Hidroelektrane

Savo Škrga 12595 Sanja Mrmoš 12702 Maja Aleksandrovski 12703 Nikola Vujinović 12708 Marko Glogovac 12651

Struktura prezentacije
 Uvod  Vodenice  Prve hidroelektrane  Opšte o hidroelektrane  Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Princip rada hidroelektrane  Podela hidroelektrana  Podela prema instaliranoj snazi  Podela prema količini vode i visini vodenog pada  Podela na osnovu položaja mašinske zgrade i brane
 Podela prema regulacije protoka

Struktura prezentacije
 Male hidroelektrane
 Podela malih hidroelektrana  prema mogućnostima akumulacije  MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije  MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije  Prema neto padu  Prema režimu rada

 Prema položaju zgrade
 Prednosti i mane MHE  Snaga postrojenja i proizvedena energija

Struktura prezentacije
 Komponente hidroelektrane
 Ulazni presek  Brane  Dovod  Vodena komora  Električne centrale  Turbine  Generator  Transformator  Dalekovod  Izlazni presak (odvod)

Struktura prezentacije
 Centar za automatiku i regulaciju
 Sistem upravljanja agregatom  Sistem zaštite  Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod

jednosmerne i naizmenične struje  Sistem pobude  Turbinski regulator  Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Sistem za sinhronizaciju

Struktura prezentacije
 Hidroelektrane u svetu
 Hidroelektrane u Srbiji
 HE Đetinje  HE Đerdap 1  HE Đerdap 2  HE Bajina Bašta

 Prednosti hidroelektrana

 Mane hidroelektrana

UVOD .

vodenice .

koje se okretalo i preko osovine prenosilo kretanje na mlinski kamen koji je drobio zrnevlje u brašno.vodenice  U starim vodenicama za mlevenje brašna. pouzdanost i praktično besplatna energija uz vrlo malo primetnog uticaja na okolinu.  Prednost direktnih metoda je bila jednostavnost. energija vode koja se kreće je prenošena na vodeničko kolo.  Koncept hidroelektrana je isti kao kod istorijskih mlinova. . ali puno složeniji.

počele su da se grade hidroelektrane.  1895 u Kanadi. na reci Nijagari. zahvaljujući patentima Nikole Tesle. . počela je sa radom prva hidroelektrana.prve hidroelektrane  Posle otkrića električnog generatora u 19.veku.

. zatim ponovo pokrenuta 2000. godine.avgusta 1900. radi i danas. godine. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja.  To je bila elektrocentrala ”Pod gradom” u Užicu na reci Đetinja.prve hidroelektrane  Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2.  Zaustavljenja je 1970.

 Predstavlja obnovljiv izvor energije.  Hidroelektrana ili hidrocentrala je električno postrojenje za proizvodnju električne energije sa pogonom na vodu.Opšte o hidroelektrane  Hidroenergija je energija koja potiče od snage vode. a već duže od sto godina i električne energije. .  U hidroelektranama je tok reke preprečen pomoću armirano betonskih brana i tako stvoreno veštačko jezero. koji se vekovima koristi za dobijanje mehaničke.

Opšte o hidroelektrane  Zaustavljena voda. koja je na znatno višem nivou od reke. kanalima. . voda obrće rotor turbine. jer se nalaze na zajedničkom vratilu. potencijalne energije. tunelima ili cevima dovodi se do turbina. tj. usled čega se obrće i rotor generatora.  Delujući velikom silom.

tunele ili cevi dovodi se do turbina. .Proces pretvaranja energije u hidroelektranama  Potencijalna energija vode pretvara se u kinetičku energiju vode koja se kroz kanale.  Mehanička energija rotirajuće turbine se pretvara u električnu energiju u generatoru s kojim je mehanički povezana sa osovinom.  Kinetička energija vode u pokretu se rotacijom turbina pretvara u mehaničku energiju.

Princip rada hidroelektrane .

Podela hidroelektrana .

Podela prema instaliranoj snazi: .

100 MW obično isporučuju energiju u mrežu.Velike hidroelektrane: Veće od 100 MW isporučuju energiju u velike elektroenergetske mreže.5 .Protočni rad ili. .500 kW. isporučuju energiju u mrežu. Male hidroelektrane: 0. Mini hidroelektrane: 100 . Srednje hidroelektrane: 10 . što je češći slučaj.10 MW obicno isporučuju energiju u mrežu.

Područja udaljena od mreže. . Piko hidroelektrane: Od nekoliko stotina W do 5 kW. Obično daju energiju za malo naselje ili ruralnu industriju na udaljenijim područjima udaljenim od mreže.Mikro hidroelektrane: 5 .100 KW.

Prema količini vode i visini vodenog pada koji koriste. -hidroelektrane sa srednjim i niskim padovima(30 –100 m) i -hidroelektrane s niskim padovima(2 – 30 m) i relativno velikom količinom vode. . razlikuju se: -hidroelektrane sa visokim padovima(veći od 100 m) i relativno malom količinom vode.Cilj hidroelektrane je pretvaranje potencijalne energije zapremine vode (koja teče zbog postojanja visinske razlike) u električnu energiju. snaga elektrane je proporcionalna s protokom i padom.

Veliki pad Srednji pad Mali pad .

.Na osnovu položaja mašinske zgrade i brane hidroelektrane se dele na: Branske hidroelektrane. Pribranske hidroelektrane. Derivacione hidroelektrane.koje mogu biti:  sa otvorenom derivacijom i  sa derivacijom pod pritiskom.

Grade se za bruto padove HB=(3¸60) m i protoke Q ≤ 12000 m3/s. .Branske hidroelektrane Branske hidroelektrane se grade na vodenim tokovima gde nije moguće postići velike padove.

6-sklapište. 9-razbijač vodenog talasa. 5-sektorski zatvarač. 3-deo brane-mašinska zgrada. 7-pregradne lamele sklapšta. 4-prelivna polja. . 2-donja voda. 8-linija obale pre izgradnje brane.Horizontalna projekcija branske hidroelektrane 1-gornja voda.

Pribranske hidroelektrane  Grade se na tokovima na kojima je moguće postići veće padove.Protoci kod pribranskih hidroelektrana su manji nego kod branskih hidroelektrana i obično se kreću granicama Q ≤6000 m3/s . HB=(60¸200) m. .

7-pregradne lamele sklapšta. 4-prelivna polja. 3-deo brane-mašinska zgrada. 6-sklapište.Horizontalna projekcija pribranske hidroelektrane 1-gornja voda. 2-donjavoda. 5-sektorski zatvarač. 9-razbijač vodenog talasa. 8-linija obale pre izgradnje brane. .

6-mašinska zgrada. 3-otvoreni derivacioni kanal(dovodni). . 5-cevovodi. 1-brana. 4-prijemna građevina. 2-prelivno polje na brani.Derivacione hidroelektrane Hidroelektrana sa otvorenom derivacijom Ovakve hidroelektrane izgrađene su za padove HB=(200¸1000) m i protoke Q ≤ 2400 m3/s .

jer gubici u kanalu i cevovodu rastu sa kvadratom protoka (Q 2). .Zavisnost statičkog i neto pada i nivoa gornje i donje vode od protoka Nivoi gornje i donje vode kod hidroelektrana sa otvorenom derivacijom su približno stalni.Neto pad se smanjuje sa povećanjem protoka.

6 .Hidroelektrane sa derivacijom pod pritiskom Ovakve hidroelektrane grade se za padove HB=(30¸1800) m i protoke Q ≤ 1000 m3/s . 6-mašinska zgrada. 2-prelivno polje na brani. 3-derivacioni kanal. 5-cevovodi. 4-prijemna građevina. 8-potopljeno korito reke.

2-turbina sa sifonom. 6-brdo .U nekim slučajevima mašinska zgrada se smešta u iskopanu pećinu u brdu.i sa donjom vodom se povezuje sa odvodnom derivacijom pod pritiskom. 4-vodostan(vodena komora). 3-odvodna derivacija.kao što je to prikazano na slici: 1-dovodni tunel. 5-donja voda.

Protočne hidroelektrane. hidroelektrane se dele na: Akumulacione hidroelektrane. . Reverzibilne hidroelektrane.Prema načinu korišćenja vode. odnosno regulacije protoka.

).  Kod ovakve vrste elektrane obično postoje velike godišnje . varijacije u količini dotoka vode.ali se može koristiti i u druge svrhe(navodnjavanje.Akumulacione hidroelektrane  Akumulaciona hidroelektrana se pravi pregrađivanjem reke i zaustavljanjem toka.a koja se pretvara u kinetičku energiju vode koja pokreće lopatice turbine.itd.što dovodi stvaranju velikog akumulacionog jezera uzvodno od brane koje sadrži velike količine vode što predstavlja rezervoar energije.ribolov.Akumulaciono jezero poseduje potencijalnu energiju koja je rezultat visinske razlike gornje kote jezera i tačke montaže generatora.

 Za elektrane na rekama sa velikim padovima i malim pritiskom koriste se Peltonove turbine. Voda se od brane vodi tunelima koji mogu biti kilometrima dugi do mesta gde je sagrađeno postrojenje elektrane sa turbinama i generatorima.a u slučaju kada je količina vode dovoljna koriste se akumulacijske hidrocentrale su tzv. . klasične hidrocentrale sa uobičajenim komponentama.

Hidroelektrana u preseku А-rezervoar, B-zgrada, Cтurbina, D-generator, Е-ulaz vode, F-cev za vodu, Gvisokonaponska mreža, H-reka.

Akumulacione hidroelektrane se dele na dva tipa:
 pribranske

hidroelektrane i hidroelektrane.

 derivacione

 Pribranska hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju nalazi u samoj pregradnoj brani.
 Derivaciona hidroelektrana je vrsta akumulacijske

hidroelektrane kod koje se zgrada za proizvodnju energije nalazi na nekoj udaljenosti (nizvodno od brane), a voda se iz akumulacijskog jezera dovodi posebnim cevima sa ulaznog preseka do zgrade.

Princip rada akumulacione hidroelektrane(pribranska): http://holbert.faculty.asu.edu/eee463/hydroelectric.html

 Postoje i pumpno-akumulacione hidroelektrane kod kojih su posebno izvedene turbina i pumpa(za razliku od reverzibilnih).sa derivacijom pod pritiskom.jer su im akumulacije u planinskim područjima na velikim visinama. .Ovakve hidroelektrane rade obično kao derivacione.

koristi za proizvodnju struje u doba najveće potrošnje.Reverzibilne hidroelektrane Reverzibilne hidroelektrane su hidroenergetski objekti koji imaju mogućnost promene funkcije agregata pa isti uređaj može da radi kao električni motor i pumpa. a potom kao generator i turbina. ali u drugom načinu rada. akumuliše vodu i pokreće ga motor koji se napaja iz mreže.jer su vlastiti prirodni dotoci minimalni. . Kada sistem radi kao pumpa. U oba načina rada pretežno se koristi ista voda.Tako akumulisanu vodu (energiju) isti sistem.

asu.Reverzibilna hidroelektrana ima dva skladišta vodene mase:  Gornja akumulacija: ima istu ulogu kao akumulaciono jezero kod klasicnih hidroelektrana.edu/eee463/pumpedstorage.Gradnjom brane osigurava se akumulacija vode. donje.html .akumulaciono jezero i ne vraća se u osnovni tok reke.faculty.koja kada protiče kroz postrojenje ima za posledicu proizvodnju električne energije. Princip rada reverzibilnih hidroelektrana : http://holbert.  Donja akumulacija: voda koja izlazi iz hidroelektrane prelazi u drugo.

Šema reverzibilne hidroelektrane .

Reverzibilne hidroelektrane plaćaju tu nižu cenu struje i koriste je da akumulišu vodu u gornje jezero.  Postoje postrojenja koja koriste napuštene rudnike kao donji akumulacioni bazen. Čiste reverzibilne hidroelektrane razmenjuju vodu između dva bazena. ali u većini slučajeva to su prirodni bazeni ili iskopani bazeni.a nakon toga u vreme kada su potrebe potrošača za električnom energijom veće tu istu vodu koriste za proizvodnju električne energije i prodaju je po skupljoj ceni. .Pošto je teško upravljati proizvodnjom električne energije koja se dobija iz termoelektrana i u poslednje vreme sve više vetroelektrana onda se u doba manje potrošnje (obično noću) javljaju viškovi električne energije pa to ima za posledicu manju cenu struje u tom periodu. ali kombinovane reverzibilne hidroelektrane ujedno generišu električnu energiju kao konvekcione hidroelektrane kroz energiju toka vode.

1000 kilograma vode (1kubni metar) na vrhu 100 metara visokog tornja ima potencijalnu energiju od oko 0.272 KWh. ali troškovi izgradnje i prisutnost problema pogodnog geografskog položaja (razlika u visini između bazena) su kritični faktori u odluci o izgradnji. .  Jedini način da stvorimo značajniju količinu električne energije je taj da imamo veliku količinu vode na što većem brdu iznad donjeg bazena. a na nekim se pravi veštački. Na primer. Na nekim područjima visinska razlika između donjeg i gornjeg bazena se pojavljuje prirodno. Uzimajući u obzir gubitke usled isparavanja akumulisane vode i gubitke usled pretvaranja. Ova tehnologija je trenutno najisplativija u smislu čuvanja velike količine električne energije. približno 70% do 85% električne energije koja se koristi za napumpavanje vode u viši bazen može biti vraćeno.

Ilustracija razlike između RHE i PAHE

TR-transformator, G-generator(radi kao motor u pumpnom režimu (P)), T-turbina(kod RHE i pumpa), P-pumpa, (P)-pumpni režim.

K-kvačilo, V1,V2-ventili, GA-gornja akumulacija, DA-donja akumulacija, EES-elektroenergetski sistem.

Protočne hidroelektrane
Protočne hidroelektrane su elektrane koje nemaju svoju akumulaciju ili imaju akumulaciju koja se, pri radu hidroelektrane pri nominalnoj snazi, može isprazniti za manje od dva sata.Protočna hidroelektrana direktno koristi kinetičku energiju vode za pokretanje turbina.Ovakva vrsta hidrocentrala je najjednostavnija za izradu, ali uveliko zavise od trenutnog protoka vode.

Male hidroelektrane

mogu biti .Male hidroelektrane  Razlika izmenu velikih hidroelektrana i malih hidroelektrana je u instaliranoj snazi. Male hidroelektrane ponekad su prikladne za decentralizovana područja sa malom potrošnjom.ali i za niskonaponske mreže i lokalne mikro mreže.   Osim u vlasništvu velikih elektroprivrednih poduzeća.  Mala hidroelektrana je određena kao postrojenje za iskorištavanje energije vodotokova sa izlaznom električnom snagom od 10 kW do 10 MW. i u vlasništvu manjih privatnih poduzetnika.

u odnosu na srednji višegodišnji protok rečnog toka.Pravilan izbor instalisanog protoka MHE je najvažniji zadatak. je tipično u granicama: Qsr< Qinst<1. .Proizvode električne energije koliko im dopušta protok u vodenom toku.Podela malih hidroelektrana prema mogućnostima akumulacije:  Protočne  Imaju veoma male mogućnosti akumulacije. a drugi samo u kišnom periodu godine.5Qsr  Akumulacione  Kod vodotokova sa velikim protokom postavljaju se dva agregata od koji jedan radi stalno.  Instalisani protok .

 Postoje: • MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije. Akumulacione MHE. • . MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije. sadrže akumulacioni bazen za poravnanje dotoka rečnog toka.

Ovakvim dnevnim ravnanjem akumulacije.5÷3) Qsr. a 12 h stoji.MHE sa dnevnim ravnanjem akumulacije Umesto regulisanja na osnovu stvarnog dnevnog dijagrama opterećenja. . u lokalnoj mreži može se uvesti aproksimacija da noću uopšte nema potrošnje. Da bi se obezbedio dnevno ravnanje akumulacije potrebno je da zapremina akumulacionog bazena za izravnanje iznosi: V [m3] = Qsr × 12h = 43 200 × Qsr [m3/s]. MHE dnevno radi 12 h. Gde je Qsr srednji dnevni dotok vode u akumulaciju.5Qsr ≤ Qins ≤3Qsr. dok je u toku dana moguća snaga koja odgovara protoku od (1. Instalisani protok (Qins) kod MHE mora biti u granicama: 1.

.MHE sa sedmičnim ravnanjem akumulacije Instalisani protok: 2 Qsr < Qinst < 4 Qsr Potrebna zapremina akumulacije: V [m3] = 216 000 × Qsr[m3/s].

Protočna mikrohidroelektrana .

Prema neto padu:  sa niskim padom ( H < 30 m ).   . sa visokim padom (H > 100 m ). sa srednjim padom (30 m > H < 100 m ).

.Prema režimu rada:  MHE na izolovanoj mreži (ostrvski rad).  MHE u kombinovanom radu. farmi i objekata koji su udaljeni od EES-a. o Koriste se za napajanje seoskih područja.  MHE povezana na EES (paralelni rad).

 Pribranske MHE. .  Derivacione MHE. Prema položaju zgrade:  Branske MHE. o Proizvodnja električne energije na račun količine vode koja otiče iz akumulacije.

. turizma.Branske i pribranske MHE nalaze veliku primenu kod malih akumulacija koje se projektuju za potrebe navodnjavanja. vodosnabdevanja. kod vodotoka sa velikim padovima. zaštite od poplava i slično. Derivacione MHE imaju veliku primenu u brdsko-planinskim terenima.

mada ima MHE koje već rade 80 godina.Prosečan vek je 30 godina. kao i snadbevanje vodom okolnih naselja.  Eksploatišu se uz veoma male materijalne troškove  Radni vek je vrlo dug. praktično neograničen.  Mogu obezbediti navodnjavanje zemljišta.izgradnju ribnjaka i zaštitu od poplava.  Smanjuju investiciona ulaganja za elektrifikaciju udaljenih naselja od opšte električne mreže. . a elektrifikacijom takvih ruralnih naselja doprinosi se unapređenju njihovog razvoja.Prednosti i mane MHE  U odnosu na velike HE nemamo plavljenja širokih područja (kako bi se obezbedio prostor za akumulaciju vode) i narušavanja lokalnog ekološkog sistema.

. u odnosu na druge slične izvore imaju nedostatke. Ako radi autonomno. Eksploatacija zavisi od postojećih resursa.Naravno.energije zavisi od potrošnje. a to su: Visoki investicioni troškovi po instalisanom kW. zato MHE moraju raditi sa instalisanim protokom koji je određen prema drugim potrošačima.  Veliki troškovi istraživanja u odnosu na ukupne investicije. Zahteva integralno vodoprivredno rešenje. s tim što se prednost mora dati sistemima za snadbevanje vodom i za navodnjavanje. pa višak ostaje neiskorišćen. MHE kao izvori energije. proizvodnja el.

Snaga dobijena u hidroelektranama .

 Dva puta veća količina vode proizvešće će dva puta više električne energije kod iste visine vodenog pada. što je pad veći.  Visina pada zavisi od visine brane.  Električna snaga i energija su direktno proporcionalni količini vode koja prolazi kroz turbinu. ukoliko pada sa dva puta veće visine proizvodi duplo više električne energije.Snaga postrojenja i proizvedena energija  Zavisi od raspoloživog vodenog pada (razlici geodetske visine). tako da ista količina vode. postoji veći energetski potencijal. .  Energetski potencijal je direktno proporcionalan visini pada.

snaga postrojenja i proiyvedena energija  Zavisnost snage od navedenih veličina izražena je sledećim izrazom: P =ŋ* Q * h * ρ * g  gde je: P .raspoloživi vodeni pad [m] ρ .stepen iskorišćenja postrojenja Q – raspoloživi protok vode [m3/s] h .ubrzanje sile teže [m/s2] .gustina vode [kg/m3] g .Snaga [W] ŋ .

Komponente hidroelektrane .

Komponente hidroelektrane • • • • • • • • • • Ulazni presek Brane Dovod Vodena komora Električne centrale Turbine Generator Transformator Dalekovod Izlazni presak (odvod) .

dok se ispod površine i to na najnižoj mogucoj visini izvodi u slucaju kada se nivo vode tokom godine znacajno menja.  Ulaz vode može biti na površini vode ili ispod površine. .Ulazni presek  Otvor na brani se otvori i kroz kontrolna vrata voda cevovodom dolazi do turbine određenim masenim protokom.  Kada je pregrada niska i nivo vode gotovo konstantan izvodi se na površini.

drveta i njihove kombinacije  Imaju ulogu: 1.  Konstrukcija može biti od betona.  Brana predstavlja građevinu čiji je zadatak da osigurava akumulaciju vode. ostvarivanje akumulacije . povišenje nivoa vode kako bi se povećao pad 3. skretanje vode s njenog prirodnog toka prema zahvatu hidroelektrane 2.brane  Većina hidroelektrana se snadbeva vodom iz akumulacijskih jezera.

koji može biti gravitacioni ili pod pritiskom.Dovod  Deo koji spaja ulazni presek sa vodenom komorom.za razliku od tunela pod pritiskom koji je potpun ispunjen vodom i kod kojeg nema potrebe za regulacijom ulaznog preseka. .  Može biti otvoren (kanal) i zatvoren(tunel).  Gravitacioni nije potpuno ispunjen vodom i potrebno je regulisati ulazni presek.

njegove dimenzije moraju biti takve da pritisak u dovodu ne poraste preko dopuštene granice ili da nivo vode ne padne ispod visine ulaza u cevovod pod pritiskom.  Kada je dovod izveden kao gravitacioni tunel.  Dimenzije vodene komore ima veliki uticaj na pravilno funkcionisanje hidroelektrane. mora imati odgovarajuću zapreminu kako bi se u njemu mogle smestiti veće količine vode  Kada je tunel pod pritiskom. a služi za odgovaranje na promene opterećenja.Vodena komora  Predstavlja zadnji deo dovoda. .

izvođenje pada i konstitucija lokacije (terena) utiču na oblik i veličinu zgrade. tip i snaga turbina i generatora.  Povezivanje turbine i generatora u jednu podvodnu celinu koja se može ugraditi direktno u tok reke znači da uobičajena električna centrala nije potrebna. njihova konfiguracija.  Broj. .Električna centrala  Kod malih hidroelektrana uloga električne centrale je da zaštiti elektromehaničku opremu od vremenskih nepogoda.

. Takve turbine teže do 172 tone i postižu brzinu obrtanja do 90 obrtaja u minuti.  Mlaz vode udara i okreće lopatice turbine koja je vratilom vezana na generator.  Najčešći tip turbina za hidroelektrane su Francisove.turbina  Funkcija turbine je transformacija kineticke energije vode u mehaničku energiju pomoću rotirajućih delova turbine.

oblika i dimenzija turbine prvenstveno zavisi o: 1. 3. 2. koja određuje tip i osnovni oblik rotora turbine i ostalih delova Kritična brzina: najveca brzina koja se može postići bez priključenog električnog opterećenja. . Neto padu Instaliranom (projektovanom) protoku Brzini obrtaja.turbina  Izbor tipa. 4.

 Kod većine lokacija malih protočnih hidroelektrana kod kojih protoci značajno variraju. pri izboru pogodne turbine o tome se mora voditi računa. obično se odabiraju one turbine koje efikasno rade u širokim granicama protoka (npr. Kaplan. Pelton.turbina  Male vodene turbine mogu postići efikasnot oko 90%  Budući da pojedini tipovi turbina efikasno rade samo unutar granica određenih protoka i padova.Turgo i Crossflow) .

Francisova i Kaplanova turbina • AKCIJSKE TURBINE .Snaga proizlazi iz pada pritiska na turbini .Propelerna.Periferna brzina se pretvara u snagu osovine . Turgo i Crossflow turbina .Nema pada pritiska na turbini .Klasifikacija turbina • REAKCIJSKE TURBINE .Peltonova.Potpuno uronjena u vodu .Pretvaraju kineticku energiju vode tako da mlaznice (cev iz koje ide voda) pogađaju lopatice .

Koristi se za srednje i velike padove.Vodene turbine  3 su osnovne kategorije konvencionalnih turbina: 1. Kaplan i Propelerna turbina . Pelton . Francis turbina . a svaka mlaznica osigurava kontrolu protoka kroz prskalicu s iglom. 2. 3.to su reakcijske turbine sa podesivim protokom koje se koriste za male padove.ovo je podesiva turbina s jednom ili više mlaznica.reakcijska turbina radijalnog protoka s fiksnim lopaticama rotora i podesivim ivicama lopatica koja se koristi za srednje padove. .

Tipovi turbina  Francis turbina  Kaplan turbina  Pelton turbina  Turgo turbina  Ostali tipovi .

.96  Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu obrtnom kolu i stvara raotaciono strujanje vode.Francisove turbine  Padovi od 15 do 700 metara  Srednje brzine protoka visoka efikasnost =0.

Francisove turbine  Sprovodni aparat je jedini regulacioni element Fransisove turbine. Lopatice pokreće hidraulički servo motor (pokreće ga ulje pod pritiskom) . Lopatice sprovodnog aparata su pokretne i služe za regulaciju protoka vode kroz turbinu.

čime se postiže veća pogonska fleksibilnost u cilju postizanja većeg faktora efikasnosti za različite količine vode (protoke) Visoka efikasnost Podvarijante Kaplanove turbine sa fiksnim lopaticama obrtnog kola nazivaju se propelerne turbine. .Kaplanova turbina  Mali padovi (od 5 metara do     70 metara) Velike brzine protoka Moguće je upravljanje mlaznicama rotora.

Kaplanova turbina Vertikalno postavljena Kaplanova turbina Horizontalna postavljena Kaplanova turbina .

po potrebi.Peltonova turbina  Veliki padovi (od 100 metara do     1800 metara). Da bi se. Relativno male brzine protoka. Visoka efikasnost. Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi dugačkim cevovodima. . snaga turbine brzo mogla da smanji do nule koristi se skretač mlaza jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog dinamičkih pritisaka koji bi tada nastali. Maksimalno do 6 mlaznica.

protok vode .Turgo turbina  Turgo turbina: 1. rotor turbine 2.

.Vratilo koje povezuje generator i turbinu.

koji proizvode električni naboj.  Rotor predstavlja seriju velikih elektromagneta koji se okreću unutar gustih namotaja bakrenih žica.  Broj generatora zavisi od elektrane do elektrane.  Ovime se ubrzavaju elektroni.  Magnetsko polje između magneta i žičanih namotaja stvara električni napon.generator  Generiše električnu energiju.  Kako se turbina okreće pobudni namotaj šalje električni napon rotoru. .  U osnovi proces se sastoji od rotacije serija magneta unutar namotaja žica. koje predstavljaju stator.

generator  Osnovni delovi svakog generatora su: 1. Sinhroni generator opremljen sa vlastitim sistemom pobude 2. Stator  Dve vrste generatora: 1. Asihroni generator koji pobudu vuče iz mreže. . Rotor 4. Vratilo 2. Pobudni namotaj 3.

dok asinhroni generator za normalno funkcionisanje mora biti u vezi s ostalim generatorima (odnosno prikljucen na elektroenergetski sistem).generator  Sinhroni generator može funkcionisati izolovano (odvojen od elektroenergetske mreže). ali takođe i u manjim izolovanim mrežama kao i za samostalne primene malih hidroelektrana  Asinhroni generatori cesto su najjednostavnije i najjefikasnije rešenje za male hidroelektrane koje proizvode električnu energiju za isporuku u postojeću veliku elektroenergetsku mrežu. -Sinhroni generatori se koriste kao primarni izvori proizvodnje energije u elektroenergetskim sistemima. .

Izlazni presek  Iskorišćena voda se cevovodima vraća u donji tok reke. dok četvrta predstavlja nulu.transformator  Na izlazu iz elektrane povećava napon naizmenične struje da bi se smanjili gubici prenosa energije. dalekovodi  Iz svake elektrane vode dalekovodi. . istog iznosa i međusobno pomaknutih za 120 stepeni. koji sadrže 4 žice. Tri nose struju napona koja izlazi iz transformatora.

Centar za automatiku i regulaciju .

praćenje stanja opreme agregata i prepoznavanje kvarova i opasnih struja. regulacija brzine obrtaja i snage. rad na mreži. sinhronizacija na mrežu. .  Njime je obezbeđeno automatsko pokretanje agregata.Sistem upravljanja agregatom  Vrši upravljanje drugim podsistemima u jedinstvenom upravljačko-regulacionom uređaju (JURU) vodeći računa o njihovoj međusobnoj zavisnosti i uticaju. pobuđivanje generatora. zaustavljanje agregata u normalnim i havarijskim uslovima rada.  Sistem upravljanja povezan je sa SCADA sistemom za daljinski nadzor i kontrolu uređaja. regulacija pobude.

6. 2. 5. 3.Sistem zaštite  Mikroprocesorski upravljane električne zaštite obuhvataju podnaponsku I prenaponsku zaštitu : 1. Podfrekventnu I nadfrekventnu zaštitu Prekostrujnu zaštitu Kratkospojnu zaštitu Zemljospojnu zaštitu Zaštitu od nesimetričnog opterećenja generator Zaštitu od povratne sprege . 4.

Sigurnosno i besprekidno napajanje i razvod jednosmerne i naizmenične struje  Naponski nivo jednosmernog napona bira se prema potrebama pogona elektrane.  U slučaju nestanka naizmeničnog napajanja potrošači u razvodu besprekidnog napajanja napaju se iz AKU baterije. preko monofaznog invertora 220V.  Ispravljač je modularnog tipa i jednovremeno puni AKU bateriju.  Sopstvena potrošnja elektrane je sastavni deo projekta . 50Hz. napaja potrošače u jednosmernom razvodu i obezbeđuje komandi napon elektrane.

Regulacija napona statora generatora Regulacija struje pobude generatora Limiter minimalne i maksimalne struje pobude Limiter maksimalne struje statora generatora Regulacija reaktivne snage generator Q Regulacija faktora snage generator cos ϕ .Sistem pobude  Statički sistem pobude je sa mikroprocesorskim upravljanjem. 2.  Osnovne funkcije regulatora pobude su : 1. 5. 4. 6. 3.

3. 8. 4. 6.Turbinski regulator  Električni deo turbinskog regulatora realizovan je u digitalnoj tehnici. Pokretanja agregata do nominalne brzine obrtanja Učešće u toku sinhronizacije agregata na mrežu Regulacija brzine obrtanja pri radu agregata u praznom hodu i sa izolovanim opterećenjem Regulacija aktivne snage generatora Ograničavanje otvora i aktivne snage generatora Normalno I havarijsko zaustavljanje agregata Formiranje informacionih signala Upravljanjem pomoćnim sistemima turbine . 7. 2.  Osnovne funkcije turbinsko regulatora su : 1. 5.

Scada aplikacija za nadzor I upravljanje elektranom  Instalirana na staničnom računaru ostvaruje sledeće funkcije: 1. Arhiviranje merenja. Daljinski prenos podataka nekim od standardnih komunikacionih protokola 10. Uvid u sva relevantna merenja koja ulaze u jedinstveni upravljačkoregulacioni uređaj 5. zadatih komandi i drugih relevantnih podataka 9. Ručno upravljanje pojedinim podsistemima kada su oni u ručnom režimu rada 7. Prikaz stanja opreme u elektrani 4. Uključenje i isključenje pojedinih podsistema u automatski/ručni režimu rada 6. Aktiviranje alarma u neregularnim stanjima 8. Vizuelni prikaz stanja elektrane i njenih podsistema 2. Prikaz stanja mreže na koju je elektrana priključena ili je treba priključiti 3. Vizuelni prikaz veličina od interesa .

voltmetar sa dvostrukom skalom i dvostruki frekvenometar. .Sistem za sinhronizaciju  Sistem za sinhronizaciju omogućava automatsku sinhronizaciju i uključivanje agregata u elektroenergetski sistem delovanjem na sistem pobude i turbinske regulacije.  Sinhronizacioni instrumenti obuhvataju sinhroskop.  Automatsku sinhronizaciju vrši mikroprocesorska sinhronizaciona jedinica kada su ostvareni uslovi sinhronizacije.

Hidroelektrane u svetu .

7 53.8 2 3 4 HE Itaipu HE Guri HE Tucurui Brazil/Paragvaj Venecuela Brazil 1984.41 41./ 2003.Ime hidroelektrane Država Godina završetka izgradnje Ukupan kapacitet (MW) Maksimalna godišnja proizvodnja električne struje (TWh) 1 HE Tri klanca Kina 2008/2011 18 300 (novembar 2008. 1984. 94.) 22 500 (kod završetka) 14 000 10 200 8 370 80./1991. 1986.43 .

5 429 4 900 ( 6 300 kod završetka) 35 10 Kina 2009./1989./1980.5 6 7 8 HE Grand Coulee HE Sajano Šušenskaja (popravak) SAD Rusija 1942.7 . 1972. 6 809 6 400 6 000 5 616 20 26.8 20. 1985.4 HE Rusija Krasnojarsk HE Robert Bourassa HE Churchill Falls HE Longtan Kanada 9 Kanada 1971. 1981. 2009. 18./2014.

Hidroelektrane u Srbiji .

Hidroelektrane u Srbiji Vrste i snage hidroelektrana naziv Dunav ĐerdapI ĐerdapII broj aktivna generatora snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina Ukupno jezera 6 10 176.5 mil m³ 1026 MW 270 MW Drina Zvornik Bajina Bašta 4 4 24 MW 91.5 MW 307 MW predbransko550 GWh 89 mil m³ protočna pribranska reverzibilna 1819 GWh 96 MW 340 mil m³ 366 MW RH Bajina 2 Bašta 501 GWh 170 mil m³ 614 MW .3 MW 27 MW branska rečnoprotočna 5489 GWh 1504 GWh 2800 mil m³ 716.

5 MW 4.2 MW 3.5 mil m³ 5.6 mil m³ 102 MW 27.5 MW 13 mil m³ 7 MW 1 1 2.3 MW derivaciona protočna 1.5 mil m³ 51 MW Zapadna Morava Ovčar Banja Međuvršje 1 1 2.Lim Uvac Kokin Brod Bistrica Potpeć 1 2 2 3 36 MW 11 MW 51 MW 17 MW derivaciona pribranska akumulaciona pribranska 213 mil m³ 36 MW 250 mil m³ 22 MW 7.5 MW .

2 MW 14.4 MW Vrla 4 akumulaciona 63 GWh 0.2 MW 10.Vlasina Pirot 2 2 2 1 1 1 1 1 1 40 MW 11.2 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 165 mil m³ 51 GWh 73 GWh 80 MW Vrla 1 Vrla 2 Vrla 3 akumulaciona akumulaciona akumulaciona 50 MW 0.2 MW 14.1 mil m³ 25.6 MW 11.4 MW .1 mil m³ 24 MW 29.8 MW 16.3 MW 12.7 MW 13.

Halske“ (1904) Snaga: 200kW.HE Đetinje Tehničke karakteristike: Tip brane: Niski betonski prag. Sliv:Zapadna Morava. Voith Heidenheim“ (1904). proizvođača „J. Instalisani protok: 2. Građevinska visina:4.36 MW. Generatori: Dva generatora trofazne naizmenične struje. Danubius“ (1900). Turbine: Dve Francis turbine. .26 KWh.jedna Francis turbina. Vodotok:Đetinja. M. „Siemens .3 m3/s.proizvođača „Ganz & Co.proizvođača .5m. Instalisana snaga: 0. Moguća godišnja proizvodnja:0.

50m.  U elektrani je montirano šest hidroagregata snage po 190 MWA.  Do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.  Na srpskoj i rumunskoj strani Dunava je napravljeno po 6 generatora od po 176. 10 kilometara uzvodno od Kladova.sa prelivnom branom sredini i brodskim prevodnicama na rumunskoj i srpskoj strani. .  Instalisani su za protok od 4800 m³/s.  Godišnje radi oko 7500 časova i proizvede oko 6000GWh. sa Kaplanovim turbinama.kilometru Dunava.  Snaga generatora na pragu sa srpske strane iznosi 1058 MW.HE Đerdap 1  Đerdap 1 se nalazi na 943. čiji prečnik iznosi 9.Brana je simetrična.  Akumulacino jezero je zapremine 1380 miliona m³.3 MW.

.HE Đerdap 1  Obe elektrane (jedna na srpskoj i druga na rumunskoj strani) su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani obratno.

sinhronizacija sistema.  Svi podaci neophodni za funkcionisanje hidroelektrane šalju se tamo i obrađuju. moglo bi se dogoditi da Dunav poplavi deo Vojvodine. . tu je i merenje protoka vode kroz turbinu.  Postoji i mogućnost sekundarne regulacije. zavisi od visine vode u jezeru koje brana formira. opet. ali i mnogih drugih okolnosti. što znači da je daljinskim sistemom radom hidroelektrane moguće upravljati i iz centrale u Beogradu. temperature. postoji Komandni centar. Zbog toga. uključenje i isključenje agregata itd. podizanje i obaranje snage.  Ako bi visina vode bila veća nego što okolnosti dozvoljavaju.  Osim visine vode u jezeru. upravljanje opterećenjem među generatorima.HE Đerdap 1  Količina proizvedene struje zavisi od protoka vode koji.

Generator: Proizvođač: Elektrosila/R. Tip Turbine: Kaplan.Tehničke karakteristike HE Đerdap 1 1. 2. Prosečan godišnji dotok Dunava: 5650 m3/s.75/15.Končar.75 kV. 5.Blok transfomator: Proizvođač: R. Ukupni kontrolisani protok: 4800 m³/s. Faktor snage: 0. .Hidrološki podaci: Ukupna zapremina akumulacije: 2800 x 106 m3.Podaci za HE: Snaga elektrane: 1026 MW (6x171). Instalisana snaga: 194 MW. Prividna snaga: 190 MVA. Aktivna snaga: 171 MW. Tip: branska. Minimalni pad: 17.Končar.9.5 o/min.Turbina Proizvođač: LMZ Lenjingrad.5 m. Površina sliva Dunava: 573 x 103 km2. Nominalna snaga : 380/190/190MVA. Maksimalni pad: 30m. Prenosni odnos: 420/15. Broj obrtaja: 71. 3. 4.

. Sastoji se od osnovne elektrane. kilometru. dve prelivne brane.HE Đerdap 2 Đerdap 2 je druga srpsko rumunska hidroelektrana.sagrađena na 863. dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja. dve dodate elektrane. 80 km nizvodno od Đerdapa 1.

 U hidroelektranu je ugrađeno 10 horizontalnih cevnih agregata.tako da svaka strana nesmetano održava i eksploatiše svoj deo sistema.  Osnovna elektrana podeljena je na dva jednaka dela.pripada po jedan od pomenutih objekata.ukupne instalisane snage 270 MW. .  Izmedju njih je državna granica.HE Đerdap 2  Svakoj strani srpskoj i rumunskoj .

98 .Generator 9/10: Proizvođač: UCM Rešica. Končar. 5. Rumunija. protok: 4200 m3/s. Generator 1 / 2 / 7 / 8 Proizvođač: Elektrosila. Tip: Rečna-protočna Datum prve sinhronizacije:12.5 m 4. Turbina 1 / 2 / 3 / 4 / 5 / 6 / 7 / 8 Proizvođač: UCM Rešica Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.98. Generator 3 / 4 / 5 / 6 Proizvođač: R.04. Prividna snaga: 27.5 m Minimalni pad: 2. Faktor snage: 0. Prenosni odnos: 27 MW.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0. Podaci za HE Snaga elektrane:270 MW. Rusija Prividna snaga: 27.98 6. Hrvatska Prividna snaga: 27. 3.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 1.5 m Minimalni pad: 2.55 MVA Aktivna snaga: 27 MW Faktor snage: 0.5 m 2.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12.5 o/min Instalisana snaga: 28 MW Maksimalni pad: 12. Ukupni instal. Turbina 9 / 10 Proizvođač: LMZ Sankt Peterburg Tip turbine: Kaplan Broj obrtaja: 62.55 MVA.1985.

.3 kV. Prenosni odnos: 123/6.Tehničke karakteristike HE Đerdap 2 7. Nominalna snaga: 63 MVA. 8.5 106m3. Hidrološki podaci Ukupna zapremina akumulacije: 716. Blok transformator 1 / 2 / 3 / 4 / 5 (rezerva) Proizvođač: Elektroputere – Krajova (Minel).

Akumulaciono jezero u dužini od 52 km. Proteže se od Višegrada i čuvene “Na Drini ćuprije”.HE Bajina Bašta  Protočna hidroelektrana “Bajina Bašta ” u Prećcu najveći je hidroenergetski objekat izgrađen na reci Drini.Turbine su tipa Fransis instalisane snage 92 MWh sa 136. U mašinskoj zgradi instalisana su 4 agregata ukupne snage od 368 MWh koji godišnje u proseku proizvedu oko milijardu i po KWh. .Reka je pregrađena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara.36 obrtaja u minuti. U sledećoj tabeli date su tehničke karakteristike HE Bajina Bašta.

HE Bajina Bašta .

Prednosti hidroelektrana .

Smanjena emisija gasova staklene bašte  Ključna prednost obnovljivih izvora energije. hidroelektrane najmanji proizvođači gasova staklene bašte. ako se isključivo posmatra samo proces proizvodnje električne energije. Emisija gasova staklene bašte je u potpunosti eliminisana. među svim izvorima energije. . turbine. Ta studija je rađena za klimatske prilike u Evrope te se može primeniti i na područja Severne Amerike i Severne Azije. Ne može se reći za celu hidroelektranu. generatora i akumulacionog jezera. kao sistem sačinjen od brane. Studija koja je sprovedene u saradnji Paul Scherrer Institut-a i univerziteta u Stuttgartu pokazala je da su. je smanjena     ili u potpunosti eliminisana emisija gasova staklene bašte.

Danas moderne hidroelektrane zahtevaju vrlo mali broj osoblja. Cena investicije u izgradnju hidroelektrane se povrati u razdoblju do desetak godina. Time električna energija nastala u hidroelektranama postaje rentabilnija. Hidroelektrane imaju predviđen duži životni vek nego elektrane na fosilna goriva.ekonomija  Velika prednost je što ne koriste fosilna goriva kao pokretač     turbine. odnosno električnog generatora. nezavisna o ceni i ponudi fosilnih goriva na tržištu. zbog velikog nivoa automatizacije. .

 Velike brane mogu igrati značajnu ulogu u navodnjavanju i regulaciji toka reka.Druge funkcije umetnih jezera  Akumulacijska jezera hidroelektrana mogu osim svoje primarne funkcije imati još nekoliko pozitivnih aspekata.  Svojom veličinom mogu privlačiti turiste i na njihovoj površini mogu seodvijati razni vodeni sportovi. .

Mane hidroelektrana .

 Sam kvalitet gradnje.  Uzroci migracija su višestruki (traženje hrane.  Brane su vrlo primamljiv cilj tokom vojnih operacija. traženje mesta za prezimljavanje. konstrukcija i održavanje brane nije dovoljna garancija da je brana osigurana od oštećivanja.  Brane predstavljaju prepreke za migraciju riba. . traženje prostora za razmnožavanje)  To uzrokuje smanjenje populacija pa čak i nestanak migracinih vrsta.Uništavanje ekosistema i gubitak zemlje  Urušavanje brane može dovesti do velikih katastrofa za ceo ekosistem nizvodno od brane. terorističkih činova i tome sličnih situacija.

Hidroelektrana se nalazi na rijeci Jangce. hidro akumulacijsko jezero te brane. tj. . da se nalazi na spoju litosfernih ploča. vodeni bazen.Hidroelektrana ‘tri klanca’ u Kini  Takođe jedan primer koji svedoči o opasnosti ljudskih životima     je hidroelektrana Tri klanca u Kini. što opravdava izgradnju hidroelektrane na njoj. jasno je da postoji opravdani rizik od potresa. Ako se uzme u obzir da je to područje geološki nestabilno. Međutim. tj. političari tvrde da takav rizik ne postoji. je toliko veliko da svojom težinom opterećuje zemljinu koru. Dok naučnici strahuju od potresa i urušavanja brane. to je najveća kineska reka i shodno tome je i reka najbogatija vodom.

Nanosi mulja  Reka svojim tokom nosi vodeni materijal u      obliku peska i mulja. vodeni bazen gubi svoju ulogu. . nakon kojeg postaje neekonomična. a posledica toga je smanjivanje dubine vodenog bazena. Uloga bazena je akumulacija vodene mase tokom kišnih razdoblja. To se može izbeći gradnjom raznoraznih kanala koji imaju ulogu premošćavanja. Zahvaljujući tome. a korišćenja iste tokom suvih razdoblja godine. Rezultat je da svaka hidroelektrana ima svoj životni vek. da preusmere sedimentalne materije. To sa vremenom dovodi do taloženja toga materijala u vodenom bazenu.

aspekti prilikom gradnje brana je nužnost uništavanja ljudskih. .  Prilikom punjenja hidro akumulacijskog jezera dolazi do nužnog potapanja svega onoga što se našlo ispod površine samoga jezera. negativni. kao i ljudi. prvenstveno u tropskim područjima.Promena okoline  Uočeni.  Fauna toga područja je primorana na preseljenje. situacija je malo drugačija. kulturnih i prirodnih dobara.  Što se flore tiče.

Preseljenje ljudi i nesrede sa branama  Do 2008. se procenjuje da je kod gradnji hidroelektrana preseljeno sveukupno izmedu 40 do 80 miliona ljudi širom sveta.  Nesreće sa branama mogu biti jedne od najvećih katastrofa .  Nesreća na brani Banqiao u Kini. . odnela je 26 000 ljudskih života i oko 145 000 od epidemije. odnela je oko 2 000 ljudskih života 1963.  Nesreća na brani Vajont u Italiji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful