Savo Škrga 12595 Sanja Mrmoš 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinović 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
 Uvod  Vodenice  Prve hidroelektrane  Opšte o hidroelektrane  Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Princip rada hidroelektrane  Podela hidroelektrana  Podela prema instaliranoj snazi  Podela prema količini vode i visini vodenog pada  Podela na osnovu položaja mašinske zgrade i brane
 Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
 Male hidroelektrane
 Podela malih hidroelektrana  prema mogućnostima akumulacije  MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije  MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije  Prema neto padu  Prema režimu rada

 Prema položaju zgrade
 Prednosti i mane MHE  Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
 Komponente hidroelektrane
 Ulazni presek  Brane  Dovod  Vodena komora  Električne centrale  Turbine  Generator  Transformator  Dalekovod  Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
 Centar za automatiku i regulaciju
 Sistem upravljanja agregatom  Sistem zaštite  Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenične struje  Sistem pobude  Turbinski regulator  Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
 Hidroelektrane u svetu
 Hidroelektrane u Srbiji
 HE Đetinje  HE Đerdap 1  HE Đerdap 2  HE Bajina Bašta

 Prednosti hidroelektrana

 Mane hidroelektrana

UVOD .

vodenice .

.  Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova.vodenice  U starim vodenicama za mlevenje brašna. ali puno složeniji.  Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost. koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brašno. pouzdanost i praktično besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu. energija vode koja se kreće je prenošena na vodeničko kolo.

počela je sa radom prva hidroelektrana. počele su da se grade hidroelektrane. na reci Nijagari.veku.prve hidroelektrane  Posle otkrića električnog generatora u 19.  1895 u Kanadi. . zahvaljujući patentima Nikole Tesle.

radi i danas.  To je bila elektrocentrala ”Pod gradom” u Užicu na reci Đetinja. zatim ponovo pokrenuta 2000. godine. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. .avgusta 1900.prve hidroelektrane  Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2.  Zaustavljenja je 1970. godine.

 U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armirano betonskih brana i tako stvoreno veštačko jezero.Opšte o hidroelektrane  Hidroenergija je energija koja potiče od snage vode. a već duže od sto godina i električne energije.  Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu.  Predstavlja obnovljiv izvor energije. koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke. .

jer se nalaze na zajedničkom vratilu.Opšte o hidroelektrane  Zaustavljena voda. .  Delujući velikom silom. voda obrće rotor turbine. tj. usled čega se obrće i rotor generatora. koja je na znatno višem nivou od reke. potencijalne energije. tunelima ili cevima dovodi se do turbina. kanalima.

.  Mehanička energija rotirajuće turbine se pretvara u električnu energiju u generatoru s kojim je mehanički povezana sa osovinom.Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Potencijalna energija vode pretvara se u kinetičku energiju vode koja se kroz kanale.tunele ili cevi dovodi se do turbina.  Kinetička energija vode u pokretu se rotacijom turbina pretvara u mehaničku energiju.

Princip rada hidroelektrane .

Podela hidroelektrana .

Podela prema instaliranoj snazi: .

Srednje hidroelektrane: 10 . Mini hidroelektrane: 100 . Male hidroelektrane: 0.10 MW obicno isporučuju energiju u mrežu.Velike hidroelektrane: Veće od 100 MW isporučuju energiju u velike elektroenergetske mreže. što je češći slučaj. .5 .500 kW.100 MW obično isporučuju energiju u mrežu.Protočni rad ili. isporučuju energiju u mrežu.

Mikro hidroelektrane: 5 . . Područja udaljena od mreže. Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW.100 KW. Obično daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim područjima udaljenim od mreže.

Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste. snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom. . -hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 –100 m) i -hidroelektrane s niskim padovima(2 – 30 m) i relativno velikom količinom vode.Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja teče zbog postojanja visinske razlike) u električnu energiju. razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(veći od 100 m) i relativno malom količinom vode.

Veliki pad Srednji pad Mali pad .

Na osnovu položaja mašinske zgrade i brane hidroelektrane se dele na: Branske hidroelektrane. Pribranske hidroelektrane. .koje mogu biti:  sa otvorenom derivacijom i  sa derivacijom pod pritiskom. Derivacione hidroelektrane.

Branske hidroelektrane Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima gde nije moguće postići velike padove. Grade se za bruto padove HB=(3¸60) m i protoke Q ≤ 12000 m3/s. .

4-prelivna polja. 5-sektorski zatvarač. 9-razbijač vodenog talasa. . 6-sklapište. 2-donja voda.Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda. 3-deo brane-mašinska zgrada. 7-pregradne lamele sklapšta. 8-linija obale pre izgradnje brane.

HB=(60¸200) m. .Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obično se kreću granicama Q ≤6000 m3/s .Pribranske hidroelektrane  Grade se na tokovima na kojima je moguće postići veće padove.

6-sklapište. 9-razbijač vodenog talasa. 5-sektorski zatvarač. . 7-pregradne lamele sklapšta. 2-donjavoda. 8-linija obale pre izgradnje brane. 3-deo brane-mašinska zgrada. 4-prelivna polja.Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane 1-gornja voda.

6-mašinska zgrada. 4-prijemna građevina. 2-prelivno polje na brani. . 1-brana. 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni). 5-cevovodi.Derivacione hidroelektrane Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom Ovakve hidroelektrane izgrađene su za padove HB=(200¸1000) m i protoke Q ≤ 2400 m3/s .

Neto pad se smanjuje sa povećanjem protoka. .jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2).Zavisnost statičkog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su približno stalni.

6 . 3-derivacioni kanal.Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(30¸1800) m i protoke Q ≤ 1000 m3/s . 6-mašinska zgrada. 4-prijemna građevina. 5-cevovodi. 8-potopljeno korito reke. 2-prelivno polje na brani.

U nekim slučajevima mašinska zgrada se smešta u iskopanu pećinu u brdu.i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom. 6-brdo . 4-vodostan(vodena komora).kao što je to prikazano na slici: 1-dovodni tunel. 2-turbina sa sifonom. 3-odvodna derivacija. 5-donja voda.

Protočne hidroelektrane. Reverzibilne hidroelektrane. hidroelektrane se dele na: Akumulacione hidroelektrane. . odnosno regulacije protoka.Prema načinu korišćenja vode.

Akumulacione hidroelektrane  Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregrađivanjem reke i zaustavljanjem toka.itd.ribolov.  Kod ovakve vrste elektrane obično postoje velike godišnje .ali se može koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje. varijacije u količini dotoka vode.).a koja se pretvara u kinetičku energiju vode koja pokreće lopatice turbine.što dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadrži velike količine vode što predstavlja rezervoar energije.Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i tačke montaže generatora.

. klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama.a u slučaju kada je količina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv. Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagrađeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima.  Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim pritiskom koriste se Peltonove turbine.

Hidroelektrana u preseku А-rezervoar, B-zgrada, Cтurbina, D-generator, Е-ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mreža, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:
 pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

 derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
 Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

jer su im akumulacije u planinskim područjima na velikim visinama.sa derivacijom pod pritiskom. . Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).Ovakve hidroelektrane rade obično kao derivacione.

.Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem.Reverzibilne hidroelektrane Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti koji imaju mogućnost promene funkcije agregata pa isti uređaj može da radi kao električni motor i pumpa. koristi za proizvodnju struje u doba najveće potrošnje. a potom kao generator i turbina. Kada sistem radi kao pumpa.jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni. ali u drugom načinu rada. akumuliše vodu i pokreće ga motor koji se napaja iz mreže. U oba načina rada pretežno se koristi ista voda.

donje.koja kada protiče kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju električne energije. Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke.faculty.edu/eee463/pumpedstorage.  Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo.Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladišta vodene mase:  Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasicnih hidroelektrana.html .asu.Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode.

Šema reverzibilne hidroelektrane .

Pošto je teško upravljati proizvodnjom električne energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve više vetroelektrana onda se u doba manje potrošnje (obično noću) javljaju viškovi električne energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu. ali u većini slučajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni. Čiste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu između dva bazena. .  Postoje postrojenja koja koriste napuštene rudnike kao donji akumulacioni bazen. Reverzibilne hidroelektrane plaćaju tu nižu cenu struje i koriste je da akumulišu vodu u gornje jezero.a nakon toga u vreme kada su potrebe potrošača za električnom energijom veće tu istu vodu koriste za proizvodnju električne energije i prodaju je po skupljoj ceni. ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generišu električnu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode.

. Uzimajući u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i gubitke usled pretvaranja. Na nekim područjima visinska razlika između donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno. a na nekim se pravi veštački. Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu čuvanja velike količine električne energije. približno 70% do 85% električne energije koja se koristi za napumpavanje vode u viši bazen može biti vraćeno. 1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0. Na primer.272 KWh. ali troškovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog položaja (razlika u visini između bazena) su kritični faktori u odluci o izgradnji.  Jedini način da stvorimo značajniju količinu električne energije je taj da imamo veliku količinu vode na što većem brdu iznad donjeg bazena.

Ilustracija razlike između RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom režimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni režim.

K-kvačilo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protočne hidroelektrane
Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

  Osim u vlasništvu velikih elektroprivrednih poduzeća.  Mala hidroelektrana je određena kao postrojenje za iskorištavanje energije vodotokova sa izlaznom električnom snagom od 10 kW do 10 MW.ali i za niskonaponske mreže i lokalne mikro mreže. i u vlasništvu manjih privatnih poduzetnika. mogu biti .Male hidroelektrane  Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u instaliranoj snazi. Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana područja sa malom potrošnjom.

. a drugi samo u kišnom periodu godine.Podela malih hidroelektrana prema mogućnostima akumulacije:  Protočne  Imaju veoma male mogućnosti akumulacije. je tipično u granicama: Qsr< Qinst<1. u odnosu na srednji višegodišnji protok rečnog toka.  Instalisani protok .Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvažniji zadatak.5Qsr  Akumulacione  Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva agregata od koji jedan radi stalno.Proizvode električne energije koliko im dopušta protok u vodenom toku.

MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije. • . sadrže akumulacioni bazen za poravnanje dotoka rečnog toka. Akumulacione MHE.  Postoje: • MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije.

MHE dnevno radi 12 h. .5÷3) Qsr. dok je u toku dana moguća snaga koja odgovara protoku od (1. u lokalnoj mreži može se uvesti aproksimacija da noću uopšte nema potrošnje. a 12 h stoji.MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama opterećenja. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr × 12h = 43 200 × Qsr [m3/s]. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1. Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju. Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije.5Qsr ≤ Qins ≤3Qsr.

.MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000 × Qsr[m3/s].

Protočna mikrohidroelektrana .

Prema neto padu:  sa niskim padom ( H < 30 m ). sa visokim padom (H > 100 m ).   . sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ).

farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a.  MHE u kombinovanom radu. .Prema režimu rada:  MHE na izolovanoj mreži (ostrvski rad). o Koriste se za napajanje seoskih područja.  MHE povezana na EES (paralelni rad).

 Derivacione MHE. .  Pribranske MHE. o Proizvodnja električne energije na račun količine vode koja otiče iz akumulacije. Prema položaju zgrade:  Branske MHE.

Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja. zaštite od poplava i slično. . kod vodotoka sa velikim padovima. vodosnabdevanja. turizma. Derivacione MHE imaju veliku primenu u brdsko-planinskim terenima.

izgradnju ribnjaka i zaštitu od poplava.  Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove  Radni vek je vrlo dug. a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja.Prosečan vek je 30 godina. mada ima MHE koje već rade 80 godina.  Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže. . praktično neograničen.  Mogu obezbediti navodnjavanje zemljišta. kao i snadbevanje vodom okolnih naselja.Prednosti i mane MHE  U odnosu na velike HE nemamo plavljenja širokih područja (kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i narušavanja lokalnog ekološkog sistema.

Eksploatacija zavisi od postojećih resursa. . Ako radi autonomno. a to su: Visoki investicioni troškovi po instalisanom kW. proizvodnja el. u odnosu na druge slične izvore imaju nedostatke. zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je određen prema drugim potrošačima.Naravno. pa višak ostaje neiskorišćen. Zahteva integralno vodoprivredno rešenje. MHE kao izvori energije.  Veliki troškovi istraživanja u odnosu na ukupne investicije. s tim što se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje.energije zavisi od potrošnje.

Snaga dobijena u hidroelektranama .

 Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada.Snaga postrojenja i proizvedena energija  Zavisi od raspoloživog vodenog pada (razlici geodetske visine).  Visina pada zavisi od visine brane. .  Dva puta veća količina vode proizvešće će dva puta više električne energije kod iste visine vodenog pada. postoji veći energetski potencijal. tako da ista količina vode. što je pad veći. ukoliko pada sa dva puta veće visine proizvodi duplo više električne energije.  Električna snaga i energija su direktno proporcionalni količini vode koja prolazi kroz turbinu.

snaga postrojenja i proiyvedena energija  Zavisnost snage od navedenih veličina izražena je sledećim izrazom: P =ŋ* Q * h * ρ * g  gde je: P .Snaga [W] ŋ .stepen iskorišćenja postrojenja Q – raspoloživi protok vode [m3/s] h .gustina vode [kg/m3] g .ubrzanje sile teže [m/s2] .raspoloživi vodeni pad [m] ρ .

Komponente hidroelektrane .

Komponente hidroelektrane • • • • • • • • • • Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Električne centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod) .

Ulazni presek  Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine određenim masenim protokom. dok se ispod površine i to na najnižoj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja.  Ulaz vode može biti na površini vode ili ispod površine. .  Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na površini.

 Brana predstavlja građevinu čiji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2. povišenje nivoa vode kako bi se povećao pad 3.  Konstrukcija može biti od betona. ostvarivanje akumulacije .brane  Većina hidroelektrana se snadbeva vodom iz akumulacijskih jezera. drveta i njihove kombinacije  Imaju ulogu: 1.

koji može biti gravitacioni ili pod pritiskom.Dovod  Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom.za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka.  Može biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel).  Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno je regulisati ulazni presek. .

 Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel. a služi za odgovaranje na promene opterećenja. mora imati odgovarajuću zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti veće količine vode  Kada je tunel pod pritiskom. .Vodena komora  Predstavlja zadnji deo dovoda.  Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno funkcionisanje hidroelektrane. njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko dopuštene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom.

njihova konfiguracija. . tip i snaga turbina i generatora.  Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu koja se može ugraditi direktno u tok reke znači da uobičajena električna centrala nije potrebna. izvođenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiču na oblik i veličinu zgrade.Električna centrala  Kod malih hidroelektrana uloga električne centrale je da zaštiti elektromehaničku opremu od vremenskih nepogoda.  Broj.

Takve turbine teže do 172 tone i postižu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti.  Mlaz vode udara i okreće lopatice turbine koja je vratilom vezana na generator.turbina  Funkcija turbine je transformacija kineticke energije vode u mehaničku energiju pomoću rotirajućih delova turbine.  Najčešći tip turbina za hidroelektrane su Francisove. .

oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi o: 1.turbina  Izbor tipa. Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja. koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritična brzina: najveca brzina koja se može postići bez priključenog električnog opterećenja. 4. . 2. 3.

Pelton. Kaplan. obično se odabiraju one turbine koje efikasno rade u širokim granicama protoka (npr.Turgo i Crossflow) .turbina  Male vodene turbine mogu postići efikasnot oko 90%  Budući da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo unutar granica određenih protoka i padova.  Kod većine lokacija malih protočnih hidroelektrana kod kojih protoci značajno variraju. pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi računa.

Potpuno uronjena u vodu .Periferna brzina se pretvara u snagu osovine .Propelerna.Peltonova. Francisova i Kaplanova turbina • AKCIJSKE TURBINE . Turgo i Crossflow turbina .Klasifikacija turbina • REAKCIJSKE TURBINE .Nema pada pritiska na turbini .Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini .Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogađaju lopatice .

reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove. a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom. 3.to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove. . 2. Francis turbina . Koristi se za srednje i velike padove.Vodene turbine  3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina: 1. Pelton .ovo je podesiva turbina s jednom ili više mlaznica. Kaplan i Propelerna turbina .

Tipovi turbina  Francis turbina  Kaplan turbina  Pelton turbina  Turgo turbina  Ostali tipovi .

.96  Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.Francisove turbine  Padovi od 15 do 700 metara  Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0.

Francisove turbine  Sprovodni aparat je jedini regulacioni element Fransisove turbine. Lopatice pokreće hidraulički servo motor (pokreće ga ulje pod pritiskom) . Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i služe za regulaciju protoka vode kroz turbinu.

. čime se postiže veća pogonska fleksibilnost u cilju postizanja većeg faktora efikasnosti za različite količine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine.Kaplanova turbina  Mali padovi (od 5 metara do     70 metara) Velike brzine protoka Moguće je upravljanje mlaznicama rotora.

Kaplanova turbina Vertikalno postavljena Kaplanova turbina Horizontalna postavljena Kaplanova turbina .

Peltonova turbina  Veliki padovi (od 100 metara do     1800 metara). Maksimalno do 6 mlaznica. po potrebi. Da bi se. Visoka efikasnost. Relativno male brzine protoka. Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugačkim cevovodima. . snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skretač mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamičkih pritisaka koji bi tada nastali.

Turgo turbina  Turgo turbina: 1. rotor turbine 2. protok vode .

Vratilo koje povezuje generator i turbinu. .

. koje predstavljaju stator.  Ovime se ubrzavaju elektroni.  Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.  Magnetsko polje između magneta i žičanih namotaja stvara električni napon.  Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreću unutar gustih namotaja bakrenih žica.generator  Generiše električnu energiju. koji proizvode električni naboj.  Kako se turbina okreće pobudni namotaj šalje električni napon rotoru.  U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar namotaja žica.

Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. Rotor 4. Stator  Dve vrste generatora: 1. Pobudni namotaj 3. .generator  Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Vratilo 2. Asihroni generator koji pobudu vuče iz mreže.

dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem). ali takođe i u manjim izolovanim mrežama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana  Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije rešenje za male hidroelektrane koje proizvode električnu energiju za isporuku u postojeću veliku elektroenergetsku mrežu. . -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima.generator  Sinhroni generator može funkcionisati izolovano (odvojen od elektroenergetske mreže).

transformator  Na izlazu iz elektrane povećava napon naizmenične struje da bi se smanjili gubici prenosa energije. Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora. Izlazni presek  Iskorišćena voda se cevovodima vraća u donji tok reke. dok četvrta predstavlja nulu. dalekovodi  Iz svake elektrane vode dalekovodi. . koji sadrže 4 žice. istog iznosa i međusobno pomaknutih za 120 stepeni.

Centar za automatiku i regulaciju .

pobuđivanje generatora. praćenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja. regulacija pobude. . regulacija brzine obrtaja i snage. sinhronizacija na mrežu. zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada. rad na mreži.  Njime je obezbeđeno automatsko pokretanje agregata.  Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu uređaja.Sistem upravljanja agregatom  Vrši upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom upravljačko-regulacionom uređaju (JURU) vodeći računa o njihovoj međusobnoj zavisnosti i uticaju.

5. 3. 2. 4.Sistem zaštite  Mikroprocesorski upravljane električne zaštite obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zaštitu : 1. 6. Podfrekventnu I nadfrekventnu zaštitu Prekostrujnu zaštitu Kratkospojnu zaštitu Zemljospojnu zaštitu Zaštitu od nesimetričnog opterećenja generator Zaštitu od povratne sprege .

Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenične struje  Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema potrebama pogona elektrane. preko monofaznog invertora 220V. 50Hz. napaja potrošače u jednosmernom razvodu i obezbeđuje komandi napon elektrane.  U slučaju nestanka naizmeničnog napajanja potrošači u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije.  Sopstvena potrošnja elektrane je sastavni deo projekta .  Ispravljač je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju.

3. 2. Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos ϕ .Sistem pobude  Statički sistem pobude je sa mikroprocesorskim upravljanjem. 4. 5. 6.  Osnovne funkcije regulatora pobude su : 1.

6. 3. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Učešće u toku sinhronizacije agregata na mrežu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim opterećenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograničavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomoćnim sistemima turbine . 8.Turbinski regulator  Električni deo turbinskog regulatora realizovan je u digitalnoj tehnici. 2.  Osnovne funkcije turbinsko regulatora su : 1. 4. 7. 5.

Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljačkoregulacioni uređaj 5. Arhiviranje merenja. Vizuelni prikaz veličina od interesa . Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Ručno upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u ručnom režimu rada 7. Uključenje i isključenje pojedinih podsistema u automatski/ručni režimu rada 6.Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Instalirana na staničnom računaru ostvaruje sledeće funkcije: 1. zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9. Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10. Prikaz stanja opreme u elektrani 4. Prikaz stanja mreže na koju je elektrana priključena ili je treba priključiti 3.

 Automatsku sinhronizaciju vrši mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije. . voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar.Sistem za sinhronizaciju  Sistem za sinhronizaciju omogućava automatsku sinhronizaciju i uključivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije.  Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop.

Hidroelektrane u svetu .

/1991. 1986.8 2 3 4 HE Itaipu HE Guri HE Tucurui Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil 1984.7 53./ 2003. 1984.) 22 500 (kod završetka) 14 000 10 200 8 370 80.43 .Ime hidroelektrane Država Godina završetka izgradnje Ukupan kapacitet (MW) Maksimalna godišnja proizvodnja električne struje (TWh) 1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 18 300 (novembar 2008. 94.41 41.

/1989.5 6 7 8 HE Grand Coulee HE Sajano Šušenskaja (popravak) SAD Rusija 1942. 2009.4 HE Rusija Krasnojarsk HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada 9 Kanada 1971. 1985. 1981. 18.7 ./2014./1980. 6 809 6 400 6 000 5 616 20 26. 1972. 5 429 4 900 ( 6 300 kod završetka) 35 10 Kina 2009.8 20.

Hidroelektrane u Srbiji .

3 MW 27 MW branska rečnoprotočna 5489 GWh 1504 GWh 2800 mil m³ 716.5 mil m³ 1026 MW 270 MW Drina Zvornik Bajina Bašta 4 4 24 MW 91.Hidroelektrane u Srbiji Vrste i snage hidroelektrana naziv Dunav ĐerdapI ĐerdapII broj aktivna generatora snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina Ukupno jezera 6 10 176.5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m³ protočna pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW 340 mil m³ 366 MW RH Bajina 2 Bašta 501 GWh 170 mil m³ 614 MW .

6 mil m³ 102 MW 27.5 MW 13 mil m³ 7 MW 1 1 2.2 MW 3.5 mil m³ 5.5 MW 4.Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpeć 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m³ 36 MW 250 mil m³ 22 MW 7.3 MW derivaciona protočna 1.5 mil m³ 51 MW Zapadna Morava Ovčar Banja Međuvršje 1 1 2.5 MW .

2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 165 mil m³ 51 GWh 73 GWh 80 MW Vrla 1 Vrla 2 Vrla 3 akumulaciona akumulaciona akumulaciona 50 MW 0.1 mil m³ 25.Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11.1 mil m³ 24 MW 29.2 MW 10.7 MW 13.4 MW Vrla 4 akumulaciona 63 GWh 0.6 MW 11.2 MW 14.4 MW .2 MW 14.3 MW 12.8 MW 16.

5m. M.26 KWh. „Siemens . .HE Đetinje Tehničke karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag.jedna Francis turbina.3 m3/s. Vodotok:Đetinja. Voith Heidenheim“ (1904). Moguća godišnja proizvodnja:0. proizvođača „J. Instalisana snaga: 0. Instalisani protok: 2. Generatori: Dva generatora trofazne naizmenične struje.proizvođača .Halske“ (1904) Snaga: 200kW. Sliv:Zapadna Morava.proizvođača „Ganz & Co. Turbine: Dve Francis turbine. Danubius“ (1900).36 MW. Građevinska visina:4.

sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani.  Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.  Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW.50m.kilometru Dunava. 10 kilometara uzvodno od Kladova.HE Đerdap 1  Đerdap 1 se nalazi na 943.Brana je simetrična.  Godišnje radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000GWh. čiji prečnik iznosi 9. sa Kaplanovim turbinama.  Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m³.3 MW.  Instalisani su za protok od 4800 m³/s. .  Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176.  U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA.

HE Đerdap 1  Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani obratno. .

sinhronizacija sistema.  Postoji i mogućnost sekundarne regulacije. upravljanje opterećenjem među generatorima.HE Đerdap 1  Količina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji. . podizanje i obaranje snage. Zbog toga. što znači da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane moguće upravljati i iz centrale u Beogradu. opet.  Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane šalju se tamo i obrađuju.  Ako bi visina vode bila veća nego što okolnosti dozvoljavaju. uključenje i isključenje agregata itd. postoji Komandni centar. ali i mnogih drugih okolnosti.  Osim visine vode u jezeru. temperature. tu je i merenje protoka vode kroz turbinu. moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine. zavisi od visine vode u jezeru koje brana formira.

Turbina Proizvođač: LMZ Lenjingrad.Končar.Hidrološki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3. Minimalni pad: 17.75 kV.Tehničke karakteristike HE Đerdap 1 1. Faktor snage: 0. . Aktivna snaga: 171 MW. Prenosni odnos: 420/15.Končar. Ukupni kontrolisani protok: 4800 m³/s.75/15. Nominalna snaga : 380/190/190MVA. Instalisana snaga: 194 MW. Broj obrtaja: 71. Površina sliva Dunava: 573 x 103 km2.5 m. 2.Blok transfomator: Proizvođač: R.5 o/min. 4. Tip: branska. 5.9. 3. Maksimalni pad: 30m.Generator: Proizvođač: Elektrosila/R. Prosečan godišnji dotok Dunava: 5650 m3/s.Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171). Prividna snaga: 190 MVA. Tip Turbine: Kaplan.

dve dodate elektrane. . 80 km nizvodno od Đerdapa 1. kilometru. dve prelivne brane.sagrađena na 863. Sastoji se od osnovne elektrane.HE Đerdap 2 Đerdap 2 je druga srpsko rumunska hidroelektrana. dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja.

 Izmedju njih je državna granica.HE Đerdap 2  Svakoj strani srpskoj i rumunskoj .  U hidroelektranu je ugrađeno 10 horizontalnih cevnih agregata.  Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela.pripada po jedan od pomenutih objekata.tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema. .ukupne instalisane snage 270 MW.

55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.1985. Prividna snaga: 27.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. Hrvatska Prividna snaga: 27. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvođač: UCM Rešica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62. Tip: Rečna-protočna Datum prve sinhronizacije:12.5 m 4.5 m Minimalni pad: 2. Faktor snage: 0. Turbina 9 / 10 Proizvođač: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.Generator 9/10: Proizvođač: UCM Rešica.5 m Minimalni pad: 2.98. Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvođač: Elektrosila. Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvođač: R.55 MVA. Ukupni instal.98 . Rumunija.5 m 2.98 6. 5.04.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 1. 3. Prenosni odnos: 27 MW. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW. protok: 4200 m3/s. Rusija Prividna snaga: 27.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0. Končar.

Hidrološki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716.3 kV. Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvođač: Elektroputere – Krajova (Minel). 8. .5 106m3.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 7. Nominalna snaga: 63 MVA. Prenosni odnos: 123/6.

U sledećoj tabeli date su tehničke karakteristike HE Bajina Bašta. .Akumulaciono jezero u dužini od 52 km.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136.Reka je pregrađena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara. U mašinskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godišnje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh. Proteže se od Višegrada i čuvene “Na Drini ćuprije”.HE Bajina Bašta  Protočna hidroelektrana “Bajina Bašta ” u Prećcu najveći je hidroenergetski objekat izgrađen na reci Drini.36 obrtaja u minuti.

HE Bajina Bašta .

Prednosti hidroelektrana .

turbine. ako se isključivo posmatra samo proces proizvodnje električne energije. Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su. Ta studija je rađena za klimatske prilike u Evrope te se može primeniti i na područja Severne Amerike i Severne Azije. Ne može se reći za celu hidroelektranu. generatora i akumulacionog jezera. Emisija gasova staklene bašte je u potpunosti eliminisana.Smanjena emisija gasova staklene bašte  Ključna prednost obnovljivih izvora energije. hidroelektrane najmanji proizvođači gasova staklene bašte. kao sistem sačinjen od brane. među svim izvorima energije. . je smanjena     ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bašte.

zbog velikog nivoa automatizacije. nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tržištu. odnosno električnog generatora. . Time električna energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina. Hidroelektrane imaju predviđen duži životni vek nego elektrane na fosilna goriva.ekonomija  Velika prednost je što ne koriste fosilna goriva kao pokretač     turbine. Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja.

 Svojom veličinom mogu privlačiti turiste i na njihovoj površini mogu seodvijati razni vodeni sportovi.  Velike brane mogu igrati značajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.Druge funkcije umetnih jezera  Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati još nekoliko pozitivnih aspekata. .

Mane hidroelektrana .

 Uzroci migracija su višestruki (traženje hrane.  Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba. . traženje mesta za prezimljavanje. traženje prostora za razmnožavanje)  To uzrokuje smanjenje populacija pa čak i nestanak migracinih vrsta. terorističkih činova i tome sličnih situacija.  Sam kvalitet gradnje. konstrukcija i održavanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oštećivanja.  Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija.Uništavanje ekosistema i gubitak zemlje  Urušavanje brane može dovesti do velikih katastrofa za ceo ekosistem nizvodno od brane.

što opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. je toliko veliko da svojom težinom opterećuje zemljinu koru. da se nalazi na spoju litosfernih ploča. hidro akumulacijsko jezero te brane.Hidroelektrana ‘tri klanca’ u Kini  Takođe jedan primer koji svedoči o opasnosti ljudskih životima     je hidroelektrana Tri klanca u Kini. Međutim. jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. političari tvrde da takav rizik ne postoji. tj. to je najveća kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom. tj. Dok naučnici strahuju od potresa i urušavanja brane. . vodeni bazen. Ako se uzme u obzir da je to područje geološki nestabilno. Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce.

a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. da preusmere sedimentalne materije. Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj životni vek. a korišćenja iste tokom suvih razdoblja godine. . Zahvaljujući tome. nakon kojeg postaje neekonomična. To se može izbeći gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premošćavanja. Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kišnih razdoblja. vodeni bazen gubi svoju ulogu. To sa vremenom dovodi do taloženja toga materijala u vodenom bazenu.Nanosi mulja  Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u      obliku peska i mulja.

 Fauna toga područja je primorana na preseljenje. negativni. prvenstveno u tropskim područjima. aspekti prilikom gradnje brana je nužnost uništavanja ljudskih. kao i ljudi. situacija je malo drugačija.  Što se flore tiče.  Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nužnog potapanja svega onoga što se našlo ispod površine samoga jezera. . kulturnih i prirodnih dobara.Promena okoline  Uočeni.

Preseljenje ljudi i nesrede sa branama  Do 2008. odnela je oko 2 000 ljudskih života 1963.  Nesreće sa branama mogu biti jedne od najvećih katastrofa .  Nesreća na brani Vajont u Italiji. se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi širom sveta.  Nesreća na brani Banqiao u Kini. . odnela je 26 000 ljudskih života i oko 145 000 od epidemije.