P. 1
MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA

|Views: 62|Likes:
Published by Jelena Marinkovic

More info:

Published by: Jelena Marinkovic on Aug 11, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/13/2014

pdf

text

original

PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA
A. MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIŠE TUŽBENIH ZAHTEVA

Pojam – ZPP je prihvatio teoriju o dvočlanom predmetu spora, te prema toj teoriji množina tužbenih zahteva postoji kad tužilac protiv istog tuženog zahteva više pravnih posledica iz istog životnog događaja koji je osnov tužbe ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz više životnih događaja koji su osnov tužbe. Množina tužbenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tužbom obuhvata više predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tužilac istakao više tužbenih zahteva u jednoj tužbi odlučujuće su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja više tužbenih zahteva u jednoj tužbi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po više tužbenih zahteva u jedan postupak radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja tj. da o svim različitim zahtevima iz iste tužbe, koji su međusobno povezani, odluči istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i moguće ako su svi zahtevi u vezi. Dopuštenost spajanja tužbenih zahteva u jednoj tužbi – Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tužbenih zahteva, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: 1. više istaknutih zahteva u jednoj tužbi moraju biti povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom (član 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tužba sa više zahteva, mora biti stvarno nadležan za svaki od tih zahteva (član 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tužbi mora biti predviđena ista vrsta postupka (član 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje više zahteva u jednoj tužbi mora doprinositi ekonomičnosti postupka (član 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije slučaj sud će najdocnije na pripremnom ročištu doneti rešenje o razdvajanju postupaka (član 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tužbenih zahteva – U zavisnosti od toga kakav je redosled tužbenih zahteva u tužbi, razlikuju se tri vrste spajanja tužbenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tužbenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlašćenja tuženog. 1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne više tužbenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom činjeničnom i pravnom osnovu. U ovakvom slučaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tužbenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (član 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoćni zahtev da sud, u slučaju da nađe da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoćni zahtev, a što znači da je pomoćni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokaže neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo dopušteno, potrebno je da su glavni i pomoćni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoćni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.
1

izjavljuje (predlaže) da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos tj. ako neka obaveza ima dva ili više predmeta. To je zato što je u izvršnom postupku izbor na tuženom da li će tužiocu predati stvar iz tužbenog zahteva ili platiti novčani iznos istaknut u predlogu.Procesnopravno suparničarstvo koje nastaje voljom tužioca. Međutim. u slučaju univerzalne sukcesije). parnica ne mora nužno da bude dvostranačka. a ako na strani tuženog ima više procesnih subjekata radi se o pasivnom suparničarstvu. ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze. Suparničarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. ZOO). tužilac u izvršnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. . čime se smanjuje broj parničnih radnji i stranaka i suda i smanjuju se troškovi postupka. MNOŽINA STRANAKA . Alternativno ovlašćenje tuženog postoji kad tužilac u tužbi ističe samo jedan tužbeni zahtev da mu se dosudi određena stvar. Da bi alternativno spajanje tužbenih zahteva bilo dopušteno. kao i na strani tuženog. on ne odlučuje o predlogu tužioca da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos. ZPPa). kad ne dođe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze. pravo izbora. B.Materijalnopravno suparničarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj. 4. stav 4. Međutim. Naknadno suparničarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i može biti: . 2. Ako na tužilačkoj strani ima više procesnih subjekata radi se o aktivnom suparničarstvu. De facto je alternativno ovlašćenje tuženog materijalnopravni ugovor parničnih stranaka o facultas alternativa dužnika. Smisao suparničarstva se zasniva: (1) na načelu procesne ekonomije tako što se raspravljanje i odlučivanje odvija samo u jednom postupku. potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. sud može da reši spor jednako prema svim suparničarima. na strani tužioca može se javiti više procesnih subjekata. Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tužioca da mu se dosudi određena stvar. čime se otklanja mogućnost izricanja protivrečnih sudskih odluka. Npr. Alternativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi ističe više tužbenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (član 55. predlaže sudu da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos (član 178.SUPARNIČARSTVO Pojam – Po pravilu u parnici učestvuju tužilac i tuženi tako što na strani tužioca ima samo jedan procesni subjekt. (2) na harmoniji odlučivanja tako što kod nekih oblika suparničarstva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu. pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan. kod alternativnih obligacija (član 403. a istovremeno u tužbi ili tokom postupka.3. a na strani tuženog takođe samo jedan procesni subjekt. Inicijalno suparničarstvo koje nastaje u momentu podnošenja tužbe. a sud usvoji alternativni tužbeni zahtev. 2 . i tužioca i tuženog (npr. ZPP-a). ako nije šta drugo ugovoreno. Vrste suparničarstva – Suparničarstvo se može razvrstati prema različitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparničarstvo može biti: 1. pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. Sud u svakom slučaju neće ispitivati da li novčani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tužbenog zahteva.

Za razliku od formalnog suparničarstva. Materijalno (pravo) suparničarstvo – postoji u dva slučaja (član 362. 3 . Zahtevi i obaveze suparničara moraju kod materijalnog suparničarstva da kumulativno proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Formalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki tužbeni zahtev i za svakog tuženog. 2. Formalno (nepravo) suparničarstvo – Smisao ovog suparničarstva je isključivo u razlozima procesne ekonomije. Prosto suparničarstvo se izjednačava u svojoj suštini sa formalnim suparničarstvom. Isto tako svaki od suparničara može da bude saslušan kao svedok. zatim kada u materijalnopravnom odnosu više lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlašćenika zbog čega bi u više parnica postojao identitet predmeta spora što je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl. ali samo na okolnosti koje se ne tiču njegove parnice. svaki od suparničara može da se odrekne tužbenog zahteva. To znači da će. ZPP-a). U pravnoj zajednici su uvek solidarni dužnici ili poverioci. nadležan biti onaj sud koji je nadležan za jednog od suparničara (član 46. ako sud nađe da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama. već se mesna nadležnost suda određuje prema pravilima o atrakciji nadležnosti. prava i obaveze suparničara proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova – idem factum. tačka 1.simile factu.Kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. Jedinstveno suparničarstvo – postoji kad spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima. Kad je u pitanju prosto suparničarstvo. nije dovoljan samo činjenični osnov ili samo pravni osnov. nemaju dejstvo na ostale suparničare (član 365. može razdvojiti postupke bez obzira što su se stekli svi uslovi za formalno suparničarstvo. a da ga odbije prema drugom. ne koriste niti štete drugim suparničarima tj. .(b) Prema ulogama koje suparničari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tužbenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparničara prema predmetu spora. Prema tome. stav 1. a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparničare. To znači da sud ne može da usvoji tužbeni zahtev prema jednom suparničaru. prizna tužbeni zahtev. simile ius (član 362. Jedinstveno suparničarstvo može da nastane iz: . a to će biti slučaj kad se pravnosnažnost presude proširuje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. ZPP-a): . ZPP-a). Formalno suparničarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora. tačka 2. Međutim. idem ius. jer se više parnica spaja u cilju zajedničkog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. imaoci zajedničke imovine kao što su bračni drugovi i sl.procesnopravnih razloga. suvlasnici. ako za materijalne suparničare ne postoji mesna nadležnost istog suda. suparničarstvo može biti: 1. ZPP-a). povuče tužbu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka. prava i obaveze suparničara proističu iz bitno istovrsnog činjeničnog i pravnog osnova . tako da radnje koje preduzima ili propušta jedan suparničar.Kad u pogledu predmeta spora. ali naravno jednom presudom. 2. sud može meritorno da odluči različito za svakog suparničara. kod materijalnog se ne traži mesna nadležnost istog suda za sve suparničare. jedinstveno suparničarstvo iz procesnih razloga postoji u svim slučajevima kad se donosi preobražajna presuda. stav 1. (c) Prema položaju suparničara u parnici suparničarstvo može biti: 1. Materijalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna nadležnost istog suda za sve tužbene zahteve i za sve suparničare. Prosto (obično) suparničarstvo – postoji kad svaki suparničar u parnici ima položaj samostalne stranke.

ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da će parnična radnja koju je preduzeo jedan od suparničara imati dejstvo prema ostalima. valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparničarstvu. ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparničara. ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparničarima koji tu radnju nisu preduzeli. Nužno suparničarstvo postoji i kad se podnosi preobražajna tužba ili deklaratorna tužba. da je tužba dopuštena samo ako su u njoj kao stranke označena sva lica. a to je potpuno usvajanje tužbenog zahteva. povoljne parnične radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice. U slučajevima jedinstvenog suparničarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom. povoljna i obrnuto. a drugo ograničenje se odnosi na dejstvo parničnih radnji (dejstvo parnične radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparničara nema dejstvo na parnicu jer se ne proteže na ostale suparničare). Dakle. Dakle. a koje nepovoljne. a to će biti slučaj kad tužbom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. ZPP-a). Prema tome. Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparničar može preduzeti parničnu radnju čije je preduzimanje vezano za rok. zajedničkog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlašćenja (tužba naslednika protiv zakupca. Kod aktivnog suparničarstva. 4 . Ako to nije slučaj. sud je dužan da takvu tužbu odbaci kao nedopuštenu. bitno je da materijalnopravno ovlašćenje pripada većem broju lica ili da se može istaći protiv većeg broja lica. moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu.materijalnopravnih razloga. ako neki suparničari propuste da preduzmu određenu parničnu radnju. ako je jedan od suparničara preduzeo nepovoljnu parničnu radnju. Koje parnične radnje su povoljne. samo ako je ta radnja korisna tj. sud će prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparničare. potpuno usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. najnepovoljnija parnična radnja je priznanje tužbenog zahteva. sudsko poravnanje je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. kad rok za izvršenje određene parnične radnje za pojedine suparničare ističe u razno vreme (član 367. ZPP-a). dejstvo parnične radnje koju su izvršili drugi suparničari proteže se i na one suparničare koji nisu preduzeli određenu parničnu radnju (član 366. dejstvo tog pravnog leka se proteže i na ostale suparničare. Međutim. Jedinstveno suparničarstvo iz materijalnih razloga je nužno suparničarstvo i postoji kod npr. bilo koji od suparničara može izvršiti određenu parničnu radnju sve dok teče rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparničara. Karakteristično je za jedinstveno suparničarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparničara izjavi pravni lek. koja materijalno pravo određuje kao učesnike materijalnopravnog odnosa. Kod pasivnog suparničarstva potpuno odbijanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. Materijalnopravno ovlašćenje kod nužnog suparničarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. Pravilo da se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom podrazumeva ograničenje jedinstvenih suparničara: prvo ograničenje se odnosi na preduzimanje parničnih radnji (jedinstveni suparničari ne mogu samostalno da preduzimaju parnične radnje). sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tužbenog zahteva itd. tužba imalaca zajedničke svojine). ovlašćenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tužbu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlašćenja imalaca zajednička svojine ili susvojine). delimično usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od povlačenja tužbe. Takođe. od navedenih ograničenja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnične radnje proteže na sve suparničare koji su propustili da preduzmu parničnu radnju. Ono što je karakteristično za nužno suparničarstvo je to..

(3) da glavni intervenijent nije stranka u tekućoj parnici između inicijalnih stranaka. poverilac može podneti tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. Dakle. već samostalnom tužbom pokreće novu parnicu. 2. ali na eventualan tj. Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent). dopuštena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tužbenih zahteva i to: (1) ako tužilac prema svakom tuženom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuženim istakne različite zahteve koji su u međusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadležan za svaki od zahteva (član 363. sam tužilac je dužan da odredi redosled tuženih prema kojima tužbeni zahtev ističe subsidijerno tj. (4) glavni intervenijent mora tužbom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem teče parnica između inicijalnih stranaka. sud tek onda počinje da raspravlja sa eventualno tuženim i odlučuje o tužbenom zahtevu protiv eventualnog tuženog prema redosledu u tužbi. stav 1. zbog čega je uticaj ove tužbe neznatan. on poveriocu odgovara kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. kad se pravnosnažno okonča parnica po ovoj tužbi protiv glavnog tuženog. ZPP-a). Stranke u parnici koja teče postaju suparničari i to po pravilu jedinstveni. ZPP-a). Tužba glavne intervencije – Ovu tužbu podnosi lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica (član 364. jemac uvek odgovara kao jemac platac (član 1004. Tužba u kojoj su eventualno tuženi eventualni suparničari. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca . Po pravilu. sud određuje spajanje tekuće parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije. stav 2. Kod ugovora u privredi.(d) Suparničarstvo na osnovu zakona . međutim. stav 4. ZOO). takav naziv je neodgovarajući obzirom da se glavni intervenijent ne meša u tekuću parnicu. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. Prema tome. Tužba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica između inicijalnih stranaka i u slučaju da taj sud nije stvarno i mesno nadležan po tužbi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadležnosti. jer će presuda po tužbi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes.Postoje dve situacije u kojima zakon nalaže suparničarstvo: 1. stav 3. Po pravilu. Ovakva tužba nije celishodna. subsidijeran način tako što od suda traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega (član 363.Kada se jemac obavezao kao jemac platac. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. a raspravljanje i odlučivanje po njoj nije u skladu sa načelom ekonomičnosti postupka. 5 . ali ove dve parnice – tekuća i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odlučivanje suda u tekućoj parnici. može da podnese jednu tužbu protiv obe stranke u tekućoj parnici dok se ta parnica pravnosnažno ne okonča. Uobičajeno je da se ova tužba naziva tužba glavnog mešanja. Da bi tužba glavne intervencije bila dopuštena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inače važe za dopuštenost tužbe. (2) da između inicijalnih stranaka već teče parnica. pa poverilac podnosi tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. ZPP-a). da navede glavnog tuženog i eventualno tužene. kad je u pitanju solidarno jemstvo (član 1004. (e) Suparničarstvo sa eventualno tuženim Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji u slučaju kad tužilac u jednoj tužbi navede dva ili više tuženih. ZOO).

ZPP-a). npr. što izjavu o stupanju u parnicu. pa ako oceni da nije. ali do pravnosnažnosti tog 6 . Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive mešanju. Umešač je dužan da u podnesku ili usmeno na ročištu iznese činjenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za učešće u tuđoj parnici. stav 2. a to znači da se ne podrazumeva niti ekonomski. zato da bi kontrolisao način na koji stranka vodi spor. ZPP-a). ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (član 369. ZPP-a).C. poboljšao njegov pravni položaj ili kada bi se neuspehom stranke na čijoj strani se meša. Postoje dve vrste umešača: (a) Obični umešač – po pravilu stupa u tuđu parnicu iz dva razloga: prvo. doneće rešenje kojim odbija učešće umešača u parnici. presuda koja ima dejstvo inter partes može imati neposredni ili posredni uticaj na pravni položaj trećih lica. ZPP-a). (4) umešač mora imati pravni interes za stupanje u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. prestaje njegovo mešanje. ZPP-a). zato da bi pomogao stranci na čijoj strani se meša. (3) umešač iako nije stranka u parnici. moguće je da parnica tangira i šire interese društva. nije dozvoljena posebna žalba (član 370. žalba je dozvoljena. Protiv rešenja suda kojim se prihvata učešće umešača. a ako umešač izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom. može dati usmeno na ročištu ili u pisanoj formi podneskom (član 369. Prema tome. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI Uvodne napomene – Ishod parnice ne mora nužno da utiče samo na stranke. sud rešenjem odlučuje da li je mešanje dopušteno. mora posedovati i stranačku i parničnu sposobnost. bilo dopušteno. stav 3. Oblici učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici – U tuđoj tekućoj parnici postoje sledeći oblici učešća trećih lica: 1. da uspe u sporu i drugo. umešač ima pravni interes za učešće u tuđoj parnici. onda će sud dostaviti prepis zapisnika o ročištu samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. Protiv rešenja suda kojim se odbija učešće umešača u parnici. pogoršao njegov pravni položaj. Da bi učešće običnog umešača u tuđoj parnici. kada bi se uspehom stranke na čijoj strani se meša. stav 1. Stupanje običnog umešača u parnicu – Umešač stupa u tuđu parnicu tako. ako u parnici dođe do konfuzije umešača sa jednom od stranaka. stav 1. Ako je umešač usmeno na ročištu dao izjavu o stupanju u parnicu. npr. proizvodi dejstvo na građanskopravni položaj umešača. Međutim. (2) umešač ne sme biti stranka u parnici. sud će podnesak dostaviti obema strankama (član 369. potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: (1) umešač može stupiti samo u parnicu koja veće teče (što znači da je tužba dostavljena tuženom na odgovor). Učešće umešača Pojam .Umešač je treće lice koje učestvuje u tuđoj parnici na strani jedne od stranaka. po pravilu. a sud će ex officio ispitati da li postoji pravni interes. doneće rešenje kojim se prihvata učešće umešača. pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tužilac koji podnosi tužbu za utvrđenje. U takvom slučaju. pa sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. stav 3. stav 4. niti moralni interes. svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u parnici i predložiti sudu da se umešač odbije (član 370. već lice koje stupa u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. ZPPa). zato ZPP uređuje mogućnost učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici. pravni interes za mešanje u tuđu parnicu uvek će postojati kad sudska odluka doneta u tekućoj parnici između stranaka. jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (član 369.

Ovo pravilo takođe podrazumeva da umešač može da preduzme i one parnične radnje koje je stranka kojoj se pridružio. Kod običnog mešanja. ako se stranka odrekla npr. on može protivno volji stranke kojoj se pridružio da izjavljuje sve pravne lekove. umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1. Umešač ima pravo na naknadu parničnih troškova i to za parnične radnje koje je za stranku preduzeo. Obaveštenje o parnici je posebna parnična radnja za koju važe svi uslovi koji inače važe za dopuštenost parničnih radnji. Obaveštenje trećeg lica o parnici Pojam i način obaveštenja . stav 1. da se protivi priznanju tužbenog zahteva. Kad stupi u parnicu. Međutim. Obaveštavanje o parnici. da bi kasnije protiv tog trećeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. Ovaj institut predviđen je npr. ZPP-a). Ovo pravilo podrazumeva da parnične radnje umešača.rešenja. 2. stav 2. umešač može svojim aktivnim učešćem u parnici da spreči donošenje presude zbog propuštanja. Budući da je ovaj umešač stranka u parnici. Cilj takvog obaveštavanja je da treće lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obaveštava o parnici. da nastavi da vodi parnicu. Za razliku od običnog umešača. umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umeša. stranka ne može pravnovaljano da disponira tužbenim zahtevom.Stranka može i na drugi način postići da se treće lice umeša u parnicu. ako se ovaj umešač tome protivi. ZPP-om Republike Srbije i za njega važe sva opšta pravila o učešću običnog umešača u parnici. Kod ove vrste mešanja. 2 Npr. a ako je u parnicu stupio do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo između umešača i stranke kojoj se umešač pridružio. imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parničnim radnjama (član 371. pa čak niti odricanje od tužbenog zahteva ili priznanje tužbenog zahteva. presuda deluje neposredno na pravni odnos između umešača i protivnika stranke na čijoj strani se meša umešač sa položajem jedinstvenog suparničara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. ZPP-a). sve parnične radnje koje preduzima. stav 2. pravnog leka. umešač preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridružio. Dakle. propustila da preduzme i to ako još uvek teče rok za njeno preduzimanje. i 3. ZPP-a). ZPP-a). Umešač može podneti redovni pravni lek. Tako stranka (tužilac ili tuženi) može da obavesti treće lice o otpočetoj parnici (član 372. može podneti i vanredni pravni lek (član 371. ako ih ona ne prihvati. podneskom preko parničnog suda pred kojim je 1 Umešač ne može da opozove bilo koju parničnu radnju stranke kojoj se pridružio. stav 1. već može samo nadomestiti parničnu radnju koju je stranka propustila2. ZPP-a). pravne lekove u ime stranke kojoj se pridružio. 7 . Smisao običnog mešanja je zapravo i interes stranke da treće lice kao umešač stupi u parnicu. ali sud ne može obavezati umešača da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnične troškove. ne može podneti protivno njenoj volji. za stranku kojoj se pridružio. (b) Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara – ZPP Republike Srpske ne predviđa institut umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. umešač ima pravo da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje se ne mogu isključiti (član 370. Međutim. stav 4. stranka može izvršiti samo formalno tj. umešač sa položajem jedinstvenog suparničara se sa strankom kojoj se pridružio smatra jednom strankom. a inače je ovlašćen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridružio (član 371.

Sud je dužan da pozove prethodnika na ročište. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. U svakom slučaju. Po pravilu.član 1018. stav 3.evikcija (član 511. Sud je dužan samo da trećem licu dostavi podnesak stranke. a tvrdi da stvar drži ili da pravo koristi odnosno vrši u ime trećeg lica. može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke. prethodnik može u parnicu stupiti kao sporedni umešač na strani tuženog ili tužioca. .dejstva na eventualnu parnicu između stranke koja obaveštava i trećeg lica – Ako treće lice stupi u parnicu onda ono ima položaj sporednog umešača. Procesna dejstva obaveštenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici između stranke koja obaveštava i trećeg lica. na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. ZOO). onda to obaveštenje nema nikakvo dejstvo na tekuću parnicu. Dejstvo obaveštenja – Obaveštenje proizvodi materijalna i procesna dejstva. onda postaje stranka i to tuženi. ZOO4). a obaveštenje mora sadržati razloge za obaveštenje i stanje u kojem se parnica nalazi. Međutim. ne obaveštavajući prodavca. izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica. stranka obaveštava treće lice o otpočetoj parnici u sledećim slučajevima: . a ako ono nije održano. ZOO)3. Tuženi je dužan da imenuje prethodnika na pripremnom ročištu. Tuženi može istupiti iz parnice samo u slučaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto. treće lice može da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila treće lice o parnici. ali mu ne može naložiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu. 3. pri čemu nije potreban pristanak tužioca za stupanje prethodnika na mesto tuženog u parnicu. Procesna dejstva se razlikuju na: . ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema trećem licu (član 488. Materijalna dejstva omogućavaju: prekid zastarelosti (član 390. a to dejstvo nastupa bez obzira da li se treće lice odazvalo i u parnici učestvovalo kao umešač ili nije reagovalo na obaveštenje ili se u parnici pridružilo protivniku stranke koja obaveštava. Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuženog u parnicu.već otpočela parnica. bez obzira da li se 3 Kupac koji se.dejstva na tekuću parnicu o čijem se toku obaveštava – Kad treće lice ne reaguje na obaveštenje o tekućoj parnici. ZOO). . tuženi ne može iz parnice istupiti.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (član 645. .Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari . ZOO i kod jemstva . . Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obaveštenja trećeg lica o parnici. ZOO). Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuženog. osim ako tužilac prema tuženom ima i druge zahteve koji se ne tiču držanja stvari ili vršenja prava u tuđe ime. Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tuženi koji drži neku stvar ili koristi neko pravo. 8 .U svim slučajevima solidarnih obligacija (član 423.Kad prema trećem licu može da istakne regresni zahtev (kod ugovora o građenju izvođač i projektant . 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili može zahtevati sniženje cene ili može izjaviti da raskida ugovor. ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu. Međutim. stav 2. upustio u spor sa trećim i spor izgubio.član 647.

4. starateljstvo i sl.). 9 .prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umešač na strani tuženog ili tužioca. između prethodnika i tuženog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude. Učešće Tužioca Učešće Tužioca u parnici je poznato samo državama frankofonskog pravnog područja. ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tužioca u parnici. intervencije javnog tužioca u parnici i javnom tužiocu su data inkvizitorska ovlašćenja. uloga Tužioca je svedena na stranku po dužnosti (poništaj braka. U Republici Srbiji je i dalje zadržan institut učešća tj. U državama germanske pravne tradicije. gde se državni tužilac meša u tuđe parnice kao zaštitnik javnog poretka.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->