PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA
A. MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIŠE TUŽBENIH ZAHTEVA

Pojam – ZPP je prihvatio teoriju o dvočlanom predmetu spora, te prema toj teoriji množina tužbenih zahteva postoji kad tužilac protiv istog tuženog zahteva više pravnih posledica iz istog životnog događaja koji je osnov tužbe ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz više životnih događaja koji su osnov tužbe. Množina tužbenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tužbom obuhvata više predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tužilac istakao više tužbenih zahteva u jednoj tužbi odlučujuće su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja više tužbenih zahteva u jednoj tužbi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po više tužbenih zahteva u jedan postupak radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja tj. da o svim različitim zahtevima iz iste tužbe, koji su međusobno povezani, odluči istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i moguće ako su svi zahtevi u vezi. Dopuštenost spajanja tužbenih zahteva u jednoj tužbi – Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tužbenih zahteva, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: 1. više istaknutih zahteva u jednoj tužbi moraju biti povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom (član 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tužba sa više zahteva, mora biti stvarno nadležan za svaki od tih zahteva (član 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tužbi mora biti predviđena ista vrsta postupka (član 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje više zahteva u jednoj tužbi mora doprinositi ekonomičnosti postupka (član 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije slučaj sud će najdocnije na pripremnom ročištu doneti rešenje o razdvajanju postupaka (član 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tužbenih zahteva – U zavisnosti od toga kakav je redosled tužbenih zahteva u tužbi, razlikuju se tri vrste spajanja tužbenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tužbenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlašćenja tuženog. 1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne više tužbenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom činjeničnom i pravnom osnovu. U ovakvom slučaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tužbenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (član 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoćni zahtev da sud, u slučaju da nađe da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoćni zahtev, a što znači da je pomoćni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokaže neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo dopušteno, potrebno je da su glavni i pomoćni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoćni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.
1

Npr. ZOO). Sud u svakom slučaju neće ispitivati da li novčani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tužbenog zahteva. Međutim. predlaže sudu da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos (član 178. a ako na strani tuženog ima više procesnih subjekata radi se o pasivnom suparničarstvu. ako nije šta drugo ugovoreno.SUPARNIČARSTVO Pojam – Po pravilu u parnici učestvuju tužilac i tuženi tako što na strani tužioca ima samo jedan procesni subjekt. a na strani tuženog takođe samo jedan procesni subjekt. on ne odlučuje o predlogu tužioca da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos. čime se smanjuje broj parničnih radnji i stranaka i suda i smanjuju se troškovi postupka. Smisao suparničarstva se zasniva: (1) na načelu procesne ekonomije tako što se raspravljanje i odlučivanje odvija samo u jednom postupku. na strani tužioca može se javiti više procesnih subjekata.Materijalnopravno suparničarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj. izjavljuje (predlaže) da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos tj. pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. u slučaju univerzalne sukcesije). i tužioca i tuženog (npr. Ako na tužilačkoj strani ima više procesnih subjekata radi se o aktivnom suparničarstvu. Alternativno ovlašćenje tuženog postoji kad tužilac u tužbi ističe samo jedan tužbeni zahtev da mu se dosudi određena stvar. ZPPa). ako neka obaveza ima dva ili više predmeta.Procesnopravno suparničarstvo koje nastaje voljom tužioca. Alternativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi ističe više tužbenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (član 55. Međutim. 2 . B. (2) na harmoniji odlučivanja tako što kod nekih oblika suparničarstva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu. a istovremeno u tužbi ili tokom postupka. De facto je alternativno ovlašćenje tuženog materijalnopravni ugovor parničnih stranaka o facultas alternativa dužnika. Naknadno suparničarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i može biti: . . kod alternativnih obligacija (član 403. 2. Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tužioca da mu se dosudi određena stvar.3. 4. Suparničarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. tužilac u izvršnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. To je zato što je u izvršnom postupku izbor na tuženom da li će tužiocu predati stvar iz tužbenog zahteva ili platiti novčani iznos istaknut u predlogu. čime se otklanja mogućnost izricanja protivrečnih sudskih odluka. kad ne dođe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze. sud može da reši spor jednako prema svim suparničarima. potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. MNOŽINA STRANAKA . parnica ne mora nužno da bude dvostranačka. a sud usvoji alternativni tužbeni zahtev. Da bi alternativno spajanje tužbenih zahteva bilo dopušteno. ZPP-a). pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan. Vrste suparničarstva – Suparničarstvo se može razvrstati prema različitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparničarstvo može biti: 1. Inicijalno suparničarstvo koje nastaje u momentu podnošenja tužbe. kao i na strani tuženog. ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze. stav 4. pravo izbora.

Prosto (obično) suparničarstvo – postoji kad svaki suparničar u parnici ima položaj samostalne stranke. (c) Prema položaju suparničara u parnici suparničarstvo može biti: 1.Kad u pogledu predmeta spora. jedinstveno suparničarstvo iz procesnih razloga postoji u svim slučajevima kad se donosi preobražajna presuda. idem ius. a to će biti slučaj kad se pravnosnažnost presude proširuje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. prava i obaveze suparničara proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova – idem factum. 2. imaoci zajedničke imovine kao što su bračni drugovi i sl. povuče tužbu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka. suparničarstvo može biti: 1.procesnopravnih razloga. simile ius (član 362. U pravnoj zajednici su uvek solidarni dužnici ili poverioci. već se mesna nadležnost suda određuje prema pravilima o atrakciji nadležnosti. Zahtevi i obaveze suparničara moraju kod materijalnog suparničarstva da kumulativno proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. Jedinstveno suparničarstvo – postoji kad spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima. Kad je u pitanju prosto suparničarstvo. suvlasnici. ZPP-a): . To znači da će. tačka 2. svaki od suparničara može da se odrekne tužbenog zahteva. Za razliku od formalnog suparničarstva. To znači da sud ne može da usvoji tužbeni zahtev prema jednom suparničaru. ali naravno jednom presudom. . Jedinstveno suparničarstvo može da nastane iz: . 3 . nije dovoljan samo činjenični osnov ili samo pravni osnov. nadležan biti onaj sud koji je nadležan za jednog od suparničara (član 46. a da ga odbije prema drugom. Formalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki tužbeni zahtev i za svakog tuženog. Prema tome. ZPP-a). Međutim. ZPP-a). Materijalno (pravo) suparničarstvo – postoji u dva slučaja (član 362. ali samo na okolnosti koje se ne tiču njegove parnice. stav 1. kod materijalnog se ne traži mesna nadležnost istog suda za sve suparničare. tako da radnje koje preduzima ili propušta jedan suparničar. ne koriste niti štete drugim suparničarima tj. sud može meritorno da odluči različito za svakog suparničara. prava i obaveze suparničara proističu iz bitno istovrsnog činjeničnog i pravnog osnova . Materijalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna nadležnost istog suda za sve tužbene zahteve i za sve suparničare. može razdvojiti postupke bez obzira što su se stekli svi uslovi za formalno suparničarstvo. 2. ako sud nađe da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama. Formalno (nepravo) suparničarstvo – Smisao ovog suparničarstva je isključivo u razlozima procesne ekonomije. zatim kada u materijalnopravnom odnosu više lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlašćenika zbog čega bi u više parnica postojao identitet predmeta spora što je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl. a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparničare.Kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. stav 1. nemaju dejstvo na ostale suparničare (član 365. ako za materijalne suparničare ne postoji mesna nadležnost istog suda. Isto tako svaki od suparničara može da bude saslušan kao svedok.(b) Prema ulogama koje suparničari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tužbenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparničara prema predmetu spora. prizna tužbeni zahtev. ZPP-a). tačka 1. Prosto suparničarstvo se izjednačava u svojoj suštini sa formalnim suparničarstvom. jer se više parnica spaja u cilju zajedničkog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. Formalno suparničarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora.simile factu.

povoljna i obrnuto.. koja materijalno pravo određuje kao učesnike materijalnopravnog odnosa. Međutim. Prema tome. a drugo ograničenje se odnosi na dejstvo parničnih radnji (dejstvo parnične radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparničara nema dejstvo na parnicu jer se ne proteže na ostale suparničare). ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparničarima koji tu radnju nisu preduzeli. ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparničara. povoljne parnične radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice. tužba imalaca zajedničke svojine). ako je jedan od suparničara preduzeo nepovoljnu parničnu radnju. zajedničkog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlašćenja (tužba naslednika protiv zakupca. da je tužba dopuštena samo ako su u njoj kao stranke označena sva lica. Nužno suparničarstvo postoji i kad se podnosi preobražajna tužba ili deklaratorna tužba. sud će prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparničare. delimično usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od povlačenja tužbe. samo ako je ta radnja korisna tj. Kod aktivnog suparničarstva. bitno je da materijalnopravno ovlašćenje pripada većem broju lica ili da se može istaći protiv većeg broja lica.materijalnopravnih razloga. ovlašćenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tužbu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlašćenja imalaca zajednička svojine ili susvojine). moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu. Ako to nije slučaj. potpuno usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. ZPP-a). Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparničar može preduzeti parničnu radnju čije je preduzimanje vezano za rok. Jedinstveno suparničarstvo iz materijalnih razloga je nužno suparničarstvo i postoji kod npr. a to će biti slučaj kad tužbom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. Ono što je karakteristično za nužno suparničarstvo je to. a to je potpuno usvajanje tužbenog zahteva. dejstvo tog pravnog leka se proteže i na ostale suparničare. Koje parnične radnje su povoljne. Karakteristično je za jedinstveno suparničarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparničara izjavi pravni lek. Pravilo da se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom podrazumeva ograničenje jedinstvenih suparničara: prvo ograničenje se odnosi na preduzimanje parničnih radnji (jedinstveni suparničari ne mogu samostalno da preduzimaju parnične radnje). Materijalnopravno ovlašćenje kod nužnog suparničarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparničarstvu. U slučajevima jedinstvenog suparničarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom. ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da će parnična radnja koju je preduzeo jedan od suparničara imati dejstvo prema ostalima. sud je dužan da takvu tužbu odbaci kao nedopuštenu. a koje nepovoljne. Takođe. ZPP-a). Dakle. Kod pasivnog suparničarstva potpuno odbijanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. bilo koji od suparničara može izvršiti određenu parničnu radnju sve dok teče rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparničara. sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tužbenog zahteva itd. sudsko poravnanje je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. od navedenih ograničenja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnične radnje proteže na sve suparničare koji su propustili da preduzmu parničnu radnju. kad rok za izvršenje određene parnične radnje za pojedine suparničare ističe u razno vreme (član 367. najnepovoljnija parnična radnja je priznanje tužbenog zahteva. Dakle. dejstvo parnične radnje koju su izvršili drugi suparničari proteže se i na one suparničare koji nisu preduzeli određenu parničnu radnju (član 366. 4 . ako neki suparničari propuste da preduzmu određenu parničnu radnju.

Stranke u parnici koja teče postaju suparničari i to po pravilu jedinstveni. sud tek onda počinje da raspravlja sa eventualno tuženim i odlučuje o tužbenom zahtevu protiv eventualnog tuženog prema redosledu u tužbi. jemac uvek odgovara kao jemac platac (član 1004. ZPP-a). Ovakva tužba nije celishodna. 2.(d) Suparničarstvo na osnovu zakona . Tužba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica između inicijalnih stranaka i u slučaju da taj sud nije stvarno i mesno nadležan po tužbi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadležnosti. a raspravljanje i odlučivanje po njoj nije u skladu sa načelom ekonomičnosti postupka. Kod ugovora u privredi. ali na eventualan tj. (3) da glavni intervenijent nije stranka u tekućoj parnici između inicijalnih stranaka. Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent). stav 3. on poveriocu odgovara kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. jer će presuda po tužbi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes. stav 1. može da podnese jednu tužbu protiv obe stranke u tekućoj parnici dok se ta parnica pravnosnažno ne okonča. zbog čega je uticaj ove tužbe neznatan. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. (e) Suparničarstvo sa eventualno tuženim Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji u slučaju kad tužilac u jednoj tužbi navede dva ili više tuženih.Kada se jemac obavezao kao jemac platac. Po pravilu. međutim. sud određuje spajanje tekuće parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije. kad je u pitanju solidarno jemstvo (član 1004. već samostalnom tužbom pokreće novu parnicu. Prema tome. 5 . stav 2. ZPP-a). Uobičajeno je da se ova tužba naziva tužba glavnog mešanja. Po pravilu. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. ZOO). da navede glavnog tuženog i eventualno tužene. kad se pravnosnažno okonča parnica po ovoj tužbi protiv glavnog tuženog. dopuštena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tužbenih zahteva i to: (1) ako tužilac prema svakom tuženom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuženim istakne različite zahteve koji su u međusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadležan za svaki od zahteva (član 363. subsidijeran način tako što od suda traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega (član 363. ZOO). Da bi tužba glavne intervencije bila dopuštena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inače važe za dopuštenost tužbe. pa poverilac podnosi tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. ali ove dve parnice – tekuća i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odlučivanje suda u tekućoj parnici. Dakle. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca . Tužba u kojoj su eventualno tuženi eventualni suparničari. ZPP-a). poverilac može podneti tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. (4) glavni intervenijent mora tužbom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem teče parnica između inicijalnih stranaka. (2) da između inicijalnih stranaka već teče parnica.Postoje dve situacije u kojima zakon nalaže suparničarstvo: 1. stav 4. takav naziv je neodgovarajući obzirom da se glavni intervenijent ne meša u tekuću parnicu. Tužba glavne intervencije – Ovu tužbu podnosi lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica (član 364. sam tužilac je dužan da odredi redosled tuženih prema kojima tužbeni zahtev ističe subsidijerno tj.

Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive mešanju. zato da bi kontrolisao način na koji stranka vodi spor. Ako je umešač usmeno na ročištu dao izjavu o stupanju u parnicu. (2) umešač ne sme biti stranka u parnici. pogoršao njegov pravni položaj. stav 3. jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (član 369. mora posedovati i stranačku i parničnu sposobnost. ZPP-a). ZPP-a). pa sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. pa ako oceni da nije. potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: (1) umešač može stupiti samo u parnicu koja veće teče (što znači da je tužba dostavljena tuženom na odgovor). kada bi se uspehom stranke na čijoj strani se meša. doneće rešenje kojim odbija učešće umešača u parnici. bilo dopušteno. žalba je dozvoljena. pravni interes za mešanje u tuđu parnicu uvek će postojati kad sudska odluka doneta u tekućoj parnici između stranaka. ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (član 369. ako u parnici dođe do konfuzije umešača sa jednom od stranaka. stav 1. Učešće umešača Pojam . doneće rešenje kojim se prihvata učešće umešača. Međutim. stav 4. Da bi učešće običnog umešača u tuđoj parnici. npr. Prema tome. Oblici učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici – U tuđoj tekućoj parnici postoje sledeći oblici učešća trećih lica: 1. a to znači da se ne podrazumeva niti ekonomski. ZPPa). zato ZPP uređuje mogućnost učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici. nije dozvoljena posebna žalba (član 370. ZPP-a). moguće je da parnica tangira i šire interese društva. Protiv rešenja suda kojim se prihvata učešće umešača. U takvom slučaju. Protiv rešenja suda kojim se odbija učešće umešača u parnici. proizvodi dejstvo na građanskopravni položaj umešača. može dati usmeno na ročištu ili u pisanoj formi podneskom (član 369. ZPP-a). niti moralni interes. ali do pravnosnažnosti tog 6 . pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tužilac koji podnosi tužbu za utvrđenje. stav 1. a ako umešač izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom. već lice koje stupa u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. umešač ima pravni interes za učešće u tuđoj parnici. što izjavu o stupanju u parnicu. zato da bi pomogao stranci na čijoj strani se meša. (4) umešač mora imati pravni interes za stupanje u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. onda će sud dostaviti prepis zapisnika o ročištu samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. npr. presuda koja ima dejstvo inter partes može imati neposredni ili posredni uticaj na pravni položaj trećih lica. sud rešenjem odlučuje da li je mešanje dopušteno. po pravilu. stav 3. Postoje dve vrste umešača: (a) Obični umešač – po pravilu stupa u tuđu parnicu iz dva razloga: prvo. prestaje njegovo mešanje. a sud će ex officio ispitati da li postoji pravni interes.Umešač je treće lice koje učestvuje u tuđoj parnici na strani jedne od stranaka. svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u parnici i predložiti sudu da se umešač odbije (član 370. sud će podnesak dostaviti obema strankama (član 369. ZPP-a). stav 2. poboljšao njegov pravni položaj ili kada bi se neuspehom stranke na čijoj strani se meša. Stupanje običnog umešača u parnicu – Umešač stupa u tuđu parnicu tako. Umešač je dužan da u podnesku ili usmeno na ročištu iznese činjenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za učešće u tuđoj parnici. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI Uvodne napomene – Ishod parnice ne mora nužno da utiče samo na stranke. da uspe u sporu i drugo. (3) umešač iako nije stranka u parnici.C.

može podneti i vanredni pravni lek (član 371. ako se stranka odrekla npr. sve parnične radnje koje preduzima. Međutim. Budući da je ovaj umešač stranka u parnici. Obaveštenje trećeg lica o parnici Pojam i način obaveštenja . stranka može izvršiti samo formalno tj. stav 2. umešač ima pravo da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje se ne mogu isključiti (član 370. ako ih ona ne prihvati. on može protivno volji stranke kojoj se pridružio da izjavljuje sve pravne lekove. Obaveštavanje o parnici. da se protivi priznanju tužbenog zahteva. Kod običnog mešanja. propustila da preduzme i to ako još uvek teče rok za njeno preduzimanje. Umešač ima pravo na naknadu parničnih troškova i to za parnične radnje koje je za stranku preduzeo. za stranku kojoj se pridružio. već može samo nadomestiti parničnu radnju koju je stranka propustila2. Umešač može podneti redovni pravni lek. (b) Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara – ZPP Republike Srpske ne predviđa institut umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. a inače je ovlašćen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridružio (član 371. Za razliku od običnog umešača. umešač preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridružio. da bi kasnije protiv tog trećeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. Kad stupi u parnicu. Cilj takvog obaveštavanja je da treće lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obaveštava o parnici. i 3.Stranka može i na drugi način postići da se treće lice umeša u parnicu. imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parničnim radnjama (član 371. Kod ove vrste mešanja. ali sud ne može obavezati umešača da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnične troškove. presuda deluje neposredno na pravni odnos između umešača i protivnika stranke na čijoj strani se meša umešač sa položajem jedinstvenog suparničara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. Ovo pravilo podrazumeva da parnične radnje umešača. Smisao običnog mešanja je zapravo i interes stranke da treće lice kao umešač stupi u parnicu. pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo između umešača i stranke kojoj se umešač pridružio. umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umeša. 7 . ZPP-a). pravnog leka. podneskom preko parničnog suda pred kojim je 1 Umešač ne može da opozove bilo koju parničnu radnju stranke kojoj se pridružio. ZPP-a). umešač sa položajem jedinstvenog suparničara se sa strankom kojoj se pridružio smatra jednom strankom. a ako je u parnicu stupio do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. Obaveštenje o parnici je posebna parnična radnja za koju važe svi uslovi koji inače važe za dopuštenost parničnih radnji. stav 1. stav 4. Tako stranka (tužilac ili tuženi) može da obavesti treće lice o otpočetoj parnici (član 372. Dakle. Ovo pravilo takođe podrazumeva da umešač može da preduzme i one parnične radnje koje je stranka kojoj se pridružio. pravne lekove u ime stranke kojoj se pridružio. umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1. da nastavi da vodi parnicu. 2 Npr. Ovaj institut predviđen je npr. ako se ovaj umešač tome protivi.rešenja. ZPP-a). Međutim. ZPP-a). ne može podneti protivno njenoj volji. pa čak niti odricanje od tužbenog zahteva ili priznanje tužbenog zahteva. stav 2. ZPP-om Republike Srbije i za njega važe sva opšta pravila o učešću običnog umešača u parnici. ZPP-a). umešač može svojim aktivnim učešćem u parnici da spreči donošenje presude zbog propuštanja. stav 1. stranka ne može pravnovaljano da disponira tužbenim zahtevom. 2.

Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obaveštenja trećeg lica o parnici.dejstva na eventualnu parnicu između stranke koja obaveštava i trećeg lica – Ako treće lice stupi u parnicu onda ono ima položaj sporednog umešača. a obaveštenje mora sadržati razloge za obaveštenje i stanje u kojem se parnica nalazi. na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. ne obaveštavajući prodavca. stranka obaveštava treće lice o otpočetoj parnici u sledećim slučajevima: .član 647. Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tuženi koji drži neku stvar ili koristi neko pravo. ZOO4). upustio u spor sa trećim i spor izgubio. ali mu ne može naložiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu. ZOO).dejstva na tekuću parnicu o čijem se toku obaveštava – Kad treće lice ne reaguje na obaveštenje o tekućoj parnici.Kad prema trećem licu može da istakne regresni zahtev (kod ugovora o građenju izvođač i projektant . onda postaje stranka i to tuženi. Po pravilu. a ako ono nije održano. ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema trećem licu (član 488. ZOO i kod jemstva . Tuženi može istupiti iz parnice samo u slučaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto. Dejstvo obaveštenja – Obaveštenje proizvodi materijalna i procesna dejstva.evikcija (član 511. . prethodnik može u parnicu stupiti kao sporedni umešač na strani tuženog ili tužioca. Tuženi je dužan da imenuje prethodnika na pripremnom ročištu.već otpočela parnica. U svakom slučaju. tuženi ne može iz parnice istupiti. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. a tvrdi da stvar drži ili da pravo koristi odnosno vrši u ime trećeg lica. . . Sud je dužan da pozove prethodnika na ročište. Sud je dužan samo da trećem licu dostavi podnesak stranke. 8 . 3. stav 2. ZOO). Materijalna dejstva omogućavaju: prekid zastarelosti (član 390. može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke. . stav 3.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (član 645.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari . Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuženog. Međutim. izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica. treće lice može da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila treće lice o parnici. Procesna dejstva se razlikuju na: . pri čemu nije potreban pristanak tužioca za stupanje prethodnika na mesto tuženog u parnicu.U svim slučajevima solidarnih obligacija (član 423. onda to obaveštenje nema nikakvo dejstvo na tekuću parnicu. Međutim. ZOO). ZOO)3. 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili može zahtevati sniženje cene ili može izjaviti da raskida ugovor. a to dejstvo nastupa bez obzira da li se treće lice odazvalo i u parnici učestvovalo kao umešač ili nije reagovalo na obaveštenje ili se u parnici pridružilo protivniku stranke koja obaveštava. Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuženog u parnicu. ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu. Procesna dejstva obaveštenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici između stranke koja obaveštava i trećeg lica.član 1018. osim ako tužilac prema tuženom ima i druge zahteve koji se ne tiču držanja stvari ili vršenja prava u tuđe ime. bez obzira da li se 3 Kupac koji se.

). starateljstvo i sl. 4. gde se državni tužilac meša u tuđe parnice kao zaštitnik javnog poretka. Učešće Tužioca Učešće Tužioca u parnici je poznato samo državama frankofonskog pravnog područja. intervencije javnog tužioca u parnici i javnom tužiocu su data inkvizitorska ovlašćenja. ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tužioca u parnici. U državama germanske pravne tradicije. U Republici Srbiji je i dalje zadržan institut učešća tj.prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umešač na strani tuženog ili tužioca. između prethodnika i tuženog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude. 9 . uloga Tužioca je svedena na stranku po dužnosti (poništaj braka.