PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA
A. MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIŠE TUŽBENIH ZAHTEVA

Pojam – ZPP je prihvatio teoriju o dvočlanom predmetu spora, te prema toj teoriji množina tužbenih zahteva postoji kad tužilac protiv istog tuženog zahteva više pravnih posledica iz istog životnog događaja koji je osnov tužbe ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz više životnih događaja koji su osnov tužbe. Množina tužbenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tužbom obuhvata više predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tužilac istakao više tužbenih zahteva u jednoj tužbi odlučujuće su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja više tužbenih zahteva u jednoj tužbi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po više tužbenih zahteva u jedan postupak radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja tj. da o svim različitim zahtevima iz iste tužbe, koji su međusobno povezani, odluči istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i moguće ako su svi zahtevi u vezi. Dopuštenost spajanja tužbenih zahteva u jednoj tužbi – Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tužbenih zahteva, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: 1. više istaknutih zahteva u jednoj tužbi moraju biti povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom (član 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tužba sa više zahteva, mora biti stvarno nadležan za svaki od tih zahteva (član 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tužbi mora biti predviđena ista vrsta postupka (član 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje više zahteva u jednoj tužbi mora doprinositi ekonomičnosti postupka (član 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije slučaj sud će najdocnije na pripremnom ročištu doneti rešenje o razdvajanju postupaka (član 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tužbenih zahteva – U zavisnosti od toga kakav je redosled tužbenih zahteva u tužbi, razlikuju se tri vrste spajanja tužbenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tužbenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlašćenja tuženog. 1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne više tužbenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom činjeničnom i pravnom osnovu. U ovakvom slučaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tužbenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (član 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoćni zahtev da sud, u slučaju da nađe da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoćni zahtev, a što znači da je pomoćni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokaže neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo dopušteno, potrebno je da su glavni i pomoćni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoćni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.
1

. predlaže sudu da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos (član 178. 4. a ako na strani tuženog ima više procesnih subjekata radi se o pasivnom suparničarstvu. Alternativno ovlašćenje tuženog postoji kad tužilac u tužbi ističe samo jedan tužbeni zahtev da mu se dosudi određena stvar. 2. Međutim. stav 4. ako neka obaveza ima dva ili više predmeta. Smisao suparničarstva se zasniva: (1) na načelu procesne ekonomije tako što se raspravljanje i odlučivanje odvija samo u jednom postupku. ako nije šta drugo ugovoreno. a na strani tuženog takođe samo jedan procesni subjekt. To je zato što je u izvršnom postupku izbor na tuženom da li će tužiocu predati stvar iz tužbenog zahteva ili platiti novčani iznos istaknut u predlogu.SUPARNIČARSTVO Pojam – Po pravilu u parnici učestvuju tužilac i tuženi tako što na strani tužioca ima samo jedan procesni subjekt. ZPP-a). pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. parnica ne mora nužno da bude dvostranačka. 2 . Ako na tužilačkoj strani ima više procesnih subjekata radi se o aktivnom suparničarstvu. Suparničarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. kad ne dođe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze. on ne odlučuje o predlogu tužioca da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos. a istovremeno u tužbi ili tokom postupka. (2) na harmoniji odlučivanja tako što kod nekih oblika suparničarstva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu. ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze.Procesnopravno suparničarstvo koje nastaje voljom tužioca. Međutim. tužilac u izvršnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. De facto je alternativno ovlašćenje tuženog materijalnopravni ugovor parničnih stranaka o facultas alternativa dužnika. izjavljuje (predlaže) da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos tj. čime se otklanja mogućnost izricanja protivrečnih sudskih odluka. potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan. Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tužioca da mu se dosudi određena stvar. a sud usvoji alternativni tužbeni zahtev. ZOO).Materijalnopravno suparničarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj.3. pravo izbora. Vrste suparničarstva – Suparničarstvo se može razvrstati prema različitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparničarstvo može biti: 1. ZPPa). MNOŽINA STRANAKA . Sud u svakom slučaju neće ispitivati da li novčani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tužbenog zahteva. Naknadno suparničarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i može biti: . B. u slučaju univerzalne sukcesije). Da bi alternativno spajanje tužbenih zahteva bilo dopušteno. sud može da reši spor jednako prema svim suparničarima. kod alternativnih obligacija (član 403. na strani tužioca može se javiti više procesnih subjekata. čime se smanjuje broj parničnih radnji i stranaka i suda i smanjuju se troškovi postupka. Alternativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi ističe više tužbenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (član 55. Inicijalno suparničarstvo koje nastaje u momentu podnošenja tužbe. i tužioca i tuženog (npr. Npr. kao i na strani tuženog.

2. ako sud nađe da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama. prava i obaveze suparničara proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova – idem factum. suvlasnici. Materijalno (pravo) suparničarstvo – postoji u dva slučaja (član 362.Kad u pogledu predmeta spora. ako za materijalne suparničare ne postoji mesna nadležnost istog suda. ZPP-a). tačka 1. a to će biti slučaj kad se pravnosnažnost presude proširuje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. idem ius. Međutim. (c) Prema položaju suparničara u parnici suparničarstvo može biti: 1. zatim kada u materijalnopravnom odnosu više lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlašćenika zbog čega bi u više parnica postojao identitet predmeta spora što je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl. prava i obaveze suparničara proističu iz bitno istovrsnog činjeničnog i pravnog osnova .procesnopravnih razloga. kod materijalnog se ne traži mesna nadležnost istog suda za sve suparničare. 2. a da ga odbije prema drugom. Jedinstveno suparničarstvo – postoji kad spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima. Prosto (obično) suparničarstvo – postoji kad svaki suparničar u parnici ima položaj samostalne stranke. Prosto suparničarstvo se izjednačava u svojoj suštini sa formalnim suparničarstvom. stav 1. To znači da će. ZPP-a). svaki od suparničara može da se odrekne tužbenog zahteva. stav 1. jer se više parnica spaja u cilju zajedničkog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. Materijalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna nadležnost istog suda za sve tužbene zahteve i za sve suparničare. nadležan biti onaj sud koji je nadležan za jednog od suparničara (član 46. ZPP-a): . tačka 2. Kad je u pitanju prosto suparničarstvo. Formalno suparničarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora. simile ius (član 362. može razdvojiti postupke bez obzira što su se stekli svi uslovi za formalno suparničarstvo. Prema tome. povuče tužbu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka. suparničarstvo može biti: 1. 3 . To znači da sud ne može da usvoji tužbeni zahtev prema jednom suparničaru.Kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. Za razliku od formalnog suparničarstva. Formalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki tužbeni zahtev i za svakog tuženog.(b) Prema ulogama koje suparničari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tužbenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparničara prema predmetu spora. a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparničare. Zahtevi i obaveze suparničara moraju kod materijalnog suparničarstva da kumulativno proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. već se mesna nadležnost suda određuje prema pravilima o atrakciji nadležnosti. . ne koriste niti štete drugim suparničarima tj. Formalno (nepravo) suparničarstvo – Smisao ovog suparničarstva je isključivo u razlozima procesne ekonomije. Jedinstveno suparničarstvo može da nastane iz: . ZPP-a). sud može meritorno da odluči različito za svakog suparničara. tako da radnje koje preduzima ili propušta jedan suparničar.simile factu. prizna tužbeni zahtev. nemaju dejstvo na ostale suparničare (član 365. imaoci zajedničke imovine kao što su bračni drugovi i sl. ali naravno jednom presudom. Isto tako svaki od suparničara može da bude saslušan kao svedok. jedinstveno suparničarstvo iz procesnih razloga postoji u svim slučajevima kad se donosi preobražajna presuda. U pravnoj zajednici su uvek solidarni dužnici ili poverioci. nije dovoljan samo činjenični osnov ili samo pravni osnov. ali samo na okolnosti koje se ne tiču njegove parnice.

samo ako je ta radnja korisna tj. Ako to nije slučaj. bitno je da materijalnopravno ovlašćenje pripada većem broju lica ili da se može istaći protiv većeg broja lica. a drugo ograničenje se odnosi na dejstvo parničnih radnji (dejstvo parnične radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparničara nema dejstvo na parnicu jer se ne proteže na ostale suparničare). od navedenih ograničenja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnične radnje proteže na sve suparničare koji su propustili da preduzmu parničnu radnju. sud će prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparničare. najnepovoljnija parnična radnja je priznanje tužbenog zahteva.. Karakteristično je za jedinstveno suparničarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparničara izjavi pravni lek. Pravilo da se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom podrazumeva ograničenje jedinstvenih suparničara: prvo ograničenje se odnosi na preduzimanje parničnih radnji (jedinstveni suparničari ne mogu samostalno da preduzimaju parnične radnje). kad rok za izvršenje određene parnične radnje za pojedine suparničare ističe u razno vreme (član 367. a to je potpuno usvajanje tužbenog zahteva. Materijalnopravno ovlašćenje kod nužnog suparničarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. bilo koji od suparničara može izvršiti određenu parničnu radnju sve dok teče rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparničara. sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tužbenog zahteva itd. delimično usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od povlačenja tužbe. a to će biti slučaj kad tužbom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. a koje nepovoljne. Kod aktivnog suparničarstva. U slučajevima jedinstvenog suparničarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom. ovlašćenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tužbu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlašćenja imalaca zajednička svojine ili susvojine). ako neki suparničari propuste da preduzmu određenu parničnu radnju. moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu. sud je dužan da takvu tužbu odbaci kao nedopuštenu. Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparničar može preduzeti parničnu radnju čije je preduzimanje vezano za rok. Dakle. dejstvo parnične radnje koju su izvršili drugi suparničari proteže se i na one suparničare koji nisu preduzeli određenu parničnu radnju (član 366. ZPP-a). povoljna i obrnuto. tužba imalaca zajedničke svojine). Jedinstveno suparničarstvo iz materijalnih razloga je nužno suparničarstvo i postoji kod npr. ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparničarima koji tu radnju nisu preduzeli. potpuno usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. ZPP-a). Takođe. Kod pasivnog suparničarstva potpuno odbijanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. povoljne parnične radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice. 4 . Koje parnične radnje su povoljne. ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da će parnična radnja koju je preduzeo jedan od suparničara imati dejstvo prema ostalima. valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparničarstvu. dejstvo tog pravnog leka se proteže i na ostale suparničare. da je tužba dopuštena samo ako su u njoj kao stranke označena sva lica. Prema tome. ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparničara. zajedničkog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlašćenja (tužba naslednika protiv zakupca. Nužno suparničarstvo postoji i kad se podnosi preobražajna tužba ili deklaratorna tužba.materijalnopravnih razloga. koja materijalno pravo određuje kao učesnike materijalnopravnog odnosa. Međutim. Dakle. Ono što je karakteristično za nužno suparničarstvo je to. sudsko poravnanje je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. ako je jedan od suparničara preduzeo nepovoljnu parničnu radnju.

(2) da između inicijalnih stranaka već teče parnica. stav 4. Po pravilu. Da bi tužba glavne intervencije bila dopuštena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inače važe za dopuštenost tužbe. ali ove dve parnice – tekuća i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odlučivanje suda u tekućoj parnici. ZOO). stav 1. (e) Suparničarstvo sa eventualno tuženim Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji u slučaju kad tužilac u jednoj tužbi navede dva ili više tuženih. 2. ZPP-a). Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent).Kada se jemac obavezao kao jemac platac. stav 3. Tužba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica između inicijalnih stranaka i u slučaju da taj sud nije stvarno i mesno nadležan po tužbi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadležnosti. Kod ugovora u privredi. poverilac može podneti tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca.Postoje dve situacije u kojima zakon nalaže suparničarstvo: 1. (4) glavni intervenijent mora tužbom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem teče parnica između inicijalnih stranaka. sam tužilac je dužan da odredi redosled tuženih prema kojima tužbeni zahtev ističe subsidijerno tj. Dakle. ZPP-a). Tužba u kojoj su eventualno tuženi eventualni suparničari. stav 2. da navede glavnog tuženog i eventualno tužene. ZOO). a raspravljanje i odlučivanje po njoj nije u skladu sa načelom ekonomičnosti postupka. kad se pravnosnažno okonča parnica po ovoj tužbi protiv glavnog tuženog. Prema tome. Tužba glavne intervencije – Ovu tužbu podnosi lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica (član 364. pa poverilac podnosi tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. može da podnese jednu tužbu protiv obe stranke u tekućoj parnici dok se ta parnica pravnosnažno ne okonča. sud određuje spajanje tekuće parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca . pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. sud tek onda počinje da raspravlja sa eventualno tuženim i odlučuje o tužbenom zahtevu protiv eventualnog tuženog prema redosledu u tužbi. on poveriocu odgovara kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. dopuštena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tužbenih zahteva i to: (1) ako tužilac prema svakom tuženom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuženim istakne različite zahteve koji su u međusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadležan za svaki od zahteva (član 363. ali na eventualan tj. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. (3) da glavni intervenijent nije stranka u tekućoj parnici između inicijalnih stranaka. međutim. jer će presuda po tužbi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes.(d) Suparničarstvo na osnovu zakona . subsidijeran način tako što od suda traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega (član 363. takav naziv je neodgovarajući obzirom da se glavni intervenijent ne meša u tekuću parnicu. Uobičajeno je da se ova tužba naziva tužba glavnog mešanja. već samostalnom tužbom pokreće novu parnicu. Stranke u parnici koja teče postaju suparničari i to po pravilu jedinstveni. Ovakva tužba nije celishodna. 5 . Po pravilu. zbog čega je uticaj ove tužbe neznatan. jemac uvek odgovara kao jemac platac (član 1004. kad je u pitanju solidarno jemstvo (član 1004. ZPP-a).

stav 3. Postoje dve vrste umešača: (a) Obični umešač – po pravilu stupa u tuđu parnicu iz dva razloga: prvo. može dati usmeno na ročištu ili u pisanoj formi podneskom (član 369. mora posedovati i stranačku i parničnu sposobnost. Da bi učešće običnog umešača u tuđoj parnici. zato ZPP uređuje mogućnost učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici. bilo dopušteno. onda će sud dostaviti prepis zapisnika o ročištu samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. Protiv rešenja suda kojim se prihvata učešće umešača. stav 1. Oblici učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici – U tuđoj tekućoj parnici postoje sledeći oblici učešća trećih lica: 1. ali do pravnosnažnosti tog 6 . po pravilu. Protiv rešenja suda kojim se odbija učešće umešača u parnici. žalba je dozvoljena. Učešće umešača Pojam . već lice koje stupa u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. a to znači da se ne podrazumeva niti ekonomski. Međutim. (3) umešač iako nije stranka u parnici. doneće rešenje kojim se prihvata učešće umešača. a sud će ex officio ispitati da li postoji pravni interes.C. ZPP-a). da uspe u sporu i drugo. umešač ima pravni interes za učešće u tuđoj parnici. zato da bi pomogao stranci na čijoj strani se meša. pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tužilac koji podnosi tužbu za utvrđenje. ako u parnici dođe do konfuzije umešača sa jednom od stranaka. stav 3. svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u parnici i predložiti sudu da se umešač odbije (član 370. zato da bi kontrolisao način na koji stranka vodi spor. Prema tome. npr. Ako je umešač usmeno na ročištu dao izjavu o stupanju u parnicu. ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (član 369. Stupanje običnog umešača u parnicu – Umešač stupa u tuđu parnicu tako. Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive mešanju. a ako umešač izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom. ZPP-a). stav 4. jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (član 369. U takvom slučaju. doneće rešenje kojim odbija učešće umešača u parnici. sud rešenjem odlučuje da li je mešanje dopušteno. ZPPa). npr. niti moralni interes. poboljšao njegov pravni položaj ili kada bi se neuspehom stranke na čijoj strani se meša. pravni interes za mešanje u tuđu parnicu uvek će postojati kad sudska odluka doneta u tekućoj parnici između stranaka. nije dozvoljena posebna žalba (član 370. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI Uvodne napomene – Ishod parnice ne mora nužno da utiče samo na stranke. stav 1. prestaje njegovo mešanje. moguće je da parnica tangira i šire interese društva. što izjavu o stupanju u parnicu. proizvodi dejstvo na građanskopravni položaj umešača. pa sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. pogoršao njegov pravni položaj. ZPP-a). ZPP-a). stav 2. potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: (1) umešač može stupiti samo u parnicu koja veće teče (što znači da je tužba dostavljena tuženom na odgovor). sud će podnesak dostaviti obema strankama (član 369. kada bi se uspehom stranke na čijoj strani se meša. (2) umešač ne sme biti stranka u parnici. (4) umešač mora imati pravni interes za stupanje u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. Umešač je dužan da u podnesku ili usmeno na ročištu iznese činjenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za učešće u tuđoj parnici.Umešač je treće lice koje učestvuje u tuđoj parnici na strani jedne od stranaka. ZPP-a). presuda koja ima dejstvo inter partes može imati neposredni ili posredni uticaj na pravni položaj trećih lica. pa ako oceni da nije.

podneskom preko parničnog suda pred kojim je 1 Umešač ne može da opozove bilo koju parničnu radnju stranke kojoj se pridružio. a ako je u parnicu stupio do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. ne može podneti protivno njenoj volji. da nastavi da vodi parnicu. a inače je ovlašćen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridružio (član 371. ako se ovaj umešač tome protivi.rešenja. ako ih ona ne prihvati. stav 4. pa čak niti odricanje od tužbenog zahteva ili priznanje tužbenog zahteva. Cilj takvog obaveštavanja je da treće lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obaveštava o parnici. umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umeša. stranka može izvršiti samo formalno tj. imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parničnim radnjama (član 371. (b) Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara – ZPP Republike Srpske ne predviđa institut umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Ovo pravilo podrazumeva da parnične radnje umešača. Umešač može podneti redovni pravni lek. već može samo nadomestiti parničnu radnju koju je stranka propustila2. presuda deluje neposredno na pravni odnos između umešača i protivnika stranke na čijoj strani se meša umešač sa položajem jedinstvenog suparničara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. Tako stranka (tužilac ili tuženi) može da obavesti treće lice o otpočetoj parnici (član 372. Ovaj institut predviđen je npr. da bi kasnije protiv tog trećeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. Kad stupi u parnicu. ako se stranka odrekla npr. on može protivno volji stranke kojoj se pridružio da izjavljuje sve pravne lekove. Obaveštenje trećeg lica o parnici Pojam i način obaveštenja . Obaveštavanje o parnici. ZPP-a). umešač sa položajem jedinstvenog suparničara se sa strankom kojoj se pridružio smatra jednom strankom. 2. 2 Npr. stav 1. ZPP-a). za stranku kojoj se pridružio. stav 2. Međutim. ZPP-a). pravne lekove u ime stranke kojoj se pridružio. i 3. umešač preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridružio. stav 1. sve parnične radnje koje preduzima. stranka ne može pravnovaljano da disponira tužbenim zahtevom. Obaveštenje o parnici je posebna parnična radnja za koju važe svi uslovi koji inače važe za dopuštenost parničnih radnji. Kod ove vrste mešanja. umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1. 7 . ZPP-a). Međutim. Za razliku od običnog umešača. pravnog leka. pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo između umešača i stranke kojoj se umešač pridružio. umešač može svojim aktivnim učešćem u parnici da spreči donošenje presude zbog propuštanja. propustila da preduzme i to ako još uvek teče rok za njeno preduzimanje. da se protivi priznanju tužbenog zahteva. Umešač ima pravo na naknadu parničnih troškova i to za parnične radnje koje je za stranku preduzeo. može podneti i vanredni pravni lek (član 371.Stranka može i na drugi način postići da se treće lice umeša u parnicu. umešač ima pravo da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje se ne mogu isključiti (član 370. Dakle. ZPP-om Republike Srbije i za njega važe sva opšta pravila o učešću običnog umešača u parnici. Ovo pravilo takođe podrazumeva da umešač može da preduzme i one parnične radnje koje je stranka kojoj se pridružio. ali sud ne može obavezati umešača da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnične troškove. Budući da je ovaj umešač stranka u parnici. Kod običnog mešanja. ZPP-a). Smisao običnog mešanja je zapravo i interes stranke da treće lice kao umešač stupi u parnicu. stav 2.

Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tuženi koji drži neku stvar ili koristi neko pravo.već otpočela parnica. ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu. ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema trećem licu (član 488. 8 . Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuženog u parnicu. osim ako tužilac prema tuženom ima i druge zahteve koji se ne tiču držanja stvari ili vršenja prava u tuđe ime. . a tvrdi da stvar drži ili da pravo koristi odnosno vrši u ime trećeg lica. ZOO4). ZOO). Tuženi može istupiti iz parnice samo u slučaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto. ali mu ne može naložiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu.U svim slučajevima solidarnih obligacija (član 423. onda postaje stranka i to tuženi. Tuženi je dužan da imenuje prethodnika na pripremnom ročištu. upustio u spor sa trećim i spor izgubio. izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica. ZOO i kod jemstva .član 1018.dejstva na eventualnu parnicu između stranke koja obaveštava i trećeg lica – Ako treće lice stupi u parnicu onda ono ima položaj sporednog umešača.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (član 645. tuženi ne može iz parnice istupiti. ZOO)3.dejstva na tekuću parnicu o čijem se toku obaveštava – Kad treće lice ne reaguje na obaveštenje o tekućoj parnici. Sud je dužan da pozove prethodnika na ročište. Materijalna dejstva omogućavaju: prekid zastarelosti (član 390. . a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. a obaveštenje mora sadržati razloge za obaveštenje i stanje u kojem se parnica nalazi. Po pravilu. bez obzira da li se 3 Kupac koji se. a ako ono nije održano. Dejstvo obaveštenja – Obaveštenje proizvodi materijalna i procesna dejstva. ZOO).Kad prema trećem licu može da istakne regresni zahtev (kod ugovora o građenju izvođač i projektant .član 647. Procesna dejstva se razlikuju na: . ZOO). Međutim. Međutim. 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili može zahtevati sniženje cene ili može izjaviti da raskida ugovor. 3. Procesna dejstva obaveštenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici između stranke koja obaveštava i trećeg lica. stranka obaveštava treće lice o otpočetoj parnici u sledećim slučajevima: . . U svakom slučaju. pri čemu nije potreban pristanak tužioca za stupanje prethodnika na mesto tuženog u parnicu. prethodnik može u parnicu stupiti kao sporedni umešač na strani tuženog ili tužioca. ne obaveštavajući prodavca. može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke.evikcija (član 511. a to dejstvo nastupa bez obzira da li se treće lice odazvalo i u parnici učestvovalo kao umešač ili nije reagovalo na obaveštenje ili se u parnici pridružilo protivniku stranke koja obaveštava. stav 3. . onda to obaveštenje nema nikakvo dejstvo na tekuću parnicu. stav 2. treće lice može da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila treće lice o parnici. Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuženog.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari . Sud je dužan samo da trećem licu dostavi podnesak stranke. Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obaveštenja trećeg lica o parnici.

9 . gde se državni tužilac meša u tuđe parnice kao zaštitnik javnog poretka.prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umešač na strani tuženog ili tužioca. Učešće Tužioca Učešće Tužioca u parnici je poznato samo državama frankofonskog pravnog područja. uloga Tužioca je svedena na stranku po dužnosti (poništaj braka. U Republici Srbiji je i dalje zadržan institut učešća tj.). 4. ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tužioca u parnici. U državama germanske pravne tradicije. starateljstvo i sl. između prethodnika i tuženog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude. intervencije javnog tužioca u parnici i javnom tužiocu su data inkvizitorska ovlašćenja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful