili: dodati) sumpora. woolcord) vrsta jake engleske vunene tkanine. činjenje da bude svima razumljivo. Vodai. nauka koja do sitnica izučava sve vulkanske pojave. obranljivost. vulgo kvezitus (lat vulgo quaesitus) prav. vulva) med. prosto rečeno. u etru. fig. zapaljenje spolja-šnjeg dela ženskog spolnog organa. vulkanistički. terpentinu i dr. vulgus (lat. sklonost bolestima. obranljiv. Kind dete) izvanredno obdareno dete. svetina. objaviti. kaučuka i gutaperke. vrbait mineral nañen meñu arsenskim ruda-ma u Makedoniji. vulneraria (lat. vulgo) pril. materica kod životinja. usijano kamenje i rastopljene stene. Na taj način ove materije. shvatanje da . vulgarizator (lat. vulcanus. elastične i ne rastvaraju se. Wrack) oštećena laña koja se više ne može opraviti. vulkord (eng. prostakluk. vulcanus) pl. neotpornost. prostakluk. vulkanizator v. zajedničkim. Wuotan) mit. koji bljuje vatru. vulnus) rana. vulkanizacija (lat. vulkanologija (lat. vulnus (lat. narodski. vulcanisatio) postupak pri zagrevanju gume. vulgarisatio) uprošća-vanje. koji potiče od vulkana. lat. staroitalski bog ognja (naročito njegove razorne snage) i metalskih radnika ili kovača. vulcanus) kol. postanak (ili: poreklo) vulkana. vulgare učiniti opštim. obično. svaki-dašnji) onaj koji vulgarizuje. pulkanizam (lat. vulgarnost v. vrsta (rus. nlat. vulnerabilis) ranljiv. up. vulva (lat. puk. govor) naučnik koji se bavi vulkanologi-jom. vulnerabilitet (nlat. sra-mnica. pr. zajedničkim. obnarodovati. vulvus. jezikom prostog sveta. učiniti da nešto bude svima razumljivo. versta) ruska mera za dužinu (1. vulnerabilitas) ranlji-vost. vulnerabilai (nlat. vatreni breg (naziv po bogu Vulkanu). sredstva za lečenje rana. ozle-dljivost. vulgaris opšti svakidašnji) prost. prostački način izražavanja.066.

ličnosti iz narodnih pesama i priča — nemilosrdan čovek. gaeta (ital. mrki ugalj. gajba (ital. gazal. gavotte) starinski veseli ples sa raznim figurama. gajb. stanovnik pustinje. stalna zarada. gažiranje (fr. 2. staklenih boca i druge robe. kaytan) 1. gazela (arap. osvajač (titula muhamedanskih vladalaca i zaslužnih vojskovoña). osobito česta u književnosti istočnih naroda. gabarden (fr. tur. gaibba) l. jedanaesto naše latinice (G. gabardine) fina tkanina od češljane vune ili pamuka: vunena tkanina se upotrebljava za ogrtače. gagathos) min. gazolin hen. vrsta morske ribe. pripada grupi retkih zemalja. dged. atomska masa 157. 2. gabionnade) voj. metal. gayret) revnost. g). ital. alapača. g četvrto slovo naše ćirilice. znak Gd. gaggio) zaloga. pobednik. vrsta indijskog krokodila sa uzanom i dugačkom njuškom. zool. borac za veru. duhovna stvar. plata. službenik. prav. vojnik musliman. u preistorijsko doba upotre-bljavan za izradu nakita. gage. tur. gajret (arap. ključa izmeñu 70—80°S. gazirati (fr. živi. gazal. gazifikacija pretvaranje čvrstog goriva (kamenog uglja. Atherina hepsetus. gayp) ono što je nevidljivo. gabro (ital. gabion) voj. tvrdica). up. vrsta crnog ćilibara. gavone) zool. krletka.25. živahno. gavaz v. gagiste) plaćenik. jemstvo. šp. sli č na srni. novine. kao skraćenica: g=ipaia. poglavi-to ljubavne. gazel (arap. hemijski element. gazel) vrsta arapsko-persijske lirske pesme. Ga = galijum. sastavljena iz strofa od po dva stiha. Gd=gadolinijum. gadolinij(um) hem. skriveno. uviti (ili: uvijate) gazom. a pamučne za lake haljine i. sterilna providna tkanina za zavoje i previjanje rana. gajtan (gr č. gazi (arap. redni broj 64. torokuša. gajde (arap. duvaljke kojom se duva u meh i cevi kroz koju izlazi vazduh. gaža (fr. lignita. gabarit (fr. ga'ib. grudobran od koševa punjenih zemljom. gavota (fr. natopljena gumom. gavun (ital. gavialis) zool. G—peti ton u dijatonskoj skali. kavaz. tur. odela i ženske tkanine. gazela (arap. služi za grejanje i osvetljenje. koš koji se puni zemljom za brzo podizanje grudobrana. gabbro) mm. naročito se odlikuje velikom brzinom. vrsta gajtana od zlatnog ili srebrnog tkiva i svile. tamnozelene boje. gazeta (ital. gazal) 2. gadlje. gabarit) kalup. qai'da. geman. plemenitost. gayda) nuz. narodni muzički duvački instrument. srčanost. gagat (grč. hem. gazi) ratnik. čilo. gazal. kavez. tajo (ital. model u prirodnoj veličini ili umanjen. najamnik. Ge= germanijum. rešetkast sanduk za prenošenje vo ća. gaio) muz. muzička pratnja za taj ples u 4/4 takta. gabion (fr. koju je naročito negovao persijski pesnik Hafis. krupnozrna erup-tivna stena. gage) davanje plate (ili: stalne nagrade). ital. ali od nje mnogo lepša i nešto manja. g= skraćenica za gravitaciju. gaze) providna i tanka materija od pamuka ili svile. muz. fiz. gaeta) vrsta velikog čamca na jedro. lan-tanida. gaza (fr. junak. sastoji se iz kožnog meha. kao smola crn i voštanog sjaja. stvarajući zvuk. vrsta lirske ljubavne pesme. veo. narnik. gazzella) 1. gazela. onaj koji drži zalogu. prema kome se nešto oblikuje. stalna nagrada. dve ili više izolovanih žica za . hen. tečni deo sirovog petroleuma. tur.A V E ILN D 166/ G G. gazette) dnevni list. up. pamučna ili svilena upredena ili pletena vrpca za porubljivanje i ukrašavanje odeće.. gavijal (nlat. gavan vrlo bogat čovek (po Tavanu. afrička antilopa. gabionada (fr. za kišne ogrtače. gaietan ćn tur. gayra. gazzetta. gazer) pokriti (ili: prevući) velom. veselo. gažist(a) (fr. primalac zaloge. drveta) u gas za gorivo. gayb. krt. fig. fr. gaip (arap. gaytan. tajno.

) pr. upotreba galvanske struje. galaktogen (grč. pokrivanje slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta. fini areometar za odreñivanje speci-fične težine putera. bolesno povećanje lu čenja mleka u dojke i njegovo curenje i kad dete ne sisa. galaktofag (grč. gala. Arapa i dr. celuloidu slična veštačka materija izrañena od mlečnog kazeina i formaldehida. sredstva za izazivanje mleka. gala. tj. uglañen. fr. gala. gala. naročito prema ženskom polu. ukusan. galantirati se (fr. fig. stasis zastoj) med. gala. skopem gledati) 1. šp. graphem) proučavanje (ili: opisivanje) mlečnih sokova. ago proizvedem) med. gala-večera i sl. Galaktika (grč. ašikovanje. v. može se bojadisati. galaktologija (grč. učtiv. galvanizam fiz. gala. utvrñivanje valjanosti mleka. galaktagoga (grč. tanak mlaz. lekovita ili hranljiva materija koja pomaže lučenje mleka. gala. pronalazak bolonjskog profesora anatomije Luiñija Galvanija (1737—1798). gala. galvanizacija lečenje električnom strujom galvanske baterije. častan. lithos kamen) hem. uslužnost. Mlečni Put. gala.. gala. maramice itd. pristojan. uron mokraća) med.) beli ogrtač kod Egipćana. trg. prijatna ukusa. galaktografija (grč. Kumova Slama. galvanisati v. udvaranje ženama. svečana nošnja. in gala) u svečanom odelu. izdašan. galanterie) predusretlji-vost. galaktostaza (grč. mlečni sastav mokraće (najčešće kod trudnica i dojilja). galaktorea (grč. gala (ital. radnja sa tzv. gala. galaktopiometar (grč. koji ga je nazvao „životinjskim elektricitetom". akratia neumerenost) med. fig. logia) nauka o mlečnim sokovima. galvanisati 2. tapše. galaktoskop (grč. prijatan. fig. galanterist(a) (fr. češljeva.. tvrda. galantan (fr. šp. kosmičke prašine i dr. gala mleko. v. mlečni. 3. od galaksije ili talak-tike. galante) pokazivati se darežljiv. galaktometar (grč. galaktofora (grč. galvanizirati uticati (ili: lečiti) pomoću galvanske struje. bakra i cinka sa kiselinom). galaktocela (grč. učtivost. med. galakto. pomoću usijane žice. mlečni jaspis. u paradnom odelu. gala. . galaktozidi v. galaktometrija (grč. prividna učenost.. gala. dvorska. galantna bolest venerična bolest.). gala. rug vatra) med.) rasporeñenih u obliku ogromnog spljoštenog daska. pokriti (ili: pokrivati) slojem metala pomoću galvanskog elektriciteta (obično se upotrebljava za . galalit (grč. ljubazan. galabija (arap. koja pomažu stvaranje mleka u organizmu. galanterije (fr. svečan obed itd. svečanost. glikozidi. galaktit (grč. otmenost. galaktoza (grč. aparat za ocenjivanje valjanosti i masnoće mleka prema stepenu njegove prozirnost. galantnost (fr. rheo curim) med. galvanizirati. Galaksije (grč. nauka o elektricitetu i elektricitet koji nastaje putem dodira (kontakta) nejednakih elemenata (npr.). klavirskih dirki itd. Pored naše galaksije u svemiru postoje i bezbrojne druge galaksije koje u proseku sadrže mase od 1 do 100 milijardi Sunaca. galante) izdašnost. ital. jata. lithos kamen) mlečni kamen. čovek koji se hrani poglavito mlekom. galante) uslužan. an gala (fr. mlečna groznica (kod porodilja). rukavice. fino ponašanje. lepeze. naročito za utvrñivanje stepena razreñenosti mleka vodom. doteran. izdašan. galakturija (grč. galantizam (fr. galaktopira (grč. gala mleko. gala-predstava. kele) med. galaktakratija (grč. „kratkom robom" (bižuterija. maglina. galantan stil muz. mlečni kamen. metron) instrument za ispitivanje gustoće mleka. metria) merenje mleka. svidljiv. te se upotrebljava za pravljenje dugmeta. galaktos) predmetak u složenicama sa značenjem: mleko. kao sredstvo za nagrizanje. galante) nadriobrazovanje. galaKtos mleko. npr.pocinkovati gvožñe"). pion mastan. otok mlečne žlezde sa mlečnom sadržinom. galanterija. lepo odeven.160 sprovoñenje električne struje. gala) vrsta šećera koja se dobiva od mlečnog šećera pomoću razreñenih kiselina. uglañenost. Galaksije. prekomerno gubl>enje mleka. galanterie) trgovac galanterijskom robom. trošiti ne štedeći. elastična i sjajna. sistema zvezda. genos roñenje) hranljivi preparat koji se izrañuje od mlečnog kazeina. spletenih slično vrpci. gala. gala. ljubaznost. galant. gala) svečani ukras. phagem jesti) mleko-jed. em gala) ili in gala (ital. naš zvezdani sistem koji se sastoji od više desetina milijardi najraznovrsnijih vasionskih tela (zvezda.(grč. galaktički (grč. metron) instrument za merenje masnoće mleka. (pojavljuje se naročito kao sastavni deo reči. veštačko oživljavanje. veštački oživeti. gala. svetovni stil u muzici (za razliku od duhovnog ili crkvenog stila). elektricitet dobijen iz hemijske akcije. galaxias) astr. gala. dokle dopiru naši teleskopi u svemiru je izbrojano oko 100 milijardi galak-sija. fin.) astr.. la-skanje. phoreo nosim) pl. dopadljiv. koji je lake ruke. zastoj mleka kod dojilja.

grč. galvanografija (Galvani. u utvrñenjima: pokriven hodnik. zbirka umetni čkih dela. Faraday) med. v. plaketa i dr. pokriven balkon (u pozorištu. pobakri galvanokaustika (Galvani. med. grč. sprava za proizvoñenje trajne elektri čne struje putem hemijske energije. galeot (šp. galvanotipija (Galvani. ime najstarijih stanovnika današnje Francuske (Galije). therapeia lečenje) med. galenski lekovi farm. grč. galeone vrsta velikog broda) trgovac koji radi sa Amerikom. nlat. koji ga je otkrio). šp. Voltin stub. slušaoci. galizirati popravljati slabo vino doda-vanjem vode i še ć era i na taj na č i n . galvaiska baterija fiz. punctura bodenje. 2.161 galvano (ital. galeonist(a) (ital. galenski lekovi. stego pokrijem) galvansko prevlačenje metalnih predmeta drugim nekim metalom (npr. sečenje čireva i iz-raštaja pomoć u galvanskom strujom usijane platinske žice. elektri čne. galera (fr. galletta) l. galvanoplastika. načela i način lečenja čuvenog starogr čkog lekara Klaudijusa Gale-nusa. up. gledaoci. pozlaćivanje srebra. koji je prvi skupio i objavio propise o zgotovljavanju ove vrste lekova). čahura svilene bube. istovremeno pokretanje jednog miši ć a ili živca galvanskom i Faradejevom. parlamentu i dr. zbog svojih dugih zidova. uobli čiti) postupak osnovan na elektroliti čkom taloženju metala: prevlačenje metalom. ital. slika) v. tj. galvanometar (Galvani. sulfid olova sa 86% olova i do 1% srebra. instrumenat za odreñivanje pravca i jačine galvanske. grč. galenika (nlat. grč. galenizam med. ital. Galvaniju) istosmer-na elektri č na struja. galvanoterapija (Galvani. galiota. galeotta. typos lik. sagorevanje) hir. zatim se pospe grafitom i onda. galvanoplasti č kim putem.). Gali (lat. galeta (ital. galene olovna ruda) min najbogatije olovna ruda. technike) prevlačenje predmeta metalom pomoću galvanske struje. grč. fig. galvanometalurgija (Galvani. galvano) predmet od bakra koji je izrañen putem galvanoplastike. galvanoskop. šp. graphia) izrada štamparskih ploča na taj način što se crtež u obliku paste (testa) utisne na metalnu ploču. ital. robijaška laña. galvanostegija (Galvani.).). u rudnicima: prokop. galvanoglifija (Galvani. Galvaniju. naro čito slika. elektromagnetizam. primena galvanizma u vezi sa akupunkturom. gipsa. galvanografizirati (Galvani. galeotto) vesla č (ili: robijaš) na galiji. Galgenhumor) humor čoveka koga vode na vešala. istosmerna elektri čna struja koja teče izmeñ u dveju ploč a (elektroda) razli čitih metala kad su u kontaktu preko nekog elektrolita (nazvan po L. spoj više galvan-skih elemenata. gr č .) koji je dugo vremena važio kao najveći autoritet za sve medicinske škole. grč. predmeta (od drveta. galeria. Galli) pl. galvanski elektricitet fiz. usiljena šala. da bi se dobila ja č a struja ili viši napon. naročito podesna za izlaganje umetni čkih dela. mornarski dvopek. galvanopunktura (Galvani. struje. up. galvanskim putem. urez) izrada reljefnih crteža i bakrore-za na metalno] ploči hemijskim sredstvima pomoću galvanizama (metoda prvi put primenjena 1856). kori-dor. galvanotehnika (Galvani. galvanotropizam (Galvani. instrument koji pokazuje postojanje struje. lečenje pomoću galvanske struje i nauka o tome. grč. grč. up. plassein obrazovati. kausis gorenje. galea) vrsta srednjovekovne duge i uzane galije sa 25—50 veslačkih klupa na kojima je veslalo po 3—5 robova. glyphis zarez. metron) fiz. up. grč. medalja. dug hodnik. up. galleria) dugačka i uzana prostorija koja je. galenisti pl. galijaš. skopeo posmatram) fiz. veoma brza ratna laña srednje veli čine. parlamentu). fig. a ne hemijskim putem (naziv po starogr č kom lekaru Galenusu. koji su bili keltskog porekla. galenica) pl. hroma boja) bojadisanje metala galvanskim putem. galerija (nlat. galvanska struja (po L. pristalice starogrčkog lekara Klaudijusa Galenusa (131—200 n. galeota (ital. tropos obrt) bog. da bi na taj na č in postali bolji i trajniji. e. metallur-gi'a) izrada i dobijanje metala pomoću galvanske struje. galvanoskop (Galvani. lekovi spravljeni prostim apotekarskim postupcima od droga i hemikalija. naro č ito takav kliše. posrebravanje bakra. indukcionom strujom. galvanski elemenat fiz. galizirati galvanohromija (Galvani. voska i dr. galgnhumor (nem. farm. galera. galvanomagnetizam (Galvani. bod) med. grč. grč. grč. lat. galvanometar. galeote. povijanje vodenih biljaka prema elektri čnoj struji. publika (u pozorištu. galeota) mala galija sa 16—20 vesala. magnetes)B. grapho) izra ñ ivati štamparske plo č e i slike pomoću galvanske struje. galenit (grč. poniklavanje gvožña itd. galvanoplastika (Galvani. grč. galvano-faradizacija (Galvani. izrada vernih otisaka u metalu od plasti čnih predmeta (novca. galere.).

galofob (lat. Galija (lat. gallina) kokoš. galoman (lat. galop. gajtani u boji na spoljašnjem šavu čakšira. galski petao petao kao simbol Francuske. šp. gallicus morbus) galska (francuska) bolest. galeot. jezika itd. težnja za nezavisnijim odnosima prema papstvu. elektromagnetski zraci koji potiču iz atomskog jezgra. grč. galofil (lat. u odnosu prema papi. galeota. skala. gammarus) zool. pristalice francuske književnosti u Španiji (za razliku od gongorista). nauka o ljuskarima (rakovima). galijaš. arap. galina (lat. galeone) lom. galona) jedinica za merenje te č nosti i žita. mržnja na Francuze i sve što je francusko. galopada (fr. galikanski (lat. gama-zraci (grč. galeot. galochia) kaljače. igrati polku. trk konja pri čemu se konj kreće napred u skokovima. katalektični anaklastični tetrametar. galošne (fr. galopira™ (fr. galera. koji je apostola Pavla uzeo u zaštitu od Jevreja i za koga se mislilo da je bio potpuno ravnodušan i prema jevrejstvu i prema neznaboštvu). voj. galimatijas (lat. galomanija. galikus morbus (lat. brza okretna igra (polka) u 2/4 takta. galoscia. mania pomama. grč. ital. l gal=l cm/s2. graphia. naročito s obzirom na konstrukciju rečenica i dr. Gallia. onaj koji mrzi na Francuze i na sve što je francusko. tj. lestvica. gamar (arap. trčati u skokovima. sifilis. niz od osam tonova. zbog istozvučnosti latinskih reči gallus (petao) i Gallus (Gal). spoljni konj u „trojci". gallicisme) osobenost francuskog jezika. galoppo) l. Gallus Mathiae.. 2. ital. Gallus. fr. galoni (fr. Gallus. gallicanisme) ideje i težnje francuske crkve za što većom samostalnošću. ratni i trgovački brod na jedra u XVI i HUP veku. galijambus (lat. galop (fr. galicisti (fr. uspela da zadobije izvesnu nacionalnu samostalnost. phobos) preteran strah od Francuske. galomanija (lat. onaj koji objavljuje kurs na berzi. grč. gamma) fiz. gornje cipele od gume za sneg i vodu. širiti. elektromagnet-ni treptaji kao Rendgenovi zraci. galopin) slušče za trčkaranje. grč. galikomanija. grč. med. gamarologija (grč. galoper) jahati u galopu (ili: trku). Galileju. gallique) koji se tiče Galije ili Gala. lat. galo-romansko (l&~. fr. jahanje u trku. fr. galski. galea. galski (lat. galiot. fig. u SAD=3. njihovo dejstvo pokazalo se najkobnijim na organizme u Hirošimi i Nagasakiju. razvijati se vrlo brzo. galli. galionist(a) čovek ravnodušan prema religiji. galionizam ravnodušnost prema religiji po rimskom prokonzulu Galiju. galia. Imaju ogromnu prodirnost. galimatias) zbrka od reči. gallon. galikanska crkva katolička crkva u Francuskoj ukoliko je. gallicistes) pl. Gallia. nlat. ludilo) preteran obožavalac svega što je francusko. nlat. galilej (po G. francuska reč u nekom tuñem jeziku. muz. U Engleskoj = 4. nlat. gamma) ime trećeg slova grčke azbuke (f =naše „g"). po eksploziji dveju atom-skih bombi. rojte. galopade trčanje skokom) jahanje u galopu. galea) veslač na galiji. galion. Gallus. fiz. . 1791—1863). galoche.) vrsta crvenog istočnjačkog vina. grč. up. tama (grč. galijun v. ital. galicizam (lat. galionizam. philos prijatelj) prijatelj Francuza i Francuske. s funkcijom antitela.546 1. gallicus. gamarografija (grč. dijal.Galija 162 gamarologija sadržinu vinske kiseline smanjiti na 5 do 7 procenata (pronalazak hemičara Lu-dviga Gala. galoni) pl. galon (eng. francuski. halijak) v. reči bez smisla. Gallus. Ne skreću pod uticajem mag-netnog polja. kammaros rakušac obični. golijat (ital. nazvan po tome što su sveštenici boginje Kibele (gali) u takvim stihovima pevali svoje pesme prinoseći žrtve. phobos strah) onaj koji se preterano plaši Francuza. gama-globulin belančevina krvnog seruma.). Romanus) ono što je postalo spajanjem galskog i roman-skog (duha. galija (ital.. vrsta starinske morske lañe. nastaju u procesu radioaktivnosti ili pri nukle-arnim reakcijama. vrenga. gajtani. galopen (fr. Gallus. raditi nešto vrlo brzo. galons. galop. robi-jaš. služio osobito za putovanja u prekomorske zemlje. pri-menjivanje tih osobenosti u nekom drugom jeziku. kammaros. Gallus. igranje polke.785 1. grč. gallicanus) francuski (izraz koji upotrebl>ava još samo katolička crkva u Francuskoj). nejasan i nerazuml>iv govor. galion (ital. galiot (ital. galikomanija (lat. galikanizam (fr. iambos) megr. galeotta) v. Gallia) Francuska.) v. ali mnogo kraće talasne dužine. vrlo su prodorni. galera. mania) v. proučavanje (ili: opisivanje) ljuskara (rakova). galofobija (lat. galiota (ital. mama) preterana ljubav prema svemu što je francusko. znak gal) jedinica ubrzanja u CGS-sistemu. logia) zool. up. ital. v. Gallio. ordonansoficir.

garda (fr. svi živci u živča-nim tkivima trbušne duplje. preparat od gašenog kreča za konzervi-ranje jaja. pismena obaveza koju banka daje svojim komitentima jamčeći. up. primati odgovornost za nekoga ili nešto. truljenje mekanih delova tela. lat. koji sadrži čistu bojenu materiju. garbin (ital. čamci. sudska prodaja zbog prezaduženosti. gargarizma (grč. garde. gargujada (fr. viola da gamba. gamba (ital. izuvi-jan korak u plesu. kon garbo (ital. za izvršenje izvesnog posla. ganiluk (arap.. guardia) straža. Gant. fig. u čtivost. ganilik) bogatstvo. sastoji se od velikog broja različitih instrumenata (drvenih zvona. ital. vrsta izumiranja tkiva ili organa. gangraenescere) med. obešenjak. garantirati (fr. guard. npr. up. nekog političkog prvaka. razvijanje vučca. prelaženje u trulež. vagoni. garguran (fr. garant. ganos sjaj) tvar od koje krljušti ganoidnih riba.gamašne 163 garda gamašne (fr. spolna ćelica. rañanje putem spolnog oploñavanja. med. v. nervni čvor ili zadebl>anja kakva se nalaze na zadnjim korenima leñ ne moždane. gamologija (grč. garancija. zool. biljaka. proces stvaranja polnih ćelija kod višećelijskih organizama. gargouran) trg. gamos brak. ganglitis (grč. gagglion) med. voda za ispiranje guše i usta grgljanjem. ital. gangster (eng. jer. gamen (fr. garantovati v.) javanski narodni orkestar. štitonoše (vrsta riba). gangrena (gr č . fig. banda. logia nauka) nauka o braku. gambit (ital. garant (fr. con garbo) muz. gang (eng. gangrenozan (nlat. osiguranje. gangrenira ti. ma čevanju i sl. oleum ulje) hek. garbo (ital. obilje. graino glo ñ em. telesna straža jednog vladaoca. kargi) koplje. da bi se propustio drugi brod. gangraina. ganglionitis med. gamos brak. gargarizirati (grč. šp. garantir) jamčiti za koga ili što. zapaljenje živ-čanih čvorova.. garantno pismo bank. mrtva kost. grgljanje. garansin (fr. garancija (fr. pristojno. gamet (grč. garantol (fr. ispiranje guše i usta grgljanjem. genesis) biol. gargarismos) med.). vo ñ e i sl.. bambusovih svirala i dr. gangraenescentia) med. jaje ili spermatozoid kod životinja" jajna ćelica ili polenovo zrno kod. koji je u truljenju. naročito su značajne kao sredstvo u borbi protiv malarije. prelaziti u truljenje. jedem) med. gametes) biol. gargarizacija (gr č. gamba) v. supr. stečaj. gangrenescencija. čapkun. garant. garance) broćni ugalj. gargarizacija. gnjiležan. ital. preparat izvañen iz korena broća. gangrenescirati.garantno pismo" ako on sam ne izvrši obavezu. ganglitis. fr. gambusino) pustolov koji traga za zlatom. ganoidei) pl. vu čac. grgotati. nomos) em. ganoin (grč. gargarizam. dokolenice. ulični mangup. odbrambeni stav u boksu. uništavaju ći larve. bespri-zorni. gargarizo) med. v. garbo) pristojnost. jamac. gavgreiirati v. guarento jemstvo) jemac. rskavi čav izraštaj. gangrene. zigot. gamelan (mal. gamogonija (grč. gambusino (šp. grgotanje. garaža (fr. gargarizam med. ganglion mrtva kost) zool. ganglija (grč. vrsta veoma sitnih severnoameričkih ribica koje rañ aju živ rod i brzo se razmnožavaju. ispirati usta i gušu grgljanjem. gargouillade) cifrast. gangster. izazivati vučac na nekom delu tela. bronzanih plo ča. imaju srebr-nast sjaj. gambusia) zool. u Meksiku. ganglionitis. garbino) jugozapadni vetar na Jadranu. zaraziti. encant. gang) razbojnička družina. gametogeneza (grč. garantie) jemstvo. gamos brak. pristajanje broda u mestu podešenom za ukrštanje. gangrenescencija (nlat. gangrenizovati se v. gamache) pl. gant (nem. gangraenosus) med. gargija (tur. naročito odabrana. garantirati. nadraženost kože. mor. pokvariti. gnjilež. . uvi-jači. gamonomija (grč. agamogonija. živa rana. gažgrenescirati (nlat. dare il gambetto) otvaranje šahovske partije u kojem se žrtvuje pešak radi bržeg razvijanja figura i izvo-ñ enja kakvog vešto smišljenog napada. rasprava o braku. gargalizam (grč. gavgrevizovanje v. fr. gargarismos) med. i kojim se obavezuje da će ona sama dati obeštećenje za svog komitenta u visini iznosa na koji glasi . a time i prenošenje malarije. koji boluje od vu č ca. gamin) slušče u kuhinji. gard (eng. vrsta teških istočnoindijskih i kineskih svilenih tkanina. gangrenescirati. skitnica. kamašne. deran. ganglijski sistem zool. odane i pouzdane pristalice. gambusija (nlat. gone rañanje) biol. golicavost. garde) sp. ganoidi (nlat. proučavanje (ili: poznavanje) svadbenih običaja. prema trećem licu. garantija v. gangster) član razbojničke i ucenjivačke družine u Americi. elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedinica.-tur. štitonoša. grgljati. incanto) trg. gargalismos) med. garage) mesto gde se sklanjaju automobili. licitacija. šegrt. gurguran. sigurnost. svrab. koji trune. sprečavaju razvitak komaraca.

. krompir.). garnijerit min. chemeia) hemija o gasovima. (u pozorištu. gas-koks (grč.). sprava za merenje koli čine gasa koji struji. vrsta opasnih uli čnih razbojnika. 1499— 1561). dečko. razmetljivost. sprava za primanje. automatos) naprava za automatsku prodaju svetleć eg gasa. dugmeta i dr. uplinjavanje. varoš u kojoj boravi vojska. garnison) voj. gradini. coaks) koks koji se dobiva pri spravljanju svetlećeg gasa. nužnik. raznim povrćem i sl. nema ni samostalnog oblika niti stalne zapremine. garofan (ital. garofan. garderoba. momač ka soba. svi delovi odela i ostalih stvari koji su potrebni jednom vojniku. pratilac. gas-automat (gr č. garota (šp. garsonirati (fr. kelner. č uvanje i ispuštanje gasova. Rubiaceae. chaos. v. gaskonada (fr. koncertnoj dvorani itd. gardez la reine) u šahu: šeh kraljici! gardeiija vot. pomo ć nik. sprema. garrocha. gasifikacija (nlat. cortina. naročito mesa. garnitura (fr. upotrebljava se za gorivo. garson (fr. garnet (eng. razmetanje. dečak. Helmont. garrotte. garniture) oprema. garnir (fr. gasmotor (grč. + 1644. sve odelo i sve rublje jedne osobe. prethodno onesvesti (u Engleskoj i Sev. telesni stražar. fr. garnizon (fr. garderobarka (fr. fr. ho-landski hemi čar i fizi čar J. garmon. garderoba (fr. sprava kojom se nekada izvršavala smrtna kazna u Španiji i njenim nekadašnjim kolonija-ma.. bećar. kalfa. smrtna kazna davljenjem. guarnire) snab-deti. zahod. garnizonirati (fr. garden-party) sastanak društva u bašti. garnirati (fr. konobar. gas fiz. Gardine) prozorska (ili krevetska) zavesa. chaos. ukras. tropska azijska biljka Garde-nia florida iz fam. courtine. eng. biti muškobanja. garcx>n. garrotteurs. lat. garnirung (nem. koji svoj plja č kaški posao počinju time što svoje žrtve prethodno davljenjem onesveste. gasificatio) fiz. biti odan pederastiji.. garrotters) pl. ruda nikla. naro č ito gasa za osvetljenje. salata. vrsta štampar-skih slova srednje veličine (od 10 tačaka) iz kojih se obi čno slažu knjige (naziv po francuskom pe č atorescu Claude Gara-mond. gardn-parti (eng. nakit. gornje kapute i dr. ital. garconniere) devojka koja se ponaša kao muškarac. garter) čuveni engleski orden „podvezice". gasometar (grč. u pozorištu: soba gde se glumci oblače. nem. garderobe) soba ili orman gde se č uva odelo ili rublje. i hem. garnir. garnirati. opljačkati žrtvu koja se. garnet) mor. silikat nikla i magnezijuma (po francuskom geologu Garni jeu). nameštaj. karanfil. garter-orden (eng. vojska koja boravi u jednoj varoši. momak. B. dame) pra-tilja. pribor. nlat. garrotter) udaviti pomoću garote. nlat. garderobar v. pirinač i dr. razvijanje vazduha. garoteri (fr. pomoću zamke bačene na vrat. ulepša™ izgled jela time što se oko njega ukusno stave razni dodaci (peršun. biti u gar-nizonu. Garnierung) ukrašavanje jela. chaos. svi kostimi pozorišta. garderobiere) čuvarica garderobe. gasara. garretto) zavrtanj za davljenje. chaos. telo koje. garočon (iš. vitlo sa užetom za utovarivanje i istovarivanje brodskog tovara. garcio) mladić. mali jednosobni (retko dvosobni) stan. up. plin. garmond til. garmon (fr. ukrasiti. ital. odeljenje gde posetioci ostavljaju šešire. garnison) voj. naro č ito u Londonu. garmond) tip. gas-generator (grč. vazduša-sto telo. svečanost koja se proslavlja u bašti. upli-njenje. dodatak. garrotte. zbog stanja svojih molekula. motor) teh. obrazovanje (ili: stvaranje) vazduha (gasa). garde la ren (fr. garofal v. chaos. čuvar obale. gard-kot (fr. garofano) bog. gardina (nlat. koja se gaji zbog mirisnog cveta. gas-dinamo (grč. začiniti. družbenica nekoj ženskoj osobi prilikom izlazaka. garde-cote) obalski brod. teh. dynamis sila) fiz. mašina koja se kre će sagorevanjem izvesne mešavine gasa i vazduha. gasohemija (grč.gardedam a 164 gasohemija gardedama (fr. garsonjera (fr. metron) fiz. ital. posada. prema gr č koj re či chaos nered). eng. garconner) ponašati se kao muško.). izvestan broj istovrsnih predmeta koji spadaju zajedno (ku ć ni i kuhinjski pribor. gardist(a) (fr. Americi). sva oruña koja su potrebna za jednu vrstu posla. pretvaranje u vazdušasto (ili: gasovito) telo. garder čuvati) vojnik koji služi u gardi. chaos. gasconnade) hvalisavost. garrochon) malo koplje kojim su naoružani borci s biko-vima. moma č ki stan. generator) naprava za proizvoñenje gorećeg gasa od kamenog uglja i drugih gorivih materija. obično bez kuhinje. garder č uvati. garotirati (fr. muškobanja. garnir) dodatak povrća uz neko mesio jelo. neženja. telo koje teži da se neograničeno širi (reč prvi upotrebio 1610. vrsta dinamomašine koja se pokreće pomo ć u gasne mašine. chaos.

želudač na groznica. varanje. puževi. gaster. gastromantija (grč. manteia prorica-nje) proricanje po želucu (način proricanja kod starih Grka po figurama trbu-šastih. gaster. gastro. enteron crevo. ispitivanje želuca i utrobe pomoću gastroskopa. gastroplikacija. piis noga) pl. sladokustvo. gurman. gastranaks. gastrolater. mania) preterano uživanje u jelu i pi ć u. koji živi da jede i pije. tj. želuda č ni. gaster želudac. gasteropoda pl. vodom napunjenih i svećama opkoljenih č aša). gastrepatičan (grč. ptosis pad) med. gastralan (grč. stoma usta) med. gr č želuca. gaster. spad želuca. gastroadenitis (grč. gastrikos) stomačni. razjedenost (ili: probušenost. gaster. tako ñe: gurman-luk. sophfa mudrost) veština pametnog i razboritog jedenja dobrih jela. gaster. prekomerno lu č enje želuda č nih sokova. pathos bolest) med. gastrodinija (grč. opšti naziv za sve bolesti želuca. zapaljenje želuca i jetre. logos) onaj koji može da govori iz želuca. koji se zove „stopalo". logi'a) sve ono što se odnosi na kuvanje. gastrologija. gaster. gastrične bolesti one koje škode i smetaju varenju. gaster. brosis razjedanje) med. latreno obožavam) onaj koji služi želucu tj. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. skopeo gledam) med. gastrilogija (grč. gr č u želucu. krvarenje iz želuca. regnymi prsnem. v. plicatio) med. pretrpavanje želuca hranom. gastromanija. gaster. gastrobrozis (grč. gaster. puknem) med. pokvarenost želuca. malakia mekoća) med. gastromanija (grč. nomos zakon) sladokusac. krisis) med. aparat za pregledanje želuca time što se njegova unutrašnjost osvetli. gastroman v. gastrosofija v. entera creva) koji se ti č e želuca i creva. gaster. gastricizam (grč. gastrolatrija (grč. v. gasteropoda. gaster) predmetak u složenica-ma sa zna č enjem. . gastroragija (grč. gastrorafija. otvaranje rupice na želucu. probava hrane u želucu. gastrokriza (grč. gaster. gaster. veštak u spremanju finih jela. zapaljenje želuda č nih žlezda. napad bolova u želucu. spasmos grč) med. shvatanje da se život sastoji u je ć u i pi ć u. gaster) med. prosvetljavanje želuca radi utvrćivanja želudačnih i trbušnih oboljenja i poremećaja. grč u želucu. gastrolater (gr č. v. gastroman. probavna delatnost želuca. curim) med. gastrimargija (grč. da govori tako da izgleda kao da mu glas dolazi iz daljine. gastrozofija. gastrodijafanija (grč. gaster. gastronomija v. gaster. logi'a) veština govorenja iz želuca. gastrostenoza (grč. gastromalacija (grč. trbušni. odnosno pomoć u mesnatog organa na trbuhu. gastralis) anat. gastrizam (grč. želudač ni. v. gaster. gaster) med. naročito želuca. up. životinje koje se kre ć u na trbuhu. gastroenterolog (grč. rñ ava probava. gastrostomija (grč. gastrolit (grč. gastrologija (grč. gastronom (grč. gaster. raphe šav) med. gastroskopija med. gastritis (grč. gaster. gastrepatitis (grč. operacija koja se sastoji u šivenju želuca radi smanjivanja njegove zapremine. povrać anje sluzi iz obolelog želuca. gasteralgija.) med. progrizenost) želuca. gastralgija (grč. lithos. gastropoda (grč. gaster. govor) lekar specijalist za bolesti creva i utrobe uopšte. gastrenteritis (grč. gastroplikacija (grč. utroba. stoma čni. gaster. razmekšavanje želudač nog zida. apah gospodar) med. gastrektazija (grč. logos reč. logia) sve ono što se odnosi na kuvanje. zool. lat.(grč. gastrenteritis. gastrospazmus (grč. odyne bol) bol u želucu. gastropoda. gaster) med. kuvarsku veštinu i što je s tim u vezi. gastrenteri č an (gr č. gaster. enteron crevo) med. latreia) služenje želucu. gaster. gastrilog (grč. gastranaks (grč. takoñe: gurmanluk. gastrimargia) proždrlji-vost. gastrorea (grč. onaj koji voli dobra jela. koji može. gastrična groznica grozni čavi katar stomaka. suženost želuca. gastropatija (grč. gaster. gaster.gasteralgija 165 gastrostomija gasteralgija med. ne pokrećući usta. koji se tiče varenja. praćen povraćanjem (kod sušenja ki č menja če). proširenje želuca. gastrozofija (grč. gaster trbuh. zapaljenje želuca i creva. gaster. bol u želucu. tj. gastroskop (grč. gastralgiJa. gastrorafija (grč. algos bol) med. zapaljenje želuca. ektasis proširenje) med. diaphaneia providnost) med. želudac. nlat. gastroenteritis med. gastroza (grč. epar jetra) med.) koji se tiče želuca i jetre. gaster. bolesno stanje želuca. prekomerna ješnost. v. koji pripada trbušnoj duplji. rheo tečem. nervozno oboljenje želuca. gaster. gasteranaks med. zool. r ñ avo varenje. gastri čan (grč. gastroptoza (grč. opšti naziv za sva oboljenja želuca. gaster. sladokustvo. gaster. gaster. aden žlezda) med. spa-lost (ili: spuštenost) želuca. gaster. gaster. gaster. gaster. stenos uzan) med.

paradrksalnim. gaudeamus (lat. onaj koji kvari cenu robi dajući je jevtinije. smola toga drveta. veselimo se! (početak i naslov poznate stare studentske pesme „Gaudeamus igi-tur . uvojak.gastrotrmija 166 gastrotomija (grč. veselje. upravnik) pokrajinski voña. gatre (nem. pre topljenja. „sveti rat" muhamedanaca. gate-metier) trg. kao trgovački artikl. oblast. materija koja se dobiva od smole gvajaka. služi kao protivotrov od zmijskog ujeda. gatofobija (lat. larslukod muhamedanaca: nevernici. fr. nazvan po zlatom bogatoj Gvineji (Afrika). žutoj groznici. oleum ulje) farm. vozi u Evropu i Sev. ptičje ñubrivo. med. 2. lat. mrka pasta koja se spravlja od semena južnoameričke biljke Paullinia sorbilis i služi kao lek protiv glavobolje. seljaci jahači u lampama. sanctum) bot. guarapo) prevreo sok šećerne trske. guardiano. gaster. poz. upotrebljava se kao odlično sredstvo za ñubrenje. slično kafi i čaju. nlat. pristalice staropersijske religije Zara-tustrine. Gau župa. gaučo (iš. obožavaoci vatre uopšte. gaudijum (lat. gvozdena motka sa kukom za privlačenje čamca obali.) gastrofil (grč. majstor-kva-riš. naročito argentinski koji se bave stočarstvom i žive nestalnim pa-stirskim životom. prevara. slika rañena vodenim bojama koje su pomešane sa gumom i sa nešto meda. kele) med. najvažniji sastojak kreozota. gvano (šp. gaus fiz. ge) mit. „Zemlja". izmešati tako da se dobije povoljnija prosečna sadržina i lakše izvrši topljenje. magi. gatmetje (fr. gvajak (šp. gaster. gatirati (nem. gvanako (šp. visoko do 15 t. naročito su poznati kao odlični jahači. gaf (fr. smicalica. drljati. loza (na zavrtnju.) lju-bitelj želuca = gastrolater. Gea (grč. upropastiti nešto rñavim radom. neobičnim. gebri (pere. rñavo slikati. gvaranin (šp. Gibelini. gvaš (ital. gaffe) l. ge zemlja) agr. a često i fantastičnim obrtom dogañaja koji nas nezadrživo nagone na smeh. greška. Gatter) teh. phobos strah) bolestan strah od mačaka. guayaco. raka i dr. od 1840. župski starešina bivše Hitlerove nacionalsocijalističke stranke u Nemačkoj. . gvaraia (šp. gastrocela (grč. stražar. vrsta lame-kami-le u Južnoj Americi. gvako (šp. zato što su prvi zlatnici kovani od zlata donese-nog iz nje. Fr. gaster. gauči. Gvelfi (ital. guaco) bot. kafeni. Gater) gvozdene šipke u rešetki prozora. uživanje. fig. philos prijatelj. gaudeamus) budimo veseli. nlat. gag) l. žutosmeña i zemljasta masa. kila) želuca. lek protiv tuberkuloze pluća.) rat protiv nevernika. gvint (nem. guano) izmet od morskih ptica. catus mačka. gatten. koja balvan jednovremeno raseca u više dasaka. huano. gein (grč. guarana) h«i. gasiti kreč. geez izumrli stari etiopski (semitohamit-ski) jezik. vrsta groznice koja vlada u Gvineji i koja je slična tzv. zbog čega se. gvajakol (šp. sadrži smolastu materiju od koji se dobiva gvajakol i gvajacen (kora mu se ranije upotrebljavale kao lek protiv reumatizma i sifilisa). gaulajter (nem. gastrula) visa. dati u bescenje. prodati (ili: prodavati) ispod cene. gvardijan (ital. po matematičaru i astronomu K. 2. gastrula (lat. tuzno. prodor (ili: prosutost. Ameriku sa malih ostrva Južnog mora. krivoverci. obično u službi velikih odgajivača stoke (potomci su Španaca i gotovo svi mestici). geg (eng. guarana) farm. gacher) praviti malter. giter. biljka u Novoj Granadi. gvarani nov čana jedinica Paragvaja (1 gvarani = 100 santimosa). guanaco) zool. a razreñena u vodi kao piće za okrepljenje. gvardinfante (ital. Gewinde) meh. glupost. guardinfante) „čuvar deteta". Leiter voña. alkaloid koji se nalazi u gvarani. Guaiacum officina-le. nesmotrenost. laž. . goauche) slik. u navrtnju). up. grč. ošljar. guardianus) čuvar. gvineja (eng. vrsta pamučne indijske tkanine. sman-drljati. gattieren) razne vrste ruda. živi još i sad u divljem stanju. nastojatelj u franjevač-kim i kapucinskim manastirima. guayaco. zastupnik biskupov za vreme vakancije (u Engleskoj). šala u slici. Gueffi) v. gater (nem. u strugarama: mašin-ska višestruka okvirna testera sa više sečiva (do 10). sveštenici obožavao-ci vatre. podvala. gabr) pl. guinea) raniji engleski zlatnik u vrednosti od 21 šilinga."). . treći stepen u razvitku životinjskog jajeta. guazzo. crnomrki glavni sastojak zemlje oranice. operativne otvaranje želuca radi odstranjivanja raznih stranih tela (čira. rñav zanatlija. s neočekivanim. široka ženska gornja haljina koja čini da se ne primećuje trudnoća. gaucho) pl. rñav radnik. temno sečem) med. gaudium) radost. gavarapo (šp. drugi stepen u razvitku blastoderma. fig. pivo Južnoamerikanaca. Gausu (1777—1855) nazvana jedinica jačine magnetnog polja. sačuvao se do danas u crkvenoj liturgiji. gaširati (fr. drvo koje raste u tropskim krajevima Južne Amerike i Indije. gedal (tur. kosmološko božanstvo starih Grka.

gtypho režem. geneza (grč. Gemse) zool. genealog. generalis.. gelsonimo) kicoš. uopštenost. rodni. gelatio) mržnjenje. generalissimus) voj. geier. genealogist(a) v. genera) pl. od gemma pupoljak) zool. gejzir (isl. glavna proba. generalis) najviši vojnički čin ispod maršala. nesit.. poreklo. generalisim (nlat. fr. fr. isterivanje pupoljke. gemischt) ono pggo je pomešano. vrsta tkanine od kamilje dlake. gemeli (lat. doba pupljenja. punomoć koja se ne izdaje samo za jedan pravni posao ili više pravnih poslova. teška 40-45 kg. urezujem) veština brušenja dragog kamenja. gelazmus (grč. francuskom: immence. general . geng (eng. uopštiti. smejanje. nasledne supsten-ce. pl. gelao smejem se) smeh. generalizirati (nlat. probare) poz. gemma. naročito grčevit smeh. Septuaginta: prva knjiga Mojsijeva. manteia proricanje) proricanje sudbine deteta iz naročitih okolnosti pod kojima je roñeno. geneelogie) rodoslov. po tome: ke°rekterna uloga na italijanskoj pozornici. up. klica koja pomaže razmnožavanje. naročito: razne vrste prerañevina od mesa u narezu. genealog (grč. logos) rodoslovac. generalne proba (lat. v. gemišt (nem. glavnokomandujući vojske. generalis) opšti. gemza (nem. stvaranje. generalizacija (nlat. genea. npr. uopšte na sve slučajeve bez izuzetka. hemijsku grañu gena čine veći ili manji delovi makromolekula dezoksiribonukleinske kiseline. gouverneur) u bivšoj Rusiji: visok dostojanstvenik kome je bilo povereno da samostalno upravlja u više gubernije. tema (lat. gek"). generalis. gemacija (nlat. Gemine) skupocen dragi kamen sa urezanim figurama. lep dragulj (bela zvezda) u skandinavskoj kruni. zbliženost. generalisati v. geminare udvostručiti) lingv. geminacija (lat. u Sev. svi generali jedne vojske. postanak. po dva. geischa) vrsta igračice i pevačica u japanskim čajdžinicama. fićfi-rić. nevidljiva klica u ćelijama organizama koja se. gang) razbojničke družina. više zapovedništvo. genesis roñenje. komanduje svima vojnim snagama jedne oblasti ili pokrajine (Nemačka). deo odigrane igre u tenisu. gevezimantija (grč. gejša (jap.at. opisivanje čvrstih masa sa Zemljine površine. u nemačkom: kommen. . vreo izvor koji izbacuje mlaz vode na mahove u veliku visinu. vrsta antilope. vrhovni zapovednik. smesa. praistorija. nem. genge (fr. poreklu i razvitku porodica. gevealogija (grč.. gangster. poreklo. živi u Alpima. generalni guverner (lat. game) sp. Knjiga postanja. opšti podaci. ledi. genesis) roñenje. gemmatio) bog. general koji za vreme rata. dem. generalis) pl. smržnja-vanje. udvostručiti. generalizirati. genos rod) strukturalne i funkcio-nalne jedinice nasleñe. generalis. postanak.šat. koji se tiče roda (za razliku od specijalnog). uopštenje. gem (eng. generalisatio) uopšta-vanje. gemmula pupoljčić. mostu i sl. ge) nauka o zeml>i i poznavanju zemlje. vrhovni. nego kojom se jedno lice ovlašćuje da zastupa prava drugog lica u svima datim slu čajevima. generalat (nlat. gušteri koji proizvode zvuk (. genus. po Darvinu. voj. promatranje (ili: proučavanje) smeha. rodoslovlje. voj. gelsonimo (ital. rodo-slovni. zbližavanje. geminatio) udvajanje. gelender (nem. gemelli) pl. prime-niti (ili: primenjivati). gšhtijanje. guinguet) trg. gemula (lat. generaliser) uopštavati. naročito omiljen ukras u staro vreme. pelikan. geminare) udvojiti. generalis) opštost. generalni (lat. generalisare. stezanje. vojni okrug koji spada pod jednu generalnu komandu. generalia) pl. velika kao koza. udvaja-ti. ñeneral. mischen. gen (gr.geistika 167 generalni guverner geistika (grč. glavni. dobiva nasleñem.gek. gelacija (lat. javnost. generali ja (lat. udvojenost. prav. okolnosti i pitanja opšte prirode (za razliku od specijalnih okolnosti i pitanja). generalatus) generalski čin. zbir poena u igri tenisa. geloskopija (grč. na Islandu. u svim vojskama ima više stepena i rodova. generalisati. gsnealoški (grč. fig. generalisti (lat. Gelander) ograda na stepenicama. postojanje udvoje. rod. logos) koji se odnosi na rodoslovlje. generalni vikar (lat. udvostručavanje. zametao telašce u slatkovodnih spužvi. gelao smejem se. dvojnost. skopeo gledam) psih. divokoza. pupljenje. genea pokolenje. gem) zool. a kod nekih mikroorganizama (virusa) i ribonukleinske kiseline. hrišćani koji neće da budu pripadnici nijedne od postojećih hrišćanskih veroispovesti. generalne punomoć prav. grč. Americi i Novom Zelandu. gem (mañ. udvojeni suglasnik. nauka o postanku. blizanci. ñeneralat. poznavalac (ili: proučava-lac) rodoslovlja. geminata (lat. geysir) geol. gemma. gekoni zool. geminirati (lat. vicarius) opunomoćeni zastupnik biskupa u njegovoj administrativnoj vlasti. gemogliptika (lat. generalitet (lat. udvostručavati.

generativan (nlat. genetička metoda fil. generički. uspavanka. darežljivost. koja dolazi do izražaja kao originalna moć shvatanja (intuicije). proizvoñenje elektriciteta indukcijom. genius loci) duh zaštitnik nekog obrazovanje (ili: stvaranje) rodnih pojmova. božanstva (anñeli). tvorački. oslanja na činjenicu da u sastavu organske genijalnost (lat. tj. genikuliran (lat. fr. koji se tiče istorije rator) vrhovni državni pravobranilac u postanka i razvitka biljaka i životinja. jak. generacio ekvivoka. izdčšan.genijus seku li (lat. pokolenje. blagorodnost. prouči i shvati jednu stvar u njenom postanku odabrani oficiri iz svih redova vojske. genie) čovek uroñene razvoju uopšte) snage duha. genijalnost. rodim se) kolena. otadžbine. generalis. rodni. jedan čovečji vek (obično period od ZO godina). ona koja odreñuje pojam i poljoprivrednim preduzeći-ma. v. koji su opisuje stvar kao gotov proi-zvod. genius. rañanje) stru čnjak za genetiku. genius) genije. proizvoñač. opšti duh koji vlada u pripada rodu ili se odnosi na rod. genethlios dan roñenja. pesma za uspavljivanje dece. stvaranju. u grčkoj i generacio spontanea (lat. gsnerifikacija (nlat. sprava za biofizike i citologi-je. generator) rañan. kretanjem proizvodi liniju. secreta-rius) titula stalnih poslovoña u velikim trgovačkim genetička definicija log. genius saeculi) duh vremena dušan. velika stvaralačka snaga ne bi mogli naći i u sastavu anorganske — duha. genialis) koji je po svojim generacio ekvivoka (lat. generički (lat. . eng. genialitas) v. višeg suda. generique) v. velik duhom. fr. glavni pravobranilac kod nekog tiče nasleña i nauke o nasleñu. prastvaranje. koleno. generatio) teološka teorija kombinovanja (fantaziJe) i prikazivanja. nauka o nasleñu. osobenost nekog mesta koju mu daje generičan (lat. dečju i rañanju. genetiv (lat. rodilac. kao pomoćnici i savetnici. genetivus) gram. veliko. gsneracionizam (lat. ñanjem. generativus) koji služi genetička psihologija psihologija razvića. metoda koja ide za tim da generalštab (lat. stvoriteljka. čvornovat. stvaralački izvanredno samoza č e ć e. koristeći generator (lat. generatio sponta-pea) rimskoj mitologiji geniji su niža krilata biol. genetički inžinjering (grč. mat. zajedničko ime za životinjsku. geniculatus) savijen u obliku genetika (grč. stvaralica. Štab) voj. izdašnost. generositas) plemenitost. oznaka. darežljiv. genitiv. rañanje bez semena. fkz. glavni time što izlaže put i na č in na koji jedan sekretar partije u Francuskoj. jedinstvo materije — kao i na učenje o genije (lat. postajanje. genetičar (grč. (anorganskih) tvari. bios. velikodušnost. onakvu dodeljeni. ili veka. genius patriae) dobri duh generičan. genije. naraštaj. po kojoj dete dobiva „dušu" od svojih roditelja u vreme začetka. svi ljudi koji žive u isto vreme i istih genetliologija (grč. fr. koji je u vezi sa rasocijalnu psihologiju. predsednik svih državnih pravobranilaca jedne države. tačka. izražavanje poštovanja klečanjem. kolenast. logos) veštak u proricanju dana i časa generacija (lat. up. podatljivost. proizvodan. rezultate molekularne ge-netike. logia) proricanje dana i časa ro ñenja. genethlios roñendan) pesmB o roñendanu. osobenost javnog mišljenja nekog generozitet (lat. materija (učenje koje se genijalitet (nlat. šefovi stvarni ili zamišljeni predmet postaje. sa (za razliku od deskriptivne metode. površinu ili telo. mesta. genetikos) fil. nem. genus rod. nekom mestu i daje mu svoje obeležje. genijus (lat. roñenja. stvaranjem. duhovna osobenost. dinaformiranje i prenošenje naslednih osobina. doba. engineering) rodilački. generosus) plemenit. višim kakva je sad).generalni prokurator 168 genikuliran generalni prokurator (lat. generatriks (lat. generique) koji njegov duh zaštitnik. kancelarija u ministarstvima i prefekturama. gignomai rañam se. generalis. su godina. genijus loci (lat. proizvoñenje. koji se Francuskoj. genetlijakon (grč. pramajka. genus. stvaralac. genikulacija (lat. genetikos od genesis postanak. moelektrični generator mašina za bioinžinjering. karakter. procu. izvanredna darovitost. direktno utiče na proizvoñenje gasova elektriciteta. koji se odnosi na postanak (genezu). biohemije. obeležje. generatio aequivo-sa) uroñenim duhovnim osobinama izvanredno biol. oblast primenjene biologije koja. genijalitet. linija ili površina koja svojim (zamišljenim) genetliolog (grč.genetičan (grč. koja potpunom stručnom spremom. generalis. generatrix) roditel>ica. genijalan (lat. generozan (lat. generalni sekretar (lat. genius duh) duhovna osobina i sulstancije nema nikakvih elemenata koji se odlika jednog genija. generatio) rañanje. postanak živih bi ć a iz mrtvih darovit. v. generificatio) log. geniculatio) klečanje. genethlios dan roñenja. genijus patrije (lat. komandantima.

geografija (grč. gignere rañati) pl. Svaka individua ima jedan jedini. gram. grč. genos. ge. čitanje sudbine po konstelaciji zvezda u času roñenja. porodica. genijalnim ljudima i o biolo-škim i sociološkim elementima koji uslovljavaju njihovu pojavu. geognozija (grč. ge. genufleksija (nlat. genom (grč. drugi padež koji obično znači pripadanje nečemu. narod. poklon pred kim. tj. genus (lat. geneion brada. plasso obrazujem. izdanak) pl. klanjanje. genitalis) koji se tiče spol-nih organa. matematička geografija ili astronomska geografija proučava Zemlju kao nebesko telo i način njenog predstavljanje na kartama. veličini. uobličujem) med. cecidi ubio sam) uništavanje naroda ili plemena. gens (lat. gentiana) hem. geo. genos) biol. nauka o položaju. gentis) neznaboštvo. dynamis sila) geol. gnostes) poznavalac (ili: proučavalac) sastava i grañe čvrste Zemljine kore. genocid (grč. genuinus. lat. geognostički. ge. nepatvorenost. stvaranje. operacija koja se sastoji u popravci oštećenog oblika obraza i usta. grč. ge. genus) rod. genotip (grč. stvaranja i menjanja Zemljine kore. spolni organi. geograf (grč. nauka koja proučava pojave koje se danas dešavaju na Zemlji. operacija koja se sastoji u krpljenju. obrazovanju i razvitku zemlje. geognostika v. genuinitas) istinitost. eidos vid. kretanju. organi koji služe rasploñavanju. narod. geobotanika (grč. popravljanju ozle-da na bradi putem autoplastije. ali mu je površina u svakoj tački upravna na pravac teže. zemljomerstvo. thermos topao) linije ili površine koje . spolni. genioplastija (grč. nauka o postanku. genualis) koji se tiče kolena. typos) biol. vernost. pr. fizikalna ili fizi čke geografija opisuje prirodne oblike i pojave na Zemljinoj površini. uobličujem) med. ge. genius. geodezija (grč. genitiv (lat. genos vrsta) lingv. podeliti) grana primenjene matematike koja odreñuje oblike i površine velikih delova Zemljine površine i oblik Zemlje kao celine. geoblasti (grč. obliku i životu Zemlje i njene površine. graphia) opisivanje duhova. genuflexio) klečanje. jednak. genuinitet (lat. geografske dužina (longituda) nekog mesta je luk uporednika (paralela) toga mesta od početnog podnevka (meridijana) u pravcu istoka (potočna) ili u pravcu zapada (zapadna dužina). biljke čiji prvi klicini listići (kotiledoni) pri klijanju ostaju pod zemljom. genualni (lat. genos pleme. genitivus) gram. up. poniznost. genitalije (lat. ge. pleme. kolenski. rod. blassios klica. graphia) zemljopis. geobiologija (grč. logi'a) nauka o velikim. dinamička geologija.) naučnik koji proučava postanak Zemlje. graphos) poznavalac (ili: proučavalac) geografije. gena obraz. ponizno odavanje poštovanja. sile koje te pojave izazivaju i posledice rada tih sila u pogledu održavanje. neponovljivi i specifični genotip. rañanje. geografski (grč. genitalan (lat. i'sos isti. geografske širina (latituda) nekog mesta je podnevački (meridijanski) luk toga mesta od polutara (ekvatora) u pravcu severa (severna). vrsta. geodinamika (grč. geoizoterme (grč. geogonija. genius. same po sebi i s obzirom na čoveka.(grč. ge. plasso obrazujem.) čovek sa potpunom geodetskom spremom i kvalifikacijama. mnogoboštvo. naročito o sastavu i grañi čvrste Zemljine kore. gignomai) v. geoid (grč. ge. ge zemlja. ge) predmetak u složenicama sa značenjem: zemlja. gens. gnosia) nauka o sklopu i grañi Zemlje kao vasionskog tela koje se sastoji iz anorganskih masa. deo nečega ili poticanje od nečega. caedere ubijati. skup svih naslednih osobina koje jedan organizam sadrži i koje pod odreñenim uslovima dovode do razvića jedne odreñene indivi-due (organizma). zemaljski. daiein deliti. gentilizam (lat. geognostika. učenje o duhovima božan-stvima.geniografija 169 geoizoterme geniografija (lat. proizvoñenje. stvarnost. koji spada u geografiju. biol. ili u pravcu juga (južna širina). bot. vrsta speci-fične artikulacije pojedinog glasa. geognost (grč. logia) nauka o životu Zemlje. rod. genitet (grč. botanike) biljna geografija. ukupan potencijal naslednih osobina (genetskih informacija) koji se prenosi na potomstvo. geognozija. gencijanin (lat. gorka materija koju sadrži u sebi gencijana. geogonist(a) (grč. genitura) roñenje. gignomai postajem) postanak Zemlje. ge. koleno. oblik) istinski oblik Zemlje. nativitet. geometrijsko telo gotovo istovetno sa Zemljinim sferoidom. lincura. gens) rod. ge. geodet (grč. geogonija (grč. genitalia. geogenija. kartografsko pri-kazivanje površine Zemlje. politička geografija prikazuje društvene i državne odnose na Zemlji. geographikos) zemljopisni. nlat. geogenija (grč. zemljomer. genu koleno. ge. genoplastika (lat. genitura (lat. ge. tačnost. bi'os život. oplodio seme. biološka geografija proučava rasprostranjenost i značaj biljnog i životinjskog sveta na Zemlji. geniologija (lat.

geokarpija

170

geofizika

spajaju mesta jednake temperature zemljišta ili unutrašnjosti Zemlje. geokarpija (grč. ge, karpos plod) vot. osobina nekih biljaka da svoje oprašene cvetove zari ju u zemlju i tako ih zaseju. geolit (grč. ge, lithos kamen) veštačka smola; upotrebljava se, kao zamena rožine, za izradu dugmeta. geolog (grč. ge, logos) poznavalac (ili: prou čavalac) sastava i grañ e Zemlje, onaj koji se bavi geologijom. geologija (grč. ge, logia) nauka o postanku, sastavu i grañi naše Zemlje, kao tela koje je sastavljeno iz anorganskih masa; sastavni delovi geologije su geognozija i geogonija. geomagnetizam (grč. ge zemlja, Magnes, lithos) magnetizam Zemlje, zemaljski magnetizam. geomagnetika (grč. ge zemlja, Magnes) nauka koja prou č ava magnetska polja Zemlje. geomant (grč. ge, mantis prorok, vrač) tobožnji poznavalac geomantije, naro čito kod Arabljana. geomantija (grč. ge, manteia proricanje) proricanje po tačkama, nasumce napravljenim u zemlji, i po njihovom broju, položaju i slikama koje slu č ajno predstavljaju, ili po slici koju dobijemo kada na neku ploču ili sto bacimo nasumce šaku zemlje. geometar (grč. ge zemlja, metron mera) poznavalac geometrije; onaj koji se u praksi bavi merenjem zemlje, zemljomer. geometrija (grč. geometria zemljomerstvo) deo matematike koji se bavi proučavanjem osobina i me ñ usobnih odnosa prostornih oblika tj. geometrijskih tela, površina, linija i ta č aka. geometrijski (grč. geometrikćs) koji se tiče geometrije, koji spada u geometriju; v. progresija; geometrijska sredina kvadrat-ni koren iz proizvoda dva broja (UBs); up. aritmetička sredina. geometričar (grč. ge zemlja, metron mera) onaj koji se bavi geometrijski; up. geometar. geomehanika (grč. ge, mechanike) mehanika č vrstih tela. geomicin antibiotik proizveden od mikroorganizma Streptomyces xanthophaeus; deluje protiv gram-negativnih bakterija. geomontografija (grč. ge, graphia, lat. morvs, montis breg) veština izrañ ivanja reljef-nih karata u više boja od presovane hartijske mase. geomorfologija (grč. ge, morphe oblik, logia) nauka koja prou čava kako se stvarao i preinačivao reljef Zemlje energijom unutrašnjih, terestričnih i solarnih sila i njihovim kombinovanim dejstvom. geonom (t rč. ge, nomos zakon) poznavalac (ili: prou čavalac) vrsta, obrañivanje i iskoriš ć avani zemlje. geonomija (gr č . ge, nomfa) nauka o vrstama zemlje i o na č inu obra ñ ivanja i iskoriš ć avanja zemlje.

geoplastika (grč. ge, plastike) reljefno prikazivanje Zemljine površine. geopolitika (grč. ge, politike) razmatranje politi čkih pitanja sa geografskog gledišta, tj. imaju ć i u vidu celu Zemlju; nauka o uticaju spoljne prirode na društveni i politi č ki život. geoponija (gr č. geoponos trud) obrañ ivanje zemlje, zemljoradnja. georama (grč. ge, horama pogled, prizor) gorostasni geoplasti čni reljefni globus, potpuno slikovit prikaz Zemljine lopte. georgika (grč. georgeo obrañujem zemlju, lat. georgica) pl. idilične pesme, naro čito pesme o zemljoradnji (Vergilove). georgina bog. lep i krupan cvet, sličan ruži, donet pre sto godina iz Meksika (nazvan po botanič aru Georgiju). georgofil (grč. georgos zemljoradnik, philos prijatelj) prijatelj zemljoradnje, ljubitelj poljoprivrede. geoskop (gr č . ge, skopeo gledam) posmatra č Zemlje; v. geoskopija. geoskopija (grč.) posmatranje (ili: proučavanje) Zemlje, naro čito u meteorološkom pogledu. geostatika (grč. ge, statizo stavim, postavim) nauka o ravnoteži (statici) čvrstih tela. geotektonika (grč. ge, tektonike) kol. nauka koja prou čava kako su stene u kori Zemljinoj rasporeñ ene i na koji način sklapaju celu njenu grañ evinu. geotermika (grč. ge, thermos topao) geol. deo geologije koji ispituje toplotna stanja koja vladaju u dubini Zemlje. geotermička energija unutrašnja toplota naše planete, koja se može, pri povoljnim uslovima, preobraziti u pogonsku snagu za dobivanje električne energije. geotermometar (grč. ge, thermos, metron) sprava za odreñ ivanje Zemljine temperature na raznim ta č kama njene dubine. geotropizam (grč. ge, tropos obrt) bog. osobina biljnih organa da pod uticajem Zemljine teže zauzmu izvestan odre ñ en pravac prema vertikali; on može biti: poziti-van, kad organ raste u pravcu dejstva teže (koren), negativan, kad organ raste suprotno pravcu dejstva teže (stablo), i transverzalan, kad raste upravio na pravac teže (list i neka podzemna stabla). geotroposkop (grč. gr, tropos okret, smer, skopeo gledam) v. giroskop. geofag (grč. ge zemlja, fagin jesti, žderati) onaj koji jede zemlju (kod nekih plemena na Javi, Martiniku, u Sibiru), zemljožder. geofagija (grč. ge, fagem) jedenje, gutanje zemlje, zemljožderstvo; up. geofag. geofaktori (grč. ge, lat. factor činilac) pl. geogr. činioci od kojih zavise geografske pojave i promene na površini Zemlje. geofizika (grč . ge, physike) nauka o fizi č kim pojavama u unutrašnjosti Zemlje, naro č ito o njenoj temperaturi, gusto ći, nje-

geofon

171

germanofob

nom magnetizmu i o telurskim pojavama u vazduhu. geofon (grč. ge zemlja, phone glas) geoakustički detek,tor, aparat za primanje zvukova koji prolaze kroz slojeve Zemlje; služi npr. pri proučavanju zvukova ili za otkrivanje zatrpanih osoba. geohemija (grč. ge, cheo tečem, ističem, chemeia) nauka koja proučava raspored hemijskih elemenata i atoma u Zemljinoj kori, kao i njihovu istoriju i kretanje u prostoru i vremenu (glavni elementi su: vodonik, kiseonik, silicijum, aluminijum, gvožñe, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum). geohidrograf (grč. ge, hudor voda, graphos) proučavalac vode na Zemljinoj kori. geohidrografija (grč. ge, hudor, graphia) deo fizičke geografije koji ispituje i proučava vodu na Zemljinoj kori. geohozija (grč. ge, choo sipam, naspem, zaspem) med. zemljano kupatilo, lečenje time što se oboleli delovi zatrpaju zemljom (ruka, noga i dr.). geohronologija (grč. ge zemlja, chronos vreme, doba, logos reč, govor) grana istorijske geologije koja se bavi proučavanjem starosti Zemlje; geokronologija. geocentrizam (grč. ge, lat. centrum središ-te) astr., fil. nekadašnje pogregpno shvatanje da je Zemlja središte cele vasione i da oko nje kruže sva ostala nebeska tela; supr. heliocentrizam. geocentričan (grč. ge, lat. centrum središte) fil. naziv za shvatanje koje uzima Zemlju kao središte vasione i za astro-nomsko odreñivanje mesta koje se upravlja prema središtu zemlje (geocentrizam); koji se tiče središta Zemlje. geocentričnost v. geocentrizam. geociklika (grč. ge, kyklos krug) fiz. mašina koja očigledno prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca; geociklička mašina. geocikličan (grč.) koji prikazuje kretanje Zemlje oko Sunca. gepard (fr. guepard, nem. Gepard) zool. veoma brza grabljive životinja iz plemena mačaka, dosta slična psu, može se obučiti i lovu, živi u Aziji i Africi. gepek (nem. Gepack) prtljag. geranij(um) (nlat. geranium, grč. geranos ždral) vot. iglica, jedna mnogobrojna bilj-na vrsta; tek. dizalica. gerant (lat. gerans) v. žerant. gerbelirati (ital. gerbellare) gvozdenu rudu isitniti i time je pripremiti za topljenje. gerbulirati (nlat. garbellare) prebrati robu i očistiti od prljavštine. gerbulura (nlat. garbellare) nečisti i oštećeni delovi neke robe; odbitak izvesnog procenta od pogoñene cene zbog nečistoće robe.

gerijatrija (grč. geron starac, iatrefa lečenje) med. nauka koja proučava starost u svim njenim oblicima. gerila (šp. guerilla mali rat) naoružane čete seljaka i pastira u Španiji koje su, prilikom neprijateljskih upada ili unutrašnjih borbi, ratovale na svoju ruku; partizani. geriljero (iš. guerrillero) voña gerile. gerla (eng. girl) devojka, naročito devojka vitka, okretna i odana sportu; igračica u grupi, baletna igračica. gerlin (ital. gherlino) vrlo debelo uže na velikim brodovima. germa (nem. Germ) kvas, kvasac. Germani (lat. Germani) ime kojim su Rimlja-ni i Gali nazivali stare Nemce. Narodno-sna grupa u koju ulaze Nemci, Austrijanci, Danci, Holanñani, Flamanci, Šveñani, Norvežani i Anglosaksonci; up. Nemci. germanizam (lat. Germani) osobenost nemačkog jezika s obzirom na sklop i red reči; vladavina (ili: moć) nemačkog duha, nemačke kulture i političke sile. germanizacija (fr. germanisation) ponemčavanje, nemčenje, ponemčenje. germanizirati (fr. germaniser) nemčiti, ponemčiti, ponemčavati; upotrebljavati u govoru ili pisanju nemačke izraze ili oblike napravljene u duhu nemačkog jezika. germanizovati v. germanizirati. Germanija (lat. Germania) rimski naziv za Nemačku; deo Evrope izmeñu Severnog mora, Dunava, Rajne i Labe koji je u rimsko doba bio naseljen germanskim plemenima; Nemačka predstavljena u obliku žene koja štiti. germanist(a) naučnik koji se bavi proučavanjem nemačkog jezika, nemačke književnosti, nemačkih starina i istorije Nemaca. germanistika nauka koja proučava jezike germanskih naroda (naročito nemački), književnost, starine i istoriju. germanitet (lat. germanitas) roñeno bratstvo, roñeno sestrinstvo. germanoman (lat. Germani, grč. mama) onaj koji preterano voli Nemce i sve što je nemačko. germanomanija (nem. Germani, grč. mani'a ludilo) preterana, slepa ljubav prema Nemcima i svemu što je nemačko. germanofil (lat. Germani, grč. philos) onaj koji voli Nemce, nemački jezik, nemačku kulturu itd. germanofilija (lat. Germani, grč. phileo volim) ljubav prema Nemcima i onome što je nemačko. germanofob (lat. Germani, gr č . phobos strah) onaj koji se plaši Nemaca, "koji mrzi Nemce.

germanofobija

172

Gibelini

germanofobija (lat. Germani, grč. phobeo bojim se) strah od Nemaca, mržnja na Nemce i sve što je nema č ko. germanski (lat. germanicus) svojstven Germanima, koji pripada Germanima, nemački; germanski jezici, jezici germanskog porekla (gotski, gornjonemački i donjonemač-ki, holandski, anglosaski, nordijski ili skandinavski jezici). germinalan (lat. germinalis) vot. klični, koji spada u klice ili se odnosi na klice, spolne delove, npr. germinalna selekcija spolno odabiranje. germinativan (nlat. germinativus) vot. koji klija, koji proklijava, koji ni č e, koji izaziva klijanje. germinacija (lat. germinatio) bog. klijanje, proklijavanje; vreme klijanja. gsrminirati (lat. germinare) bog. klijati, proklijavati, micati. gerok (nem. Gehrock) pripijen ulični kaput sa dugim leševima; vojnički kaput, koporan. gerokomija (grč. geron starac, komeo negujem) med. veština negovanja starih ljudi; naro čito: podmlañ ivanje preživelih staraca u neposrednoj blizini mladih osoba. gerokomij(um) v. gerontokomijum. geromarazmus (grč. geron starac, maranein gasiti, slabiti) med. staračka slabost, sta-račka iznemoglost. geromorfizam (grč. geron, morphe oblik) med. boranje kože, zboravanje, zbr čkavanje. geronti (grč. geron) pl. u herojskom periodu grčke istorije: najstariji ili najplemenitiji predstavnici naroda, kod Homera knezovi; docnije, naročito u dorskim državama: članovi gerusije, već a staraca, koje je, pored kraljeva i efora, imalo vrhovnu vlast. gerontokomij(um) (grč. geron, komeo negujem) dom staraca, zavod za negovanje i zbrinjavanje starih ljudi; gerokomij(um). gerontokratija (grč. geron, kratia vlada) vlada jednog saveta (veća) sastavljenog od najstarijih ljudi senata. gerontologija (grč. geron starac, logi'a) naučio ispitivanje procesa starenja, njegovih pojava i oboljenja koja se javljaju kod starih osoba. gerontofilija (grč. geron starac, phileo volim) med. postojanje spolnog prohteva (ili: nagona) za starijim osobama suprotnog spola. gerundiv (lat. gerundivum) u latinskoj gramatici: pridevski upotrebljen particip futura pasivnog, npr. res addenda stvar koju treba dodati. gerundij(um) (lat. gerundium) u latinskoj grama tiii: glagolski oblik koji glasi kao zavisni; padežni oblici participa futura pasivnog (na srpskohrvatski se prevodi imenicom, npr.: venia legendi, dozvola č itanja).

gerusija (grč. gerusia) veće staraca u staroj Sparti; senat, državni savet u novoj Grčkoj. gesims (nem. Gesims) apx. istaknuti ukrasni deo na licu (fasadi) gra ñ evine ispod krova, iznad vrata itd., pervaz, opšivni-ca; up. sime. geslo (češ. heslo) osnovno načelo, krilati-ca, lozinka, parola, mogo, životna deviza. gest (lat. gestus, nem. Geste) pokret koji se pravi celim telom ili samo rukom pri govoru; junačko delo; delo koje neko učini ne spontano nego da bi izazvao dopadanje (lep gest), ili nedopadanje (ružan gest) kod drugih. gestacija (lat. gestatio) med. nošenje, trudnoća, bremenitost, zdetnost; vreme trudno će (ili: bremenitosti, zdetnosti). gestikulator (lat. gesticulator) onaj koji pri govoru maše, mlatara rukama, koji pravi testove; opsenar, varalica. gestikulatorski (lat. gesticulari) izražen (ili: iskazan) pokretima (ne govorom). gestikulacija (lat. gesticulatio) pravljenje pokreta pri govoru celim telom, naro čito ramenima i rukama; opsenarstvo, glumljenje. gestikulirati (lat. gesticulari) praviti testove pri govoru, mahati, mlatarati rukama. gestikulisati v. gestikulirati. gestio pro herede (lat. gestio pro herede) prav. primanje nasledstva. gestoze (lat. gestare) med. oboljenja povezana s trudno ć om (povra ć anje, prekomerno luč enje pljuva č ke, gorušica i dr.). geteanum (nem. Goethe, nlat. Goetheanum) visoka antropozofska škola za duhovne nauke u Dornahu (Švajcarska), koju je osnovao vo ñ a antropozofskog pokreta Rudolf Šta j ner. geter (eng. get-up udesiti, doterati) fiz.' materija kojom se postiže visoki vakuum u elektronskim cevima. geto (ital. ghetto) deo varoši koji su, u Italiji, Nemačkoj i dr., vlasti odreñ iva-le Jevrejima za stanovanje; ovaj deo varoši bio je, u srednjem veku, sasvim odvojen od drugih delova. geuziodisforija (grč. geysis ukus, dysphoreo teško podnosim) med. bolesni nadražaj živaca od ukusnih, prijatnih stvari. geumatika (grč. geyma okušane) nauka o ukusu; geustika. geustika (grč.) v. geumatika. gefirofobija (gr č. gephyra nasip, most, phobos strah) med. bolestan strah od prelaska preko mosta ili preko neke vode. gefrajter (nem. Gefreiter) vojni starešina najnižeg čina (izmeñu redova i kaplara) u austrougarskoj ili nema č koj vojsci. Gibelini (ital. Ghibellini) pl. ovako su se u srednjem veku u Italiji zvali pristalice partije nema č kih careva, za razliku od Gvelfa, koji su pripadali papinoj parti-

gibon

173
giljotina (fr. guillotine) po francuskom lekaru J. I. Guillotin-y nazvana sprava za izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave (uvedena 1792. za vreme francuske revolucije); gijotina. giljotinirati (fr. guillotiner) izvršiti smrtnu kazugu (ili: pogubiti) gilotinom. giljotomanija (fr. guillotine, grč. mania) strast za izvršavanjem smrtne kazne. gimkana (grč. gym skrać. gymnazo vežbam, ind. khana igralište) sp. takmičenje u savlañivanju raznih neočekivanih, šalji-vih prepreka. gimnaestrada (od gimnastika i estrada) meñunarodna gimnastička priredba; održava se svake četvrte godine od 1953. god. gimnazija (grč. gymnasion) prvobitno, kod starih Grka: mesto gde su mladići i odrasli goli (gymnos = ro) vršili telesna vežbanja; docnije: središte celokupnog duhovnog života; danas: srednja škola, tj. škola izmeñu osnovne i visoke, koja priprema u čenike za univerzitet. gimnazijarh (grč. gymnasi-archos) nadzornik, upravnik gimnazije kod starih Grka. gimnazista) (grč. gymnasion) ñak gimnazije. gimnastika (gr č. gymnastike) kod starih Grka: veština telesnog vežbanja (skakanja, skretanja, rvanja i plivanja); danas: veština telesnog vežbanja radi higijen-sko-estetskih ciljeva. gimnastičar (grč. gymnazo vežbam) onaj koji se bavi gimnastikom, vežbom. tamnički (grč. gymnikos) koji se tiče telesnog vežbanja ili pripada telesnom vež-banju. gimnoptera (grč. gymnos, pteron krilo) pl. zool. golokrilci, insekti sa golim krilima. gimnosofisti (grč. gymnos go, nag, sophos mudar) naziv za indijske i druge istočne asketske filozofe. gimnosperme (grč. gymnos go, sperma seme) pl. vot. golosemenice, biljke sa ogolićenim semenovim pupoljčićem, npr. bor, jela, smr č a, kleka i dr. ginander (grč. gyne žena, apeg čovek, muž) dvospolnik, hermafrodit. ginandrija (grč. gyne, aner) vot. osobenost monokotilnih bil>aka čiji su prašnički sudovi srasli sa gineceumom (orhideje i dr.); osobina žena koje imaju muški izgled i muško držanje; pr. ginandričan. ginandroid (grč. gyne »sena, apeg čovek, eidos lik, izgled) med. ženska osoba s nekim muškim osobinama. ginandromorfizam (grč. gyne žena, apeg čovek, muž, morphe oblik) fizčol. pojava kod osoba koje imaju grudi razvijene kao u »sene, a u isto vreme izražene brkove i bradu. gingan (eng. gingham, fr. gingan) trg. fina engleska, prvobitno istočnoindijska pru-gasta, karirana i šarena pamu čna tka-nina.

ji. Borba izmeñu ovih dveju partija trajala je gotovo kroz ceo srednji vek. gibon zool. antropoidni majmun, živi u jugoistočnoj Aziji, odlikuje se naročito veoma dugim rukama. gig (fr. gigue, eng. gig, ital. giga) l. v. žig. gig (eng. gig) 2. lak i uzan čamac, naročito za komandanta ratnog broda; sp. širok i dosta težak školski čamac, vrsta jole, sa metalnim drškama za vesla izvan čamca; lake otvorene dvokolice sa jednim konjem. gigant (grč. gigas) gorostas, džin, div. giganteskan (grč. gigas, ital. gigantesco, fr. gigantesque) v. gigantski. gigantizam (grč. gigas) ampon. veličina tela koja znatno premaša prosečnu veličinu čovečijeg tela; up. makrosomija. gigan ki rafi ja (grč. gigas, graphi'a) opisivanje ili istorija džinova; tip. postupak pri štampanju velikih plakata kada se normalan autotipski slog odštampava znatno uvećan. gigantologija (grč. gigas, logia) nauka o džinovima uopšte, a naročito u životinjskom i biljnom svetu. gigantomahija (grč. gigas, machia boj) boj giganata (omiljen predmet umetničkog prikazivanja). gigantosaur(us) zool. rod ogromnih izumrlih gmizavaca (najveće kopnene životinje na Zemlji); živeo u mezozoiku. gigantosteologija (grč. gigas, osteon kost, logia) zool. nauka o kostima gorostasnih životinja. gigantociti (grč. gigas, kytos) pl. med. v. makrociti. gigantski (grč. gigas) gorostasan, orijaški, divovski, džinovski, ogroman rastom i veličinom; giganteskan. gigerl (nem. Gigerl) kicoš, gizdavac, onaj koji preteruje u doterivanju, tako da često ostavlja utisak budale. gidon (fr. guidon) barjačić (za ravnanje i davanje signala); mor. trouglasto bar jače; mušica, nišan na pušci; ručice, upravljač na velosipedu. gijotina (fr. guillotine) v. giljotina. gijoše (fr. guilloche) rad u vijugavim šarama; crtež izrañen u vijugavim šarama; izukrštana, isprepletana šara; up. gijo-širati. gijoširati (fr. guillocher) metalne površine ukrasiti simetrički graviranim linijama (pri štampanju hartija od vrednosti, meničnih formulara i dr.); vijugavo išarati, ukrasiti isprepletenim šarama. gilda (nem. Gilde ceh, esnaf) srednjovekovni savez trgovaca ili zanatlija u zapadno] Evropi, esnaf, udruženje, društvo, organizacija uopšte. gildhol (eng. guildhall) esnafski dom; opštinski dom u Londonu. giltati (nem. gelten) vredeti, važiti; gilta vredi, važi (kod pogodbi, opklada).

gingivitis

174
gipsovati (grč. gypsos) učiniti da vino pomoću gipsa postane bistrije i plamenije; biljke, naročito leptirnjače, posuti gip-som u prahu da bi bolje rasle; zakrpiti (ili: popuniti) gipsom. gipsoteka (grč. gypsos sadra, theke kovčeg) muzej ili odeljenje muzeja sa modelima vajarskih radova izlivenih u gipsu. girandol(a) (fr. girandole) svećnjak koji ima dva ili više krakova; ñ irandola. giracija (nlat. gyratio) med. vrtoglavost, metiljavost. giri (lat. gyri, grč. gyros) pl. znat. zavijuci, vijuge, naročito vijuge na površini mozga, moždane vijuge. girlanda (fr. guirlande, ital. ghirlanda) venac od lišća i cveća; vreža, loza; niska dragog kamenja. girlandima (fr. guirlandine) vrsta engleske tkanine u raznim bojama. girozan (nlat. gyrosus) zavijen, prstenast. girom (grč. gyroma) stvar u obliku tanjira ili činije; bog. činijast plodonoša kod biljaka. giromantija (grč. gyros, manteia) gatanje iz kruga koji napravi onaj što tata. girometar (grč. gyros, metron) fiz. aparat za merenje brzine obrtanje, naročito kod rotacionih mašina. giroskop (grč. gyros, skopein) fiz. aparat za očigledno prikazivanje i dokaz da se Zemlja okreće oko svoje osovine. girostat (grč. gyros, statikos) fiz. naprava koja prikazuje dinamiku obrtnog tela. gitara (šp. guitarra, fr. guitare, ital. chitarra) muz. instrument sa šest do deset žica, koji su Mavri doneli u Španiju; danas u celoj Evropi veoma raspro-stranjen za pratnju pri pevanju. gitarist(a) (fr. guitariste) svirač u gitaru. giht (nem. Gicht) l. med. kostobolja, ulozi, gaba, podagra; 2. količina rude ili uglja što se odjednom metne u peć. giše (fr. guichet) vratanca koja se nalaze u velikim vratima, naročito u tvrñavama, zatvorima i sl.; ulazna vratanca; prozorče sa zatvorom (u vratima, zidu i dr.); šalter. gladijator (lat. gladiator, gladius mač) onaj koji se bori za platu, profesionalci borac, borac u areni; kod Rimljana: borci, obično robovi ili ratni zarobljenici, koji su se u cirkusima meñusobno borili i bili vrlo rado gledani. gladiola (lat. gladius mač) bog. sabljičica, ukrasna biljka, slična perunici, Gladio-lus illyricus. glazba (češ. hlasba) muzika. glaze (fr. glace) uglačan, sjajan; smrznut; svila protkana zlatom ili srebrom; vrsta sjajnog konca; glaze dvoboj dvoboj bez za-štitnih sredstava na rukama i grudima; glaze koža najfinija sjajna koža za izradu rukavica (glaze rukavice); glaze karti-

gingivitis (lat. giiigiva desni) med. zapaljenje desni. gine- (grč. gyne) predmetak u složenicama sa značenjem: žena, ženski. ginekizam (grč. gynaikismos) ženstvenost, žensko draganje i ponašanje uopšte (u strahu, ljubavi i dr.). ginekokratija (grč. gynaikokratia) vlast (ili: vladavina) žena, nadmoćnost žena u odnosu prema muškarcima. ginekolog (grč. gyne, logos) med. lekar-specijalista za bolesti ženskih spolnih organa. ginekologija (grč. gyne, logia) med. nauka o osobenostima ženskog tela i o njegovim funkcijama, a naročito o bolestima ženskih spolnih organa. ginekološki (grč. gyne, logikos) koji se tiče bolesti ženskih spolnih organa i njihovog lečenja; ginekološki institut zavod za porañanje i za lečenje bolesti ženskih spolnih organa. giiekoman (grč. gyne, mania ludilo) čovek lud za ženama, preterani ženskar. ginekomanija (grč1, gynaiko-marua) strast jurenja za ženama, ludilo za ženama, preterano ženskarstvo. giiekomast (grč. gyne, mastos dojka) muška-rac kod koga su dojke razvijene potpuno kao kod žene, tako da luče, u nekim slučajevima, čak i mlečnu tečnost. giiekomorfan (grč. gyne, morphe oblik) po obliku sličan ženi, ženskog oblika. ginekofob (grč. gyne, phobos) ženomrzac. ginekofobija (grč. gyne, phobeo bojim se) mržnja na žene. ginekofoničan (grč. gyne, phone glas) koji ima ženski, tj. tanak glas. gineologija v. ginekologija. gineceja (grč. gynaikeia) med. mesečno pranje kod žena; ginecija. gineceum (grč. gynaikeion, lat. ginaeceum) odeljenje za žene u unutrašnjosti kuće starih Grka i Rimljana; čest naziv ženskih srednjih škola; bog. ukupnost ženskih spolnih organa kod angiosperma (skrivenosemenjača). ginecizam (grč. gynaikismos) v. ginekizam. ginecija (grč. gynaikeia) med. v. gineceja. ginko (kin. kinko, nlat. gingko biloba) bog. „drvo sa zlatnim plodom" vrsta drveta iz porodice gimnosperma, visoko i jako (u Kini i Japanu često ga sade pored hramova kao ukras). ginus (grč. ginnos, lat. ginnus) zool. životinja, bastard koji se dobije ukrštanjem mulca i kobile. gipira (fr. guipure) čipka kod koje su crteži i pojedine figure ispupčeni zbog toga što se radi debelim koncem (svilenim, zlatnim, srebrnim); ispupčen vez. gips (grč. gypsos) št. sadra, kalcijumov sulfat sa vodom u vodi teško rastvor-ljiv.

glazirati

175

glikopenija

ja fina, sjajna hartija; pravilan bi izgo vor bio glase. ' glazirati (nlat. glaciare, fr. glacer, nem. glasieren) postakliti, predmetima napravljenim od zemlje, kože i dr. dati sjajan izgled; jela prevući glazurom, ostaklicom (npr. pečenje gustim sosom, kolače belancetom, šećerom i dr.); glasirati. glazure (lat. glacies, nem. Glasur) gleñ, caklina, ostaklica; fig. spoljašnji sjaj. glajhštrom (nem. Gleichstrom) fiz. jednosmislena (ili: jednosmerna) struja; glajh-štrommotor električni motor koji pokreće jednosmislena struja. glandiforman (nlat. glandiformis) u obliku žira, žirast. • glandula (lat. glandula) med. žlezda, vratna žlezda, obično krajnik. glandularan (nlat. glandularis) žlezdani. glandulozan (lat. glandulosus) žlezdovit, žlezdan. glandulozitet (nlat. glandulositas) žlezda-vost, žlezdovitost. glanc (nem. Glanz) sjaj, sjajnost; svetlost. glanca™ (nem. glanzen) sjajati, davati sjaj, naročito koži; glancati sv blistati se, sjajiti se. glase (fr. glace) v. glaze. glasija (fr. glacis) fort. kod utvrñenja, naročito stalnih: nasip od zemlje s one strane rova ili skrivenog puta, koji se blago spušta prema strani s koje se o čekuje napad. glasijalist(a) (fr. glacialist) poznavalac (ili: proučavalac) ledenih bregova, lednika, glečera. glasirati (fr. glacer) v. glazirati. glauberit, Glauberova so hem. natrijumsul-fat s kristalnom vodom (Na2 SO4X 10H2O), gorkog ukusa; upotrebljava se za čišćenje i isterivanje drevnih glista (po pronala-začu Johanu Glauberu, 1604—1668). glaukom (grč. glaykos plavkast, plavozelen) med. zelena mrena, opasna očna bolest koja se sastoji u povećanom pritisku u unutrašnjosti očne jabučice (nazvana po tome što zenica pri tom često izgleda zelenkasta). glaukoma (grč. glaykos) med. v. glaukom. glaukomatičan med. v. glaukomatozan. glaukomatoza (grč. glaykos) med. postojanje (ili: razvijanje) zelene mrene u očima; v. glaukom. glaukomatozan (grč.) med. koji boluje od zelene mrene u očima; glaukomatičan; v. glaukom. glaucedo (nlat. glaucedo) med. v. glaukom. glacijal (lat. glacies led) kol. ledeno doba u razvitku Zemlje. glacijalan (lat. glacialis) geol. koji pripada ledenom dobu. glacijalin (lat. glacies led) hem. preparat sastavljen od borne kiseline, boraksa, glicerina i dr. (služi za održavanje mesa, mleka itd. u svežem stanju).

glaciolog (lat. glacies led, grč. logos reč, govor) naučnik koji proučava geološke probleme ledenih doba. glaciologija (lat. glacies led, grč. logia) geol. nauka koja izučava lednike u prošlosti i sadašnjosti. gledičija vot. drvo slično bagremu, sa jakim trnovima po stablu, Gleditschia triacanthos, koje se često sadi kao živa ograda, a varijetet bez trnova kao ukrasno drvo. glena (grč. glene) zenica, gledeće; znat. čašica (na kosti). glenitis (grč. glene) med. zapaljenje zenice. glenoidan (grč. glene, eidos) blago uduben, koritast, sličan čašici (kost). gleukometar (grč. gleykos slatko vino, šira, metron) sprava za ispitivanje vina, naročito za odreñivanje šećerne sadržine u slatkom vinu; glikometar. glečer (lat. glaciarium, nem. Gletscher) led-nik, veliki ledeni kompleksi koji se obrazuju od snega regelacijom (ponovnim smržnjavanjem) u blizini polova i po visokim planinama. glivajn (nem. Gluhwein) crno vino kuvano sa šećerom, cimetom i korom od limuna (kao lek protiv nazeba). glikemija (grč. glykys sladak, halma krv) med. prisustvo šećera u krvi. glikiskop (grč. glykys sladak, skopeo gledam) hem. instrument za odreñivanje količine šećera u nekoj materiji. glikogen (grč. glykys, genos vrsta) zool. uglje-ni hidrat, skrobu slična, bezbojna, bezu-kusna i bezmirisna supstanca u životinjskom telu, naročito u mišićima i jetri, važna rezervna materija životinjskog tela, postaje iz suviška grožñanog šećera u krvi. glikoza (grč. glykys sladak) hem. grožñani šećer; glukoza, dekstroza. glikozidi (grč. glykys sladak) hem. jedinjenja šećera sa biljnim i životinjskim, većinom kiselim jedinjenjima, koja, posred-stvom materija koje izazivaju vrenje, luče šećer; glukozidi. glikozurija (grč. glykys sladak, uron mokraća) med. privremena pojava šećera u mokraći (a ne hronična kao kod šećerne bolesti). glikoliza (grč. glykys sladak, lysis rastapa— nje) razlaganje (razgrañivanje) šećera. glikometar (grč. glykys, metron) v. gleukometar. glikoneus (lat. glyconeus) metr. antički katalektički stih koji se sastoji od tri tro-heja i jednog daktila, nazvan po nekom grčkom pesniku Glikoiu. glikopeksija (grč. glykys sladak, pexis grušanje) med. nagomilavanje šećera u krvi. glikopenija (grč. glykys sladak, penia oskudica) med. nedostatak šećera u krvi.

glikohalofite

176

glorifikator

glikohalofite (grč. glykys sladak, hals so, phyton biljka) bat. biljke koje uspevaju u slanim i suvim zemljištima. glikohol (grč. glykys sladak) hem. amino-sirćetna kiselina (NH-CH2-COOH), jedan od proizvoda raspadanja belančevina; gusta bezbojna tečnost sladunjava ukusa. glimerica (nem. glimmen tinjati) tinjalica, ispitivač struje, električna sijalica punjena plinom, služi za ispitivanje prisustva struje u električnom strujnom kolu. gliom (grč. glia) med- izraštaj u mozgu i ki č mi, nekad i u živcima mozga ili kičme, nastaje bujanjem ćelija živčanog tkiva; vrsta tumora. glipti (grč. glyptos) pl. figure izrañene u metalu ili kamenu. gliptika (grč. glyptos u drvetu, kamenu re-zan) veština pravljenje ili urezivanja figura u kamenu ili metalu; plastične umetnost, kamenorezačka veština, vajar-stvo; glifika. gliptognozija (grč. glyptos, gnosis) poznavanje izvajanog (rezanog) kamenja. gliptografija (grč. glyptos, graphein) opisivanje vajarskih dela, naro čito izvajanog (rezanog) kamenja. gliptodon (grč. glyptos izrezak, urezan, graviran, odus gen. odontos zub) kol. rod izumr-lih bezubih sisara u koji spadaju džinov-ske životinje iz američkog kvartara. gliptoteka (grč. glypton, theke) zbirka izvajanog (rezanog) kamenja; takoñe: zbirka vajarskih dela (npr. poznata velika zbirka u Minhenu). glisada (fr. glissade) kliženje mačem pri mačevanju; kliženje nogom pri plesu; ali/, klizanje na jedno krilo; klizalica, kli-zaljka, tociljajka. glisando (ital. glissando) muz. v. glisato. glisantan (fr. glissant) klizav; fig. opasan, sumnjiv, tugaljiv. glisato (ital. glissato) muz. blago prevlačeći; brzo prevlačeći gornjom stranom prsta preko donjih dirki na klaviru; glisando, glisikato. gliser (fr. glisser kliziti) sp. motorni čamac s ravnim dnom koji pri većoj brzini klizi po površini vode. glisikato (ital. glissicato) v. glisato. glif (grč. glypho) apx. udubena, užlebljena pruga (u zidu, stubu i dr.). glifanon (grč. glypho dubem, režem) rezbar-sko (ili: kamenorezačko) dleto, dubač. glifika (grč. glypho) v. gliptika. glifički (grč. glypho) rezbarski, vajarski, kamenorezački. glifogen (grč. glypho dubem, režem, genos) teh. sredstvo za nagrizanje čelika. glifografija (grč. glypho, graphia) teh. veština izrañivanja ispupčenih slova ili ploča galvanskim putem za štampanje kao drvorez (jedan deo galvanoplastike).

glicerin (grč. glykys sladak) hem. žitka, sirupasta i bezbojna tečnost, prirodni sastojak masti, slatka ukusa (hemijski sastav: S3N8O3). glicinija (grč. glykys sladak) vot. ukrasna biljka iz fam. leptirnjača, puzavica s ljubičastim cvetovima prijatna mirisa, Wistaria sineusis. glicifag (grč. glykys sladak, phagos koji jede) onaj koji voli da jede slatkiše, sladokusac, oblaporac. glob (lat. globus) geogr. v. globus. globalan (lat. globus, fr. global) celokupan, ukupan. globozan (lat. globosus) loptast, kuglast, grudvast; sastavljen od loptica, zrnast; globulozan. globozitet (lat. globosistas) loptastost. globoziti (nlat. globositi) pl. kol. okrugle i zavojite okamenotine puževa. globoid (lat. globus, grč. eldos vid, oblik) lopti slično telo, na polovima spljoštena lopta. globtroter (eng. globetrotter) čovek koji, sporta i zadovoljstva radi, putuje oko sveta, putnik oko sveta. globulini (lat. globulus) pl. hem. vrste belančevina koje se ne mogu rastvarati u čistoj vodi, nego u razblaženim sonim rastvori-ma (kiseline koje se nalaze u krvi, mleku, jajima i semenju). globulozan (nlat. globulosus) v. globozan. globus (lat. globus) geogr. slika Zemljine lopte; astr. lopta na čijoj je površini prikazana prividna nebeska lopta; Zemljina lopta, Zemljin šar; glob. globus imperijalis (lat. globus imperialis) carska jabuka (kao jedan od simbola državne, kraljevske vlasti). globus histerikus (lat. globus hystericus) med bolesno osećanje histeričnih osoba kao da im se jednjakom, od želuca ka guši, penje neka lopta. glorija (lat. gloria) slava; čast; sjaj; u katoličkoj crkvi: anñeoska himna koja počinje sa Gloria in excelsis Deo (Slava vo višnjih bogu); kod Francuza: crna kafa sa konja-kom; tkanina od ibrišima i konca; svetao krug oko svetiteljske glave, oreol; um. slika otvorenog neba s bogom i anñelima. glorija mundi (lat. gloria mundi) slava sveta, čast sveta; sik tranzit glorija mundi (lat. sic transit gloria mundi) tako prolazi slava ovoga sveta. glorijet(a) (fr. gloriette) kućica, mali paviljon u vrtu. gloriola (lat. gloriola) svetiteljski sjaj, obeležje božanskih i svetih lica u hrišćanskoj umetnosti: svetao krug oko glave (nimbus) ili oko celog tela (aureola. oreola); fig. sićušna sujeta, taština u malim stvarima, bedna slava. glorifikator (lat. glorificiare, slaviti, ve-ličati, fr. glorificateur) onaj koji nekoga

glorifikacija

177
glosomanija (grč. glossa, mania) strast za govorenjem stranim jezicima; v. glotoma-nija. glosomantija (grč. glossa, manteia) prori-canje (ili predskazivanje) prema obliku i sastavu jezika. glosonomija (grč. glossa, nomos zakon) nauka o jezi čkim zakonima; up. gramatika. glosoplegija (trč. glossa, plege udar, rana) med. uzetost jezika; glosoliza. glosoragija (grč. glossa, regnymi pucam, prsnem) med. krvarenje jezika. glososkopija (grč. glossa, skopeo) med. pregled (ili: ispitivanje) jezika. glosospazmus (grč. glossa, spasmos grč) med. gr č u jeziku. glosotomija (grč. glossa, temno sečem, režem) hir. razućivanje (ili: sečenje) jezika. glotis (grč. glossa jezik) anat. glasnica. glotisedem (grč. glossa, oidao oteknem, nabubrim) med. v. larinksedem. glotognija (grč. glotta jezik, gone roñenje) liigv. poreklo jezika; deo lingvistike koji se bavi pitanjem porekla i razvitka jezika. glotograf (grč. glotta jezik, grapho pišem) aparat za ispitivanje ljudskog glasa, naročito pevanoga. glotolalija (grč. glossa, laleo govorim) govorenje stranim jezicima; up. glosolalija. glotologija (grč. glossa, logia) nauka o jeziku, o jezicima, up. lingvistika. glotomanija (grč. glossa, mama) strast za govorenjem stranim jezicima. ! glukoza (grč. glykys) hem. v. glikoza. glukozidi (grč. glykys) v. glikozidi. gluten (lat. gluten) lepak, lepljiva tečnost u životinjskim telima; hem. smeša više hemijskih tela, svi proteini iz pšenice; od njega zavisi kakvo ć a hleba. glutin (lat. glutinium) biljni lepak; lepak od životinjskih kostiju i žila. glutinancija (lat. glutinantia) pl. med. sredstva za slepljivanje, sraš ćivanje. glutinativan (lat. glutinativus) koji sleplju-je, spaja, sraš ć uje. glutinacija (lat. glutinatio) lepljenje, slepljivanje, lemljenje. glutinozan (lat. glutinosus) lepljiv. gnajs (nem. Gneiss) geol. vrsta kristalastog škriljca, po sastavu mešavina kvarca, feldspata i liskuna. gnatoneuralgija (grč. gnathos, vilica, obraz, neuron živac, algos bol) med. bol lica, obraza. gnatospazmus (grč. gnathos, spasmos grč) med. gr č lica i vilica. gnozis (grč. gnosis) fkl. znanje, saznanje; kod aleksandrijskih Jevreja i starih hrišćana: dublje poznavanje Biblije i religije (za razliku od verovanja prostog naroda), filozofija religije u prvim vekovima hriš ć anstva.

ili nešto slavi i veli ča, slavilac, uzno-silac. glorifikacija (nlat. glorificatio) slavljenje, proslavljanje, veličanje, obožavanje, uzdizan>e hvalama. glorifikovati v. glorificirati. glorificirati (nlat. glorificare) slaviti, veli č ati, uzdizati hvalama. glosa (grč. glossa, glotta jezik; govor) prvobitno: tamna, nejasna reč koju treba protumačiti; zatim: tumačenje, objašnjenje; u obi čnom životu: pokudna ili zlobna primedba; poet. pesma od četiri strofe čija poslednja četiri reda, čitava zajedno, daju samu za sebe razumljivu slikovanu strofu; napomena, primedba (naro č ito sa strane u knjizi). glosalgija (grč. glossalgia) med. bolest jezika i sluzokože usta, kao posledica oboljenja simpati čkog živčanog pribora; glosodi-nija. glosar (nem. glossarium) v. glosarij(um). glosaret (eng. glossaret) vunena, polusvilena tkanina iz Norviča (Norwich) u Engleskoj. glosarij(um) (lat. glossarium) knjiga sa primedbama, napomenama; rečnik u kojem su objašnjena značenja reči, naročito zastarelih i nepoznatih; re č nik. glosator (nlat. glossator) onaj koji objašnjava nejasne reči; pisac rečnika; pisac napomena u knjizi sa strane; u srednjem veku: bolonjski tumači dela Corpus juriš civilis. glosem (grč. glossa jezik) nejasna reč kojoj je potrebno objašnjenje; samo to objašnjenje; glosema. glosema (gr č.) v. glosem. glosirati (grč.) radi objašnjavanja dodavati nekom tekstu napomene, beleške; praviti glose; objašnjavati, tumačiti; fig. praviti pokudne, pakosne primedbe; davati koncu sjaj. glositis (grč.) med. zapaljenje jezika, upala jezika. gloso- (grč.) predmetak u složenicama sa zna č enjem: jezik, jezika. glosograf (grč. glossa, graphem) pisac glosa. glosografija (grč.) anat. opisivanje jezika; pisanje glosa. glosodinija (grč. glossa, odyne bol) med. glosalgija. glosolalija (grč. glossa, laleo tepam) lete. osobena pojava religioznog ushićenja, koja se sastoji u govorenju nerazumljivim glasovima bez učešća svesti; govorenje stranim jezicima; up. glotolalija. glosoliza (grč. glossa, lysis) med. v. glosople-gija. glosolog (grč. glossa, logos) gram. znalac jezika, poznavalac jezika. glosologija (grč. glossa, logia) anat. nauka o jeziku; gram. nauka o jezicima, lingvisti-ka; v. glotologija.

12 Leksikon

178
gnom (fr. gnome, nlat. gnomus) kit. zemaljski ili brdski duh koji živi pod zemljom i čuva blago; pl. tomi. gnoma (grč. gnome) kratka, obično u ritmičko] formi napisana mudra izreka, pouka i sl., npr.: „Poznaj samoga sebe"; up. sengen-cija. gnomida (fr. gnome) mit. ženski gnom. gnomičar (grč. gnome) pisac mudrih izreka (Solon, Teognis, Fokilides i dr.). gnomologija (grč. gnomologia) zbirka mudrih poučnih izreka (gnoma); govorenje mudrih izreka. gnomon (grč. gnomon) kazaljka na sunčanom satu, tj. uspravan prutić koji je dužinom svoje senke pokazivao doba dana; sunčani časovnik, sunčanik. gnomonika (grč.) veština (ili: nauka) o konstruisanju sunčanika. gnomski (grč. gnome) mudar, poučan; gnomski pesnici pesnici gnoma. gnoseologija (grč. gnosis saznanje, logia) fil. teorija saznanja; deo filozofije koji se bavi proučavanjem izvora, puteva i formi saznanja. gnostik v. gnostičar. gnostika (grč. gnostike) fil. teorija saznanja. gnostici (grč. gnostes) pl. fil. v. gnostičari. gnosticizam (grč. gnosis, gnostes) fil. učenje gnostičara. gnostičari (grč.) pl. hrišćanski filozofi iz prvih vekova koji su pokušali da pomoću kosmogonijskih teorija i orijen-talske mitologije, apsolutno utvrde hrišćansku religiju i postave hrišćanstvo kao najviši princip sveta; gnostici. gnostologija (grč. gnostos saznatljiv; poznat, logia) mudrijaštvo, sveznalaštvo. gnoti seauton (grč. gnothi, seayton) fil. „poznaj samoga sebe!". giu (hotent. gnu, eng. gnoo, fr. gnou) zool. vrsta afričke antilope, liči na vola ili bivola. go nacionalna igra Japanaca; igraju dva igrača crnim i belim kamenčićima na kvadratnoj dasci 19X19 (361) polja. gobelin (fr. gobelin) v. goblen. goblen (fr. gobelins) umetnički izrañen ćilim sa slikama predela ili figuralnim scenama za zastiranje zidova nazvan po čuvenom bojadisaču Goblenu, koji je živeo u prvoj polovini XVI veka. governo (ital. governo) uprava, upravna vlast; trg. pravilo, propis, pravac (koga se npr. jedan komisionar ima da drži u svom radu). Gog i Magog (hebr.) opasan neprijatelj koji sve uništava. Po proroku Jezekilju, Gog]e vladalac naroda Magog koji je sa Severa prodro u zemlju Izrailjevu i bio potučen; kod Mojsija, Mafiogje smi Jafetov. godron (fr. godron) izbočena kvrga na zla-tarskim radovima; arh. izbočen, izvijen ukras na ivici.

goiagra

godronirati (fr. godronner) praviti kvrge; arh. praviti izbočene ukrase na ivici. goeleta (fr. goelette) tip francuske i italijanske manje ratne laće od 50—100 tona; mala ratna jedrilica. goetija (grč. goeteia opsena) dozivanje zlih duhova pomoću vradžbina; čarobnjaštvo, čarolija, opsena. goetičan (grč. goeteno opsenjujem) volšeban, čaroban, opsenarski. goj (hebr.) onaj koji nije Jevrejin, Židov (lagani za Jevreje, Židove). gojzerica teška, dobro okovana cipela za planinare i skijaše. gojim (hebr. goj, gojim) pl. neznabošci, hrišćani (izraz kojim su Jevreji nazivali sve one koji nisu Jevreji). gol (eng. goal) sp. kapija kod fudbala i ostalih igara loptom; ubacivanje lopte u kapiju pri fudbalskim i drugim loptač-kim utakmicama; up. golman. golgeter (eng. goal-getter) sp. u fudbalu: onaj koji daje najveći broj golova, najbolji navalni igrač. Golgota (grč. Golgotha, hebr. Gulgolta) „lubanjište", brdo kod Jerusalima na kojem je Hristos razapet i gde su izvršavane smrtne kazne uopšte. Golijat mit. filistinski div koga. je, po Starom zavetu, mladi David u dvoboju ubio iz praćke; fig. gorostas, orijaški razvijen čovek, džinčovek. golman (eng. goal-man) sp. čuvar vratnica, branilac kapije u fudbalu (jedan od najvažnijih igrača u timu); up. gol. golu bec (rus. go lu bec) ruski narodni ples koji se izvodi uz pratnju lire i roga, ili uz melodiju jedne narodne pesme. golf (grč. kolpos nedra, ital. golfo, nlat. colfus) l. morski zaliv, zaton; pristani-šte, luka; Golfska struja topla morska struja u severnom delu Atlantskog okeana, polazi iz Meksičkog zaliva. golf (eng. golf) 2. škotska narodna igra loptom, u kojoj se lopta naročitim pali-cama (clubs) uteruje u rupu. golš (nem. Golsch) vrsta porheta koji se izrañuje u okolini Ulma; mera = oko 41 t. gomaristi pl. pristalice Kalvinovog učenja o predstinaciji, a protivnici učenja Ar-minijusa, osnivača sekte remonstranata, zbog čega se zovu i kontraremonstranti; nazvani po Francu Gomarusu(1.536—1641). gomba (mañ. gomb) puce, dugme. gomenol farm. prečišćene etarsko ulje, dobiva se od lišća jednog drveta koje raste u predelu Gomena (Nova Kaledonija); upotrebljava se kao blago antiseptičko sredstvo i za ublažavanje bolova Gomora (hebr.) mit. grad u Palestini koji je, zbog svojih grehova, zajedno sa Sodomom izgoreo u sumporu i smoli; otuda: fig. grad ogrezao u grehu. gonagra (grč. gony koleno, agra plen) med. reuma u kolenima; up. hiragra i podagra.

gonade

179

gravat

gonade (nlat. gonades) zool. spolne žlezde. gonalgija (grč. gony koleno, algos bol) med. bol u kolenu, kolenobolja; gonatalgija. gonartritis (grč. gcmy, arthron) med. zapal>enje kolena. gonatalgija (grč. gony, gonatos, algos) med. v. gonalgija. gong (kin.) ručni doboš Kineza i Indijana-ca; muz. orkestarski instrument u koji se udara drvenom maljicom, ima oblik zdele, sliven od 78% bakra i 22% cinka; zvučni tanjir u koji se, u ku ćama, na brodovima i dr. mestima udara i tim, mesto zvonom, daje znak za obed i dr. gongorizam pretrpan slikama, bombastičan i suviše kitnjast stil, nazvan po špan-skom pesniku L. de Gongori (1561—1627). gongoristi pl. učenici i pristalice španskog pesnika Gongore, koji su pisali po ugledu na njegov način pisanja; up. gongorizam. gongrona (grč. gongros) med. izraštaj na vratu, guša. gongros (grč. gongros) med. okrugao čvornovit izraštaj. gondola (ital. gondola) uzan venecijanski č amac sa veslom; re č ni č amac za uživanje; korpa na vazdušnom balonu. gondolijer (ital. gondoliere) onaj koji tera goidolu. gondolijera (ital. gondoliere) pesma venecijanskih gondolijera; up. barkarola. goniometar (grč. gorua, ugao, metron) instrument za merenje uglova, uglomer. goniometrija (grč. gonia, ugao, metria) geom. nauka o merenju i izra č unavanju uglova, deo trigonometrije i matemati č ke analize. gonitis (grč. gony koleno) med. zapaljenje kolena. gonokoka (nlat. gonococcus) med. vrsta bakterija koje izazivaju triper (kapavac), nalazi se u gnoju tripernog oboljenja. gonoreja (grč. gone seme, geo curim, tečem) med. kapavac, triper. gonohorizam (grč. gone, chorizo odvojim, rastavljam) biol. odvojenost spolova, pojava kad biljka, ili životinja ima samo muške ili samo ženske spolne organe (za razliku od dvospolnosti). gonfalonijer (ital. gonfaloniere) zastavnik, barjaktar, stegonoša; poglavar ital. republike San Marino u srednjem veku; policijski č inovnik u pokrajinama bivše crkvene države. gopak (ukr. gopak) ukrajinska narodna igra. gorgona 1. mt. fantastično žensko biće u gr čkoj mitologiji sa zmijama umesto kose i vrlo ružnog izgleda 2. zool. pl. red zoofi-ta koje žive u račvastim kolonijama pri č vrš ć enim za morsko dno. gorgoncola, gorgonzola (fr. gorgonzola, ital. gorgonzola) vrsta mekog sira s glji-vicama plesni (prema ital. gradiću Gorgonzola, u kome se proizvodi).

Gordijev čvor (lat. nodus Gordius) teško ća koja izgleda nesavladljiva, zadatak koji se može samo silom rešiti (frigajski kralj Gordije uvezao je rudu i jaram na svojim kolima čvorom koji niko nije mogao razdrešiti, dok ga nije Aleksandar Veliki rasekao ma č fi). gorž de pižon (fr. gorge de pigeon) boja golubijeg vrata. gorila zool. najveći čoveku sličan majmun, visok preko 2 t, živi po prašumama srednje i zap. Afrike, meñ u današnjim majmunima najjači i najdivljačniji; ranije su ga zvali „šumski č ovek". gota (nem. Gothas) veliki nemački vojni aeroplan za bombardovanje, nazvan po fabrici vagona u Goti koja ih je izrañ ivala za vreme prvog svetskog rata. gotika umetnički stil koji se, polovinom HP veka, pojavio u Francuskoj i odatle, postepeno, raširio po celoj Zapadno j Evropi. Glavna karakteristika gotske umetnosti, koja se oslobodila od tradicija antike, jeste: veliko bogatstvo mašte, šiljatost formi i umetnički individualizam, koji je č esto prelazio u bizarnost i grotesku (slikarstvo, plastike, graćevi-narstvo i pismo- gotica). gotica nemačka azbuka koja je, pod uticajem gotskog stila, postala u HŠ veku i koja ima jako ornamentalan karakter; pr. go-tički. gotski pr. koji pripada Gotima ili se tiče Gota, starogermanskog naroda; starone-mački, Gotima svojstven; gotski jezik sta-ronemač ki jezik od XI—XV veka; gotski stil v. gotika; fig. starinski. gotski stil v. gotika. gouda punomasni sir, obično obložen crvenim voskom, iz holandskog grada Goude; gauda. gofraža (fr. gaufrage) utiskivanje šara, mustra na tkaninu; utisnute šare, mustre; up. gofrirati. gofrirati (fr. gaufrer) pomo ću zagrejanih metalnih plo č a ili valjaka u koje je urezana neka šara, izvesna mustra, udariti šare na tkaninu, kožu, hartiju, tapete i sl., naro č ito tzv. gofrir-mašinom. goč (alb. goc) bubanj, doboš (obično veći). grabelaža (fr. grabelage) trg. čišćenje robe, trebljenje robe. grabe (fr. grabeau) trg. v. fusti. grav (fr. grave) l. gram. v. gravis. grav (fr. graves) 2. vrsta belog i crnog bordoskog vina, nazvana po kraju Grav u departmanu Žirond. gravamen (lat. gravamen) prav. žalba, tužba; teret, namet; pl. gravamina. gravancija (lat. gravare otežavati, gravan-tia) pl. prav. otežavajuće okolnosti. gravat (lat. gravatus) prav. podnosilac žalbe, uvre ñ eni; tako ñ e: okrivljeni, osumnji- čeni.

gravacija

180

graduelan

gravacija (nlat. gravatio) prav. otežavanje, terećenje, opterećivanje. grave (ital. grave) l. muz. ozbil>no, veoma lagano, svečano, dostojanstveno; grave-mente. grave (lat. grave) 2. teško; važno, ozbiljno; o tonu: duboko. gravemente (ital. gravemente) v. grave 1. graveolentan (lat. gravis težak, olere mirisati, graveolens) jaka i neprijatna mirisa. graver (fr. graveur) rezač, onaj koji gravira (drvorezac, kamenorezac, čelikorezac, bakrorezac, pečatorezac). gravida (lat. gravida) trudna, teška, bremenita, zdetna žena. gravidirati (lat. gravidare) oploditi, za-trudniti, obremeniti; zatrudneti, ostati bremena, biti u drugom stanju. graviditet (lat. graviditas) trudnoća, bremenitost, zdetnost. gravimetar (lat. gravis težak, grč. metron mera) fiz. v. areometar. gravimetrija (lat., grč.) deo geofizike koji se bavi prouč avanjem Zeml>ine teže. gravira (fr. gravure) v. gravura. gravirati (fr. graver) 1. rezati, urezivati, praviti razne crteže, u drvetu, metalu, dragom kamenu i dr. gravirati (lat. gravare) 2. teretiti, optere-titi, opterećivati; fig. stavljati na teret, zadužiti, zaduživati. gravis (lat. gravis) gram. teški akcenat, akcenat koji ide s leva na desno ( ), u grčkoj i francuskoj gramatici. gravisimo (ital. gravissimo) muz. veoma ozbiljno; up. grave 1. gravitacija (nlat. gravitatio) fiz. teža, privla č na sila izme ñ u materijalnih deli ć a u vasioni, pod čijim se uticajem vrše kretanja nebeskih tela. gravitet (lat. gravitas) ozbiljnost, dostojanstvenost, sveč ano držanje, važnost; kru-tost, ukrućenost, pridavanje važnosti samome sebi; muz. dubina; kon gravita (ital. sol gravita) muz. sa dostojanstvom, ozbiljno. gravitetski (lat. gravitas) ozbiljan, dostojanstven, sve čan; koji se pravi važan, sa usiljenim dostojanstvom. gravitirati (nlat. gravitare) fiz. težiti, biti težak, ispoljava™ težu, svojom masom težiti, približava™ se nekom drugom telu; fig. težiti nečemu, biti naklonjen kome ili č emu. gravura (fr. gravure) rezbarstvo, rezbarska veština; urezak, lik (ili: slovo, znak) urezani u drvetu (ili: metalu, kamenu i

dr.).
grad (lat. gradus) stepen, stupanj; mat. trista šezdeseti deo puno ga ugla; fiz. podeljci lestvice, skale fizi čkih instrumenata (termometara, areometara, elektrometara i dr.); č in, klasa (u službi). gradacija (lat. gradatio) postepenost, postupnost, stupnjevitost; ret. postupnost, način izlaganja u kojem se predstave reña-

ju postupno jedna za drugom po jačini: od slabijih se prelazi ka jačim, sve do najjač e, da bi se na nju obratila što ve ć a pažnja i izazvao što ja č i utisak (klimaks); slik. neprimetno prelaženje iz boje u boju. gradevole (ital. gradevole) muz. ugodno, prijatno, privlač no. gradele (ital. gratella) gvozdena rešetka za pe čenje mesa, ribe i sl.; up. roštilj. gradijacija (nlat. gradiatio) podela na stepe-ne (geografskih karata); podela na stepena (termometra i dr.). gradijent (lat. gradi korač ati, tresti) 1. stepen (ili: stupanj) pada, stepen (ili: stupanj) uspona (puta, koloseka), iznos nagiba prema vodoravnom pravcu; 2. deo nevodoravnog puta; 3. srazmerni iznos po-rasta ili pada barometra ili termometra pri prelasku iz jednog mesta u drugo. gradijenta (lat. gradi koračati) visinska linija železni č ke pruge. gradirati (lat. gradus) oplemeniti, popraviti, poboljša™ vrednost čemu (npr. gradirati zlato dati zlatu jaču boju); u sola-rama: od prirode slanu vodu postepeno koncentrisati i dati joj veću slanoću; izmeriti stepene (grade) jačine, npr. rakije. graditamente (ital. graditamente) muz. prijatno, usrdno, dopadljivo. gradl (nem. Gradel) vrsta pamučne tkanine sa utkanim šarama, mustrama, upotrebljava se za rublje. grado (ital. graño) muz. postepeno, postupno (kada note idu od jedne linije drugoj). gradualan (nlat. gradualis) postepen, postu-pan; koji se odnosi na stepen ili: čin, položaj. gradualizam (lat. gradus stepen) postepenost, postupnost; "ol. izraz kojim se obe-ležava politika >* taktika engleske radničke stranke (laburista) koja teži ostvarenju socijalizma putem reformi. gradualna disputacija učeno raspravljanje ili polemi čan spis u cilju postignu ća nekog č ina na velikim školama Zap. Evrope. gradualni sistem prav. odreñivanje reda nasledstva prema stepenu srodstva. graduat (nlat. graduatus) onaj koji je dobio neku akademsku titulu (bakalareus, licencijat, magistrat, doktorat). graduator (nlat. graduator) onaj koji ili ono što deli na stepen (ili: stupnjeve); na-prava koja deli neku liniju, krivu na male pravilne delove; med. aparat koji podešava dužinu varnica pri lečenju elektri čnom strujom. graduacija (nlat. graduatio) deljenje (ili: podela) na stepene, stupnjeve; gram. poredba prideva, komparacija; davanje akademske titule na velikim školama. graduelan (lat. gradus stepen, fr. graduel) v. gradualan.

graduirati

181

granirati

graduirati (nlat. graduare) podeliti na ste-pene (ili: stupnjeve), obeležiti stepene (na termometru i dr.); dati nekome izvesnu akademsku titulu, neko zvanje; fig. postepeno menjati jačinu nečemu naviše ili naniže, postepeno povećava™, pojačava-ti, smanjivati itd. gradus kognacionis (lat. gradus cognationis) prav. stepen srodstva. gradus prohibitus (lat. gradus prohibitus) prav. zabranjeni stepen, stepen srodstva u kojem se ne može sklopiti brak. gram (grč, gramma mala težina, fr. gramme, nem. Gramm) masa kubnog centimetra destilovane vode na 4°S; težina koju ima jedan gram jeste sila kojom gram-masa pritiska na podlogu koja je drži ili kojom vuče konac o koji je obešena; jedinice veće od grama su: dekagram=10 g, hektogram—100 g, kilogram= 1000 g, miri-jagram= 10000 g ili 10 kg; milion grama ili 1000 kg= l tona; jedinice manje od grama su: decJnram=1/10 g; centigram= 1/100 g; miligram—1/1000 g. gramatizirati (grč. gramatike) formalisti-čki proučavati jezik, zanemarujući se-mantičku (značenjsku) i funkcionalnu stranu jezičkih pojava; suvoparno predavati ili učiti gramatička pravila. gramatik (grč. grammatikos) v. gramatičar. gramatika (grč. grammatike) nauka o jeziku i njegovim zakonima (može biti: opisna, uporedna i istorijska). gramatikalvi (lat. grammaticalis) koji se tiče nauke o jeziku ili spada u nauku o jeziku; up. gramatički. gramatičar (grč. grammatikos) onaj koji proučava zakone jezika; poznavalac jezika; učitelj jezika; gramatik. gramatički (lat. grammaticus) koji je u skladu sa zakonima i pravilima nauke o jeziku; up. gramatikalni. gramatolatrija (grč. gramma, latrefa obožavanje) obožavanje slova, tj. slepo verovanje svemu što je napisano i naštampano sa zapostavljanjem slobodne delatnosti duha. gramatologija (grč. gramma, logia) načela i uputstva o sastavljanju jedne gramatike; nauka o poznavanju rukopisa po njegovim bitnim osobinama. gram-atom, fiz. masa nekog elementa ili jedinjenja jednaka njegovoj atomskoj masi izraženo} u gramovima. gramina (lat. gramen trava, gramina) pl. bot. v. graminee. graminee (nlat. gramineae) pl. bot. trave. graminozan (lat. graminosus) travan, obrastao travom, bogat travom. gram-kalorija fiz. v. kalorkja. gramofon (grč. gramma, phone glas) usavršeniji oblik fonografa, aparat kojim se čovečji glas ili topovi muzičkih instrumenata upisuju na obrtni voštani valjak ili obrtnu voštanu plo č u, tako da se

docnije mogu po volji, ponovo proizvesti (reprodukovati). gran (lat. granum zrno, zrnce) zrno, grumi-čak; ranija jedinica za merenje malih težina, naročito u apoteci= 0,073 g; up. gren. granalije (nlat. granalia) pl. metalna zrnca, metalna sačma, naročito granuliranjem isitnjeno gvožñe i bakar. granat (lat. granum, nlat. granatus zrnat, koji ima zrnca se lapis kamen) št. veoma rasprostranjen mineral, velike tvrdoće, lepog staklastog sjaja, crvenkast; ima ga više varijeteta. granata (lat. granum, ital. granata, nem. Granate) voj. valjkasto artiljerijske zrno sa jakim razornim punjenjem koje se, kad je bačeno iz topa i udari u zemlju ili kakav drugi čvrst predmet, rasprskava na mnogo sitnih delova i ima razorno dejstvo. granatina (nem. Grana+ine) vrsta jake svile, naro čito za crne čipke. granginjoleskan (po imenu pariskog pozorišta Grand Guignol) uzbudljiv, jeziv, strašan. granginjolstvo poz. negovanje uzbudljivih i nastranih pozorišnih komada (kakve naro č ito prikazuje parisko pozorište Grand Guignol). grand (šp. grande) 1. velikaš, dostojanstve-nik, član visokog plemstva u Španiji; v. grandi. grand (fr. grand velik) 2. igra karata u kojoj se, bez aduta, pravi najveći broj bodova (štihova); grando. grand (fr. grand, lat. grandis) 3. veliki, važan, otmen. grandeca (šp. grandeza, ital. grandezza) dostojanstvo jednog granda; oholost, gordost, oholo držanje; kon grandeca (ital. sop grandezza) muz. sa dostojanstvenošću, ponosito, gordo. grandi (šp. grandes) pl. od HŠ veka članovi najvišeg naslednog plemstva u Španiji, sa mnogim povlasticama, privilegij ama; up. grand 1. grandiozan (nlat. grandiosus) veličanstven, uzvišen, velikolepan. grandiozitet (nlat. grandiositas) veličanstvenost, uzvišenost, veliko lepnost; grandioznost. grandioznost v. grandiozitet. grand mod (fr. grande mode) velika moda, tj. ono što je najnovije u modi. grando (ital. grando) l. v. grand 2. grande (1. grando) 2. grad, tuča; med. čmičak u oku. grandoman (lat. grandis- velik, grč. marua .ludilo) v. megaloman. grandomanija (lat., grč.) v. megalomanija. granirati (nlat., ital. granare) zrnati, praviti (ili: izrañivati) u obliku zrna (npr. kožu); u bakrorezu; dati površini zrnast izgled.

granit

182

grafič ko prikazivanje

granit (lat. granum, fr. granit) min. najrasprostranjenija složena gromadna stena, čiji su glavni sastojci: kvarc, feldspat i liskun. granolit (ital. grano zrno, grumičak, grč. lithos kamen) smesa od granita i cementa koja se upotrebljava za poplo čavanje, kal-drmisanje ulica. gran pri (fr. grand prix) velika nagrada, tj. prva nagrada. grai-senjer (fr. Grand-Seigneur) „veliki gospodar" (titula turskih sultana). granu laci ja (nlat. granulatio) zrnjenje, pretvaranje u zrna, pravljenje zrna, prerada (npr. metala) u zrna; med. zamla ć ivanje rana, stvaranje granulacionog tkiva, zamlad; granuliranje. graiulaciono tkivo med. tkivo koje se razvija pri zaceljivanju rane u obliku crvenka-stih, jedrih i nabubrelih bradavičica i kvržica. granuliranje v. granulacija. granulirati (nem. granulieren) pretvarati, pretvoriti u zrnasto staše; granulirati se zarasta, zarastati putem granulacije, granulirati (nlat. granulare) zrniti, pretvarati (ili: prerañivati) u zrna; med. zamladiti, zamlañ ivati, zaceljivati stva-ranjem na rani granulacionog tkiva; pr. granuliran. gravuliforman (nlat. granuliformis) bog. u obliku zrna, zrnast. granuloza (lat. granulum zrnce) čep- granulozno zapaljenje očiju, egipatska okobolja, trahoma. gravulozan (lat. granum, nlat. granulosus), zrnast, zrnat. granulozitet (nlat. granulositas) zrnatost, zrnastost. granulom (nlat. granuloma) med. otok koji se sastoji od granulacionog tkiva, zamlad-nik. granului (lat. granulum) zrnce; in granulis (lat. in granulis) u zrncima. granum salis (lat. granum šališ) zrno soli, tj. malčice pameti, razboritosti, rasuñ ivanja; kum grano salis (lat. sit grano šališ) sa zrnom soli, tj. zdravim, pravilnim razumevanjem, sa malo duha (soli u glavi) „posoljeno", a ne bukvalno (shvatiti nešto). granceola (ital. grance(v)ola) kol. vrsta morskog raka, Maja squindo. gras (fr. grace, lat. gratia) milost, pomilovanje, oproštaj; ljubav, naklonost; ljup-kost, milina, draž. grasirati (lat. grassari) uzimati maha, preovlañ ivati, pustošiti, širiti se, raspro-stirati se (za bolesti). gratakež (ital. grattacacia) rende, trenica, ribež. graten (fr. gratin) kup. način gotovljenja jela tako da se uhvati kora preko jela; jelo zgotovljeno na taj na č in, jelo s korom.

gratinirati (fr. gratiner) kup. peći tako da se uhvati kora, da se zape č e. gratis (lat. gratis) badava, besplatno, džabe. gratist(a) (lat.) ñak koji dobiva besplatno hranu, blagodejanac; gratuist. gratifikacija (lat. gratificacio) poklon, dar, darivanje, nagrada. gratificirati (lat. gratif icari) darovati, ob-dariti, po častiti. gratuist(a) (lat. gratuitus) v. gratist. gratuit (lat.) v. gratist. gratuitet (nlat. gratuitas) nezaslužena ljubav ili milost; besplatnost. gratulant (lat. gratulans) onaj koji čestita; gratulator. gratulator (nlat. gratulator) v. gratulant. gratulacija (lat. gratulatio) čestitanje, če-stitka. gratulirati (lat. gratulari, gratus) čestitati, izjaviti radost zbog č ega. graf (nem. Graf) prvobitno: viši činovnik; docnije: visoka plemi ćka i nasledna titula; grof. grafaža (fr. graf f age) utiskivanje šara i figura na tkaninu pomo ću vru ćih plo ča. grafsma (grč. grapho pišem) lingv. pismena predstava glasa, slovo. grafija (grč. grapho pišem, opisujem) za-vršna reč u složenicama, znači: opis, opisivanje, nauka (npr. geografija, biografija, etnografija itd.). grafijato (ital. graffiato) v. grafito. trafika (gr č . graphike) veština pisanja (ili: crtanja, slikanja); postupak pri umnožavanju književnih i umetni č kih dela. grafit (grč. grapho pišem) min. tamnosive do crne boje, mek, mastan i jako metalne sjajnosti ugljenik. grafito (ital. graffito) mozaič ko ukraša-vanje podova i zidova od mermera; bojadi-sanje zidova sivom vodenom bojom, tako što se na zid, koji je prethodno premazan crnom bojom pa potom okrečen belo, ugrebe neka šara tako da crna osnova prosijava; grafijato. grafičke veštine svi postupci pri reprodukovanju i umnožavanju pisma, slika ili crteža pomo ću plo č a ili pe č ata: drvore-stvo, litografisanje, bakroreza č ka i č e-likorezač ka veština, zatim: fotolito-LJafija, cinkografija, autotipija i dr. grafič ki (gr č. graphikos) koji pripada veštini pisanja, crtanja, slikanja, ili se ti č e veštine pisanja, crtanja ili slikanja; pisan, predstavljen slovima, prikazan crtežno. grafičko prikazivanje slikovito, crtežno prikazivanje rezultata dobivenih prou čavanjem izvesnih činjenica, koje, mesto cifara i niza cifara (tabela), prikazuje dobivene rezultate pomo ću crteža i pro-storne slike; podvrste su: dijagram, kar-Torpaia i dr.

grafodrom

183

griz

grafodrom (grč. grapho pišem, dromos trčanje, trk) veštak u brzom pisanju. grafodromija (grč.) brzo pisanje, veština brzog pisanja. grafolog (grč. grapho pišem, logos) stručnjak (ili: veštak) u poznavanju karaktera jednog čoveka po njegovom rukopisu; u kriminalistici: veštak u utvrćivanju istovetnost izvršioca falsifikata, navršenih menjanjem sopstvenog rukopisa, pisanjem levom rukom, podražavanjem tuñeg rukopisa itd. grafologija (grč. grapho, logia) nauka (ili: veština) da se po rukopisu čoveka objasni njegov karakter, moralne i intelektualne osobine uopšte. grafomanija pomama ili strast pisanja. grafometar (grč. grapho pišem, metron) naziv raznih matematičkih instrumenata, naročito uglomera. grafospazmus (grč. grapho, spasmos grč) med. pisarski grč; up. mogigrafija. grafostatika (grč. grapho, statizo stavim) teh. grafičko ispitivanje, pomoću crtanja, postojanosti jedne konstrukcije, koje se odlikuje velikom jednostavnošću i preglednošću (za razliku od računske, ana-litičke metode). Grahamov hleb po lekaru i vegetarijancu Silvestru Grahamu (Graham, 1794—1851) nazvali hleb od pšenične i ječmene jar-me, bez kvasca. Upotrebl>avaju ga oni koji pate od želuca, naro čito od šećerne bolesti. gracija (lat. gratus, gratia, ital. grazia) zahvalnost, blagodarnost; milost, naklonost, ljubav koja se nekom ukazuje; lepota, ljupkost, milina, dražesnost; kon gracija (ital. con grazia) kuz. sa ljupkošću, umilno. Gracijani dekretum (lat. Gratiani decretum) prav. prvi deo Corpus juriš canonici, nazvan po italijanskom kaluñeru Gracijanu koji je, oko 1150, skupio i priredio zbirku svih dotadašnjih izvora crkvenog prava. gracije (lat. Gratiae) pl. mit. tri ljuš.e pra-tilice Venerine, boginje ljupkosti i miline kod starih Rimljana: Aglaja, Eufro-sina i Talija; up. haritine. gracilan (lat. gracilis) vitak, tanak, suvonjav, mršav; nežan, tanan. gracilitet (lat. gracilitas) vitkost, suvonja-vost; nežnost, tananost. graciozamente (ital. graziosamente) muz. v. graciozo. graciozav (lat. gratiosus) ljubak, mio, umi-lan, prijatan, umiljat. gracioznost (lat.) ljupkost, umilnost, prijatnost, umiljatost. graciozo (ital. grazioso) muz. ljupko, umilno, dopadljivo; graciozamente. grev (fr. greve) peskovita obala; negdašnje gubilište u Parizu (za vreme revolucije); zborio mesto besposlenih radnika; fig. obustava rada, štrajk.

grevist(a) (fr. greviste) radnik koji je napustio posao, štrajkač. gregorijanski kalendar v. pod julijanski kalendar. grež (fr. grege) trg. sirova, neprerañena svila. grejpfrut (eng. grape fruit) bog. vrsta voća dobivena ukrštanjem limuna i narandže. greka (lat. graecus grčki, graeca) pl. grčke stvari, grčki spisi, grčka dela. greka fides (lat. graeca fides grčka vernost) u poslovičnoj upotrebi za verolomstvo, nedržanje reči, prevrtljivost. grekoman (lat. Graecus Grk, grč. mania pomama, ludilo) preteran poštovalac ili podražavalac onoga što je grčko. grekomanija (lat., grč.) preterana naklonost i ljubav prema svemu što je grčko; slepo ugledanje na ono što je grčko. gremij(um) (lat. gremium) krilo; sredina, društvo, udruženje, kolegijum. gren (fr. grain, lat. granum zrno) jedinica za merenje finih i sitnih stvari (dijamanata, bisera, medicinskih stvari i dr.); jaje od svilene bube; up. gran. grenadina (fr. grenadine) gruba pamučna, vunena ili svilena tkanina za gornje ženske haljine; crne svilene čipke iz Liona; vrsta platna tkanog slično damastu. grenadir (fr. grenadier) voj. prvobitno: pešak odreñen za bacanje bombi, bombaš; docnije: jezgro pešadije. grenaža (fr. grenage) zrnasto pozlaćivanje, naročito delova časovnika. trenirati (fr. grain) v. granirati. grefirati (fr. greffer) med. kalemiti, nakalemiti, npr. zdravu kožu na ranu. grecizam (lat. Graecus Grk) osobenost grčkog jezika, ono što je samo za grčki jezik karakteristično; oblik u nekom drugom jeziku napravljen prema grčkom obliku; up. helenizam. grecizirati (lat. Graecus) pogrčiti, pogrča-vati, napraviti Grkom, pojeliniti; raditi u grčkom duhu; govoriti ili pisati grčki; osobenosti grčkog jezika unositi u drugi jezik, davati grčki oblik. grecist stručnjak za grčki jezik i grčku književnost. grecistika nauka o grčkom jeziku, književnosti i grčkom životu. grecitet (lat. graecitas) grčki način pisanja; poznavanje grčkog jezika; osobenost grčkog duha i jezika. grešlja (nem. Groschel) stari austrijski bakarni novčić, grošić. gri (fr. gris, nem. grau) siv, sur; sed; gri d'len (fr. gris de lin) lanena boja, boja lana. griveliran (fr. grivele) poprskan sivim i belim pegama kao drozd, pirgav. grivenik (rus. grivennik) stari ruski srebrni novac od 10 kopejki. griz (nem. Gries) krupno samleveno brašno; vrsta jela od tog brašna.

griza]

184

grosist(a)

grizaj (fr. grisaille) slikanje sivom bojom sa raznim osenč avanjima; mešavina sive i bele kose u vlasuljama (perikama); beo i crn sitno kariran štof. grizeta (fr. grisette) l. sirota devojka koja živi sa kakvim mladim čovekom, naročito studentom, u divljem braku, ali mu je verna i odana drugarica (izraz postao po haljini od običnog sivog štofa — grisette — kakve su nosile mlade radnice); 2. vrsta vunene tkanine pomešane sa lanom, svilom i dr.; siva doma ć a haljina. grijada (fr. grillade) kuv. meso pečeno na roštilju, ćulbastija. grijaža (fr. grillage) rešetka; zagrevanje metala pre topljenje; sagorevanje (na vazduhu); prženje; roštilj s mesom; prženi bademi. grijer (fr. gruyere) vrsta finog švajcar-skog kravljeg sira (po istoimenom selu u kantonu Frajburg). gril (eng. grill, fr. gril) roštilj za pečenje; prženica. grilrum (eng. grillroom) gostionica u kojoj se jela (meso) pred očima gostiju peku na roštilju, ćevabdžinica; lokal za doručko-vanje. grimasa (fr. grimace, lat. grimacea) kreveljenje, bekeljenje; iskrivljeno (ili: iscereno) lice; fig. pretvaranje, pritvorstvo, licemerstvo. grimasirati (fr. grimacer) kreveljiti se, bekeljiti se, praviti iskrivljeno lice, grimase; fig. pretvarati se. grinbeks (eng. greenbacks) pl. novčanice, banknote Sjedinjenih Ameri č kih Država (zbog zelene poleñine). Grinič predgra ñe Londona, kroz koje, na mestu gde se nalazila stara opservatorija, prolazi po č etni Zemljin meridijan. Grin-park (eng. Green-park) Zeleni zverinjak (šetalište u Londonu). grin-rum (eng. green-room) „zelena soba"; u engleskom pozorištu: soba za glumce koji nisu zauzeti na pozornici, nazvana po tome što su nekada glumci čekali na red da izi ñu na pozornicu u jednoj zelenoj senici. grinta (nem. Grind) med. parazitna, zarazna kolena bolest kod dece, s krastama na glavi i opadanjem kose, strup. grin horn (eng. green horn) novajlija, početnik, žutokljunac. grincajg (nem. Griinzeug) kuv. zelen, naročito za supu. grip (fr. grippe) med. vrsta kataralne, pri-lepčive i veoma zarazne groznice sa visokom temperaturom, vrled, vrlesija, kunja-lica, rorina; influenca. gripoza (grč. grypos kriv, kukast) med. krivljenje noktiju u obliku kandži; grifoza. gris (nem. Griess) žito mleveno u zrnca sa pre č nikom 0,2-1,5 mm bez mekinja. grif (nem. greifen, hvatati, Griff) l. sp. hvatanje, hvataj, način hvatanja (protivnika u

borbi, naročito u rvanju i boksovanju); drška, držalje, rukohvat, bal č ak. grif (fr. griffe) 2. potpis žigom; žig sa potpisom. grif (grč. grypos) 3. kit. životinja sa lavljim telom a orlovskom glavom i krilima, često kao motiv u vajarstvu i umetni čkom zanatstvu. grif (grč.) 4. 3007. beloglavi sup. grifoza (grč. grypos) ned. v. gripoza. grifon (fr. griffon) pas pti čar čupave dlake, a duga č kih i klempavih ušiju. gro (fr. groš, grosse) glavni deo, najveći deo nečega, npr. gro posetilaca, prihoda itd.; glavni deo zgrade; glavni deo vojske, glavna vojska, glavnina; naziv teških svilenih tkanina; an gro (fr. en groš) trg. naveliko. grobijan (nem. Grobian, der grobe Jan) grub, surov č ovek; grubijan. grobijanizam (nem. Grobian) grubost, surovost, divljaštvo. grog (eng. grog) piće od tople vode, šećera i ruma ili konjaka (nazvane po nadimku — Old Grog — pronalazača, engleskog admirala Bernona, iz sredine HUŠ veka, koji je svojim matrozima davao rum pomešan sa vodom). grogi (eng. groggy) koji je u polusvesnom stanju, ošamućen (obično bokser koji dobije teške udarce). grogirati (eng.) dovesti u polusvesno stanje, ošamutiti, potpuno savladati, pobediti nekoga. gro-de-Tur (fr. groš de Tours) jaka svilena tkanina, koja se izra ñ uje u francuskom gradu Turu; up. pti-gren. gromade (rus. gromade) velika gomila, masa, mnoštvo; geol. velika masa neke magmatske stene, obi č no nepravilna oblika. gromatik (lat. groma) zemljomer; up. groma tika. gromatika (lat. groma zemljomersko merilo) voj. veština ureñenja i utvrñenja poljskih logora; veština zemljomerenja; obeleža-vanje (kamenjem, koljem), ome ñavanje. grombi (eng. crombie) vrsta punije vunene tkanine za zimske kapute; kao pridev: koji je od takve tkanine; krombi. groplan (fr. groš krupan, plan) ono što je snimljene iz neposredne blizine, snimak izbliza, uveli č an detalj neke scene. gros (nem. Groš) trg. 144 komada neke robe: 12 tuceta. gros-veit (eng. gross-weight) trg. bruto težina. groserija (fr. grosserie) trgovina naveliko, velikoprodaja; grubi predmeti od gvožña, gvož ñ arska radnja. groseto (ital. grossetto) trg. polovina jednog grosa. grosist(a) (nem. Grossist, fr. grossier) trgovac koji se bavi kupovinom i prodajom robe u velikim koli činama, naveliko, veletrgovac.

grosmam a

185

gulaš

grosmama (prema nem. Grossmutter) baka, baba. groso modo (nlat. grosso modo) farm. grubo isticano ili isečeno (na propisima za pravljenje lekova); fig. bez tančina, u najglavnijim potezima. groshandl (nem. Grosshandel) trgovina naveliko, velikoprodaja, veletrgovina. groshendler (nem. Grosshandler) trgovac naveliko, velikoprodavac. grotesk (fr. grotesque) vrsta stilizovanih štamparskih slova. groteska (ital. grotla, grottesco) fantastično sastavljen ukras iz životinjskih, bilj-nih i drugih oblika, prvobitno upotre-bljavan u antičkim termama i grobnicama (grotta pećina) a od kraja XV veka u dekorativnom i plastičnom slikarstvu; lit. duhovita, oštro poentirana kratka priča ili drama koja prikazuje neobične dogañaje i ličnosti (Šo, Vedekind, Evers); ekstreman i neprirodan pokret pri igranju (izraz postao odatle što su u ruševinama Titove palate u Rimu, koje su se zvale grote, nañene svakovrsne fantastične slike). groteskan (ital. grottesco, fr. grotesque) fantastičan, neobičan, čudan, preteran, neprirodan; smešan, nastran; groteskni igrač baletni igrač koji pravi komične pokrete i skokove. grof (nem. Graf) v. graf. groš (nlat. grossus debeo novac, nem. Groschen) naziv za srebrni novac razne vrednosti kod Francuza, Nemaca, Čeha i dr.; u Srbiji groš je vredeo 20 para grubijan (nem. Grobian) v. grobijan. grum (eng. groom) hotelski momak, sluga (obično dečak); konjušar. grund (nem. Grund) osnova, podloga, temelj; zemljišta, zemlja za obrañ ivanje; slik. prvo premazivanje bojom, površine na kojoj će se raditi slika; grunt. grundirati (nem. grundieren) napraviti osnovu (ili: temelj) u slikarstvu: površinu (platno, zid) prvi put premazati i na taj način pripremiti je za primanje boja; gruntirati. grunt (nem. Grund) v. grund. gruntirati v. grundirati. gruntovnica (nem. Grund) zemljišna, ba-štinska knjiga sa podacima o nepokret-nim imanjima jedne katastarske opštine; vodi se u sudu. trup (fr. group) zapečaćen oveći paket sa novcem, novčano pismo. grupa (fr. groupe, ital. gruppo) skupina, skup, gomila, hrpa. grupacija (fr. groupe, nem. Gruppe) grupa, skup; grupisanje; prestrojavanje, pregrupisavanje. grupirati (fr. grouper) skupiti, skupljati u gomilu, sastavljati u izvesnu celinu, skupinu; grupisati. grupisati (fr. grouper) v. grupirati.

gu (fr. gout, lat. gustus) ukus; miris; fig. sklonost, naklonost, odanost, ljubav prema č emu; a son gu (fr. a son gout) po svom ukusu. gua.-- (šp. gua...) v. gva... guano (šp. guano, fr. guano) v. gvano. guaš-slikarstvo (fr. gouache, ital. guazzo) slikanje (ili: bojadisanje) gumiranim vodenim bojama (naročito se primenjuje u bojadisanju tapeta, lepeza i dr.); gvaco. guba (arap. quba, tur. kuba) poznata kožna bolest, lišaj, lepra. gubernator (lat. gubernator) krmar, krma-noš; upravitelj, upravljač = guverner. gubernije (nlat. gubernium) oblast, pokrajina, provincija. guvernadur (ital. governatore) zastupnik mletačke vlasti u doba protektorata Mletaka nad Crnom Gorom (kao glavni svetovni starešina; kasnije nasledio zvanje u plemenskoj hijerarhiji). guvernanta (fr. gouvernante) vaspitačica, domaća učiteljica; na dvorovima: domoupraviteljka, namesnica. guverner (fr. gouverneur) glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrñave); u Sev. Americi: najviši državni službenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspitač (prinčeva itd.). guvernirati (fr. gouverner, lat. gubernare) krmaniti, upravljati; rukovati, rukovo-diti; vladati; vaspitavati. guvernman (fr. gouvernement) vlada, oblik vladanja; uprava; uprava jedne pokrajine, namesništvo, upravništvo; upravna oblast, vojni okrug; stan Zgpravnika, name-snika i sl. gud baj! (eng. good bye = good be uoi) zdravo, zbogom. gudok (rus. gudbk) ruski muzički instrument (violina) sa tri žice. gudron (fr. goudron) l. hem. katran, gust crn ostatak pri destilaciji parafinskog ulja; upotrebljava se mesto asfalta. gudron (fr. goudronne) 2. katranom namazana hartija za izolovanje vlage. gudronirati (fr. goudronner) katranisati, mazati (ili: namazati) katranom. gudtemplerski red (eng. Order of Good Templars) „red dobrih hramovnika", po ugledu na slobodno zidarstvo sprovedena organizacije za najstrože uzdržavanje od alkoholnih pića. gud form (eng. good form) prikladan oblik, tj. lepo i pristojno ponašanje, ton koji vlada u finom društvu, lep način ponašanja i izražavanja u društvu; pitomost i vasgštanost u ličnom ophoñenju. gulanfer (arap.-pere. gulambare, tur. gulam-rage homoseksualac) beskućnik, skitnica, probisvet; spadalo, mangup. gulaš (mañ. gulyas) kup. manji komadi goveñeg mesa upirjanjeni sa dosta crnog luka, paprike i kima.

gulden

186

guc

gulden (nem. Gulden) prvobitno zlatan, a posle i srebrn novac u Holandiji i Austriji. guma (grč. komini, lat. gummi) biljka materija koja u vodi postaje sluzasta i lepljiva, ima je u biljnim sokovima i ćeliji čnim tkivima; upotrebljava se u čvrstom i ela-sti čnom stanju za brisanje hartije, a u tečnom za lepljenje; med. naročita vrsta granulacionog tkiva izazvanog spiroheta-ma sifilisa, javlja se u obliku sitnih čvori ća ili čvorova u veli čini kokoši-jeg jajeta, sifilisti č ni izraštaj, sifi-lom. gumalastika v. gumilastika.

gumarabika v. gumi-arabika.
gumi-arabika (lat. gummi arabicum) arapska guma, lepak. gumigut (lat. gummi, mal. getah) sasušen crvenkastožut mle č ni sok nekih tropskih biljaka (upotrebljava se u slikarstvu za pravljenje žute boje, a u medicini kao jako sredstvo za čiš ć enje). gumielastika v. gumilastika. gumilastika (grč. kommi, elauno vučem rastežem) vrlo elastična, rastegljiva guma; predmet izrañen od takve gume; tkani-na protkana gumenim vlaknima. gumina (ital. gomena) debelo uže kojim se vezuju brodovi. gumirabika v. gumi-arabika. gumipasta (lat. gummi, nlat. pasta) farm. pasta od gumi-arabike, belan č evine i šećera; upotrebljava se kao lek protiv kašlja. gumirati (lat. gummi) prevući (ili: prema-zivati, premazati) rastvorenom gumom (npr. poštanske marke); zalepiti. gumoza (lat. gummi, nlat. gummosis) bog. bilj-na bolest koja se sastoji u velikom lučenju gume usled raspadanja ć eliji č nog tkiva. gumozan (lat. gummosus) sli čan gumi, kao guma; med. sifilističan, vrengav. gungula (pere. gulgule, tur. sulgule) gužva, metež; gomila, mnoštvo; buka, vika, graja. gurabija (arap. gurabiyya ptičji kolač, vra-nin kola č, tur. gurabiye) 1. kolač i ć od brašna, jaja, šećera ili meda i masla. 2. vrsta sitnih zimskih dinja. gurguran (fr. gourgouran) trg. v. garguran. gurd novčana jedinica Haitija (1 gurd=100 santima). gurman (fr. gourmand) onaj koji voli mnogo da jede, ješnik, proždrljivac; obi č no u značenju: onaj koji voli dobra jela i pi ća,
sladokusac.

gurmandiza (fr. gourmandise) ješnost, proždrljivost, oblapornost; naklonost prema dobrim jelima i pi ćima; slatkiš, poslastica, prisla č ak, presla č ak. gurme (fr. gourmet) poznavalac dobrih jela i vina, dobar vincija; up. gurman. gust (lat. gustus) ukus; volja, ćef, raspoloženje prema čemu; up. gustus. gustati (ital. gustare) l. probati, kušati (jelo, pi će i dr.). gustati (ital.) 2. dopadati se, sviñati se, prijati, goditi, biti po volji (nekome). gustiozan (lat. gustus) ukusan, prijatan, koji izaziva dopadanje i volju, npr. jelo, odelo itd. gu starati (lat. gustare) kušati, okušati (jelo); nalaziti zadovoljstvo, uživati u posmatranju nekoga ili nečega (jela, odela, karata pri igri i dr.); lagano sladiti; izazivati ili hteti izazvati dopadanje kod koga za nešto, za koga. gusto (ital. gusto) ukus; kon gusto (ital. sop gusto) muz. v. gustozo. gustozo (ital. gustoso) muz. sa puno ukusa; kon gusto. gustus (lat. gustus) ukus; de gustibus non est disputandum (lat. de gustibus pop est disputandum) posl. o ukusima ne treba raspravljati, tj. svakom je slobodno da misli i voli ono što ho ć e i šta mu se svidi. guta (fr. goutte, lat. gutta) kap, kaplja; trunka, malčice; med. kostobolja, up. giht. gutaperka (mal. guttah, percha) kau č uku slična, ali neelastična guma sa Sumatre, koja omekša i postane elasti čna u vreloj vodi; upotrebljava se za mašinske kaiše, cevi, ñonove i dr., a u medicini, u obliku hartije za zavoje i, rastvorena u hloro-formu, za premazivanje i zatvaranje rana; gutaperka satin koža od gume. gutati» (lat. guttatim) med. u kapima, kapljicama, kap po kap, kaplju ć i. gutacija (lat. gutta kaplja) vot. izdvajanje vode iz biljke u vidu kapljica, naročito noću (večernja rosa). gut d'or (fr. goutte d'or) zlatna kapljica, vrsta belog burgundskog vina. gutolin (lat, gutta kaplja) mast od voska, terpentinskog ulja i dr. (za obu ću). gutural (lat. guttur grlo, grkljan) gram. grleni glas. guturalan (lat. guttur, nlat. gutturalis) grleni, koji se ti č e grla; guturalni glasovi gram. grleni glasovi. guc (ital. gozzo) vrsta malog č amca sa oštrim pramcem i oštrom krmom; manji parobrod.

A

E I O
18?<G IV,S 215/

O R

d
D, d peto slovo naše ćirilice, šesto naše latinice (D, d) kao skraćenica; d=dinar; A,—da ili datur (lat. da, datur) daj, neka se dade (na receptima); d. t. d. — da tales dozes (lat. da tales doses) daj takve doze; dr, dr=doktor; dr med.=doktor medicine; At phil, dr fil.~ doktor filozofije; del =deleatur (lat. deleatur) neka se briše; d. t.=dekstra manu (lat. dextra manu) desnom rukom; muz. drugi ton S-dur lestvice; fiz. d = skraćenica za dioptriju; hem. Dy =disprozijum. daba (arap.) ñavo, nečastivi; čudovište. dana (tur. dava) parnica, tužba, potraži-vanje. davudžija (tur. dabaci) tužilac, žalilac. dag (tur. dag) brdo, planina, gora; zemlja koja ništa ne donosi; up. Karadag. dageropš (fr. Daguerre, grč. typos otisak) fot. naprava, koju je 1838. pronašao Dager, koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski prireñeno] metalnoj ploči. dagerotipija pravljenje fotografija na jod-nom srebru pomoću žive; up. dagerotip. dadaizam (prema fr. dada) nazvani pravac u književnosti i likovnoj umetnosti koji obrañuje predmete iz oblasti besmisleno-ga, primitivnoga i sl. na naročit način. dazimetar (grč. dasys gust, metron mera) fiz. aparat za merenje gustine vazduha. daire (arap. da'ira krug, tur. daire) muz. vrsta udara č kog instrumenta — udaraljka, obruč s nategnutom kožom i praporcima po ivici; def. dajak (tur. dayak) potporanj; motka; dugačak štap za potiskivanje rečnog čamca. dajm (eng. dime) severoamerički novac, deseti deo dolara. dajmonion (grč. daimćnion) fil. ovako Sokrat naziva onaj unutarnji glas koji on smatra božanskim nadahnućem, a koji ga odvraća i opominje da ne učini nešto što bi bilo nepravično, nekorisno ili rñavo. dajning-kar (eng. dining-car) kola za ručavanje; dajning-rum (eng. dining-room) trpezarije, ručaonica. da kapo (ital. da capo) muz. ispočetka, iznova, tj. celu muzičku partiju ponoviti do toga znaka. daktrijadenalgija (grč. dakryon suza, aden žlezda, algos bol) med. oboljenje suznih žlezda. dakrijadenitis (grč. dakryon, aden) med. za.paljenje suznih zklezda. dakriorea (grč. dakryon, geo tečem, curim) med. odviše jako suženje. daktil- (grč. daktylos) 1. predmetaku složenicama sa značenjem: prst. daktil (grč. daktylos) 2. poet. stihovna stopa od tri sloga od kojih je prvi dug, a druga dva kratka (-UU). daktilioglifika (grč. daktylos prst, gly-phein rezati, urezivati) veština rezanja kamenja za prstenje. daktilografija (grč. daktylos, grapho pišem) opisivanje prstenja. daktiliografika (grč. daktylos, grapho) v. daktilioglifika. daktiliomantija (grč. daktylos, manteia proricanje) proricanje iz prstenja, prori-canje pomoću čarobnog prstenja. daktilioteka (grč. daktylos, tithenai staviti) zbirka kamenja za prstenje (gema) naročito grčkog; zbirka otisaka takvog kamenja; juvelirsko sanduče. daktilitis (grč. daktylos) ned. zapaljenje prsta, čir na prstu. daktilogram (grč. daktylos, gramma crta) otisak prstiju. daktilograf (grč. daktylos, grapho pišem) onaj koji piše na pisaćoj mašini. daktilografija (grč. daktylos, grapho) pisanje na pisaćoj mašini. daktilografkinja (grč. daktvlos. grapho) ona koja ume da piše na pisaćoj mašini. daktilologija (grč. daktylos, logia) govor pomoću prstiju, veština iskazivanje misli pomoću prstiju. daktilomantija (grč. daktylos, mantei) proricanje (ili: vračanje) iz prstiju. daktilonomija (grč. daktylos, nomizo mislim, dragim) veština računanja na prste, računanje na prste. daktilosimfiza (grč. daktylos, simphyia) sraslost prstiju na ruci ili nozi. daktiloskopija (grč. daktylos skopeo gledam, posmatram) metod prepoznavanja zločina-ca po individualno] razlici finih liii-

daktiloteka

188

darvinizam

ja na unutarnjoj strani prstiju, na jagodicama; ispitivanje otisaka prstiju. daktiloteka (grč. daktylos tithemi stavljam) med. zavoj kojim se održava povreñeni prst u pravom položaju. daktilotip (grč. daktylos typos otisak) pisaća mašina. dalaj lama vrhovni budistički sveštenik u lamaizmu: obožavani poglavar duhovne i svetovne vlasti u Tibetu. dalak (tur. dalak) l. slezina; 2. otok slezine. dalasi novčana jedinica Gambije; deli se na 100 bututa. dalga (tur. dalga) talasi, talasanje. dalija vot. ljubičasta georgina, nazvana po švedskom botaničaru Dalu (Dahl +1789). Delila (hebr.) v. pod Samson. dalmatika (lat. dalmatica) l. odeća koja se nosila u P veku u starom Rimu; 2. duga gornja odeća pape, biskupa i sveštenika u katoličkoj crkvi. dal senje (ital. dal segno) «uz. v. al senjo. daltonizam slepilo za boje, nesposobnost čula vida da razlikuje boje, naro čito crvenu (naziv po engleskom hemičaru Dal-tonu, koji je opažao samo tri boje i prvi opisao ovu pojavu). dama (lat. domina gospoña, fr. dame, ital. dama) gospoña, gospa, žena iz višeg staleža; plemićkinja, vlastelinka; otmena žena koja ume da drži do sebe; figura na kartama za igranje; „kraljica" u šahu. damar (tur. damar) krvna žila. damasen (fr. damassin) poludamast; materija slična damastu. damasirati (fr. damasser) tkati na damast-ski način, šarati (ili: išarati) cvetovima tkaninu. damasket (fr. damasquette) bogata damastska materija sa cvetnim šarama na atlasnoj osnovi. damaskini (po grčkom piscu Damaskinu Suidrtu) zbornici propovedi i beseda pisani na narodnom jeziku, koji se od XVH do HGH v. javljaju kod Srba, Makedonaca i Bugara. damast (ital. damasto) svilena, vunena ili platnene materija sa cvetovima. damasciran išaran, izvezen; up. damast. damascirati (fr. damasquiner) gvožñe ili čelik naročito sečivo noževa i mačeva, zažariti, pa onda zlatom i srebrom išarati (postupak nazvan po sirijskom gradu Damasku). damnatur (lat. damnatur) odbacuje se, zabranjuje se, cenzorska formula kojom se zabranjuje da se neka knjiga, ili neko mesto u njoj štampa. damnatus (lat. damnatus) osuñen; osuñenik. damnacija (lat. damnatio) osuda na večne muke, prokletstvo. damnacio memorije (lat. damnatio memoriae) prav. uništavanje (ili: oštećivanje ili pogrda) uspomene nekog imena, slike, grba i dr.

damnifikat (nlat. damnificatus) onaj koji je pretrpeo štetu, oštećeni. damnifikacija (nlat. damnificatio) nanošenje štete, oštećivanje. damnificirati (nlat. damnificare) naneti štetu, oštetiti. damnum (lat. damnum) šteta, gubitak. Damoklo ime jednog laskavca koji je tirani-nu Dioniziju pozavideo na sreći. Da bi mu pokazao kakva je to sreća, naredio je Dionizije da ga počaste za njegovom trpezom kao kakva kralja, ali mu je obesio iznad glave mač o konjsku dlaku. Otuda Damoklov mač opasnost koja čoveku stalno preti. damper (eng. dump-car) v. kiper. damping (eng. dumping) trg. v. demping. dampfer (nem. Dampfer) parobrod. Danaide (grč.) kit. pedeset kćeri kralja Da-naja koje su po zapovesti oca pobile svoje muževe, zbog čega su osuñene od bogova da u podzemnom svetu nose vodu u amfore bez dna; fig. rad, posao Danaida težak, neuspe-šan posao. daiajski poklon opasan poklon iz neprijateljske ruke, poput onoga drvenog konja, napunjenog najboljim grčkim junacima, koji su Grci (Danajci) ostavili u svom logoru da bi ga Trojanci, smatrajući ga poklonom, uvukli u svoj grad (Vergil: Timeo Danaos et dona ferentes, Bojim se Danajaca i kad darove donose, tj. neprijatelja se treba bojati i kad darove donosi — uvek). Danajci (grč. Danaoi) antički stanovnici Arga na Peloponezu; kod Homera — Grci. dano (ital. danno) trg. šteta, gubitak. danre (fr. danrees) pl. trg. životne namirnice, roba; danre kolonijal (fr. denrees coloniales) kolonijalna roba. dane (fr. danse) ples, igra, igranje. dansivg (eng. dance igrati, dancing) igranka, ples; mesto, lokal (kafana, restoran i dr.) u kome se posetioci mogu zabavljati i plesom. dantel (fr. dentelle) čipka; šara oko strane na knjizi; sve što je izrezane u obliku čipke. dara (tur. dara) težina materijala za pakovanje koja se odbija od celokupne (bruto) težine neke robe. darbizam hilijastička sekta, koju je 1840. osnovao u franc. Švajcarskoj /. N. Darby, koja proroštva Starog i Novog zaveta bukvalno shvata i tumači; pristalice se zovu: darbisti, darbihrišćani; pr. dar-bistički. darvinizam učenje engleskog prirodnjaka Čarlsa Darvina o razvitku i preobražaju u životinjskom i biljnom carstvu, po kome su se sve vrste u organskom svetu razvile, jedne iz drugih, iz prostijih u složenije u borbi za opstanak, prirodnim odabi-ranjem (seksualnom selekcijom) n prilago-ñ avanjem okolnostima u kojima su imale

darvinist(a)

189

debankirati

da žive i s kojima su se morale boriti; up. descendentna teorija.
darvinist(a) pristalica Darvinovog učenja; v. darvinizam. dardanarijat prav. zelenašenje, lihvarenje, kupovanje životnih namirnica, naročito žita, da bi im se isterala visoka cena. Izraz poti če od nekoga feni čanskog ča-robnjaka Dardanusa, koji je, svojom čarob-nom veštinom, skupljao žito u svoje ambare, pa ga prodavao kad mu je cena bila najviša. dardanarijus (nlat. dardanarius) onaj koji zelenaši žitom; v dardanarijat. dardaneli (grč. Dardanos) pl. dva zamka s obe strane Helesponta, nazvani po starom azijskom gradu Dardaniji, koji je osnovao Dardanos; otuda i ime poznatog moreuza Dardanela. darik staropersijski zlatnik, nazvan po kralju Dariju I. darling (eng. darling) ljubimac, miljenik, dragan. darmar (pere. tarmar, tur. tarumar) zbrka, nered, metež. darsonvalizacija med. kada se naizmenično struje vrlo visokog napona (Tesline struje) upotrebljavaju za lečenje nervnih i dr. oboljenja, metod nazvan po franc. fi-ziologu Ž. D'Arsonvalu (1851—1940). daskal (gr č. didaskalos) u čitelj. data (lat. dare dati, data) pl. dano, ono što je dano; tat. ono što je poznato; ist. podaci, poznate i utvrñ ene činjenice. data et akcepta (lat. data et accepta) pl. trg izdaci i primici, izdavaše, i primanje. datar (nlat. datarius) upravnik papske komo-re za molbe i žalbe, datarije. datarija (nlat., ital. dataria) papska komora za molbe i žalbe koja daje crkvene dozvole i zabrane, npr. dispenzaciju, zabranu sklapanja brka i dr. dativ (lat. dativus se. casus) gram. treći pa-dež, padež namene pravca. datizam (grešenje u jeziku, naročito kod onoga kome taj jezik nije maternji; naziv po Datisu, vojskovoñi persijskog kralja Darija I, koji je govoreći grčki upadao u takve greške. datirati (fr. dater) stavljati na akt (ili: pismo i dr.) mesto, dan, mesec i godinu kad je pisano; poticati, imati svoj početak, trjati od. dato (ital. dato) trg. danas, od danas, od dana potpisa (naročito na menicama, kod odreñ ivanja dana pla ć anja). dato-menica trg. ona kod koje se rok plaćanja ra č una od dana izdavanja. datula (ital. dattolo) urma. datum (lat. datum, dare, dati) podatak o vremenu, mestu, danu i mesecu (na aktima, pismima itd.). datum ut retro (lat. datum ut retro) na menicama: naznačivanje istog vremena i mesta kao i na prednjoj strani.

datum ut supra (lat. datum ut supra) na menicama: mesto, dan i godina kao gore. daturin (pere. ta turah) hen. alkaloid koji se spravlja od semena tatule. Dauning-strit (eng. Downing-street) ime londonske ulice u kojoj se nalazi britanske Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija; često se upotrebljava, u diplomatskom i novinskom jeziku, mesto imena ovih britanskih ministarstava. dafnin (gr č. daphne lovor) hem. alkaloid koji se nalazi u kori daphne mezereum. dafnomantija (grč. daphne manteia) prori-canje iz lovorove grane ba č ene u vatru. dahija (tur. dayi ujak, junak, janičarski starešina) silnik koji je nedisciplino-van u odnosu na vlast i državne zakone, a tiranin prema narodu. dahiluk (tur. dayihk) dahijska vlast, nasilne, zulum. dacit min. eruptivna površinska stena, por-firske strukture.

dadžaz v. dadžazma č.
dadžazmač (etiop.) vojna titula u etiopskoj vojsci, manja od titule ras, a znači što i general; takoñ e: zapovednik pokrajine; upotrebljava se obično u skraćenom obliku: dadžaz. de (fr. deux, lat. duo) dva, dez-a-de (deux a deux) kod bilijara: dva po dva, dva i dva, par i par. de- (lat. de) predmetak u složenicama sa značanjem 1. odvajanje, rastavljanje, ukidanje (npr. demobilizacije); 2. padanje, srozavanje, snižavanje (npr. devalvacija, degradacija). dealbacija (lat. de-albare pobeliti, ubeli-ti) pobeljivanje (ili: beljenje) metala. deartikulacija (nlat. de-articulatio) med. iščašenje, uganu će. deauracija (lat. de-aurare pozlatiti) pozlaćivanje, pozlata. debakl (fr. debacle) prolom leda; fig. propast, slom, krah. debaklaža (fr. debaclage) mor. krčenje pristaništa, sklanjanje istovarene robe, brodova itd. debaklirati (nlat. de-baculare, fr. debacler) raskrčiti; očistiti, raskrčiti prista-nište, tj istovarene brodove ukloniti iz luke. debalaža (fr. deballage) trg. raspakivanje denjkova i sanduka s robom. debalans (lat. de-, fr. balance ravnoteža) nesaglasnost, neujednačenost, poremećaj ravnoteže. debalirati (fr. deballer) trg. raspakovati denjkove, sanduke s robom. debandada (fr. debandade) voj. borba bez ikakvog reda; rastrojstvo, rasulo; odstupanje u najve ć em neredu. debandirati (fr. debander) rasturiti se. rasuti se, prsnuti kud koji. debankirati (fr. debanquer) dobiti ceo bank (u kartama).

debarasiranje

190

deviJater

debarasiranje (fr. debarrassement) uklanja-n>e smetnji (ili: prepreka); osloboñenje od neke brige (ili: tereta). debarasirati (fr. debarrasser) raskrčiti, raspremiti; osloboditi, otresti (nečega). debarbarizirati (lat. de, grč. barbaros) ulju-diti, lišiti grubosti i surovosti. debarkiranje (fr. debarquement) pristajanje, iskrcavanje iz lañe; istovarivanje robe. debarkirati (fr. debarquer) istovariti, istovarivati, iskrcati na kopno; pristati uz obalu. debata (fr. debat) raspravljanje, prepirka, rasprava. debatovati (fr. debattre) pretresa™, raspravl>ati; prepirati se; učestvovati u debati. debent (lat. debens) trg. dužnik. debentura (lat. debentur, eng. debenture) trg. troškovi, carinski predujam koji se zadržava; potvrda prijema. debet (lat. debet) trg. dugovanje, duguje, dug koji neko ima da plati za robu, ili čije plaćanje prodavac očekuje; supr. potraživanje, potražuje. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; nekog glumca ili pevača na pozornicu, pristupna uloga u kojoj se umetnik prikazuje publici; pristupni govor. debi (fr. debit) l. trg. prodaja, promet robe; prodavanje na malo, krčml>enje. debilitacija (lat. debilitatio) slabljenje, postajanje nemoćnim. debilnost (lat. debilis) med. maloumnost, slaboumnost, umna zaostalost. debiskirati (fr. debusquer) voj. oterati (ili: potisnuti) sa boljeg položaja. debitant (fr. debutant) onaj koji prvi put javno nastupa, naročito na pozornici. debitirati (fr. debuter) l. prvi put se pojaviti; svoju prvu ulogu igrati; držati prvi govor. debitirati (fr. debiter) 2. trg. prodavati, krčmiti; uračunati nešto u dug, optere-titi račun; proneti glas, razglasiti. debito (ital. debito) trg. dug, dugovanje. debitor (lat. debitor) prav. dužnik. debitum (nlat. debitum) trg. dug, dugovanje., deblejirati (fr. deblayer) ukloniti (ili: raskrčiti) otkopanu zemlju; voj. rovove i prokope posle opsade porušiti. deblokiranje (fr. debloquement) voj. osloboñenje od posade; up. deblokirati. deblokirati (fr. debloquer) voj. osloboditi od opsade; nagnati neprijatelja da prestane s opsañivanjem; nm. obrnuta slova, privremeno upotrebljena pri slaganju mesto pravih, opet izvaditi i zameniti ih pravim. debri (fr. debris) ruševine; voj. ostaci trupa, preostala momčad. debrujirati (fr. debrouiller) razmrsiti, raspetljati, rasvetliti, srediti.

deburziranje (fr. deboursement) trg. isplaćivanje; davanje predujma, kaparisanje. deburzirati (fr. debourser) trg. isplatiti, izvršti isplatu, dati predujam, kapari-sati. debuširanje (fr. debouchement) voj. izlaz (ili: izlaženje) iz nekog tesnaca; trg. pro-ña.prodaja robe; put i način da se roba proda. debuširati (fr. deboucher) nešto zapušeno otvoriti, izvaditi zapušač; voj. izvući se iz tesnaca; trg. naći priliku za dobru prodaju robe. dev (pere.) zao duh koji stoji u službi Arimana, boga tame i izvora svega zla u zendskoj religiji i učenju Zaraostra. dova (tur. deve) kamila. devalvacija (nlat. de-valvatio) fin. smenjivanje nominalne vrednosti jedne vrste novca; potpuno povlačenje jedne vrste novca; supr. revalvacija. devalvirati (lat. devalvere) fin. smanjiti (ili: smanjivati) vrednost novcu. devalizirti (fr. devaliser) krasti, ukrasti, porobiti, opljačkati. devalutacija (lat. de-, valuta) napuštanje zvanično utvrñenog kursa po kojem se nacionalna novčana jedinica zamenjivala za zlato ili druge novčane jedinice da bi se posle nekog vremena odredio novi kurs. devanagari (sskr.) „božansko pismo"; pismo kojim se služi više indijskih jezika, meñu njima sanskrt i hindi. devaporacija (nlat. devaporatio) fiz. pretvaranje pare u tečnost. devastacija (nlat. devastatio) pustošenje, opustošavanje, uništavanje, razaranje; opustošenje, opustošenost. deveksan (lat. devehere, devexus) nagnut napred, nizbrdan, nizvodan; kos, strm. developman (fr. developpement) razvijanje, npr. jednog odreda vojske, jedne armije; teh dužina preñena jednim obrtom podnožni-ka točka; arh. izlaganje (ili: predstavljanje) grañevine, u planu, sa svima njenim delovima. deverbativan (lat. de, verbum glagol) gram. koji je izveden od glagola. devergencija (lat. devergentia) nagnutost, naginjanje. devergirati (lat. devergere) nagnuti se, na-ginjati se. devestitura (lat. devestire) lišavanje čina, feudalnog prihoda. deviza (nlat., cš. devisa) lozinka, geslo, načelo; kratka izreka na grbu, zastavi itd.; trg. strana menica, tj. ona koja glasi na stranu valutu i koja treba da se isplati u inostranstvu. deviirati (lat. deviare) skrenuti (ili: okretati) s pravog puta, okretati, skrenuti, odstupiti, udaljiti se. devijater (fr. deviateur) avij. pogonska kotva kod vazdušnih laña.

žrtvovanje života. de. gumastu materiju na svilenim koncima iskuvavanjem u sapunjavoj vodi odstrani-ti. lišavanje čina i zvanja. devolutio svaljivanje) prav. neusiljen. smiren. degenerare) izroñen. digresija. izmet-nut. borbu rešava pet takmičenja: četiri pojedinačna (slngl) i jedno udvoje (dubl. porculanu slično telo (Reomirov porculan). Osnivač Amerikanac Dvajt Devis. de.devijacija 191 degresija devijacija (vlat. izopačavanje. pritvorna pobožnost. degarnirati tvrñavu voj. ponizan. privrženost de Golu. vitrum. otvoren. degoržiran (fr. prezrivo: pritvorio pobožan. devotan (lat. rešiti. okretan. izvući ratnu opremu i vojnike iz tvrñave. devocija (lat. skrušen. degradacija (nlat. podzemnim bogovima. ostavljanje u nasledstvo nekog naslećenog prava ili imanja. devomirati (lat. vita život) lišavanje života. degeneratio) izroñavanje. degommer) osloboditi od lepljive materije. licemerstvo. skruše-nost. propadati. devitalizacija zuba med. pobožan. žderanje. devolucija (lat. veliko poštovanje. 1900. degorger) sa duboko iseče-nim haljinama. izopačavati se. degager) osloboditi. lakoća. preneti nešto na koga drugog. izopačen. pročisti™. degumirati. devoracija (lat. pun poštovanja. degažiran (fr. smirenost. degenerisati (lat. licemeran. a organski svet raznovrsni ji i obilniji nego ranije. sp. potcenjen. degolizam politika i pogledi francuskog generala de Gola (Charles de Gaulle). izbaciti. danas: pobožnost. davits) mor. devotus) bogu posvećen ili odan. osloboñenje od neke obaveze. deviatio) odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. devoratio) gutanje. a drugi supružnik ima samo pravo doživotnog uživanja toga imanja. de. Devisov kup takmičenje u tenisu ekipa svih država. degrasirati v. izroñenost. u znak pokajanja. udarac batinom po tabanima. degagement) sloboda. skinuti gumu sa nečega. ako umre jedan supružnik. degradare) zapostavljen. dabl). degradare. vitrum staklo. devolutivno sredstvo pravio sredstvo kojim se jedna sporna stvar sa nižega suda iznosi pred viši sud. pogoršavati se. deglutitio) gutanje. puzavičav. facere) staklo putem jakog zagrevanja pretvoriti u neprozirno. neusiljenost. umrtvljivanje i vañenje srži zuba (pomoću lokalne anestezije). degrader) zapostaviti. degažirati (fr. degarnir) ogoliti. degeneracija (nlat. vraćanje sa višeg položaja na niži po kazni (naročito u vojsci i kod svešten-stva). karbonske. fr. degradiran (nlat. devitalizacija (lat. skretanje (ili: odstupanje) magnetne igle (kod kompasa) na brodu zbog gvozdenih masa broda. degresirati. deflorisanje. devoluciono pravo (lat. svoñenje na niže stanje razvoja. umrtvljivanje. izbaci(vati) loptu u polje. lišiti devičanstva (ili: nevinosti). celokupne imanje pripada deci. koji se nalazi u stanju opadanja. degarnirati (fr. jus devolutionis) pravo prenošenja nasledstva po kojem. proždiranje. degresija (lat. izmeta™ se. devonski period geol. izmetnu™ se. pokretne dizalice o kojima vise čamci za spasavanje na brodu. devovere) v. degradatio) poniženje. propadanje. potpuna odanost. . opadati. devolvirati (lat. izmetanje. devirginirati (lat. potceniti. degradirati (nlat. devotio) kod starih Rimljana: dragovoljno posvećivanje. opadanje. devitrificirati (lat. poniznost (devotizam). pogoršan. degenerisan (lat. osloboñenje mača od protivnikovog mača. uniziti. deflorisa ti. ponizan. izopačenost. devits (eng. pokoran. god. kvarenje. izroñenje. izroñavati se. u razvitku Zemljine kore doba u kojem je transgresija mora trajala veoma dugo. degluticija (nlat. degorger) očistiti od mulja. facere činiti) pretvaranje stakla zagre-vanjem u neku vrstu porculana (Reomirov porculan). devirginare) oduzimanje (ili: lišavanje) devičanstva (ili: nevinosti). degage) slobodan. devonski period. bljuvati. degredior) v. povratiti. devomere) med. formacija koja se obrazovala izmeñu silurskei kar-boniferske. devotizam (lat. izopačenje. otpustiti iz vojske. lišiti nekog čina i zvanja. naročito: ostaviti u nasledstvo. spretnost. mač. devocija. degenek (tur. devitrifikacija (lat. devirginare) razdeviči-ti. lišen čina i zvanja. devirginacija (lat. devon (po engleskoj grofoviji Devonshire) geol. izopačiti se. odvojiti. mač. degnek) batina. izvući iz neprilike. žderanje. degoržirati (fr. u igru (obično o golmanu). degomirati (fr. svoñenje na stupanj manje sposoban za pretvaranje (energije). puza-vost. fiz. u stanu napraviti tajni izlaz. degažman (fr. devovere. v. razrešiti. sporedan tajni izlaz. izbljuvati. devolvere svaliti) neku pravnu stvar izneti pred viši forum. osloboditi mač od protivniko-vog mača. vulkanski rad bio veoma snažan. degenerare) izroditi se. železne dizalice za izvlačenje kotve. skinuti ukras s nečega.

nevoljenje izvesnih jela. platio je. degustacija (nlat. Dedal (grč. dedommager) obešteti-ti. pokazati. zaključivanje iz opštega o posebnom. kitnjast. kapitulacija. dedit (lat. deducirati (lat. deduktivnost (lat. graditelj lavirinta na Kritu. potcenjivanje. izvoditi. dedi) trg. degoutter) skapati (u fabrikaciji svile). poremetiti zglašenost. čelik). beščašćenje. poreći. degustatio) kušanje. zaključiti (ili: zaključivati) iz opštega o posebnom. dezakordirati (fr. tj. poklanjanje. dao je. deducere) izvesti. dedikacija (lat. nameniti. robu). dokazati. dedicirati (lat. deduplovanje (fr. de jour) biti na službi. oprobati. dezodoracija). dedicare posvetiti. deductis deducen-dis) po odbitku onoga što treba da se odbije. dezanektirati (fr. dedecoratio) sramoćenje. zaveštavanje. dedicatio) posveta. deduktivna metoda v. dedublirati (fr.mrtva trka". izmirio je. deducere) v. dedirati. dezavuisanje (fr. dezanbalirati (fr. jedan odred vojske smanjiti na pola. dežurni (fr. desemballer) ispakovati. v. pokloniti (npr. jelo. dedekoracija (nlat. odbijanje od neke sume. dedicija (lat. nlat. lat. posvetilac. metod mišljenja kod koga se od opšteg zakona dolazi do posebnih. supr. uneti razdor. en deshabille) u -domaćoj. po-svećivati. ugladi-ti.) slabljenje uloge države. gañenje. skinuti penu. okrnjiti. dare) trg. degrossir) doterati. dezavuisati v. dezin-sekcija. dare dati. Daidalos) u helenskoj mitologiji savremenik Tezeja i Mineja. objasniti. 1919). mirisa. dedaleum (grč. deduktis impenzis (lat. dedalski (grč. dezabije (fr. odreći. nepriznavanje. gnušanje. nekome neku knjigu) zaveštati. . koji vrši službu. dedit. deduktis deducendis (lat. obeštećivati. dati otštetu. deductivus) log. openiti. kaljanje. neraspoloženje. lat. desappointer) lišiti nekoga koristi koja se osnivala na nečemu utvrñenom i sigurnom. samo površno dodirnuti. osporavati nešto. dezaneksija (fr. pa da ih posmatra i analizira. dežurati (fr. otklanjanje. naročito »seneka. opozivanje. muz. degustator (lat. degouter) l. Daidalos) fil. odreći se aneksije. desavouer) poricati. dezavuirati (fr. pošto se dokaže ono što treba dokazati. dedoublement) psih. posvećivanje. zakidati. masnih mrlja (vunu). pokvariti nekome volju za nešto. izdvajanje i prenos odreñenih funkcija sa klasične državnih organa na društvene u socijalistički!« zemljama. brisati . an dezabije (fr.degresirati 192 dezapoantirati degresirati (fr. deditirati. dedukcija (lat. dead heat) sl. annexio) ukidanje (ili: obustavljanje) aneksije (izraz koji su stvorili Francuzi pri ponovnom zauzi-manju AlzasLorena. kakvoća postojanja kao deduktivan. kad oba konja stignu na metu istovremeno. probanje. lepo izrañ en. degustacija vina odreñivanje ukusa. dedignatio) preziranje. okušati. jedna vrsta fenakistoskopa ili stroboskopa. deductis impensis) po odbitku troškova. degustare) okusiti. degustirati (lat. etati-zacija. deductio) log. ispaki-vanje. v. pokvariti skladnost. boje i izgleda vina pomoću čula ukusa. ded hit (eng. des-. brisati neki dug. dedicare) posvetiti. degu (fr. udvostručavanje svoga bića. zavaditi. raspakovati (npr. dedukovati (lat. dedoubler) voj. raspakivanje. detrasirati. daidaleos) umetnički. „živi točak". degraisser) očistiti od masti. dezapoantirati (fr. sa kojim je zajedno poleteo sa Krita na krilima sačinjenim od voska i perja. mirisa i vida. dedomažirati (fr. dežurati. nerešene trka. (fr. dedukcija. desaccorder) izazvati neslogu. dezanbalaža (fr. iskorenji-vanje. dezavantažirati (fr. sposobnost da se č ovek odvoji od svojih oseć anja. dedikator (lat. desavouer) odricanje. udvajanje. 2. ogaditi (nekome nešto). dare dati) trg.(fr. šaren. odvratiti nekoga od nečega. dedignacija (lat. desemballage) trg. ne priznavati. već dokazanih činjenica. degomirati. lekare itd. kućnoj haljini. deshabille) noćna haljina. odricati. pravni dokaz izvesti iz drugih. degutirati (fr.) lice koje proba pića. zakinuti. utanjiti (srebro. sprečavanje (npr.). annectere) ukinuti (ili: prekinuti) aneksiju. izvoñenje. nezadovoljstvo. vešt vajar i neimar. des-. domaća haljina. deducirati.. degrosirati (fr. nemanje volje za jelo. poricanje. de jour) koji je na službi. naročito: oduzeti nekome zasluženu nagradu. degout) odvratnost. deetatizacija (fr. platu. deditirati (lat. nipodaštavanje. dez. uneti nešto u knjige kao plaćeno. npr. kuv. desavantager) oštetiti. zootrop. dedicator) zaveštač. dedirati (lat. des-) predmetak u složenicama koji označava neko uništavanje. deditio) predaja. otac Ikarov. dezavuirati. izložiti. trg. vršiti službu (naro čito za oficire. degumirati v. ne priznati svoju vezu sa nekom osobom ili radnjom. tako da jedan deo posmatra rad drugog dela. naknaditi štetu.

dosadan. lat. dezinficirati (fr. razdružiti. lat. desertio) voj. bol žila i spletove. inflaci-ja. nenaseljen. dezafekdija (fr. dezodorizacija (fr. odoratio) oduzimanje neprijatnog mirisa nečemu. des-. vezama itd. pust. u čovečjem telu. rastrojavanje. dezolantan (fr. dezintegracija (fr. odeur. žilama. dezorganizirati. kad novac traži robu. dezinfektor (fr. des-. obnoviti) sprava za usitnjavanje raznih nežili častih materija. gubl>enje ljubavi. pobe ći iz vojske. onaj koji zlonamerno napusti neku zajednicu. desassortir) razdvojiti. ispod zastave. desmos. odelo. dezolatan (fr. prav. inficere) č išćenje vazduha (ili: tela. desoler) opustošen. nemilost. sečenje žila i spletove. desertus) nenastanjen. rastrojavati. algos bol) med. desmos veza. lice koje taj posao vrši.. uneti rasulo. dezertan (lat. grč. npr. dezen v. odoratio mirisanje) sredstva pomo ću kojih se odstranjuje neprijatan miris. dezercija (lat. propuštanje zakonskog roka za podnošenje priziva višem sudu (desertio ap-pellationis). dezmitis (grč. smanjiti stalni kadar. dezarmiranje (fr. desaffection) nenaklonost. odela. otkuživati. v. smesti. narušavanje neke celine. zbrku. tj. desarmer) razoružati. desolant) vrlo tužan. rasturiti. osloboćavanje od kiseonika. lat. pomesti. vrlo žalostan. mešavina sumporne i pikrinske kiseline. propu-štanje da se u č ini neka pravna radnja. dezinfekcija (fr. napraviti nered. dezinformacija (fr. desarmer) razoružavanje. ljut) hen. lat. dezodoransi (fr. des-. dezopstruktiva (fr. oxys) hem. desertor malitio-sus) prav. dezertor maliciozus (lat. prebeglica. desmos. rastaviti ono što treba da bude zajedno. nepristrastan. nesebičan. npr. bol. vrlo bedan. lat.dezapropri]aci]a 193 dezorganizovati vojnika iz spiska. položiti oružje. odeur) učiniti da nešto izgubi miris. kukac) uništavanje (ili: taman-< nje) škodljivih insekata (naro čito po ku ćama i stanovima). nauka o bolestima žila i spletena.) od zaraznih isparavanja i materija. smanjivanje stalnog kadra. dezorganizacija (fr. lat. organske veze meñ u sastavili delovima. raspuštanje vojske. dezorganizirati (fr. des-. svojine. inficere) osloboditi (ili: o čistiti) od zaraznih klica i materija. logia) med. oxys oštar. jadan. dezerter (fr. des-. dezarmirati (fr. des-. desinteresse) nekoristoljubiv. otkuži-vanje. inflatio nadimanje) fin. žila. razo č arati. utamanjivanje zaraznih klica. informatio objašnjenje) zlonamerno pogrešno i lažno obaveštavanje ili obaveštenje. zbuniti. smanjivanje količine novca u opticaju u cilju sprečavanja skakanja cena robi (što biva kad je na tržištu više novca nego robe. dezmotomija (grč. des-. a ne roba novac). lat. bol u žilama zglobova. dezmopatija (grč. 13 Leksikon . pathos patnja. desmos žila. opusteo. logfa) nauka o spletovima. obstruere zapušiti. dezertirati (fr. ruke itd. deserteur) begunac iz vojske. lat. ugušivati neprijatne i škodljive mirise koji se razvijaju usled hemijskih i bioloških procesa. dozmalgija (gr č . grapho) zool. otkužiti. nesnosan. insectum buba. integrare uspostaviti. dezinsekcija (fr. deflacija. desorganisation) poremećaj ili uništavanje žive. lat. dezodorizirati. dezmografija (grč. desorganiser) rastroji-ti. odricanje (ili: napuštanje) svojine.. desequiper) raspremiti brod. dezmologija (grč. hig. prostodušan. dezodorizirati (fr. dezasortirati (fr. dezintegracija a toma fkz. raspariti. dezmopatologija (grč. npr. lat. integratio uspostava. magnetiziranja. desmos. razdvajanje. dezinteresiran (fr. koju su Francuzi upotrebljavali naro čito za punjenje torpeda. desmos) med. r ñ ave stolice. iskren. dezintegrator (fr. des-. desen. rastroj-stvo. desmos. napuštanje vojske. reflacija. gr č . dezinjolni barut (fr. desappropriation) otuñivanje sopstvenosti. izvla č enje (ili: izdvajanje) kiseonika. razbijanje atoma. hig. des-. odeur miris. reducirati. sindezmologija. dezorganizovati v. vojni begunac. dezinflacija (fr. dezorganiza-cija. prevariti u sigurnom očekivanju ili nadi. lat. dezoksidacija (fr. bekstvo ispod zastave. raspustiti vojsku. pathem patiti. tome sečenje) med. sredstva protiv zatvora. up. opisivanje žila i spletove. designolles) voj. stan. nered. dezoksidirati (fr. obstructum) pl. up. u rastrojstvu. osloboditi od kiseonika. deserter) napustiti vojsku. rasulo. dovesti u nered. dezaproprijacija (fr. des-. des-. des. dezoksidator elemenat koji izdvaja kiseonik od jedinjenja. raskinuti. neutešan. zapaljenje zglob-nih »sila. obnova) uništavanje veze. vazduh. inficere zaraziti) sprava za utamanjivanje i č iš ć enje od zaraznih klica i materija. med. sprava za vrcanje meda (vrcaljka) itd. pretrpeti) ned. stana i dr. des-. des-. dezekipirati (fr. potpun preobražaj i poreme ć aj č ulnih organa kod nekog č oveka usled tzv. naro č ito ženu.

Dečke) l. nañena u okamenotin-skim ostacima. v. dekada (grč. preteri-vanje. porculan. decadenza) opadanje. dekametar (grč.. grč. dekaginičan (grč. zver) zool. osnova) geom. deus. desorientation) nemanje (ili: gubljenje) sposobnosti snalaženja i opredeljivanja u prostoru. deka (grč. raspad. v. propast. propadanje. deist(a) (lat. npr. dekalog (grč. pod decimalan. dekadent (nem. preuveli čavanje. decalo) trg. dekalvacija (nlat. lim i dr. deiectio) prav. . Deizam je igrao glavnu ulogu u filozofiji HUŠ veka. desetougaonik.. štampane na naro čitoj hartiji koja je prevu čena jednim lako rastvorljivim slojem. gubitak u težini neke robe usled sušenja.. kožu. ital. deset. u izvesnim prilikama. dei gracija (lat. dekabristš) mladi ruski plemići — oficiri koji su. ili bivaju zahvaćeni dezinte-grišućim procesima koji su praćeni sla-bljenjem moći postojećih sistema vrednosti. smeten. koja se sastojala u tome što je osu ñ enik bio o ć elavljen. podigli u Petrogradu ustanak protiv apsolutizma. desorienter) koji ne može da se sna ñ e i opredeli u nekoj prilici ili u prostoru. dekalirati (ital. deinos. deka deset) 2. pristalica deizma. deka. pokrivač . de-calcare ugaziti. deka. jedna od sramnih kazni u srednjem veku. hedra. Livijeva „Rimska istorija". up. dekagram (grč. istorija o deset dana (naslov poznate zbirke novela ital. u nekoj prilici. dei gratia) po milosti božjoj (uobi čajena formula u vladala č-kim poveljama. oćelavljenje. bez orijentacije. titulama itd. deiktikos) koji se osniva na primerima. pogoršavanje. deifikacija (nlat. bog. sa bakra ili kamena na drvo itd. deificirati (lat. v. zbunjen. ćebe. metron) mera za dužinu od 10 metara. de fakto. dekados desetina) desetorica. curenja itd. desetni sistem. dejekpija (lat. ispražnjavanje stolice. zbirka ili delo od deset knjiga. dekados desetina) mat. sredstvo za otvaranje i regulisanje stolice.-. u upotrebi od Karla Velikog). deus) fil. Ruso. zavoñenje sa pravog puta. dekas. deizam (lat. dekalo (ital. Decamerone. pod decimalan. s pravnog gledišta. npr. Mendelson i dr. da. de jure (lat. tekst. dezorijentisan v. oterivanje. dekadencije (lat. 'gr č. up. smanjiti. lučenje.). izdvajanje. dezorijentiran. dezorijentirati.dezorijentacija 194 dekametar dezorijentacija (fr. deificatio) obožavanje. deus) fil. orijaška pretpotop-na životinja. preneti crtež na providnu hartiju. decalquer) prenositi otiske. curenja itd. decalvatio) o ć elavljava-nje. dekas. deinoza (grč. izgubiti u težini usled sušenja. deka. dezorijentisati v. deiktičan (grč. metal. cvetovi sa deset stubi ć a ili usta plodnice. v. deiectorium) med. brojni sistem koji ima za osnovu broj 10. litra) mera od 10 litara. pesnika Boka č a). dekabristi (rus. deizam. dekalitar (grč. dekametar — 10 m i dr. Dekameron (ital. izmet. dezorijentiran (fr. strana. dejizam (lat. deintegrare) oduzeti od celine. zabuniti. dekalkomanija (lat. pometnja. u Meñunarodnom sistemu jedinica predmetak za oznaku deset puta ve ćeg (dekalitar — 10 1. zbunjivanje. desorienter) smesti u snalaženju u prostoru. telo od deset uglova.. mat lecimalni sistem. zaveden s pravoga puta. teizam. de-cadere opadati. period od deset godina. dezorijentirati (fr. skr. decembra 1825.) pristalica dekadencije. opšti izraz za razne fenomene društveno-istorijskog i kulturnog zbivanja kad se oni karakteri-šu gubljenjem vitalnih i stvaralač kih energija. dekalogos) deset božjih zapovesti. ovlažavanjem zadnje strane prenose na drvo. u kalendaru francuske revolucije: nedelja od deset dana (od primidi.. strast) veština da se slike u bojama. mera od deset grama. izveden na pogrešan put. decimalni sistem. ali ne priznaje nikakva č uda niti kakav božji uticaj na tok sveta. tucati. deka. du odi itd. broj deset. deitas) božanstvo. navesti na pogrešan put. deintegrirati (lat. dekadika (grč. Lesing. deka. u nekom mestu. mania pomama. deka (nem. pomesti. grč. deset komada. naročito ne priznaje neko božansko otkrivenje. pomesti u nekoj prilici. dekalkirati (fr. ceniti više svega. deka. do dekadi). suziti. odavanje božanske počasti. dekaed. de jure) po pravu. dejektorij(um) (nlat. pokrov. pometen. deitet (nlat. ukazivati čast kao bogu. dejizam.. guber. mišljenje koje dopušta da je bog prauzrok i tvorac sveta. u nekom mestu. sedalo. gonia ugao) geom. up. sisar. 26. deinoterij(um) (grč. med. udaljivanje s položaja ili poseda. therion divlja životinja. deinos strašan) ret. gramma) težina (ili: teg) od 10 grama. dekadni sistem mat. deus bog) fil. fr. glavni predstavnici: Volter. metahroma-tipija. facere učiniti) obožavati. de-calare) trg. deka. dekagon (grč. poliedar sa deset površina. hemera dan) deset dana. gyne žena) sa deset žena. staklo. na dokazima.

fr. . besedni čkim i odviše vatrenim tonom govoriti o beznač ajnim stvarima. dekanski jezici (ind. obezglavljenje. u rimskom logoru: starešina šatora u kojem je bilo 10 vojnika. agea površina) mera za zemljište od deset ara. kardinala itd. deklinatoran (lat. declaration of rights) izlaganje prava. objavljivati. declinabilitas) gran. visokoparno. izraziti se. muž) bat. dekarbonizirati. declinare) koji odstupa. 2. caput glava. ocediti. prijave (ili: prijavljivanje) carinskim vlastima robe radi carinjenja (carinska deklara-cija). deset etera. piis stopa) mera za dužinu od deset stopa. deklamatorika (lat. 3. č itanju. decatir) obraditi sukno pomoću vodene pare da bi mu se dao blag i postojan sjaj i spre č ilo docnije skupljanje. iskazni. deklarativan (nlat. carbo) osloboditi (ili: osloboñava™) od ugljena ili ugljene kiseline. deka. dekapitacija (fr. umetničko govorenje neke pesme. declaratio) objava. deklamacija (lat. dekantacija (fr. dekapirati (fr. objava engleskog parlamenta 1689. deka. decastere) deset kubnih metara. reda. koji osporava. hermafroditne biljke sa deset slobodnih prašnikovih konči ća. dekartirati (lat. decanter) hem. aner čovek. u Lineovom sistemu deseta klasa. operativne skidanje kapsule (površinske prevlake) s bubrega (kod uremije) ili s drugih organa. dekandrija (grč. deklamatorij(um) (nlat. dekarbirirati (fr. deka. deka. carte) pošt. declarare) objaviti. vežbanje u govoru u školi. zvanje i položaj dekana. declarativus) koji ima karakter objavljivane (ili: objašnjavanja). npr. dekapitirati (lat.: Mislim da ćeš poslati. deklina torijum. declamatorium) vežbanje u deklamovanju. u Parizu. declamando) muz. prome-nljiv (po padežima). veoma izrazito. 4. izlaganje. deklara-tivna ili iskazna rečenica zavisna rečenica kojom se kazuje šta se izri če glago-lom glavne rečenice. izjašnjenje. deka. skre će. skretl>iv. decantation) hem. dekaster (fr. izjava. declasser) brisati (ili: izbrisati. luženjem i ribanjem — očistiti i tako je prirediti za galvanoplastiku. otočiti. obznaniti svoju odluku. mesto službovanja dekana. izjavni. isključite) iz jednog društvenog staleža. dekastilon (grč. izjavljivati. deklinator (lat. npr. odstupanje. izjaviti. declamare) umetnički i sa puno izražaja govoriti neku pesmu: govoriti besedni čkim tonom. declamator) umetnik u govorenju (stihova). poniziti. deklamirati. danas: starešina jednog fakulteta na univerzitetu. deklasirati (lat. što odgovara deklamatorskoj veštini. trg. veridbe. prijaviti carinskim vlastima robu radi carinjenja. knjiga sa pesmama za dekl amo valje. u rimokatoli čkoj i protestantskoj crkvi. dekanat (nlat. odbija. u Italiji: najstariji sluga u kući nekog kneza. skretljivost.dekan 195 deklinatoran dekan (lat. obezglaviti. klase. grañevina na deset stubova ili svodova. deca-piter) odse ći glavu. razbi-striti. deklamira™ (lat.>izjava o sadržini poštanskih paketa (poštanska deklaracija). dekatirati (fr. objavljivane. više svešteno lice. deklamator (lat. nekog zakona preko osoba ili tela za to ovlašćenih. capsula) med. dekastih (grč. promenljivost. lat. dravidski jezici. decaper) površinu metala — zagrevanjem. preterivanje u izrazitosti govorenje i u besedni č kom tonu. ili o veštini lepog bese ñ enja. de-. o osnovnim nač elima engleskog ustava. deklamatorski (lat. odstraniti. dekapsulacija (lat. predsednik fa-kultetskog saveta. deklarešn ov rajts (eng. deklamando (ital. razreda. knjiga koja sadrži pesme za deklamovanje. decatissage) postupak pri dekatiranju. deklaracija (lat. pronañen 1822. dekatisaža (fr. dekapod (grč. stylos) apx. fr. de-charta. utvrñivati sadržinu pošiljki na osnovu karata. rečito. kuvanjem u sodi. de-classis. declamatio) veština usme-nog izlaganja. neku tečnost odvojiti od taloga koji se nalazi na dnu. dekar (grč. decantare. fr. majstor u izlaganju: viso-koparni besednik. dekarbonizirati (lat. v. udaljiti. declamare) besednički. stichos) lit. dekatirati. npr. odstupanja. declinabilis) gram. sposoban za skretanje. objavni. Dekham) v. lično prijavljivanje poreskim vlastima visine i izvora imanja i prihoda itd. lagano otklanjanje i odvajanje bistre tečnosti od taloga. sa puno izražaja. deklinabilitet (lat. decanus) l. deklarirati (lat. odmah posle biskupa. declamare) uputstvo (ili: nauka) o lepom izlaganju. decarburer) v. dekantirati (lat. strofa od deset stihova. deklinabilan (nlat. up. declinare okretati) fiz. decanatus) dekanstvo. decapitation) odsecanje glave. dekarbirirati. sposobnost skretanja. deklamovati v. govorenje sa puno izrazitosti. trg. fr.

raščiniti. menjati po padežima (imenice. odstupati. raščlanjavanje.). sve dekoracije jedne pozornice. dekombinirati (nlat. dekomponovati v. dekorisanje v. de-combinare) rastaviti. ark. decorare) ukrasiti. dekoracija. nakititi. dekompozicija (lat. instrumenat za automatske beleženje deklinacije zvezda končanič-nim mikrometrom. astr. decorateur) onaj koji ukrašava ili boji sobe. naročito u keramici. grapho pišem) astr. declinare) fiz. up. decolleter) obnažiti vrat. dekoktor dolozus (lat. grč. dekoloriran (lat. koji je izgubio draž. prav. decoquere) fark. fr. dekoltieren) obnažiti. odlikovati ordenom. dekont (fr. decorativus) ukrasan. dekolorimetar (lat. grč. pokriti. prideve. odlikovati ordenom. poz. odbitak od duga ili računa. dekorisati (lat. deklinirati (lat. . deklinometar (lat. declinare. decollage odlepljivanje) avkj. ures. fiz. koji resi. dekompozitum (lat. prokuvavanje. pozorišni slikar. koji ima prirodu ukrasa (ili: uresa). odvarak. radnje i dr. ostatak. odvajanje aviona od zemlje. bleñenje. metron mera) aparat za odreñivanje sposobnosti gubl>enja boje. izbledeti.deklinatorij(um) 196 dekorisati deklinatorij(um) (lat. instrumenat za posmatranje i beleženje deklinacije. zamenice i brojeve). truljenje. dekokt (lat. ukras u boji. hem. ekvatora. rasipnik svog sopstvenog i uzajml>enog imanja. kontrolni račun. odstupanje (ili: skretanje) magnetne igle od geograf-skog podnevka (ili: meridijana) nekog mesta. ramena. fig. ukras. deklinograf (lat. dekoltiran (fr. fig. sastavne delove. odvojiti. odbijati. med. lepota. orden. obnažen. dekorativni (lat. delovati (nem. ukrašavati. declinare. ukrasni. popuštanje neke bolesti. vrat. raspadanje. razgolititi vrat i grudi. de. dekolaža (fr. naročito ženskim. ures. upravio odstojanje nebeskog tela od nebeskog polutara. dekoktor (lat. dekorieren) 1. decoctor dolosus) prav. colonisatio) oslobañanje zemal>a od kolonijalne zavisnosti. ukuvavanje. ukrasi™. metron mera) fiz. dekolorirati (lat. dekoktor bonorum (lat. nameštanje pozornice pomoću kulisa. tako da se vide grudi. ukuvak. sprava za merenje magnetne deklinacije. uzletanje. dekolirati (lat. obnaženost. dekokcija (lat. dekor (lat. oduzimanje boje. završavanje uzletanja aviona.. dekomponirati. poz. declinare okretati) gram. polazak aviona. decolorare) obezbojiti se. prav. popuštanje u boji. dekolacija (lat. kome je oduzeta boja. med. decoctor) onaj koji prekuvava. uzajamni. pozadine i dr. odbiti od duga ili . postaviti sto. poklopiti. ure-san. ne priznavati.. decoctio) iskuvavanje.>ačuna. fig. dekolonizacija (lat. decolorare obezbojiti. dekokt-infuzum fark. dekolte. decompter) trg. trg. imenska (lli: padežna) promena.) rastaviti. ukuvava. lek koji je sastavljen iz više raznih lekova. imati na sebi orden. obezbojenja izvesnih tvari. izgubiti boju. rastvaranje) nekog tela na njegove sastojke. poletanje. ulepšati. bez udubljivanja u formu i značaj. dekoracije (nlat. dekorirati (nem. počasni znak. skretati. dekontirati (fr. rasipnik. declinatio) gram. v. prekriti. otpisati. koji služi za ukrašavanje. otpis. išča-šenje. decoloratio) obezbojenje. decollatio) odsecanje (ili: odrubljivanje) glave. decor) ukras. umetnički izrañenim nameštajem itd. decoratio) ukrašavanje nekog predmeta. decoctor bonorum) prav rasipnik svog imanja. decor. decompte) trg. polet. 2. kićenje. instrumenat za merenje magnetne deklinacije. vrat retorte otkinuti zapal>enim sumpornim koncem ili usi-janom žicom. bezbojnost. ukrašavati. decompositum) telo koje je rastavljene u svoje sastojke. lek koji se pravi kada se vrelim ukuvanim sokom prelije drugi kakav lek. dekoltovati (fr. gran. urešavati. obezbojenje. dekorater (fr. kusur. lice koje je prenelo na drugog svoje imanje da bi tim oštetilo svoje poverioce. zastrti. decollare) odseći (ili: odrubiti) glavu. takoñe: opadanje. dekoloracija (lat. koji teži samo za spoljnim dejstvom boja. deklinacija (lat. decompositio) rastavljanje (ili: raščinjanje. biti de-korisan dobiti orden. decoloratus) obezbojen. kombinirati. nag. savijati. uresiti. decken) pokriti. dekolte (fr. sastavne delove. izgubiti draž. naročito koji ukrašava draperijama.. uresni. dekoltirati (nem. nameštanje stilski izraćenog namešataja itd. decollete) sa izrezom na haljini. gubljenje boje. astr. izbledeo. odličje. koji krasi. slik. oduzeti boju. grč. dekomponirati (lat. koji služi samo za ukras (suprotno konstruktivan). rastvoriti neko telo na njegove sastavne delove. decolleter) izrez na haljinama. ukuvan sok od trava (služi kao napitak za lečenje). kićenje neke prostorije (vešanje ćilima ili goblena po zidovima. reč sastavljena od više reči. koji je izgubio boju. obezbojiti. izmiriti dugove. oslabeti u boji.

gubljenje usnenog dela izgovora pojedinih glasova. dele) briši. delator) dostavljač. način (ili: položaj) ležanja. rešenje. delakrimacija (lat. decouvert) otkriven. dekretorandan(<Iez decretorius) bio je. decretorius) odlučujući. svaka viša naredba uopšte. klevet-nički. januar 1624. koji je s desne strane. prav. postepeno tiše. aparat za pritiskivanje moždane opne pri bušenju lobanje. de. dekuražirati (fr. deksios desni. dekuver (fr.dekort 197 delegant dekort (lat. grapho) pisano sleva nadesno. odbiti. supr. dekusorij(um) (lat. 1. decernere. de cujus od koga) prav. delatio) dostavljanje. odeljenje od deset članova. uobičajeni odbitak zbog toga što se odmah plaća u gotovom. mesto na levoj. suze u očima. vodnik (u vojsci starih Rimljana). smanjiti račun za izvestan procenat zbog slabe mere ili rñave kakvoće robe. skratiti. lice posle čije smrti ostaje nasleñe. decrescendo) muz. kuhinjske so. bez pokrića. deksiografija (grč. delatoran (lat. dužnik koji svome zaj-modavcu ustupa potraživanje preko duga kod neke treće osobe. de-. dekurion (lat. prodavati robu koje nema. nemvnje. dekort. narediti. dextralis) desni. u Vestfalskom miru. zaključiti. delacio hereditatis (lat. lac mleko) odbijanje deteta (od materinjeg mleke). decourager) obeshrabriti. delacija (lat. potajni tužilac. decurio) starešina nad deset ljudi. ubiti nekome hrabrost ili volju za nešto. delature) potkazivanje. dostavljanje. decourter) trg. delatio iuramenti) prav. im. dekurtirati (fr. neke bolesti. delaktacija (lat. nlat. poverenje. dekrement (ital. delat (let. mat. de-court) trg. v. smanjiti. berz. rešavajući. a dekuver (fr. labium usna) lingv. nemenje jedne hartije od vrednosti koje je beš potrebna radi pokrića. decubitus) med. izbacuj! deleatur (lat. desetina (u vojsci starih Rimljana). opadanjem. de-corto) trg. taloženje sokova na nekom mestu. sud-sko prenošenje nasledstva na najbližeg srodnika. de. pr-skanje kristala. hem. mala veličina za koju se promenljive smanji. za razliku od legista. optuženik. projed od ležanje. decurrere. grožñani šećer. kredit a dekuver kredit bez pokrića koji bankar daje izdavaocu menice. glikoza. dekret (lat. puckaranje. dekstroza. dekstralan (lat. npr. deletio hereditetis) prav. ital. dela gor (let. dostavlječki. inkrement. dele (lat. dekurija (lat. up. dekrešendo (ital. sve slabije. dekstrin. pozivanje nekoge de primi na-sledstvo. rastvara se u vodi i tim se rastvorom može lepiti kao gumom. delacio juramenti (let. dekstroza (lat. uplešiti. deksiografski (grč. de-curtus. koji imaju u sebi mehanički zatvorenu vodu. nametanje zakletve. prelaženje u nasledstvo imanja usled nečije smrti ili po poslednjoj volji. opadak. usled zagrevanje. praskanje. za sekularizacije. u srednjem veku: učitelji i pisci kanonskog prava. dekretisti (lat. dekrepitacija (ital. decretum) odluka. suženje. popleši-ti. decrescere) pl. lacrima suza) med. stoji na desnoj strani. opadanje bolesti. deleatur) neke se briše. decretare) odlučiti. decursus) tok. dekretali (lat. odeljak. deferre. izdejnički. e decouvert) berz. razranavljenje ležanjem (ili: od ležanja). potkazivač. delatura (klet. dekretirati (lat. neprirodna pojava u gradnji čovečjeg tela kada srce. decussorium) med. koje su toga dana već stupile na snagu. obeshrabljiveti. deksios. telo koje se dobije kada se skrob greje na 160°. delatum) potkazivač-ki. dekurzus (lat. deksiokardija (grč. izdati naredbu. delegant (lat. desetar. ugled. delabijalizacija (lat. mesto koje se tako svira. deficit.v. dekubitus (nlat. delere uništiti. grapho) pisanje s leve strane na desnu. predstavljaju drugi deo crkvenog prava (Corpus juriš canonici). naro čito u korekturi). da se izbaci (slovo ili reči. potkazivanje. prštanje. dekurt (fr. potkopati (ili: ubiti) nekome kredit. dexter desni) hem. neza-štićen. deletus) prav. dekujus (lat. naredba vlasti. naročito zbog slabe mere ili rñave kakvoće. . dexter desni) naziv od svoj-stva obrtanje polarizacione ravni nadesno. manjek. dekstrin (lat. decrementum) smanjitak. delegens) izdavalac neredbe (ili: neloge): trg. odbitak od računa za neku robu. ocrnjivanje. decutere. klevetanje. kardia srce) med. dekre goran (lat. npr. decretales) pl papske odluke ili naredbe i razne zbirke takvih odluka. odrediti. naročito: odluke koje je izdao Grgur IX i koje. deksios. učitelja i pisaca rimskog prava. decuria) klese. decrediter) lišiti poverenja. kao panonski zakonik. iznos izgubljen postugšim smanjivanjem. decrepitatio) hen. dekreditirati (fr. rešiti. čast. ležanje.

delikatamente (ital. delineare) crtati. rastopljiv. delikvescencija (nlat. dug itd. delija. veoma obazriv. premišljanje. opunomoćiti. delegatarius) trg. im. ograničiti. deliracija. da se na vazduhu rastvori. osetljivost. delicatesse) kao etička osobina: nežnost. izbaviti. smeo. utečnjavati se) upijanjem vlage iz vazduha. v. izdavanje robe. srčan. poslati. omeñavanje. deligatura (lat. junak) 1. delikanlija (tur. istup protiv zakona. deliracija (lat. trabunja. delirijum. deliquescentia) topljenje. delenimentum. samoupravne i politički organizovanim. delinquere. poslanik. delegatus) izaslanik. ve ć aju ći. dužnosti i odgovornosti i organizovanog u češća u vršenju funkcija skupština društveno--političkih zajednica. prav. predstavnik.delegat 198 delirijum tremens delija (tur. poslati. ukusan. delirant (lat. delivraison) trg. škakljiv. izabrati. obeležavanje ili postavljanje granice. delikatan (lat. koji treba pažljivo raditi. deliberativus) koji savetuje. delikanh) mlad momak. od osnovne organizacije udruženog rada do federacije i o svim pitanjima o kojima se odlu čuje. delimitirati (lat. tugaljiv. predstavlja ukupnost odnosa. god. delikvijum animi (lat. jelo prireñ eno naro čito lepo i ukusno. neprijatan (npr. bunilo. topiti se. utečniti se. koje dolazi kao posledica izvesne prenadraženosti mozga i moždane opne. pažljivost. per deliquium) ili skraćeno: r. delikvescirati (lat. deleomai uništavam. obazrivost. omeñ iti. delineacija (lat. deliratio) med. deliberacija (lat. deleterion otrov) med. ljubak. delinkventkinja prestupnica. nežno. u umetnosti: prefinjen ukus. položaj. zavijanje rane. delectum) biranje. mahnit. delekcija (lat. ludak. deliberativan (lat. po Ustavu SFRJ od 1974. deliberato (ital. kao predmet za uživanje: poslastica. trg. delikatamente. težak. deli) lud. otrovna materija. previjanje. delibaša (tur. delibal (tur. delikvescentan (lat. omeñ avati. med. deligatio) med. delivrer) osloboditi. delicato) muz. delenire ublažiti) pl. delimitirati (lat. prestup. delinkvent. delikato (ital. deleterij(um) (grč. limes. delibatio) smanjivanje. deliquescens) topljiv. kitnjastost. delibacio hereditatis (lat. delivrirati (fr. delivrans (fr. materija koja truje i uništava život. dogovaranje. član delegacije. delinquens) optuženi. delegacija (lat. 2. zlo čin. delicatus) nežan. predaja. izaslati. deliquium animi) nesvestica. deliberatio) savetovanje. svojstvo postajanja te čnim na vazduhu. delibatio hereditatis) smanjivanje nasledstva. delenimenti (lat. zavijanje. previjanje rane. per delik-vijum(lat. delibasi) starešina delija. Ae. umirivanje). utečnjavanje. prislač ak. poverilac koji je upu ćen na neko treće lice radi traženja nekog duga. izdavanje. isporuka. ovlastiti. delineirati (lat. delinquere. delirium) med. onaj koji boluje od delirijuma. ustupanje potraživanja nekog duga ili nalog za pla ć anje jednog dužnika na neko drugo lice sa pristan-kom ovoga poslednjeg. maženja. mio. smisao za lepo. . delegirati (lat. delivrance) osloboñenje. delirium tremens) med.). deli. limitis) grani-čiti. zlikovac. stvar). junak. zavoj. prikraćivanje. razmišljanje. deliquescere) topiti se (ili rastapati se. trg. prav. delictum) prav. rešavaju ći. delikatese (fr. d. deligatura) med. delinkvent (lat. delirij(um) (lat. deli (tur. skica. delegatski sistem po Ustavu SFRJ od 1974. med. prestupnik. obeležavati ili postavljati granicu. pažljiv. osetljiv. delegatio) poslanstvo. ludilo. limitis) granigraničenje. delirijum tremens (lat. v. delegare) odrediti. delicatamente) «uz. predati. mladi ć plahe krvi. sredstva za ublažavanje (ili: uminjavanje. limes. deliberato) muz. delibacija (lat. načela i ustavnih ustanova kojima se omogu ćava i obezbeñuje radnim ljudima. lep. radni ljudi u osnovnim samou-pravnim organizacijama i zajednicama i društvenopolitičkim organizacijama obrazuju svoje delegacije radi neposrednog ostvarivanje svojih prava. delivrezon (fr. delegatar (nlat. turski konjanik. fin. delirans) onaj koji bunca. nacrt. isporuči-vanje. gubiti se. hrabar. de. delineavit (lat. pijaničko ludilo. pojavljuje se sa delegat (lat. deligere odabrati. delikato. sa nežnošću. deliquescere) topljenje (ili: rastvaranje) na vazduhu. izbor. skici-rati. preneti na koga (pravo. delikt (lat. rastvaranjem na vazduhu. delinquere) v. delineatio) crtanje. izaslanstvo. ograničavanje. isporučiti. delikvij(um) (lat. izdati robu. deligacija (lat. da putem dele-gata i delegacija u čestvuju u odlu čivanju na svim nivoima. delineavit) on je to crtao (na crtežima i bakrorezima). odlučno. buncanje usled bolesnih duhovnih predstava. dolazi od prekomerne upotrebe alkoholnih pića. laskave reč i. delikvent (lat.) otrovni ili opojni med koji p č ele kupe sa biljke Daphne pontica na Crnom moru. predaja.

delfin (lat. odreći. zapravo: zavoñenje naroda. bljava u prekornom smislu. dementir) opovrgnuti. zanositi se.delirirati 199 demsncija nemirom i drhtanjem udova. snop. demagog. odseliti se. mor. fig. ludilo. kao zavodnik naroda. materica. uti-canje na narod govorom. deltoideus (grč. demantovati (fr. luere prati) geol. obeležavanje granične linije. demagogizam (grč. ispravljanje neke neisti-ne ili netačnosti. mašinske delove i oru ñ a. izi ći. deluvij(um) (lat. izneti) namešta]. uš ć e reke oblika delte). poricati. pokret. demagogija (grč. povući graničnu liniju. delfis (grč. recimo. d. 1% mangan i nešto fosfora) za okivanje brodova. deložiranje (fr. potisnuti neprijatelja sa njegovog položaja. delta (gr č . maloumnik. delta-metal zlatu slična legura (56% bakar. trouglasto ostrvo u Donjem Egiptu koje prave rukavci reke Nila (otuda svako takvo ostrvo koje prave rukavci neke reke. deliciosus) divan. demasquer) skinuti (ili: zderati) obrazinu (ili: masku). izuditi. demet) naramak. delkredere-provizion trg. rasparčati. agoreyo govorim) javni govor. dome (grč. slična kitu. tur. iste-rivanje sa nekog položaja ili iz stana. Delfi. učiniti demarš preduzeti potrebne mere. eidos oblik) med. biti lud. koji se uvek pojavljuju zajedno sa alfa-zracima. govor pred narodom. odricanje. demarquer) ograničavanje. demati. demaj (eng. demarkacione trupe pogranične trupe. demek (tur. 3. demens (lat. demagogos) voña naroda. tur. 1% gvožñe. npr. odricati. demen-cija paralitika (nlat. tembel) lenština. deltoid (grč. sistem i metodi kojima se služe demagozica bi došli do svog cilja. delcredere) trg. delkredere. odlazak. iznositi. odreñivanje mesta na kojem se nalazi brod na otvorenoj pučini. demos narod. tj. demarkacija (fr. demagog (grč. deloger) izbaciti. delirare) buncati. deložman. delogement) izlazak. otkriti. demanti (fr. eidos oblik) kom. trabunja-ti. delta. logora ili trupa. rastaviti na delove. dembel (pere. demembrirati (lat. dementi) opovrgavanje. delphys) med. završava se obično smrću. četvorougaonik simetričan u odnosu prema jednoj dijagonali. delirirati (lat. demembrare) raskomadati. . ukusan.) provoditi vreme u neradu. ako beta-zraci imaju veoma malu brzinu. brodske zavrtnje. ra-skrinkati. . 2. delta. postupati po nekoj stvari. naročito radi utvrñivanja ranije spornih granica. trupe u pokretu otkriti neprijatelju i time ih izložiti njegovoj artiljerijskoj ili puščanoj vatri. v. u staroj Grčko j tako su zvali ljude koji su ličnim ugledom. vršili velik uticaj na narodne skušptine. buškara. demarche) korak. med. tenbel. delta) l. sladak. demos. Delfi (grč. nagrada koju posrednik prima za svoje jemstvo. razgolićavati. demarkirati (nem. postupak. bajan. delitescere) med. demarquer) ograničiti. iznenadno gubljenje (ili: naglo iščezavanje) bolesnih materija. tembelhane) zemlja dembela. 1% olovo. demegoria. delti sli č an miši ć gornjeg dela ruke. raskriti. ispraviti neistinu ili netačnost. trougaon. muzi č ki instrumenat starih Grka i Rimljana u obliku slova delta. voj. morska svinja. neradnik. prikazati u pravoj boji. delphinus) morska životinja. dernek) dakle. fr. pliskavica. jemstvo posrednika (ili: agenta) da će roba koju je on prodao na kredit biti plaćena u odreñ enom roku. Marke. mio. kojoj se pripisuje odanost ljudima i ljubav prema muzici. dementia paralyti- . u narodnoj skupštini. demos. deltoeiaes) u obliku delte. što bi se reklo . deltoidan (grč. isterati iz stana. agein) koji rovari. delfijsko proročište v. razgoliti™. na primer. demarš (fr. kao onaj koji laskajući narodu dolazi do vlasti. demeblirati (fr. demos narod. 5= D. graničari. de-. 41% cink. demarkacioni kordon granični lanac. preduzeti korake. poricanje. umilan. demos. up. demagoški (grč. besneti. tur. poreći. deložirati (fr. onako kako jest. kod gangrene: linija na kojoj se ova zaustavlja. demencija (lat. vlasti. omeñavanje. demy) vrsta hartije maloga formata. demarkaciona linija granična linija. deliciozan (nlat. radioaktivni zraci. i sa dijagonalama koje se upravio seku. danas se upotre- dembelisati (pere. demens) ludak. demeubler) ukloniti (ili: uklanjati. č etvrto slovo gr č ke azbuke D . tj. podbada.. dementia) med. demegorija (grč. delta-zraci fiz. rastrgati. agein) voñenje naroda. voj. demaskirati (fr. agein) mišljenje i način rada jednog demagoga. proizvodi od raspadanja stena koji se spiranjem prenose sa viših brdskih položaja i talože na padinama i u podnožju. na podnožju Par-nasa. obeležiti granicu. rečitošću itd. potiskivanje neprijatelja. delitescencija (lat. dembelija (pere. sa položaja. lenstvovati. agein voditi. Delphoi) čuveno proročište Apolonovo u Fokidi. delkredere (ital.

sirće itd. krateo vladam. demeškinja v. demobilizacija (fr. državnim poslovima. razne veličine (do 60 1). de. diminutiv. demilitarizovati v. razoružati. diminucija. demos. za razliku od najvišeg boga. fr. demos narod. krateo) uvesti ili sprovoditi mere koje oslobañaju sve ljude i daju im ravnopravnost. u običnom govoru slobodoljubivost. imanja. demefitizirati (lat. kratos vladavina. ne držati) vojsku i porušiti vojne objekte u nekom mestu. demos. razoružavanje vojske. demisionirati (lat. mephitis kužio isparenje) med. demograf (grč. demoazel (fr. Ovako naziva Platon boga. polureljefni rad. demir (tur. logos reč. dimisija.(grč. vladam) pristalica i zastupnik demo-kratskog ureñenja države i odnosa u zajed-nici uopšte. demobilizirati (fr. demo. demiskija v. demokratizam (grč. doksa mišljenje. raspuštanje. demitur (fr. demeritni dom u katoličkoj crkvi: zavod za popravku i kažnjavanje sveštenika koji učine kakvu krivicu. deminutiv (lat. položaj. militariza-cija. demissionnaire) primalac ustupljenih dobara. demissi-onner) dati ostavku. od zagušljivog vazduha. ogrešiti se o nešto. zajednički naziv za duševne bolesti koje počinju za vreme ili odmah posle puberteta. demir-kapija gvozdena kapija. deminuere umanjivati) gram. demir)) gvožñe. razoružanje. demergere. npr. čovek slobodoljubivih. supr. demitour) polukrug. senatori u današnjoj Grčkoj. militaris) voj. poluobrt (nalevo ili nadesno). uvoñenje civilne mesto vojne uprave. de.pišem) onaj koji se bavi demografijom. dimiskija. demograf (grč. klonulost. samo po spoljašnjem sjaju otmeno društvo javnih žena. demi-parallele) voj. smanjivanje na najpotrebniju meru vojske i uklanjanje vojnih objekata u nekom mestu. demokratizirati (grč. demersio) potapanje. kao tvorca sveta. supr. demerzija (lat. dimije v. devojka. čistiti. i izjednačavali ga sa bogom Jevreja. demobilisati. ovo shvatanje razlikuje samo dva tipa demokratije: neposrednu (skupština svih punopravnih grañana) i po-srednu (skupština predstavnika koje na- . vlast. demivolt (fr. demibastion (fr. demobilisan« v. demobilizirati. demissio) skrušenost. deminucija (lat. demobilisation) voj. narodni. dimittere. demiurgos) fil. dimije. utuče-nost. demokratia) pojam koji obično označava vlast naroda. demobiliser) voj. demivolte) jax. tj. demimondaine) dama iz polusveta. govor) proučavanje javnog mišljenja naroda. nauku. demimond (fr. demi-john. demokrat(a) (grč. Dime-Sina). zgrešiti. demodulator v. demos narod) predmetak u složenicama sa značenjem: narod. demeriter) skriviti. militarizirati. fr. de-. demiparalela (fr. mephitos. grapho . demos. razo-ružati. demimonde) polusvet. zahvaliti se na službu ili zvanje. kockara i drugih pustolova u Parizu (po jednoj drami A. demos narod. grapho pišem) po starosti i dostojanstvu. poreklo itd. poluoptok. svesti vojsku na mirnodopsko stanje. deminutio) v. demi-coton) jaka polupamuč-na tkanina. demografija (grč. dementia praecox) mladalačko ludilo. demimontkinja (fr.. demephitiser) provetriti. dimiskija. demos. grapho) grana statistike koja proučava kretanje i razvoj stanovništva. demoiselle) gospoñica. dementia senilis) ludilo koje dolazi sa godinama. nekoj oblasti ili državi. bez obzira na imovno stanje. malo utvrñenje. demos.demerzija 200 demokratija sa) progresivna paraliza ludaka. demisija (lat. fr. uvesti (ili: uvoditi) civilnu upravu mesto vojne uprave. demencija senilis (lat. demirelief) poluispupčen rad. demilitarizirati. službenik u ostavci. demeritirati (fr. nekoj oblasti ili državi. demen-cija prekoks (lat. demokratija. koja je u nekim zemljama utvrñena. demodoksologija (grč. željezo. krateo) v. demi-bastillon) voj. demokratizirati. demiurg (grč. očistiti od škodljivih isparavanja. militaris) voj. razoružavati. demokratija (grč. polušanac. tvorac (ili: neimar) sveta. demefitizacija (lat. demireljef (fr. poluutvrñenja. polurov. otpustiti. zagnjurivanje. de-. širokih pogleda. v. demikoton (fr. krateo moćan sam. demilitarizacija (lat. javna žena. detektor. naročito: ra-spustiti (ili: znatno smanjiti. kao posledica starosti. demidžon (eng. up. domilitarizirati (lat. demisionar (fr. razoružavanje. demos. Gnostičari su nazivali demijurgom tvorca materijalnog sveta. ostavka. demokratizovati v. učiniti jednu stvar pristupačnom sredstvima i shvatanjima širokih narodnih slojeva. vraćanje vojske na mirnodopsko stanje. dame-jeanne) opletena staklena boca za vino. čišćenje od škodljivih isparavanja. ja-hanje u polukrugu. Grañansko-formalističko shvatanje tumači demokratiju kao režim formalne jedna-kosti i prava svakog grañanina da učestvuje u odlučivanju o javnim.

most itd. obaranje. predavanje robe u inostranstvu ispod cene koštanja. voj. demotičan (grč. demoralizirati. demolitio) v. izrazito. daimon. demontirati. sotona. demolicija (lat. demoralisation) kvarenje. preturiti. dokazivati. onaj koji javno daje izraza svojoj nameri. upropastiti. demoralizirati (fr. pokazivač. prodavati po niskoj ceni. mania pomama. logi'a) nauka o narodu i njegovom duhovnom životu. učiniti neupotrebljivim (ili: nesposob-nim) za odbranu (npr. ludilo) verovanje da je u nekoga ušao ñavo i da je zbog toga poludeo. naklonjen narodu. demolirati (lat. narodoljubac. de. demoliranje. uništiti. daimon. up. demonima. prividan tobožnji napad da bi se izazvao neprijatelj da otkrije svoju snagu. demonstrativum (lat. pored razliko-vanja formalnih oblika. i dr. razvaliti. bilo da bi se pretoplo ili prekovao. melanchob'a) ludilo čoveka koji veruje da su u njega ušli zli duhovi. daimon. objašnjivač. razvratnost. razoriti mu lafet ili ga na drugi način oštetiti. koji ispoljava mišljenje ili raspoloženje. daimon. demoralizacija (fr. demoraliser) napraviti razvratnim. onaj koji tuma či. uterati joj strah. pokvariti neku spravu. taj i dr. . demonstrans) tumač. onaj. mageia) gatanje (ili: vrač anje) pomoć u duhova. izvoziti robu i prodavati je ispod cene koštanja ili ispod cene domaćeg tržišta. demonstrator (lat. odsek jedne file. po jevtinijoj rod bira na duži ili kraći period). manteia proricanje) vra č anje pomo ć u demona koji se nalazi u onome koji vra č a. gubljenje hrabrosti. pokvariti. de. otvoreno. povlačenje novca iz opticaja. prikaziva č. tumačiti. naro č ito zao duh. demonstrativna zamenica pokazna za-menica. demos) narod. svog raspoloženja. izla-gač. up. demonstrare) javno. očigledno. ovaj. demonomelanholija (grč. demonetizirati (lat. demontage) rastavljanje na sastavne delove. obično u cilju konkurencije i osvajanja tržišta. gram. demontaža (fr. pojedinaca ili gomile. demonstracije (lat. fr. otuda: demostenska rečitost izvanredna. demoralizirati. u demokratskoj Atini: opština. upropašćavanje. demon (grč. predavanje robe. javno ispoljavanje. daimon. taj. demonstrare) pokazivati. demonetiser) fin.demoliranje 201 demping demonstrativno (lat. naro čito fabri č kih proizvoda.mologija (grč. oboriti s konja. ubedljiva i silna rečitost. izlagati. demonomagaja (grč. daimonios) ñavolski. daimon. demonstrator) dokazivač. demonolatrija (grč. demoralisati v. logia) učenje o duhovima. raspletanje: onesposo-bljenje za rad. je kvalitativno nov oblik demo-kratije. demonizam (grč. ućutkati top. lišiti MOJ. demoralizovati v. demonstrativan (lat. pokazna zamenica. demoliran. bilo da bi se sasvim izbacio iz opticaja. ovaj.i moneta novac) fin. demontirna baterija voj. duh. soton-ski. mogu odmah razoriti minama. demonski (grč. demonstrant (lat. demonter) jednu mašinu rastaviti na njene sastavne delove. kad ih neprijatelj zauzme. demonomanija (grč. Demosthenes) najslavniji starogrčki besednik u Atini (384—322). Demosten (grč. dokazivanje. demolicioni sistem fort. npr. demping (eng. sistem utvrñivanja po kojem se objekti. živo. razlikuje demo-kratije po njihovom društveno-istorij-skom i klasnom sadržaju. demotikos) koji pripada narodu. demofil (gr č . demonomantija (grč. verovanje u aveti. vidno ispoljavati raspoloženje. daimon) natprirodno biće. porušiti. demontirati (fr. dumping) trg. zla kob. demonstrativum) koji ukazuje na nešto. neku tvrñavu ili bateriju razoriti zrnima). ala. moneta. upropastiti nekoga. o čigledno prikazivanje. demonetizacija (fr. demonstrira™ (lat. voj. baterija koja frontalnom vatrom uništava neprijateljske topove. demonstratio) dokaz. koja podruštvl>ava i same političke oblike ubrzavajući proces odumi-ranja države stvaranjem autonomne društvene organizacije radnih ljudi. demonetiser. Socijalisti čka demokratija zasnovana na društveno] svojini i na učešću proizvoñača i grañana u upravljanju privrednim i društvenim poslovima. slobodno. npr. razvaljivan>e. Marksizam shvata demokratiju kao oblik klasne vladavine i stoga. fr. daimon) verovanje u duhove i natprirodne bi ća uopšte. narodni. demos (grč. natprirodan. demos. demonologija (grč. lat. jednoj vrsti novca ukinuti vrednost i time je povu ć i iz opticaja. obožavanje ñavola i klanjanje (ili: služenje) ñ avolu. malodušnost. pr. pokvarenost morala (ili: naravi). philos prijatelj) onaj koji voli narod. lišiti nekoga osećanja sopstvene vrednosti. demoralizirati. demos narod. naro čito eksperimentiranje u prirodnim naukama. akcija. demolir) rušiti. demoliran. v. izlaga č. koji nešto pokazuje. latreia obožavanje) poštovanje duhova. ili da mu se odvrati pažnja od neke druge operacije. voj. onaj. uništavanje. lišiti vojsku hrabrosti i vere u pobedu. to dump frljiti. demolir) rušenje. demoliri. narediti da se sjaše. demoliranje (fr. demonstrativum) gram. demonstracije.

lat. neizvršavanje bračne dužnosti. denaturalisation) otpuštanje iz podanstva. kao drvo. grč. dendrografija (grč. npr. dendron. sličan drvetu. lik) v. naimenovanje. dentali (lat. tj. naimenovati. denegacio audijencije (nlat. dentales) gram. dendron. denacifikacija (fr. dens zub. fićfirić.demulenciJa 202 dentarpag dendritičan (grč. dandy) kicoš. količnik. dendi (eng. dendrologija (grč. onaj koji proučava drveta. de nihilo nihil (lat. imenilac (u razlomku). denegirati (lat. denationaliser) oduzeti narodni karakter. dendron. oni kod kojih vrh jezika. demulentia) pl. uskraćivanje. arpazo zgrabim. denominatio) imenovanje. denga (arap. c). objavljivanje. da bi za poljoprivredne i industrijske ciljeve bila osloboñena nameta. denegacija (lat. cenominator (lat. docnije 16 asa ili 4 sesterca. ili da se za sebe obezbede kartel-ski i trustni monopoli. po svršetku drugog svetskog rata. logi'a) poznavanje drveća. metron) veština merenja drveća. dendron. denazalizacija (lat. ceni inostranstvu nego domaćim potrošačima. okamenjene biljke i okamenjena drveta. prijava. prirodu neke stvari promeniti. natalis koji se tiče rañanja) opadanje broja rañanja (u nekom narodu. dendrometrija (grč. davanje podataka. lišiti nekog grañ anskog ili zavičajnog prava. denegacio debiti konjugalis (nlat. Nicot) oduzeti duvanu nikotin i time ga učiniti manje škodljivim po zdravlje. . zejtina). denatalitet (lat. mera za svilu i zlato. denacionalizirati (lat.) dodavanjem drugih materija (gasa. odbijanje. denominare) kat. dodiruje zube u gornjoj vilici (t. dendron drvo) u obliku drveta. instrumenat za vañenje zuba. denaturisati (fr. robu inače podložnu raznim dažbinama i porezu (npr. gubljenje grañanskog ili zavičajnog prava. denaro (ital. s. gubljenje nosne artikulacije. ne nanoseći štetu. samo leti. obeležavanje. učiniti neupotrebljivom za ljude. denegare) odlučno poricati. dentarpag (lat. denominativum) gram. denacionaliziranje (fr. državi itd. dati podatke. de pop praejudicando) prav. da u Nemačkoj potre sve tragove Hitlerove antidemokratske i ne-humane nacionalsocijalističke vladavine. udeo jednog trgovca u nekom brodu ili njegovom tova-ru. lišiti nekoga bitnih osobina naroda kome taj pripada. eko nihilo nihil. u vezi s tim.) i. pomo-dar. kao i za odreñ ivanje njegove zapremine. u cilju da se da oduške hiperprodukciji. njihovo podizanje i praktičnu primenu. zbijen. dendrometar. sredstva (ili: lekovi) za umirivanje bolova. de nihilo nihil) v. dentalis) zubni. odnaroñavanje. fr. dendizam (eng. denominativ(um) (nlat. dendron. metron) instrumenat za merenje visine i jačine drveća. dandy) u fabrikaciji hartije: valjak za utiskivanje vodenih znakova. fr. dendrolog (grč. min. lithos kamen) pl. facere raditi) nastojanje i rad pobednič-kihsavezničkih sila. napra-va za oslabljivanje i ublažavanje jačine tonova na muzičkim instrumentima. „ribati" od „riba". izopačiti. denominator ra-cionis (nlat. bez štete po prava nekog drugog. dendroliti (grč. uskraćivati. denaturalizacija (fr. špiritus i dr. de-. denaro) bakarni novac različite vrednosti u bivšim provincijama severne i srednje Italije. naprava za merenje specifič-ne težine i gustoće tečnosti. kvocijent. so. odbijati. denarius) stari rimski srebrn novac. imenitelj. denar. trg. dempfer (nem. natio narod. de-. denationalisation) odroñavanje. nasalisatio) lingv. dendrometar (grč. de-. denpi-valjak (eng. denaturalizirati (lat. denominirati (lat. eidos oblik. zubni glasovi. med. nauka o drveću podizanju i praktično] upotrebi. denotirati (lat. kaćiper-stvo. dentalni (lat. de. denegatio) odlučno pori-canje (pred sudom). imenovati. dendron. grč. nauka koja odreñuje količinu drvne mase. pri izgovaranju. demulencija (lat. fr. natio narod. prelaz praslovenskih nosnih samoglasnika e i o u samoglasnike bez nazalne artikulacije. denzimetar (lat. kao nagao nastup groznice. prirasta i starosti pojedinih drveta i čitavih šuma. denotatio) označavanje. lišavanje podanstva. zavičajnosti. denominare) nazvati. gpaphia) opisivanje drveta. vrlo zarazna bolest. obe-ležiti. denaturer) svoju prirodu izmeniti. reč koja je izvedena neposredno od nekog imena. vrsta areo-metra. pr. logos) poznavalac drveća. ščepam) med. denotare) naznačiti. denarijus (lat. metron) fiz. muzički češalj. z. Dampfer) prigušivač. natura. densus gust. dentritičan. dandy) kicoštvo. denegatio audientiae) prav.) med. uskraćivanje saslušanja. pomodarstvo. javlja se povremeno u toplim krajevima. damping. denominacija (lat. koji je najpre sadržavao 10. dendron. smanjivanje broja stanovništva. odroditi. dendroidan (grč. denatura-liser) otpustiti iz podanstva. dendrografički. denegatio debiti coniugalis) prav. odnaroditi. de non prejudikando (lat. denotacija (lat. up. nlat. denominator rationis) broj koji kazuje odnos. d. denikotinizirati (lat.

denuvcijat (lat. npr. smatra da je potreba našeg uma da pretpostavi postojanje boga kao osnov moralnog sveta. »saliti. zubalo. izlečiti od paralize. račune u trgovačkoj beležnici precr-tati i time ih poništiti. potkazati. denuntiatus) dostavljenik. otkloniti uzetost. v. de. deplace) neumestan. de plano) prav. deplantacija (nlat. razvašljivanje. ukratko. prelaziti iz marševskog poretka u borbeni poredak. zbog koje. depecher. brzo dostaviti. magacin za robu. dependere) pl. deontološki doka z za postojanje boga. deontologija (gr. zubna kost. okrug. osiromašenje. raz-dela. koji nije na svom mestu. dependances) pl. deplacer) premestiti. sklonište. denuncijant (lat. de. zvani čno pismo. departicija (nlat. reppa pero. zapremina dela broda pod vodom. pediculus vaš) hig. deploajirati (fr. denuntiator) v. optužba. telegra-fisati. razvijanje. jednostavno. učenje o lekarskoj etici. zub. dentura (nlat. žaljenje. depenirati (lat. depauperirati (lat. arh. raširiti. prokazati. srez. denuntiare) dostaviti sudu. denunpijacija (lat. deontološki (grč. depeche) vest najhitnijim putem dostavljena. tužitelj. deploratio) oplakivanje. deon dužnost. deplantirati (lat. pogrešno ili rñavo postavljen.si ćeni rastvor potiskuje potpuno zasi ć en rastvor. beži čni brzo-jav. depalatalizacija (lat. de plavo (lat. sa svog mesta. palatum) lingv. denuntians) dostavljač. skidanje dlaka. uništavanje (ili: utamanjivanje) zašiju i gnjida. osirotiti. de. smenjivanje. depilatorium) med. sredstvo za skidanje kose i dlaka. 2. pediculus) hig. lišiti nekoga imanja. smeniti nekoga sa njegovog položaja. deployer) razvijati. denudatio) otkrivanje. v. depilacija (nlat. dentist(a) (lat. planta bil>ka. naopako (ili: pogrešno r ñ avo) postavljanje. tj. prosto. rñ av položaj. sažaljevati. uništavati (ili: utamaniti) vaši i gnjide. optuženi. brzojav. nazvan još i moralnim dokazom. deplecija (lat. deploajiranje (fr. de. po naro čitim kuririma. dentitio) med. departement) podela izvesnih poslova meñu razna lica jednog kolegijuma. odeljenje. postrojavati se za borbu. depauperacija (lat. denuncijant. pauper) osiromaši-ti. paralyein klonuti) med. dependencije (lat. depo (fr. ukloniti. denticuli zubi ći) pl. scalpere grepsti) sprava za čiš ć enje zuba. potkaziva č . zapremina istisnuća. dentifritium) sredstvo (ili: prašak) za čiš ć enje zuba. deparalizirati (lat. depedikulacija (lat. pertinencije. ital. deploiement) voj. denlasirati (fr. prav. denticija (lat. što dovodi do pretvaranja nekih umekšanih su-glasnika u tvrde. potkazivač. zubni lekar. ispražnjavanje. promeniti mesto. dentifricij(um) (lat. depandans (fr. deon. ogolićenje. prokazivač. pauper siromah) osiromašavanje. deplanta-ge) presaditi. dentin (lat. glavna masa iz koje se sastoji zub. rasprostirati. depletio) pražnjenje. potiskivanje. depot) stovarište. departman (fr.u pange-ge pričvrstiti) hitno poslati ili otpre-miti. denuncirati (lat. denuntians) dostavljač. deontos dužnost. prinadležnosti. rasa ñ ivanje (bilja drve ć a). iogia nauka) 1. dsntiekaliij(um) (lat. razvijati se. depeširati (fr. deplacement) premecJtanje. deplorare) oplakivati. dentura) zubi. denudacija (lat. deploracija (lat. depedikulirati (lat. zajedni čka delatnost erozije i raspadanja. voj. npr.dentikuli 203 depo dentikuli (lat. lat. potkazanik. de. gubljenje palatalne artikulacije. prinadležnosti. dens. prav. pri čemu neza-si ćeni ili manje . departitio) podela. soba. deplere isprazniti. razvašljivati. deplantatio) presañi-vanje. usled odnošenja zemlje. lišiti kose. denuntiatio) dostavljanje vlasti nekog kažnjivog dela. dis. depeša (fr. farm. odvajanje kostiju od mesa. brzojavi™. pertinecije. što potpunije izdvajati jednu biljnu sup-stanciju pomoću čegnćeg dolivanja sredstva za rastvas-'--. denunpijator (lat. bez okolišenja. fil. dens) zubni tehničar. ministarstva spoljnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu. sažaljevanje. depilatio) opadanje kose. mor. voj. deplorirati (lat. povu ći nalog. prokazivanje. o etičkom ponašanju lekara u svima odnosima i oblicima lekarske delatnosti. potkazivanje. (etra). dobijanje (ili: nicanje) zuba kod male dece. ukrasi na svodovima i stubovima u obliku zuba. odelenje (stana). tužitelj. logia) teol. zubar. koji se doga ñ a ili radi kada mu nije vreme. prokaziva č . dipennare) trg. fig. depilirati (lat. dens. denuncijant (alt. nauka o dužnostima (izraz potekao od engleskog filozofa Bentema). de-. depilare) skinuti kosu (ili: dlake). deplasiran (fr. stanje u kome se zubi nalaze kod nekoga. dolazi do snižavanja tla. depilatorij(um) (nlat. vojska koja služi za . rasaditi. postrojavanje za borbu. dentis zub) zool. optužiti. koje se obično šalje najhitnijim putem. deplasman (fr. kol. gr č. delokrug.

fiz. depolitisatio) oduzimanje političkih prava nekom staležu ili grupi l>udi. u sefovima. depositor) v. depravacija (lat. činovništvo. neki stalež ili grupu ljudi lišiti političkih prava. posredovanje. proterivanje. med. trg. poglavito osetljivosti. depolarizator (lat. polus. pro-teran.). izgnanje. pogoršanje. uništavanje polarizacije galvanskom elementu. deponent (lat. depreverbacija (fr. deprefiksacija. raseliti (stanovništvo). deponirati (lat. opadanje cena. depozitar (lat. depozitor (lat. an depo (fr. astr. depozitorij(um) (nlat. deponens) gram. deportatus) prognan.depozit 204 depresirati dopunu ostalih jedinica. deponentni glagol. izgnati. depolarizirati (lat. i na toj razlici zasnivao svoju zaradu. depositorium) odelje-nje za čuvanje. utučenost. Rusa (za vreme carizma) u Sibir. deposse-der) prav. prognati. deportare) prognati. operacija oka pri kojoj se živac potiskuje naniže. depresirati (lat. deportacija (lat. deprecatio) molba za koga ili za što. hartije od vrednosti i dr. izgnan. fr. in deposito) na čuvanju. v. poslati u zatočen>e. položiti. arhiv. depozicija. deprimere. polos stožer) fiz. depresivna oblast meteor. svedok pred sudom. npr. lišiti nekoga posedovanja neke stvari ili zemlje. opadanje stanovništva. uglovno odstojanje zvezde ispod horizonta. depopulatio) raseljavanje. de. pokvarenost. grč. deponovati (lat. ulaganje. oblast koja leži niže od morske površine. padanje žive u barometru usled slabog pritiska vazduha. deponens) polagač. depreverbation) lingv. u pohrani. deponirati. en depot) na čuvanje. depozitna menica ona koja se izdaje na novac uzet i uložen u radnju. potištenost. klonulost psihičke energije. zauzimanje za nekoga. svečano preklinjanje sa pri-zivanjem božjeg suda. vojsci itd. dati. oterati. polos stožer) fiz. upućivanje po kazni u neku koloniju. za šta naplaćuje od deponenta nagradu. . naročito: ostavl>anje stvari i hartija od vrednosti u banku na čuvanje. deportiran (lat. Francuza u Novu Kaledoniju itd. depolitizirati (lat. topovsku cev upraviti niže. zalog. preklinjanje. deponere) v. deprekacija (lat. koji tobože napušta svoje prvobitno značenje. baciti u bedu. depressio) psih. de. depresija (lat. primiti ad cepozitum (lat. opljačkati) raseljavati. popularis narodni) otuñiti nekoga od naroda. onaj kome je nešto dato ili povereno na čuvanje. glagol koji ima pasivan oblik a aktivno značenje. kapilarno pritiskivanje zkive u kapilarnim cevima. deport) u trgovini berzan-skim hartijama: razlika izmeñu sadašnje-ga i docnijega nižegkursa hartija (razlika izmeñu sadašnjega i docnijeg višeg kursa zove se report). dspolitizapija (nlat. hemijska tvar (supstanca) koja sprečava slabljenje galvanskih elemenata usled polarizacije. službe-nike. depressio) voj. depozitum v. izvaditi iz prese. depozit (lat. prav. deponens (lat. uložiti. de-posedirani npr. knjigu. ulog. bank. glatkoću. de polus. vladalac koji je zbačen s prestola. prisilno upući-van>e u logore.) i melanholijom. Engleza u Tasmaniju. razvrat-nost. nizak pritisak vazduha. padanje cena. deposedirati (lat. depono-vati. depopulacija (lat. kol. či-novništvu. depolir) oduzeti sjajnost. meteor. de-possidere. dati na čuvanje. deposter) voj. razne stvari od vrednosti (dragocenosti. depostirati (fr. spuštanje. depolirati (fr. talog. dakle. grč. u ostavu. depozicija (lat. oblast najnižeg vazdušnog pritiska. vojni materijal koji služi za dopunu. lišiti nekoga narodne naklonosti. ostaviti u banci potpis radi sravnjivanja. službenicima. deponere) odložiti. ad depositum) dati ili primiti na čuvanje. de. ono što je dato na čuvanje. pred sudom iskazati. politisare baviti se javnim poslovima) odstraniti od politike. kad vanka prima na čuvanje. oterati sa mesta. in depozito (lat. depositeur) čuvar. vojsku itd. onaj koji daje nešto na čuvanje u ostavu. polos) fiz. grč. depravatio) moralno kvarenje. fr. depozitna bavka zavod koji prima novac uz manji interes. novac uzet uz interes radi proširivanja posla. mesto gde se čuvaju topovi i ostali ratni materijal. npr. da bi ga davao drugima uz ve ć i. depozitpi novac novac koji se polaže sudu radi čuvanja. nešto. naročito u zajednici sa izvesnim afektima (briga itd. poslan u zatočenje ili po kazni u koloniju. depo-posao bank. deponere) v. ulagač. depositio) ostavljanje stvari na čuvanje. deponent. deportirati (lat. proterati. deportatio) progonstvo. fr. depoiularizirati (lat. npr. lišiti polarizacije galvanski elemenat. depozit. depositum) povereno dobro. depolarizacija (lat. potisnuti sa položaja. iskaz pred sudom. poslati po kazni u koloniju. nlat. nanos. deport (ital. de poius. ulegnuće. npr. iskvarenost. depoviranje (lat. mesto u sudu gde se stvari i novac čuvaju. depositarius. depopulirati (lat. depopulari opustošiti. izopačenost.

. cena. napuštanje. derivare. deputatist (lat. depuratoran (nlat. izvoñenje. depurancija (lat. pravilno odstupanje du-guljastih zrna ustranu. derivare odvoditi. deputatum) utvr ñ eni prihod koji neko. slab puls. derivirati (lat. depurgatio) čišćenje. derangement) smetanje. de. derivan-tia) pl. sekte (tarika). jugozapadno od Londona. depurgatoran (nlat. prima godišnje u stvarima. diferenci-jacija. pored plate. derivare izvoditi. pasti u dug. po značenju i obliku. očistiti. ugnjetavati. koji zna či oslabelost. proizlaziti. depurativan (fr. koji odvodi na drugu stranu. naročito lekovi koji čiste krv. derivativan (lat. deputirac (lat. tlačiti. postati od. voditi poreklo od. depuratorius) v. rat pacov) ubijanje (ili: utamanjivanje) pacova. pomeriti. prefixe predmetak) lingv. depurativan. uznemiriti. vrednost) koji izaziva prezir. v. depurgacija (lat. ko- dsradenitis (grč. uputiti. stanovati — stanovnik. aden žlezda) med. derivometar predstavništvo. derby) sl. depurgativan. deratizacija (fr. lica koja. iznuravati. derelikta (lat. uznemiravanje u poslu. derivare izvoditi) dolaziti. derivancija (lat. niže stanje »sive u uzanim cevima nego u širim sudovima koji opkoljavaju cevi. derivata) pl. miševa. u katoli čkoj crkvi pokajna i žalosna pesma). nazna-čiti. deprefiksacija (fr. derivirajuća sredstva. depresorij(um) (nlat. dereglija (mañ. instrumenat pomoću koga izvi ñač utvr ñ uje pravac i silu vetra i. derivometar (lat. ostavljanje. derbi-krek (eng. vrši popravku kursa. koji ju je osnovao 1779). derivatum) gram. izvedena reč. de-. tj. odbor odreñen da pripremi sve što je potrebno za reša-vanje nekog krupnijeg pitanja. derivatus) izveden. tj. zadužiti se. u ime neke veće organizacije. de. poslanstvo. grč. psalma. jedne reči iz druge. depurgare) čistiti. tur. avij. prema tome. deputat (lat. pokvariti. depuratio) čiš ćenje krvi. derviš (pere. derivativum gram. dere vrat. oduzimanje predmetka (prefiksa) od glagola sa predmetkom da bi se dobio. potiskivani moždane opne. deprimirana kapi-larnost fiz. med. pritisnuti. izvod. derivatum. radnja prelaska od jedne funkcije ka nekoj izvedenoj funkciji. deprecijativan (lat. deputatum) onaj koji prima deputat. jedinjenja koja su nastala iz drugih jedinjenja zamenom izvesnih elemenata.. trebljenje. dereglye) dugačak čamac širokog i ravnog dna za prevoz raznih predmeta. drva. pogružiti. nlat. derelictio) prav. med. metron mera) avij. depurer) čistiti. derivati (lat. med. derivatio) gram. derivatum. depurgatorius) v. derby-crack) prvoklasan konj trka č koji u č estvuje u derbiju. npr. depurantia) pl. pročisti-ti. oduzimati snagu. oslabiti. deputacija (lat. stvari bez gospodara. depuratif) koji čisti. zadržavati (koga). depresorii nervi biol. od glagola zalatiti (živinu) dobiva se. instrumenat za svlačenje. sla-biti. poslanici. smetati kome. poremećaj. derivatum (lat. nered. i promena vazdušnog pritiska koju to odstupanje izaziva. iz nečega. otrebiti. skretanje aviona sa kursa svoje putanje usled vetra. deranžman (fr. izazvane njihovim obrtanjem. nervi koji šire krvne sudove i time smanjuju pritisak krvi. derivare. mat. nerv povući naniže. nov glagol patiti. derivatum) gram. de profundis (lat. nov prost glagol. deranžirati (fr.depresorij(um) 205 mora deputaraca narodno narodna skupština. derwis. izvoditi. kod katarakta. depuracija (nlat. depurirati (fr. pobrkati. u naturi. reč koja je postala od neke druge reči. voj. depurgativan (lat. utući. depressorium) med. koji je postao izvoñenjem. trebiti. hem. derivacija (lat. izvoñenje. derivare. imaju ovlašćenje da obave izvestan posao. na stazi od preko 2400 m i sa konjima starim tri godine (ime dobila po svom osnivaču. deputatus) zastupnik. deprimere) pritiskivati. npr. pročišćavanje. naro č ito koji pomaže č iš ć enje krvi. klasi čna trka u Engleskoj. sredstva za čišćenje. napuštene stvari. omalovažavadeprimirati (lat. npr. poremetiti svoje imovno stanje. izvesti. derivare. de profundis) „iz dubina" (početak 130. stan i dr. derelicta) pl. remetiti. poremeć enost. ona koja odvode sokove. kao jedan deo svojih prinadležnosti. izabrati. derviš) pripad-nik derviškog reda. lor-du Derbiju. zapaljenje vratnih žlezda. deputatio) izaslanstvo. pretium. poslanik (naročito: onaj koga je narod izabrao za svog predstavnika u politi č kom predstavništvu zemlje). derbi (eng. deputare) odrediti. prav. Npr. derivat (lat. u sredu posle Trojice. de-primiran puls pritisnut. izvedenica. depurgirati (lat. rivus potok. oneraspoložiti. obi čno na čuvenom trkalištu u Epso-mu. poremetiti. deranger) uznemiravati. žito. predstavnik. oduzimanjem predmetka za-. očistiti krv. derelikcija (lat. v. deputirati (lat. odstupanje od pravog puta. koja se održava. depurgativus) koji čisti (ili: pro čišć ava) creva.

činiti krivo. dermatoliza (grč. smanjenje. dermoplastika (grč. dermaskop (grč. ñerma koža. ukinuti. fort. silazak. zakidati. osujetiti. veština ggunjenja životinja. (fr. descente) specijalno grañ eni brod za iskrcavanje na neureñ enoj neprijateljskoj obali. ñ erma. dert) tuga. tovar jednog broda. neprijateljski upad u neku zemlju. dermotilus med. otok kože. skopeo gledam) med. pomo ću naro čitog uvelič ava ju ćeg aparata. dermatoplastika (grč. vrsta. dermatopatija. plan. bol kože. odnosno za pola stepena sniženi ton desdesant (fr. derogatio) krnjenje. logos) onaj koji se bavi prou č avanjem kože. opozivan. ukidanje neke naredbe. tur. ñerma. dermatozoe (grč. dermalni (grč. prevla č enjem kakvog predmeta ili pisanjem po koži kakvim tvrdim predmetom). dermatijatrija. od ugovora). deo hirurške plastike koji se bavi vešta č kim obnavljanjem i popravljanjem obolelih delova kože. naročito u modi. ono što je najnovije u modi. desenater (fr. spuštanje. oleum ulje) farm. dermatologija. veselje. gr č u vratu. Guo labavim) preterana rastegljivost i mlitavost kože. bezmirisan bizmutov prašak koji ima antiseptičko dejstvo i koji leči rane. dermatotilus (grč. gotovani koji žive na koži. dermatol (grč. bora. dermatonoza (grč. osnova jedne kompozicije. ograničavanje. nćsos bolest) med. spasmos grč) med. zavesti. dere vrat. dlačica i dr. stavljanje van snage. ital. žalost. žu ć kast. dert (pere. ñ erma. pobrkati nečije namere. zbuniti. ñ erma) v. u obliku naro čitog ogledala. nauka o kožnim bolestima. dermatijatrija (grč. derd. bolest kože. za pola stepena sniženi ton de. logia) nauka o koži. v. dirnek) sabor. iatrela lečenje) med. jad. npr. način ispitivanja kože i njenih oboljenja posmatranjem. patheln patiti) med. dermografizam (grč. •zapaljenje kože. dessinateur) crtač mustara. dermatografija (grč. v. ñerma. odyne bol) med. nagib. smanjiti. naro čito nervoznih. ñerma) med. dessein. dernek. koji ukida. ñerma) kožni. zakinuti. tylos žulj) med. dermatos) predmetak u složenicama sa zna č enjem: koža. oblik) kožasta masa koja se upotrebl>ava za povezivanje i kori č enje knjiga. mykes gljiva) med. dermatopatologija (grč. derma talšja. v. descente) silaženje. vašar. nacrt. derutirati (fr. desen (fr. dermatom (grč. ñerma. eldos vid. dermo. lat. derut (fr. pa i najmanja promena na koži. deroute) nered. skopeo gledam) aparat. vazdušnim putem na neprijateljsko zemljište. bol. presañ ivanje zdrave kože hirurškim putem na mesto gde je ona uništena. ñerma. ñerma. oduzimanje. bežanje u neredu razbijene vojske. pathos bol. derma. površine ili dubljih slojeva kože. algos bol) ned. derouter) skrenuti nekoga s pravoga puta. šara. derma. muz. dessin) trg. lečenje kožnih bolesti. grapho pišem) opisivanje kože. tj. v. koje ostavljaju trajan i jasan trag. opozvati. des. bolest kože koju prouzrokuju parazitske gljive. cilj. koji je u vezi s kožom. derospazmus (grč.pojave na koži kod nekih. ñ erma. uzorak. plastike veština uobličavanja) med. derogativan (nlat. poslednja novost. tome sečenje) med. dermatomikoza (grč. ñerma) ned. svadba. desig-nare obeležiti) namera. rasulo. šteti. dermatitms (grč. logia) nauka o kožnim bolestima. vojska dovedena vodenim. dermatičan (grč. propast. oduzimati. smesti. koji se tiče kože. ñerma) kožni. dermatopatija (grč. koji pripada koži. dermatod člija. gljive gotovanke. uzoraka. dsrmologija v. povrediti. zakona. dernier eri) poslednji krik. briga. ñerma. osoba (nastaju trljanjem. kožni. odstupanje (npr. dernije kri ((fr. ñerma. dermatolog (grč. derogativus) koji krnji. derma. disegno. dermijatrija med. raditi na uštrb. . tajni hodnik u nekoj tvrñ avi koja vodi u rovove ili ka minama. ñ erma. radi na uštrb. razbiti. svaka pora. ñerma. med opšti naziv za bolesti kože.derma 206 desenater derma (grč. 2. voj. rasturi!??. ñ erma. dermatologija (gr č . ñerma. rasecanje kože. stavlja van snage. dermatoze (grč. dermatonoza. derma. ukidan. zoon životinja) pl. u vezi sa kožom. iskrcavanje vojske na neprijateljsko zemljište. ñerma. staviti van snage. desantni brod (fr. ñ erma. derma. voj. koji opoziva. neki zakon. dermotomija (grč. lekar za kožne bolesti. kožni žulj. dermatotilus. ñ erma. kožni para-ziti. derogacija (lat. dernek (tur. opozivanje. okrnjivanje.(gr č . plastike veština uobličavanja) 1. lat. grapho pišem) med. dermoskopija (grč. dermatodinija (grč. zakinu će. padina. zahidanje. deses muz. ñ erma. udarom. derogare) krnjiti. okrnjiva-ti. (upotrebljava se u zavodima za ulepšavanje). pomo ću koga se može videti svaka. dermatoid (grč. derogirati (lat. dermatalgija (grč.

razoriti. Podanici . desnog (grč. omalovažavati. krajnje ogorčenje. despectus) preziranje. koji opisuje. desigvirati (lat. desoliran (lat. ljušćenje kože posle kožnih bolesti. verba desiderativa) gram. baciti u o čajanje. ime. verba desiderati-va (nlat. descriptio) opisivanje. dobronamerne želje (koje se obično ne ispunjavaju). koje su poželjne. samovolja. isušivanje. obeležava. obeležavan. desperare) čovek bez nade. desistere) odustati (ili: odustajati) od čega. koji prikazuje. osećanje bezizlaznosti.). nlat. stvari kojih nema. desiderija pija (lat. čega nema. stvari koje su potrebne. desperatist(a) (lat. voće. desen-mašina mašina za izradu tkanina po mustri. rastvorenih u vodi. potreba. supstan-cije (kod koprivnjače i dr. desinere završiti se. despectare) potcenjivati. poslednji deo obeda (sir. revolucionar koji je stavio sebe van zakona. desideracija (lat. opu-stošiti. desiderata (lat. razo-renje. rušenje. despectio) v. desolatio) pustošenje. titula grčkopravoslavnih vladika. čežnja. taru tkanine koja treba da se izradi najpre izbocka na tvrdoj hartiji (kartonu). deser. duboka tuga. desigram v. desperacije (lat. designatus (lat. uništiti. desensibilisator onaj koji otklanja osetljivost) v. naimenovanje. desinencija (lat. descriptif) opisan. poruga. deskrintivna lingvistika grana lingvisti-ke koja se bavi izgrañivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom preseku. ocrtavan. krajnje ogor č en čovek. tiranstvo despotizam. ocrtava. desensibilisatio otklanjanje osetljivosti) med. ostrugati l>uske. desolacija (lat. desperatan člat. nacrtna geometrija. potrebu. za popunja-van>e zbirki. deskvamirati (lat. desertna vina vina koja se piju posle obeda (obi čno fina. teško ožalostiti. očajanje. klonuti duhom. deser (fr. desperare) očajavati. grdnja. bezglavost. desiderativan (nlat. designatus) neko koji je odreñen za neki položaj. siccus. naz-načiti. smanji-vanje osetljivosti emulzija ploča i filmova pomoću naročitih boja (desenzibi-lizatora). desiderirati (lat. razoren. titula nekih srpskih vladara posle Kosova. designaciona presuda prav. dakle. despekt. glagoli koji iskazuju neku želju ili potrebu. okaniti se nečega. žude-ti. bezutešan. odredan. fr. desperatus) očajan. desertni tanjir. nacrtao. kraj. opis. nedostatak. despicere prezirati. desiderata) pl. odreñivanje. desolare) opustophen. nai-menovati (nekoga za nešto). despotes) neograničeno gospodarstvo. skromne. prikazivanje. molba. decimetre) v. gubiti svaku nadu. samovoljan gospodar. med. uništen. desideratio) nemanje. desolirati (lat. desimetar (fr. zahtev. prikazan. mašina za deseniranje mašina koja se upotrebljava u fabrikaciji tkanina. nestale stvari. desinirati (fr. desiderat (lat. designativus) označavan. designatio) označavanje. despekcija (lat. odrediti (nekoga). završetak reči. desiderativus) koji izražava želju. prezir. a koji još nije uveden u dužnost. fr. pasti u očajanje. desperatio) očajanje. deskriptiva (lat. tiranin. dssignacija (lat. koji označava. gubiti ljusku. desikacija (lat. decigram. neograničeni vladalac. suv. deskriptivan (lat. desolare) pustošiti. desiccatio) sušenje. despekt (lat.). nedostajanje. designare) označiti. radnja kojom se otklanja ili smanjuje preosetljivost izvesnih organizama na neke tvari. neograničeni gospodar. desideria pia) pl. klonuo duhom. disegnare) crtati. neu-tešnost. čeznuti (za čim). desideratum) nešto što je poželjno. desinence) gran. npr. dessine) crtano. describere. naznačenje.desenzibilizator 207 despotizam desenzibilizator (nlat. despektirati (lat. i koja mustru. desenzibilizacija (nlat. slatka i jaka vina). ucveliti. ital. gubljenje ljuske. dessert) v. deservit (lat. neograničena vladavina. crtao. desiderare) želeti. dessert) prislačni. fot. despćtes gospodar) prvobitno: gospodar roba ili sluge. odreñuje. praznina koju bi trebalo popuniti. designator (nlat. krajnje ogor čen. imenovanje. prestati s čime. imenovati. desquamatio) ljušćenje. re-dar. nešto što nedostaje. desiderium) želja. desert (fr. desquamare) oljuštiti. deskripcija (lat. tanjir za voće i poslastice. potreba. o čajnik. despotizam (grč. honorar. describere opisivati) mat. o čajan. deskvamacija (lat. presuda po kome će se redu isplać ivati poverioci kod nekog stečaja. desperado (šp. desine (fr. desperirati (lat. desiderij(um) (lat. skicirati. žudnja. bez nade. deservitum) braniočeva (ili: zastupnikova) prinadležnost. poslastice). decimetar. označenje. puste želje. dosuñivač nagrada pri javnim igrama i utakmicama. nacrtano. pod desenzi-bilizacija. desistirati (lat. desperado o čajnik) razbojnik. dessiner. designator) razvodnik. želja. onaj koji pokazuje mesta (u pozorištu itd. ocrtavanje. designativan (nlat. prezirati. samodržac.

detailler) opširan. trg. detaljist(a) (fr. destinater (nlat. prodaja namalo. uništljivost. descendentia) potomstvo. kostiju i dr. otcepljen od celine. despotski (grč. na par č e). tečni proizvod destilacije. tiranski. proces prikazan pod destilirati. a potom ovu. detaljirati. det (fr. suva destilacija zagrevanje organskih tela (drveta. detaširan (fr. detašman (fr. iscrpan u izlaganju (ili: pričanju. sublimatio) proces obrnut procesu sublimacije. spuštati se.despotizirati 208 detašman stoje pravio prema despotu u istom odnosu kao ma koji predmet poseda. odred vojske (manji od divizije) odvojen od celine i . isparavanje tečnosti i ponovno zgušnjavanje u tečnost. prečišćen. destilater (fr. pridodat. destructio) rušenje. detaksacija (nlat. pečenje rakije. despotija (grč. destructivus) razoran. unuk. Despotizam se razlikuje od apsolutizma nepostojanjem neke ure ñene uprave. destillatus) hen. destillatio) hen. osamljen. dette flottante) leteći dug. adresat. padež cilja u najopštijem zna č enju. nasilni č ki. descendentna teorija bkol. prevrat. izdanak (dete. izlapiti. ako se ohlade do odreñene temperature. unipggavanje. destructor) rušilac. Tvorci ove teorije su: stari grčki mislioci Anaksimandar i Empedoklo. o činjenicama koje na taj razvitak ukazuju i koje ga dokazuju. neograni čena i samovoljna vladavina. nasitno. vršiti nasilje. sitnica. izdvaja. pretvoriti u paru. javni dug. despotes) samovoljno. destruktibilitet (lat. detaše (fr. detache) muz. detaxatio) v. destra (ital. detacher) odvojen od celine. detailleur) trgovac namalo. destillare) destilacijom do-bijen. rušilački. raza-ranje. det publik(fr. destilirati. voditi poreklo. rashlañivanjem. naro č ito državni dug. kr č miti. despotes) vladati neograni čeno i samovoljno. dette publique) državni. odvojiti odred vojske ili flote i poslati ga da izvrši neki zadatak. detente) popuštanje zategnutosti u odnosima. na komad. detail) pojedinost. descendens) potomak.). razo-rilac. isparavanje. desublimacija (lat. neku tečnost. detaljiranje (fr. voj. de-suggestio) osloboñavanje od sugestije i njene moći.i stilla kap) ispariti. potanko. destilacioni aparat sprava za vršenje destilacije. destillare kapati. na par č e. opisivanju). destra desnica) kola destra (ital. detachement) voj. nasitno. fr. onaj koji je suviše opširan u izlaganju (ili: pri čanju. popravljen. scendere) silaziti. destinirati (lat. posvete. detacher) od celine odvojiti pojedine delove i odaslati. destrukcija (lat. desudatio) znojenje. ponovo napraviti tečnom. destruktor (nlat. poboljšava. destilacija (lat. an detaj (fr. rasparčan. preznojavanje. pre čistiti. destinatio) odreñenje. darvi-nizam) i Hekl. pridodato. detailler) opširno (ili: podrobno) izlaganje. descendent (lat. naročito Lamark (v. opredeljenje. fabrikant likera. name-niti. dosti dovati v. colla destra) kuz. otkomandovati. desudacija (lat. opredeliti. poboljšanje u odnosima izmeñ u dveju država. de. neograni č eno. dsstruktivan (lat. postupati nasil-ni č ki. destruktibilan (lat. destinatarius. onaj kome zapovednik lañe ima da preda robu. prekapavati. sitni čar. u novije vreme. učenje o postanku. prevratnik. opisivanju). bez veze sa ostalim delovima. lamarkizam). desnom rukom. uništljiv. komada ti. despotes) neograničeno gospodarstvo. destina-taire) trg. destinare) odrediti. praunuk itd. u č enje o prirodnom razvitku životinj-skih i biljnih vrsta u toku istorije Zemlje. desugestija (lat. a. detailler) rasparčavati. de-. i o uzrocima toga i takvog razvitka. primalac. prekapnica. onaj koji peče rakiju. detalj (fr. skidati se. destilat (lat. descendirati (lat. dodeljen. poticati. kazan za pe č enje rakije. detaširati (fr. razrušljiv. putem zagrevanje u zatvorenim sudovima (retortama i dr. de-. konsig-nator.) u zatvorenim sudovima da bi se iz njih dobili tečni i gasni proizvodi. despotizirati (grč.). en detail) trg. si ći. detaljisati v. prodavati namalo (ili: nasitno. podrobnost. destillateur) onaj koji preči-šćava. hem. destruktivnost (lat. isparavanjem prekapa-ti. poreklo. pričanje (ili: opisivanje) do sitnica. destinare odrediti) lingv. razrušljivost. sudor znoj. dug. de-struere) razornost. destinativ (lat. opuštenost. detaljirati (fr. država neograničenog i samovoljnog vladaoca. posvetiti. Darvin (v. do deliti. destructibilis) razor-ljiv. izlaganje) nabrajanje do sitnica. opširno pričanje (ili: opisivanje. otcepiti. destructibilitas) razorljivost. opširno. detaljiran (fr. krajnji cilj. taksacija. dsstiliran (lat. namena. destilirati (lat. pri kojem neke materije prelaze neposredno iz gaso- vitog u čvrsto stanje. do sitnica pri čati (ili: izlagati. det flotant (fr. detant (fr. opisivati). descendencija (nlat. unipggilac. ponašati se kao tiranin ili nasilnik. otcepljen. naziv za potez gudala pri sviranju na gudačkom instrumentu. destinacija (lat. koleno. dette) podužica. usitnjavati.

izvesni spojevi veli čine koeficijenata koji se javljaju pri rešavanju linearnih algebarskih jednačina sa više nepoznatih. otrti. učenje o odreñenosti ljudskog delanja i htenja i uslovljenosti njihovoj spoljnim i unuta-rnjim uzrocima i motivima. prema čemu ni čovečja volja ne može biti slobodna. za razliku od sopstvenosti. determinabilan (nlat. u s loženo j reči (složenici) onaj deo kojim se drugi odre ñ uje. klevetanje. ograni čen. fr. rešljiv. detentor) prav. determiniran (lat. pritežalac. klevetnik. detencija (lat. nego odreñena i uslovljena tim uzrocima i motivima. odvra ć anje od zla pretnjom kazne. eng. detoner) muz. suža-vanje obima pojma proširivanjem njegove sadržine. npr. lišavanje slobode putem zatvora ili pritvora. odrediti. determinare odrediti) fkl. detegere otkriti. zakup-ca. 2. detonirati 1. determinativan (nlat. odlučnost. oduzimanje. determinativ. detrakcija (lat. grmljavina. detektor (lat. opredeljivati. detractio) odbijanje. odlučljiv. detericija (nlat. detevtor (lat. detoner) puknuti. deterzija (nlat. deterritio) zastrašivanje. službenik koji otkriva zločine i njihove izvršioce. determinativus) odre-dan. detto. odre ñ enost. posuñ a i dr. up. presudan faktor. detergirati (lat. determinante (lat. praviti snimci. detentio) zadržavanje. detoksinizacija (lat. privatan detektiv lice koje. detectio) otkrivanje. deterirati (lat. rešenost. (lat. tobožnje sopstvenik. prasak. detractor) opadač. iznošenje na videlo.detektiv 209 detranp determinativ (lat. organizma i dr. tresnuti. detektiv-aparat vrlo mali fotografski aparat kojim se mogu. detector) u radiotelegrafiji i telefoniji: aparat koji namešten u prijemnoj stanici. potajno motri rad pojedinih li čnosti.). sprava koja otkriva bojne otrove u atmosferi. tečnost i dr. odrednica. inde-terminist. odlučiti. detektiv (lat. de. determinato (ital. detergere. disanja. opredeljenost. detonator (lat. detersorium) med. eks-plodirati. odredbeni. determinato) muz. determinare odrediti) mat. odredba. prav. ograničl>ivost. determinativus) gram. deteriinirati v. deterziv. sredstvo za čiš ć enje. nezakonito zadržavanje. detegere otkriti. sprava na vešta č kim bravama koja pokušaje obi-janja objavljuje i spre čava. rešljivost. oštro naglašeno. pobudama. lat. detergere) obrisati. tj. supr. opredelji-vanje. po porudžbini i za nagradu. deteriorativan (lat. ldg. obelodanjivanje. očistiti. supr. detective) potajnik. determinatus) odreñen. . 6 kg brašna 9 kg deto. znojenja itd. toxon otrov) uklanjanje otrovnih sastojaka iz neke tvari. detrempe) vodena boja pomešana sa tutkalom i belan č evinom (služi upućen radi izvršenja nekog naročitog zadatka. determinatio) odreñivanje. čistiti. pogrešno pevati. detekcija (nlat. pristalica determinizma. materije. sinteza opštih pojmova u posebne. ograni čljiv. detonatio) pucanj. indetermini-zam. pomenuto. činilac koji odreñ uje pravac i cilj. determinabilis) odre-dljiv. uzeti odviše visok ili odviše dubok ton.) koje se zbivaju kod optuženog ili osumnji čenog lica za vreme njegovog saslušavanje. toga istog. determinanta (lat. panjkenje. determinisati. deterzorij(um) (lat. gram. tajni policajac. krvi otvaranjem vene. odluka. determinizam (lat. determinare) ograniči-ti. smenjivanje. determinare odrediti) fkl. lako upaljiv eksploziv kao sredstvo za paljenje teže upaljivih eksploziva. stvarno raspolaganje nekom stvari. detraktor (lat. dictum) rečeno. detonare. čime se dolazi od opštijih do maše opštih pojmova. muz. napred imenovano. otirati. koji odreñuje. determinare) fil. determinacija (lat. distonirati.grč. eksplozija. npr. trg. pogrešno pevanje. odlučljivost. eng. determinist(a) (lat. detranp (fr. tresak. deterdžent (lat. deto (ital. a deto (ital. determinisati (lat.) za čišćenje i pranje raznih predmeta (rublja. to isto. sasvim neprimetno. a detto) istoga dana. v. opredeljen. detersio) čišćenje. deterziv (lat. deterrere) zastrašiti. utvrditi. te zabeležene promene prilikom saslušavanje koriste se pri utvr ñ ivanju istinitosti izjava optuženog. obustava. pejora-tivan. jus detrakcio-nis (let. panjkalo. detergent očistiti) hemijsko sredstvo (prašak. determinabilitas) odredljivost. prima elektromagnetne talase i slušalac ih naročitim ure ñajem č uje. opredeliti. determinabilitet (nlat. odlučno. npr. onaj koji raspolaže nekom stvari. opredeljenje. odreñivati. deterior gori) v. detonacije (lat. pulsa. jus detrectionis) pravo odlaska (ili: udaljivenje). detonator) upalja č. ispadanje iz tona. (fr. detektor laži ureñaj koji beleži fiziolo-ške promene (krvotoka. odre ñenje. eng. detergere čistiti) med. za-plašiti. prasnuti.

detronizirati (lat. defectus) krnj. defectivus) nepotpun. spoljašnje zaštitno sredstvo. defanziva (fr. hirurška sprava za potiskivan* tela koja se zadrže u ždrelu. taloga. tur. defamirati (lat. zaštitni. ponovo rasporediti. vidovnjak. detransponirati. detur) neka se da. supr. detroner) v. detumescirati (lat. odbiti. bolest koja dolazi kao posledica druge neke bolesti. pisma. detronizirati. npr. detransponirati (lat. prilaže se prepis rasprave. faix srp) požnjeti srpom. deuteros drugi po redu) hem. thronos) lišiti prestola. onaj na kojem se o č ekuje napad. de. deuteros) predmetak u složenicama sa značenjem: drugi po redu. ošte ć en. pomo ću naročite sprave (mašine) bio spuštan na pozornicu. jedan deo nasledstva. deuteroza (gr č. oklevetati. defekt (lat. koji je za odbranu. detranspozicija (nlat. neo čekivano posredovanje u nekoj stvari. grč. da se da. defensivum) med. deugeronomion (grč. nepotpuni glagoli. koji je. verba defectiva) gram. defensiva) odbrana. dii) pl. ispravljanje izmešanih strana. deuteroskopija (grč. izbacivanje izmeta. tef) v. deuteroksid (grč. deuteros) ponavljanje. greška. defaecatio) čiš ćenje od šljama. de-transportare) tip. npr. grč. npr. prestati da otiče. detur copia se. potonji. v. detronizacija (lat. na motoru. sa prazninama. detumescere) med. protocolli) prav. stanje u kojem je jedna strana samo u stavu odbrane. manjkav. gamos brak) ženidba (ili: udaja) po drugi put. defektiv (lat. reč koja nema svih oblika svoje promene. imenica doba. mana. deuteros. grč. defectivitas) krnjost. jezgra teškog vodonika. defanzivni položaj voj. nepotpunost. defanzivno oružje voj. splašnjavanje. odbrambeni rat. vatri. detumescere) med. iznenadna pomo ć. fig. med. deuteroni (grč. defektivitet (nlat. deuteros. daire. detranspozicija. odbrambeno oružje (koje služi samo za odbranu). kvar. oni koji nemaju svih oblika. „bog iz mašine". detritio) trljanje. nepotpun. pathein patiti. de facto) v. ozloglasiti. koji nema svih delova i oblika. de. koji dolazi kao posledica neke ranije bolesti. diffamare) izneti na rñ av glas. deuterogamija (grč. popuštanje (ili: prestajanje) oticanja. npr. manjkavost. šljunak. deuteropatija (grč. svrgnuti s prestola. defakto (lat. teški vodonik. deutero. topovskoj ili puš č anoj. bogovi. uskratiti. deuteros. defectus) nedostatak. istrošen kamen. deuteropati č an (gr č. obediti. prečišćavanje. deuteros. ofanziva. defanzivni ugao voj. sposobnost da se vidi i ono što nije tu (izvesno dejstvo poremećene ili prenadražene delatnosti nerava koja es pojavljuje kao vidovitost). glagol jesam itd. daff. deuteros. def.(grč. odbijati. defectivum) gram. detrahirati (lat. detritus (lat. svrgavanje (ili: zbacivanje) s prestola. drugog ranga. deuteroskop. tj. rana napravljena trljanjem. dewas) bog. detrusorium) med. fiz. detronirati (lat. deuteros. podnositi) med. de. deuterogonist(a) (grč. defanzivan (lat. difamirati. skopeo) drugi vid. ukloniti. defektivni glagoli (lat. theos. deuteroskop (grč.detranspozicija 210 defektivni glagoli istim ciljevima kao i gvaš). prav. popustiti (otok). koje su tek docnije primljene u kanon. pod fakat. hem. deuteros) drugi glumac po važnosti u starogr č koj tragediji. up. deuterij(um) (grč. radi zaštite od škodljivih uticaja. de-transpositio) til. mesto izloženo unakr-snoj. opanjkati. defektan (lat. nomos zakon) peta knjiga Mojsijeva (kao ponavljanje zakona sadržanih u 2—4 knjizi). de-transponere) tip. oduzeti. nomfa) drugo zakonodavstvo (u odnosu prema nekom ranijem). deuteronomija (grč. thronos. detruzorij(um) (nlat. pathos bol) med. deus eks mahina (lat. defekacija (lat. oduzimati. sskr. v. detritus) oblutak. znak D. uzeti napred. deuteronomijum. defalcirati (lat. oksid drugog stepena. detransportacija (lat. manjak. u kasi. tj.. mešanjem. defensus. detrahere) odbiti. tj. defektivan (lat. de. fr. deus (lat. neočekivana sila koja se iznenadno pojavljuje i rešava stvar. def (arap. . splašnjavati. slika raće-na vodenim bojama. fr. nepotpunost. deuterijuma. proizvodi raspadanja. gr č . deuteros. naro čito šećernog soka pomo ću kreča. detricija (lat. detumescencija (lat. fiz. defensif) odbrambeni. thronos presto) lišavanje prestola. deuterokanbnske knjige kanonske knjige Sv. detransportirati (lat. de-transportatio) tip. detur (lat. drugi brak. ukloniti. defanzivno sredstvo (lat. defanzivni rat voj. odbrambeni položaj. oxys) hem. praznina. skopeo gledam) vidovit čovek. izmešane strane ponovo dovesti u red. u antičkoj tragediji. rat koji se vodi samo radi odbrane. iznenadno posredovanje koga boga u nekom kriti č nom položaju. detur kopija (lat. dni (lat. deuteros. rušenja. dewa. deuteros) hem. biol. deus. deus eh machina) lit.

deficijent (lat. malodušnost. definisati (lat. defektura (nlat. defektoskopija (lat. klanac. defendendus) optuženi koga treba braniti. defectivum) gram. defek-tivitet. zaklju. deficiens) l. defaire) praviti maloduš-nim.). pr. pojam odrediti. voj. deferens) onaj koji traži zakletvu. definitiva (lat. definicija (lat. nije tu) manjak. sveč ano prolaziti. gubljenje spolne razdražljivosti kod »sene. deficere nedostajati. ver-tikalni defilman rov udešen tako da neprijatelj ne može u njega gledati ni gañati. umna zaostalost i DR-)defektoskop (lat. defensor) branilac. To je rodna. pre-sudan. defaitisme) mišljenje i politika izvesnih ličnosti u Francuskoj koje nisu verovalo u pobedu u prvom svetskom ratu 1914—1918. deficijentan (lat. defektuozitet (nlat. završne redakcija ugovora. pomo ćnik dekana u katoli č koj crkvi. defectus. defenziva v. definire ograničiti. genetička definicija. ponovo naručivati. viši član jednog kalu ñ er-skog reda. pojam objasniti drugim pojmovima. skopeo gledam) tehn. ispitivanje. imenica ili glagol kod kojih se ne upotrebl>avaju svi oblici. prakti čni u čiteljski ispit. horizon-talni defilman rov udešen tako da se u njega ne može ga ñ ati ni upadati. tačno. defilirati (fr. to biva naznačenjem najbližeg roda (genus proximum) toga pojma i njegove specifi čne razlike (differentia specifica). gr č . definitivno. klonulost. kasi itd. u pošti: javiti da je nešto nestalo. oduzimati (ili: slaviti) veru u uspeh ili pobedu. popunjavati. svečan prolazak. ispunjavanje laboratoriju ma. manjkav u nečemu. deficiens) otpadnik. defemivacija (nlat. dužnik. svaki tesan put po kojem trupe mogu da se kreću samo po jedan ili dva u redu (usek. defetirati (fr. ćuprija. definitiva seitencija (lat. definicija. defendent (lat. klijent. odreñ en pojam. mentalno (duševno) slab.defektivum 211 deficmtan defektivum (lat. logia) nauka o uro ñ enim telesnim i psihičkim ne-dostacima (gluvonemost. fig. prolaziti paradnim maršem. grč. iznurenost. šti ć enik. defetizam (fr. defilman (fr. defectus. suma za koju su prihodi manji od izdataka. definitivum (lat. defiguracija (lat. deficit nema. defanziva. defendend (lat. grč..čen. odmetnik. defilirati rov podignuti i udesiti rov tako da neprijatelj ne može u njega videti i gañ ati. klanac. generička. dsfenzija (lat. deficere) pogreške u računanju tražiti i koriti. izri č an. manjkav. objašnjenje jednog pojma drugim pojmovima. tj. konačno ureñ enje (supr. kec. definitivni traktat konačni (ili: zaključ-ni) ugovor. naružiti. nedostaje. neverovanje u uspeh ili pobedu. dril. nagrñ ivanje. defectura) fark. klonulim. bez vere u uspeh ili pobedu. defetist(a) (fr. defektirati (lat. tj. defectus. defile (fr. čovek malodušan. defektologija (lat. zaštitnik. unakaziti. definitor (nlat. nedovoljan. specijalnih oznaka koje pripadaju samo onome pojmu koji treba definisati. de-figurare) pokvariti. slabljenje. defeminatio) pete.. deficitaire) koji ima deficit. definitiva) završni ispit. npr. iznu-renje. manji iznos u jednom ra čunu. pravobranilac. ureñ ivanje. ma-nisati nečemu. dopunjavanje. v. defekcija (lat. kona č an. defigurirati (lat. defilement) voj. kapija itd. provizorijum). nepotpun. unakaživanje. onaj koji usled slabosti ili bolesti nije više sposoban da vrši svoju dužnost. dostavlja č. definitum) nešto odreñeno. defaite poraz. skup metoda za pronalaženje grešaka u nekom materijalu. slabouman.: Kvadrat je paralelogram (genus proximum) sa jednakim stranama i jednakim uglovima (differentia specifica). nagrditi. defenzor (lat. zaključenja mira pre pobede. fig. zastupnik. snabdevanje. odme-tanje. defenzor. koji nekome drugom nudi zakletvu. slab. onaj koji odreñ uje. obezbeñ ivanje jednog fortifikacionog objekta od neprijateljske vatre. paradni marš. na novcu: znak mesta ko-vanja i majstora koji je pravio novac. deficitan (fr. definitum (lat. defectio) otpadanje. defile) tesnac. dopunjavali. odreñ en. svoñenje jednog pojma na druge pojmove. up. deferent (lat. definitfo) log. defiguratio) kvarenje. defendens) v. definitiva sen-tentia) kona č ni sud. defiler) pojedinačno prolaziti kakvim tesnim putem. defici-taran. definitivan (lat. manjak u kasi. zameravati. kona č na presuda. odreñenje (ili: odredba) pojma. starešina manastira. definitivus) odlučan. definicija. popuštanje u snazi. malaksalost. nejak. defectuositas) v. defensio) odbrana. onaj koji ima manjak u ra čunu. supr. defaitiste) pristalica defe-tizma. odrediti) log. nego su tražile da se zaklju či mir po svaku cenu. proneveriti. deficit (lat. skopeo gledam) ureñ aj za otkrivanje defekata u proizvodima (najč ešć e otkrivanje grešaka u materijalu pomo ću rendgenskog snimanja. efeminacija. 2. definitivum) konačno objašnjenje. definitor) odredilac. . snimanja gama-zracima ili pomo ću ultrazvuka). defetistički.

decentraliser) podeliti poslove na razna odeljenja i odseke. naprava za dovo ñ enje vazduha (kod petrolejskih lampi). pristalice finansijske politike kojoj je cilj da smenjuju ći broj novčanica u opticaju. tefter. deformitas) unakaženost. teku ćina. nakaznost. nagrditi. decentralizirati. najpoznatiji su. listopad. decembristi pristalice Luja Napoleona i pomagači tzv. decemviralis) koji se sastoji od deset članova. stanje u organizmu koje nastaje usled velikog gubitka vode. defraudare) proneveriti. dehiscencija (nlat. defraudant. unakaživanje. decemvir (lat. deflagratio) hen. decencija (lat. deformacija (lat. krijumč arenje. izostanak sa ro čišta. defraudacija (lat. oblika. već a samostalnost pojedinih delova. obmanljiv. naro č ito u državnoj upravi. unaka-ženost. smrt. utaja. deflorator) onaj koji je oduzeo devojci nevinost. deformisan. decempeda (lat. deforman (lat. dehiscere) raspu ći se. neku tečnost putem isparavanja ili destilisanja osloboditi od nebitne i nepotrebne vodene sadržine. naročito onih za koje nema pokrića i podloge. deflatio) fin. decemviralan (lat. zjap-ljenje. deflorata) devojka kojoj je oduzeta nevinost. hydor voda. defleksija (lat. državnog štrajka 2. decembra 1851. decembar (nlat. dehiscentan (lat. decemviri za pisanje zakona (Decemviri legibus scribefhdis) ili zakonodavna desetorica koji su objavili tzv. med. supr. odstupanje. naro č ito: prikriti porez. decens) pristao. ostavljanje izvesnih poslova nižim organizma. pogreška. deformatio) kvarenje oblika. gubljenje. dimovuk. varalica. prevara. unakažena oblika. decere. defraudatio) pronevera. grč. defluksija (lat. decem) deset. up. koji podvaljuje. oduzimanje vodonika iz hemijskih jedinjenja. dehidratacija. defungere) prestanak života. phlegma sluz) hem. unakaziti. proneveravati. de centra lizirati (fr. deflagrare) sagoreti. deflorata (lat. defter v. decemvir) član kolegija od 10 članova. ned. defraudator (nlat. deflagrirati (lat. defraudirati (lat. pristojan. iskvariti oblik. decem. deflatio) fin. grč. defloratio) obeščašćenje. prav. deflectere) savijati. mana. hydor voda) oduzimanje ili gubljenje vode. skretati. pošten. deflacija (lat. de. lažljiv. katar. dehortacija (lat. god. iz stare rimske istorije. def aut) oskudica. decentan (lat. saviti. defloracija (lat