Savo Škrga 12595 Sanja Mrmoš 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinović 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
 Uvod  Vodenice  Prve hidroelektrane  Opšte o hidroelektrane  Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Princip rada hidroelektrane  Podela hidroelektrana  Podela prema instaliranoj snazi  Podela prema količini vode i visini vodenog pada  Podela na osnovu položaja mašinske zgrade i brane
 Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
 Male hidroelektrane
 Podela malih hidroelektrana  prema mogućnostima akumulacije  MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije  MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije  Prema neto padu  Prema režimu rada

 Prema položaju zgrade
 Prednosti i mane MHE  Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
 Komponente hidroelektrane
 Ulazni presek  Brane  Dovod  Vodena komora  Električne centrale  Turbine  Generator  Transformator  Dalekovod  Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
 Centar za automatiku i regulaciju
 Sistem upravljanja agregatom  Sistem zaštite  Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenične struje  Sistem pobude  Turbinski regulator  Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
 Hidroelektrane u svetu
 Hidroelektrane u Srbiji
 HE Đetinje  HE Đerdap 1  HE Đerdap 2  HE Bajina Bašta

 Prednosti hidroelektrana

 Mane hidroelektrana

UVOD .

vodenice .

 Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova. pouzdanost i praktično besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu. ali puno složeniji.  Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost. .vodenice  U starim vodenicama za mlevenje brašna. energija vode koja se kreće je prenošena na vodeničko kolo. koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brašno.

na reci Nijagari. zahvaljujući patentima Nikole Tesle.prve hidroelektrane  Posle otkrića električnog generatora u 19. počele su da se grade hidroelektrane. počela je sa radom prva hidroelektrana. .veku.  1895 u Kanadi.

. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. radi i danas.avgusta 1900. zatim ponovo pokrenuta 2000.prve hidroelektrane  Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2.  Zaustavljenja je 1970. godine. godine.  To je bila elektrocentrala ”Pod gradom” u Užicu na reci Đetinja.

koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke.  Predstavlja obnovljiv izvor energije. a već duže od sto godina i električne energije.  U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armirano betonskih brana i tako stvoreno veštačko jezero. .Opšte o hidroelektrane  Hidroenergija je energija koja potiče od snage vode.  Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu.

jer se nalaze na zajedničkom vratilu.  Delujući velikom silom. . koja je na znatno višem nivou od reke.Opšte o hidroelektrane  Zaustavljena voda. usled čega se obrće i rotor generatora. potencijalne energije. tunelima ili cevima dovodi se do turbina. kanalima. voda obrće rotor turbine. tj.

.  Mehanička energija rotirajuće turbine se pretvara u električnu energiju u generatoru s kojim je mehanički povezana sa osovinom.tunele ili cevi dovodi se do turbina.  Kinetička energija vode u pokretu se rotacijom turbina pretvara u mehaničku energiju.Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Potencijalna energija vode pretvara se u kinetičku energiju vode koja se kroz kanale.

Princip rada hidroelektrane .

Podela hidroelektrana .

Podela prema instaliranoj snazi: .

100 MW obično isporučuju energiju u mrežu.500 kW. Srednje hidroelektrane: 10 .10 MW obicno isporučuju energiju u mrežu. isporučuju energiju u mrežu. Mini hidroelektrane: 100 . Male hidroelektrane: 0.5 . što je češći slučaj. .Protočni rad ili.Velike hidroelektrane: Veće od 100 MW isporučuju energiju u velike elektroenergetske mreže.

Obično daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim područjima udaljenim od mreže.Mikro hidroelektrane: 5 . Područja udaljena od mreže.100 KW. . Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW.

Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja teče zbog postojanja visinske razlike) u električnu energiju. . Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste. razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(veći od 100 m) i relativno malom količinom vode. snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom. -hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 –100 m) i -hidroelektrane s niskim padovima(2 – 30 m) i relativno velikom količinom vode.

Veliki pad Srednji pad Mali pad .

Derivacione hidroelektrane. .Na osnovu položaja mašinske zgrade i brane hidroelektrane se dele na: Branske hidroelektrane. Pribranske hidroelektrane.koje mogu biti:  sa otvorenom derivacijom i  sa derivacijom pod pritiskom.

Grade se za bruto padove HB=(3¸60) m i protoke Q ≤ 12000 m3/s. .Branske hidroelektrane Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima gde nije moguće postići velike padove.

3-deo brane-mašinska zgrada. 4-prelivna polja. 7-pregradne lamele sklapšta. 8-linija obale pre izgradnje brane. 5-sektorski zatvarač. . 9-razbijač vodenog talasa. 6-sklapište. 2-donja voda.Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda.

Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obično se kreću granicama Q ≤6000 m3/s . .Pribranske hidroelektrane  Grade se na tokovima na kojima je moguće postići veće padove. HB=(60¸200) m.

Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane 1-gornja voda. 5-sektorski zatvarač. . 4-prelivna polja. 3-deo brane-mašinska zgrada. 6-sklapište. 8-linija obale pre izgradnje brane. 7-pregradne lamele sklapšta. 9-razbijač vodenog talasa. 2-donjavoda.

. 6-mašinska zgrada.Derivacione hidroelektrane Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom Ovakve hidroelektrane izgrađene su za padove HB=(200¸1000) m i protoke Q ≤ 2400 m3/s . 2-prelivno polje na brani. 4-prijemna građevina. 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni). 1-brana. 5-cevovodi.

.Zavisnost statičkog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su približno stalni.jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2).Neto pad se smanjuje sa povećanjem protoka.

2-prelivno polje na brani. 6 . 5-cevovodi. 3-derivacioni kanal. 8-potopljeno korito reke. 4-prijemna građevina.Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(30¸1800) m i protoke Q ≤ 1000 m3/s . 6-mašinska zgrada.

5-donja voda. 3-odvodna derivacija. 4-vodostan(vodena komora).i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom.kao što je to prikazano na slici: 1-dovodni tunel. 2-turbina sa sifonom. 6-brdo .U nekim slučajevima mašinska zgrada se smešta u iskopanu pećinu u brdu.

hidroelektrane se dele na: Akumulacione hidroelektrane. odnosno regulacije protoka. Reverzibilne hidroelektrane. Protočne hidroelektrane. .Prema načinu korišćenja vode.

varijacije u količini dotoka vode.Akumulacione hidroelektrane  Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregrađivanjem reke i zaustavljanjem toka.ribolov.itd.ali se može koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje.a koja se pretvara u kinetičku energiju vode koja pokreće lopatice turbine.  Kod ovakve vrste elektrane obično postoje velike godišnje .Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i tačke montaže generatora.).što dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadrži velike količine vode što predstavlja rezervoar energije.

a u slučaju kada je količina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv. Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagrađeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima.  Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim pritiskom koriste se Peltonove turbine. . klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama.

Hidroelektrana u preseku А-rezervoar, B-zgrada, Cтurbina, D-generator, Е-ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mreža, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:
 pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

 derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
 Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

.jer su im akumulacije u planinskim područjima na velikim visinama.Ovakve hidroelektrane rade obično kao derivacione.sa derivacijom pod pritiskom. Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).

koristi za proizvodnju struje u doba najveće potrošnje.Reverzibilne hidroelektrane Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti koji imaju mogućnost promene funkcije agregata pa isti uređaj može da radi kao električni motor i pumpa.Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem. Kada sistem radi kao pumpa. ali u drugom načinu rada. a potom kao generator i turbina. U oba načina rada pretežno se koristi ista voda. akumuliše vodu i pokreće ga motor koji se napaja iz mreže. .jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni.

Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode.faculty. Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.edu/eee463/pumpedstorage.  Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo.html .asu. donje.koja kada protiče kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju električne energije.Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladišta vodene mase:  Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasicnih hidroelektrana.akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke.

Šema reverzibilne hidroelektrane .

ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generišu električnu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode.  Postoje postrojenja koja koriste napuštene rudnike kao donji akumulacioni bazen. . ali u većini slučajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni. Čiste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu između dva bazena. Reverzibilne hidroelektrane plaćaju tu nižu cenu struje i koriste je da akumulišu vodu u gornje jezero.Pošto je teško upravljati proizvodnjom električne energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve više vetroelektrana onda se u doba manje potrošnje (obično noću) javljaju viškovi električne energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu.a nakon toga u vreme kada su potrebe potrošača za električnom energijom veće tu istu vodu koriste za proizvodnju električne energije i prodaju je po skupljoj ceni.

1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0.  Jedini način da stvorimo značajniju količinu električne energije je taj da imamo veliku količinu vode na što većem brdu iznad donjeg bazena.272 KWh. ali troškovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog položaja (razlika u visini između bazena) su kritični faktori u odluci o izgradnji. Na nekim područjima visinska razlika između donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno. Na primer. približno 70% do 85% električne energije koja se koristi za napumpavanje vode u viši bazen može biti vraćeno. a na nekim se pravi veštački. Uzimajući u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i gubitke usled pretvaranja. . Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu čuvanja velike količine električne energije.

Ilustracija razlike između RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom režimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni režim.

K-kvačilo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protočne hidroelektrane
Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana područja sa malom potrošnjom.Male hidroelektrane  Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u instaliranoj snazi.   Osim u vlasništvu velikih elektroprivrednih poduzeća.  Mala hidroelektrana je određena kao postrojenje za iskorištavanje energije vodotokova sa izlaznom električnom snagom od 10 kW do 10 MW.ali i za niskonaponske mreže i lokalne mikro mreže. mogu biti . i u vlasništvu manjih privatnih poduzetnika.

Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvažniji zadatak.Podela malih hidroelektrana prema mogućnostima akumulacije:  Protočne  Imaju veoma male mogućnosti akumulacije.Proizvode električne energije koliko im dopušta protok u vodenom toku. je tipično u granicama: Qsr< Qinst<1. a drugi samo u kišnom periodu godine.  Instalisani protok .5Qsr  Akumulacione  Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva agregata od koji jedan radi stalno. . u odnosu na srednji višegodišnji protok rečnog toka.

 Postoje: • MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije. MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije. Akumulacione MHE. • . sadrže akumulacioni bazen za poravnanje dotoka rečnog toka.

5Qsr ≤ Qins ≤3Qsr. Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije. . dok je u toku dana moguća snaga koja odgovara protoku od (1. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr × 12h = 43 200 × Qsr [m3/s].MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama opterećenja. MHE dnevno radi 12 h. a 12 h stoji. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1. Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju. u lokalnoj mreži može se uvesti aproksimacija da noću uopšte nema potrošnje.5÷3) Qsr.

.MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000 × Qsr[m3/s].

Protočna mikrohidroelektrana .

sa visokim padom (H > 100 m ). sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ).Prema neto padu:  sa niskim padom ( H < 30 m ).   .

 MHE u kombinovanom radu. .  MHE povezana na EES (paralelni rad).Prema režimu rada:  MHE na izolovanoj mreži (ostrvski rad). o Koriste se za napajanje seoskih područja. farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a.

 Pribranske MHE. . Prema položaju zgrade:  Branske MHE.  Derivacione MHE. o Proizvodnja električne energije na račun količine vode koja otiče iz akumulacije.

Derivacione MHE imaju veliku primenu u brdsko-planinskim terenima.Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja. vodosnabdevanja. zaštite od poplava i slično. turizma. kod vodotoka sa velikim padovima. .

kao i snadbevanje vodom okolnih naselja. mada ima MHE koje već rade 80 godina.  Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže. praktično neograničen.  Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove  Radni vek je vrlo dug. .izgradnju ribnjaka i zaštitu od poplava.Prednosti i mane MHE  U odnosu na velike HE nemamo plavljenja širokih područja (kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i narušavanja lokalnog ekološkog sistema. a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja.Prosečan vek je 30 godina.  Mogu obezbediti navodnjavanje zemljišta.

Naravno.  Veliki troškovi istraživanja u odnosu na ukupne investicije. MHE kao izvori energije. Ako radi autonomno. Zahteva integralno vodoprivredno rešenje. pa višak ostaje neiskorišćen. Eksploatacija zavisi od postojećih resursa. s tim što se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje. proizvodnja el. zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je određen prema drugim potrošačima. u odnosu na druge slične izvore imaju nedostatke.energije zavisi od potrošnje. . a to su: Visoki investicioni troškovi po instalisanom kW.

Snaga dobijena u hidroelektranama .

 Električna snaga i energija su direktno proporcionalni količini vode koja prolazi kroz turbinu. što je pad veći.Snaga postrojenja i proizvedena energija  Zavisi od raspoloživog vodenog pada (razlici geodetske visine). postoji veći energetski potencijal.  Visina pada zavisi od visine brane. tako da ista količina vode.  Dva puta veća količina vode proizvešće će dva puta više električne energije kod iste visine vodenog pada. . ukoliko pada sa dva puta veće visine proizvodi duplo više električne energije.  Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada.

gustina vode [kg/m3] g .Snaga [W] ŋ .stepen iskorišćenja postrojenja Q – raspoloživi protok vode [m3/s] h .raspoloživi vodeni pad [m] ρ .ubrzanje sile teže [m/s2] .snaga postrojenja i proiyvedena energija  Zavisnost snage od navedenih veličina izražena je sledećim izrazom: P =ŋ* Q * h * ρ * g  gde je: P .

Komponente hidroelektrane .

Komponente hidroelektrane • • • • • • • • • • Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Električne centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod) .

 Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na površini. .Ulazni presek  Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine određenim masenim protokom. dok se ispod površine i to na najnižoj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja.  Ulaz vode može biti na površini vode ili ispod površine.

skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2. drveta i njihove kombinacije  Imaju ulogu: 1.  Brana predstavlja građevinu čiji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. ostvarivanje akumulacije . povišenje nivoa vode kako bi se povećao pad 3.  Konstrukcija može biti od betona.brane  Većina hidroelektrana se snadbeva vodom iz akumulacijskih jezera.

 Može biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel). .Dovod  Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom.  Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno je regulisati ulazni presek.za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka.koji može biti gravitacioni ili pod pritiskom.

 Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel. a služi za odgovaranje na promene opterećenja. njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko dopuštene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom.  Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno funkcionisanje hidroelektrane. .Vodena komora  Predstavlja zadnji deo dovoda. mora imati odgovarajuću zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti veće količine vode  Kada je tunel pod pritiskom.

Električna centrala  Kod malih hidroelektrana uloga električne centrale je da zaštiti elektromehaničku opremu od vremenskih nepogoda.  Broj.  Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu koja se može ugraditi direktno u tok reke znači da uobičajena električna centrala nije potrebna. njihova konfiguracija. tip i snaga turbina i generatora. . izvođenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiču na oblik i veličinu zgrade.

 Mlaz vode udara i okreće lopatice turbine koja je vratilom vezana na generator.turbina  Funkcija turbine je transformacija kineticke energije vode u mehaničku energiju pomoću rotirajućih delova turbine.  Najčešći tip turbina za hidroelektrane su Francisove. Takve turbine teže do 172 tone i postižu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti. .

. 4. Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja. 3.turbina  Izbor tipa. koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritična brzina: najveca brzina koja se može postići bez priključenog električnog opterećenja. oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi o: 1. 2.

turbina  Male vodene turbine mogu postići efikasnot oko 90%  Budući da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo unutar granica određenih protoka i padova. Kaplan. obično se odabiraju one turbine koje efikasno rade u širokim granicama protoka (npr. Pelton.  Kod većine lokacija malih protočnih hidroelektrana kod kojih protoci značajno variraju. pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi računa.Turgo i Crossflow) .

Peltonova.Klasifikacija turbina • REAKCIJSKE TURBINE .Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogađaju lopatice .Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini .Periferna brzina se pretvara u snagu osovine . Francisova i Kaplanova turbina • AKCIJSKE TURBINE .Nema pada pritiska na turbini .Propelerna. Turgo i Crossflow turbina .Potpuno uronjena u vodu .

Pelton .ovo je podesiva turbina s jednom ili više mlaznica.Vodene turbine  3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina: 1. . 2.to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove. Kaplan i Propelerna turbina . Francis turbina . Koristi se za srednje i velike padove.reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove. 3. a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom.

Tipovi turbina  Francis turbina  Kaplan turbina  Pelton turbina  Turgo turbina  Ostali tipovi .

.Francisove turbine  Padovi od 15 do 700 metara  Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0.96  Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.

Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i služe za regulaciju protoka vode kroz turbinu. Lopatice pokreće hidraulički servo motor (pokreće ga ulje pod pritiskom) .Francisove turbine  Sprovodni aparat je jedini regulacioni element Fransisove turbine.

. čime se postiže veća pogonska fleksibilnost u cilju postizanja većeg faktora efikasnosti za različite količine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine.Kaplanova turbina  Mali padovi (od 5 metara do     70 metara) Velike brzine protoka Moguće je upravljanje mlaznicama rotora.

Kaplanova turbina Vertikalno postavljena Kaplanova turbina Horizontalna postavljena Kaplanova turbina .

Relativno male brzine protoka.Peltonova turbina  Veliki padovi (od 100 metara do     1800 metara). . snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skretač mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamičkih pritisaka koji bi tada nastali. Visoka efikasnost. Da bi se. po potrebi. Maksimalno do 6 mlaznica. Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugačkim cevovodima.

rotor turbine 2. protok vode .Turgo turbina  Turgo turbina: 1.

.Vratilo koje povezuje generator i turbinu.

koje predstavljaju stator.generator  Generiše električnu energiju. . koji proizvode električni naboj.  Magnetsko polje između magneta i žičanih namotaja stvara električni napon.  Ovime se ubrzavaju elektroni.  Kako se turbina okreće pobudni namotaj šalje električni napon rotoru.  U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar namotaja žica.  Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreću unutar gustih namotaja bakrenih žica.  Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.

generator  Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. . Rotor 4. Stator  Dve vrste generatora: 1. Pobudni namotaj 3. Asihroni generator koji pobudu vuče iz mreže. Vratilo 2.

dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem). -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima.generator  Sinhroni generator može funkcionisati izolovano (odvojen od elektroenergetske mreže). . ali takođe i u manjim izolovanim mrežama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana  Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije rešenje za male hidroelektrane koje proizvode električnu energiju za isporuku u postojeću veliku elektroenergetsku mrežu.

istog iznosa i međusobno pomaknutih za 120 stepeni.transformator  Na izlazu iz elektrane povećava napon naizmenične struje da bi se smanjili gubici prenosa energije. dok četvrta predstavlja nulu. . koji sadrže 4 žice. Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora. Izlazni presek  Iskorišćena voda se cevovodima vraća u donji tok reke. dalekovodi  Iz svake elektrane vode dalekovodi.

Centar za automatiku i regulaciju .

pobuđivanje generatora.  Njime je obezbeđeno automatsko pokretanje agregata. regulacija brzine obrtaja i snage. praćenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja. zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada.Sistem upravljanja agregatom  Vrši upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom upravljačko-regulacionom uređaju (JURU) vodeći računa o njihovoj međusobnoj zavisnosti i uticaju. regulacija pobude. rad na mreži.  Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu uređaja. sinhronizacija na mrežu. .

2. 6. 5.Sistem zaštite  Mikroprocesorski upravljane električne zaštite obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zaštitu : 1. 3. 4. Podfrekventnu I nadfrekventnu zaštitu Prekostrujnu zaštitu Kratkospojnu zaštitu Zemljospojnu zaštitu Zaštitu od nesimetričnog opterećenja generator Zaštitu od povratne sprege .

 U slučaju nestanka naizmeničnog napajanja potrošači u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije.  Sopstvena potrošnja elektrane je sastavni deo projekta . preko monofaznog invertora 220V.  Ispravljač je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju.Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenične struje  Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema potrebama pogona elektrane. napaja potrošače u jednosmernom razvodu i obezbeđuje komandi napon elektrane. 50Hz.

3. 2.Sistem pobude  Statički sistem pobude je sa mikroprocesorskim upravljanjem. 5.  Osnovne funkcije regulatora pobude su : 1. 6. Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos ϕ . 4.

2. 8.Turbinski regulator  Električni deo turbinskog regulatora realizovan je u digitalnoj tehnici. 6. 5. 3. 7. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Učešće u toku sinhronizacije agregata na mrežu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim opterećenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograničavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomoćnim sistemima turbine . 4.  Osnovne funkcije turbinsko regulatora su : 1.

Arhiviranje merenja. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Vizuelni prikaz veličina od interesa . Ručno upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u ručnom režimu rada 7. zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9. Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10.Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Instalirana na staničnom računaru ostvaruje sledeće funkcije: 1. Prikaz stanja opreme u elektrani 4. Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljačkoregulacioni uređaj 5. Uključenje i isključenje pojedinih podsistema u automatski/ručni režimu rada 6. Prikaz stanja mreže na koju je elektrana priključena ili je treba priključiti 3. Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2.

 Automatsku sinhronizaciju vrši mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije.Sistem za sinhronizaciju  Sistem za sinhronizaciju omogućava automatsku sinhronizaciju i uključivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije. . voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar.  Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop.

Hidroelektrane u svetu .

41 41./1991. 1984. 1986./ 2003.7 53. 94.Ime hidroelektrane Država Godina završetka izgradnje Ukupan kapacitet (MW) Maksimalna godišnja proizvodnja električne struje (TWh) 1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 18 300 (novembar 2008.8 2 3 4 HE Itaipu HE Guri HE Tucurui Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil 1984.43 .) 22 500 (kod završetka) 14 000 10 200 8 370 80.

6 809 6 400 6 000 5 616 20 26. 1985.7 . 18./1980. 1972.4 HE Rusija Krasnojarsk HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada 9 Kanada 1971. 5 429 4 900 ( 6 300 kod završetka) 35 10 Kina 2009.5 6 7 8 HE Grand Coulee HE Sajano Šušenskaja (popravak) SAD Rusija 1942./1989. 2009./2014. 1981.8 20.

Hidroelektrane u Srbiji .

5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m³ protočna pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW 340 mil m³ 366 MW RH Bajina 2 Bašta 501 GWh 170 mil m³ 614 MW .3 MW 27 MW branska rečnoprotočna 5489 GWh 1504 GWh 2800 mil m³ 716.5 mil m³ 1026 MW 270 MW Drina Zvornik Bajina Bašta 4 4 24 MW 91.Hidroelektrane u Srbiji Vrste i snage hidroelektrana naziv Dunav ĐerdapI ĐerdapII broj aktivna generatora snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina Ukupno jezera 6 10 176.

2 MW 3.6 mil m³ 102 MW 27.5 MW .5 mil m³ 5.5 mil m³ 51 MW Zapadna Morava Ovčar Banja Međuvršje 1 1 2.Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpeć 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m³ 36 MW 250 mil m³ 22 MW 7.5 MW 4.3 MW derivaciona protočna 1.5 MW 13 mil m³ 7 MW 1 1 2.

4 MW .2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 165 mil m³ 51 GWh 73 GWh 80 MW Vrla 1 Vrla 2 Vrla 3 akumulaciona akumulaciona akumulaciona 50 MW 0.6 MW 11.4 MW Vrla 4 akumulaciona 63 GWh 0.1 mil m³ 25.Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11.2 MW 14.1 mil m³ 24 MW 29.2 MW 14.7 MW 13.3 MW 12.2 MW 10.8 MW 16.

proizvođača . Vodotok:Đetinja. proizvođača „J. Generatori: Dva generatora trofazne naizmenične struje. Turbine: Dve Francis turbine. Voith Heidenheim“ (1904). Instalisani protok: 2.5m. Moguća godišnja proizvodnja:0.Halske“ (1904) Snaga: 200kW. . M. Instalisana snaga: 0.36 MW.jedna Francis turbina. Danubius“ (1900).proizvođača „Ganz & Co.HE Đetinje Tehničke karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag. Sliv:Zapadna Morava.3 m3/s.26 KWh. „Siemens . Građevinska visina:4.

sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani.  Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m³. sa Kaplanovim turbinama. 10 kilometara uzvodno od Kladova. .  Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW.  Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176.  Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.3 MW.HE Đerdap 1  Đerdap 1 se nalazi na 943.kilometru Dunava.  Godišnje radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000GWh.  U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA. čiji prečnik iznosi 9.  Instalisani su za protok od 4800 m³/s.50m.Brana je simetrična.

HE Đerdap 1  Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani obratno. .

postoji Komandni centar. .  Osim visine vode u jezeru. što znači da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane moguće upravljati i iz centrale u Beogradu. zavisi od visine vode u jezeru koje brana formira. opet. ali i mnogih drugih okolnosti.HE Đerdap 1  Količina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji. podizanje i obaranje snage.  Postoji i mogućnost sekundarne regulacije. sinhronizacija sistema.  Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane šalju se tamo i obrađuju. Zbog toga. tu je i merenje protoka vode kroz turbinu. moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine. upravljanje opterećenjem među generatorima. uključenje i isključenje agregata itd.  Ako bi visina vode bila veća nego što okolnosti dozvoljavaju. temperature.

5 o/min. Tip Turbine: Kaplan.Generator: Proizvođač: Elektrosila/R.Tehničke karakteristike HE Đerdap 1 1. Minimalni pad: 17.Hidrološki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3. 3.Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171). 2. Aktivna snaga: 171 MW. Prosečan godišnji dotok Dunava: 5650 m3/s. .5 m.75/15. Prividna snaga: 190 MVA. Faktor snage: 0.Končar.Turbina Proizvođač: LMZ Lenjingrad. 5. Instalisana snaga: 194 MW. Maksimalni pad: 30m. Ukupni kontrolisani protok: 4800 m³/s. Nominalna snaga : 380/190/190MVA. Površina sliva Dunava: 573 x 103 km2.9. Broj obrtaja: 71.Končar. Tip: branska.Blok transfomator: Proizvođač: R. Prenosni odnos: 420/15.75 kV. 4.

80 km nizvodno od Đerdapa 1. dve prelivne brane.HE Đerdap 2 Đerdap 2 je druga srpsko rumunska hidroelektrana. dve dodate elektrane. kilometru. . dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja.sagrađena na 863. Sastoji se od osnovne elektrane.

 Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela.  Izmedju njih je državna granica.pripada po jedan od pomenutih objekata. .  U hidroelektranu je ugrađeno 10 horizontalnih cevnih agregata.tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema.ukupne instalisane snage 270 MW.HE Đerdap 2  Svakoj strani srpskoj i rumunskoj .

5 m 4. Tip: Rečna-protočna Datum prve sinhronizacije:12. Ukupni instal.98 .98.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12.5 m Minimalni pad: 2.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0. Prenosni odnos: 27 MW.5 m Minimalni pad: 2. 3.04. Rumunija. Hrvatska Prividna snaga: 27. protok: 4200 m3/s. Končar.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. Turbina 9 / 10 Proizvođač: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62. Rusija Prividna snaga: 27.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 1.5 m 2. 5. Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvođač: Elektrosila. Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvođač: R. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvođač: UCM Rešica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.1985. Faktor snage: 0.98 6. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW.55 MVA.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0. Prividna snaga: 27.Generator 9/10: Proizvođač: UCM Rešica.

Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvođač: Elektroputere – Krajova (Minel). Hidrološki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716. . Prenosni odnos: 123/6.3 kV. 8. Nominalna snaga: 63 MVA.5 106m3.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 7.

U mašinskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godišnje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh.36 obrtaja u minuti. U sledećoj tabeli date su tehničke karakteristike HE Bajina Bašta.Akumulaciono jezero u dužini od 52 km.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136.HE Bajina Bašta  Protočna hidroelektrana “Bajina Bašta ” u Prećcu najveći je hidroenergetski objekat izgrađen na reci Drini.Reka je pregrađena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara. Proteže se od Višegrada i čuvene “Na Drini ćuprije”. .

HE Bajina Bašta .

Prednosti hidroelektrana .

Emisija gasova staklene bašte je u potpunosti eliminisana.Smanjena emisija gasova staklene bašte  Ključna prednost obnovljivih izvora energije. kao sistem sačinjen od brane. generatora i akumulacionog jezera. ako se isključivo posmatra samo proces proizvodnje električne energije. Ne može se reći za celu hidroelektranu. . Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su. Ta studija je rađena za klimatske prilike u Evrope te se može primeniti i na područja Severne Amerike i Severne Azije. hidroelektrane najmanji proizvođači gasova staklene bašte. je smanjena     ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bašte. turbine. među svim izvorima energije.

Time električna energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija. zbog velikog nivoa automatizacije. Hidroelektrane imaju predviđen duži životni vek nego elektrane na fosilna goriva. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina.ekonomija  Velika prednost je što ne koriste fosilna goriva kao pokretač     turbine. . Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja. nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tržištu. odnosno električnog generatora.

 Velike brane mogu igrati značajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.  Svojom veličinom mogu privlačiti turiste i na njihovoj površini mogu seodvijati razni vodeni sportovi. .Druge funkcije umetnih jezera  Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati još nekoliko pozitivnih aspekata.

Mane hidroelektrana .

konstrukcija i održavanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oštećivanja.  Sam kvalitet gradnje.Uništavanje ekosistema i gubitak zemlje  Urušavanje brane može dovesti do velikih katastrofa za ceo ekosistem nizvodno od brane. terorističkih činova i tome sličnih situacija.  Uzroci migracija su višestruki (traženje hrane. traženje prostora za razmnožavanje)  To uzrokuje smanjenje populacija pa čak i nestanak migracinih vrsta. .  Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija.  Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba. traženje mesta za prezimljavanje.

tj. tj. jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. da se nalazi na spoju litosfernih ploča. Ako se uzme u obzir da je to područje geološki nestabilno. je toliko veliko da svojom težinom opterećuje zemljinu koru. Međutim. Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce. vodeni bazen. Dok naučnici strahuju od potresa i urušavanja brane. hidro akumulacijsko jezero te brane.Hidroelektrana ‘tri klanca’ u Kini  Takođe jedan primer koji svedoči o opasnosti ljudskih životima     je hidroelektrana Tri klanca u Kini. . političari tvrde da takav rizik ne postoji. to je najveća kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom. što opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj.

. da preusmere sedimentalne materije. vodeni bazen gubi svoju ulogu. a korišćenja iste tokom suvih razdoblja godine. Zahvaljujući tome.Nanosi mulja  Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u      obliku peska i mulja. a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj životni vek. Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kišnih razdoblja. nakon kojeg postaje neekonomična. To sa vremenom dovodi do taloženja toga materijala u vodenom bazenu. To se može izbeći gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premošćavanja.

kao i ljudi.  Fauna toga područja je primorana na preseljenje.  Što se flore tiče.  Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nužnog potapanja svega onoga što se našlo ispod površine samoga jezera. situacija je malo drugačija.Promena okoline  Uočeni. negativni. . kulturnih i prirodnih dobara. prvenstveno u tropskim područjima. aspekti prilikom gradnje brana je nužnost uništavanja ljudskih.

se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi širom sveta. odnela je oko 2 000 ljudskih života 1963. odnela je 26 000 ljudskih života i oko 145 000 od epidemije.Preseljenje ljudi i nesrede sa branama  Do 2008.  Nesreća na brani Vajont u Italiji. .  Nesreće sa branama mogu biti jedne od najvećih katastrofa .  Nesreća na brani Banqiao u Kini.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful