PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA
A. MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIŠE TUŽBENIH ZAHTEVA

Pojam – ZPP je prihvatio teoriju o dvočlanom predmetu spora, te prema toj teoriji množina tužbenih zahteva postoji kad tužilac protiv istog tuženog zahteva više pravnih posledica iz istog životnog događaja koji je osnov tužbe ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz više životnih događaja koji su osnov tužbe. Množina tužbenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tužbom obuhvata više predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tužilac istakao više tužbenih zahteva u jednoj tužbi odlučujuće su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja više tužbenih zahteva u jednoj tužbi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po više tužbenih zahteva u jedan postupak radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja tj. da o svim različitim zahtevima iz iste tužbe, koji su međusobno povezani, odluči istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i moguće ako su svi zahtevi u vezi. Dopuštenost spajanja tužbenih zahteva u jednoj tužbi – Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tužbenih zahteva, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: 1. više istaknutih zahteva u jednoj tužbi moraju biti povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom (član 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tužba sa više zahteva, mora biti stvarno nadležan za svaki od tih zahteva (član 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tužbi mora biti predviđena ista vrsta postupka (član 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje više zahteva u jednoj tužbi mora doprinositi ekonomičnosti postupka (član 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije slučaj sud će najdocnije na pripremnom ročištu doneti rešenje o razdvajanju postupaka (član 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tužbenih zahteva – U zavisnosti od toga kakav je redosled tužbenih zahteva u tužbi, razlikuju se tri vrste spajanja tužbenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tužbenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlašćenja tuženog. 1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne više tužbenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom činjeničnom i pravnom osnovu. U ovakvom slučaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tužbenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (član 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoćni zahtev da sud, u slučaju da nađe da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoćni zahtev, a što znači da je pomoćni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokaže neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo dopušteno, potrebno je da su glavni i pomoćni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoćni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.
1

Suparničarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. kad ne dođe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze. Naknadno suparničarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i može biti: . . Vrste suparničarstva – Suparničarstvo se može razvrstati prema različitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparničarstvo može biti: 1. pravo izbora. čime se otklanja mogućnost izricanja protivrečnih sudskih odluka. čime se smanjuje broj parničnih radnji i stranaka i suda i smanjuju se troškovi postupka. izjavljuje (predlaže) da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos tj. 2 . a ako na strani tuženog ima više procesnih subjekata radi se o pasivnom suparničarstvu. Međutim. Ako na tužilačkoj strani ima više procesnih subjekata radi se o aktivnom suparničarstvu. Smisao suparničarstva se zasniva: (1) na načelu procesne ekonomije tako što se raspravljanje i odlučivanje odvija samo u jednom postupku. ako neka obaveza ima dva ili više predmeta. na strani tužioca može se javiti više procesnih subjekata. u slučaju univerzalne sukcesije). pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan. Da bi alternativno spajanje tužbenih zahteva bilo dopušteno. on ne odlučuje o predlogu tužioca da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos.3. Inicijalno suparničarstvo koje nastaje u momentu podnošenja tužbe. MNOŽINA STRANAKA . predlaže sudu da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos (član 178. De facto je alternativno ovlašćenje tuženog materijalnopravni ugovor parničnih stranaka o facultas alternativa dužnika. B. ZPP-a).Procesnopravno suparničarstvo koje nastaje voljom tužioca. ZPPa). ako nije šta drugo ugovoreno. Npr. 4. To je zato što je u izvršnom postupku izbor na tuženom da li će tužiocu predati stvar iz tužbenog zahteva ili platiti novčani iznos istaknut u predlogu. tužilac u izvršnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. a sud usvoji alternativni tužbeni zahtev. a istovremeno u tužbi ili tokom postupka. 2.Materijalnopravno suparničarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj. pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. a na strani tuženog takođe samo jedan procesni subjekt. i tužioca i tuženog (npr. Sud u svakom slučaju neće ispitivati da li novčani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tužbenog zahteva. Međutim. ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze. Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tužioca da mu se dosudi određena stvar. stav 4. kod alternativnih obligacija (član 403. Alternativno ovlašćenje tuženog postoji kad tužilac u tužbi ističe samo jedan tužbeni zahtev da mu se dosudi određena stvar. sud može da reši spor jednako prema svim suparničarima. potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. ZOO). kao i na strani tuženog. Alternativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi ističe više tužbenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (član 55.SUPARNIČARSTVO Pojam – Po pravilu u parnici učestvuju tužilac i tuženi tako što na strani tužioca ima samo jedan procesni subjekt. parnica ne mora nužno da bude dvostranačka. (2) na harmoniji odlučivanja tako što kod nekih oblika suparničarstva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.

ZPP-a). Materijalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna nadležnost istog suda za sve tužbene zahteve i za sve suparničare. tako da radnje koje preduzima ili propušta jedan suparničar. U pravnoj zajednici su uvek solidarni dužnici ili poverioci. prava i obaveze suparničara proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova – idem factum. Isto tako svaki od suparničara može da bude saslušan kao svedok. Jedinstveno suparničarstvo – postoji kad spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima. ZPP-a). može razdvojiti postupke bez obzira što su se stekli svi uslovi za formalno suparničarstvo. Prosto suparničarstvo se izjednačava u svojoj suštini sa formalnim suparničarstvom.Kad u pogledu predmeta spora. Jedinstveno suparničarstvo može da nastane iz: . kod materijalnog se ne traži mesna nadležnost istog suda za sve suparničare. suparničarstvo može biti: 1. To znači da će. Formalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki tužbeni zahtev i za svakog tuženog. nadležan biti onaj sud koji je nadležan za jednog od suparničara (član 46. Materijalno (pravo) suparničarstvo – postoji u dva slučaja (član 362. 3 . sud može meritorno da odluči različito za svakog suparničara. svaki od suparničara može da se odrekne tužbenog zahteva. ali naravno jednom presudom. imaoci zajedničke imovine kao što su bračni drugovi i sl. simile ius (član 362. ali samo na okolnosti koje se ne tiču njegove parnice. zatim kada u materijalnopravnom odnosu više lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlašćenika zbog čega bi u više parnica postojao identitet predmeta spora što je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl. 2. nije dovoljan samo činjenični osnov ili samo pravni osnov. Prosto (obično) suparničarstvo – postoji kad svaki suparničar u parnici ima položaj samostalne stranke. prizna tužbeni zahtev. Prema tome. Formalno suparničarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora. već se mesna nadležnost suda određuje prema pravilima o atrakciji nadležnosti. suvlasnici. . ako za materijalne suparničare ne postoji mesna nadležnost istog suda. Međutim. ne koriste niti štete drugim suparničarima tj. (c) Prema položaju suparničara u parnici suparničarstvo može biti: 1. a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparničare. jer se više parnica spaja u cilju zajedničkog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. stav 1. a to će biti slučaj kad se pravnosnažnost presude proširuje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. idem ius.simile factu.Kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. tačka 2. tačka 1. povuče tužbu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka. Za razliku od formalnog suparničarstva.procesnopravnih razloga.(b) Prema ulogama koje suparničari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tužbenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparničara prema predmetu spora. prava i obaveze suparničara proističu iz bitno istovrsnog činjeničnog i pravnog osnova . ZPP-a): . 2. stav 1. Formalno (nepravo) suparničarstvo – Smisao ovog suparničarstva je isključivo u razlozima procesne ekonomije. To znači da sud ne može da usvoji tužbeni zahtev prema jednom suparničaru. jedinstveno suparničarstvo iz procesnih razloga postoji u svim slučajevima kad se donosi preobražajna presuda. a da ga odbije prema drugom. ako sud nađe da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama. ZPP-a). Zahtevi i obaveze suparničara moraju kod materijalnog suparničarstva da kumulativno proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. nemaju dejstvo na ostale suparničare (član 365. Kad je u pitanju prosto suparničarstvo.

U slučajevima jedinstvenog suparničarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom. Ono što je karakteristično za nužno suparničarstvo je to. zajedničkog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlašćenja (tužba naslednika protiv zakupca. valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparničarstvu. ovlašćenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tužbu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlašćenja imalaca zajednička svojine ili susvojine). Pravilo da se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom podrazumeva ograničenje jedinstvenih suparničara: prvo ograničenje se odnosi na preduzimanje parničnih radnji (jedinstveni suparničari ne mogu samostalno da preduzimaju parnične radnje). Nužno suparničarstvo postoji i kad se podnosi preobražajna tužba ili deklaratorna tužba. sudsko poravnanje je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. kad rok za izvršenje određene parnične radnje za pojedine suparničare ističe u razno vreme (član 367. ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparničara. Ako to nije slučaj. Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparničar može preduzeti parničnu radnju čije je preduzimanje vezano za rok. Dakle. Međutim. bitno je da materijalnopravno ovlašćenje pripada većem broju lica ili da se može istaći protiv većeg broja lica. tužba imalaca zajedničke svojine). moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu. dejstvo tog pravnog leka se proteže i na ostale suparničare. koja materijalno pravo određuje kao učesnike materijalnopravnog odnosa. ako je jedan od suparničara preduzeo nepovoljnu parničnu radnju. ZPP-a). ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da će parnična radnja koju je preduzeo jedan od suparničara imati dejstvo prema ostalima. ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparničarima koji tu radnju nisu preduzeli. Jedinstveno suparničarstvo iz materijalnih razloga je nužno suparničarstvo i postoji kod npr.materijalnopravnih razloga. od navedenih ograničenja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnične radnje proteže na sve suparničare koji su propustili da preduzmu parničnu radnju. sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tužbenog zahteva itd. ako neki suparničari propuste da preduzmu određenu parničnu radnju. Karakteristično je za jedinstveno suparničarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparničara izjavi pravni lek. 4 . Materijalnopravno ovlašćenje kod nužnog suparničarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. povoljna i obrnuto. povoljne parnične radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice. Dakle. Takođe. dejstvo parnične radnje koju su izvršili drugi suparničari proteže se i na one suparničare koji nisu preduzeli određenu parničnu radnju (član 366. a koje nepovoljne. najnepovoljnija parnična radnja je priznanje tužbenog zahteva. samo ako je ta radnja korisna tj.. a to će biti slučaj kad tužbom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. Koje parnične radnje su povoljne. Kod pasivnog suparničarstva potpuno odbijanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. sud će prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparničare. potpuno usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. ZPP-a). Kod aktivnog suparničarstva. delimično usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od povlačenja tužbe. da je tužba dopuštena samo ako su u njoj kao stranke označena sva lica. Prema tome. a to je potpuno usvajanje tužbenog zahteva. a drugo ograničenje se odnosi na dejstvo parničnih radnji (dejstvo parnične radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparničara nema dejstvo na parnicu jer se ne proteže na ostale suparničare). bilo koji od suparničara može izvršiti određenu parničnu radnju sve dok teče rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparničara. sud je dužan da takvu tužbu odbaci kao nedopuštenu.

Po pravilu. ZPP-a). Po pravilu. on poveriocu odgovara kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. poverilac može podneti tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. dopuštena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tužbenih zahteva i to: (1) ako tužilac prema svakom tuženom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuženim istakne različite zahteve koji su u međusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadležan za svaki od zahteva (član 363. Stranke u parnici koja teče postaju suparničari i to po pravilu jedinstveni. stav 3. (3) da glavni intervenijent nije stranka u tekućoj parnici između inicijalnih stranaka. Ovakva tužba nije celishodna. kad je u pitanju solidarno jemstvo (član 1004. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. Prema tome. da navede glavnog tuženog i eventualno tužene. stav 4. (e) Suparničarstvo sa eventualno tuženim Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji u slučaju kad tužilac u jednoj tužbi navede dva ili više tuženih. pa poverilac podnosi tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. ali na eventualan tj. Dakle. ZPP-a). sam tužilac je dužan da odredi redosled tuženih prema kojima tužbeni zahtev ističe subsidijerno tj. Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent). subsidijeran način tako što od suda traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega (član 363. 2. stav 2. Da bi tužba glavne intervencije bila dopuštena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inače važe za dopuštenost tužbe. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca . takav naziv je neodgovarajući obzirom da se glavni intervenijent ne meša u tekuću parnicu. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. ZOO). stav 1. jemac uvek odgovara kao jemac platac (član 1004. ali ove dve parnice – tekuća i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odlučivanje suda u tekućoj parnici. kad se pravnosnažno okonča parnica po ovoj tužbi protiv glavnog tuženog. Tužba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica između inicijalnih stranaka i u slučaju da taj sud nije stvarno i mesno nadležan po tužbi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadležnosti. zbog čega je uticaj ove tužbe neznatan.Kada se jemac obavezao kao jemac platac. već samostalnom tužbom pokreće novu parnicu. jer će presuda po tužbi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes. (2) da između inicijalnih stranaka već teče parnica. sud tek onda počinje da raspravlja sa eventualno tuženim i odlučuje o tužbenom zahtevu protiv eventualnog tuženog prema redosledu u tužbi. a raspravljanje i odlučivanje po njoj nije u skladu sa načelom ekonomičnosti postupka. Kod ugovora u privredi. sud određuje spajanje tekuće parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije. može da podnese jednu tužbu protiv obe stranke u tekućoj parnici dok se ta parnica pravnosnažno ne okonča. Tužba glavne intervencije – Ovu tužbu podnosi lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica (član 364. ZPP-a). 5 . ZOO). (4) glavni intervenijent mora tužbom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem teče parnica između inicijalnih stranaka.Postoje dve situacije u kojima zakon nalaže suparničarstvo: 1.(d) Suparničarstvo na osnovu zakona . Tužba u kojoj su eventualno tuženi eventualni suparničari. međutim. Uobičajeno je da se ova tužba naziva tužba glavnog mešanja.

što izjavu o stupanju u parnicu. zato ZPP uređuje mogućnost učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici. prestaje njegovo mešanje. UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI Uvodne napomene – Ishod parnice ne mora nužno da utiče samo na stranke. moguće je da parnica tangira i šire interese društva. presuda koja ima dejstvo inter partes može imati neposredni ili posredni uticaj na pravni položaj trećih lica. kada bi se uspehom stranke na čijoj strani se meša. da uspe u sporu i drugo. doneće rešenje kojim se prihvata učešće umešača. već lice koje stupa u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. a to znači da se ne podrazumeva niti ekonomski. ZPP-a). potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: (1) umešač može stupiti samo u parnicu koja veće teče (što znači da je tužba dostavljena tuženom na odgovor). proizvodi dejstvo na građanskopravni položaj umešača. ZPP-a). ZPP-a). (2) umešač ne sme biti stranka u parnici. po pravilu. a ako umešač izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom. jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (član 369. doneće rešenje kojim odbija učešće umešača u parnici. ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (član 369. stav 1. ZPP-a). može dati usmeno na ročištu ili u pisanoj formi podneskom (član 369. Ako je umešač usmeno na ročištu dao izjavu o stupanju u parnicu. Međutim. pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tužilac koji podnosi tužbu za utvrđenje. ZPPa). pa ako oceni da nije. pogoršao njegov pravni položaj. stav 1. sud rešenjem odlučuje da li je mešanje dopušteno. Učešće umešača Pojam . ZPP-a). stav 3. nije dozvoljena posebna žalba (član 370. Postoje dve vrste umešača: (a) Obični umešač – po pravilu stupa u tuđu parnicu iz dva razloga: prvo. svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u parnici i predložiti sudu da se umešač odbije (član 370. Da bi učešće običnog umešača u tuđoj parnici. stav 2. Stupanje običnog umešača u parnicu – Umešač stupa u tuđu parnicu tako. U takvom slučaju. stav 3. ali do pravnosnažnosti tog 6 . zato da bi pomogao stranci na čijoj strani se meša. zato da bi kontrolisao način na koji stranka vodi spor. žalba je dozvoljena. Prema tome. onda će sud dostaviti prepis zapisnika o ročištu samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. Protiv rešenja suda kojim se odbija učešće umešača u parnici. npr. pravni interes za mešanje u tuđu parnicu uvek će postojati kad sudska odluka doneta u tekućoj parnici između stranaka. (4) umešač mora imati pravni interes za stupanje u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. (3) umešač iako nije stranka u parnici. sud će podnesak dostaviti obema strankama (član 369. mora posedovati i stranačku i parničnu sposobnost. Oblici učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici – U tuđoj tekućoj parnici postoje sledeći oblici učešća trećih lica: 1. niti moralni interes. Protiv rešenja suda kojim se prihvata učešće umešača.Umešač je treće lice koje učestvuje u tuđoj parnici na strani jedne od stranaka.C. bilo dopušteno. poboljšao njegov pravni položaj ili kada bi se neuspehom stranke na čijoj strani se meša. stav 4. a sud će ex officio ispitati da li postoji pravni interes. pa sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. npr. Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive mešanju. ako u parnici dođe do konfuzije umešača sa jednom od stranaka. Umešač je dužan da u podnesku ili usmeno na ročištu iznese činjenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za učešće u tuđoj parnici. umešač ima pravni interes za učešće u tuđoj parnici.

stav 4. a ako je u parnicu stupio do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. za stranku kojoj se pridružio. stav 2. umešač može svojim aktivnim učešćem u parnici da spreči donošenje presude zbog propuštanja. Obaveštenje trećeg lica o parnici Pojam i način obaveštenja . umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1. umešač preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridružio. a inače je ovlašćen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridružio (član 371. stranka ne može pravnovaljano da disponira tužbenim zahtevom. stranka može izvršiti samo formalno tj. umešač sa položajem jedinstvenog suparničara se sa strankom kojoj se pridružio smatra jednom strankom. stav 1. Obaveštenje o parnici je posebna parnična radnja za koju važe svi uslovi koji inače važe za dopuštenost parničnih radnji. umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umeša. propustila da preduzme i to ako još uvek teče rok za njeno preduzimanje. Ovo pravilo takođe podrazumeva da umešač može da preduzme i one parnične radnje koje je stranka kojoj se pridružio. Kad stupi u parnicu. Tako stranka (tužilac ili tuženi) može da obavesti treće lice o otpočetoj parnici (član 372. Dakle. on može protivno volji stranke kojoj se pridružio da izjavljuje sve pravne lekove. Kod ove vrste mešanja. ako se ovaj umešač tome protivi. ZPP-a). 2. Umešač ima pravo na naknadu parničnih troškova i to za parnične radnje koje je za stranku preduzeo.Stranka može i na drugi način postići da se treće lice umeša u parnicu. Ovaj institut predviđen je npr. podneskom preko parničnog suda pred kojim je 1 Umešač ne može da opozove bilo koju parničnu radnju stranke kojoj se pridružio. Obaveštavanje o parnici. Kod običnog mešanja. 2 Npr. imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parničnim radnjama (član 371. stav 1. da nastavi da vodi parnicu. može podneti i vanredni pravni lek (član 371. ne može podneti protivno njenoj volji. ako ih ona ne prihvati. Umešač može podneti redovni pravni lek. i 3. ZPP-a). da se protivi priznanju tužbenog zahteva. ZPP-a). pa čak niti odricanje od tužbenog zahteva ili priznanje tužbenog zahteva. 7 . ZPP-om Republike Srbije i za njega važe sva opšta pravila o učešću običnog umešača u parnici. ZPP-a). ali sud ne može obavezati umešača da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnične troškove. ZPP-a). sve parnične radnje koje preduzima. da bi kasnije protiv tog trećeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. (b) Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara – ZPP Republike Srpske ne predviđa institut umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. ako se stranka odrekla npr. Ovo pravilo podrazumeva da parnične radnje umešača. pravnog leka. umešač ima pravo da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje se ne mogu isključiti (član 370. već može samo nadomestiti parničnu radnju koju je stranka propustila2. Međutim. Cilj takvog obaveštavanja je da treće lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obaveštava o parnici. Budući da je ovaj umešač stranka u parnici. presuda deluje neposredno na pravni odnos između umešača i protivnika stranke na čijoj strani se meša umešač sa položajem jedinstvenog suparničara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. Smisao običnog mešanja je zapravo i interes stranke da treće lice kao umešač stupi u parnicu. Za razliku od običnog umešača. Međutim.rešenja. pravne lekove u ime stranke kojoj se pridružio. pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo između umešača i stranke kojoj se umešač pridružio. stav 2.

Po pravilu. Tuženi može istupiti iz parnice samo u slučaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto. prethodnik može u parnicu stupiti kao sporedni umešač na strani tuženog ili tužioca.dejstva na tekuću parnicu o čijem se toku obaveštava – Kad treće lice ne reaguje na obaveštenje o tekućoj parnici.evikcija (član 511. stranka obaveštava treće lice o otpočetoj parnici u sledećim slučajevima: .Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (član 645. ZOO). upustio u spor sa trećim i spor izgubio. 8 . pri čemu nije potreban pristanak tužioca za stupanje prethodnika na mesto tuženog u parnicu. ZOO). Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obaveštenja trećeg lica o parnici. Sud je dužan da pozove prethodnika na ročište. a tvrdi da stvar drži ili da pravo koristi odnosno vrši u ime trećeg lica. ZOO i kod jemstva . Dejstvo obaveštenja – Obaveštenje proizvodi materijalna i procesna dejstva. može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke. 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili može zahtevati sniženje cene ili može izjaviti da raskida ugovor. ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema trećem licu (član 488. Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuženog.već otpočela parnica. Procesna dejstva obaveštenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici između stranke koja obaveštava i trećeg lica. ZOO)3. . onda to obaveštenje nema nikakvo dejstvo na tekuću parnicu. bez obzira da li se 3 Kupac koji se. onda postaje stranka i to tuženi.Kad prema trećem licu može da istakne regresni zahtev (kod ugovora o građenju izvođač i projektant .član 647.U svim slučajevima solidarnih obligacija (član 423. Procesna dejstva se razlikuju na: . a obaveštenje mora sadržati razloge za obaveštenje i stanje u kojem se parnica nalazi.dejstva na eventualnu parnicu između stranke koja obaveštava i trećeg lica – Ako treće lice stupi u parnicu onda ono ima položaj sporednog umešača. a ako ono nije održano. . Međutim. Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tuženi koji drži neku stvar ili koristi neko pravo. . U svakom slučaju. . na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Međutim. a to dejstvo nastupa bez obzira da li se treće lice odazvalo i u parnici učestvovalo kao umešač ili nije reagovalo na obaveštenje ili se u parnici pridružilo protivniku stranke koja obaveštava. tuženi ne može iz parnice istupiti. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.član 1018. ZOO). ali mu ne može naložiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu. ZOO4). stav 2. ne obaveštavajući prodavca. Tuženi je dužan da imenuje prethodnika na pripremnom ročištu.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari . Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuženog u parnicu. Sud je dužan samo da trećem licu dostavi podnesak stranke. Materijalna dejstva omogućavaju: prekid zastarelosti (član 390. 3. izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica. ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu. stav 3. osim ako tužilac prema tuženom ima i druge zahteve koji se ne tiču držanja stvari ili vršenja prava u tuđe ime. treće lice može da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila treće lice o parnici.

starateljstvo i sl. 9 . Učešće Tužioca Učešće Tužioca u parnici je poznato samo državama frankofonskog pravnog područja. 4. između prethodnika i tuženog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude. intervencije javnog tužioca u parnici i javnom tužiocu su data inkvizitorska ovlašćenja. uloga Tužioca je svedena na stranku po dužnosti (poništaj braka. U Republici Srbiji je i dalje zadržan institut učešća tj. ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tužioca u parnici. gde se državni tužilac meša u tuđe parnice kao zaštitnik javnog poretka.prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umešač na strani tuženog ili tužioca.). U državama germanske pravne tradicije.