Savo krga 12595 Sanja Mrmo 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinovi 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
Uvod Vodenice Prve hidroelektrane Opte o hidroelektrane Proces pretvaranja energije u hidroelektranama Princip rada hidroelektrane Podela hidroelektrana Podela prema instaliranoj snazi Podela prema koliini vode i visini vodenog pada Podela na osnovu poloaja mainske zgrade i brane
Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
Male hidroelektrane
Podela malih hidroelektrana prema mogunostima akumulacije MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije MHE sa sedminim ravnanjem akumulacije Prema neto padu Prema reimu rada

Prema poloaju zgrade

Prednosti i mane MHE Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
Komponente hidroelektrane
Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Elektrine centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
Centar za automatiku i regulaciju
Sistem upravljanja agregatom Sistem zatite Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenine struje Sistem pobude Turbinski regulator Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
Hidroelektrane u svetu
Hidroelektrane u Srbiji
HE etinje HE erdap 1 HE erdap 2 HE Bajina Bata

Prednosti hidroelektrana

Mane hidroelektrana

UVOD

vodenice

vodenice
U starim vodenicama za mlevenje brana, energija vode

koja se kree je prenoena na vodeniko kolo, koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brano.

Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost,

pouzdanost i praktino besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu. ali puno sloeniji.

Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova,

prve hidroelektrane
Posle otkria elektrinog

generatora u 19.veku, poele su da se grade hidroelektrane.

1895 u Kanadi, na reci

Nijagari, zahvaljujui patentima Nikole Tesle, poela je sa radom prva hidroelektrana.

prve hidroelektrane
Prva hidroelektrana u Srbiji je

bila putena 2.avgusta 1900. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja.

To je bila elektrocentrala

Pod gradom u Uicu na reci etinja.

Zaustavljenja je 1970. godine,

zatim ponovo pokrenuta 2000. godine, radi i danas.

Opte o hidroelektrane
Hidroenergija je energija koja potie od snage vode.
Predstavlja obnovljiv izvor energije, koji se vekovima

koristi za dobijanje mehanike, a ve due od sto godina i elektrine energije.

Hidroelektrana ili hidrocentrala je elektrino postrojenje za

proizvodnju elektrine energije sa pogonom na vodu.

U hidroelektranama je tok reke prepreen pomou

armirano betonskih brana i tako stvoreno vetako jezero.

Opte o hidroelektrane
Zaustavljena voda, koja je na znatno viem nivou od

reke, tj. potencijalne energije, kanalima, tunelima ili cevima dovodi se do turbina.
Delujui velikom silom, voda obre rotor turbine,

usled ega se obre i rotor generatora, jer se nalaze na zajednikom vratilu.

Proces pretvaranja energije u hidroelektranama

Potencijalna energija vode pretvara se u kinetiku

energiju vode koja se kroz kanale,tunele ili cevi dovodi se do turbina.

Kinetika energija vode u pokretu se rotacijom turbina

pretvara u mehaniku energiju.

Mehanika energija rotirajue turbine se pretvara u

elektrinu energiju u generatoru s kojim je mehaniki povezana sa osovinom.

Princip rada hidroelektrane

Podela hidroelektrana

Podela prema instaliranoj snazi:

Velike hidroelektrane: Vee od 100 MW isporuuju energiju u velike elektroenergetske mree. Srednje hidroelektrane: 10 - 100 MW obino isporuuju energiju u mreu.

Male hidroelektrane: 0,5 - 10 MW obicno isporuuju energiju u mreu.

Mini hidroelektrane: 100 - 500 kW.Protoni rad ili, to je ei sluaj, isporuuju energiju u mreu.

Mikro hidroelektrane: 5 - 100 KW. Obino daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim podrujima udaljenim od mree.

Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW. Podruja udaljena od mree.

Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja tee zbog postojanja visinske razlike) u elektrinu energiju, snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom. Prema koliini vode i visini vodenog pada koji koriste, razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(vei od 100 m) i relativno malom koliinom vode,

-hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 100 m) i

-hidroelektrane s niskim padovima(2 30 m) i relativno velikom koliinom vode.

Veliki pad

Srednji pad

Mali pad

Na osnovu poloaja mainske zgrade i brane hidroelektrane se dele na:

Branske hidroelektrane.
Pribranske hidroelektrane. Derivacione hidroelektrane,koje mogu biti:
sa otvorenom derivacijom i sa derivacijom pod pritiskom.

Branske hidroelektrane
Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima

gde nije mogue postii velike padove. Grade se za bruto padove HB=(360) m i protoke Q 12000 m3/s.

Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda, 2-donja voda, 3-deo brane-mainska zgrada, 4-prelivna polja, 5-sektorski zatvara. 6-sklapite, 7-pregradne lamele sklapta, 8-linija obale pre izgradnje brane, 9-razbija vodenog talasa.

Pribranske hidroelektrane
Grade se na tokovima na kojima je mogue postii vee

padove, HB=(60200) m.Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obino se kreu granicama Q 6000 m3/s .

Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane

1-gornja voda, 2-donjavoda, 3-deo brane-mainska zgrada, 4-prelivna polja, 5-sektorski zatvara.

6-sklapite, 7-pregradne lamele sklapta, 8-linija obale pre izgradnje brane, 9-razbija vodenog talasa.

Derivacione hidroelektrane
Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom
Ovakve hidroelektrane izgraene su za padove HB=(2001000) m i protoke Q 2400 m3/s .

1-brana, 2-prelivno polje na brani, 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni), 4-prijemna graevina, 5-cevovodi, 6-mainska zgrada.

Zavisnost statikog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka

Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su priblino stalni.Neto pad se smanjuje sa poveanjem protoka,jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2).

Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom

Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(301800) m i protoke Q 1000 m3/s .

2-prelivno polje na brani, 3-derivacioni kanal, 4-prijemna graevina, 5-cevovodi, 6-mainska zgrada, 8-potopljeno korito reke.
6

U nekim sluajevima mainska zgrada se smeta u iskopanu peinu u brdu,i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom,kao to je to prikazano na slici:

1-dovodni tunel, 2-turbina sa sifonom, 3-odvodna derivacija, 4-vodostan(vodena komora), 5-donja voda, 6-brdo

Prema nainu korienja vode, odnosno regulacije protoka, hidroelektrane se dele na:

Akumulacione hidroelektrane.

Protone hidroelektrane.
Reverzibilne hidroelektrane.

Akumulacione hidroelektrane
Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregraivanjem reke i

zaustavljanjem toka,to dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadri velike koliine vode to predstavlja rezervoar energije,ali se moe koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje,ribolov,itd.). varijacije u koliini dotoka vode.Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i take montae generatora,a koja se pretvara u kinetiku energiju vode koja pokree lopatice turbine.

Kod ovakve vrste elektrane obino postoje velike godinje

 Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti

kilometrima dugi do mesta gde je sagraeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima.

Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim

pritiskom koriste se Peltonove turbine,a u sluaju kada je koliina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv. klasine hidrocentrale sa uobiajenim komponentama.

Hidroelektrana u preseku -rezervoar, B-zgrada, Curbina, D-generator, -ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mrea, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:

pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.

Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

 Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih

su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).Ovakve hidroelektrane rade obino kao derivacione,sa derivacijom pod pritiskom,jer su im akumulacije u planinskim podrujima na velikim visinama.

Reverzibilne hidroelektrane
Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti

koji imaju mogunost promene funkcije agregata pa isti ureaj moe da radi kao elektrini motor i pumpa, a potom kao generator i turbina. U oba naina rada preteno se koristi ista voda,jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni.
Kada sistem radi kao pumpa, akumulie vodu i

pokree ga motor koji se napaja iz mree.Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem, ali u drugom nainu rada, koristi za proizvodnju struje u doba najvee potronje.

Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladita vodene mase:

Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono

jezero kod klasicnih hidroelektrana.Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode,koja kada protie kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju elektrine energije.
Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane

prelazi u drugo, donje,akumulaciono jezero i ne vraa se u osnovni tok reke. Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/pumpedstorage.html

ema reverzibilne hidroelektrane

Poto je teko upravljati proizvodnjom elektrine energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve vie vetroelektrana onda se u doba manje potronje (obino nou) javljaju vikovi elektrine energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu. Reverzibilne hidroelektrane plaaju tu niu cenu struje i koriste je da akumuliu vodu u gornje jezero,a nakon toga u vreme kada su potrebe potroaa za elektrinom energijom vee tu istu vodu koriste za proizvodnju elektrine energije i prodaju je po skupljoj ceni. Postoje postrojenja koja koriste naputene rudnike kao donji akumulacioni bazen, ali u veini sluajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni. iste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu izmeu dva bazena, ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generiu elektrinu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode.

 Uzimajui u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i

gubitke usled pretvaranja, priblino 70% do 85% elektrine energije koja se koristi za napumpavanje vode u vii bazen moe biti vraeno. Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu uvanja velike koliine elektrine energije, ali trokovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog poloaja (razlika u visini izmeu bazena) su kritini faktori u odluci o izgradnji.
Jedini nain da stvorimo znaajniju koliinu elektrine energije

je taj da imamo veliku koliinu vode na to veem brdu iznad donjeg bazena. Na primer, 1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0,272 KWh. Na nekim podrujima visinska razlika izmeu donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno, a na nekim se pravi vetaki.

Ilustracija razlike izmeu RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom reimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni reim.

K-kvailo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protone hidroelektrane
Protone hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, moe isprazniti za manje od dva sata.Protona hidroelektrana direktno koristi kinetiku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

Male hidroelektrane
Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je

u instaliranoj snazi.

Mala hidroelektrana je odreena kao postrojenje za

iskoritavanje energije vodotokova sa izlaznom elektrinom snagom od 10 kW do 10 MW. Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana podruja sa malom potronjom,ali i za niskonaponske mree i lokalne mikro mree. i u vlasnitvu manjih privatnih poduzetnika.

Osim u vlasnitvu velikih elektroprivrednih poduzea, mogu biti

Podela malih hidroelektrana

prema mogunostima akumulacije:

Protone
Imaju veoma male mogunosti akumulacije.Proizvode elektrine

energije koliko im doputa protok u vodenom toku. Instalisani protok , u odnosu na srednji viegodinji protok renog toka, je tipino u granicama: Qsr< Qinst<1,5Qsr

Akumulacione
Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva

agregata od koji jedan radi stalno, a drugi samo u kinom periodu godine.Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvaniji zadatak.

 Akumulacione MHE, sadre akumulacioni bazen za

poravnanje dotoka renog toka.

Postoje:

MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije, MHE sa sedminim ravnanjem akumulacije.

MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije

Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama optereenja, u lokalnoj mrei moe se uvesti aproksimacija da nou uopte nema potronje, dok je u toku dana mogua snaga koja odgovara protoku od (1,53) Qsr. Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr 12h = 43 200 Qsr [m3/s]. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1,5Qsr Qins 3Qsr. Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije, MHE dnevno radi 12 h, a 12 h stoji.

MHE sa sedminim ravnanjem akumulacije

Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr

Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000

Qsr[m3/s].

Protona mikrohidroelektrana

Prema neto padu:

sa niskim padom ( H < 30 m ).

sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ). sa visokim padom (H > 100 m ).

Prema reimu rada:

MHE na izolovanoj mrei (ostrvski rad).

o

Koriste se za napajanje seoskih podruja, farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a.

MHE povezana na EES (paralelni rad).

MHE u kombinovanom radu.

 Prema poloaju zgrade:

Branske MHE.
o Proizvodnja elektrine energije na raun koliine vode koja otie iz akumulacije.

Pribranske MHE. Derivacione MHE.

Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod

malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja, vodosnabdevanja, turizma, zatite od poplava i slino.
Derivacione MHE imaju veliku primenu u

brdsko-planinskim terenima, kod vodotoka sa velikim padovima.

Prednosti i mane MHE

U odnosu na velike HE nemamo plavljenja irokih podruja

(kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i naruavanja lokalnog ekolokog sistema. Mogu obezbediti navodnjavanje zemljita, kao i snadbevanje vodom okolnih naselja,izgradnju ribnjaka i zatitu od poplava. Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opte elektrine mree, a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapreenju njihovog razvoja. Eksploatiu se uz veoma male materijalne trokove Radni vek je vrlo dug, praktino neogranien.Prosean vek je 30 godina, mada ima MHE koje ve rade 80 godina.

Naravno, MHE kao izvori energije, u odnosu na druge sline izvore imaju nedostatke, a to su:
Visoki investicioni trokovi po instalisanom kW. Veliki trokovi istraivanja u odnosu na ukupne investicije. Eksploatacija zavisi od postojeih resursa. Zahteva integralno vodoprivredno reenje, s tim to se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje, zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je odreen prema drugim potroaima. Ako radi autonomno, proizvodnja el.energije zavisi od potronje, pa viak ostaje neiskorien.

Snaga dobijena u hidroelektranama

Snaga postrojenja i proizvedena energija

Zavisi od raspoloivog vodenog pada (razlici geodetske visine). Visina pada zavisi od visine brane, to je pad vei, postoji vei

energetski potencijal. Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada, tako da ista koliina vode, ukoliko pada sa dva puta vee visine proizvodi duplo vie elektrine energije. Elektrina snaga i energija su direktno proporcionalni koliini vode koja prolazi kroz turbinu. Dva puta vea koliina vode proizvee e dva puta vie elektrine energije kod iste visine vodenog pada.

snaga postrojenja i proiyvedena energija

Zavisnost snage od navedenih veliina izraena je sledeim izrazom:

P =* Q * h * * g
gde je: P - Snaga [W] - stepen iskorienja postrojenja Q raspoloivi protok vode [m3/s] h - raspoloivi vodeni pad [m] - gustina vode [kg/m3] g - ubrzanje sile tee [m/s2]

Komponente hidroelektrane

Komponente hidroelektrane

Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Elektrine centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod)

Ulazni presek
Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine odreenim masenim protokom. Ulaz vode moe biti na povrini vode ili ispod povrine. Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na povrini, dok se ispod povrine i to na najnioj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja.

brane
Veina hidroelektrana se snadbeva vodom iz

akumulacijskih jezera. Brana predstavlja graevinu iji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. Konstrukcija moe biti od betona, drveta i njihove kombinacije Imaju ulogu: 1. skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2. povienje nivoa vode kako bi se poveao pad 3. ostvarivanje akumulacije

Dovod
Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom.
Moe biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel),koji moe

biti gravitacioni ili pod pritiskom.

Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno

je regulisati ulazni presek,za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka.

Vodena komora
Predstavlja zadnji deo dovoda, a slui za odgovaranje

na promene optereenja.

Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno

funkcionisanje hidroelektrane. Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel, mora imati odgovarajuu zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti vee koliine vode Kada je tunel pod pritiskom, njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko doputene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom.

Elektrina centrala
Kod malih hidroelektrana uloga elektrine centrale je da

zatiti elektromehaniku opremu od vremenskih nepogoda.

Broj, tip i snaga turbina i generatora, njihova konfiguracija,

izvoenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiu na oblik i veliinu zgrade.

Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu

koja se moe ugraditi direktno u tok reke znai da uobiajena elektrina centrala nije potrebna.

turbina
Funkcija turbine je transformacija kineticke energije

vode u mehaniku energiju pomou rotirajuih delova turbine.

Mlaz vode udara i okree lopatice turbine koja je vratilom

vezana na generator.
Najei tip turbina za hidroelektrane su Francisove.

Takve turbine tee do 172 tone i postiu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti.

turbina
Izbor tipa, oblika i dimenzija turbine prvenstveno

zavisi o:
1. 2. 3. 4.

Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja, koja odreuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritina brzina: najveca brzina koja se moe postii bez prikljuenog elektrinog optereenja.

turbina
Male vodene turbine mogu postii efikasnot oko 90%
Budui da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo

unutar granica odreenih protoka i padova, pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi rauna.
Kod veine lokacija malih protonih hidroelektrana

kod kojih protoci znaajno variraju, obino se odabiraju one turbine koje efikasno rade u irokim granicama protoka (npr. Kaplan, Pelton,Turgo i Crossflow)

Klasifikacija turbina
REAKCIJSKE TURBINE

- Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini - Potpuno uronjena u vodu - Periferna brzina se pretvara u snagu osovine - Propelerna, Francisova i Kaplanova turbina

AKCIJSKE TURBINE

- Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogaaju lopatice - Nema pada pritiska na turbini - Peltonova, Turgo i Crossflow turbina

Vodene turbine
3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina:
1.

2.

3.

Kaplan i Propelerna turbina - to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove. Francis turbina - reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove. Pelton - ovo je podesiva turbina s jednom ili vie mlaznica, a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom. Koristi se za srednje i velike padove.

Tipovi turbina
Francis turbina Kaplan turbina Pelton turbina Turgo turbina Ostali tipovi

Francisove turbine
Padovi od 15 do 700

metara Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0.96 Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.

Francisove turbine
Sprovodni aparat je

jedini regulacioni element Fransisove turbine. Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i slue za regulaciju protoka vode kroz turbinu. Lopatice pokree hidrauliki servo motor (pokree ga ulje pod pritiskom)

Kaplanova turbina
Mali padovi (od 5 metara do

70 metara) Velike brzine protoka Mogue je upravljanje mlaznicama rotora, ime se postie vea pogonska fleksibilnost u cilju postizanja veeg faktora efikasnosti za razliite koliine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine.

Kaplanova turbina
Vertikalno postavljena Kaplanova turbina
Horizontalna postavljena Kaplanova turbina

Peltonova turbina
Veliki padovi (od 100 metara do

1800 metara). Relativno male brzine protoka. Maksimalno do 6 mlaznica. Visoka efikasnost. Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugakim cevovodima. Da bi se, po potrebi, snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skreta mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamikih pritisaka koji bi tada nastali.

Turgo turbina
Turgo turbina: 1. rotor turbine 2. protok vode

Vratilo koje povezuje generator i turbinu.

generator
Generie elektrinu energiju. U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar

namotaja ica. Ovime se ubrzavaju elektroni, koji proizvode elektrini naboj. Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.
Kako se turbina okree pobudni namotaj alje elektrini napon

rotoru. Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreu unutar gustih namotaja bakrenih ica, koje predstavljaju stator. Magnetsko polje izmeu magneta i ianih namotaja stvara elektrini napon.

generator
Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Vratilo 2. Pobudni namotaj 3. Rotor 4. Stator
Dve vrste generatora: 1. Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. Asihroni generator koji pobudu vue iz mree.

generator
Sinhroni generator moe funkcionisati izolovano (odvojen od

elektroenergetske mree), dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem). -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima, ali takoe i u manjim izolovanim mreama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana
Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije

reenje za male hidroelektrane koje proizvode elektrinu energiju za isporuku u postojeu veliku elektroenergetsku mreu.

transformator
Na izlazu iz elektrane poveava napon naizmenine

struje da bi se smanjili gubici prenosa energije.

dalekovodi
Iz svake elektrane vode dalekovodi, koji sadre 4 ice.

Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora, istog iznosa i meusobno pomaknutih za 120 stepeni, dok etvrta predstavlja nulu.

Izlazni presek
Iskoriena voda se cevovodima vraa u donji tok reke.

Centar za automatiku i regulaciju

Sistem upravljanja agregatom

Vri upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom

upravljako-regulacionom ureaju (JURU) vodei rauna o njihovoj meusobnoj zavisnosti i uticaju. Njime je obezbeeno automatsko pokretanje agregata, pobuivanje generatora, sinhronizacija na mreu, rad na mrei, zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada, regulacija brzine obrtaja i snage, regulacija pobude, praenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja. Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu ureaja.

Sistem zatite
Mikroprocesorski upravljane elektrine zatite

obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zatitu :

1. 2. 3. 4. 5.

6.

Podfrekventnu I nadfrekventnu zatitu Prekostrujnu zatitu Kratkospojnu zatitu Zemljospojnu zatitu Zatitu od nesimetrinog optereenja generator Zatitu od povratne sprege

Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenine struje

Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema

potrebama pogona elektrane. Ispravlja je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju, napaja potroae u jednosmernom razvodu i obezbeuje komandi napon elektrane. U sluaju nestanka naizmeninog napajanja potroai u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije, preko monofaznog invertora 220V, 50Hz. Sopstvena potronja elektrane je sastavni deo projekta

Sistem pobude
Statiki sistem pobude je sa mikroprocesorskim

upravljanjem. Osnovne funkcije regulatora pobude su :

1. 2. 3. 4.

5.
6.

Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos

Turbinski regulator
Elektrini deo turbinskog regulatora realizovan je u

digitalnoj tehnici. Osnovne funkcije turbinsko regulatora su :

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Uee u toku sinhronizacije agregata na mreu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim optereenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograniavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomonim sistemima turbine

Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom

Instalirana na staninom raunaru ostvaruje sledee funkcije: 1. Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2. Prikaz stanja mree na koju je elektrana prikljuena ili je treba prikljuiti 3. Prikaz stanja opreme u elektrani 4. Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljakoregulacioni ureaj 5. Ukljuenje i iskljuenje pojedinih podsistema u automatski/runi reimu rada 6. Runo upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u runom reimu rada 7. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Arhiviranje merenja, zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9. Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10. Vizuelni prikaz veliina od interesa

Sistem za sinhronizaciju
Sistem za sinhronizaciju omoguava automatsku

sinhronizaciju i ukljuivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije. Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop, voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar. Automatsku sinhronizaciju vri mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije.

Hidroelektrane u svetu

Ime hidroelektrane

Drava

Godina zavretka izgradnje

Ukupan kapacitet (MW)

Maksimalna godinja proizvodnja elektrine struje (TWh)

HE Tri klanca

Kina

2008/2011

18 300 (novembar 2008.) 22 500 (kod zavretka) 14 000 10 200 8 370

80,8

2 3 4

HE Itaipu HE Guri HE Tucurui

Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil

1984./1991./ 2003. 1986. 1984.

94,7 53,41 41,43

5
6 7 8

HE Grand Coulee HE Sajano uenskaja (popravak)

SAD
Rusija

1942./1980.
1985./1989. 2009./2014. 1972. 1981.

6 809
6 400 6 000 5 616

20
26,8 20,4

HE Rusija Krasnojarsk
HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada

Kanada

1971.

5 429
4 900 ( 6 300 kod zavretka)

35

10

Kina

2009.

18,7

Hidroelektrane u Srbiji

Hidroelektrane u Srbiji
Vrste i snage hidroelektrana

naziv
Dunav erdapI erdapII

broj aktivna generatora snaga

vrsta

godinja proizvodnja

zapremina Ukupno jezera

6 10

176,3 MW 27 MW

branska renoprotona

5489 GWh 1504 GWh

2800 mil m 716,5 mil m

1026 MW 270 MW

Drina
Zvornik Bajina Bata 4 4 24 MW 91,5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m protona pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW

340 mil m 366 MW

RH Bajina 2 Bata

501 GWh 170 mil m 614 MW

Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpe 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m 36 MW 250 mil m 22 MW 7,6 mil m 102 MW 27,5 mil m 51 MW

Zapadna Morava Ovar Banja Meuvrje 1 1 2,2 MW 3,3 MW derivaciona protona 1,5 mil m 5,5 MW 13 mil m 7 MW

1 1

2,5 MW 4,5 MW

Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11,2 MW 14,2 MW 10,7 MW 13,3 MW 12,8 MW 16,6 MW 11,2 MW 14,2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m 165 mil m 51 GWh 73 GWh 80 MW

Vrla 1
Vrla 2 Vrla 3

akumulaciona
akumulaciona akumulaciona

50 MW

0,1 mil m 24 MW 29,4 MW

Vrla 4

akumulaciona

63 GWh

0,1 mil m 25,4 MW

HE etinje
Tehnike karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag. Graevinska visina:4.5m. Vodotok:etinja. Sliv:Zapadna Morava. Instalisani protok: 2.3 m3/s. Instalisana snaga: 0.36 MW. Turbine: Dve Francis turbine,proizvoaa Ganz & Co. Danubius (1900),jedna Francis turbina, proizvoaa J. M. Voith Heidenheim (1904). Generatori: Dva generatora trofazne naizmenine struje,proizvoaa , Siemens - Halske (1904) Snaga: 200kW. Mogua godinja proizvodnja:0.26 KWh.

HE erdap 1
erdap 1 se nalazi na 943.kilometru Dunava, 10 kilometara uzvodno od Kladova. Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176,3 MW. Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW. Instalisani su za protok od 4800 m/s. Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m.Brana je simetrina,sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani. Godinje radi oko 7500 asova i proizvede oko 6000GWh. U elektrani je montirano est hidroagregata snage po 190 MWA, sa Kaplanovim

turbinama, iji prenik iznosi 9,50m. Do tada u svetu nisu graene turbine veeg prenika.

HE erdap 1

Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su meusobno povezane tako da u sluaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporuivati elektrinu energiju u mreu na rumunskoj strani obratno.

HE erdap 1
Koliina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji, opet, zavisi od

visine vode u jezeru koje brana formira. Ako bi visina vode bila vea nego to okolnosti dozvoljavaju, moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine. Zbog toga, ali i mnogih drugih okolnosti, postoji Komandni centar. Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane alju se tamo i obrauju. Osim visine vode u jezeru, tu je i merenje protoka vode kroz turbinu, temperature, upravljanje optereenjem meu generatorima, sinhronizacija sistema, podizanje i obaranje snage, ukljuenje i iskljuenje agregata itd. Postoji i mogunost sekundarne regulacije, to znai da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane mogue upravljati i iz centrale u Beogradu.

Tehnike karakteristike HE erdap 1

1.Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171). Ukupni kontrolisani protok: 4800 m/s. Tip: branska. 3.Generator: Proizvoa: Elektrosila/R.Konar. Prividna snaga: 190 MVA. Aktivna snaga: 171 MW. Faktor snage: 0,9. 5.Hidroloki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3. Prosean godinji dotok Dunava: 5650 m3/s. Povrina sliva Dunava: 573 x 103 km2. 2.Turbina Proizvoa: LMZ Lenjingrad. Tip Turbine: Kaplan. Instalisana snaga: 194 MW. Broj obrtaja: 71.5 o/min. Maksimalni pad: 30m. Minimalni pad: 17,5 m. 4.Blok transfomator: Proizvoa: R.Konar. Nominalna snaga : 380/190/190MVA. Prenosni odnos: 420/15,75/15,75 kV.

HE erdap 2
erdap 2 je druga srpsko rumunska

hidroelektrana,sagraena na 863. kilometru, 80 km nizvodno od erdapa 1. Sastoji se od osnovne elektrane, dve dodate elektrane, dve prelivne brane, dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja.

HE erdap 2
Svakoj strani srpskoj i

rumunskoj ,pripada po jedan od pomenutih objekata. Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela. Izmedju njih je dravna granica,tako da svaka strana nesmetano odrava i eksploatie svoj deo sistema. U hidroelektranu je ugraeno 10 horizontalnih cevnih agregata,ukupne instalisane snage 270 MW.

Tehnike karakteristike HE erdap 2

1. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW. Ukupni instal. protok: 4200 m3/s. Tip: Rena-protona Datum prve sinhronizacije:12.04.1985. 3. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvoa: UCM Reica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62,5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12,5 m Minimalni pad: 2,5 m

2. Turbina 9 / 10 Proizvoa: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62,5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12,5 m Minimalni pad: 2,5 m 4. Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvoa: Elektrosila, Rusija Prividna snaga: 27,55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0,98 6.Generator 9/10: Proizvoa: UCM Reica, Rumunija. Prividna snaga: 27,55 MVA. Prenosni odnos: 27 MW. Faktor snage: 0,98.

5. Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvoa: R. Konar, Hrvatska Prividna snaga: 27,55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0,98

Tehnike karakteristike HE erdap 2

7. Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvoa: Elektroputere Krajova (Minel). Nominalna snaga: 63 MVA. Prenosni odnos: 123/6,3 kV.

8. Hidroloki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716,5 106m3.

HE Bajina Bata
Protona hidroelektrana Bajina Bata u Precu najvei je

hidroenergetski objekat izgraen na reci Drini.Reka je pregraena betonskom branom visokom 90 metara i dugakom 460 metara.Akumulaciono jezero u duini od 52 km. Protee se od Viegrada i uvene Na Drini uprije.

U mainskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godinje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136.36 obrtaja u minuti.

U sledeoj tabeli date su tehnike karakteristike HE Bajina Bata.

HE Bajina Bata

Prednosti hidroelektrana

Smanjena emisija gasova staklene bate

Kljuna prednost obnovljivih izvora energije, je smanjena

ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bate. Emisija gasova staklene bate je u potpunosti eliminisana, ako se iskljuivo posmatra samo proces proizvodnje elektrine energije. Ne moe se rei za celu hidroelektranu, kao sistem sainjen od brane, turbine, generatora i akumulacionog jezera. Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su, meu svim izvorima energije, hidroelektrane najmanji proizvoai gasova staklene bate. Ta studija je raena za klimatske prilike u Evrope te se moe primeniti i na podruja Severne Amerike i Severne Azije.

ekonomija
Velika prednost je to ne koriste fosilna goriva kao pokreta

turbine, odnosno elektrinog generatora. Time elektrina energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija, nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tritu. Hidroelektrane imaju predvien dui ivotni vek nego elektrane na fosilna goriva. Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja, zbog velikog nivoa automatizacije. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina.

Druge funkcije umetnih jezera

Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje

primarne funkcije imati jo nekoliko pozitivnih aspekata. Svojom veliinom mogu privlaiti turiste i na njihovoj povrini mogu seodvijati razni vodeni sportovi. Velike brane mogu igrati znaajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.

Mane hidroelektrana

Unitavanje ekosistema i gubitak zemlje

Uruavanje brane moe dovesti do velikih katastrofa za ceo

ekosistem nizvodno od brane. Sam kvalitet gradnje, konstrukcija i odravanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oteivanja. Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija, teroristikih inova i tome slinih situacija.

Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba. Uzroci migracija su viestruki (traenje hrane, traenje

mesta za prezimljavanje, traenje prostora za razmnoavanje) To uzrokuje smanjenje populacija pa ak i nestanak migracinih vrsta.

Hidroelektrana tri klanca u Kini

Takoe jedan primer koji svedoi o opasnosti ljudskih ivotima

je hidroelektrana Tri klanca u Kini. Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce, to je najvea kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom, to opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. Meutim, vodeni bazen, tj. hidro akumulacijsko jezero te brane, je toliko veliko da svojom teinom optereuje zemljinu koru. Ako se uzme u obzir da je to podruje geoloki nestabilno, tj. da se nalazi na spoju litosfernih ploa, jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. Dok naunici strahuju od potresa i uruavanja brane, politiari tvrde da takav rizik ne postoji.

Nanosi mulja
Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u

obliku peska i mulja. To sa vremenom dovodi do taloenja toga materijala u vodenom bazenu, a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. Zahvaljujui tome, vodeni bazen gubi svoju ulogu. Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kinih razdoblja, a korienja iste tokom suvih razdoblja godine. To se moe izbei gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premoavanja, da preusmere sedimentalne materije. Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj ivotni vek, nakon kojeg postaje neekonomina.

Promena okoline
Uoeni, negativni, aspekti prilikom gradnje brana je

nunost unitavanja ljudskih, kulturnih i prirodnih dobara. Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nunog potapanja svega onoga to se nalo ispod povrine samoga jezera. Fauna toga podruja je primorana na preseljenje, kao i ljudi. to se flore tie, situacija je malo drugaija, prvenstveno u tropskim podrujima.

Preseljenje ljudi i nesrede sa branama

Do 2008. se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana

preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi irom sveta.

Nesree sa branama mogu biti jedne od najveih

katastrofa . Nesrea na brani Banqiao u Kini, odnela je 26 000 ljudskih ivota i oko 145 000 od epidemije. Nesrea na brani Vajont u Italiji, odnela je oko 2 000 ljudskih ivota 1963.