PREDAVANJE 19.11.2011.

GODINE
GLAVA SEDMA

MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA I STRANAKA
A. MNOŽINA TUŽBENIH ZAHTEVA - ISTICANJE VIŠE TUŽBENIH ZAHTEVA

Pojam – ZPP je prihvatio teoriju o dvočlanom predmetu spora, te prema toj teoriji množina tužbenih zahteva postoji kad tužilac protiv istog tuženog zahteva više pravnih posledica iz istog životnog događaja koji je osnov tužbe ili kad zahteva samo jednu pravnu posledicu iz više životnih događaja koji su osnov tužbe. Množina tužbenih zahteva postoji zapravo samo onda kad se tužbom obuhvata više predmeta spora. Prema tome, za ocenu da li je tužilac istakao više tužbenih zahteva u jednoj tužbi odlučujuće su teorije o identitetu predmeta spora. Smisao isticanja više tužbenih zahteva u jednoj tužbi jeste da sud odredi spajanje parnica koje teku po više tužbenih zahteva u jedan postupak radi zajedničkog raspravljanja i odlučivanja tj. da o svim različitim zahtevima iz iste tužbe, koji su međusobno povezani, odluči istovremeno jednom presudom, a to je celishodno i moguće ako su svi zahtevi u vezi. Dopuštenost spajanja tužbenih zahteva u jednoj tužbi – Da bi sud mogao da dozvoli spajanje tužbenih zahteva, potrebno je da se ispune sledeći uslovi: 1. više istaknutih zahteva u jednoj tužbi moraju biti povezani istim činjeničnim i pravnim osnovom (član 55. stav 1. ZPP-a), 2. sud kojem je podneta tužba sa više zahteva, mora biti stvarno nadležan za svaki od tih zahteva (član 55. stav 5. ZPP-a), 3. za sve zahteve u jednoj tužbi mora biti predviđena ista vrsta postupka (član 55. stav 5. ZPP-a). 4. isticanje više zahteva u jednoj tužbi mora doprinositi ekonomičnosti postupka (član 55. stav 2. ZPP-a), ako to nije slučaj sud će najdocnije na pripremnom ročištu doneti rešenje o razdvajanju postupaka (član 55. stav 3. ZPP-a). Vrste spajanja tužbenih zahteva – U zavisnosti od toga kakav je redosled tužbenih zahteva u tužbi, razlikuju se tri vrste spajanja tužbenih zahteva: kumulativno, eventualno i alternativno spajanje. Spajanje tužbenih zahteva valja razlikovati od alternativnog ovlašćenja tuženog. 1. Kumulativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne više tužbenih zahteva (predmeta spora) koje temelji na istom činjeničnom i pravnom osnovu. U ovakvom slučaju pravilo je da sud spoji raspravljanje o svim tužbenim zahtevima i donese jednu odluku, jer je to celishodno (član 55. stav 1. ZPP-a). 2. Eventualno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi istakne jedan glavni zahtev, a pored njega istakne i drugi pomoćni zahtev da sud, u slučaju da nađe da je glavni zahtev neosnovan, usvoji pomoćni zahtev, a što znači da je pomoćni zahtev istaknut samo pod uslovom da se glavni zahtev pokaže neosnovanim. Da bi eventualno spajanje bilo dopušteno, potrebno je da su glavni i pomoćni zahtev u vezi, a ta veza podrazumeva da su i glavni i pomoćni zahtev istovetnog ekonomskog interesa; nije potrebno da se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu.
1

Međutim. čime se smanjuje broj parničnih radnji i stranaka i suda i smanjuju se troškovi postupka.SUPARNIČARSTVO Pojam – Po pravilu u parnici učestvuju tužilac i tuženi tako što na strani tužioca ima samo jedan procesni subjekt. Alternativno spajanje tužbenih zahteva postoji kad tužilac u tužbi ističe više tužbenih zahteva od kojih sud treba da usvoji samo jedan i to bilo koji kao osnovan (član 55. 2. 2 .3. ako neka obaveza ima dva ili više predmeta. Alternativno ovlašćenje tuženog postoji kad tužilac u tužbi ističe samo jedan tužbeni zahtev da mu se dosudi određena stvar. kao i na strani tuženog. 4. potrebno je da proizlazi iz materijalnopravne norme. on ne odlučuje o predlogu tužioca da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos. u slučaju univerzalne sukcesije). sud može da reši spor jednako prema svim suparničarima. tužilac u izvršnom postupku mora odrediti predmet kojim obaveza treba da bude ispunjena. Inicijalno suparničarstvo koje nastaje u momentu podnošenja tužbe. a sud usvoji alternativni tužbeni zahtev. ZPPa). pravo izbora.Materijalnopravno suparničarstvo koje nastaje nezavisno od volje stranaka tj. Naknadno suparničarstvo je ono koje nastaje u toku parnice i može biti: . parnica ne mora nužno da bude dvostranačka. izjavljuje (predlaže) da je voljan umesto stvari primiti određeni novčani iznos tj. ali je dužnik dužan dati samo jedan da bi se oslobodio obaveze. ZOO). To je zato što je u izvršnom postupku izbor na tuženom da li će tužiocu predati stvar iz tužbenog zahteva ili platiti novčani iznos istaknut u predlogu. kod alternativnih obligacija (član 403.Procesnopravno suparničarstvo koje nastaje voljom tužioca. (2) na harmoniji odlučivanja tako što kod nekih oblika suparničarstva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu. Vrste suparničarstva – Suparničarstvo se može razvrstati prema različitim kriterijumima: (a) Prema momentu nastanka suparničarstvo može biti: 1. pa ako sud utvrdi da je taj zahtev osnovan. a istovremeno u tužbi ili tokom postupka. a ako na strani tuženog ima više procesnih subjekata radi se o pasivnom suparničarstvu. Suparničarstvo je zapravo kumulacija procesnih subjekata u parnici. na strani tužioca može se javiti više procesnih subjekata. . Ako na tužilačkoj strani ima više procesnih subjekata radi se o aktivnom suparničarstvu. predlaže sudu da se tuženi može osloboditi od davanja stvari ako plati određeni novčani iznos (član 178. pripada dužniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao. Npr. čime se otklanja mogućnost izricanja protivrečnih sudskih odluka. Sud u svakom slučaju neće ispitivati da li novčani iznos istaknut u predlogu odgovara vrednosti stvari iz tužbenog zahteva. MNOŽINA STRANAKA . ako nije šta drugo ugovoreno. i tužioca i tuženog (npr. Ovde je predmet spora zapravo samo zahtev tužioca da mu se dosudi određena stvar. stav 4. kad ne dođe do dobrovoljnog ispunjenja alternativne obaveze. Smisao suparničarstva se zasniva: (1) na načelu procesne ekonomije tako što se raspravljanje i odlučivanje odvija samo u jednom postupku. De facto je alternativno ovlašćenje tuženog materijalnopravni ugovor parničnih stranaka o facultas alternativa dužnika. Međutim. a na strani tuženog takođe samo jedan procesni subjekt. ZPP-a). Da bi alternativno spajanje tužbenih zahteva bilo dopušteno. B.

prava i obaveze suparničara proističu iz bitno istovrsnog činjeničnog i pravnog osnova . prava i obaveze suparničara proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova – idem factum. Za razliku od formalnog suparničarstva. ali samo na okolnosti koje se ne tiču njegove parnice. Isto tako svaki od suparničara može da bude saslušan kao svedok. Jedinstveno suparničarstvo može da nastane iz: . Zahtevi i obaveze suparničara moraju kod materijalnog suparničarstva da kumulativno proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova. ZPP-a). Međutim. 2. ZPP-a): . tačka 1. 2. Formalno (nepravo) suparničarstvo – Smisao ovog suparničarstva je isključivo u razlozima procesne ekonomije. suvlasnici. nemaju dejstvo na ostale suparničare (član 365. ako za materijalne suparničare ne postoji mesna nadležnost istog suda. nije dovoljan samo činjenični osnov ili samo pravni osnov. U pravnoj zajednici su uvek solidarni dužnici ili poverioci. već se mesna nadležnost suda određuje prema pravilima o atrakciji nadležnosti. kod materijalnog se ne traži mesna nadležnost istog suda za sve suparničare. a to će biti slučaj kad se pravnosnažnost presude proširuje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.Kad su suparničari u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici. Kad je u pitanju prosto suparničarstvo. imaoci zajedničke imovine kao što su bračni drugovi i sl. Materijalno (pravo) suparničarstvo – postoji u dva slučaja (član 362.Kad u pogledu predmeta spora. ako sud nađe da je celishodnije o pojedinim procesnim odnosima raspravljati u odvojenim parnicama. povuče tužbu ili se odrekne pravnog leka ili odustane od pravnog leka. jedinstveno suparničarstvo iz procesnih razloga postoji u svim slučajevima kad se donosi preobražajna presuda. ne koriste niti štete drugim suparničarima tj. može razdvojiti postupke bez obzira što su se stekli svi uslovi za formalno suparničarstvo. tako da radnje koje preduzima ili propušta jedan suparničar. jer se više parnica spaja u cilju zajedničkog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. a da to nema nikakvog dejstva na ostale suparničare. (c) Prema položaju suparničara u parnici suparničarstvo može biti: 1. ZPP-a). Prema tome. ZPP-a). Formalno suparničarstvo postoji kad u pogledu predmeta spora. nadležan biti onaj sud koji je nadležan za jednog od suparničara (član 46. stav 1. Prosto (obično) suparničarstvo – postoji kad svaki suparničar u parnici ima položaj samostalne stranke. ali naravno jednom presudom. . svaki od suparničara može da se odrekne tužbenog zahteva. Prosto suparničarstvo se izjednačava u svojoj suštini sa formalnim suparničarstvom. To znači da sud ne može da usvoji tužbeni zahtev prema jednom suparničaru. idem ius. 3 . Materijalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna nadležnost istog suda za sve tužbene zahteve i za sve suparničare. simile ius (član 362. To znači da će.simile factu.(b) Prema ulogama koje suparničari imaju u materijalnopravnom odnosu povezanom sa tužbenim zahtevom i sa aspekta odnosa suparničara prema predmetu spora.procesnopravnih razloga. a da ga odbije prema drugom. stav 1. sud može meritorno da odluči različito za svakog suparničara. prizna tužbeni zahtev. Formalno suparničarstvo je dopušteno samo ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki tužbeni zahtev i za svakog tuženog. Jedinstveno suparničarstvo – postoji kad spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima. tačka 2. suparničarstvo može biti: 1. zatim kada u materijalnopravnom odnosu više lica stoje u odnosu saobveznika ili saovlašćenika zbog čega bi u više parnica postojao identitet predmeta spora što je protivno zabrani dvostruke litispendencije i sl.

Takođe. bilo koji od suparničara može izvršiti određenu parničnu radnju sve dok teče rok za preduzimanje te radnje makar i za jednog od suparničara. povoljne parnične radnje su one kojima se ostvaruje cilj parnice. potpuno usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. a to je potpuno usvajanje tužbenog zahteva. kad rok za izvršenje određene parnične radnje za pojedine suparničare ističe u razno vreme (član 367. ZPP-a). 4 . sud je dužan da takvu tužbu odbaci kao nedopuštenu. delimično usvajanje tužbenog zahteva je povoljnije od povlačenja tužbe. zajedničkog obligacionopravnog ili stvarnopravnog ovlašćenja (tužba naslednika protiv zakupca. dejstvo tog pravnog leka se proteže i na ostale suparničare. Ako to nije slučaj. koja materijalno pravo određuje kao učesnike materijalnopravnog odnosa. Kod aktivnog suparničarstva. Nužno suparničarstvo postoji i kad se podnosi preobražajna tužba ili deklaratorna tužba. Dakle. moraju biti obuhvaćena sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa prema materijalnom pravu. valja ceniti u odnosu na to da li se radi o aktivnom ili pasivnom suparničarstvu. Međutim. Karakteristično je za jedinstveno suparničarstvo i to da kad bilo koji od jedinstvenih suparničara izjavi pravni lek. a to će biti slučaj kad tužbom bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. tužba imalaca zajedničke svojine). Prema tome. sudsko poravnanje je povoljnije od odricanja od tužbenog zahteva itd. dejstvo parnične radnje koju su izvršili drugi suparničari proteže se i na one suparničare koji nisu preduzeli određenu parničnu radnju (član 366. ako je jedan od suparničara preduzeo nepovoljnu parničnu radnju. ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi sa samo jednim od jedinstvenih suparničara. Materijalnopravno ovlašćenje kod nužnog suparničarstva je po svojoj pravnoj prirodi obligacionopravno (npr. bitno je da materijalnopravno ovlašćenje pripada većem broju lica ili da se može istaći protiv većeg broja lica. Drugi izuzetak je pravilo da bilo koji suparničar može preduzeti parničnu radnju čije je preduzimanje vezano za rok. Jedinstveno suparničarstvo iz materijalnih razloga je nužno suparničarstvo i postoji kod npr. sud će prekinuti postupak u odnosu na sve jedinstvene suparničare. a drugo ograničenje se odnosi na dejstvo parničnih radnji (dejstvo parnične radnje koju preduzima jedan od jedinstvenih suparničara nema dejstvo na parnicu jer se ne proteže na ostale suparničare). Ono što je karakteristično za nužno suparničarstvo je to. da je tužba dopuštena samo ako su u njoj kao stranke označena sva lica. ako neki suparničari propuste da preduzmu određenu parničnu radnju. ovlašćenje naslednika odnosno pravnog sledbenika da podnese tužbu protiv zakupca) ili stvarnopravno (ovlašćenja imalaca zajednička svojine ili susvojine). ustanovljenu fikciju bi trebalo razumeti tako da se ima smatrati da će parnična radnja koju je preduzeo jedan od suparničara imati dejstvo prema ostalima. ZPP-a). a koje nepovoljne. ne bi trebalo smatrati da ona ima dejstva prema ostalim suparničarima koji tu radnju nisu preduzeli. Kod pasivnog suparničarstva potpuno odbijanje tužbenog zahteva je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva.. najnepovoljnija parnična radnja je priznanje tužbenog zahteva.materijalnopravnih razloga. U slučajevima jedinstvenog suparničarstva postoji samo jedna parnica u kojoj se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom. Koje parnične radnje su povoljne. sudsko poravnanje je povoljnije od delimičnog usvajanja tužbenog zahteva. samo ako je ta radnja korisna tj. povoljna i obrnuto. Pravilo da se jedinstveni suparničari smatraju jednom strankom podrazumeva ograničenje jedinstvenih suparničara: prvo ograničenje se odnosi na preduzimanje parničnih radnji (jedinstveni suparničari ne mogu samostalno da preduzimaju parnične radnje). od navedenih ograničenja postoje dva izuzetka: Prvi izuzetak je fikcija da se dejstvo preduzete parnične radnje proteže na sve suparničare koji su propustili da preduzmu parničnu radnju. Dakle.

Tužba u kojoj su eventualno tuženi eventualni suparničari. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. stav 2. Dakle. kad se pravnosnažno okonča parnica po ovoj tužbi protiv glavnog tuženog. Stranke u parnici koja teče postaju suparničari i to po pravilu jedinstveni. da navede glavnog tuženog i eventualno tužene. Po pravilu. stav 1. pa poverilac podnosi tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. ZPP-a). (3) da glavni intervenijent nije stranka u tekućoj parnici između inicijalnih stranaka. Prema tome. Tužba glavne intervencije – Ovu tužbu podnosi lice koje u celini ili delimično traži stvar ili pravo o kojem između drugih lica već teče parnica (član 364. može da podnese jednu tužbu protiv obe stranke u tekućoj parnici dok se ta parnica pravnosnažno ne okonča. zbog čega je uticaj ove tužbe neznatan. ZOO). sud određuje spajanje tekuće parnice sa intervencijskom iz razloga procesne ekonomije. stav 3. subsidijeran način tako što od suda traži da tužbeni zahtev bude usvojen prema sledećem tuženom za slučaj da bude pravnosnažno odbijen prema onom koji je u tužbi naveden pre njega (član 363.Kada se jemac obavezao kao jemac platac. Kod ugovora u privredi. a raspravljanje i odlučivanje po njoj nije u skladu sa načelom ekonomičnosti postupka. međutim. Tužba glavne intervencije se podnosi sudu pred kojim je u toku parnica između inicijalnih stranaka i u slučaju da taj sud nije stvarno i mesno nadležan po tužbi glavne intervencije dolazi do potpune atrakcije nadležnosti. Da bi tužba glavne intervencije bila dopuštena potrebno je: (1) da budu ispunjeni svi uslovi koji inače važe za dopuštenost tužbe. jer će presuda po tužbi glavne intervencije zbog svog predmeta spora da proizvede dejstvo erga omnes. sud tek onda počinje da raspravlja sa eventualno tuženim i odlučuje o tužbenom zahtevu protiv eventualnog tuženog prema redosledu u tužbi. (2) da između inicijalnih stranaka već teče parnica. dopuštena je ako se ispune pretpostavke eventualne subjektivne kumulacije tužbenih zahteva i to: (1) ako tužilac prema svakom tuženom istakne isti zahtev ili ako prema pojedinim tuženim istakne različite zahteve koji su u međusobnoj vezi i (2) ako je isti sud nadležan za svaki od zahteva (član 363.(d) Suparničarstvo na osnovu zakona . (4) glavni intervenijent mora tužbom glavne intervencije zahtevati za sebe spornu stvar ili pravo o kojem teče parnica između inicijalnih stranaka. Lice koje tvrdi da mu sporna stvar ili pravo pripada (glavni intervenijent). stav 4. (e) Suparničarstvo sa eventualno tuženim Suparničarstvo sa eventualno tuženim postoji u slučaju kad tužilac u jednoj tužbi navede dva ili više tuženih. pri čemu oni imaju položaj prostih suparničara. takav naziv je neodgovarajući obzirom da se glavni intervenijent ne meša u tekuću parnicu. Po pravilu. ali na eventualan tj. ali ove dve parnice – tekuća i intervencijska su nezavisne jedna od druge obzirom da presuda doneta u intervencijskoj parnici nema uticaja na meritorno odlučivanje suda u tekućoj parnici. Uobičajeno je da se ova tužba naziva tužba glavnog mešanja. 5 . kad je u pitanju solidarno jemstvo (član 1004. Ovakva tužba nije celishodna. ZOO). poverilac može podneti tužbu i protiv glavnog dužnika i protiv jemca. on poveriocu odgovara kao glavni dužnik za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika bilo od jemca ili od obojice u isto vreme. Suparničarstvo glavnog dužnika i jemca . 2. ZPP-a).Postoje dve situacije u kojima zakon nalaže suparničarstvo: 1. jemac uvek odgovara kao jemac platac (član 1004. već samostalnom tužbom pokreće novu parnicu. sam tužilac je dužan da odredi redosled tuženih prema kojima tužbeni zahtev ističe subsidijerno tj. ZPP-a).

kada bi se uspehom stranke na čijoj strani se meša. nije dozvoljena posebna žalba (član 370. ZPP-a). Postoje dve vrste umešača: (a) Obični umešač – po pravilu stupa u tuđu parnicu iz dva razloga: prvo. ZPP-a). sud rešenjem odlučuje da li je mešanje dopušteno. poboljšao njegov pravni položaj ili kada bi se neuspehom stranke na čijoj strani se meša. npr. stav 4.C. potrebno je da se ispune sledeće pretpostavke: (1) umešač može stupiti samo u parnicu koja veće teče (što znači da je tužba dostavljena tuženom na odgovor). ZPP-a). stav 1. presuda koja ima dejstvo inter partes može imati neposredni ili posredni uticaj na pravni položaj trećih lica. zato da bi kontrolisao način na koji stranka vodi spor. Međutim. stav 2. Ako sud oceni da postoji pravni interes i ako se stranke ne protive mešanju. ZPPa). prestaje njegovo mešanje. proizvodi dejstvo na građanskopravni položaj umešača. da uspe u sporu i drugo. jer ima pravni interes da ta stranka uspe u parnici (član 369. pa sve do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. Ako je umešač usmeno na ročištu dao izjavu o stupanju u parnicu. ZPP-a). Stupanje običnog umešača u parnicu – Umešač stupa u tuđu parnicu tako. Učešće umešača Pojam . UČEŠĆE TREĆIH LICA U PARNICI Uvodne napomene – Ishod parnice ne mora nužno da utiče samo na stranke. moguće je da parnica tangira i šire interese društva. Oblici učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici – U tuđoj tekućoj parnici postoje sledeći oblici učešća trećih lica: 1. ako u parnici dođe do konfuzije umešača sa jednom od stranaka. sud će podnesak dostaviti obema strankama (član 369. pa ako oceni da nije. bilo dopušteno. U takvom slučaju. niti moralni interes. zato da bi pomogao stranci na čijoj strani se meša. onda će sud dostaviti prepis zapisnika o ročištu samo onoj stranci koja je sa ročišta izostala. Umešač je dužan da u podnesku ili usmeno na ročištu iznese činjenice na kojima zasniva postojanje pravnog interesa za učešće u tuđoj parnici. stav 3. pogoršao njegov pravni položaj. stav 1. a ako umešač izjavu o stupanju u parnicu daje podneskom. mora posedovati i stranačku i parničnu sposobnost. doneće rešenje kojim se prihvata učešće umešača. Protiv rešenja suda kojim se prihvata učešće umešača. stav 3. pod pravnim interesom podrazumeva se onaj pravni interes koji mora dokazati i tužilac koji podnosi tužbu za utvrđenje. a sud će ex officio ispitati da li postoji pravni interes. svaka stranka može osporiti umešaču pravo da učestvuje u parnici i predložiti sudu da se umešač odbije (član 370. ali i u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima (član 369. već lice koje stupa u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. umešač ima pravni interes za učešće u tuđoj parnici. (2) umešač ne sme biti stranka u parnici.Umešač je treće lice koje učestvuje u tuđoj parnici na strani jedne od stranaka. npr. žalba je dozvoljena. pravni interes za mešanje u tuđu parnicu uvek će postojati kad sudska odluka doneta u tekućoj parnici između stranaka. (4) umešač mora imati pravni interes za stupanje u tuđu parnicu na strani jedne od stranaka. a to znači da se ne podrazumeva niti ekonomski. (3) umešač iako nije stranka u parnici. ZPP-a). Da bi učešće običnog umešača u tuđoj parnici. po pravilu. može dati usmeno na ročištu ili u pisanoj formi podneskom (član 369. ali do pravnosnažnosti tog 6 . što izjavu o stupanju u parnicu. Protiv rešenja suda kojim se odbija učešće umešača u parnici. doneće rešenje kojim odbija učešće umešača u parnici. zato ZPP uređuje mogućnost učešća trećih lica u tuđoj tekućoj parnici. Prema tome.

Budući da je ovaj umešač stranka u parnici. umešač sa položajem jedinstvenog suparničara se sa strankom kojoj se pridružio smatra jednom strankom. Ovaj institut predviđen je npr. umešač mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad se u nju umeša. ako se stranka odrekla npr. ZPP-a). Kod običnog mešanja. pravne lekove u ime stranke kojoj se pridružio. presuda deluje neposredno na pravni odnos između umešača i protivnika stranke na čijoj strani se meša umešač sa položajem jedinstvenog suparničara i to zbog prirode predmeta spora ili na osnovu samog zakona. on može protivno volji stranke kojoj se pridružio da izjavljuje sve pravne lekove. da se protivi priznanju tužbenog zahteva. Za razliku od običnog umešača. stav 1. Međutim. ZPP-a). ako ih ona ne prihvati. već može samo nadomestiti parničnu radnju koju je stranka propustila2. pravnog leka. umešač može svojim aktivnim učešćem u parnici da spreči donošenje presude zbog propuštanja. stranka ne može pravnovaljano da disponira tužbenim zahtevom. za stranku kojoj se pridružio. Kad stupi u parnicu. umešač ima pravo da učestvuje u parnici i njegove parnične radnje se ne mogu isključiti (član 370. pravilo je da presuda proizvodi intervencijsko dejstvo samo između umešača i stranke kojoj se umešač pridružio. stav 1. Obaveštenje trećeg lica o parnici Pojam i način obaveštenja . 7 . da nastavi da vodi parnicu. ZPP-om Republike Srbije i za njega važe sva opšta pravila o učešću običnog umešača u parnici. ZPP-a).rešenja. i 3. umešač preduzima u svoje ime i one nemaju dejstva na stranku kojoj se pridružio. Obaveštavanje o parnici. može podneti i vanredni pravni lek (član 371. stranka može izvršiti samo formalno tj. ako se ovaj umešač tome protivi. podneskom preko parničnog suda pred kojim je 1 Umešač ne može da opozove bilo koju parničnu radnju stranke kojoj se pridružio. imaju pravno dejstvo samo ako nisu u suprotnosti sa njenim parničnim radnjama (član 371. pa čak niti odricanje od tužbenog zahteva ili priznanje tužbenog zahteva. Smisao običnog mešanja je zapravo i interes stranke da treće lice kao umešač stupi u parnicu. sve parnične radnje koje preduzima. a ako je u parnicu stupio do pravnosnažnosti odluke o tužbenom zahtevu. ne može podneti protivno njenoj volji. ali sud ne može obavezati umešača da stranci ili protivnoj stranci naknadi parnične troškove. (b) Umešač sa položajem jedinstvenog suparničara – ZPP Republike Srpske ne predviđa institut umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. ZPP-a). Ovo pravilo takođe podrazumeva da umešač može da preduzme i one parnične radnje koje je stranka kojoj se pridružio. umešač ne može preduzeti parničnu radnju u ime stranke protivno njenoj volji1.Stranka može i na drugi način postići da se treće lice umeša u parnicu. stav 4. da bi kasnije protiv tog trećeg lica mogla da se pozove na intervencijsko dejstvo presude. ZPP-a). stav 2. Umešač može podneti redovni pravni lek. Međutim. Cilj takvog obaveštavanja je da treće lice stupi u parnicu kao intervenijent na strani one stranke koja ga obaveštava o parnici. Obaveštenje o parnici je posebna parnična radnja za koju važe svi uslovi koji inače važe za dopuštenost parničnih radnji. Ovo pravilo podrazumeva da parnične radnje umešača. Kod ove vrste mešanja. 2. a inače je ovlašćen da u daljem toku parnice stavlja predloge i preduzima sve parnične radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima i stranka kojoj se pridružio (član 371. Tako stranka (tužilac ili tuženi) može da obavesti treće lice o otpočetoj parnici (član 372. propustila da preduzme i to ako još uvek teče rok za njeno preduzimanje. Umešač ima pravo na naknadu parničnih troškova i to za parnične radnje koje je za stranku preduzeo. 2 Npr. Dakle. stav 2.

ZOO)3. . Ako prethodnik stupi u parnicu na mesto tuženog.već otpočela parnica. . . Materijalna dejstva omogućavaju: prekid zastarelosti (član 390.Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog pravnih nedostataka stvari . Procesna dejstva se razlikuju na: . Cilj ovog instituta je da pravni prethodnik stupi na mesto tuženog u parnicu.U svim slučajevima solidarnih obligacija (član 423. a ako ono nije održano. upustio u spor sa trećim i spor izgubio.član 647. Dejstvo obaveštenja – Obaveštenje proizvodi materijalna i procesna dejstva. Međutim. osim ako tužilac prema tuženom ima i druge zahteve koji se ne tiču držanja stvari ili vršenja prava u tuđe ime. može se ipak pozvati na prodavčevu odgovornost za pravne nedostatke.dejstva na eventualnu parnicu između stranke koja obaveštava i trećeg lica – Ako treće lice stupi u parnicu onda ono ima položaj sporednog umešača. ZOO i kod jemstva . treće lice može da stupi u parnicu na strani protivnika stranke koja je obavestila treće lice o parnici. a to dejstvo nastupa bez obzira da li se treće lice odazvalo i u parnici učestvovalo kao umešač ili nije reagovalo na obaveštenje ili se u parnici pridružilo protivniku stranke koja obaveštava. pri čemu nije potreban pristanak tužioca za stupanje prethodnika na mesto tuženog u parnicu. Tuženi može istupiti iz parnice samo u slučaju da prethodnik pristine da stupi u parnicu na njegovo mesto. Imenovanje prethodnika Imenovanje prethodnika je vid obaveštenja trećeg lica o parnici. stav 2. prethodnik može u parnicu stupiti kao sporedni umešač na strani tuženog ili tužioca. U svakom slučaju. Sud je dužan samo da trećem licu dostavi podnesak stranke. ZOO). ZOO). .Kad prema trećem licu može da istakne zahtev zbog materijalnih nedostataka stvari (član 645. na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.Kad prema trećem licu može da istakne regresni zahtev (kod ugovora o građenju izvođač i projektant . 8 . Sud je dužan da pozove prethodnika na ročište. 4 Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili mu preda drugu stvar bez nedostatka ili može zahtevati sniženje cene ili može izjaviti da raskida ugovor. onda to obaveštenje nema nikakvo dejstvo na tekuću parnicu. Međutim. ZOO). Po pravilu. ali ako se ovaj ne odazove ili odbije da stupi u parnicu. izuzev ako prodavac dokaže da je on raspolagao sredstvima da se odbije zahtev trećeg lica. stranka obaveštava treće lice o otpočetoj parnici u sledećim slučajevima: . ZOO) i isticanje materijalnih zahteva prema trećem licu (član 488. ali mu ne može naložiti da protivno svojoj volji stupi u parnicu. ne obaveštavajući prodavca. Procesna dejstva obaveštenja se sastoje od intervencijskog dejstva presude u naknadnoj parnici između stranke koja obaveštava i trećeg lica. onda postaje stranka i to tuženi. bez obzira da li se 3 Kupac koji se. stav 3. a tvrdi da stvar drži ili da pravo koristi odnosno vrši u ime trećeg lica.član 1018.evikcija (član 511. Tuženi je dužan da imenuje prethodnika na pripremnom ročištu. tuženi ne može iz parnice istupiti. 3. a obaveštenje mora sadržati razloge za obaveštenje i stanje u kojem se parnica nalazi. a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.dejstva na tekuću parnicu o čijem se toku obaveštava – Kad treće lice ne reaguje na obaveštenje o tekućoj parnici. Imenovanje prethodnika uvek preduzima u parnici tuženi koji drži neku stvar ili koristi neko pravo. ZOO4).

između prethodnika i tuženog u kasnijoj parnici nastupa intervencijsko dejstvo presude. ZPP Republike Srpske je ukinuo intervenciju Tužioca u parnici. U državama germanske pravne tradicije.prethodnik odazvao pozivu ili nije i da li je u parnicu stupio kao umešač na strani tuženog ili tužioca. 9 . 4. Učešće Tužioca Učešće Tužioca u parnici je poznato samo državama frankofonskog pravnog područja. uloga Tužioca je svedena na stranku po dužnosti (poništaj braka. intervencije javnog tužioca u parnici i javnom tužiocu su data inkvizitorska ovlašćenja. starateljstvo i sl. U Republici Srbiji je i dalje zadržan institut učešća tj.). gde se državni tužilac meša u tuđe parnice kao zaštitnik javnog poretka.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful