Savo Škrga 12595 Sanja Mrmoš 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinović 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
 Uvod  Vodenice  Prve hidroelektrane  Opšte o hidroelektrane  Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Princip rada hidroelektrane  Podela hidroelektrana  Podela prema instaliranoj snazi  Podela prema količini vode i visini vodenog pada  Podela na osnovu položaja mašinske zgrade i brane
 Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
 Male hidroelektrane
 Podela malih hidroelektrana  prema mogućnostima akumulacije  MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije  MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije  Prema neto padu  Prema režimu rada

 Prema položaju zgrade
 Prednosti i mane MHE  Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
 Komponente hidroelektrane
 Ulazni presek  Brane  Dovod  Vodena komora  Električne centrale  Turbine  Generator  Transformator  Dalekovod  Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
 Centar za automatiku i regulaciju
 Sistem upravljanja agregatom  Sistem zaštite  Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenične struje  Sistem pobude  Turbinski regulator  Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
 Hidroelektrane u svetu
 Hidroelektrane u Srbiji
 HE Đetinje  HE Đerdap 1  HE Đerdap 2  HE Bajina Bašta

 Prednosti hidroelektrana

 Mane hidroelektrana

UVOD .

vodenice .

vodenice  U starim vodenicama za mlevenje brašna. pouzdanost i praktično besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu. . ali puno složeniji. koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brašno. energija vode koja se kreće je prenošena na vodeničko kolo.  Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost.  Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova.

 1895 u Kanadi.veku.prve hidroelektrane  Posle otkrića električnog generatora u 19. . zahvaljujući patentima Nikole Tesle. počela je sa radom prva hidroelektrana. počele su da se grade hidroelektrane. na reci Nijagari.

zatim ponovo pokrenuta 2000. . radi i danas.prve hidroelektrane  Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2.avgusta 1900. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. godine.  Zaustavljenja je 1970.  To je bila elektrocentrala ”Pod gradom” u Užicu na reci Đetinja. godine.

 Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu. . koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke.  U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armirano betonskih brana i tako stvoreno veštačko jezero. a već duže od sto godina i električne energije.  Predstavlja obnovljiv izvor energije.Opšte o hidroelektrane  Hidroenergija je energija koja potiče od snage vode.

Opšte o hidroelektrane  Zaustavljena voda. usled čega se obrće i rotor generatora. jer se nalaze na zajedničkom vratilu. tj. . koja je na znatno višem nivou od reke. tunelima ili cevima dovodi se do turbina. kanalima.  Delujući velikom silom. potencijalne energije. voda obrće rotor turbine.

Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Potencijalna energija vode pretvara se u kinetičku energiju vode koja se kroz kanale.  Kinetička energija vode u pokretu se rotacijom turbina pretvara u mehaničku energiju.  Mehanička energija rotirajuće turbine se pretvara u električnu energiju u generatoru s kojim je mehanički povezana sa osovinom. .tunele ili cevi dovodi se do turbina.

Princip rada hidroelektrane .

Podela hidroelektrana .

Podela prema instaliranoj snazi: .

Male hidroelektrane: 0.Velike hidroelektrane: Veće od 100 MW isporučuju energiju u velike elektroenergetske mreže.500 kW. isporučuju energiju u mrežu.100 MW obično isporučuju energiju u mrežu.10 MW obicno isporučuju energiju u mrežu.Protočni rad ili. Srednje hidroelektrane: 10 .5 . Mini hidroelektrane: 100 . što je češći slučaj. .

Mikro hidroelektrane: 5 . Obično daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim područjima udaljenim od mreže. Područja udaljena od mreže. . Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW.100 KW.

-hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 –100 m) i -hidroelektrane s niskim padovima(2 – 30 m) i relativno velikom količinom vode. . snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom.Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja teče zbog postojanja visinske razlike) u električnu energiju. razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(veći od 100 m) i relativno malom količinom vode. Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste.

Veliki pad Srednji pad Mali pad .

.Na osnovu položaja mašinske zgrade i brane hidroelektrane se dele na: Branske hidroelektrane.koje mogu biti:  sa otvorenom derivacijom i  sa derivacijom pod pritiskom. Derivacione hidroelektrane. Pribranske hidroelektrane.

.Branske hidroelektrane Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima gde nije moguće postići velike padove. Grade se za bruto padove HB=(3¸60) m i protoke Q ≤ 12000 m3/s.

Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda. 7-pregradne lamele sklapšta. 3-deo brane-mašinska zgrada. 9-razbijač vodenog talasa. 5-sektorski zatvarač. . 2-donja voda. 4-prelivna polja. 6-sklapište. 8-linija obale pre izgradnje brane.

HB=(60¸200) m. .Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obično se kreću granicama Q ≤6000 m3/s .Pribranske hidroelektrane  Grade se na tokovima na kojima je moguće postići veće padove.

4-prelivna polja.Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane 1-gornja voda. . 5-sektorski zatvarač. 2-donjavoda. 7-pregradne lamele sklapšta. 6-sklapište. 8-linija obale pre izgradnje brane. 9-razbijač vodenog talasa. 3-deo brane-mašinska zgrada.

1-brana. .Derivacione hidroelektrane Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom Ovakve hidroelektrane izgrađene su za padove HB=(200¸1000) m i protoke Q ≤ 2400 m3/s . 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni). 2-prelivno polje na brani. 5-cevovodi. 6-mašinska zgrada. 4-prijemna građevina.

Zavisnost statičkog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su približno stalni.jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2).Neto pad se smanjuje sa povećanjem protoka. .

6 .Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(30¸1800) m i protoke Q ≤ 1000 m3/s . 6-mašinska zgrada. 4-prijemna građevina. 3-derivacioni kanal. 2-prelivno polje na brani. 5-cevovodi. 8-potopljeno korito reke.

5-donja voda.kao što je to prikazano na slici: 1-dovodni tunel. 3-odvodna derivacija. 6-brdo .U nekim slučajevima mašinska zgrada se smešta u iskopanu pećinu u brdu. 2-turbina sa sifonom. 4-vodostan(vodena komora).i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom.

Protočne hidroelektrane. hidroelektrane se dele na: Akumulacione hidroelektrane. odnosno regulacije protoka.Prema načinu korišćenja vode. Reverzibilne hidroelektrane. .

a koja se pretvara u kinetičku energiju vode koja pokreće lopatice turbine.ali se može koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje.ribolov. varijacije u količini dotoka vode.što dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadrži velike količine vode što predstavlja rezervoar energije.Akumulacione hidroelektrane  Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregrađivanjem reke i zaustavljanjem toka.Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i tačke montaže generatora.).  Kod ovakve vrste elektrane obično postoje velike godišnje .itd.

 Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagrađeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima. klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama.  Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim pritiskom koriste se Peltonove turbine. .a u slučaju kada je količina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv.

Hidroelektrana u preseku А-rezervoar, B-zgrada, Cтurbina, D-generator, Е-ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mreža, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:
 pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

 derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
 Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

 Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).sa derivacijom pod pritiskom.jer su im akumulacije u planinskim područjima na velikim visinama.Ovakve hidroelektrane rade obično kao derivacione. .

a potom kao generator i turbina. U oba načina rada pretežno se koristi ista voda. ali u drugom načinu rada.jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni. . akumuliše vodu i pokreće ga motor koji se napaja iz mreže. koristi za proizvodnju struje u doba najveće potrošnje. Kada sistem radi kao pumpa.Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem.Reverzibilne hidroelektrane Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti koji imaju mogućnost promene funkcije agregata pa isti uređaj može da radi kao električni motor i pumpa.

asu.html .Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode. donje.faculty.Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladišta vodene mase:  Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasicnih hidroelektrana.koja kada protiče kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju električne energije.akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke.edu/eee463/pumpedstorage. Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.  Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo.

Šema reverzibilne hidroelektrane .

 Postoje postrojenja koja koriste napuštene rudnike kao donji akumulacioni bazen.Pošto je teško upravljati proizvodnjom električne energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve više vetroelektrana onda se u doba manje potrošnje (obično noću) javljaju viškovi električne energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu. Čiste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu između dva bazena.a nakon toga u vreme kada su potrebe potrošača za električnom energijom veće tu istu vodu koriste za proizvodnju električne energije i prodaju je po skupljoj ceni. . ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generišu električnu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode. Reverzibilne hidroelektrane plaćaju tu nižu cenu struje i koriste je da akumulišu vodu u gornje jezero. ali u većini slučajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni.

Na primer. Na nekim područjima visinska razlika između donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno. a na nekim se pravi veštački. Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu čuvanja velike količine električne energije.  Jedini način da stvorimo značajniju količinu električne energije je taj da imamo veliku količinu vode na što većem brdu iznad donjeg bazena.272 KWh. približno 70% do 85% električne energije koja se koristi za napumpavanje vode u viši bazen može biti vraćeno. Uzimajući u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i gubitke usled pretvaranja. 1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0. . ali troškovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog položaja (razlika u visini između bazena) su kritični faktori u odluci o izgradnji.

Ilustracija razlike između RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom režimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni režim.

K-kvačilo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protočne hidroelektrane
Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

  Osim u vlasništvu velikih elektroprivrednih poduzeća. Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana područja sa malom potrošnjom. i u vlasništvu manjih privatnih poduzetnika.Male hidroelektrane  Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u instaliranoj snazi.  Mala hidroelektrana je određena kao postrojenje za iskorištavanje energije vodotokova sa izlaznom električnom snagom od 10 kW do 10 MW.ali i za niskonaponske mreže i lokalne mikro mreže. mogu biti .

u odnosu na srednji višegodišnji protok rečnog toka.5Qsr  Akumulacione  Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva agregata od koji jedan radi stalno.Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvažniji zadatak. a drugi samo u kišnom periodu godine.Podela malih hidroelektrana prema mogućnostima akumulacije:  Protočne  Imaju veoma male mogućnosti akumulacije. je tipično u granicama: Qsr< Qinst<1.Proizvode električne energije koliko im dopušta protok u vodenom toku.  Instalisani protok . .

sadrže akumulacioni bazen za poravnanje dotoka rečnog toka. MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije. Akumulacione MHE.  Postoje: • MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije. • .

Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju.5÷3) Qsr. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr × 12h = 43 200 × Qsr [m3/s]. . Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije. a 12 h stoji.5Qsr ≤ Qins ≤3Qsr. MHE dnevno radi 12 h. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1.MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama opterećenja. dok je u toku dana moguća snaga koja odgovara protoku od (1. u lokalnoj mreži može se uvesti aproksimacija da noću uopšte nema potrošnje.

.MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000 × Qsr[m3/s].

Protočna mikrohidroelektrana .

  . sa visokim padom (H > 100 m ).Prema neto padu:  sa niskim padom ( H < 30 m ). sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ).

.Prema režimu rada:  MHE na izolovanoj mreži (ostrvski rad).  MHE u kombinovanom radu. farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a. o Koriste se za napajanje seoskih područja.  MHE povezana na EES (paralelni rad).

 Prema položaju zgrade:  Branske MHE. .  Derivacione MHE.  Pribranske MHE. o Proizvodnja električne energije na račun količine vode koja otiče iz akumulacije.

. Derivacione MHE imaju veliku primenu u brdsko-planinskim terenima. turizma. vodosnabdevanja. zaštite od poplava i slično.Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja. kod vodotoka sa velikim padovima.

 Mogu obezbediti navodnjavanje zemljišta. mada ima MHE koje već rade 80 godina.Prosečan vek je 30 godina.  Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove  Radni vek je vrlo dug. kao i snadbevanje vodom okolnih naselja. a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja. praktično neograničen.Prednosti i mane MHE  U odnosu na velike HE nemamo plavljenja širokih područja (kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i narušavanja lokalnog ekološkog sistema. .izgradnju ribnjaka i zaštitu od poplava.  Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže.

u odnosu na druge slične izvore imaju nedostatke. proizvodnja el. Eksploatacija zavisi od postojećih resursa.  Veliki troškovi istraživanja u odnosu na ukupne investicije.Naravno. . a to su: Visoki investicioni troškovi po instalisanom kW. s tim što se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje. zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je određen prema drugim potrošačima. pa višak ostaje neiskorišćen. MHE kao izvori energije. Ako radi autonomno.energije zavisi od potrošnje. Zahteva integralno vodoprivredno rešenje.

Snaga dobijena u hidroelektranama .

Snaga postrojenja i proizvedena energija  Zavisi od raspoloživog vodenog pada (razlici geodetske visine). što je pad veći.  Dva puta veća količina vode proizvešće će dva puta više električne energije kod iste visine vodenog pada. . ukoliko pada sa dva puta veće visine proizvodi duplo više električne energije. tako da ista količina vode. postoji veći energetski potencijal.  Visina pada zavisi od visine brane.  Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada.  Električna snaga i energija su direktno proporcionalni količini vode koja prolazi kroz turbinu.

stepen iskorišćenja postrojenja Q – raspoloživi protok vode [m3/s] h .ubrzanje sile teže [m/s2] .snaga postrojenja i proiyvedena energija  Zavisnost snage od navedenih veličina izražena je sledećim izrazom: P =ŋ* Q * h * ρ * g  gde je: P .gustina vode [kg/m3] g .Snaga [W] ŋ .raspoloživi vodeni pad [m] ρ .

Komponente hidroelektrane .

Komponente hidroelektrane • • • • • • • • • • Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Električne centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod) .

dok se ispod površine i to na najnižoj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja.  Ulaz vode može biti na površini vode ili ispod površine.  Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na površini. .Ulazni presek  Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine određenim masenim protokom.

skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2. povišenje nivoa vode kako bi se povećao pad 3.  Brana predstavlja građevinu čiji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. ostvarivanje akumulacije .brane  Većina hidroelektrana se snadbeva vodom iz akumulacijskih jezera.  Konstrukcija može biti od betona. drveta i njihove kombinacije  Imaju ulogu: 1.

.Dovod  Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom.  Može biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel).koji može biti gravitacioni ili pod pritiskom.  Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno je regulisati ulazni presek.za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka.

 Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel. njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko dopuštene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom.Vodena komora  Predstavlja zadnji deo dovoda. . a služi za odgovaranje na promene opterećenja. mora imati odgovarajuću zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti veće količine vode  Kada je tunel pod pritiskom.  Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno funkcionisanje hidroelektrane.

njihova konfiguracija. izvođenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiču na oblik i veličinu zgrade.  Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu koja se može ugraditi direktno u tok reke znači da uobičajena električna centrala nije potrebna.Električna centrala  Kod malih hidroelektrana uloga električne centrale je da zaštiti elektromehaničku opremu od vremenskih nepogoda.  Broj. . tip i snaga turbina i generatora.

. Takve turbine teže do 172 tone i postižu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti.  Najčešći tip turbina za hidroelektrane su Francisove.  Mlaz vode udara i okreće lopatice turbine koja je vratilom vezana na generator.turbina  Funkcija turbine je transformacija kineticke energije vode u mehaničku energiju pomoću rotirajućih delova turbine.

3. 4. 2. . oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi o: 1. koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritična brzina: najveca brzina koja se može postići bez priključenog električnog opterećenja.turbina  Izbor tipa. Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja.

turbina  Male vodene turbine mogu postići efikasnot oko 90%  Budući da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo unutar granica određenih protoka i padova.Turgo i Crossflow) . Pelton. obično se odabiraju one turbine koje efikasno rade u širokim granicama protoka (npr. pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi računa.  Kod većine lokacija malih protočnih hidroelektrana kod kojih protoci značajno variraju. Kaplan.

Klasifikacija turbina • REAKCIJSKE TURBINE .Nema pada pritiska na turbini . Turgo i Crossflow turbina .Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogađaju lopatice .Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini .Propelerna.Peltonova. Francisova i Kaplanova turbina • AKCIJSKE TURBINE .Potpuno uronjena u vodu .Periferna brzina se pretvara u snagu osovine .

3. a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom.to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove. Kaplan i Propelerna turbina . Koristi se za srednje i velike padove. Francis turbina .Vodene turbine  3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina: 1. .reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove. 2.ovo je podesiva turbina s jednom ili više mlaznica. Pelton .

Tipovi turbina  Francis turbina  Kaplan turbina  Pelton turbina  Turgo turbina  Ostali tipovi .

Francisove turbine  Padovi od 15 do 700 metara  Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0. .96  Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.

Francisove turbine  Sprovodni aparat je jedini regulacioni element Fransisove turbine. Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i služe za regulaciju protoka vode kroz turbinu. Lopatice pokreće hidraulički servo motor (pokreće ga ulje pod pritiskom) .

Kaplanova turbina  Mali padovi (od 5 metara do     70 metara) Velike brzine protoka Moguće je upravljanje mlaznicama rotora. čime se postiže veća pogonska fleksibilnost u cilju postizanja većeg faktora efikasnosti za različite količine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine. .

Kaplanova turbina Vertikalno postavljena Kaplanova turbina Horizontalna postavljena Kaplanova turbina .

Da bi se. Relativno male brzine protoka. Visoka efikasnost.Peltonova turbina  Veliki padovi (od 100 metara do     1800 metara). snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skretač mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamičkih pritisaka koji bi tada nastali. po potrebi. . Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugačkim cevovodima. Maksimalno do 6 mlaznica.

protok vode . rotor turbine 2.Turgo turbina  Turgo turbina: 1.

.Vratilo koje povezuje generator i turbinu.

 Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.  Magnetsko polje između magneta i žičanih namotaja stvara električni napon. koji proizvode električni naboj.  Ovime se ubrzavaju elektroni.  Kako se turbina okreće pobudni namotaj šalje električni napon rotoru.  Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreću unutar gustih namotaja bakrenih žica.  U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar namotaja žica. . koje predstavljaju stator.generator  Generiše električnu energiju.

Pobudni namotaj 3.generator  Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Rotor 4. Stator  Dve vrste generatora: 1. Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. Asihroni generator koji pobudu vuče iz mreže. . Vratilo 2.

dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem). ali takođe i u manjim izolovanim mrežama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana  Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije rešenje za male hidroelektrane koje proizvode električnu energiju za isporuku u postojeću veliku elektroenergetsku mrežu. .generator  Sinhroni generator može funkcionisati izolovano (odvojen od elektroenergetske mreže). -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima.

Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora. dalekovodi  Iz svake elektrane vode dalekovodi. Izlazni presek  Iskorišćena voda se cevovodima vraća u donji tok reke.transformator  Na izlazu iz elektrane povećava napon naizmenične struje da bi se smanjili gubici prenosa energije. dok četvrta predstavlja nulu. koji sadrže 4 žice. istog iznosa i međusobno pomaknutih za 120 stepeni. .

Centar za automatiku i regulaciju .

sinhronizacija na mrežu. regulacija brzine obrtaja i snage.  Njime je obezbeđeno automatsko pokretanje agregata. regulacija pobude.  Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu uređaja. . pobuđivanje generatora.Sistem upravljanja agregatom  Vrši upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom upravljačko-regulacionom uređaju (JURU) vodeći računa o njihovoj međusobnoj zavisnosti i uticaju. rad na mreži. praćenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja. zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada.

2. 6. Podfrekventnu I nadfrekventnu zaštitu Prekostrujnu zaštitu Kratkospojnu zaštitu Zemljospojnu zaštitu Zaštitu od nesimetričnog opterećenja generator Zaštitu od povratne sprege .Sistem zaštite  Mikroprocesorski upravljane električne zaštite obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zaštitu : 1. 5. 3. 4.

Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenične struje  Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema potrebama pogona elektrane. napaja potrošače u jednosmernom razvodu i obezbeđuje komandi napon elektrane.  Ispravljač je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju.  Sopstvena potrošnja elektrane je sastavni deo projekta . preko monofaznog invertora 220V.  U slučaju nestanka naizmeničnog napajanja potrošači u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije. 50Hz.

Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos ϕ . 6. 4. 5.  Osnovne funkcije regulatora pobude su : 1. 3.Sistem pobude  Statički sistem pobude je sa mikroprocesorskim upravljanjem. 2.

Turbinski regulator  Električni deo turbinskog regulatora realizovan je u digitalnoj tehnici. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Učešće u toku sinhronizacije agregata na mrežu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim opterećenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograničavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomoćnim sistemima turbine . 4. 6.  Osnovne funkcije turbinsko regulatora su : 1. 3. 7. 8. 2. 5.

Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2. zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9. Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljačkoregulacioni uređaj 5. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Vizuelni prikaz veličina od interesa .Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Instalirana na staničnom računaru ostvaruje sledeće funkcije: 1. Arhiviranje merenja. Uključenje i isključenje pojedinih podsistema u automatski/ručni režimu rada 6. Ručno upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u ručnom režimu rada 7. Prikaz stanja mreže na koju je elektrana priključena ili je treba priključiti 3. Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10. Prikaz stanja opreme u elektrani 4.

Sistem za sinhronizaciju  Sistem za sinhronizaciju omogućava automatsku sinhronizaciju i uključivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije. . voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar.  Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop.  Automatsku sinhronizaciju vrši mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije.

Hidroelektrane u svetu .

/1991.43 .Ime hidroelektrane Država Godina završetka izgradnje Ukupan kapacitet (MW) Maksimalna godišnja proizvodnja električne struje (TWh) 1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 18 300 (novembar 2008. 1986.41 41. 94. 1984.8 2 3 4 HE Itaipu HE Guri HE Tucurui Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil 1984.) 22 500 (kod završetka) 14 000 10 200 8 370 80.7 53./ 2003.

1985. 1972. 2009. 6 809 6 400 6 000 5 616 20 26.4 HE Rusija Krasnojarsk HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada 9 Kanada 1971./2014./1980./1989. 18. 5 429 4 900 ( 6 300 kod završetka) 35 10 Kina 2009.7 .5 6 7 8 HE Grand Coulee HE Sajano Šušenskaja (popravak) SAD Rusija 1942. 1981.8 20.

Hidroelektrane u Srbiji .

5 mil m³ 1026 MW 270 MW Drina Zvornik Bajina Bašta 4 4 24 MW 91.5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m³ protočna pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW 340 mil m³ 366 MW RH Bajina 2 Bašta 501 GWh 170 mil m³ 614 MW .Hidroelektrane u Srbiji Vrste i snage hidroelektrana naziv Dunav ĐerdapI ĐerdapII broj aktivna generatora snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina Ukupno jezera 6 10 176.3 MW 27 MW branska rečnoprotočna 5489 GWh 1504 GWh 2800 mil m³ 716.

Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpeć 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m³ 36 MW 250 mil m³ 22 MW 7.5 MW .5 mil m³ 5.3 MW derivaciona protočna 1.2 MW 3.6 mil m³ 102 MW 27.5 MW 13 mil m³ 7 MW 1 1 2.5 MW 4.5 mil m³ 51 MW Zapadna Morava Ovčar Banja Međuvršje 1 1 2.

7 MW 13.3 MW 12.4 MW .2 MW 10.4 MW Vrla 4 akumulaciona 63 GWh 0.8 MW 16.2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 165 mil m³ 51 GWh 73 GWh 80 MW Vrla 1 Vrla 2 Vrla 3 akumulaciona akumulaciona akumulaciona 50 MW 0.2 MW 14.Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11.1 mil m³ 24 MW 29.6 MW 11.2 MW 14.1 mil m³ 25.

36 MW. Turbine: Dve Francis turbine.proizvođača „Ganz & Co.26 KWh. Instalisani protok: 2. Sliv:Zapadna Morava.Halske“ (1904) Snaga: 200kW. Instalisana snaga: 0. Generatori: Dva generatora trofazne naizmenične struje. „Siemens . Danubius“ (1900). Građevinska visina:4. Vodotok:Đetinja.jedna Francis turbina. Voith Heidenheim“ (1904).3 m3/s. M. proizvođača „J.proizvođača .HE Đetinje Tehničke karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag.5m. . Moguća godišnja proizvodnja:0.

50m. čiji prečnik iznosi 9. .  Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176. sa Kaplanovim turbinama.  Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.kilometru Dunava.  U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA.  Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW. 10 kilometara uzvodno od Kladova.  Godišnje radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000GWh.Brana je simetrična.HE Đerdap 1  Đerdap 1 se nalazi na 943.3 MW.sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani.  Instalisani su za protok od 4800 m³/s.  Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m³.

HE Đerdap 1  Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani obratno. .

HE Đerdap 1  Količina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji.  Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane šalju se tamo i obrađuju.  Ako bi visina vode bila veća nego što okolnosti dozvoljavaju. Zbog toga.  Postoji i mogućnost sekundarne regulacije. ali i mnogih drugih okolnosti.  Osim visine vode u jezeru. zavisi od visine vode u jezeru koje brana formira. moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine. upravljanje opterećenjem među generatorima. tu je i merenje protoka vode kroz turbinu. sinhronizacija sistema. . postoji Komandni centar. podizanje i obaranje snage. temperature. uključenje i isključenje agregata itd. što znači da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane moguće upravljati i iz centrale u Beogradu. opet.

3. Broj obrtaja: 71. Ukupni kontrolisani protok: 4800 m³/s. Instalisana snaga: 194 MW. Površina sliva Dunava: 573 x 103 km2.Končar.75 kV. Maksimalni pad: 30m.5 o/min.5 m. Prosečan godišnji dotok Dunava: 5650 m3/s. .75/15.Blok transfomator: Proizvođač: R. 5.Hidrološki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3.Končar.Generator: Proizvođač: Elektrosila/R.Turbina Proizvođač: LMZ Lenjingrad.9.Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171). 2. Aktivna snaga: 171 MW. Faktor snage: 0. Tip Turbine: Kaplan. Tip: branska. Prenosni odnos: 420/15.Tehničke karakteristike HE Đerdap 1 1. Minimalni pad: 17. Nominalna snaga : 380/190/190MVA. Prividna snaga: 190 MVA. 4.

sagrađena na 863. dve prelivne brane. . 80 km nizvodno od Đerdapa 1. dve dodate elektrane. dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja. Sastoji se od osnovne elektrane. kilometru.HE Đerdap 2 Đerdap 2 je druga srpsko rumunska hidroelektrana.

 U hidroelektranu je ugrađeno 10 horizontalnih cevnih agregata.ukupne instalisane snage 270 MW.tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema.  Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela.pripada po jedan od pomenutih objekata.  Izmedju njih je državna granica.HE Đerdap 2  Svakoj strani srpskoj i rumunskoj . .

Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 1. Tip: Rečna-protočna Datum prve sinhronizacije:12.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. Končar.5 m Minimalni pad: 2.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0. 5. Rumunija.1985. Turbina 9 / 10 Proizvođač: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62. Rusija Prividna snaga: 27.5 m Minimalni pad: 2. Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvođač: Elektrosila.5 m 2. 3.5 m 4.55 MVA. Ukupni instal.98. Prividna snaga: 27.04. Faktor snage: 0. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvođač: UCM Rešica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.Generator 9/10: Proizvođač: UCM Rešica. protok: 4200 m3/s. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW.98 . Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvođač: R. Prenosni odnos: 27 MW. Hrvatska Prividna snaga: 27.98 6.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.

8. Prenosni odnos: 123/6.3 kV.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 7. . Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvođač: Elektroputere – Krajova (Minel).5 106m3. Hidrološki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716. Nominalna snaga: 63 MVA.

Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136.Akumulaciono jezero u dužini od 52 km.Reka je pregrađena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara. Proteže se od Višegrada i čuvene “Na Drini ćuprije”. .36 obrtaja u minuti. U mašinskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godišnje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh. U sledećoj tabeli date su tehničke karakteristike HE Bajina Bašta.HE Bajina Bašta  Protočna hidroelektrana “Bajina Bašta ” u Prećcu najveći je hidroenergetski objekat izgrađen na reci Drini.

HE Bajina Bašta .

Prednosti hidroelektrana .

turbine. .Smanjena emisija gasova staklene bašte  Ključna prednost obnovljivih izvora energije. Ne može se reći za celu hidroelektranu. Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su. Ta studija je rađena za klimatske prilike u Evrope te se može primeniti i na područja Severne Amerike i Severne Azije. generatora i akumulacionog jezera. hidroelektrane najmanji proizvođači gasova staklene bašte. Emisija gasova staklene bašte je u potpunosti eliminisana. među svim izvorima energije. kao sistem sačinjen od brane. ako se isključivo posmatra samo proces proizvodnje električne energije. je smanjena     ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bašte.

Time električna energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija. . Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja. zbog velikog nivoa automatizacije. odnosno električnog generatora. nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tržištu. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina.ekonomija  Velika prednost je što ne koriste fosilna goriva kao pokretač     turbine. Hidroelektrane imaju predviđen duži životni vek nego elektrane na fosilna goriva.

 Svojom veličinom mogu privlačiti turiste i na njihovoj površini mogu seodvijati razni vodeni sportovi. .  Velike brane mogu igrati značajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.Druge funkcije umetnih jezera  Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati još nekoliko pozitivnih aspekata.

Mane hidroelektrana .

traženje mesta za prezimljavanje. traženje prostora za razmnožavanje)  To uzrokuje smanjenje populacija pa čak i nestanak migracinih vrsta. .  Sam kvalitet gradnje. terorističkih činova i tome sličnih situacija. konstrukcija i održavanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oštećivanja.  Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba.  Uzroci migracija su višestruki (traženje hrane.  Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija.Uništavanje ekosistema i gubitak zemlje  Urušavanje brane može dovesti do velikih katastrofa za ceo ekosistem nizvodno od brane.

Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce.Hidroelektrana ‘tri klanca’ u Kini  Takođe jedan primer koji svedoči o opasnosti ljudskih životima     je hidroelektrana Tri klanca u Kini. Ako se uzme u obzir da je to područje geološki nestabilno. je toliko veliko da svojom težinom opterećuje zemljinu koru. to je najveća kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom. što opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. vodeni bazen. . jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. tj. Međutim. tj. Dok naučnici strahuju od potresa i urušavanja brane. hidro akumulacijsko jezero te brane. da se nalazi na spoju litosfernih ploča. političari tvrde da takav rizik ne postoji.

Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj životni vek. nakon kojeg postaje neekonomična.Nanosi mulja  Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u      obliku peska i mulja. To se može izbeći gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premošćavanja. Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kišnih razdoblja. To sa vremenom dovodi do taloženja toga materijala u vodenom bazenu. vodeni bazen gubi svoju ulogu. a korišćenja iste tokom suvih razdoblja godine. da preusmere sedimentalne materije. . Zahvaljujući tome. a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena.

prvenstveno u tropskim područjima. .Promena okoline  Uočeni.  Što se flore tiče.  Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nužnog potapanja svega onoga što se našlo ispod površine samoga jezera. negativni. kao i ljudi. kulturnih i prirodnih dobara. aspekti prilikom gradnje brana je nužnost uništavanja ljudskih.  Fauna toga područja je primorana na preseljenje. situacija je malo drugačija.

. odnela je 26 000 ljudskih života i oko 145 000 od epidemije.  Nesreća na brani Banqiao u Kini.  Nesreće sa branama mogu biti jedne od najvećih katastrofa . se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi širom sveta.  Nesreća na brani Vajont u Italiji. odnela je oko 2 000 ljudskih života 1963.Preseljenje ljudi i nesrede sa branama  Do 2008.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful