PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA
A. MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIŠE TUŽBENIH ZAHTEVA

Pojam – ZPP je prihvatio teoriju o dvočlanom predmetu spora, te prema toj teoriji množina tužbenih zahteva postoji kad tužilac protiv istog tuženog zahteva više pravnih posledica iz istog životnog događaja koji je osnov tužbe ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz više životnih događaja koji su osnov tužbe. Množina tužbenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tužbom obuhvata više predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tužilac istakao više tužbenih zahteva u jednoj tužbi odlučujuće su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja više tužbenih zahteva u jednoj tužbi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po više tužbenih zahteva u jedan postupak radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja tj. da o svim različitim zahtevima iz iste tužbe, koji su međusobno povezani, odluči istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i moguće ako su svi zahtevi u vezi. Dopuštenost spajanja tužbenih zahteva u jednoj tužbi – Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tužbenih zahteva, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: 1. više istaknutih zahteva u jednoj tužbi moraju biti povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom (član 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tužba sa više zahteva, mora biti stvarno nadležan za svaki od tih zahteva (član 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tužbi mora biti predviđena ista vrsta postupka (član 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje više zahteva u jednoj tužbi mora doprinositi ekonomičnosti postupka (član 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije slučaj sud će najdocnije na pripremnom ročištu doneti rešenje o razdvajanju postupaka (član 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tužbenih zahteva – U zavisnosti od toga kakav je redosled tužbenih zahteva u tužbi, razlikuju se tri vrste spajanja tužbenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tužbenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlašćenja tuženog. 1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne više tužbenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom činjeničnom i pravnom osnovu. U ovakvom slučaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tužbenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (član 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoćni zahtev da sud, u slučaju da nađe da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoćni zahtev, a što znači da je pomoćni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokaže neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo dopušteno, potrebno je da su glavni i pomoćni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoćni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.
1

pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. a sud usvoji alternativni tužbeni zahtev. Smisao suparničarstva se zasniva: (1) na načelu procesne ekonomije tako što se raspravljanje i odlučivanje odvija samo u jednom postupku.SUPARNIČARSTVO Pojam – Po pravilu u parnici učestvuju tužilac i tuženi tako što na strani tužioca ima samo jedan procesni subjekt. a na strani tuženog takođe samo jedan procesni subjekt. Suparničarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. predlaže sudu da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos (član 178. Da bi alternativno spajanje tužbenih zahteva bilo dopušteno. Inicijalno suparničarstvo koje nastaje u momentu podnošenja tužbe. ZOO).3. Alternativno ovlašćenje tuženog postoji kad tužilac u tužbi ističe samo jedan tužbeni zahtev da mu se dosudi određena stvar. sud može da reši spor jednako prema svim suparničarima. Ako na tužilačkoj strani ima više procesnih subjekata radi se o aktivnom suparničarstvu. Sud u svakom slučaju neće ispitivati da li novčani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tužbenog zahteva. 2 .Materijalnopravno suparničarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj. Naknadno suparničarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i može biti: . pravo izbora. (2) na harmoniji odlučivanja tako što kod nekih oblika suparničarstva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu. B. ZPPa). stav 4. pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan. u slučaju univerzalne sukcesije). izjavljuje (predlaže) da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos tj. ako nije šta drugo ugovoreno. 2. ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze. i tužioca i tuženog (npr. Npr. Vrste suparničarstva – Suparničarstvo se može razvrstati prema različitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparničarstvo može biti: 1. potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. MNOŽINA STRANAKA . a ako na strani tuženog ima više procesnih subjekata radi se o pasivnom suparničarstvu. ako neka obaveza ima dva ili više predmeta. kod alternativnih obligacija (član 403. Međutim. . 4. parnica ne mora nužno da bude dvostranačka. kad ne dođe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze. To je zato što je u izvršnom postupku izbor na tuženom da li će tužiocu predati stvar iz tužbenog zahteva ili platiti novčani iznos istaknut u predlogu. Međutim. on ne odlučuje o predlogu tužioca da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos. čime se smanjuje broj parničnih radnji i stranaka i suda i smanjuju se troškovi postupka. ZPP-a).Procesnopravno suparničarstvo koje nastaje voljom tužioca. tužilac u izvršnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. kao i na strani tuženog. čime se otklanja mogućnost izricanja protivrečnih sudskih odluka. Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tužioca da mu se dosudi određena stvar. a istovremeno u tužbi ili tokom postupka. Alternativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi ističe više tužbenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (član 55. De facto je alternativno ovlašćenje tuženog materijalnopravni ugovor parničnih stranaka o facultas alternativa dužnika. na strani tužioca može se javiti više procesnih subjekata.

ako za materijalne suparničare ne postoji mesna nadležnost istog suda. suparničarstvo može biti: 1. prizna tužbeni zahtev. Materijalno (pravo) suparničarstvo – postoji u dva slučaja (član 362. jedinstveno suparničarstvo iz procesnih razloga postoji u svim slučajevima kad se donosi preobražajna presuda. jer se više parnica spaja u cilju zajedničkog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. 2. Prema tome. prava i obaveze suparničara proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova – idem factum. Formalno (nepravo) suparničarstvo – Smisao ovog suparničarstva je isključivo u razlozima procesne ekonomije. To znači da sud ne može da usvoji tužbeni zahtev prema jednom suparničaru. Za razliku od formalnog suparničarstva. simile ius (član 362. ne koriste niti štete drugim suparničarima tj. tako da radnje koje preduzima ili propušta jedan suparničar. idem ius. 2. ZPP-a). Jedinstveno suparničarstvo može da nastane iz: . sud može meritorno da odluči različito za svakog suparničara. Međutim. a to će biti slučaj kad se pravnosnažnost presude proširuje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. može razdvojiti postupke bez obzira što su se stekli svi uslovi za formalno suparničarstvo. kod materijalnog se ne traži mesna nadležnost istog suda za sve suparničare. prava i obaveze suparničara proističu iz bitno istovrsnog činjeničnog i pravnog osnova . Isto tako svaki od suparničara može da bude saslušan kao svedok. nemaju dejstvo na ostale suparničare (član 365. Zahtevi i obaveze suparničara moraju kod materijalnog suparničarstva da kumulativno proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. nije dovoljan samo činjenični osnov ili samo pravni osnov.Kad u pogledu predmeta spora. nadležan biti onaj sud koji je nadležan za jednog od suparničara (član 46. Formalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki tužbeni zahtev i za svakog tuženog.simile factu.procesnopravnih razloga. To znači da će. imaoci zajedničke imovine kao što su bračni drugovi i sl. a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparničare. . Formalno suparničarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora. a da ga odbije prema drugom. svaki od suparničara može da se odrekne tužbenog zahteva. Prosto (obično) suparničarstvo – postoji kad svaki suparničar u parnici ima položaj samostalne stranke. ako sud nađe da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama. Kad je u pitanju prosto suparničarstvo. već se mesna nadležnost suda određuje prema pravilima o atrakciji nadležnosti. 3 . povuče tužbu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka. zatim kada u materijalnopravnom odnosu više lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlašćenika zbog čega bi u više parnica postojao identitet predmeta spora što je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl. ZPP-a). ali samo na okolnosti koje se ne tiču njegove parnice.Kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. ZPP-a): . stav 1. tačka 1.(b) Prema ulogama koje suparničari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tužbenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparničara prema predmetu spora. (c) Prema položaju suparničara u parnici suparničarstvo može biti: 1. Materijalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna nadležnost istog suda za sve tužbene zahteve i za sve suparničare. tačka 2. Jedinstveno suparničarstvo – postoji kad spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima. suvlasnici. stav 1. ali naravno jednom presudom. Prosto suparničarstvo se izjednačava u svojoj suštini sa formalnim suparničarstvom. ZPP-a). U pravnoj zajednici su uvek solidarni dužnici ili poverioci.

Dakle. Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparničar može preduzeti parničnu radnju čije je preduzimanje vezano za rok. Ono što je karakteristično za nužno suparničarstvo je to. povoljna i obrnuto. Nužno suparničarstvo postoji i kad se podnosi preobražajna tužba ili deklaratorna tužba.. Prema tome. 4 . Takođe. ZPP-a). a to će biti slučaj kad tužbom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. a to je potpuno usvajanje tužbenog zahteva. ovlašćenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tužbu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlašćenja imalaca zajednička svojine ili susvojine). najnepovoljnija parnična radnja je priznanje tužbenog zahteva. valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparničarstvu. dejstvo tog pravnog leka se proteže i na ostale suparničare. koja materijalno pravo određuje kao učesnike materijalnopravnog odnosa. od navedenih ograničenja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnične radnje proteže na sve suparničare koji su propustili da preduzmu parničnu radnju. a koje nepovoljne. U slučajevima jedinstvenog suparničarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom.materijalnopravnih razloga. samo ako je ta radnja korisna tj. Međutim. tužba imalaca zajedničke svojine). bitno je da materijalnopravno ovlašćenje pripada većem broju lica ili da se može istaći protiv većeg broja lica. Karakteristično je za jedinstveno suparničarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparničara izjavi pravni lek. bilo koji od suparničara može izvršiti određenu parničnu radnju sve dok teče rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparničara. Ako to nije slučaj. da je tužba dopuštena samo ako su u njoj kao stranke označena sva lica. delimično usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od povlačenja tužbe. sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tužbenog zahteva itd. ako neki suparničari propuste da preduzmu određenu parničnu radnju. Kod pasivnog suparničarstva potpuno odbijanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. dejstvo parnične radnje koju su izvršili drugi suparničari proteže se i na one suparničare koji nisu preduzeli određenu parničnu radnju (član 366. zajedničkog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlašćenja (tužba naslednika protiv zakupca. povoljne parnične radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice. ZPP-a). Koje parnične radnje su povoljne. sud je dužan da takvu tužbu odbaci kao nedopuštenu. sudsko poravnanje je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparničarima koji tu radnju nisu preduzeli. Pravilo da se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom podrazumeva ograničenje jedinstvenih suparničara: prvo ograničenje se odnosi na preduzimanje parničnih radnji (jedinstveni suparničari ne mogu samostalno da preduzimaju parnične radnje). Dakle. Kod aktivnog suparničarstva. ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da će parnična radnja koju je preduzeo jedan od suparničara imati dejstvo prema ostalima. Jedinstveno suparničarstvo iz materijalnih razloga je nužno suparničarstvo i postoji kod npr. moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu. kad rok za izvršenje određene parnične radnje za pojedine suparničare ističe u razno vreme (član 367. Materijalnopravno ovlašćenje kod nužnog suparničarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparničara. sud će prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparničare. potpuno usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. ako je jedan od suparničara preduzeo nepovoljnu parničnu radnju. a drugo ograničenje se odnosi na dejstvo parničnih radnji (dejstvo parnične radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparničara nema dejstvo na parnicu jer se ne proteže na ostale suparničare).

Kada se jemac obavezao kao jemac platac. stav 1. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca . subsidijeran način tako što od suda traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega (član 363. sud tek onda počinje da raspravlja sa eventualno tuženim i odlučuje o tužbenom zahtevu protiv eventualnog tuženog prema redosledu u tužbi. stav 3. pa poverilac podnosi tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. poverilac može podneti tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. sud određuje spajanje tekuće parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije.(d) Suparničarstvo na osnovu zakona . ali ove dve parnice – tekuća i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odlučivanje suda u tekućoj parnici. međutim. Kod ugovora u privredi. ZOO). 2. Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent). Da bi tužba glavne intervencije bila dopuštena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inače važe za dopuštenost tužbe. jemac uvek odgovara kao jemac platac (član 1004. ZPP-a). Po pravilu. kad se pravnosnažno okonča parnica po ovoj tužbi protiv glavnog tuženog. stav 4. može da podnese jednu tužbu protiv obe stranke u tekućoj parnici dok se ta parnica pravnosnažno ne okonča. ZPP-a). Uobičajeno je da se ova tužba naziva tužba glavnog mešanja. (2) da između inicijalnih stranaka već teče parnica. ZPP-a).Postoje dve situacije u kojima zakon nalaže suparničarstvo: 1. ali na eventualan tj. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. Tužba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica između inicijalnih stranaka i u slučaju da taj sud nije stvarno i mesno nadležan po tužbi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadležnosti. dopuštena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tužbenih zahteva i to: (1) ako tužilac prema svakom tuženom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuženim istakne različite zahteve koji su u međusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadležan za svaki od zahteva (član 363. već samostalnom tužbom pokreće novu parnicu. (3) da glavni intervenijent nije stranka u tekućoj parnici između inicijalnih stranaka. a raspravljanje i odlučivanje po njoj nije u skladu sa načelom ekonomičnosti postupka. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. Stranke u parnici koja teče postaju suparničari i to po pravilu jedinstveni. kad je u pitanju solidarno jemstvo (član 1004. stav 2. (4) glavni intervenijent mora tužbom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem teče parnica između inicijalnih stranaka. (e) Suparničarstvo sa eventualno tuženim Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji u slučaju kad tužilac u jednoj tužbi navede dva ili više tuženih. Dakle. da navede glavnog tuženog i eventualno tužene. Ovakva tužba nije celishodna. Prema tome. sam tužilac je dužan da odredi redosled tuženih prema kojima tužbeni zahtev ističe subsidijerno tj. on poveriocu odgovara kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. Po pravilu. Tužba glavne intervencije – Ovu tužbu podnosi lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica (član 364. Tužba u kojoj su eventualno tuženi eventualni suparničari. 5 . zbog čega je uticaj ove tužbe neznatan. jer će presuda po tužbi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes. ZOO). takav naziv je neodgovarajući obzirom da se glavni intervenijent ne meša u tekuću parnicu.

ZPP-a). ZPP-a). moguće je da parnica tangira i šire interese društva. sud će podnesak dostaviti obema strankama (član 369. onda će sud dostaviti prepis zapisnika o ročištu samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. Oblici učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici – U tuđoj tekućoj parnici postoje sledeći oblici učešća trećih lica: 1. npr. doneće rešenje kojim se prihvata učešće umešača. a ako umešač izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom. nije dozvoljena posebna žalba (član 370. stav 3. mora posedovati i stranačku i parničnu sposobnost. niti moralni interes. da uspe u sporu i drugo. prestaje njegovo mešanje. zato da bi kontrolisao način na koji stranka vodi spor. zato da bi pomogao stranci na čijoj strani se meša. potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: (1) umešač može stupiti samo u parnicu koja veće teče (što znači da je tužba dostavljena tuženom na odgovor). a to znači da se ne podrazumeva niti ekonomski. kada bi se uspehom stranke na čijoj strani se meša. što izjavu o stupanju u parnicu. stav 4. (3) umešač iako nije stranka u parnici. Umešač je dužan da u podnesku ili usmeno na ročištu iznese činjenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za učešće u tuđoj parnici. stav 3. Protiv rešenja suda kojim se prihvata učešće umešača. jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (član 369. Postoje dve vrste umešača: (a) Obični umešač – po pravilu stupa u tuđu parnicu iz dva razloga: prvo. a sud će ex officio ispitati da li postoji pravni interes. (4) umešač mora imati pravni interes za stupanje u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. žalba je dozvoljena. Učešće umešača Pojam . pravni interes za mešanje u tuđu parnicu uvek će postojati kad sudska odluka doneta u tekućoj parnici između stranaka. umešač ima pravni interes za učešće u tuđoj parnici. npr. Međutim. stav 1. U takvom slučaju. ali do pravnosnažnosti tog 6 . stav 1. Ako je umešač usmeno na ročištu dao izjavu o stupanju u parnicu. pogoršao njegov pravni položaj. pa sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. Protiv rešenja suda kojim se odbija učešće umešača u parnici. ZPP-a). ZPPa). Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive mešanju. po pravilu.Umešač je treće lice koje učestvuje u tuđoj parnici na strani jedne od stranaka. može dati usmeno na ročištu ili u pisanoj formi podneskom (član 369. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI Uvodne napomene – Ishod parnice ne mora nužno da utiče samo na stranke.C. Da bi učešće običnog umešača u tuđoj parnici. (2) umešač ne sme biti stranka u parnici. Stupanje običnog umešača u parnicu – Umešač stupa u tuđu parnicu tako. pa ako oceni da nije. ako u parnici dođe do konfuzije umešača sa jednom od stranaka. sud rešenjem odlučuje da li je mešanje dopušteno. ZPP-a). ZPP-a). proizvodi dejstvo na građanskopravni položaj umešača. doneće rešenje kojim odbija učešće umešača u parnici. ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (član 369. stav 2. svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u parnici i predložiti sudu da se umešač odbije (član 370. bilo dopušteno. poboljšao njegov pravni položaj ili kada bi se neuspehom stranke na čijoj strani se meša. presuda koja ima dejstvo inter partes može imati neposredni ili posredni uticaj na pravni položaj trećih lica. pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tužilac koji podnosi tužbu za utvrđenje. zato ZPP uređuje mogućnost učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici. Prema tome. već lice koje stupa u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka.

Obaveštenje trećeg lica o parnici Pojam i način obaveštenja . stav 1. Ovaj institut predviđen je npr. da nastavi da vodi parnicu. stav 2. Budući da je ovaj umešač stranka u parnici. ZPP-a). da bi kasnije protiv tog trećeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. stav 2. stranka ne može pravnovaljano da disponira tužbenim zahtevom. umešač preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridružio. ZPP-om Republike Srbije i za njega važe sva opšta pravila o učešću običnog umešača u parnici. Tako stranka (tužilac ili tuženi) može da obavesti treće lice o otpočetoj parnici (član 372. Smisao običnog mešanja je zapravo i interes stranke da treće lice kao umešač stupi u parnicu.Stranka može i na drugi način postići da se treće lice umeša u parnicu. propustila da preduzme i to ako još uvek teče rok za njeno preduzimanje. ZPP-a). već može samo nadomestiti parničnu radnju koju je stranka propustila2. Kad stupi u parnicu. da se protivi priznanju tužbenog zahteva. Cilj takvog obaveštavanja je da treće lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obaveštava o parnici. Kod ove vrste mešanja. Umešač može podneti redovni pravni lek. a inače je ovlašćen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridružio (član 371. Međutim. ZPP-a). umešač sa položajem jedinstvenog suparničara se sa strankom kojoj se pridružio smatra jednom strankom. umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1. Ovo pravilo podrazumeva da parnične radnje umešača. ako se stranka odrekla npr. Obaveštavanje o parnici. 7 . Za razliku od običnog umešača. pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo između umešača i stranke kojoj se umešač pridružio. stav 1. ako se ovaj umešač tome protivi. pravne lekove u ime stranke kojoj se pridružio. ZPP-a). pa čak niti odricanje od tužbenog zahteva ili priznanje tužbenog zahteva. pravnog leka.rešenja. ne može podneti protivno njenoj volji. može podneti i vanredni pravni lek (član 371. sve parnične radnje koje preduzima. (b) Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara – ZPP Republike Srpske ne predviđa institut umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. za stranku kojoj se pridružio. stranka može izvršiti samo formalno tj. umešač ima pravo da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje se ne mogu isključiti (član 370. 2 Npr. stav 4. imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parničnim radnjama (član 371. Dakle. Umešač ima pravo na naknadu parničnih troškova i to za parnične radnje koje je za stranku preduzeo. ako ih ona ne prihvati. i 3. podneskom preko parničnog suda pred kojim je 1 Umešač ne može da opozove bilo koju parničnu radnju stranke kojoj se pridružio. Obaveštenje o parnici je posebna parnična radnja za koju važe svi uslovi koji inače važe za dopuštenost parničnih radnji. 2. ali sud ne može obavezati umešača da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnične troškove. ZPP-a). Međutim. presuda deluje neposredno na pravni odnos između umešača i protivnika stranke na čijoj strani se meša umešač sa položajem jedinstvenog suparničara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. Ovo pravilo takođe podrazumeva da umešač može da preduzme i one parnične radnje koje je stranka kojoj se pridružio. umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umeša. Kod običnog mešanja. on može protivno volji stranke kojoj se pridružio da izjavljuje sve pravne lekove. a ako je u parnicu stupio do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. umešač može svojim aktivnim učešćem u parnici da spreči donošenje presude zbog propuštanja.

Materijalna dejstva omogućavaju: prekid zastarelosti (član 390. ne obaveštavajući prodavca. Dejstvo obaveštenja – Obaveštenje proizvodi materijalna i procesna dejstva.dejstva na eventualnu parnicu između stranke koja obaveštava i trećeg lica – Ako treće lice stupi u parnicu onda ono ima položaj sporednog umešača.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (član 645. U svakom slučaju. ZOO). stav 2. .evikcija (član 511. Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuženog u parnicu. ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema trećem licu (član 488. Međutim.U svim slučajevima solidarnih obligacija (član 423. . onda to obaveštenje nema nikakvo dejstvo na tekuću parnicu. na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Procesna dejstva obaveštenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici između stranke koja obaveštava i trećeg lica. ZOO). osim ako tužilac prema tuženom ima i druge zahteve koji se ne tiču držanja stvari ili vršenja prava u tuđe ime. a ako ono nije održano. Procesna dejstva se razlikuju na: . Sud je dužan samo da trećem licu dostavi podnesak stranke. onda postaje stranka i to tuženi.član 647. ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu. a obaveštenje mora sadržati razloge za obaveštenje i stanje u kojem se parnica nalazi. . a to dejstvo nastupa bez obzira da li se treće lice odazvalo i u parnici učestvovalo kao umešač ili nije reagovalo na obaveštenje ili se u parnici pridružilo protivniku stranke koja obaveštava. ZOO)3.već otpočela parnica. stranka obaveštava treće lice o otpočetoj parnici u sledećim slučajevima: .Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari . 8 . može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke. Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuženog.dejstva na tekuću parnicu o čijem se toku obaveštava – Kad treće lice ne reaguje na obaveštenje o tekućoj parnici. ZOO). 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili može zahtevati sniženje cene ili može izjaviti da raskida ugovor. ZOO i kod jemstva . treće lice može da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila treće lice o parnici. Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obaveštenja trećeg lica o parnici. a tvrdi da stvar drži ili da pravo koristi odnosno vrši u ime trećeg lica. 3.član 1018. Tuženi može istupiti iz parnice samo u slučaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto. stav 3. Tuženi je dužan da imenuje prethodnika na pripremnom ročištu. upustio u spor sa trećim i spor izgubio. pri čemu nije potreban pristanak tužioca za stupanje prethodnika na mesto tuženog u parnicu. Međutim. bez obzira da li se 3 Kupac koji se. Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tuženi koji drži neku stvar ili koristi neko pravo. izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica. ali mu ne može naložiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu. Sud je dužan da pozove prethodnika na ročište. ZOO4). prethodnik može u parnicu stupiti kao sporedni umešač na strani tuženog ili tužioca. tuženi ne može iz parnice istupiti. Po pravilu.Kad prema trećem licu može da istakne regresni zahtev (kod ugovora o građenju izvođač i projektant . .

gde se državni tužilac meša u tuđe parnice kao zaštitnik javnog poretka. intervencije javnog tužioca u parnici i javnom tužiocu su data inkvizitorska ovlašćenja. uloga Tužioca je svedena na stranku po dužnosti (poništaj braka. 4. između prethodnika i tuženog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude.). ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tužioca u parnici. U Republici Srbiji je i dalje zadržan institut učešća tj. Učešće Tužioca Učešće Tužioca u parnici je poznato samo državama frankofonskog pravnog područja. U državama germanske pravne tradicije. 9 . starateljstvo i sl.prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umešač na strani tuženog ili tužioca.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful