P. 1
Hidroelektrane

Hidroelektrane

|Views: 468|Likes:
Hidroelektrane
Hidroelektrane

More info:

Categories:Types, Reviews
Published by: Иван Јовановић on Aug 06, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPTX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/28/2015

pdf

text

original

Savo Škrga 12595 Sanja Mrmoš 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinović 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
 Uvod  Vodenice  Prve hidroelektrane  Opšte o hidroelektrane  Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Princip rada hidroelektrane  Podela hidroelektrana  Podela prema instaliranoj snazi  Podela prema količini vode i visini vodenog pada  Podela na osnovu položaja mašinske zgrade i brane
 Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
 Male hidroelektrane
 Podela malih hidroelektrana  prema mogućnostima akumulacije  MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije  MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije  Prema neto padu  Prema režimu rada

 Prema položaju zgrade
 Prednosti i mane MHE  Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
 Komponente hidroelektrane
 Ulazni presek  Brane  Dovod  Vodena komora  Električne centrale  Turbine  Generator  Transformator  Dalekovod  Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
 Centar za automatiku i regulaciju
 Sistem upravljanja agregatom  Sistem zaštite  Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenične struje  Sistem pobude  Turbinski regulator  Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
 Hidroelektrane u svetu
 Hidroelektrane u Srbiji
 HE Đetinje  HE Đerdap 1  HE Đerdap 2  HE Bajina Bašta

 Prednosti hidroelektrana

 Mane hidroelektrana

UVOD .

vodenice .

energija vode koja se kreće je prenošena na vodeničko kolo. .  Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost.  Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova. ali puno složeniji. pouzdanost i praktično besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu.vodenice  U starim vodenicama za mlevenje brašna. koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brašno.

veku. . počele su da se grade hidroelektrane. zahvaljujući patentima Nikole Tesle.prve hidroelektrane  Posle otkrića električnog generatora u 19.  1895 u Kanadi. počela je sa radom prva hidroelektrana. na reci Nijagari.

 To je bila elektrocentrala ”Pod gradom” u Užicu na reci Đetinja. godine. . zatim ponovo pokrenuta 2000.  Zaustavljenja je 1970.prve hidroelektrane  Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2.avgusta 1900. radi i danas. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. godine.

.  Predstavlja obnovljiv izvor energije.  U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armirano betonskih brana i tako stvoreno veštačko jezero. a već duže od sto godina i električne energije.Opšte o hidroelektrane  Hidroenergija je energija koja potiče od snage vode.  Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu. koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke.

koja je na znatno višem nivou od reke. usled čega se obrće i rotor generatora.  Delujući velikom silom. . kanalima. potencijalne energije. jer se nalaze na zajedničkom vratilu. voda obrće rotor turbine. tj. tunelima ili cevima dovodi se do turbina.Opšte o hidroelektrane  Zaustavljena voda.

.  Mehanička energija rotirajuće turbine se pretvara u električnu energiju u generatoru s kojim je mehanički povezana sa osovinom.Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Potencijalna energija vode pretvara se u kinetičku energiju vode koja se kroz kanale.  Kinetička energija vode u pokretu se rotacijom turbina pretvara u mehaničku energiju.tunele ili cevi dovodi se do turbina.

Princip rada hidroelektrane .

Podela hidroelektrana .

Podela prema instaliranoj snazi: .

Mini hidroelektrane: 100 . što je češći slučaj.Protočni rad ili. .500 kW. Male hidroelektrane: 0. isporučuju energiju u mrežu.100 MW obično isporučuju energiju u mrežu.10 MW obicno isporučuju energiju u mrežu.Velike hidroelektrane: Veće od 100 MW isporučuju energiju u velike elektroenergetske mreže. Srednje hidroelektrane: 10 .5 .

Područja udaljena od mreže. Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW.100 KW. Obično daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim područjima udaljenim od mreže. .Mikro hidroelektrane: 5 .

razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(veći od 100 m) i relativno malom količinom vode. -hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 –100 m) i -hidroelektrane s niskim padovima(2 – 30 m) i relativno velikom količinom vode. Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste.Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja teče zbog postojanja visinske razlike) u električnu energiju. . snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom.

Veliki pad Srednji pad Mali pad .

.koje mogu biti:  sa otvorenom derivacijom i  sa derivacijom pod pritiskom. Derivacione hidroelektrane.Na osnovu položaja mašinske zgrade i brane hidroelektrane se dele na: Branske hidroelektrane. Pribranske hidroelektrane.

Grade se za bruto padove HB=(3¸60) m i protoke Q ≤ 12000 m3/s. .Branske hidroelektrane Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima gde nije moguće postići velike padove.

8-linija obale pre izgradnje brane. 2-donja voda. 3-deo brane-mašinska zgrada. 9-razbijač vodenog talasa. 6-sklapište. 5-sektorski zatvarač. 4-prelivna polja. 7-pregradne lamele sklapšta.Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda. .

Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obično se kreću granicama Q ≤6000 m3/s . . HB=(60¸200) m.Pribranske hidroelektrane  Grade se na tokovima na kojima je moguće postići veće padove.

5-sektorski zatvarač. 4-prelivna polja. 7-pregradne lamele sklapšta. 8-linija obale pre izgradnje brane. 9-razbijač vodenog talasa.Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane 1-gornja voda. 6-sklapište. 3-deo brane-mašinska zgrada. 2-donjavoda. .

. 1-brana. 2-prelivno polje na brani. 6-mašinska zgrada. 4-prijemna građevina.Derivacione hidroelektrane Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom Ovakve hidroelektrane izgrađene su za padove HB=(200¸1000) m i protoke Q ≤ 2400 m3/s . 5-cevovodi. 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni).

.Zavisnost statičkog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su približno stalni.jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2).Neto pad se smanjuje sa povećanjem protoka.

5-cevovodi. 3-derivacioni kanal. 6-mašinska zgrada. 8-potopljeno korito reke.Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(30¸1800) m i protoke Q ≤ 1000 m3/s . 4-prijemna građevina. 2-prelivno polje na brani. 6 .

i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom. 2-turbina sa sifonom. 3-odvodna derivacija. 5-donja voda.kao što je to prikazano na slici: 1-dovodni tunel.U nekim slučajevima mašinska zgrada se smešta u iskopanu pećinu u brdu. 4-vodostan(vodena komora). 6-brdo .

Prema načinu korišćenja vode. hidroelektrane se dele na: Akumulacione hidroelektrane. . Reverzibilne hidroelektrane. Protočne hidroelektrane. odnosno regulacije protoka.

ali se može koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje.što dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadrži velike količine vode što predstavlja rezervoar energije. varijacije u količini dotoka vode.  Kod ovakve vrste elektrane obično postoje velike godišnje .Akumulacione hidroelektrane  Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregrađivanjem reke i zaustavljanjem toka.).ribolov.Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i tačke montaže generatora.itd.a koja se pretvara u kinetičku energiju vode koja pokreće lopatice turbine.

. klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama. Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagrađeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima.  Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim pritiskom koriste se Peltonove turbine.a u slučaju kada je količina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv.

Hidroelektrana u preseku А-rezervoar, B-zgrada, Cтurbina, D-generator, Е-ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mreža, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:
 pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

 derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
 Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

jer su im akumulacije u planinskim područjima na velikim visinama.sa derivacijom pod pritiskom. . Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).Ovakve hidroelektrane rade obično kao derivacione.

Reverzibilne hidroelektrane Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti koji imaju mogućnost promene funkcije agregata pa isti uređaj može da radi kao električni motor i pumpa. ali u drugom načinu rada. koristi za proizvodnju struje u doba najveće potrošnje. akumuliše vodu i pokreće ga motor koji se napaja iz mreže. U oba načina rada pretežno se koristi ista voda. a potom kao generator i turbina. Kada sistem radi kao pumpa. .Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem.jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni.

akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke. donje.Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladišta vodene mase:  Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasicnih hidroelektrana.edu/eee463/pumpedstorage.koja kada protiče kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju električne energije.  Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo. Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode.html .asu.faculty.

Šema reverzibilne hidroelektrane .

. ali u većini slučajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni. Čiste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu između dva bazena. ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generišu električnu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode.Pošto je teško upravljati proizvodnjom električne energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve više vetroelektrana onda se u doba manje potrošnje (obično noću) javljaju viškovi električne energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu. Reverzibilne hidroelektrane plaćaju tu nižu cenu struje i koriste je da akumulišu vodu u gornje jezero.a nakon toga u vreme kada su potrebe potrošača za električnom energijom veće tu istu vodu koriste za proizvodnju električne energije i prodaju je po skupljoj ceni.  Postoje postrojenja koja koriste napuštene rudnike kao donji akumulacioni bazen.

a na nekim se pravi veštački. Uzimajući u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i gubitke usled pretvaranja. ali troškovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog položaja (razlika u visini između bazena) su kritični faktori u odluci o izgradnji. Na primer.  Jedini način da stvorimo značajniju količinu električne energije je taj da imamo veliku količinu vode na što većem brdu iznad donjeg bazena. Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu čuvanja velike količine električne energije.272 KWh. Na nekim područjima visinska razlika između donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno. 1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0. približno 70% do 85% električne energije koja se koristi za napumpavanje vode u viši bazen može biti vraćeno. .

Ilustracija razlike između RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom režimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni režim.

K-kvačilo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protočne hidroelektrane
Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana područja sa malom potrošnjom.   Osim u vlasništvu velikih elektroprivrednih poduzeća.ali i za niskonaponske mreže i lokalne mikro mreže.  Mala hidroelektrana je određena kao postrojenje za iskorištavanje energije vodotokova sa izlaznom električnom snagom od 10 kW do 10 MW. mogu biti . i u vlasništvu manjih privatnih poduzetnika.Male hidroelektrane  Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u instaliranoj snazi.

Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvažniji zadatak. . je tipično u granicama: Qsr< Qinst<1. u odnosu na srednji višegodišnji protok rečnog toka.Podela malih hidroelektrana prema mogućnostima akumulacije:  Protočne  Imaju veoma male mogućnosti akumulacije.5Qsr  Akumulacione  Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva agregata od koji jedan radi stalno.Proizvode električne energije koliko im dopušta protok u vodenom toku. a drugi samo u kišnom periodu godine.  Instalisani protok .

MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije. sadrže akumulacioni bazen za poravnanje dotoka rečnog toka. Akumulacione MHE.  Postoje: • MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije. • .

Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije.MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama opterećenja. dok je u toku dana moguća snaga koja odgovara protoku od (1. MHE dnevno radi 12 h. . a 12 h stoji.5÷3) Qsr. Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1.5Qsr ≤ Qins ≤3Qsr. u lokalnoj mreži može se uvesti aproksimacija da noću uopšte nema potrošnje. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr × 12h = 43 200 × Qsr [m3/s].

.MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000 × Qsr[m3/s].

Protočna mikrohidroelektrana .

Prema neto padu:  sa niskim padom ( H < 30 m ). sa visokim padom (H > 100 m ). sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ).   .

.  MHE u kombinovanom radu. o Koriste se za napajanje seoskih područja.Prema režimu rada:  MHE na izolovanoj mreži (ostrvski rad). farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a.  MHE povezana na EES (paralelni rad).

 Pribranske MHE. Prema položaju zgrade:  Branske MHE. . o Proizvodnja električne energije na račun količine vode koja otiče iz akumulacije.  Derivacione MHE.

turizma. kod vodotoka sa velikim padovima. zaštite od poplava i slično. vodosnabdevanja. .Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja. Derivacione MHE imaju veliku primenu u brdsko-planinskim terenima.

 Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove  Radni vek je vrlo dug. a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja.Prosečan vek je 30 godina.izgradnju ribnjaka i zaštitu od poplava. .  Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže. kao i snadbevanje vodom okolnih naselja.  Mogu obezbediti navodnjavanje zemljišta. mada ima MHE koje već rade 80 godina. praktično neograničen.Prednosti i mane MHE  U odnosu na velike HE nemamo plavljenja širokih područja (kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i narušavanja lokalnog ekološkog sistema.

 Veliki troškovi istraživanja u odnosu na ukupne investicije.energije zavisi od potrošnje. Zahteva integralno vodoprivredno rešenje. s tim što se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje. pa višak ostaje neiskorišćen. u odnosu na druge slične izvore imaju nedostatke. Eksploatacija zavisi od postojećih resursa. zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je određen prema drugim potrošačima. . Ako radi autonomno. MHE kao izvori energije. proizvodnja el.Naravno. a to su: Visoki investicioni troškovi po instalisanom kW.

Snaga dobijena u hidroelektranama .

 Visina pada zavisi od visine brane. . ukoliko pada sa dva puta veće visine proizvodi duplo više električne energije. tako da ista količina vode. što je pad veći.  Dva puta veća količina vode proizvešće će dva puta više električne energije kod iste visine vodenog pada.  Električna snaga i energija su direktno proporcionalni količini vode koja prolazi kroz turbinu.Snaga postrojenja i proizvedena energija  Zavisi od raspoloživog vodenog pada (razlici geodetske visine). postoji veći energetski potencijal.  Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada.

gustina vode [kg/m3] g .ubrzanje sile teže [m/s2] .snaga postrojenja i proiyvedena energija  Zavisnost snage od navedenih veličina izražena je sledećim izrazom: P =ŋ* Q * h * ρ * g  gde je: P .raspoloživi vodeni pad [m] ρ .Snaga [W] ŋ .stepen iskorišćenja postrojenja Q – raspoloživi protok vode [m3/s] h .

Komponente hidroelektrane .

Komponente hidroelektrane • • • • • • • • • • Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Električne centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod) .

 Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na površini.  Ulaz vode može biti na površini vode ili ispod površine. dok se ispod površine i to na najnižoj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja.Ulazni presek  Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine određenim masenim protokom. .

povišenje nivoa vode kako bi se povećao pad 3.  Brana predstavlja građevinu čiji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. ostvarivanje akumulacije . skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2.brane  Većina hidroelektrana se snadbeva vodom iz akumulacijskih jezera. drveta i njihove kombinacije  Imaju ulogu: 1.  Konstrukcija može biti od betona.

.za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka.koji može biti gravitacioni ili pod pritiskom.Dovod  Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom.  Može biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel).  Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno je regulisati ulazni presek.

mora imati odgovarajuću zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti veće količine vode  Kada je tunel pod pritiskom.  Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno funkcionisanje hidroelektrane.Vodena komora  Predstavlja zadnji deo dovoda. njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko dopuštene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom. a služi za odgovaranje na promene opterećenja.  Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel. .

njihova konfiguracija.  Broj.  Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu koja se može ugraditi direktno u tok reke znači da uobičajena električna centrala nije potrebna. . izvođenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiču na oblik i veličinu zgrade.Električna centrala  Kod malih hidroelektrana uloga električne centrale je da zaštiti elektromehaničku opremu od vremenskih nepogoda. tip i snaga turbina i generatora.

 Mlaz vode udara i okreće lopatice turbine koja je vratilom vezana na generator.turbina  Funkcija turbine je transformacija kineticke energije vode u mehaničku energiju pomoću rotirajućih delova turbine. Takve turbine teže do 172 tone i postižu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti. .  Najčešći tip turbina za hidroelektrane su Francisove.

turbina  Izbor tipa. Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja. oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi o: 1. koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritična brzina: najveca brzina koja se može postići bez priključenog električnog opterećenja. . 3. 4. 2.

 Kod većine lokacija malih protočnih hidroelektrana kod kojih protoci značajno variraju. pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi računa.Turgo i Crossflow) . Kaplan. obično se odabiraju one turbine koje efikasno rade u širokim granicama protoka (npr. Pelton.turbina  Male vodene turbine mogu postići efikasnot oko 90%  Budući da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo unutar granica određenih protoka i padova.

Nema pada pritiska na turbini .Propelerna.Potpuno uronjena u vodu . Francisova i Kaplanova turbina • AKCIJSKE TURBINE .Periferna brzina se pretvara u snagu osovine .Klasifikacija turbina • REAKCIJSKE TURBINE .Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini . Turgo i Crossflow turbina .Peltonova.Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogađaju lopatice .

3. Francis turbina . a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom. Koristi se za srednje i velike padove. .ovo je podesiva turbina s jednom ili više mlaznica. Kaplan i Propelerna turbina .reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove.Vodene turbine  3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina: 1. 2. Pelton .to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove.

Tipovi turbina  Francis turbina  Kaplan turbina  Pelton turbina  Turgo turbina  Ostali tipovi .

.96  Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.Francisove turbine  Padovi od 15 do 700 metara  Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0.

Francisove turbine  Sprovodni aparat je jedini regulacioni element Fransisove turbine. Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i služe za regulaciju protoka vode kroz turbinu. Lopatice pokreće hidraulički servo motor (pokreće ga ulje pod pritiskom) .

Kaplanova turbina  Mali padovi (od 5 metara do     70 metara) Velike brzine protoka Moguće je upravljanje mlaznicama rotora. . čime se postiže veća pogonska fleksibilnost u cilju postizanja većeg faktora efikasnosti za različite količine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine.

Kaplanova turbina Vertikalno postavljena Kaplanova turbina Horizontalna postavljena Kaplanova turbina .

po potrebi. Maksimalno do 6 mlaznica. . Visoka efikasnost. Da bi se. snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skretač mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamičkih pritisaka koji bi tada nastali. Relativno male brzine protoka. Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugačkim cevovodima.Peltonova turbina  Veliki padovi (od 100 metara do     1800 metara).

rotor turbine 2. protok vode .Turgo turbina  Turgo turbina: 1.

.Vratilo koje povezuje generator i turbinu.

koje predstavljaju stator.  Kako se turbina okreće pobudni namotaj šalje električni napon rotoru. koji proizvode električni naboj.  Ovime se ubrzavaju elektroni.  Magnetsko polje između magneta i žičanih namotaja stvara električni napon. .generator  Generiše električnu energiju.  Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.  Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreću unutar gustih namotaja bakrenih žica.  U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar namotaja žica.

Asihroni generator koji pobudu vuče iz mreže. Stator  Dve vrste generatora: 1. . Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. Pobudni namotaj 3.generator  Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Vratilo 2. Rotor 4.

generator  Sinhroni generator može funkcionisati izolovano (odvojen od elektroenergetske mreže). ali takođe i u manjim izolovanim mrežama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana  Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije rešenje za male hidroelektrane koje proizvode električnu energiju za isporuku u postojeću veliku elektroenergetsku mrežu. -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima. dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem). .

koji sadrže 4 žice. Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora. dalekovodi  Iz svake elektrane vode dalekovodi. . Izlazni presek  Iskorišćena voda se cevovodima vraća u donji tok reke.transformator  Na izlazu iz elektrane povećava napon naizmenične struje da bi se smanjili gubici prenosa energije. dok četvrta predstavlja nulu. istog iznosa i međusobno pomaknutih za 120 stepeni.

Centar za automatiku i regulaciju .

regulacija pobude. praćenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja.  Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu uređaja. zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada. . regulacija brzine obrtaja i snage.Sistem upravljanja agregatom  Vrši upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom upravljačko-regulacionom uređaju (JURU) vodeći računa o njihovoj međusobnoj zavisnosti i uticaju. rad na mreži.  Njime je obezbeđeno automatsko pokretanje agregata. sinhronizacija na mrežu. pobuđivanje generatora.

5. 6. 2. 3. Podfrekventnu I nadfrekventnu zaštitu Prekostrujnu zaštitu Kratkospojnu zaštitu Zemljospojnu zaštitu Zaštitu od nesimetričnog opterećenja generator Zaštitu od povratne sprege .Sistem zaštite  Mikroprocesorski upravljane električne zaštite obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zaštitu : 1. 4.

napaja potrošače u jednosmernom razvodu i obezbeđuje komandi napon elektrane.  U slučaju nestanka naizmeničnog napajanja potrošači u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije.  Ispravljač je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju. preko monofaznog invertora 220V. 50Hz.Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenične struje  Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema potrebama pogona elektrane.  Sopstvena potrošnja elektrane je sastavni deo projekta .

 Osnovne funkcije regulatora pobude su : 1. 5. 6. Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos ϕ . 4.Sistem pobude  Statički sistem pobude je sa mikroprocesorskim upravljanjem. 3. 2.

4. 5. 3. 7. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Učešće u toku sinhronizacije agregata na mrežu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim opterećenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograničavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomoćnim sistemima turbine .  Osnovne funkcije turbinsko regulatora su : 1.Turbinski regulator  Električni deo turbinskog regulatora realizovan je u digitalnoj tehnici. 6. 8. 2.

Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10. Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2. zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9. Prikaz stanja opreme u elektrani 4. Ručno upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u ručnom režimu rada 7. Prikaz stanja mreže na koju je elektrana priključena ili je treba priključiti 3. Arhiviranje merenja. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Uključenje i isključenje pojedinih podsistema u automatski/ručni režimu rada 6. Vizuelni prikaz veličina od interesa .Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Instalirana na staničnom računaru ostvaruje sledeće funkcije: 1. Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljačkoregulacioni uređaj 5.

 Automatsku sinhronizaciju vrši mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije. . voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar.  Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop.Sistem za sinhronizaciju  Sistem za sinhronizaciju omogućava automatsku sinhronizaciju i uključivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije.

Hidroelektrane u svetu .

94. 1984.8 2 3 4 HE Itaipu HE Guri HE Tucurui Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil 1984. 1986.Ime hidroelektrane Država Godina završetka izgradnje Ukupan kapacitet (MW) Maksimalna godišnja proizvodnja električne struje (TWh) 1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 18 300 (novembar 2008.43 ./ 2003.7 53.) 22 500 (kod završetka) 14 000 10 200 8 370 80./1991.41 41.

1981. 2009.8 20.7 .4 HE Rusija Krasnojarsk HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada 9 Kanada 1971.5 6 7 8 HE Grand Coulee HE Sajano Šušenskaja (popravak) SAD Rusija 1942. 5 429 4 900 ( 6 300 kod završetka) 35 10 Kina 2009./1980. 1972. 6 809 6 400 6 000 5 616 20 26. 18./1989./2014. 1985.

Hidroelektrane u Srbiji .

5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m³ protočna pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW 340 mil m³ 366 MW RH Bajina 2 Bašta 501 GWh 170 mil m³ 614 MW .3 MW 27 MW branska rečnoprotočna 5489 GWh 1504 GWh 2800 mil m³ 716.Hidroelektrane u Srbiji Vrste i snage hidroelektrana naziv Dunav ĐerdapI ĐerdapII broj aktivna generatora snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina Ukupno jezera 6 10 176.5 mil m³ 1026 MW 270 MW Drina Zvornik Bajina Bašta 4 4 24 MW 91.

Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpeć 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m³ 36 MW 250 mil m³ 22 MW 7.3 MW derivaciona protočna 1.5 MW .6 mil m³ 102 MW 27.5 mil m³ 5.2 MW 3.5 MW 4.5 MW 13 mil m³ 7 MW 1 1 2.5 mil m³ 51 MW Zapadna Morava Ovčar Banja Međuvršje 1 1 2.

2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 165 mil m³ 51 GWh 73 GWh 80 MW Vrla 1 Vrla 2 Vrla 3 akumulaciona akumulaciona akumulaciona 50 MW 0.6 MW 11.4 MW .2 MW 14.8 MW 16.3 MW 12.2 MW 14.1 mil m³ 24 MW 29.2 MW 10.1 mil m³ 25.4 MW Vrla 4 akumulaciona 63 GWh 0.Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11.7 MW 13.

Voith Heidenheim“ (1904). . Turbine: Dve Francis turbine. M. Generatori: Dva generatora trofazne naizmenične struje.jedna Francis turbina.26 KWh.3 m3/s. Instalisani protok: 2. Sliv:Zapadna Morava.proizvođača .HE Đetinje Tehničke karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag. Danubius“ (1900). „Siemens . Instalisana snaga: 0. Građevinska visina:4.proizvođača „Ganz & Co.5m. proizvođača „J. Vodotok:Đetinja. Moguća godišnja proizvodnja:0.Halske“ (1904) Snaga: 200kW.36 MW.

10 kilometara uzvodno od Kladova. čiji prečnik iznosi 9.  Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.  Instalisani su za protok od 4800 m³/s. .HE Đerdap 1  Đerdap 1 se nalazi na 943.  Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m³.Brana je simetrična.  Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176.kilometru Dunava. sa Kaplanovim turbinama.50m.sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani.  Godišnje radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000GWh.  U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA.3 MW.  Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW.

.HE Đerdap 1  Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani obratno.

 Ako bi visina vode bila veća nego što okolnosti dozvoljavaju. . opet. Zbog toga. upravljanje opterećenjem među generatorima. postoji Komandni centar. tu je i merenje protoka vode kroz turbinu. zavisi od visine vode u jezeru koje brana formira.  Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane šalju se tamo i obrađuju. ali i mnogih drugih okolnosti. moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine.  Postoji i mogućnost sekundarne regulacije.HE Đerdap 1  Količina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji. uključenje i isključenje agregata itd. podizanje i obaranje snage. sinhronizacija sistema. što znači da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane moguće upravljati i iz centrale u Beogradu. temperature.  Osim visine vode u jezeru.

Broj obrtaja: 71. Nominalna snaga : 380/190/190MVA. Faktor snage: 0. Aktivna snaga: 171 MW. 4.Tehničke karakteristike HE Đerdap 1 1. Ukupni kontrolisani protok: 4800 m³/s.Blok transfomator: Proizvođač: R. Maksimalni pad: 30m. Površina sliva Dunava: 573 x 103 km2. 2. Minimalni pad: 17. Instalisana snaga: 194 MW.Hidrološki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3.Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171).Turbina Proizvođač: LMZ Lenjingrad.75/15. Prosečan godišnji dotok Dunava: 5650 m3/s.75 kV. Tip Turbine: Kaplan.Generator: Proizvođač: Elektrosila/R.Končar. 3. . Tip: branska.5 o/min.9. Prividna snaga: 190 MVA. 5.5 m. Prenosni odnos: 420/15.Končar.

kilometru.sagrađena na 863. dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja. . Sastoji se od osnovne elektrane. dve prelivne brane. dve dodate elektrane. 80 km nizvodno od Đerdapa 1.HE Đerdap 2 Đerdap 2 je druga srpsko rumunska hidroelektrana.

 U hidroelektranu je ugrađeno 10 horizontalnih cevnih agregata.pripada po jedan od pomenutih objekata.  Izmedju njih je državna granica.tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema. .HE Đerdap 2  Svakoj strani srpskoj i rumunskoj .  Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela.ukupne instalisane snage 270 MW.

Generator 9/10: Proizvođač: UCM Rešica.55 MVA.98 6. protok: 4200 m3/s. 5. Rumunija.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 1. Tip: Rečna-protočna Datum prve sinhronizacije:12.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.04. Prividna snaga: 27. Faktor snage: 0.5 m Minimalni pad: 2. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvođač: UCM Rešica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0. 3.5 m 4. Hrvatska Prividna snaga: 27. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW.1985.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvođač: R.5 m Minimalni pad: 2. Prenosni odnos: 27 MW.5 m 2.98 . Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvođač: Elektrosila. Turbina 9 / 10 Proizvođač: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62. Ukupni instal.98. Rusija Prividna snaga: 27.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. Končar.

Prenosni odnos: 123/6. Hidrološki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716. Nominalna snaga: 63 MVA.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 7.3 kV. 8. Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvođač: Elektroputere – Krajova (Minel).5 106m3. .

Reka je pregrađena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara. U sledećoj tabeli date su tehničke karakteristike HE Bajina Bašta.36 obrtaja u minuti. Proteže se od Višegrada i čuvene “Na Drini ćuprije”.Akumulaciono jezero u dužini od 52 km. .HE Bajina Bašta  Protočna hidroelektrana “Bajina Bašta ” u Prećcu najveći je hidroenergetski objekat izgrađen na reci Drini.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136. U mašinskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godišnje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh.

HE Bajina Bašta .

Prednosti hidroelektrana .

Emisija gasova staklene bašte je u potpunosti eliminisana. je smanjena     ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bašte.Smanjena emisija gasova staklene bašte  Ključna prednost obnovljivih izvora energije. kao sistem sačinjen od brane. ako se isključivo posmatra samo proces proizvodnje električne energije. Ta studija je rađena za klimatske prilike u Evrope te se može primeniti i na područja Severne Amerike i Severne Azije. među svim izvorima energije. hidroelektrane najmanji proizvođači gasova staklene bašte. generatora i akumulacionog jezera. . turbine. Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su. Ne može se reći za celu hidroelektranu.

Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja. Hidroelektrane imaju predviđen duži životni vek nego elektrane na fosilna goriva. nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tržištu. .ekonomija  Velika prednost je što ne koriste fosilna goriva kao pokretač     turbine. zbog velikog nivoa automatizacije. odnosno električnog generatora. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina. Time električna energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija.

.  Velike brane mogu igrati značajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.Druge funkcije umetnih jezera  Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati još nekoliko pozitivnih aspekata.  Svojom veličinom mogu privlačiti turiste i na njihovoj površini mogu seodvijati razni vodeni sportovi.

Mane hidroelektrana .

konstrukcija i održavanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oštećivanja. terorističkih činova i tome sličnih situacija. traženje prostora za razmnožavanje)  To uzrokuje smanjenje populacija pa čak i nestanak migracinih vrsta.  Uzroci migracija su višestruki (traženje hrane. traženje mesta za prezimljavanje.  Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba.  Sam kvalitet gradnje. .Uništavanje ekosistema i gubitak zemlje  Urušavanje brane može dovesti do velikih katastrofa za ceo ekosistem nizvodno od brane.  Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija.

političari tvrde da takav rizik ne postoji.Hidroelektrana ‘tri klanca’ u Kini  Takođe jedan primer koji svedoči o opasnosti ljudskih životima     je hidroelektrana Tri klanca u Kini. je toliko veliko da svojom težinom opterećuje zemljinu koru. jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. tj. to je najveća kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom. vodeni bazen. Dok naučnici strahuju od potresa i urušavanja brane. . tj. da se nalazi na spoju litosfernih ploča. Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce. što opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. hidro akumulacijsko jezero te brane. Međutim. Ako se uzme u obzir da je to područje geološki nestabilno.

Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kišnih razdoblja. vodeni bazen gubi svoju ulogu. To se može izbeći gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premošćavanja. da preusmere sedimentalne materije. a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj životni vek. To sa vremenom dovodi do taloženja toga materijala u vodenom bazenu. nakon kojeg postaje neekonomična.Nanosi mulja  Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u      obliku peska i mulja. a korišćenja iste tokom suvih razdoblja godine. . Zahvaljujući tome.

negativni. aspekti prilikom gradnje brana je nužnost uništavanja ljudskih.Promena okoline  Uočeni. prvenstveno u tropskim područjima. . situacija je malo drugačija. kao i ljudi.  Fauna toga područja je primorana na preseljenje. kulturnih i prirodnih dobara.  Što se flore tiče.  Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nužnog potapanja svega onoga što se našlo ispod površine samoga jezera.

 Nesreća na brani Banqiao u Kini. odnela je 26 000 ljudskih života i oko 145 000 od epidemije. .  Nesreće sa branama mogu biti jedne od najvećih katastrofa .  Nesreća na brani Vajont u Italiji. odnela je oko 2 000 ljudskih života 1963. se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi širom sveta.Preseljenje ljudi i nesrede sa branama  Do 2008.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->