Savo Škrga 12595 Sanja Mrmoš 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinović 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
 Uvod  Vodenice  Prve hidroelektrane  Opšte o hidroelektrane  Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Princip rada hidroelektrane  Podela hidroelektrana  Podela prema instaliranoj snazi  Podela prema količini vode i visini vodenog pada  Podela na osnovu položaja mašinske zgrade i brane
 Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
 Male hidroelektrane
 Podela malih hidroelektrana  prema mogućnostima akumulacije  MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije  MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije  Prema neto padu  Prema režimu rada

 Prema položaju zgrade
 Prednosti i mane MHE  Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
 Komponente hidroelektrane
 Ulazni presek  Brane  Dovod  Vodena komora  Električne centrale  Turbine  Generator  Transformator  Dalekovod  Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
 Centar za automatiku i regulaciju
 Sistem upravljanja agregatom  Sistem zaštite  Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenične struje  Sistem pobude  Turbinski regulator  Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
 Hidroelektrane u svetu
 Hidroelektrane u Srbiji
 HE Đetinje  HE Đerdap 1  HE Đerdap 2  HE Bajina Bašta

 Prednosti hidroelektrana

 Mane hidroelektrana

UVOD .

vodenice .

energija vode koja se kreće je prenošena na vodeničko kolo. koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brašno. pouzdanost i praktično besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu.  Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova. ali puno složeniji. .  Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost.vodenice  U starim vodenicama za mlevenje brašna.

prve hidroelektrane  Posle otkrića električnog generatora u 19. na reci Nijagari. počele su da se grade hidroelektrane. . počela je sa radom prva hidroelektrana. zahvaljujući patentima Nikole Tesle.veku.  1895 u Kanadi.

prve hidroelektrane  Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2.avgusta 1900. godine. radi i danas. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. godine. zatim ponovo pokrenuta 2000.  To je bila elektrocentrala ”Pod gradom” u Užicu na reci Đetinja. .  Zaustavljenja je 1970.

.  U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armirano betonskih brana i tako stvoreno veštačko jezero. koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke.  Predstavlja obnovljiv izvor energije.Opšte o hidroelektrane  Hidroenergija je energija koja potiče od snage vode. a već duže od sto godina i električne energije.  Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu.

Opšte o hidroelektrane  Zaustavljena voda. usled čega se obrće i rotor generatora. potencijalne energije. tunelima ili cevima dovodi se do turbina. kanalima. voda obrće rotor turbine. koja je na znatno višem nivou od reke.  Delujući velikom silom. tj. jer se nalaze na zajedničkom vratilu. .

 Mehanička energija rotirajuće turbine se pretvara u električnu energiju u generatoru s kojim je mehanički povezana sa osovinom.tunele ili cevi dovodi se do turbina.Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Potencijalna energija vode pretvara se u kinetičku energiju vode koja se kroz kanale.  Kinetička energija vode u pokretu se rotacijom turbina pretvara u mehaničku energiju. .

Princip rada hidroelektrane .

Podela hidroelektrana .

Podela prema instaliranoj snazi: .

100 MW obično isporučuju energiju u mrežu. Mini hidroelektrane: 100 . Male hidroelektrane: 0. što je češći slučaj. isporučuju energiju u mrežu.Protočni rad ili.5 .500 kW. Srednje hidroelektrane: 10 . .Velike hidroelektrane: Veće od 100 MW isporučuju energiju u velike elektroenergetske mreže.10 MW obicno isporučuju energiju u mrežu.

100 KW.Mikro hidroelektrane: 5 . . Područja udaljena od mreže. Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW. Obično daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim područjima udaljenim od mreže.

razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(veći od 100 m) i relativno malom količinom vode. Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste. -hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 –100 m) i -hidroelektrane s niskim padovima(2 – 30 m) i relativno velikom količinom vode. . snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom.Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja teče zbog postojanja visinske razlike) u električnu energiju.

Veliki pad Srednji pad Mali pad .

Na osnovu položaja mašinske zgrade i brane hidroelektrane se dele na: Branske hidroelektrane. Pribranske hidroelektrane.koje mogu biti:  sa otvorenom derivacijom i  sa derivacijom pod pritiskom. . Derivacione hidroelektrane.

Branske hidroelektrane Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima gde nije moguće postići velike padove. . Grade se za bruto padove HB=(3¸60) m i protoke Q ≤ 12000 m3/s.

8-linija obale pre izgradnje brane. 4-prelivna polja. 3-deo brane-mašinska zgrada. 5-sektorski zatvarač.Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda. 7-pregradne lamele sklapšta. 2-donja voda. 9-razbijač vodenog talasa. 6-sklapište. .

Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obično se kreću granicama Q ≤6000 m3/s . .Pribranske hidroelektrane  Grade se na tokovima na kojima je moguće postići veće padove. HB=(60¸200) m.

Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane 1-gornja voda. 8-linija obale pre izgradnje brane. 4-prelivna polja. 5-sektorski zatvarač. . 3-deo brane-mašinska zgrada. 7-pregradne lamele sklapšta. 9-razbijač vodenog talasa. 2-donjavoda. 6-sklapište.

4-prijemna građevina. 5-cevovodi. . 6-mašinska zgrada. 1-brana.Derivacione hidroelektrane Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom Ovakve hidroelektrane izgrađene su za padove HB=(200¸1000) m i protoke Q ≤ 2400 m3/s . 2-prelivno polje na brani. 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni).

jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2).Zavisnost statičkog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su približno stalni.Neto pad se smanjuje sa povećanjem protoka. .

Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(30¸1800) m i protoke Q ≤ 1000 m3/s . 3-derivacioni kanal. 6-mašinska zgrada. 6 . 8-potopljeno korito reke. 4-prijemna građevina. 2-prelivno polje na brani. 5-cevovodi.

5-donja voda. 4-vodostan(vodena komora).kao što je to prikazano na slici: 1-dovodni tunel. 6-brdo .U nekim slučajevima mašinska zgrada se smešta u iskopanu pećinu u brdu.i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom. 3-odvodna derivacija. 2-turbina sa sifonom.

odnosno regulacije protoka. Protočne hidroelektrane. hidroelektrane se dele na: Akumulacione hidroelektrane. . Reverzibilne hidroelektrane.Prema načinu korišćenja vode.

ali se može koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje.a koja se pretvara u kinetičku energiju vode koja pokreće lopatice turbine.što dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadrži velike količine vode što predstavlja rezervoar energije.ribolov.itd.Akumulacione hidroelektrane  Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregrađivanjem reke i zaustavljanjem toka.).Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i tačke montaže generatora.  Kod ovakve vrste elektrane obično postoje velike godišnje . varijacije u količini dotoka vode.

.  Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim pritiskom koriste se Peltonove turbine. klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama. Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagrađeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima.a u slučaju kada je količina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv.

Hidroelektrana u preseku А-rezervoar, B-zgrada, Cтurbina, D-generator, Е-ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mreža, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:
 pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

 derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
 Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

sa derivacijom pod pritiskom. . Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).jer su im akumulacije u planinskim područjima na velikim visinama.Ovakve hidroelektrane rade obično kao derivacione.

a potom kao generator i turbina. Kada sistem radi kao pumpa. ali u drugom načinu rada. U oba načina rada pretežno se koristi ista voda.Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem. koristi za proizvodnju struje u doba najveće potrošnje.Reverzibilne hidroelektrane Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti koji imaju mogućnost promene funkcije agregata pa isti uređaj može da radi kao električni motor i pumpa.jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni. . akumuliše vodu i pokreće ga motor koji se napaja iz mreže.

akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke.edu/eee463/pumpedstorage. donje.Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode.faculty.Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladišta vodene mase:  Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasicnih hidroelektrana. Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.koja kada protiče kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju električne energije.asu.html .  Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo.

Šema reverzibilne hidroelektrane .

ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generišu električnu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode. Čiste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu između dva bazena. . ali u većini slučajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni. Reverzibilne hidroelektrane plaćaju tu nižu cenu struje i koriste je da akumulišu vodu u gornje jezero.  Postoje postrojenja koja koriste napuštene rudnike kao donji akumulacioni bazen.Pošto je teško upravljati proizvodnjom električne energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve više vetroelektrana onda se u doba manje potrošnje (obično noću) javljaju viškovi električne energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu.a nakon toga u vreme kada su potrebe potrošača za električnom energijom veće tu istu vodu koriste za proizvodnju električne energije i prodaju je po skupljoj ceni.

Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu čuvanja velike količine električne energije. 1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0. Uzimajući u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i gubitke usled pretvaranja. ali troškovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog položaja (razlika u visini između bazena) su kritični faktori u odluci o izgradnji.272 KWh.  Jedini način da stvorimo značajniju količinu električne energije je taj da imamo veliku količinu vode na što većem brdu iznad donjeg bazena. a na nekim se pravi veštački. Na nekim područjima visinska razlika između donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno. približno 70% do 85% električne energije koja se koristi za napumpavanje vode u viši bazen može biti vraćeno. . Na primer.

Ilustracija razlike između RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom režimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni režim.

K-kvačilo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protočne hidroelektrane
Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

mogu biti . Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana područja sa malom potrošnjom.   Osim u vlasništvu velikih elektroprivrednih poduzeća.ali i za niskonaponske mreže i lokalne mikro mreže.Male hidroelektrane  Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u instaliranoj snazi.  Mala hidroelektrana je određena kao postrojenje za iskorištavanje energije vodotokova sa izlaznom električnom snagom od 10 kW do 10 MW. i u vlasništvu manjih privatnih poduzetnika.

Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvažniji zadatak.Proizvode električne energije koliko im dopušta protok u vodenom toku. a drugi samo u kišnom periodu godine. u odnosu na srednji višegodišnji protok rečnog toka. . je tipično u granicama: Qsr< Qinst<1.Podela malih hidroelektrana prema mogućnostima akumulacije:  Protočne  Imaju veoma male mogućnosti akumulacije.5Qsr  Akumulacione  Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva agregata od koji jedan radi stalno.  Instalisani protok .

• . Akumulacione MHE. MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije.  Postoje: • MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije. sadrže akumulacioni bazen za poravnanje dotoka rečnog toka.

.5Qsr ≤ Qins ≤3Qsr. MHE dnevno radi 12 h. dok je u toku dana moguća snaga koja odgovara protoku od (1. Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr × 12h = 43 200 × Qsr [m3/s]. a 12 h stoji. Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju. u lokalnoj mreži može se uvesti aproksimacija da noću uopšte nema potrošnje.5÷3) Qsr. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1.MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama opterećenja.

.MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000 × Qsr[m3/s].

Protočna mikrohidroelektrana .

Prema neto padu:  sa niskim padom ( H < 30 m ). sa visokim padom (H > 100 m ). sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ).   .

 MHE u kombinovanom radu.  MHE povezana na EES (paralelni rad). . o Koriste se za napajanje seoskih područja. farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a.Prema režimu rada:  MHE na izolovanoj mreži (ostrvski rad).

 Pribranske MHE. .  Derivacione MHE. o Proizvodnja električne energije na račun količine vode koja otiče iz akumulacije. Prema položaju zgrade:  Branske MHE.

Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja. turizma. kod vodotoka sa velikim padovima. . vodosnabdevanja. zaštite od poplava i slično. Derivacione MHE imaju veliku primenu u brdsko-planinskim terenima.

izgradnju ribnjaka i zaštitu od poplava. . mada ima MHE koje već rade 80 godina. kao i snadbevanje vodom okolnih naselja. praktično neograničen. a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja.Prednosti i mane MHE  U odnosu na velike HE nemamo plavljenja širokih područja (kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i narušavanja lokalnog ekološkog sistema.Prosečan vek je 30 godina.  Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže.  Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove  Radni vek je vrlo dug.  Mogu obezbediti navodnjavanje zemljišta.

 Veliki troškovi istraživanja u odnosu na ukupne investicije. Zahteva integralno vodoprivredno rešenje.energije zavisi od potrošnje. a to su: Visoki investicioni troškovi po instalisanom kW. Ako radi autonomno. MHE kao izvori energije. . proizvodnja el. s tim što se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje. pa višak ostaje neiskorišćen. zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je određen prema drugim potrošačima. Eksploatacija zavisi od postojećih resursa. u odnosu na druge slične izvore imaju nedostatke.Naravno.

Snaga dobijena u hidroelektranama .

Snaga postrojenja i proizvedena energija  Zavisi od raspoloživog vodenog pada (razlici geodetske visine). . tako da ista količina vode.  Visina pada zavisi od visine brane.  Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada.  Električna snaga i energija su direktno proporcionalni količini vode koja prolazi kroz turbinu. ukoliko pada sa dva puta veće visine proizvodi duplo više električne energije.  Dva puta veća količina vode proizvešće će dva puta više električne energije kod iste visine vodenog pada. postoji veći energetski potencijal. što je pad veći.

snaga postrojenja i proiyvedena energija  Zavisnost snage od navedenih veličina izražena je sledećim izrazom: P =ŋ* Q * h * ρ * g  gde je: P .Snaga [W] ŋ .stepen iskorišćenja postrojenja Q – raspoloživi protok vode [m3/s] h .raspoloživi vodeni pad [m] ρ .gustina vode [kg/m3] g .ubrzanje sile teže [m/s2] .

Komponente hidroelektrane .

Komponente hidroelektrane • • • • • • • • • • Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Električne centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod) .

 Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na površini. dok se ispod površine i to na najnižoj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja. .Ulazni presek  Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine određenim masenim protokom.  Ulaz vode može biti na površini vode ili ispod površine.

brane  Većina hidroelektrana se snadbeva vodom iz akumulacijskih jezera. povišenje nivoa vode kako bi se povećao pad 3. ostvarivanje akumulacije .  Konstrukcija može biti od betona.  Brana predstavlja građevinu čiji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2. drveta i njihove kombinacije  Imaju ulogu: 1.

 Može biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel).za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka.Dovod  Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom.  Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno je regulisati ulazni presek.koji može biti gravitacioni ili pod pritiskom. .

njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko dopuštene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom.  Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno funkcionisanje hidroelektrane.Vodena komora  Predstavlja zadnji deo dovoda. mora imati odgovarajuću zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti veće količine vode  Kada je tunel pod pritiskom. .  Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel. a služi za odgovaranje na promene opterećenja.

tip i snaga turbina i generatora. izvođenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiču na oblik i veličinu zgrade. .Električna centrala  Kod malih hidroelektrana uloga električne centrale je da zaštiti elektromehaničku opremu od vremenskih nepogoda.  Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu koja se može ugraditi direktno u tok reke znači da uobičajena električna centrala nije potrebna. njihova konfiguracija.  Broj.

turbina  Funkcija turbine je transformacija kineticke energije vode u mehaničku energiju pomoću rotirajućih delova turbine. . Takve turbine teže do 172 tone i postižu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti.  Mlaz vode udara i okreće lopatice turbine koja je vratilom vezana na generator.  Najčešći tip turbina za hidroelektrane su Francisove.

3. oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi o: 1.turbina  Izbor tipa. Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja. 2. . 4. koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritična brzina: najveca brzina koja se može postići bez priključenog električnog opterećenja.

Kaplan. pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi računa.turbina  Male vodene turbine mogu postići efikasnot oko 90%  Budući da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo unutar granica određenih protoka i padova.Turgo i Crossflow) .  Kod većine lokacija malih protočnih hidroelektrana kod kojih protoci značajno variraju. obično se odabiraju one turbine koje efikasno rade u širokim granicama protoka (npr. Pelton.

Turgo i Crossflow turbina . Francisova i Kaplanova turbina • AKCIJSKE TURBINE .Peltonova.Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini .Nema pada pritiska na turbini .Propelerna.Periferna brzina se pretvara u snagu osovine .Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogađaju lopatice .Potpuno uronjena u vodu .Klasifikacija turbina • REAKCIJSKE TURBINE .

reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove.Vodene turbine  3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina: 1.to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove. a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom. 3.ovo je podesiva turbina s jednom ili više mlaznica. Koristi se za srednje i velike padove. Kaplan i Propelerna turbina . . 2. Francis turbina . Pelton .

Tipovi turbina  Francis turbina  Kaplan turbina  Pelton turbina  Turgo turbina  Ostali tipovi .

.96  Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.Francisove turbine  Padovi od 15 do 700 metara  Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0.

Lopatice pokreće hidraulički servo motor (pokreće ga ulje pod pritiskom) .Francisove turbine  Sprovodni aparat je jedini regulacioni element Fransisove turbine. Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i služe za regulaciju protoka vode kroz turbinu.

čime se postiže veća pogonska fleksibilnost u cilju postizanja većeg faktora efikasnosti za različite količine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine.Kaplanova turbina  Mali padovi (od 5 metara do     70 metara) Velike brzine protoka Moguće je upravljanje mlaznicama rotora. .

Kaplanova turbina Vertikalno postavljena Kaplanova turbina Horizontalna postavljena Kaplanova turbina .

Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugačkim cevovodima. Visoka efikasnost. snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skretač mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamičkih pritisaka koji bi tada nastali. Relativno male brzine protoka. Maksimalno do 6 mlaznica. Da bi se. . po potrebi.Peltonova turbina  Veliki padovi (od 100 metara do     1800 metara).

Turgo turbina  Turgo turbina: 1. rotor turbine 2. protok vode .

.Vratilo koje povezuje generator i turbinu.

generator  Generiše električnu energiju. koje predstavljaju stator.  Kako se turbina okreće pobudni namotaj šalje električni napon rotoru.  Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.  U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar namotaja žica.  Ovime se ubrzavaju elektroni.  Magnetsko polje između magneta i žičanih namotaja stvara električni napon. koji proizvode električni naboj.  Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreću unutar gustih namotaja bakrenih žica. .

Asihroni generator koji pobudu vuče iz mreže. Pobudni namotaj 3.generator  Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. . Stator  Dve vrste generatora: 1. Rotor 4. Vratilo 2.

.generator  Sinhroni generator može funkcionisati izolovano (odvojen od elektroenergetske mreže). ali takođe i u manjim izolovanim mrežama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana  Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije rešenje za male hidroelektrane koje proizvode električnu energiju za isporuku u postojeću veliku elektroenergetsku mrežu. -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima. dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem).

dok četvrta predstavlja nulu. koji sadrže 4 žice. Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora. Izlazni presek  Iskorišćena voda se cevovodima vraća u donji tok reke.transformator  Na izlazu iz elektrane povećava napon naizmenične struje da bi se smanjili gubici prenosa energije. istog iznosa i međusobno pomaknutih za 120 stepeni. dalekovodi  Iz svake elektrane vode dalekovodi. .

Centar za automatiku i regulaciju .

regulacija pobude. regulacija brzine obrtaja i snage.Sistem upravljanja agregatom  Vrši upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom upravljačko-regulacionom uređaju (JURU) vodeći računa o njihovoj međusobnoj zavisnosti i uticaju. praćenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja. sinhronizacija na mrežu.  Njime je obezbeđeno automatsko pokretanje agregata. pobuđivanje generatora. rad na mreži. . zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada.  Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu uređaja.

Podfrekventnu I nadfrekventnu zaštitu Prekostrujnu zaštitu Kratkospojnu zaštitu Zemljospojnu zaštitu Zaštitu od nesimetričnog opterećenja generator Zaštitu od povratne sprege .Sistem zaštite  Mikroprocesorski upravljane električne zaštite obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zaštitu : 1. 5. 2. 4. 3. 6.

napaja potrošače u jednosmernom razvodu i obezbeđuje komandi napon elektrane. 50Hz.  Ispravljač je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju.Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenične struje  Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema potrebama pogona elektrane.  Sopstvena potrošnja elektrane je sastavni deo projekta . preko monofaznog invertora 220V.  U slučaju nestanka naizmeničnog napajanja potrošači u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije.

6. 5. Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos ϕ . 4.  Osnovne funkcije regulatora pobude su : 1.Sistem pobude  Statički sistem pobude je sa mikroprocesorskim upravljanjem. 2. 3.

 Osnovne funkcije turbinsko regulatora su : 1. 2.Turbinski regulator  Električni deo turbinskog regulatora realizovan je u digitalnoj tehnici. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Učešće u toku sinhronizacije agregata na mrežu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim opterećenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograničavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomoćnim sistemima turbine . 6. 3. 8. 7. 5. 4.

Arhiviranje merenja. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Ručno upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u ručnom režimu rada 7. Prikaz stanja mreže na koju je elektrana priključena ili je treba priključiti 3.Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Instalirana na staničnom računaru ostvaruje sledeće funkcije: 1. Uključenje i isključenje pojedinih podsistema u automatski/ručni režimu rada 6. Vizuelni prikaz veličina od interesa . Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljačkoregulacioni uređaj 5. Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10. Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2. Prikaz stanja opreme u elektrani 4. zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9.

.  Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop.Sistem za sinhronizaciju  Sistem za sinhronizaciju omogućava automatsku sinhronizaciju i uključivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije. voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar.  Automatsku sinhronizaciju vrši mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije.

Hidroelektrane u svetu .

) 22 500 (kod završetka) 14 000 10 200 8 370 80. 1986.8 2 3 4 HE Itaipu HE Guri HE Tucurui Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil 1984. 1984./1991.43 ./ 2003. 94.41 41.Ime hidroelektrane Država Godina završetka izgradnje Ukupan kapacitet (MW) Maksimalna godišnja proizvodnja električne struje (TWh) 1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 18 300 (novembar 2008.7 53.

/1989. 1981.7 . 1972./2014. 5 429 4 900 ( 6 300 kod završetka) 35 10 Kina 2009. 2009. 18.8 20. 1985.5 6 7 8 HE Grand Coulee HE Sajano Šušenskaja (popravak) SAD Rusija 1942./1980.4 HE Rusija Krasnojarsk HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada 9 Kanada 1971. 6 809 6 400 6 000 5 616 20 26.

Hidroelektrane u Srbiji .

5 mil m³ 1026 MW 270 MW Drina Zvornik Bajina Bašta 4 4 24 MW 91.5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m³ protočna pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW 340 mil m³ 366 MW RH Bajina 2 Bašta 501 GWh 170 mil m³ 614 MW .3 MW 27 MW branska rečnoprotočna 5489 GWh 1504 GWh 2800 mil m³ 716.Hidroelektrane u Srbiji Vrste i snage hidroelektrana naziv Dunav ĐerdapI ĐerdapII broj aktivna generatora snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina Ukupno jezera 6 10 176.

2 MW 3.6 mil m³ 102 MW 27.5 mil m³ 51 MW Zapadna Morava Ovčar Banja Međuvršje 1 1 2.Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpeć 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m³ 36 MW 250 mil m³ 22 MW 7.5 MW 13 mil m³ 7 MW 1 1 2.3 MW derivaciona protočna 1.5 MW 4.5 mil m³ 5.5 MW .

Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11.6 MW 11.2 MW 14.4 MW .1 mil m³ 25.1 mil m³ 24 MW 29.7 MW 13.2 MW 10.8 MW 16.2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 165 mil m³ 51 GWh 73 GWh 80 MW Vrla 1 Vrla 2 Vrla 3 akumulaciona akumulaciona akumulaciona 50 MW 0.3 MW 12.2 MW 14.4 MW Vrla 4 akumulaciona 63 GWh 0.

Turbine: Dve Francis turbine. Instalisana snaga: 0.HE Đetinje Tehničke karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag. .jedna Francis turbina. „Siemens .proizvođača „Ganz & Co. Voith Heidenheim“ (1904). Generatori: Dva generatora trofazne naizmenične struje.proizvođača .26 KWh.5m. proizvođača „J. Vodotok:Đetinja. Građevinska visina:4.36 MW. Sliv:Zapadna Morava.Halske“ (1904) Snaga: 200kW. M. Moguća godišnja proizvodnja:0. Instalisani protok: 2. Danubius“ (1900).3 m3/s.

HE Đerdap 1  Đerdap 1 se nalazi na 943. čiji prečnik iznosi 9.  Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176.Brana je simetrična.50m.  Godišnje radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000GWh.  Instalisani su za protok od 4800 m³/s.sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani.3 MW. .  Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika. sa Kaplanovim turbinama.kilometru Dunava.  Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW.  U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA. 10 kilometara uzvodno od Kladova.  Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m³.

.HE Đerdap 1  Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani obratno.

 Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane šalju se tamo i obrađuju. uključenje i isključenje agregata itd.  Postoji i mogućnost sekundarne regulacije.HE Đerdap 1  Količina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji. zavisi od visine vode u jezeru koje brana formira. ali i mnogih drugih okolnosti.  Osim visine vode u jezeru.  Ako bi visina vode bila veća nego što okolnosti dozvoljavaju. podizanje i obaranje snage. tu je i merenje protoka vode kroz turbinu. Zbog toga. moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine. . što znači da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane moguće upravljati i iz centrale u Beogradu. postoji Komandni centar. temperature. opet. sinhronizacija sistema. upravljanje opterećenjem među generatorima.

Tip Turbine: Kaplan. Ukupni kontrolisani protok: 4800 m³/s. Faktor snage: 0.Turbina Proizvođač: LMZ Lenjingrad. 5. Maksimalni pad: 30m. 2. Instalisana snaga: 194 MW. Nominalna snaga : 380/190/190MVA. Aktivna snaga: 171 MW. Broj obrtaja: 71.5 o/min.75/15.Blok transfomator: Proizvođač: R.Končar.Hidrološki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3.Generator: Proizvođač: Elektrosila/R. .Tehničke karakteristike HE Đerdap 1 1. 4.Končar. Prenosni odnos: 420/15.Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171). 3.9. Tip: branska.5 m. Prosečan godišnji dotok Dunava: 5650 m3/s. Površina sliva Dunava: 573 x 103 km2. Prividna snaga: 190 MVA.75 kV. Minimalni pad: 17.

kilometru.HE Đerdap 2 Đerdap 2 je druga srpsko rumunska hidroelektrana. Sastoji se od osnovne elektrane. dve dodate elektrane. dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja.sagrađena na 863. 80 km nizvodno od Đerdapa 1. . dve prelivne brane.

 Izmedju njih je državna granica.tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema.HE Đerdap 2  Svakoj strani srpskoj i rumunskoj .ukupne instalisane snage 270 MW.  U hidroelektranu je ugrađeno 10 horizontalnih cevnih agregata.pripada po jedan od pomenutih objekata. .  Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela.

protok: 4200 m3/s. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW. Končar. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvođač: UCM Rešica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62. Ukupni instal. Faktor snage: 0. Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvođač: R.1985. Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvođač: Elektrosila.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.5 m 2.Generator 9/10: Proizvođač: UCM Rešica. Hrvatska Prividna snaga: 27.98. Tip: Rečna-protočna Datum prve sinhronizacije:12. Rusija Prividna snaga: 27. Prenosni odnos: 27 MW.55 MVA. Turbina 9 / 10 Proizvođač: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.04.98 6. 3.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 1. 5.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.98 . Rumunija.5 m 4. Prividna snaga: 27.5 m Minimalni pad: 2.5 m Minimalni pad: 2.

3 kV. Hidrološki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716. . Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvođač: Elektroputere – Krajova (Minel).Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 7. Nominalna snaga: 63 MVA.5 106m3. 8. Prenosni odnos: 123/6.

36 obrtaja u minuti. .Reka je pregrađena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara. U mašinskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godišnje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh. U sledećoj tabeli date su tehničke karakteristike HE Bajina Bašta.HE Bajina Bašta  Protočna hidroelektrana “Bajina Bašta ” u Prećcu najveći je hidroenergetski objekat izgrađen na reci Drini.Akumulaciono jezero u dužini od 52 km.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136. Proteže se od Višegrada i čuvene “Na Drini ćuprije”.

HE Bajina Bašta .

Prednosti hidroelektrana .

među svim izvorima energije. Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su. turbine. Ta studija je rađena za klimatske prilike u Evrope te se može primeniti i na područja Severne Amerike i Severne Azije. ako se isključivo posmatra samo proces proizvodnje električne energije. .Smanjena emisija gasova staklene bašte  Ključna prednost obnovljivih izvora energije. hidroelektrane najmanji proizvođači gasova staklene bašte. Emisija gasova staklene bašte je u potpunosti eliminisana. generatora i akumulacionog jezera. je smanjena     ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bašte. Ne može se reći za celu hidroelektranu. kao sistem sačinjen od brane.

ekonomija  Velika prednost je što ne koriste fosilna goriva kao pokretač     turbine. . Time električna energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija. nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tržištu. zbog velikog nivoa automatizacije. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina. odnosno električnog generatora. Hidroelektrane imaju predviđen duži životni vek nego elektrane na fosilna goriva. Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja.

Druge funkcije umetnih jezera  Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati još nekoliko pozitivnih aspekata. .  Svojom veličinom mogu privlačiti turiste i na njihovoj površini mogu seodvijati razni vodeni sportovi.  Velike brane mogu igrati značajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.

Mane hidroelektrana .

konstrukcija i održavanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oštećivanja. .  Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija.Uništavanje ekosistema i gubitak zemlje  Urušavanje brane može dovesti do velikih katastrofa za ceo ekosistem nizvodno od brane.  Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba. terorističkih činova i tome sličnih situacija. traženje mesta za prezimljavanje. traženje prostora za razmnožavanje)  To uzrokuje smanjenje populacija pa čak i nestanak migracinih vrsta.  Sam kvalitet gradnje.  Uzroci migracija su višestruki (traženje hrane.

političari tvrde da takav rizik ne postoji. jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. što opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. Dok naučnici strahuju od potresa i urušavanja brane. je toliko veliko da svojom težinom opterećuje zemljinu koru. hidro akumulacijsko jezero te brane. tj. Međutim.Hidroelektrana ‘tri klanca’ u Kini  Takođe jedan primer koji svedoči o opasnosti ljudskih životima     je hidroelektrana Tri klanca u Kini. vodeni bazen. Ako se uzme u obzir da je to područje geološki nestabilno. tj. to je najveća kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom. Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce. da se nalazi na spoju litosfernih ploča. .

vodeni bazen gubi svoju ulogu. Zahvaljujući tome. Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kišnih razdoblja. a korišćenja iste tokom suvih razdoblja godine. To se može izbeći gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premošćavanja. nakon kojeg postaje neekonomična. . da preusmere sedimentalne materije. a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena.Nanosi mulja  Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u      obliku peska i mulja. Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj životni vek. To sa vremenom dovodi do taloženja toga materijala u vodenom bazenu.

kao i ljudi.  Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nužnog potapanja svega onoga što se našlo ispod površine samoga jezera.Promena okoline  Uočeni. prvenstveno u tropskim područjima. . negativni. aspekti prilikom gradnje brana je nužnost uništavanja ljudskih.  Fauna toga područja je primorana na preseljenje. kulturnih i prirodnih dobara.  Što se flore tiče. situacija je malo drugačija.

 Nesreća na brani Banqiao u Kini. odnela je 26 000 ljudskih života i oko 145 000 od epidemije.  Nesreće sa branama mogu biti jedne od najvećih katastrofa . odnela je oko 2 000 ljudskih života 1963. se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi širom sveta. .  Nesreća na brani Vajont u Italiji.Preseljenje ljudi i nesrede sa branama  Do 2008.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful