PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA
A. MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIŠE TUŽBENIH ZAHTEVA

Pojam – ZPP je prihvatio teoriju o dvočlanom predmetu spora, te prema toj teoriji množina tužbenih zahteva postoji kad tužilac protiv istog tuženog zahteva više pravnih posledica iz istog životnog događaja koji je osnov tužbe ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz više životnih događaja koji su osnov tužbe. Množina tužbenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tužbom obuhvata više predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tužilac istakao više tužbenih zahteva u jednoj tužbi odlučujuće su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja više tužbenih zahteva u jednoj tužbi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po više tužbenih zahteva u jedan postupak radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja tj. da o svim različitim zahtevima iz iste tužbe, koji su međusobno povezani, odluči istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i moguće ako su svi zahtevi u vezi. Dopuštenost spajanja tužbenih zahteva u jednoj tužbi – Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tužbenih zahteva, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: 1. više istaknutih zahteva u jednoj tužbi moraju biti povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom (član 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tužba sa više zahteva, mora biti stvarno nadležan za svaki od tih zahteva (član 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tužbi mora biti predviđena ista vrsta postupka (član 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje više zahteva u jednoj tužbi mora doprinositi ekonomičnosti postupka (član 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije slučaj sud će najdocnije na pripremnom ročištu doneti rešenje o razdvajanju postupaka (član 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tužbenih zahteva – U zavisnosti od toga kakav je redosled tužbenih zahteva u tužbi, razlikuju se tri vrste spajanja tužbenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tužbenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlašćenja tuženog. 1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne više tužbenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom činjeničnom i pravnom osnovu. U ovakvom slučaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tužbenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (član 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoćni zahtev da sud, u slučaju da nađe da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoćni zahtev, a što znači da je pomoćni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokaže neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo dopušteno, potrebno je da su glavni i pomoćni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoćni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.
1

kad ne dođe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze. a na strani tuženog takođe samo jedan procesni subjekt. na strani tužioca može se javiti više procesnih subjekata. čime se otklanja mogućnost izricanja protivrečnih sudskih odluka. To je zato što je u izvršnom postupku izbor na tuženom da li će tužiocu predati stvar iz tužbenog zahteva ili platiti novčani iznos istaknut u predlogu. i tužioca i tuženog (npr. izjavljuje (predlaže) da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos tj. a istovremeno u tužbi ili tokom postupka. ZPP-a). 2 . Suparničarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. Vrste suparničarstva – Suparničarstvo se može razvrstati prema različitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparničarstvo može biti: 1. Da bi alternativno spajanje tužbenih zahteva bilo dopušteno. Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tužioca da mu se dosudi određena stvar. kod alternativnih obligacija (član 403. MNOŽINA STRANAKA . ako nije šta drugo ugovoreno. (2) na harmoniji odlučivanja tako što kod nekih oblika suparničarstva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.Procesnopravno suparničarstvo koje nastaje voljom tužioca. Međutim. De facto je alternativno ovlašćenje tuženog materijalnopravni ugovor parničnih stranaka o facultas alternativa dužnika. pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. parnica ne mora nužno da bude dvostranačka. 2. u slučaju univerzalne sukcesije). . sud može da reši spor jednako prema svim suparničarima. Inicijalno suparničarstvo koje nastaje u momentu podnošenja tužbe. potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. Smisao suparničarstva se zasniva: (1) na načelu procesne ekonomije tako što se raspravljanje i odlučivanje odvija samo u jednom postupku. stav 4. tužilac u izvršnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. ZPPa). on ne odlučuje o predlogu tužioca da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos. Alternativno ovlašćenje tuženog postoji kad tužilac u tužbi ističe samo jedan tužbeni zahtev da mu se dosudi određena stvar. a sud usvoji alternativni tužbeni zahtev. Međutim. pravo izbora. Alternativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi ističe više tužbenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (član 55. Ako na tužilačkoj strani ima više procesnih subjekata radi se o aktivnom suparničarstvu. Naknadno suparničarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i može biti: .Materijalnopravno suparničarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj. ako neka obaveza ima dva ili više predmeta. kao i na strani tuženog. a ako na strani tuženog ima više procesnih subjekata radi se o pasivnom suparničarstvu. Sud u svakom slučaju neće ispitivati da li novčani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tužbenog zahteva.3. 4. čime se smanjuje broj parničnih radnji i stranaka i suda i smanjuju se troškovi postupka. ZOO). ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze. pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan. B. predlaže sudu da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos (član 178. Npr.SUPARNIČARSTVO Pojam – Po pravilu u parnici učestvuju tužilac i tuženi tako što na strani tužioca ima samo jedan procesni subjekt.

3 . Zahtevi i obaveze suparničara moraju kod materijalnog suparničarstva da kumulativno proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. ZPP-a). prava i obaveze suparničara proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova – idem factum. a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparničare. zatim kada u materijalnopravnom odnosu više lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlašćenika zbog čega bi u više parnica postojao identitet predmeta spora što je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl. sud može meritorno da odluči različito za svakog suparničara. 2. tako da radnje koje preduzima ili propušta jedan suparničar. svaki od suparničara može da se odrekne tužbenog zahteva. idem ius. ako za materijalne suparničare ne postoji mesna nadležnost istog suda.procesnopravnih razloga. nadležan biti onaj sud koji je nadležan za jednog od suparničara (član 46. stav 1. ZPP-a).Kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. simile ius (član 362. jer se više parnica spaja u cilju zajedničkog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. tačka 2. 2. već se mesna nadležnost suda određuje prema pravilima o atrakciji nadležnosti. a da ga odbije prema drugom. Formalno (nepravo) suparničarstvo – Smisao ovog suparničarstva je isključivo u razlozima procesne ekonomije. Formalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki tužbeni zahtev i za svakog tuženog. Materijalno (pravo) suparničarstvo – postoji u dva slučaja (član 362. jedinstveno suparničarstvo iz procesnih razloga postoji u svim slučajevima kad se donosi preobražajna presuda. Jedinstveno suparničarstvo može da nastane iz: . Jedinstveno suparničarstvo – postoji kad spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima. To znači da će. ZPP-a). prava i obaveze suparničara proističu iz bitno istovrsnog činjeničnog i pravnog osnova .simile factu. ne koriste niti štete drugim suparničarima tj. ZPP-a): . ako sud nađe da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama. suvlasnici. imaoci zajedničke imovine kao što su bračni drugovi i sl. ali naravno jednom presudom. prizna tužbeni zahtev. može razdvojiti postupke bez obzira što su se stekli svi uslovi za formalno suparničarstvo. Prema tome. Prosto suparničarstvo se izjednačava u svojoj suštini sa formalnim suparničarstvom. ali samo na okolnosti koje se ne tiču njegove parnice. kod materijalnog se ne traži mesna nadležnost istog suda za sve suparničare. . nemaju dejstvo na ostale suparničare (član 365. To znači da sud ne može da usvoji tužbeni zahtev prema jednom suparničaru. Kad je u pitanju prosto suparničarstvo. Za razliku od formalnog suparničarstva. U pravnoj zajednici su uvek solidarni dužnici ili poverioci. suparničarstvo može biti: 1. stav 1. nije dovoljan samo činjenični osnov ili samo pravni osnov. povuče tužbu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka.(b) Prema ulogama koje suparničari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tužbenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparničara prema predmetu spora. Prosto (obično) suparničarstvo – postoji kad svaki suparničar u parnici ima položaj samostalne stranke. Međutim. Isto tako svaki od suparničara može da bude saslušan kao svedok. Materijalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna nadležnost istog suda za sve tužbene zahteve i za sve suparničare. (c) Prema položaju suparničara u parnici suparničarstvo može biti: 1.Kad u pogledu predmeta spora. tačka 1. a to će biti slučaj kad se pravnosnažnost presude proširuje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. Formalno suparničarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora.

Kod aktivnog suparničarstva. a drugo ograničenje se odnosi na dejstvo parničnih radnji (dejstvo parnične radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparničara nema dejstvo na parnicu jer se ne proteže na ostale suparničare). Ako to nije slučaj. sudsko poravnanje je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. Prema tome.materijalnopravnih razloga. Pravilo da se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom podrazumeva ograničenje jedinstvenih suparničara: prvo ograničenje se odnosi na preduzimanje parničnih radnji (jedinstveni suparničari ne mogu samostalno da preduzimaju parnične radnje). Ono što je karakteristično za nužno suparničarstvo je to. ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparničara. ako neki suparničari propuste da preduzmu određenu parničnu radnju. zajedničkog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlašćenja (tužba naslednika protiv zakupca. povoljna i obrnuto. najnepovoljnija parnična radnja je priznanje tužbenog zahteva. od navedenih ograničenja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnične radnje proteže na sve suparničare koji su propustili da preduzmu parničnu radnju. povoljne parnične radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice. Jedinstveno suparničarstvo iz materijalnih razloga je nužno suparničarstvo i postoji kod npr. ako je jedan od suparničara preduzeo nepovoljnu parničnu radnju. valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparničarstvu.. sud će prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparničare. Karakteristično je za jedinstveno suparničarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparničara izjavi pravni lek. dejstvo tog pravnog leka se proteže i na ostale suparničare. Materijalnopravno ovlašćenje kod nužnog suparničarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. bilo koji od suparničara može izvršiti određenu parničnu radnju sve dok teče rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparničara. 4 . Koje parnične radnje su povoljne. Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparničar može preduzeti parničnu radnju čije je preduzimanje vezano za rok. delimično usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od povlačenja tužbe. Nužno suparničarstvo postoji i kad se podnosi preobražajna tužba ili deklaratorna tužba. tužba imalaca zajedničke svojine). sud je dužan da takvu tužbu odbaci kao nedopuštenu. samo ako je ta radnja korisna tj. ZPP-a). bitno je da materijalnopravno ovlašćenje pripada većem broju lica ili da se može istaći protiv većeg broja lica. Međutim. ZPP-a). moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu. Takođe. Dakle. ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da će parnična radnja koju je preduzeo jedan od suparničara imati dejstvo prema ostalima. U slučajevima jedinstvenog suparničarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom. a to je potpuno usvajanje tužbenog zahteva. a to će biti slučaj kad tužbom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. Kod pasivnog suparničarstva potpuno odbijanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. dejstvo parnične radnje koju su izvršili drugi suparničari proteže se i na one suparničare koji nisu preduzeli određenu parničnu radnju (član 366. Dakle. kad rok za izvršenje određene parnične radnje za pojedine suparničare ističe u razno vreme (član 367. ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparničarima koji tu radnju nisu preduzeli. da je tužba dopuštena samo ako su u njoj kao stranke označena sva lica. potpuno usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. koja materijalno pravo određuje kao učesnike materijalnopravnog odnosa. sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tužbenog zahteva itd. ovlašćenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tužbu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlašćenja imalaca zajednička svojine ili susvojine). a koje nepovoljne.

on poveriocu odgovara kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. takav naziv je neodgovarajući obzirom da se glavni intervenijent ne meša u tekuću parnicu. već samostalnom tužbom pokreće novu parnicu. Tužba u kojoj su eventualno tuženi eventualni suparničari. kad je u pitanju solidarno jemstvo (član 1004. (2) da između inicijalnih stranaka već teče parnica.Kada se jemac obavezao kao jemac platac. Tužba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica između inicijalnih stranaka i u slučaju da taj sud nije stvarno i mesno nadležan po tužbi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadležnosti. poverilac može podneti tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. jer će presuda po tužbi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes. zbog čega je uticaj ove tužbe neznatan. da navede glavnog tuženog i eventualno tužene.(d) Suparničarstvo na osnovu zakona . Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent). sud tek onda počinje da raspravlja sa eventualno tuženim i odlučuje o tužbenom zahtevu protiv eventualnog tuženog prema redosledu u tužbi. Kod ugovora u privredi. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. 5 . Po pravilu. ZOO). ali na eventualan tj. Prema tome. stav 4. ZPP-a). Tužba glavne intervencije – Ovu tužbu podnosi lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica (član 364. a raspravljanje i odlučivanje po njoj nije u skladu sa načelom ekonomičnosti postupka. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca . dopuštena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tužbenih zahteva i to: (1) ako tužilac prema svakom tuženom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuženim istakne različite zahteve koji su u međusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadležan za svaki od zahteva (član 363. Da bi tužba glavne intervencije bila dopuštena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inače važe za dopuštenost tužbe. pa poverilac podnosi tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. Ovakva tužba nije celishodna. međutim. stav 1. sud određuje spajanje tekuće parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije. Dakle.Postoje dve situacije u kojima zakon nalaže suparničarstvo: 1. stav 2. Po pravilu. Stranke u parnici koja teče postaju suparničari i to po pravilu jedinstveni. jemac uvek odgovara kao jemac platac (član 1004. kad se pravnosnažno okonča parnica po ovoj tužbi protiv glavnog tuženog. (e) Suparničarstvo sa eventualno tuženim Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji u slučaju kad tužilac u jednoj tužbi navede dva ili više tuženih. stav 3. ali ove dve parnice – tekuća i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odlučivanje suda u tekućoj parnici. ZPP-a). pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. 2. sam tužilac je dužan da odredi redosled tuženih prema kojima tužbeni zahtev ističe subsidijerno tj. ZOO). subsidijeran način tako što od suda traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega (član 363. (3) da glavni intervenijent nije stranka u tekućoj parnici između inicijalnih stranaka. Uobičajeno je da se ova tužba naziva tužba glavnog mešanja. (4) glavni intervenijent mora tužbom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem teče parnica između inicijalnih stranaka. može da podnese jednu tužbu protiv obe stranke u tekućoj parnici dok se ta parnica pravnosnažno ne okonča. ZPP-a).

bilo dopušteno. stav 4. da uspe u sporu i drugo. ZPP-a). žalba je dozvoljena. U takvom slučaju. mora posedovati i stranačku i parničnu sposobnost. ali do pravnosnažnosti tog 6 . Oblici učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici – U tuđoj tekućoj parnici postoje sledeći oblici učešća trećih lica: 1. sud rešenjem odlučuje da li je mešanje dopušteno. stav 1. Protiv rešenja suda kojim se prihvata učešće umešača. zato da bi kontrolisao način na koji stranka vodi spor. pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tužilac koji podnosi tužbu za utvrđenje. što izjavu o stupanju u parnicu. ako u parnici dođe do konfuzije umešača sa jednom od stranaka. može dati usmeno na ročištu ili u pisanoj formi podneskom (član 369. Međutim. ZPPa). niti moralni interes. npr. onda će sud dostaviti prepis zapisnika o ročištu samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. sud će podnesak dostaviti obema strankama (član 369. ZPP-a). pa sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. doneće rešenje kojim odbija učešće umešača u parnici. stav 3. svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u parnici i predložiti sudu da se umešač odbije (član 370. zato ZPP uređuje mogućnost učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici. poboljšao njegov pravni položaj ili kada bi se neuspehom stranke na čijoj strani se meša. jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (član 369. Prema tome. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI Uvodne napomene – Ishod parnice ne mora nužno da utiče samo na stranke. pa ako oceni da nije. pogoršao njegov pravni položaj. Protiv rešenja suda kojim se odbija učešće umešača u parnici. moguće je da parnica tangira i šire interese društva. proizvodi dejstvo na građanskopravni položaj umešača. zato da bi pomogao stranci na čijoj strani se meša. Umešač je dužan da u podnesku ili usmeno na ročištu iznese činjenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za učešće u tuđoj parnici. npr. ZPP-a). prestaje njegovo mešanje. po pravilu. ZPP-a). doneće rešenje kojim se prihvata učešće umešača. ZPP-a). Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive mešanju. već lice koje stupa u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. Da bi učešće običnog umešača u tuđoj parnici. presuda koja ima dejstvo inter partes može imati neposredni ili posredni uticaj na pravni položaj trećih lica. Stupanje običnog umešača u parnicu – Umešač stupa u tuđu parnicu tako. Postoje dve vrste umešača: (a) Obični umešač – po pravilu stupa u tuđu parnicu iz dva razloga: prvo. (3) umešač iako nije stranka u parnici. stav 1. ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (član 369. a sud će ex officio ispitati da li postoji pravni interes. a ako umešač izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom. a to znači da se ne podrazumeva niti ekonomski. umešač ima pravni interes za učešće u tuđoj parnici. Ako je umešač usmeno na ročištu dao izjavu o stupanju u parnicu.Umešač je treće lice koje učestvuje u tuđoj parnici na strani jedne od stranaka. Učešće umešača Pojam . kada bi se uspehom stranke na čijoj strani se meša. stav 3.C. (2) umešač ne sme biti stranka u parnici. nije dozvoljena posebna žalba (član 370. (4) umešač mora imati pravni interes za stupanje u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. stav 2. potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: (1) umešač može stupiti samo u parnicu koja veće teče (što znači da je tužba dostavljena tuženom na odgovor). pravni interes za mešanje u tuđu parnicu uvek će postojati kad sudska odluka doneta u tekućoj parnici između stranaka.

Obaveštavanje o parnici. Ovaj institut predviđen je npr. Ovo pravilo takođe podrazumeva da umešač može da preduzme i one parnične radnje koje je stranka kojoj se pridružio. stav 1. ZPP-a). on može protivno volji stranke kojoj se pridružio da izjavljuje sve pravne lekove. 7 . stranka ne može pravnovaljano da disponira tužbenim zahtevom. Tako stranka (tužilac ili tuženi) može da obavesti treće lice o otpočetoj parnici (član 372. Međutim. Budući da je ovaj umešač stranka u parnici. ako ih ona ne prihvati. Međutim.rešenja.Stranka može i na drugi način postići da se treće lice umeša u parnicu. umešač ima pravo da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje se ne mogu isključiti (član 370. Za razliku od običnog umešača. ZPP-a). pravne lekove u ime stranke kojoj se pridružio. 2. ZPP-a). stranka može izvršiti samo formalno tj. imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parničnim radnjama (član 371. ako se stranka odrekla npr. stav 2. ako se ovaj umešač tome protivi. Kad stupi u parnicu. da se protivi priznanju tužbenog zahteva. ne može podneti protivno njenoj volji. umešač sa položajem jedinstvenog suparničara se sa strankom kojoj se pridružio smatra jednom strankom. Kod običnog mešanja. da nastavi da vodi parnicu. (b) Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara – ZPP Republike Srpske ne predviđa institut umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Obaveštenje o parnici je posebna parnična radnja za koju važe svi uslovi koji inače važe za dopuštenost parničnih radnji. a inače je ovlašćen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridružio (član 371. za stranku kojoj se pridružio. ZPP-om Republike Srbije i za njega važe sva opšta pravila o učešću običnog umešača u parnici. pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo između umešača i stranke kojoj se umešač pridružio. propustila da preduzme i to ako još uvek teče rok za njeno preduzimanje. i 3. Dakle. ZPP-a). Kod ove vrste mešanja. Smisao običnog mešanja je zapravo i interes stranke da treće lice kao umešač stupi u parnicu. sve parnične radnje koje preduzima. stav 1. već može samo nadomestiti parničnu radnju koju je stranka propustila2. umešač preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridružio. može podneti i vanredni pravni lek (član 371. podneskom preko parničnog suda pred kojim je 1 Umešač ne može da opozove bilo koju parničnu radnju stranke kojoj se pridružio. 2 Npr. ZPP-a). presuda deluje neposredno na pravni odnos između umešača i protivnika stranke na čijoj strani se meša umešač sa položajem jedinstvenog suparničara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. umešač može svojim aktivnim učešćem u parnici da spreči donošenje presude zbog propuštanja. stav 4. Umešač može podneti redovni pravni lek. Cilj takvog obaveštavanja je da treće lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obaveštava o parnici. umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1. ali sud ne može obavezati umešača da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnične troškove. stav 2. pravnog leka. Obaveštenje trećeg lica o parnici Pojam i način obaveštenja . a ako je u parnicu stupio do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. da bi kasnije protiv tog trećeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umeša. pa čak niti odricanje od tužbenog zahteva ili priznanje tužbenog zahteva. Umešač ima pravo na naknadu parničnih troškova i to za parnične radnje koje je za stranku preduzeo. Ovo pravilo podrazumeva da parnične radnje umešača.

ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema trećem licu (član 488.član 1018. pri čemu nije potreban pristanak tužioca za stupanje prethodnika na mesto tuženog u parnicu. . Procesna dejstva se razlikuju na: . ZOO)3. onda postaje stranka i to tuženi. na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tuženi koji drži neku stvar ili koristi neko pravo. Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuženog. U svakom slučaju. . . a tvrdi da stvar drži ili da pravo koristi odnosno vrši u ime trećeg lica. 8 . osim ako tužilac prema tuženom ima i druge zahteve koji se ne tiču držanja stvari ili vršenja prava u tuđe ime. stranka obaveštava treće lice o otpočetoj parnici u sledećim slučajevima: .već otpočela parnica. ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu. ZOO). Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obaveštenja trećeg lica o parnici. a to dejstvo nastupa bez obzira da li se treće lice odazvalo i u parnici učestvovalo kao umešač ili nije reagovalo na obaveštenje ili se u parnici pridružilo protivniku stranke koja obaveštava. stav 3. Materijalna dejstva omogućavaju: prekid zastarelosti (član 390. ZOO i kod jemstva . 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili može zahtevati sniženje cene ili može izjaviti da raskida ugovor. stav 2. ZOO4). ali mu ne može naložiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu. upustio u spor sa trećim i spor izgubio. ZOO). bez obzira da li se 3 Kupac koji se.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (član 645. Dejstvo obaveštenja – Obaveštenje proizvodi materijalna i procesna dejstva. Tuženi može istupiti iz parnice samo u slučaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. 3. tuženi ne može iz parnice istupiti. Međutim.U svim slučajevima solidarnih obligacija (član 423. Procesna dejstva obaveštenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici između stranke koja obaveštava i trećeg lica. Sud je dužan samo da trećem licu dostavi podnesak stranke.dejstva na eventualnu parnicu između stranke koja obaveštava i trećeg lica – Ako treće lice stupi u parnicu onda ono ima položaj sporednog umešača.član 647.Kad prema trećem licu može da istakne regresni zahtev (kod ugovora o građenju izvođač i projektant . Međutim.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari . a ako ono nije održano.dejstva na tekuću parnicu o čijem se toku obaveštava – Kad treće lice ne reaguje na obaveštenje o tekućoj parnici. može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke. Tuženi je dužan da imenuje prethodnika na pripremnom ročištu. treće lice može da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila treće lice o parnici. Sud je dužan da pozove prethodnika na ročište.evikcija (član 511. ZOO). onda to obaveštenje nema nikakvo dejstvo na tekuću parnicu. a obaveštenje mora sadržati razloge za obaveštenje i stanje u kojem se parnica nalazi. ne obaveštavajući prodavca. prethodnik može u parnicu stupiti kao sporedni umešač na strani tuženog ili tužioca. . Po pravilu. Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuženog u parnicu. izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica.

starateljstvo i sl.). 9 . između prethodnika i tuženog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude. ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tužioca u parnici. gde se državni tužilac meša u tuđe parnice kao zaštitnik javnog poretka. intervencije javnog tužioca u parnici i javnom tužiocu su data inkvizitorska ovlašćenja. uloga Tužioca je svedena na stranku po dužnosti (poništaj braka. U državama germanske pravne tradicije. U Republici Srbiji je i dalje zadržan institut učešća tj. 4.prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umešač na strani tuženog ili tužioca. Učešće Tužioca Učešće Tužioca u parnici je poznato samo državama frankofonskog pravnog područja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful