Savo Škrga 12595 Sanja Mrmoš 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinović 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
 Uvod  Vodenice  Prve hidroelektrane  Opšte o hidroelektrane  Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Princip rada hidroelektrane  Podela hidroelektrana  Podela prema instaliranoj snazi  Podela prema količini vode i visini vodenog pada  Podela na osnovu položaja mašinske zgrade i brane
 Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
 Male hidroelektrane
 Podela malih hidroelektrana  prema mogućnostima akumulacije  MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije  MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije  Prema neto padu  Prema režimu rada

 Prema položaju zgrade
 Prednosti i mane MHE  Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
 Komponente hidroelektrane
 Ulazni presek  Brane  Dovod  Vodena komora  Električne centrale  Turbine  Generator  Transformator  Dalekovod  Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
 Centar za automatiku i regulaciju
 Sistem upravljanja agregatom  Sistem zaštite  Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenične struje  Sistem pobude  Turbinski regulator  Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
 Hidroelektrane u svetu
 Hidroelektrane u Srbiji
 HE Đetinje  HE Đerdap 1  HE Đerdap 2  HE Bajina Bašta

 Prednosti hidroelektrana

 Mane hidroelektrana

UVOD .

vodenice .

koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brašno.vodenice  U starim vodenicama za mlevenje brašna. pouzdanost i praktično besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu. ali puno složeniji. .  Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost.  Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova. energija vode koja se kreće je prenošena na vodeničko kolo.

veku. zahvaljujući patentima Nikole Tesle.prve hidroelektrane  Posle otkrića električnog generatora u 19.  1895 u Kanadi. na reci Nijagari. počele su da se grade hidroelektrane. . počela je sa radom prva hidroelektrana.

 Zaustavljenja je 1970. godine.avgusta 1900. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. .prve hidroelektrane  Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2. godine. zatim ponovo pokrenuta 2000.  To je bila elektrocentrala ”Pod gradom” u Užicu na reci Đetinja. radi i danas.

 Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu.  Predstavlja obnovljiv izvor energije.Opšte o hidroelektrane  Hidroenergija je energija koja potiče od snage vode. koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke. . a već duže od sto godina i električne energije.  U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armirano betonskih brana i tako stvoreno veštačko jezero.

. tj. jer se nalaze na zajedničkom vratilu. potencijalne energije.Opšte o hidroelektrane  Zaustavljena voda.  Delujući velikom silom. kanalima. tunelima ili cevima dovodi se do turbina. voda obrće rotor turbine. koja je na znatno višem nivou od reke. usled čega se obrće i rotor generatora.

tunele ili cevi dovodi se do turbina.  Mehanička energija rotirajuće turbine se pretvara u električnu energiju u generatoru s kojim je mehanički povezana sa osovinom.Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Potencijalna energija vode pretvara se u kinetičku energiju vode koja se kroz kanale.  Kinetička energija vode u pokretu se rotacijom turbina pretvara u mehaničku energiju. .

Princip rada hidroelektrane .

Podela hidroelektrana .

Podela prema instaliranoj snazi: .

Mini hidroelektrane: 100 .Velike hidroelektrane: Veće od 100 MW isporučuju energiju u velike elektroenergetske mreže.10 MW obicno isporučuju energiju u mrežu. Male hidroelektrane: 0. isporučuju energiju u mrežu.100 MW obično isporučuju energiju u mrežu. .Protočni rad ili.500 kW. Srednje hidroelektrane: 10 . što je češći slučaj.5 .

Područja udaljena od mreže. . Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW.100 KW.Mikro hidroelektrane: 5 . Obično daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim područjima udaljenim od mreže.

. -hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 –100 m) i -hidroelektrane s niskim padovima(2 – 30 m) i relativno velikom količinom vode. snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom. Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste. razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(veći od 100 m) i relativno malom količinom vode.Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja teče zbog postojanja visinske razlike) u električnu energiju.

Veliki pad Srednji pad Mali pad .

Pribranske hidroelektrane. Derivacione hidroelektrane. .koje mogu biti:  sa otvorenom derivacijom i  sa derivacijom pod pritiskom.Na osnovu položaja mašinske zgrade i brane hidroelektrane se dele na: Branske hidroelektrane.

Grade se za bruto padove HB=(3¸60) m i protoke Q ≤ 12000 m3/s.Branske hidroelektrane Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima gde nije moguće postići velike padove. .

3-deo brane-mašinska zgrada.Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda. 9-razbijač vodenog talasa. 7-pregradne lamele sklapšta. 8-linija obale pre izgradnje brane. 6-sklapište. . 4-prelivna polja. 2-donja voda. 5-sektorski zatvarač.

.Pribranske hidroelektrane  Grade se na tokovima na kojima je moguće postići veće padove. HB=(60¸200) m.Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obično se kreću granicama Q ≤6000 m3/s .

4-prelivna polja. 2-donjavoda. . 8-linija obale pre izgradnje brane.Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane 1-gornja voda. 9-razbijač vodenog talasa. 3-deo brane-mašinska zgrada. 7-pregradne lamele sklapšta. 5-sektorski zatvarač. 6-sklapište.

. 4-prijemna građevina. 6-mašinska zgrada. 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni).Derivacione hidroelektrane Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom Ovakve hidroelektrane izgrađene su za padove HB=(200¸1000) m i protoke Q ≤ 2400 m3/s . 2-prelivno polje na brani. 1-brana. 5-cevovodi.

jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2). .Neto pad se smanjuje sa povećanjem protoka.Zavisnost statičkog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su približno stalni.

6 . 5-cevovodi. 6-mašinska zgrada. 4-prijemna građevina. 3-derivacioni kanal. 2-prelivno polje na brani.Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(30¸1800) m i protoke Q ≤ 1000 m3/s . 8-potopljeno korito reke.

U nekim slučajevima mašinska zgrada se smešta u iskopanu pećinu u brdu. 5-donja voda. 6-brdo .kao što je to prikazano na slici: 1-dovodni tunel.i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom. 3-odvodna derivacija. 4-vodostan(vodena komora). 2-turbina sa sifonom.

odnosno regulacije protoka.Prema načinu korišćenja vode. . hidroelektrane se dele na: Akumulacione hidroelektrane. Reverzibilne hidroelektrane. Protočne hidroelektrane.

a koja se pretvara u kinetičku energiju vode koja pokreće lopatice turbine.).Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i tačke montaže generatora.  Kod ovakve vrste elektrane obično postoje velike godišnje .ali se može koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje.ribolov.Akumulacione hidroelektrane  Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregrađivanjem reke i zaustavljanjem toka.itd.što dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadrži velike količine vode što predstavlja rezervoar energije. varijacije u količini dotoka vode.

klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama. Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagrađeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima.  Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim pritiskom koriste se Peltonove turbine.a u slučaju kada je količina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv. .

Hidroelektrana u preseku А-rezervoar, B-zgrada, Cтurbina, D-generator, Е-ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mreža, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:
 pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

 derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
 Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

 Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).sa derivacijom pod pritiskom. .Ovakve hidroelektrane rade obično kao derivacione.jer su im akumulacije u planinskim područjima na velikim visinama.

Reverzibilne hidroelektrane Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti koji imaju mogućnost promene funkcije agregata pa isti uređaj može da radi kao električni motor i pumpa. a potom kao generator i turbina. koristi za proizvodnju struje u doba najveće potrošnje.jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni.Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem. . Kada sistem radi kao pumpa. U oba načina rada pretežno se koristi ista voda. ali u drugom načinu rada. akumuliše vodu i pokreće ga motor koji se napaja iz mreže.

asu.  Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo.akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke.koja kada protiče kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju električne energije.faculty. donje.edu/eee463/pumpedstorage.Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladišta vodene mase:  Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasicnih hidroelektrana.html . Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode.

Šema reverzibilne hidroelektrane .

Pošto je teško upravljati proizvodnjom električne energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve više vetroelektrana onda se u doba manje potrošnje (obično noću) javljaju viškovi električne energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu.a nakon toga u vreme kada su potrebe potrošača za električnom energijom veće tu istu vodu koriste za proizvodnju električne energije i prodaju je po skupljoj ceni.  Postoje postrojenja koja koriste napuštene rudnike kao donji akumulacioni bazen. ali u većini slučajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni. Reverzibilne hidroelektrane plaćaju tu nižu cenu struje i koriste je da akumulišu vodu u gornje jezero. ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generišu električnu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode. . Čiste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu između dva bazena.

a na nekim se pravi veštački. približno 70% do 85% električne energije koja se koristi za napumpavanje vode u viši bazen može biti vraćeno. Na primer. Na nekim područjima visinska razlika između donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno. Uzimajući u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i gubitke usled pretvaranja.272 KWh. ali troškovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog položaja (razlika u visini između bazena) su kritični faktori u odluci o izgradnji. .  Jedini način da stvorimo značajniju količinu električne energije je taj da imamo veliku količinu vode na što većem brdu iznad donjeg bazena. 1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0. Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu čuvanja velike količine električne energije.

Ilustracija razlike između RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom režimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni režim.

K-kvačilo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protočne hidroelektrane
Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

ali i za niskonaponske mreže i lokalne mikro mreže. mogu biti .  Mala hidroelektrana je određena kao postrojenje za iskorištavanje energije vodotokova sa izlaznom električnom snagom od 10 kW do 10 MW. i u vlasništvu manjih privatnih poduzetnika.Male hidroelektrane  Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u instaliranoj snazi.   Osim u vlasništvu velikih elektroprivrednih poduzeća. Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana područja sa malom potrošnjom.

je tipično u granicama: Qsr< Qinst<1. . a drugi samo u kišnom periodu godine.Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvažniji zadatak.Proizvode električne energije koliko im dopušta protok u vodenom toku. u odnosu na srednji višegodišnji protok rečnog toka.5Qsr  Akumulacione  Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva agregata od koji jedan radi stalno.Podela malih hidroelektrana prema mogućnostima akumulacije:  Protočne  Imaju veoma male mogućnosti akumulacije.  Instalisani protok .

 Akumulacione MHE.  Postoje: • MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije. MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije. • . sadrže akumulacioni bazen za poravnanje dotoka rečnog toka.

.5Qsr ≤ Qins ≤3Qsr. u lokalnoj mreži može se uvesti aproksimacija da noću uopšte nema potrošnje. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr × 12h = 43 200 × Qsr [m3/s].MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama opterećenja.5÷3) Qsr. Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju. Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1. MHE dnevno radi 12 h. a 12 h stoji. dok je u toku dana moguća snaga koja odgovara protoku od (1.

MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000 × Qsr[m3/s]. .

Protočna mikrohidroelektrana .

sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ). sa visokim padom (H > 100 m ).Prema neto padu:  sa niskim padom ( H < 30 m ).   .

Prema režimu rada:  MHE na izolovanoj mreži (ostrvski rad).  MHE u kombinovanom radu. o Koriste se za napajanje seoskih područja. farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a. .  MHE povezana na EES (paralelni rad).

 Prema položaju zgrade:  Branske MHE. o Proizvodnja električne energije na račun količine vode koja otiče iz akumulacije.  Pribranske MHE.  Derivacione MHE. .

turizma. Derivacione MHE imaju veliku primenu u brdsko-planinskim terenima. . vodosnabdevanja. zaštite od poplava i slično.Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja. kod vodotoka sa velikim padovima.

. praktično neograničen.  Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže. kao i snadbevanje vodom okolnih naselja. mada ima MHE koje već rade 80 godina.  Mogu obezbediti navodnjavanje zemljišta.izgradnju ribnjaka i zaštitu od poplava. a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja.Prednosti i mane MHE  U odnosu na velike HE nemamo plavljenja širokih područja (kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i narušavanja lokalnog ekološkog sistema.  Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove  Radni vek je vrlo dug.Prosečan vek je 30 godina.

Ako radi autonomno.Naravno. Zahteva integralno vodoprivredno rešenje. pa višak ostaje neiskorišćen. s tim što se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje.energije zavisi od potrošnje. a to su: Visoki investicioni troškovi po instalisanom kW.  Veliki troškovi istraživanja u odnosu na ukupne investicije. Eksploatacija zavisi od postojećih resursa. . u odnosu na druge slične izvore imaju nedostatke. zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je određen prema drugim potrošačima. proizvodnja el. MHE kao izvori energije.

Snaga dobijena u hidroelektranama .

 Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada. ukoliko pada sa dva puta veće visine proizvodi duplo više električne energije. što je pad veći. . tako da ista količina vode.  Dva puta veća količina vode proizvešće će dva puta više električne energije kod iste visine vodenog pada.Snaga postrojenja i proizvedena energija  Zavisi od raspoloživog vodenog pada (razlici geodetske visine).  Električna snaga i energija su direktno proporcionalni količini vode koja prolazi kroz turbinu.  Visina pada zavisi od visine brane. postoji veći energetski potencijal.

snaga postrojenja i proiyvedena energija  Zavisnost snage od navedenih veličina izražena je sledećim izrazom: P =ŋ* Q * h * ρ * g  gde je: P .stepen iskorišćenja postrojenja Q – raspoloživi protok vode [m3/s] h .Snaga [W] ŋ .gustina vode [kg/m3] g .ubrzanje sile teže [m/s2] .raspoloživi vodeni pad [m] ρ .

Komponente hidroelektrane .

Komponente hidroelektrane • • • • • • • • • • Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Električne centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod) .

Ulazni presek  Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine određenim masenim protokom. .  Ulaz vode može biti na površini vode ili ispod površine. dok se ispod površine i to na najnižoj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja.  Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na površini.

drveta i njihove kombinacije  Imaju ulogu: 1.brane  Većina hidroelektrana se snadbeva vodom iz akumulacijskih jezera.  Konstrukcija može biti od betona. skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2. povišenje nivoa vode kako bi se povećao pad 3.  Brana predstavlja građevinu čiji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. ostvarivanje akumulacije .

koji može biti gravitacioni ili pod pritiskom.za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka.Dovod  Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom. .  Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno je regulisati ulazni presek.  Može biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel).

 Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno funkcionisanje hidroelektrane. . a služi za odgovaranje na promene opterećenja. mora imati odgovarajuću zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti veće količine vode  Kada je tunel pod pritiskom. njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko dopuštene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom.Vodena komora  Predstavlja zadnji deo dovoda.  Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel.

Električna centrala  Kod malih hidroelektrana uloga električne centrale je da zaštiti elektromehaničku opremu od vremenskih nepogoda. tip i snaga turbina i generatora. izvođenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiču na oblik i veličinu zgrade. njihova konfiguracija. .  Broj.  Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu koja se može ugraditi direktno u tok reke znači da uobičajena električna centrala nije potrebna.

Takve turbine teže do 172 tone i postižu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti.  Najčešći tip turbina za hidroelektrane su Francisove. .  Mlaz vode udara i okreće lopatice turbine koja je vratilom vezana na generator.turbina  Funkcija turbine je transformacija kineticke energije vode u mehaničku energiju pomoću rotirajućih delova turbine.

4. 3. koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritična brzina: najveca brzina koja se može postići bez priključenog električnog opterećenja. oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi o: 1. Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja.turbina  Izbor tipa. 2. .

obično se odabiraju one turbine koje efikasno rade u širokim granicama protoka (npr.  Kod većine lokacija malih protočnih hidroelektrana kod kojih protoci značajno variraju.Turgo i Crossflow) . Pelton. pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi računa.turbina  Male vodene turbine mogu postići efikasnot oko 90%  Budući da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo unutar granica određenih protoka i padova. Kaplan.

Propelerna.Klasifikacija turbina • REAKCIJSKE TURBINE .Peltonova.Nema pada pritiska na turbini . Turgo i Crossflow turbina . Francisova i Kaplanova turbina • AKCIJSKE TURBINE .Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogađaju lopatice .Periferna brzina se pretvara u snagu osovine .Potpuno uronjena u vodu .Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini .

a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom. 3.reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove. Pelton . 2. Kaplan i Propelerna turbina . Francis turbina .ovo je podesiva turbina s jednom ili više mlaznica.Vodene turbine  3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina: 1.to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove. . Koristi se za srednje i velike padove.

Tipovi turbina  Francis turbina  Kaplan turbina  Pelton turbina  Turgo turbina  Ostali tipovi .

.Francisove turbine  Padovi od 15 do 700 metara  Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0.96  Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.

Lopatice pokreće hidraulički servo motor (pokreće ga ulje pod pritiskom) . Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i služe za regulaciju protoka vode kroz turbinu.Francisove turbine  Sprovodni aparat je jedini regulacioni element Fransisove turbine.

Kaplanova turbina  Mali padovi (od 5 metara do     70 metara) Velike brzine protoka Moguće je upravljanje mlaznicama rotora. . čime se postiže veća pogonska fleksibilnost u cilju postizanja većeg faktora efikasnosti za različite količine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine.

Kaplanova turbina Vertikalno postavljena Kaplanova turbina Horizontalna postavljena Kaplanova turbina .

Peltonova turbina  Veliki padovi (od 100 metara do     1800 metara). po potrebi. Maksimalno do 6 mlaznica. Relativno male brzine protoka. Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugačkim cevovodima. Da bi se. . Visoka efikasnost. snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skretač mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamičkih pritisaka koji bi tada nastali.

rotor turbine 2.Turgo turbina  Turgo turbina: 1. protok vode .

Vratilo koje povezuje generator i turbinu. .

koji proizvode električni naboj. koje predstavljaju stator.  Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.  Ovime se ubrzavaju elektroni. .  Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreću unutar gustih namotaja bakrenih žica.  U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar namotaja žica.  Kako se turbina okreće pobudni namotaj šalje električni napon rotoru.generator  Generiše električnu energiju.  Magnetsko polje između magneta i žičanih namotaja stvara električni napon.

. Stator  Dve vrste generatora: 1. Pobudni namotaj 3.generator  Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Vratilo 2. Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. Rotor 4. Asihroni generator koji pobudu vuče iz mreže.

generator  Sinhroni generator može funkcionisati izolovano (odvojen od elektroenergetske mreže). ali takođe i u manjim izolovanim mrežama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana  Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije rešenje za male hidroelektrane koje proizvode električnu energiju za isporuku u postojeću veliku elektroenergetsku mrežu. dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem). . -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima.

koji sadrže 4 žice. Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora. . istog iznosa i međusobno pomaknutih za 120 stepeni. dok četvrta predstavlja nulu. dalekovodi  Iz svake elektrane vode dalekovodi.transformator  Na izlazu iz elektrane povećava napon naizmenične struje da bi se smanjili gubici prenosa energije. Izlazni presek  Iskorišćena voda se cevovodima vraća u donji tok reke.

Centar za automatiku i regulaciju .

regulacija brzine obrtaja i snage. sinhronizacija na mrežu. regulacija pobude. praćenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja.Sistem upravljanja agregatom  Vrši upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom upravljačko-regulacionom uređaju (JURU) vodeći računa o njihovoj međusobnoj zavisnosti i uticaju. pobuđivanje generatora.  Njime je obezbeđeno automatsko pokretanje agregata. zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada. . rad na mreži.  Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu uređaja.

4. 6. 5. 3. 2. Podfrekventnu I nadfrekventnu zaštitu Prekostrujnu zaštitu Kratkospojnu zaštitu Zemljospojnu zaštitu Zaštitu od nesimetričnog opterećenja generator Zaštitu od povratne sprege .Sistem zaštite  Mikroprocesorski upravljane električne zaštite obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zaštitu : 1.

50Hz.  Ispravljač je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju.Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenične struje  Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema potrebama pogona elektrane. preko monofaznog invertora 220V.  Sopstvena potrošnja elektrane je sastavni deo projekta .  U slučaju nestanka naizmeničnog napajanja potrošači u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije. napaja potrošače u jednosmernom razvodu i obezbeđuje komandi napon elektrane.

4. Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos ϕ . 5. 3.Sistem pobude  Statički sistem pobude je sa mikroprocesorskim upravljanjem. 6. 2.  Osnovne funkcije regulatora pobude su : 1.

6.Turbinski regulator  Električni deo turbinskog regulatora realizovan je u digitalnoj tehnici. 2. 3. 7. 4. 8. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Učešće u toku sinhronizacije agregata na mrežu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim opterećenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograničavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomoćnim sistemima turbine . 5.  Osnovne funkcije turbinsko regulatora su : 1.

Vizuelni prikaz veličina od interesa . Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10. Uključenje i isključenje pojedinih podsistema u automatski/ručni režimu rada 6. Prikaz stanja mreže na koju je elektrana priključena ili je treba priključiti 3.Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Instalirana na staničnom računaru ostvaruje sledeće funkcije: 1. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Ručno upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u ručnom režimu rada 7. Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2. Arhiviranje merenja. zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9. Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljačkoregulacioni uređaj 5. Prikaz stanja opreme u elektrani 4.

 Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop. .  Automatsku sinhronizaciju vrši mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije. voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar.Sistem za sinhronizaciju  Sistem za sinhronizaciju omogućava automatsku sinhronizaciju i uključivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije.

Hidroelektrane u svetu .

1986.7 53.Ime hidroelektrane Država Godina završetka izgradnje Ukupan kapacitet (MW) Maksimalna godišnja proizvodnja električne struje (TWh) 1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 18 300 (novembar 2008.43 .41 41. 94./1991./ 2003. 1984.8 2 3 4 HE Itaipu HE Guri HE Tucurui Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil 1984.) 22 500 (kod završetka) 14 000 10 200 8 370 80.

18./1989. 1972.4 HE Rusija Krasnojarsk HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada 9 Kanada 1971.8 20.5 6 7 8 HE Grand Coulee HE Sajano Šušenskaja (popravak) SAD Rusija 1942. 5 429 4 900 ( 6 300 kod završetka) 35 10 Kina 2009.7 . 1981./2014./1980. 1985. 6 809 6 400 6 000 5 616 20 26. 2009.

Hidroelektrane u Srbiji .

Hidroelektrane u Srbiji Vrste i snage hidroelektrana naziv Dunav ĐerdapI ĐerdapII broj aktivna generatora snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina Ukupno jezera 6 10 176.5 mil m³ 1026 MW 270 MW Drina Zvornik Bajina Bašta 4 4 24 MW 91.3 MW 27 MW branska rečnoprotočna 5489 GWh 1504 GWh 2800 mil m³ 716.5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m³ protočna pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW 340 mil m³ 366 MW RH Bajina 2 Bašta 501 GWh 170 mil m³ 614 MW .

5 mil m³ 51 MW Zapadna Morava Ovčar Banja Međuvršje 1 1 2.3 MW derivaciona protočna 1.5 MW 4.5 mil m³ 5.Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpeć 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m³ 36 MW 250 mil m³ 22 MW 7.6 mil m³ 102 MW 27.5 MW 13 mil m³ 7 MW 1 1 2.2 MW 3.5 MW .

2 MW 10.3 MW 12.6 MW 11.7 MW 13.2 MW 14.2 MW 14.1 mil m³ 24 MW 29.1 mil m³ 25.8 MW 16.Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11.4 MW Vrla 4 akumulaciona 63 GWh 0.2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 165 mil m³ 51 GWh 73 GWh 80 MW Vrla 1 Vrla 2 Vrla 3 akumulaciona akumulaciona akumulaciona 50 MW 0.4 MW .

M.proizvođača „Ganz & Co. Sliv:Zapadna Morava. „Siemens .5m. Turbine: Dve Francis turbine. proizvođača „J. Instalisana snaga: 0.Halske“ (1904) Snaga: 200kW. Danubius“ (1900).jedna Francis turbina.36 MW.HE Đetinje Tehničke karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag.proizvođača .26 KWh. Građevinska visina:4. . Moguća godišnja proizvodnja:0. Instalisani protok: 2. Voith Heidenheim“ (1904). Generatori: Dva generatora trofazne naizmenične struje.3 m3/s. Vodotok:Đetinja.

 U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA. sa Kaplanovim turbinama. 10 kilometara uzvodno od Kladova.  Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW.  Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.  Instalisani su za protok od 4800 m³/s.HE Đerdap 1  Đerdap 1 se nalazi na 943.50m. .  Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176. čiji prečnik iznosi 9.kilometru Dunava.  Godišnje radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000GWh.Brana je simetrična.  Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m³.sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani.3 MW.

.HE Đerdap 1  Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani obratno.

HE Đerdap 1  Količina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji. što znači da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane moguće upravljati i iz centrale u Beogradu. postoji Komandni centar. ali i mnogih drugih okolnosti.  Postoji i mogućnost sekundarne regulacije.  Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane šalju se tamo i obrađuju. Zbog toga. opet. .  Ako bi visina vode bila veća nego što okolnosti dozvoljavaju. zavisi od visine vode u jezeru koje brana formira. uključenje i isključenje agregata itd. upravljanje opterećenjem među generatorima. moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine.  Osim visine vode u jezeru. podizanje i obaranje snage. sinhronizacija sistema. temperature. tu je i merenje protoka vode kroz turbinu.

5 m.Turbina Proizvođač: LMZ Lenjingrad. 4. Instalisana snaga: 194 MW. Prenosni odnos: 420/15.Blok transfomator: Proizvođač: R. Površina sliva Dunava: 573 x 103 km2. Prosečan godišnji dotok Dunava: 5650 m3/s.75 kV.Generator: Proizvođač: Elektrosila/R.75/15.Končar. Maksimalni pad: 30m.5 o/min. Minimalni pad: 17. Aktivna snaga: 171 MW. Broj obrtaja: 71. 2.Tehničke karakteristike HE Đerdap 1 1. Faktor snage: 0.Končar. Nominalna snaga : 380/190/190MVA.9. Prividna snaga: 190 MVA. 3. Tip: branska. .Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171). 5.Hidrološki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3. Ukupni kontrolisani protok: 4800 m³/s. Tip Turbine: Kaplan.

HE Đerdap 2 Đerdap 2 je druga srpsko rumunska hidroelektrana. dve dodate elektrane. . 80 km nizvodno od Đerdapa 1. kilometru.sagrađena na 863. dve prelivne brane. Sastoji se od osnovne elektrane. dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja.

HE Đerdap 2  Svakoj strani srpskoj i rumunskoj .tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema.  Izmedju njih je državna granica.ukupne instalisane snage 270 MW. .pripada po jedan od pomenutih objekata.  U hidroelektranu je ugrađeno 10 horizontalnih cevnih agregata.  Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela.

98 . Prenosni odnos: 27 MW. Tip: Rečna-protočna Datum prve sinhronizacije:12.5 m 4.5 m Minimalni pad: 2.98. 5. Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvođač: Elektrosila. Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvođač: R.04.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW. Ukupni instal. Končar.1985. Turbina 9 / 10 Proizvođač: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62. Faktor snage: 0.98 6. Rumunija.5 m Minimalni pad: 2. Rusija Prividna snaga: 27. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvođač: UCM Rešica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. 3.55 MVA.5 m 2. protok: 4200 m3/s. Hrvatska Prividna snaga: 27. Prividna snaga: 27.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.Generator 9/10: Proizvođač: UCM Rešica.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 1.

Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 7.3 kV. Hidrološki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716. Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvođač: Elektroputere – Krajova (Minel).5 106m3. Nominalna snaga: 63 MVA. Prenosni odnos: 123/6. 8. .

U sledećoj tabeli date su tehničke karakteristike HE Bajina Bašta.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136. . Proteže se od Višegrada i čuvene “Na Drini ćuprije”.HE Bajina Bašta  Protočna hidroelektrana “Bajina Bašta ” u Prećcu najveći je hidroenergetski objekat izgrađen na reci Drini.36 obrtaja u minuti.Reka je pregrađena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara.Akumulaciono jezero u dužini od 52 km. U mašinskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godišnje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh.

HE Bajina Bašta .

Prednosti hidroelektrana .

kao sistem sačinjen od brane. Ta studija je rađena za klimatske prilike u Evrope te se može primeniti i na područja Severne Amerike i Severne Azije. ako se isključivo posmatra samo proces proizvodnje električne energije. Emisija gasova staklene bašte je u potpunosti eliminisana. . među svim izvorima energije. turbine. je smanjena     ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bašte. generatora i akumulacionog jezera. hidroelektrane najmanji proizvođači gasova staklene bašte. Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su.Smanjena emisija gasova staklene bašte  Ključna prednost obnovljivih izvora energije. Ne može se reći za celu hidroelektranu.

nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tržištu. . Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja. Time električna energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija.ekonomija  Velika prednost je što ne koriste fosilna goriva kao pokretač     turbine. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina. Hidroelektrane imaju predviđen duži životni vek nego elektrane na fosilna goriva. zbog velikog nivoa automatizacije. odnosno električnog generatora.

Druge funkcije umetnih jezera  Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati još nekoliko pozitivnih aspekata. .  Velike brane mogu igrati značajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.  Svojom veličinom mogu privlačiti turiste i na njihovoj površini mogu seodvijati razni vodeni sportovi.

Mane hidroelektrana .

 Sam kvalitet gradnje.  Uzroci migracija su višestruki (traženje hrane.  Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija. traženje prostora za razmnožavanje)  To uzrokuje smanjenje populacija pa čak i nestanak migracinih vrsta. traženje mesta za prezimljavanje. konstrukcija i održavanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oštećivanja. terorističkih činova i tome sličnih situacija. .  Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba.Uništavanje ekosistema i gubitak zemlje  Urušavanje brane može dovesti do velikih katastrofa za ceo ekosistem nizvodno od brane.

tj. Ako se uzme u obzir da je to područje geološki nestabilno. Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce. Dok naučnici strahuju od potresa i urušavanja brane. političari tvrde da takav rizik ne postoji. da se nalazi na spoju litosfernih ploča. jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. je toliko veliko da svojom težinom opterećuje zemljinu koru. tj. što opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. vodeni bazen. hidro akumulacijsko jezero te brane. Međutim. .Hidroelektrana ‘tri klanca’ u Kini  Takođe jedan primer koji svedoči o opasnosti ljudskih životima     je hidroelektrana Tri klanca u Kini. to je najveća kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom.

To sa vremenom dovodi do taloženja toga materijala u vodenom bazenu. da preusmere sedimentalne materije. Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj životni vek. Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kišnih razdoblja.Nanosi mulja  Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u      obliku peska i mulja. a korišćenja iste tokom suvih razdoblja godine. a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. Zahvaljujući tome. To se može izbeći gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premošćavanja. nakon kojeg postaje neekonomična. . vodeni bazen gubi svoju ulogu.

situacija je malo drugačija. prvenstveno u tropskim područjima. aspekti prilikom gradnje brana je nužnost uništavanja ljudskih.  Fauna toga područja je primorana na preseljenje. negativni.Promena okoline  Uočeni. kulturnih i prirodnih dobara.  Što se flore tiče. . kao i ljudi.  Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nužnog potapanja svega onoga što se našlo ispod površine samoga jezera.

Preseljenje ljudi i nesrede sa branama  Do 2008. .  Nesreća na brani Banqiao u Kini. se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi širom sveta.  Nesreće sa branama mogu biti jedne od najvećih katastrofa . odnela je oko 2 000 ljudskih života 1963.  Nesreća na brani Vajont u Italiji. odnela je 26 000 ljudskih života i oko 145 000 od epidemije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful